BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . . . .1.Sadræaj Strana 5. . . . . .2. . Sprovoœenje zakona u praksi . . . . . . .6. . .2. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . Pojam saobrañajne nezgode . . . .3. . . . . . . 180 6. . . . . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . Opisni modeli . . . . . . . . . . 155 5. . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . .1. . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . .8. . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 7. . . Procesualistiåke definicije uviœaja . . .4. . . . . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . .2. . . . . . . 159 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . 151 5. . . . .5. . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . 174 6. . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . .6. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . Istorijat . . . .4. . . . . . . . . . . . 177 6. . Etiologija saobrañajnih nezgoda . 189 7. . 170 6. . . . . . 149 5. . Serije dogaœaja . . . . . . . . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . .5. . . . 181 6. . . .5. 147 5. .1. . . . Teorija sklonosti . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . 171 6. . . . . . . . . . . . . . . . 172 6. . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . .1. . . . . . .7. . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . 149 5.4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . .4. . . . . . . .5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . .6. . . . . . . 168 6. . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . 163 6. . . . . . . . . . . . . 193 7. 173 6. . . . . Spell teorija . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . 167 6. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . 168 6. . . . .5. . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . .4. . .1. . . . 193 IX . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . .6. . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . .4. . . . . . 147 5. 179 6. . . . . . . . . . . .1. . . . . 174 6. . . . . . . . . . . . . . . 157 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u EU . . . . 175 6. . . . .4. . .3. . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . .2. . . . . . . . . . .2. . . . . 155 5. . . . 150 5. 188 Literatura . . .2. 171 6. . . . . . . . . . . . 176 6. . . .1. . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . .4. . 183 6. . . .5. . Kljuåne oblasti primene zakona . . . 148 5. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . 146 5. . .3. . . 175 6. . . . . . . . . . . . . Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . 194 7. .3. . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . 211 7. . . . . . . . . . . . . . .2.1. . . . . . Fotodokumentacija . .2. . . . . .Lipovac. . . . . . . . . 223 8. . .4. . . . . . . . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) .2. 203 7. . . . Uviœaj kao sistem radnji . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja .6. 194 7. . . . . . . . . . . . 227 8. . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . .6. . . . . . . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . .8. . . . . . . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . P. . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 8. . .4. . . . . Situacioni plan lica mesta . . . . .2.1. . .4. . 224 8. . . . 215 Literatura . . . . Saobrañajni znaåaj tragova . . . . . . . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . 216 8. . . . 201 7. . . . . . . .6. . . . 208 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 7.5. . . . . . . . . 213 7. .1. . . . . . . . . . . . . . 228 8. . . .2. . . . . .3. . . . . . . . . . . . 231 8. . . . . . . . . . . . . .5. . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . . 213 7. . . . . . . 234 X . . . . 234 8. . . . Zapisnik o uviœaju . . . . . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . .1. . . . . . . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . .6. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . 223 8. . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . Naåelo objektivnosti . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . 220 8. . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . 222 8. . . . . . . . . . . . . . . .2.4. .4. . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . .4. . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . .5. 205 7. . . . . 207 7. . 201 7. . . . . . . . . . . . . 200 7. .1. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . .3. . . . . . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . 220 8. . . . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . Skica lica mesta . . . .5. .1. .3. . . . 221 8. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . . . . . . . . .3. . . . . . . .5. . .3. . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . .2. . .3. . . . . . . . . . . 204 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 7.3. . .3. . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . .4. . . . 224 8. . . .4. . Podela tragova prema veliåini . . . 222 8. . . 219 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5.4. . . . . . . . . . . . . . . . 209 7. . . . . . . . . 212 7. . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . Naåelo usaglaãenosti . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . . . . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . .3. . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . 227 8. . . . . . . . . . . . .1. . . .2. . . . . . . . . 233 8. . . . Podela tragova prema vrsti . . . . 199 7. . . . . . . .2. . . . . . .3. . . .1. . . . . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . .

. . . 290 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . 274 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 9. . . . . . 264 10. 279 11. . . . . . . . . . . . 297 12. . . . . . . . . . . .6. . . . . 291 Literatura . .4. . . 303 12. . . . . . . . . . . . . 256 9. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.5. . 247 8. . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . .5. . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . 285 11. . . . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . 307 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . .1. . . . . . . . . . 265 10. . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . 265 10. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . . . . . . . . . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . 264 10. . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . 299 12. . . . 273 Literatura . . . . . . . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . 308 Literatura . . . . . . . .3. . . . . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . 259 10. . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . 279 11.2. . . . . . . . . .2. . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . . . . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . . . . . .2. . . . . . 264 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . .4. . . . . . 253 9. .3. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . 310 XI . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 9. . . . . . . lica i predmeta . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . . . 306 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . 293 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . . .1. . .1.2. . . . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . .1. . . . . . . . . . . . .1. . .3. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. vrste patrola . . . . . . . . . . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . . 336 14. . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . 328 14. . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . 317 13. . . .2. .2. . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . . . . . . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . 352 15. . . . . . .Lipovac.3. . . . . . . . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . 330 14. . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . .8. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . .7. 329 14. realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . 356 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 Literatura . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. 313 13. . 367 XII . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Patrolna sluæba. . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . .3. . . 349 15. . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . 318 Literatura . . 327 14. .3. . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . P. . . . 333 14. . . . . .2. . . . . 322 14. . . . 360 15. . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . . . . . . . . . . 345 15.2. . . . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . 362 Literatura . .1.3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 13. . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca .7. . . . . 355 15. . . . . . Druãtvene promene. . . . . . . . 316 13. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . .5. . . . . . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti .3. . . . . .9. . . . .4. . . .10. . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . 315 13. . . . .5. . . . . . . . . . . . 360 15. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . 339 14. . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . 332 14. . . . . . .6.1. . . . . . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . .1. . . . . . . . . . . . 358 15. . . . . . . . . . . . . . . . 338 14. . . 354 15. . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . . . . . . 316 13. . .

. . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . 389 XIII . . . 372 16. . . . . .4. . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Literatura . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . .

preventivno-propagandni poslovi. åiçenica i definicija. opãte nauke o bezXV . odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. uviœaj saobrañajnih nezgoda. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. kako u celini. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji.. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. saobrañajne nezgode. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. faktore bezbednosti saobrañaja. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja.. razvoj saobrañaja. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja.. . poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. inspekcijsko-tehniåki poslovi. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. znaåaj saobrañaja.. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave.IZVOD IZ RECENZIJE . pojam i predmet saobrañajnog prava. podataka. tako i u pojedinim delovima. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). sa mnoãtvom novih informacija.

Recenzent Prof.inæ.. dipl. saob. Iznoseñi materiju. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. XVI . dr Milan Vujaniñ.Lipovac.. P. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.

saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. saobrañajnim planerima na svim nivoima. radnicima osiguraça. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. inspekcijsko-tehniåki poslovi. pomoñi unapreœeçu znaça. saobrañajnim inæeçerima. znaåaj saobrañaja. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. olakãati spremaçe ispita. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. preventivno-propagandni poslovi. Na tome sam im veoma zahvalan. na tehniåkim pregledima itd.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. koji rade u obuci vozaåa. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. pojam i predmet saobrañajnog prava. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. saobrañajnih fakulteta. razvoj saobrañaja. prvenstveno. i to: pojam saobrañaja. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. onima koji upravÿaju putnom mreæom. Autor XVII . faktori bezbednosti saobrañaja.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . P.Lipovac.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

P.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .

Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. Saobrañaj.2. ãtetne posledice saobrañaja.4.5. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.3.1.6.1. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. UVOD 1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . bezbednost saobrañaja 1.

3 1. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. Naime. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. Trgovina je obuhvatala kupovinu. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. SAOBRAÑAJ. porasla su i rastojanja prevoza. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima.1. UVOD . odnosno saopãtenja. Izdvojio se iz trgovine. stvari ili saopãtenja. stvari ili saopãtenja. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja.000 do oko 10. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. saobrañaj i prodaju. ãta je saobrañaj. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. od oko 10. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. tj. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. S druge strane. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. Ãta je to saobrañajna delatnost. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane.000 do oko 3. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje.1. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. od oko 50. znaåajnog broja ljudi. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. a odgovori jednostavni. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). 3U naãe ere.000 godina pre naãe ere.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. Konaåno. tj.

Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. Meœutim. Saobrañajni put je deo prostora koji se. prvenstveno. – materijalne ãtete. åamci i druga plovila. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). rekreacija i saobrañaj). a u vodnom saobrañaju to su brodovi. Dakle. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. nije moguña. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). letelice i baloni. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). na danaãnjem nivou razvoja. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. tj. Meœutim. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. To su magistralni. S druge strane. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. stanovanje. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. Konaåno. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. bez4 . jer je to egzistencijalna funkcija. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata.Lipovac. Dakle. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. Potpuna sigurnost u saobrañaju. mora se saobrañati. Pri tome. ne oåekuje se potpuna sigurnost. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. – zagaœivanje okoline bukom. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). Saobrañaj nije sam sebi cilj. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. a posebno saobrañajnim nezgodama. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. P. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja.

Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. na mala rastojanja.2. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. onda moæemo razlikovati dva pristupa. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. svi robovi itd. za poåetak. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. S razvojem robovlasniãtva. mi ñemo se.2. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. na velikim rastojanjima. S druge strane. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica.). U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. Dakle. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. 1. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. UVOD . splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. sva oruœa i alati. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. odnosno sa razvojem druãtva. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. tj. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi.1. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje.

tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Usporen je razvoj umetnosti. do feudalca.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. Naime. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. Meœutim. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. potreba) na velika rastojanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. Obrazuju se prve velike dræave. a samo manji deo se prevozi 6 . hrane i dr. kulture. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. Mada dominira naturalna proizvodnja. umetnost i nauka. naoruæanja. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. a znatno kasnije i zaprega. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). Zbog poveñanih zahteva za prevozom. P. odnosno robovlasnik). njihova korisna nosivost je bila mala. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. trgovci. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. U feudalizmu. Razvijaju se pismenost. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. do druge polovine 13. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). veka.Lipovac. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. deo proizvoda namenjeni su razmeni. Zadræava se naturalni karakter privrede. vojnici.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Feudalci teæe da se osamostaljuju. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. a posebno zbog potreba vojske. Drumarine. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. konstruisali åamce i velike brodove. umetnici) kupuju na træiãtu.

Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. stoåarstva i zanatstva) i trgovine.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. konstruisao prvu parnu lokomotivu. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja.9 parnih lokomotiva. kukuruz. i 16. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. U vreme raœanja modernog sveta (15. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. Tokom 15. sirovina i proizvoda na jednom mestu. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. puteva i organizacije prevoza. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. kakao itd. 7 1. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). prenosom saopãtenja itd. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. UVOD .2.1.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. sirovina (pamuk. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. kafa. Meœutim. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. do 18. prevozima na duga i kratka rastojanja. Novi putevi se ne grade.). i 1836. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. serijska. splavovi i åamci). prevozima velikih i malih koliåina itd. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. zanatstva i trgovine. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina.). Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. Veliki brodovi se ne grade. jer su robovi skupi. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Zahteva koncentraciju radne snage. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Serija tehniåkih pronalazaka. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. projektovao prvo 14. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. 11 Amerikanac Fulton je 1807. vuna i sl. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. Industrijska proizvodnja postavlja. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. Izmeœu 1833. Obnavljaju se suvozemni putevi. parno vozilo za vuåu topova. veku. ali i rastojanja prevoza.10 a zatim i parobroda. Meœutim. Industrijska proizvodnja je masovna. zapreæno vozilo. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. putovanjima ljudi.

posle Napoleonovih ratova. 1993. Australiji. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. otkrili elektriåni telegraf.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. vodovodi itd. Zelandu itd. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. marke Niseldorf. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. N.500 km. Konaåno. veka. P. Africi. 13 Ford je 1912. 14 Poruånik kraljeve garde. U Srbiji se prvi automobil. aprila 1903. æelezniåka pruga i saobrañaj. stavljaju se na toåkove. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. razvija se integralni transport. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. a zatim i lokomotiva. S druge strane. telegraf15 i telefon. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. Benc je proizveo 69 automobila. 16 Tokom 19. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. tek 1971. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. knjiga I.Lipovac. radio i televizija.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla).). Saobrañajni fakultet. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. jer je 1837. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). 8 .). prenos informacija i telekomunikacije itd. i 1893. kupio je automobil u Beåu. pojavio 3. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. metodom masovne proizvodnje. Boãko Raduloviñ. Izmeœu 1885. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava.). U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. Ovo je omoguñeno razvojem novih. sklapao automobil za samo 93 minuta. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). Konaåno. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. Amerikanac Henri Ford 1896.13 Tako je motorizovana Amerika. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. Beograd. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu.

te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. Oko 3. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ.3.. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20.250 godine pre naãe ere. Z. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. 9 1. 1. veka. do 1836. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. u Mesopotamiji. Ekonomika saobrañaja. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). U kopneni saobrañaj spadaju drumski. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni).1.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima.1. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. UVOD obrañaja.3. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine.3. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. privrede i druãtva u celini. tako i za civilizaciju u celini. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. a zatim i parni omnibus. jezerima i kanalima. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. Dajmler je 1885. Londonu se od 1833. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. (kretao se brzinom 12 km/h). vodni i vazduãni. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. Zapreæno vozilo. 1972. tako da ukupni efekti budu optimalni. æelezniåki i cevni saobrañaj. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. . Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. razvijene su parne koåije. vidove i grane saobrañaja. Vidovi saobrañaja se dele na grane. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. veka.

jed19 Grupa autora. U Parizu je 1900. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom).4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). veñ. 10 . P. Pored poskupljenja goriva. Pronalazak pneumatika (Danlop.Lipovac. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. Od 1899. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. do 1970. a zatim i u vangradskom prevozu. brzine kretanja itd. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. S druge strane. a manje brzini i udobnosti. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka.. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). a njihovi toåkovi su hrapavi. vremena polaska. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Ove razlike se danas smanjuju. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. a zatim i od asfalta i betona. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. 1993. puãtena prva trolejbuska linija. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. u kombinaciji sa peãaåenjem. Poåetkom 20. peãak itd. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. Od 1837. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. biciklista. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. mesta polaska. Saobrañajni fakultet.). uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). putanje. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). veka) makadam koji se i danas sreñe. vozne jedinice se kreñu nezavisno. goniå stoke. zadovoljava Potrebe za putovanjem. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. U periodu od 1950. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. mesta dopreme. Beograd. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. knjiga I.

a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. zadovoljava sujetu. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). na mala rastojanja. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport.1.3. Tako je 1825. 11 1. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. poveñava pristupaånosti i mobilnost.20 åeãña zadræavanja. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. i kretala su se drvenim ãinama. 1. UVOD . Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. + pogodan je za neplanirane prevoze. za odlaganje). zavidan nivo udobnosti. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. jer su manje brzine kretanja. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. a putanje su duæe. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika..3. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. U Engleskoj je 1830. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd.2. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). U Engleskoj je 1820.

pa su skupi prevozi praznih vagona. a na brzim prugama preko 250 km/h.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan).21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. ostvarene su brzine od 250 km/h. sa parnom vuåom. 12 . 1981. automatizacije i usavrãavanja. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. London.000 automobila i isto toliko vozaåa. Pariz i Berlin. Nemac Simens je 1879. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. P. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. U Londonu je 1863. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. U periodu od 1890. brzina od 450 km/h. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2.Lipovac. otvorena prva linija metroa. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. jedna lokomotiva. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. do 1900. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska.000 t robe. a 2007. elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. na savremenim prugama preko 160 km/h. potrebno je 50 vagona. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. S druge strane.

koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). udobne. Tako smo dobili åamce sa veslima. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. ulazak/izlazak putnika itd. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja.3. mesta stajanja.1. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. Naime. UVOD . Ãinski prevoz je predodreœen za brze. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU.3. – nije prevoz od vrata do vrata.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. – skup je prevoz praznog vozila. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. granom. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. putevi. niti za disperzovane (rasute) prevoze. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu.000 godina znali za jedro. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). Egipñani su pre 6. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. 1. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. 13 1. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima.). biti u toku noñi preveæen do odrediãta. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. Zatim je poåeo da vesla rukama. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. niti prevozu od vrata do vrata. pa pravim veslima.3. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza.

P. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina.350 t nosivosti.16 kW u pomorskom saobrañaju. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. snaga. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. veliki vagoni oko 80 t. Novi. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. Graœeni su i novi kanali. Dakle. i skrañuje put do Indije za oko 10. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. sa dominacijom velikih brodova. brzina i bezbednost.000 t.7 kW u ãinskom prevozu. duæine 160 km.Lipovac.000 t. primenjuju se dizel motori na brodovima. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. veliki avioni 30 – 50 t.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. standardni brodovi nose 20. Od 1903. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka. velike æelezniåke kompozicije oko 2. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. nosivost. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. a najveñi i do 500.000 t nosivost. 1. otvoren je 1869.000 t. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. 14 . Kasnije su. jezera i reke. Praktiåno.000 t. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. 4. Veñ u starom Egiptu. Suecki kanal.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta).000 km. Meœutim.000 km. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake.

– Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. reke.3.3. Mada se mogu poveñavati brzine broda. nafte. oluje. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine.1. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. – Rekreativni prevoz i sl. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. 15 1. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. 1. koristiñe se vazduãni saobrañaj. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. to nije racionalno – preskupo je. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska.). rude i sl. odnosno 28 do 46 km/h. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. magla. a zatim dao prve skice vazduhoplova. Meœutim. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika.). – vodni saobrañaj je spor. vetrovi. UVOD .4.29 a vodni putevi postoje. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. jezera) i skupe veãtaåke kanale. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). vodostaj itd.

25 putnika (oko 6. Konaåno.836 m. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. a krajem 20. veka. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. godine. 17. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. pred Drugi svetski rat 400 km/h. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. P.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). helikopter je poleteo tek 1907. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. parnom maãinom i benzinskim motorom.Lipovac.5 puta viãe). decembra 1903. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. Meœutim. savladana je za 33. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. prohodnosti terena. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. pa su otpori kretanju najmanji. niti odræavati. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. 16 . ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. krajem drugog svetskog rata. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. veka preko 1. niti od duæine relacije. u SAD je 1952.). a ne oslanjajuñi se o podlogu. Vojne potrebe. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha.30 visine i dometi. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h.000 km/h. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. brzine. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. u Severnoj Karolini (SAD). praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809).5 sata). na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora.5 putnika. 31 Na primer. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã.

– vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata.5 10. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. a posebno sa drumskim saobrañajem. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. S. 1994.1. brzinu prevoza.5 4. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta.1). tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. str. Ekonomski fakultet.. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. 33 Zbog nedostatka prostora. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. V.1. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. – klima i loãe vremenske prilike (magla. – loã odnos bruto/neto mase. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport.0 12. bezbednost saobrañaja itd. Tabela 1. Putniåki automobil 5. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. Vazduãni saobrañaj 6. Pomorski saobrañaj 7. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). i Boæiñ. kroz uãtedu u vremenu. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let.9 3. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. vetrovi. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.9 1. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. padavine. opravdavaju velike troãkove prevoza). Beograd. 17 1.3 3. niti prenos saopãtenja. Ekonomika saobrañaja.7 Dakle. UVOD . a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ.3.8 27. Æeleznica – dizel vuåa 4. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. zagaœivanje æivotne sredine. Æeleznica – elektriåna vuåa 2. 349.0 3. prilagoœenost korisniku. Autobusi 3. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade.5 22.

U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. 1994. str. Beograd. European Commission. privrede. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera.3. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. vazduãnih koridora). Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. P. 18 . dinamiåko planiranje izgradnje itd. grana) prevoza. a ceo prevoz postaje jeftiniji. jedinstveni menadæment. bræi i bezbedniji. 34 Novakoviñ. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. kanala. nauke itd.000 u periodu od 2001. a prevaziãli nedostaci.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. razvoj turizma. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike.).. jedinstveni marketing. Ekonomika saobrañaja. cevovoda. 35 Evropska S. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. Tako je omoguñena jednostavna. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike.5. do 2010. 36 White Paper. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. Time to Decide. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza.000 km pruga. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. 2001.34 Zemlje EU. pruga. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva.Lipovac. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. 1. V.000 na 20. i Boæiñ. Ekonomski fakultet. European Transport Policy for 2010. 329. jedinstvena razvojna politika.

ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). s pravom.000 stanovnika. popravkama. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. Ovo se. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale).39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. pre svega. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja.1. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. prva nezgoda je sluåajna. Ovo je razumljivo. za naãe potrebe.4. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. probleme ukljuåivanja motora itd. niti su na isti naåin reãavani. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. UVOD 1. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom.1. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. nisu bili na isti naåin tretirani. te ranije pristupile njegovom reãavanju. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. 1. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila.4.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. Dakle.4. Kad neko ima prvu nezgodu. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. smatralo liånim problemom korisnika vozila. Razvijene dræave su ranije imale problem. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja.

Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. za veñinu razvijenih. a posebno u razvijenim zemljama. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. 20 .42 Prva faza je. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. 1834). jer je broj nezgoda bio vrlo mali. Naime. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. 1896). 40 41 42 Dakle. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. u prvoj fazi. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov.2. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. trajala do tridesetih godina 20. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. åak i u svetskim okvirima. Automobili su predmet divljenja okoline. 1.4. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). a posebno u razvijenim zemljama. P.000 stanovnika). Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. Ovo je i bilo prihvatljivo.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). Dakle. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva.Lipovac. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1898). veka.

ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja.4.4. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). zbog svojih psihofiziåkih osobina. Japan i druge. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). pored pravnika. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). Dalje se razvijaju teorija i praksa. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). 1. broj nastradalih u nezgodama itd. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. 21 1. ali nezavisno i izolovano.3. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. U reãavanje problema. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. Dakle. 46 Prema teoriji sklonosti. UVOD . ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). skloni svim vrstama incidenata. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. ali na dobrovoljnoj osnovi. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. pa i saobrañajnim nezgodama. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika.1. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. postoje grupe ljudi koji su. Dakle.

sigurnosni pojasevi. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. kao na primer: ograniåenja brzina. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. Ãtetne posledice saobrañaja. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. nego njihove pojedinaåne greãke. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. 22 . teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. P. standardi u pogledu bezbednosti vozila. ãto nailazi na otpor kod korisnika. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje.Lipovac. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. Naime. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. kacige. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Na osnovu empirijskih istraæivanja. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). projektanta vozila i psihologa). zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. Meœutim. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”.

3. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. str. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. tako da se ne ometa njegov razvoj. sa razvojem saobrañaja. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja.. Beograd. UVOD .). Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. Pored materijalnih posledica (ãtete. najåeãñe. 50 Dragaå. broj nastradalih itd. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo.4. 1983. 2 deo. Meœutim. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva.4. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. Saobrañajni fakultet. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. Bezbednost saobrañaja. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. 23 1. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. patnja. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju.). Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo. gubici i troãkovi). vezivala za pojedinaåne mere i probleme.51 1.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima.4. sa porastom broja stanovnika. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. sistemske analize.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. Meœutim. teorije komunikacija itd. sociologije. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. a automobil kao potreba savremenog åoveka. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. nauåna znanja su se. Dakle. R. sa porastom broja registrovanih vozila itd. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta.).000 stanovnika). 51 Na primer.1. lekara i psihologa.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste.0003P(N/P). Struånjaci. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0.

Ljudski.54 U toku 1990. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. 7. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). nedeljama ili mesecima. Bezbednost saobrañaja uãla je. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. P. Ove ustanove. u sudarima na putu poginulo je 1. april 2004). CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. u sve saobrañajne.Lipovac. 2004. Kontramere se preduzimaju na mreæi. 1998). na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report.18 miliona ljudi. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). International Federation of Red Cross and Crescent Societies. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. problemi u protoånosti saobrañaja. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). 53 Ovi 24 . Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. popeti na treñe mesto.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. ali i u urbanistiåke.). International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. godine odnele oko 30 miliona æivota.. osnivaju se nacionalne. 55 World Disasters Report. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. na velika vrata. Oxford University Press Inc. Procenjuje se da ñe se do 2020. New Delhi. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. ekonomske i druge planove.53 U toku 2002. do tada neviœen.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. materijalni. milioni su bili hospitalizovani danima. Okuplja se. WHO. New York. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. 1998.

4 na 48. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje). prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. u odnosu na strateãki plan.100 40000 39. 70. 56 Dugo je. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima). Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. do 1993.400 41. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije.500 29.300 60000 59.900 70.000 46. UVOD .200 27.200 54. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.nacionalni podaci. .800 50. sa procenom plana smanjnja do 2010.400 49. 25 1. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.1. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.200 50000 50. u periodu od 1972. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).800 34. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. do 2005.500 61.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).000 25.700 30000 31.600 59.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.5 na 4.1 hiljadu).000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.100 55.700 42. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.900 43.300 66. EU od 1990.300 46.400 55.700 37.000 36. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti). u teoriji. Umesto ranijeg prihvatanja problema.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama).1.57 Na teritoriji SR Nemaåke. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara).000 cilj za 2010: spasiti 25.4. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama.500 56.

pojam nastradalih. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. P.). a u zavisnosti 26 . ako se ne preduzimaju nikakve mere). Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Ciljevi su precizniji. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.Lipovac. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. Meœutim. vizija su bezbedni putevi. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje.). a napori za njihovo preduzimanje su veliki. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. Dakle. Dakle.5. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. pojam materijalne ãtete i dr. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. pa i ãire. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%.). Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. tj. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom.

Vlada bi. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. cilj strategije u Australiji je da do 2001. Vlada bi trebalo da. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). finansijske i svake druge podrãke. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. u ãto krañem periodu. – osnivanje drugih koordinacionih tela. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. Primera radi. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. u skladu sa usvojenom strategijom. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. imaju najbezbednije puteve u svetu. a koji su UN prihvatile kao preporuku. formira struåni tim koji ñe. odmah. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. kratkoroånih mera. cilj Nizozemske je da u 2000. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. cilj Kanade je da u 2001. 58 Na primer. 27 1. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. u razvijenim zemljama.5. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. – osmiãljavaçe programa hitnih. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. UVOD . tako da u 2000.1. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council).

Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda.6. S druge strane.3.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. ostvareni su znaåajni pozitivni. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America.2. a zatim i ka nerazvijenim. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. uz tendenciju brzog rasta. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. 28 . do 1995. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. u Japanu je.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. U Danskoj je. do 1980. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. ka zemljama u razvoju. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. U Tabeli 1. u periodu od 1970. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10.1. 1995. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. poveñan broj vozaåa za oko 65 %.9. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965.000 vozila. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. 1990).6. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8.59 S druge strane. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. Krajem 20. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. praktiåni rezultati. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. 59 Na primer. a u Tabeli 1. od 1960. 1. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. prvi put posle neprekidnog porasta. Æeneva. P.Lipovac. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). u periodu od 1970. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1.

761 229. 1980.117 213.767 85.946 8975 8801 31.641 37.930 98 243 18.744 49.812 7.626 15. 1970.336 242.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48.770 24302 23834 63473 115295 V.207 6. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955. 2004. 1985. do 2005.657 43.6. 1960. 1995.633 6. 2000.956 42.949 121.635 8 194 38. 1990.126 54826 62446 50. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.373 7. 1965.065 42. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost.1.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje. 1975. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38. Naprotiv.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.2. 2005.340 6.565 151 321 151 975 8.339 44. .034 224.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182. na svojim primerima.

u periodu od 1955. 1995. 1990. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. 1975. 1960. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). 1985. 1965. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. 2000. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. P. 2005. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. do 2005.3. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. 1980. Naime.Lipovac. 1970. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 .

2. . odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu.2.1. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. 1. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. Sa Slike 1.2. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. Danas je nivo bezbednosti sa31 1.6. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Imajuñi ovo na umu. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota.6. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration).

– dræave koje. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. P. ne razvijaju teoriju. u naåelu. zemlje u tranziciji. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. 1995). Prihvañene 32 . Slika 1. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. niti teorijske modele i procedure. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. S obzirom na to da nisu. Turska. Neke nerazvijene zemlje. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. niti su zapoåele upravljanje.3. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. kao i tzv. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Æeneva. do sada. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama.Lipovac. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Turska spada u prvu grupu dræava koje. S druge strane. od 1960. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju.

Ipak. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. SFRJ. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. ove nisu dostupne struånoj javnosti. od 1960. da se moæe smanjivati. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. u naåelu. ove ustanove neprekidno. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja.6. do sada. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. 1995). Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Æeneva. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. odnosno njihovom implementacijom. struåno 33 1. UVOD . ali sa tendencijom rasta.4. Ove zemlje. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America.1. Zbog njihove snage i vitalnosti. Meœutim. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. Konaåno. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. Meœutim. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Slika 1. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda.

Lipovac. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. na nauånim osnovama zasnovane. Krajnji rezultat ovakvog. u duæem vremenskom periodu. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). nemaju struåni. od 1960. Dræava nema prihvañenu politiku. Slika 1. Tako je od 1975. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da.5. P. Francuska. niti finansijski autoritet. do 1993. Ove dræave redovno donose. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . upravlja bezbednoãñu saobrañaja. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. preispituje. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. taksi goriva i sl. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. politiåki. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). Pojedini. Æeneva. Iz godine u godinu objektivno se prati. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. 1995). Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena.

6. Danska. Naime. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Naime. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Danas. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer.6. u duæem vremenskom periodu. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8.3. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. Æeneva. do 1993. . Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. Tako je od 1970. Meœutim. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da.5 hiljada godiãnje. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti.1. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. 35 1. 1995). zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. od 1960. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1.6. Primera radi u Francuskoj je. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. 1. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.

208.Lipovac. R. stvaranje.. Ekonomski fakultet. Oxford University Press. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. Bezbednost saobrañaja 2. P. i Vujaniñ. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. i Boæiñ. Uvod u saobrañaj 2. 2000. 1999. 356. Æeneva. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu.. 1998. V. 2002.. Adamoviñ. 1994. M. 157. Word Disasters Report. 1993. str. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. Beograd. 368. 2001. Beograd. M. Beograd. str. str. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. White Paper. knjiga 1. str. Time to decide. Dragaå. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. Grupa autora. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. Saobrañajni fakultet. 239. Saobrañajni fakultet. 240. ali i ãire. Novakoviñ. Ekonomika saobrañaja. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. Uvod u saobrañaj 1.. 36 . Beograd. M. European transport policy for 2010. 2005. str. str. deo. Beograd. S. Saobrañajni fakultet. European Commission. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Saobrañajni fakultet. Literatura Adamoviñ.

Meœunarodne organizacije i udruæenja 2. Pojam saobrañajnog prava 2.5.2.1. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . Predmet saobrañajnog prava 2.6. Izvori saobrañajnog prava 2.2. Subjekti saobrañajnog prava 2.4. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.3.

n. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. 2. ustavnost.. u upravnom pravu.. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. primat meœunarodnih izvora prava. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. a naroåito za saobrañajnu policiju. Ovo je znaåajno i za policiju.n. meœunarodno. zakonitost itd. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. godine p.2.. privredno. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. godine p. 1. . SAOBRAÑAJNO PRAVO . Sa druge strane.n. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi. u meœunarodnom pravu...1.e (Julije Cezar je 50. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme. koji je donet oko 2000. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. godine p. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. Ovo je najkonkretnija.) Meœutim.) 39 2. u obligacionom pravu itd. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast).). Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. u graœanskom pravu. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu.e. praktiåna definicija saobrañajnog prava. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka).e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu.e do 565. 3. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. godine n.

ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni.3 preporuke i druge dokumente UN. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. P. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. do sada. izveãtaja radnih grupa i dr. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. PRI. Osnovan je 1947. sporazume. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). Afrike i Amerike. 3 Komitet je. kao i predstavnike SAD. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. regionalni i lokalni faktori. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. 40 . Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. Azije. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. projekat E-puteva). Japana i Australije. Kanade. rezolucija. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. 2000. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. Paris. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. rezolucije. 2 2. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. a zatim putem preporuka. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). Konaåno. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja.Lipovac. U nizu vaænih dokumenata.2 Ova strategija. agencija i drugih nevladinih organizacija. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. pripremio preko 500 rezolucija. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada.2. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. standarde. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. odnosno bezbednosti saobrañaja. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. pa i u vezi saobrañaja. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. puteve. pa i bezbednosti saobrañaja. kontejnere. palete itd. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. Meœunarodni komitet za alkohol. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). Tako. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. za meœunarodni prevoz putnika. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. na primer. Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. Ovi standardi su obavezujuñi. pored SAD. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. za integralni transport itd. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). 41 2. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. prevoznike. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. Okuplja predstavnike 30 dræava. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. podræava razliåite baze podataka. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. tj. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte.2.svojih ålanova.). za glavne meœunarodne puteve.2. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). Obe baze podræava OECD. S obzirom na to da EU. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja.

saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. pratiti njihov rad. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. Na primer. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. sporazuma. ali i u okruæenju. rezolucija itd. 42 . Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. Zatim je Rusija.Lipovac. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. a posebno bezbednost saobrañaja. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. Zato je 1909. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. Zato je. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. Dakle. protokola. ne poznaje granice. poåetkom 20. danas. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. S druge strane. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. P. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. u Rusiji.). u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. veku. veka inovirala i izmenila svoja pravila. saobrañaj.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. S jedne strane. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h.

rezultata istraæivanja. a posebno bezbednost saobrañaja. direktive i preporuke.3. 2. bilateralni i multilateralni sporazumi. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. rezolucije.3. podzakonskih akata na nivou dræave. pomorsko pravo.2. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. 2. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. meœunarodni standardi. odreœuju opãte uslove poslovanja. æelezniåko saobrañajno pravo. sporazumi transportera. Izvori saobrañajnog prava 2. Sa druge strane.3. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. Polaze od nauånih dostignuña. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. . Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. niti sankcije. serija pravilnika. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. meœunarodni protokoli. ujednaåeni uslovi rada. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. postojeñe prakse. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. nadleænosti i sankcija.1. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. Kada se jednom prihvate.3. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. odluka i uredbi i sl.2. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. Srbija je bila potpisnica ove konvencije.

2. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. koji se i danas primenjuju. br. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. 1949). Dodatak. doktrina. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. Istorijski gledano. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. ugovori. za naãe potrebe. 16. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). Sve bi smo ih. gde je spadala i Srbija. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. uredbe i sl. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje).3. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili.Lipovac. 11. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. akti preduzeña. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). 1926). 1926). akti). sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). decembra 1943). protokoli. 12/60. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. vozaåe. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. septembar 1950).8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. 15. opãta pravna naåela. 1921). uzanse. oktobar 1909). Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. To nije bio razlog da te zemlje. P. sporazumi. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka.3. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. 44 . Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije.

pristupilo 58 dræava. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. 1926). 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. zaustavljanje. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. juna 1979). 8/59. novembra 1968). manevrisanje vozilima. novembra 1968. 1968). 4/91. 15. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. br. 13/57. avgusta 1960). odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. maja 1977.3. septembar 1949. stupio na snagu 5. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. preticanje. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). br. br. 1.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz.9 koja kao najvaænije odredbe. 8/77. 30/74. brzina vozila. saobrañaj na putu i na raskrsnici. 1. 8. br. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. zvuåna i svetlosna upozorenja. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva.15 U odnosu na motorna vozila. 20. br. maj 1971. 13/57). 13. 19. stupio na snagu 10. br. mimoilaæenje. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. decembar 1957. godine – stupio na snagu 7. 45 2. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak.2. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. januara 1976). odredbe o peãacima i vozaåima. osvetljenje vozila). 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 3/78. . mart 1958)16 itd. br. sadræi: definicije saobrañajnih termina. Konvenciji je do kraja 1999. br. 5/62.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. 6/78). jul 1970.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. u Beåu (Æeneva.

velikim meœunarodnim uticajem EU. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. mart 1973). teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. kakva je naãa. septembar 1957). pa i saobrañaja.4. septembar 1970). Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. EU inicira. maj 1955). 46 . – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15.Lipovac. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. uredbe. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. januar 1962). odluke i standarde nacionalnog znaåaja. 2 2. P. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). mada formalno nisu ålanica EU. Posmatrano kroz bliæu istoriju. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1.3. decembar 1972) itd. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. pravilnike.

63/88. br. 15/84. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974.2. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 34/92. 28/91. 53/82. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). 46/95. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. 60/98 i 5/99. uputstava.22 Pored Zakona. br. 80/89. 50/88. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). br. 41/94 i 28/96.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). itd. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. 48/94 i 42/98. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914).3. 22 “Sluæbeni list SRJ”.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. 26/95.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). 29/90. 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 53/93. 19 “Sluæbeni list SRJ”. br. br. 47 2. br. 67/93 i 48/94. 67/93. javni putevi i obavljanje prevoæenja. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 52/91. 13/93.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. 53/93. 46/91. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. 5/86. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. br. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. odluka. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). br. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 24/ 94.

2. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. putnika i primaoca. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. 7/91.. – saobrañajno osoblje (vozaå. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. 2. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. utvrœene su Zakonom o ministarstvima.5. jer su meœusobno isprepletani. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje.4.. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. a posebno prava i obaveze prevoznika.). P.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti.Lipovac. (putnici. kondukter. primaoci). organi i dr. preduzeña. poãiljaoca. poãiljaoci. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. kao fiziåka i pravna lica. br. Na primer. stjuardese. 8/91. 44/91 i 87/92. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. 48 .) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. niti vrãe prevoz. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati.

poslovi osiguranja i sliåno). – preduzeña. organi za saobrañaj itd. registracija vozila itd. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. javna preduzeña ili privredna druãtva. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. izdavanja isprava za saobrañaj.).2. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. zdravstvene ustanove i sl. (na primer. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. zastupniãtva. 2. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. ona nije dovoljna. 1994. predstavniåki i agencijski poslovi. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije.6. prevozu u drumskom saobrañaju (17). Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. S. str.)..25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. uzansama i drugo. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. direkcija. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. kontrole i upravljanja saobrañajem. agencijski poslovi itd. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. auto-ãkole. osiguranja. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu.. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. Dakle.). koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. obavezama iz saobrañajnog prava. 213. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. policija. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja.. 49 2. VÃUP.6. preduzeña za odræavanje puteva. zastupniãtvo. skladiãtenje. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja.).

ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama.6. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. mesto utovara. – naruåilac prevoza – lice koje. predaje stvari na prevoz. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika).1. relaciji i naknadi za prevoz. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. Forma ugovora je razliåita. trenutno. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. primi stvar predatu na prevoz. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. a za raåun drugog lica.Lipovac. mesto istovara itd. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. P. na osnovu ugovora. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. relaciji. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. mesto opredeljenja. 50 . mesto polaska. – putnik . mesto ugovora. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. a koje putnik sam åuva. ukljuåujuñi i prikolicu. 2. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. koja je sastavni deo vozila. Pored navedenih pojmova i izraza. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. u svoje ime. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. – poãiljalac – lice koje. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora.

zbog zaãtite drugih putnika. troãkove (do 10%). Meœutim. Prevozilac ñe. . putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. Pored uobiåajenih uslova prevoza. u vreme i na naåin kako je ugovoreno. niti da ometa druge putnike. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). 51 2. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. Prevozilac je duæan da preveze prtljag.). Putnik ima pravo da odustane od prevoza. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). Meœutim. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). U vanlinijskom prevozu putnika. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora.6. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. u ovom sluåaju. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). uz posebnu nadoknadu. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti.2. zadræati samo administrativne i dr. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. pa putnik zato odustane od prevoza. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. on ima pravo na povrañaj prevoznine. primereno vrsti i duæini putovanja. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. teãko pijanstvo i sl. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. ukoliko prevoz kasni. U sluåaju prekida putovanja.

Meœutim. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. Na primer. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. teret dokazivanja je na putniku.000 nemaåkih maraka. po putniku. – za telesno oãteñenje. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti).Lipovac. Åak i ako bi se. do 182. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. Dakle. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. U tom sluåaju. do 61. 52 2 . U suprotnom. ugovorom. po putniku. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). na zahtev putnika. do 730 nemaåkih maraka. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. do dvostrukog iznosa prevoznine.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. Moguñe je. ulazio ili izlazio iz vozila. zavisno od stepena krivice prevozioca. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. odnosno 1. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. pada na prevozioca. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. naknada moæe biti i veña. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte.000 nemaåkih maraka. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. dok se putnik nalazio u vozilu. Konaåno. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. Teret dokazivanja odgovornosti. P. u skladu sa zakonom.

ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile.6. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. niti spreåiti. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. Najåeãñe se.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. Primera radi. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. Rokovi teku od dana saznanja. SAOBRAÑAJNO PRAVO . on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. otpremnica i sliåno). Konaåno. Naime. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. 2.6. Prvo. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. zakonom predviœenih. osim kada on dokaæe suprotno. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. 53 2. Sa druge strane. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. Sa druge strane.2. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti .2. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan.

izdavanjem tovarnog lista. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban.Lipovac. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. da promeni krajnju destinaciju. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. a istovar primalac.). da promeni relaciju. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. da promeni primaoca. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. pored opãtih pravila obligacionog prava. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. o åemu ñe kasnije biti reåi. br. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. gde se zakÿuåuje teretnica. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. 54 . Forma tovarnog lista nije posebno propisana. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. vaæe i posebna. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. Po pravilu. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. P. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. 26/95. Dakle. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. Kada poãiljalac utovara robu. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. kako bi se. smeãtaja tereta u vozilo i dr. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. osim u pomorskom. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. da robu proda itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu.

i to: – u meœunarodnom saobrañaju. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. troãkovi. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. – podaci o poãiljaocu. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. Njime. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. primalac i dr. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. posebna vrednost stvari. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. – pisak isprava koje se prilaæu. uputstvo o carinjenju). Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima.prenosilac). – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima.2. Åesto se izdaje 55 2. 2. a na ostala dva primerka.).6. – odaci o stvarima (opis. uputstvo o rukovanju. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. – podaci o primaocu. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. – rok prevoza. – podaci o prevoziocu. – pouzeñe. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. – naåin utvrœivanja koliåine. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. 3. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. – uputstvo o osiguranju. SAOBRAÑAJNO PRAVO . U tom sluåaju. – podaci o vozilu. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. posebnom izjavom (indosamentom). koliåina. Dakle. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja.

Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. kvarenje robe. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. Sliåno kao u prevozu putnika. i 2. Zemun. niti izbeñi. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. International Road Safety Strategy. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. K. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). P. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. V. 29. Lisabon. Meœunarodni ugovori. 1994. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). VÃUP. Global Road Safety Crisis.. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. Beograd. Todoroviñ. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. S. Dakle. Sluæbeni glasnik. P. O ovome odluåuje sud.. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze.Lipovac. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. Zemun. a teret dokazivanja je na prevoziocu.5. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari.2003. PRI. Committee of Deputies. Resolution adopted by the General Assembly. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). Literatura Pantazijeviñ. Bezbednost saobrañaja. Primera radi. 56 . VÃUP..). Dujkoviñ. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. CEMT (2002). White book. Beograd. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini.. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. 57/309. 2000. VÃUP. European Conference of Ministares of Transport. 2000. do 1/3 prevoznine. Kçiga 6. Tom 1. Lipovac.

COM. 2002. Centrres for Desease Control and Prevention. COM. 1977. A Strategic Road Safety Plan for the European Union.2. Brussels. Lisabon. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. 2001. 2000. Brussels. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. World Disasters Report. Brussels. 125 final. National Centre for Injury Prevention and Control. ETSC. A Strategy for EU Transport Research. CEMT/CS(2000)7/PROV. Past. 2000. 2002. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2000. pri.6. 2001. 125 final. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. 2000. WHO. 2000. SAOBRAÑAJNO PRAVO . ETSC.

Metode bezbednosti saobrañaja 3.3. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .6. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3. Nauka i saobrañajna nauka 3.5.8. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Teorije saobrañajnih nezgoda 3.7.3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.4.1. Nauåne metode i metodologija 3.2.

Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. niti nezavisne jedna od druge..1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. str. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Beograd. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Saobrañajni fakultet. javila se potreba za grananjem nauke. a ne da se izoluje jedan deo znanja. tehniåke i druãtvene nauke. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. Uvod u saobrañaj 1. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. do odreœenog istorijskog trenutka. odrediti njen predmet. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost.1. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Sa porastom ljudskih znanja. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. a ne celovit sistem. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. nisu potpuno posebne. Naime. Konaåno . Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. metode i praktiåne ciljeve. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 61 3. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. Nauka se stalno unapreœuje i razvija.3. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. 3. M. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. 1999. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. Danas je najåeãña podela na prirodne.

eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. 62 . Meœutim. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. projektovanje saobrañaja. saobrañajna istorija. saobrañajna pedagogija. teorija saobrañajnih tokova. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. javni gradski prevoz. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. planiranje saobrañaja. druãtvenim ili tehniåkim naukama. saobrañajna geografija. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. Ona je nastala izdvajanjem. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. druge se svrstavaju u druãtvene. pa i na primeru saobrañajne nauke. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. Takva je i bezbednost saobrañaja. treñe u prirodne. 2U pravom smislu reåi. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. upravljanje saobrañajnim procesima. saobrañajna logistika. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. saobrañajna psihologija. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica.Lipovac. saobrañajno pravo. organizacija prevoza.2. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. druãtvene okvire. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. bezbednost saobrañaja itd. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. regulisanje saobrañaja. s druge strane. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. Razvoj saobrañaja. tehniåkih i druãtvenih nauka. P. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. ekonomika saobrañaja. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). porast opãtih znanja. 3. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina.

Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. menadæmenta i upravljanja.1. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. kao retko koja druga nauåna disciplina. 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . statistike. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. tehniåkih i druãtvenih nauka. a posebno znanja iz matematike. saobrañajne psihologije. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. U uæem smislu. negativni socijalni uticaji saobrañaja. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). Sa druge strane. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. 63 3. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. Bezbednost saobrañaja. ekologije itd. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. postaju sve znaåajniji. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. saobrañajne nezgode su. socijalno zagaœivanje sredine itd.3. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. ali i druge discipline saobrañajne nauke. saobrañajnog prava itd. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. zauzimanje æivotnog prostora. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. Sa druge strane. procesa sudara itd. na danaãnjem nivou razvoja. ni u pogledu predmeta izuåavanja. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. Ipak. Naime. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda.3. vremenom. integralnog transporta. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. organizacija i eksploatacija saobrañaja.3. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja.3. principi rada razliåitih motora. niti izolovana nauåna disciplina. regulisanja saobrañaja. ni u pogledu metoda istraæivanja. saobrañajne logistike. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. ali i najãire javnosti. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. psihologije liånosti. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. Znanja prirodnih nauka.

Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda.3. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. 64 . uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. Meœutim. Dakle. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. 3 3. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. ipak. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. veñ. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. odræavanju i eksploataciji puteva). Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se.). Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. kada se. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. Na primer. P. sa niskim rastinjem oko puta. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja.3.). Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. nasloni za glavu itd. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. oprema puta i ureœenje prostora oko puta.3. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. vazduãni jastuci. Naime. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda.Lipovac. stanje puta. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. desi saobrañajna nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja 3.2. Na primer. Meœutim. dogodile.

4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. – pozitivni uticaji na aktivnu. Metod (gråki methodos ili lat. ali moæe povrediti lica u vozilu. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer.4. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. po pravilu. Prosveta. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. metod analize. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. åoveka. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. 2. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. M. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji.4. 3. metod sinteze. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. Veoma retko neki element vozila. str. Beograd. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. veoma skupo. 559. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. åak izazvati smrt suvozaåa. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Leksikon stranih reåi i izraza. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. Tu su metod apstrakcije. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno.3. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara).).. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. induktivni i deduktivni metod. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. u razliåitim situacijama3 (na primer. 65 3. 4 Vujaklija. metod eksperimenta i metod posmatranja. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. ali poveñava broj obaranja peãaka). upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. ali mogu poveñati posledice ili. u proseku. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. tehniåkim i druãtvenim naukama. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. 1980. Ipak.

indukcija. 6 Lukiñ. 2000. str. 88. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. FTN. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja.Lipovac. Zbornik radova. 58. 66 . Bezbednost drumskog saobrañaja. apstrakcija.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Metodologija. 1981. itd. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. M. R. to ne bi bilo pouzdano.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. 1997. sinteza. dedukcija. M. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). opãte logiåke metode su: analiza. Kriminologija. Beograd. Beograd. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja.. Metodologija (gråki methodos – put. Åigoja ãtampa. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. nesistematskim radom. str. Meœutim. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. 8 Iniñ. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. Peåujliñ. P.7 Na primer. 1998. generalizacija. str. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. str. logia – nauka. prednosti i nedostatke. metod eksperimenta. izuåava njihovu zasnovanost. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. bez primene metodologije i metoda. tj. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. Œ. efikasnost. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. Savremena admi- nistracija. tako i posebne nauåne metode. Metodologija druãtvenih nauka. 5 Ignjatoviñ. 13. M. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. Uvod u sociologiju. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. 1999. metod posmatranja.. Beograd. str.. Nomos. K. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. 126.. 3. 9 Vujaniñ. metod anketa i intervjua. Zato su vaæni metod i metodologija. naåinom na koji ona predmet saznaje. Œ. Beograd. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. vrednosti i oblasti primene. citirao 7 Ãuãnjiñ. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu.. i Lipovac. Novi Sad..

) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. Zato ñemo. 1964. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. Primera radi. U bezbednosti saobrañaja.5. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. Primena statistiåkog 10 Mils.5. lenjir).). brzine kretanja vozila. 3.3. Mere se razliåite veliåine. Pri tome se koriste direktni i indirektni. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. u nastavku.). ãirine puta.5. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. Socioloãka imaginacija. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. broj nastradalih u nezgodama itd. 67 3. Meœutim. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka.5.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. primenjuje se metod merenja. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. Saobrañajne nezgode. saobrañajni protok. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . pantljika. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje.. radijusi krivina itd. str. 3. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja.1. Beograd. Na primer.2. 139. ne znamo duæinu deonice puta. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. R. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. broj nezgoda itd.

Meœutim. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. 11 Na primer. mogu se koristiti razliåite baze podataka. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda.Lipovac. Neposredno posle saobrañajne nezgode. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. niti pokretan sudski postupak). 1996. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. o putu. a danas se. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Meœutim. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). o vozilima. u Srbiji. brzina uåesnika u nezgodi. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Meœutim. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka).11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. ove evidencije nisu organizovane. o licima i o samoj nezgodi. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. za preciznu analizu mesta kontakta. Sa druge strane. ove evidencije nisu standardizovane. niti pouzdani u svim sadræajima. da se odredi tip nezgode. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. ako ih uopãte i vode. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. a posebno taånost zakljuåaka. 68 . Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. u naãim uslovima. P. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). o vremenu. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. u Srbiji se od 1. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. bez obzira da li je vrãen uviœaj. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj.12 Zato se slabo koriste. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja.

5. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. tipizacija saobrañajnih nezgoda. fr. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. automatizovane. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. na skali od 1 do 5).5. Na primer. intervju. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. Meœutim.3. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. niti uvezane. 3. Metod ankete Anketa (lat. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. inlquastia. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici.3. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. ni ove baze nisu automatizovane. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). brzinama. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). skale procene i testovi. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). uoåavanje veliåine problema. o sankcijama. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. UN. mehanizmu sudara. 69 3. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. CEMT i druge institucije. Ove baze podataka nisu standardizovane. EU. pa se nedovoljno koriste. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci.

o tome koje su to opasne situacije. razlozi za uåestalost propusta. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. vozaåa. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. vaspitaåa. struånjaci za planiranje. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode.4. nastavnika. mesto i naåin posmatranja. peãaci i ostali) o shvatanju problema. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. predstavnici odgovornih subjekata itd. subjektivni stavovi raznih subjekata. o kontramerama koje predlaæu itd. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. 70 . Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje.5.Lipovac. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. policije itd. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. 3.). sudije... o kontramerama koje preduzimaju. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. roditelja. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. P. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. sistematski i svrsishodno sprovedeno. projektanti reæima saobrañaja. koji pripadaju riziånim grupama. tuæioci i drugi pravnici. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije.

Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo.5. a ãta ne. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. 3. a zatim formira dokumentacija. realizuje se po utvrœenoj proceduri.5. da se organizuje periodiåno. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). OECD. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. 71 3. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. ali i razgovore i ankete. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL.5. EU. str.3. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). konflikta ili druge saobrañajne situacije. puta i okoline. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Obavljaju se u vezi nezgode. 113. Eksperiment se unapred dobro planira. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. 1998. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja.

Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. P.Lipovac. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. celom povrãinom ili delom povrãine. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. VRC je otvoren za televiziju i javnost. ali i javnosti. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. ali i na svetskom nivou. boåni i udari odpozadi). Posle objavljivanja nekih rezultata. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. ipak.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. testovi prevrtanja vozila. dese (pasivna bezbednost). a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. kao i obaranja peãaka. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). donosioce odluka.).16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. 16 Research Center. åeoni delom povrãine. Naime. 72 . Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. boåni sudari i udari.000 $ na nekoliko desetina dolara. nasloni za glavu itd. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. osiguranike. prevrtanje vozila. od 2000.. u Virdæiniji.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. vazduãni jastuci.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. proizvoœaåe automobila i ostale. udari otpozadi itd.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima.

3. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997).5.5. delimiåno. izmeœu pojedinih regiona. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. a rezultate objavljivati. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. 37. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica.Arlington. kada se izvrãi 21 Na primer. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. izmeœu pojedinih mikrolokacija. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. 2002. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja.3.org mogu se nañi 22 Status Report.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. vozaåa itd. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. Zainteresovani kupci.5. na adresi www. Metod komparacije moæe. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. Na priumer. 3. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice.highwaysafety. ugroæenost. 4. rezultati USNCAP testova. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite. pri izboru vozila. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. U toku 2002.22 S druge strane. 2. u cilju sagledavanja efekata. SAD. Na primer. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. str. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila.7. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila.6. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. Vol. 73 3. kod izbora vozila. No. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP).

Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. sudije. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). tuæioci i sudski veãtaci). iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. promovisali ideje i kon74 . kako bi se mogli reãavati. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. tribinama. koji projektuju saobrañajnice. P. anketama. Na osnovu profesije.5. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja.8. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi).9. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. razgovorima itd. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost.5. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. otvorenim radio i TV emisijama. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. To se moæe postiñi konkursima. 3 3. 3.Lipovac. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti.

NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje.6. 2. Meœutim. tj..n = 0.. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. u posmatranom periodu). 3. ako su dogaœaji retki. 75 3. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña.6..6.1. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe.. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama.. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama. 3. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. 1. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). – teorija zaraze.. 2. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. verovatnoña da neki vozaå.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda.. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu.3..e .za.. . TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. 3 . Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. 1. Dakle. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). 3.. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. – teorija sklonosti i – spell teorija.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

na primer.000 stanovnika. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). doãlo je do pada na 11. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. Slika 3. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. 83 3. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. u toku 1998. 35 Prema podacima KEMT.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. zbog moædanog udara. zbog nezgoda na radu itd.). zbog kancera. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454).6 u 1995.7. Meœutim. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ãto dovodi do opadanja smrtnosti.4 (1970) na 11. Japanu (547). a 1995. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja.000 stanovnika u Australiji.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca.1. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Na primer. Smrtnost na 100. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja.3. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23. OECD i Australija. 1970. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97).2. bila su 30. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). Tako.

4 1975.3 17.0 28.9 14.0 – 24.4 24.3 11.0 16.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.7 10.1 20.5 18.7 20.6 23.2.0 25.2 18.4 13.3 19.5 9.5 17.3 – 15.8 1980.7 6. 11.2 19.3 26. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika. 84 .9 14.6 9.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.2 23.6 13.6 12. 30.5 31.2 – 16.0 14.7 18.9 32.7 13. 22.8 18.5 – 17.9 14.3 19. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.8 23.7 – 13.8 23.8 32.2 16.9 20.4 11.0 14.7 12.4 9.2 11.4 15.6 16.7 12.5 21.6 9.9 31.8 23.7 25.5 16.0 11.6 – 15. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.4 17.2 15.9 – 12.3 22.6 15.6 14.4 15.0 11.7 13.3 15.9 9.3 14.5 39.1 13.0 12.5 7.1 1985.2 9.7 – 16.7 9.7 27.5 19.5 17.0 28. 26.1 12. a posebno saobrañajni rizik.5 16.0 1995.6 14.3 28.1 22.0 19.5 11.6 27.6 15.1 – 8.5 13.4 11. P.0 – 18.6 33.8 – 24.2 8.3 20.0 19.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 14.4 14.4 34. Smrtnost na 100.9 11.1 20.5 10.1 16.6 16.8 – 18.2 11.2 7.5 22.5 10.3 10.5 10.2 21.3 22.0 22.7 16.1 11.0 13. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.6 22.4 27.4 19.1 19.9 8. 18. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.2 15.0 21.3 11.6 20.1 1990.4 9.3 13.6 25. 13.9 5.7 9.5 24.5 9.4 18.

0 2.1 2.9 2.5 0. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.8 1.2 28.000 registrovanih vozila.6 2. Australija je zabeleæila 1.0 smrtnih sluåajeva na 10.3 6.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD. vozila (milion) 11.000 registrovana vozila).5 2.5 – 2. 1995. vozila 1.8 3.0 1.1 1.7 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.2 72. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .2 2. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.5 3.000 registrovanih vozila.5 47.0 3.7 0.0 1.1 1.4 5.8 3. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1.3.9 – Smrtnost na 10. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.3 35.0 smrtna sluåaja na 10.1 25.1 17.0 85 3.9 4.3 1. Na primer. Registrovana vozila. Tabela 3.1 2.3 smrtna sluåaja na 10.0 – 6.7 1.6 2.1 poginulih na 10. U toku 2001.7 2.8 4. 1995.7.0 4.8 3.000 registrovanih vozila.7 18.8 2.4 4.1 2.5 1.4 2.3.3 5.8 smrtnih sluåajeva na 10. u Srbiji je bilo oko 8.000 reg. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.000 registrovanih vozila).3 4.8 2.

Na primer. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend.3. P. 1995. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. Smrtnost na 10. 86 . Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. Obiåno se poredi sa zemljama OECD.000 registrovanih vozila.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD.2. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama.Lipovac. uspostavljeni trend je nepovoljniji. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. Slika 3. sa trendovima u drugim referentnim prostorima.

3 1.7 2.8 11.2 4.8 2.8 11.0 – 4. na 2.5 4.7 6.9 4.5 u 1970. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.5 – 2. 8.5 5. Dakle.3 5.6 11.4 4.2 6.2 6.8 (smrtnih sluåajeva na 10.000 registrovanih vozila).1 4.2 – – 23.0 2.8 2. u ovom periodu.2 6.2 2.9 4.6 1980.8 3.3 7.4 3.6 9. Australija je.7 10.2 2.2 2.8 1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.5 2.3 4.1 2. Tabela 3.4 – 4.2 2.9 3.7 3.1 2.6 7.2 4. 4.6 6.7 1.8 3.3 1.0 – 8.3 4.1 7.0 6.2 11.7 4. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.0 4.5 1975.0 7.0 15.2 1990.8 2.1 3.5 11.3 – 3.8 1.6 2.3 2.3.0 2.0 2.5 12.2 1.3 4.6 3.5 2.5 3.0 1.0 3.4 3. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10. 2. 5.1 2.8 5. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.4 1985.7 2.9 2.2 4. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.6 2.4 15.0 2.5 3.5 2. nego ãto je prosek u zemljama OECD.7.4.2 9.0 u 1995.1 4.1 9.5 7.7 5.9 18.0 1.6 7.9 9. 1.4 2.4 2. u istom periodu.9 9. 3.0 – 6.3 – 9.5 2.7 2.2 16.2 11. 1970 – 1995). imala manji saobrañajni rizik.2 4. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.4 4.4 4.5 3.7 – 9.7 6.0 na 1.9 10.8 1995.4 25.7 4.3 2. do 1980).2 8.3 4.8 4.1 1.4 2.5 1.0 3.3 11.2 4.3 – 26.0 3.3 2.7 – 6.6 – 8.7 2.3 – 5.0 – 3.4 9.0 87 3.8 6. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .7 15.2 3.1 2.9 5.9 3.

izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva). postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT. kada automobil izaziva i druge probleme. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd.5. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. neophodno. 8. Ipak.33 0. Meœutim. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. Ovo posebno vaæi za velike gradove. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST.8a Peãaåenje 7. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. P.5 Bicikl 6.0 0. CEMT/CS (2002) 7/PROV. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. Zato je. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine).3 Motocikl 16. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva.4).37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara.08 Automobil 0. Na primer. pa i ne koristi ovaj parametar. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika.1 Autobus 0.04 0. /htr. on se sve viãe koristi. Tabela 3. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe.08 a. na raåun putovanja automobilom. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. 88 .Lipovac.

Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.4 – 1.9 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.1 0.7.2 1.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara. Tabela 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).3 –/- 89 3.8 1.8 – 1.6. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0. u toku 1995. godiãnje je bilo (u proseku) 1.9 – 1.3 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd.2 – 1.9 poginula na 100 milion kilometara). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 – – – 1. Australija je bila peta sa 1.1 – – – 1.6 – – 1.3.1 1.

Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3.4. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara.3 (u 1995). srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5. P. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. Na primer. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.5.4 na 1.6 (u 1970) na 1.Lipovac. 90 . U Australiji je ova smrtnost opala sa 4.2 u istom periodu. Slika 3. Na primer. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD.

3.3 – – – 3.8 – – – 1.6 / 1975.8 3.2 – – – 1.1 1.9 / 1985.3 1.4 2.7 – – 2. 3.7 / 1995.7.7 3.6 – – – 2.0 5. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.1 3.4 1.1 – 9.1 2.3 2.6 2.7 1.8 1.7 – – – – – 3. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.6 8.4 – – 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.6 – – – – – – – 5.3 1.2 / 1990.4 3.9 1.8 – 1. do 1995. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.4 – 1.9 – – – 6.7.6 1.8 – 1.9 – – – – – – 4.2 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .6 – 3.0 – – – – – – 9.7 – 1.7 6.9 – 2. 4. 3.9 – – – – – – – 3.9 – 1.9 – – 2.8 2.6 / 1980.1 2.1 3.3 / 91 3.8 – – 1.3 – 1.8 – 2.1 – – – 1. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.9 – 2.5 2.2 5. 2.5 – 2.4 – 1.6 – – 1.1 0.8 – 1.8 – – 2.7 – – – 1. 1.4 – – 1.2 – 1.0 – – 1.1 4. 1.4 10.0 – 2.1 3.8 2.

38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). 92 . – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara.38 Sa druge strane. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. P. – broj nastradalih (poginulih. ali joã nije zaæiveo). Kod broja nastradalih. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta.000 vozila koja proœu putem. preœenu kilometraæu i transportni rad. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. – broj nezgoda na 100. ali i najmanji uzorci). za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika.000 vozila koja proœu putem.Lipovac. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. od cilja istraæivanja. ovde su. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. Na primer. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. ali i od raspoloæivih podataka. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. broj saobrañajnih nezgoda. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci.

000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. putnika.000 kilometara.000 kilometara itd. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene.000 vozila koja proœu putem. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa.000 vozila koja proœu putem itd. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. na 100. prevoj. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). suvozaåa. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). 93 3.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. biciklista. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja.000 kilometara. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima.7. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali.000 preœenih kilometara. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. na 100. vozaåa putniåkih vozila i biciklista.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode.3. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina. most i dr. kao na primer: – broj nezgoda na 100. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 3. kao na primer: – broj nezgoda na 100. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.2. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu.7. na 100.

Lipovac. ako se njihovo kretanje ne promeni. u toku dva do pet dana. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). ãta izaziva nezgode itd. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. str. a ãirina njegovu uåestalost. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. OECD. rastojanja do taåke sudara itd. 1977. tako da je sudar neizbeæan. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. S tim u vezi mere se vreme do sudara. pa se nezgoda jedva izbegla. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. koji uåesnici ih åine. broj pojedinih prekrãaja i sl. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. stepen koriãñenja pojaseva. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic).42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. Oslo. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. 94 . a na vrhu saobrañajne nezgode. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). vreme posle prekoraåenja. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. ali preduzimaju radnju izbegavanja. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. Snimanje se vrãi dva do tri sata.). niti drugih naglih reakcija. 1998. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. P. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. 106. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. brzine.

44 Hauer. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3.7.. 18. 43 (Safety of Vulnerable Road Users. No 6. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. str. E. str. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom.000 do 10.000 puta åeãñi).6. Accident Analysis and Prevention. Dok je uzorak nezgoda mali. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. u proceni razliåitih reæima saobrañaja.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. preko konflikata razliåite opasnosti. do saobrañajnih nezgoda. Vol. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). OECD. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 106. a analiza konflikata i pre posledica. 1986. 1998. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). 471-481.3. & Garder R. 95 3.).

Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. korektnost i objektivnost analize. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. stalno analizirajuñi. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . predmet. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti.Lipovac. ciljeve i zadatke istraæivanja. 3 3. P. metod.8. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. Naime. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. svakih pet godina i sl. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd.3.). Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara.7. vreme. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene.

mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. biciklisti. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. prolasci kroz naseljena mesta. ambijent oko puta itd. vaæni objekti oko puta. zabrane skretanja. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. uzduæni i popreåni nagibi puta. motociklisti. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. prema polu. normativni ambijent. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. organizacija poslova saobrañaja. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda.). Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. postojanje i geometrija raskrsnica. berme ili trotoara. ekonomski standard. 97 3. suvozaåi. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina.8. struktorom. naåine regulisanja prvenstva prolaza.).3. postojanje i stanje signalizacije itd.). teãko povreœeni i lakãe povreœeni). ãirina i kvalitet bankine. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). Ureœenost okoline puta (nasipi. prema starosti. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. useci. Zato bi pored broja. preglednost na putu. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. objekti na putu i oko puta. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. druãtveni ambijent itd. peãaci i dr.). putnici. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. stanje privrede. zabrane parkiranja i zaustavljanja. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. prema vozaåkom iskustvu itd. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera.

obaranje ili gaæenje peãaka. U Srbiji bez pokrajina.). udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. ispadanje. sudar pri uporednoj voænji. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). Moskva. okolnosti). Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. sletanju vozila sa puta (19-25%). Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. raskrsnice. naåinom kretanja. 1982. str. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). 285. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. 46 Vujaniñ. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. V. M.F. uzrok nezgode i dr. vrstama. P. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. udar u objekat na putu. na opasnoj deonici itd. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. Srbije. boå45 Babkov. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. 98 .Lipovac. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %).. boåni sudar.. 1999. posledicama. vremenom dogaœanja itd. projekat saobrañajnih nezgoda. Beograd. Saobrañajni fakultet. padanje iz vozila u pokretu. uåesnicima. prevrtanje vozila na putu. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). sletanje vozila sa puta. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). dr. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. tzv. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). sudar pri voænji u istom smeru. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama.

R. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. str. Åak i kada su ove procene sasvim grube. Ignjatoviñ. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. 99 3. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. Literatura Dragaå. str. 1998. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. one su veoma korisne. Fakultet tehniåkih nauka. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. Iniñ. 356. 218. str. Saobrañajni fakultet. Nomos. str. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Miloãeviñ. Bezbednost drumskog saobrañaja. Œ.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). Beograd. M. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. S.. 1997. 481.. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. Teorije saobrañajnih nezgoda. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. Beograd. Novi Sad. 1994. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. Bezbednost saobrañaja 2.. 2002. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. deo. 400. a åesto ni tada). a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. Beograd. Za one koji donose odluke. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka.. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Kriminologija. Saobrañajni fakultet. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. i Vujaniñ M.

. Moskva. V. CEMT/CS (2002)7/PROV. Garder. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). str. E. Metodologija. Beograd. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. (Zbornik radova). 18. Hauer.F. Vol. 1998. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Konferencija evropskih ministara transporta. 471-481. Present and Future Road Safety Work in ECMT. 100 . Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ.. 285. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). i Lipovac K. P. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije.. Beograd. 705-725. Babkov. Beograd. Lipovac. Åigoja ãtampa. K. Past. str. Safety of Vulnerable Road Users. M.Lipovac. 1995. Ãuãnjiñ. & P. 1986. str. Bezbednost. Œ. Izveãtaj iz 1995. str. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. No 6. Sidnej. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.. 1982. 2000. 315. 2001. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Accident Analysis and Prevention. 1999. No 6. 2002..

2. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .1. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.3. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.

OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. konstrukcija. kvalitet i odræavanje puta....1.. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. okruæenje) pre.. alkohol . zaãtitni sistem. pouzdanost . N. brzo zbrinjavanje povreœenih. prve pomoñi .. 34.. & R. stavovi. porodica. klima.3 Tabela 4. Vol.. pp 541 – 551. vozilo. zdravstvena zaãtita. ponaãanje. kolovozni zastor. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . tehniåka ispravnost. 411-421. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. Andersson.. oprema puta. kiãa. opraãtajuñi putevi . Accident Analysis and Prevention. konstrukcija . ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. opremljenost vozila. 2002. 1980. vazduãni jastuci . zaãtita od poæara. barijere pored puta. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy..HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. 3 Haddon. masa. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. oprema vozila. ureœenost okoline puta. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda.. kvalitet uviœaja .. propisi. 103 4. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. upotreba pojasa. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek... Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. & Andersson R.. Public Health Reports. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. No 4. samoobjaãnjavajuñi putevi . New York. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety). N. 2002). 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda... 95(5).. 1 Ahmed. hortikultura.1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). sposobnosti. W. noñ.

Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. sposobnosti. sposobnosti. samoobjaãnjavajuñi putevi .. konstrukcija. oprema puta.. odræavanje puta. zaãtitni sistem.. kiãa. porodica.. kolovozni zastor.Lipovac.. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi .. porodica.. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. pouzdanost ... zaãtita tehniåka ispravnost.. obuka. obuka u pruæanju prve pomoñi.. kvalitet.. hortikultura . okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. propisi. P. masa . brzo zbrinjavanje povreœenih. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 . Tabela 4. kvalitet puta. hortikultura.. izmenljiva signalizacija . izmenljiva signalizacija . zaãtita od poæara. opraãtajuñi putevi. zaãtitni sistem . Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. masa .. opremljenost vozila. vozila.. put. psihofiziåke stavovi. klima..... ponaãanje ..... odræavanje puta. opremljenost vozila. oprema od poæara. klima.... put. konstrukcija..2. kolovozni zastor.. propisi.... kvalitet uviœaja.. noñ. PUT oprema puta. psihofiziåke ponaãanje . stavovi. vozilo. zdravstvena zaãtia. obuka. UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. oprema vozila. samoobjaãnjavajuñi putevi .. zdravstvena zaãtita . Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4. konstrukcija . kvalitet uviœaja . sposobnosti tehniåka ispravnost. puta.. ureœenost okoline puta... okruæenje) pre. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja... pouzdanost . sposobnosti .3. vozilo. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda.

puãenje) 4. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja.4. 1997. K. Prema istraæivanjima iz 2002.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. Naime. Buliñ. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima.6 % teãko i 6. socio-demografska obeleæja. obrazovanje. [CM(86)16]. uticaji droga i lekova. 6 Lipovac.1. K. a posebno reœe prekoraåuju brzinu.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. u proseku. D. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. retko ginu. 105 4. 5 Lipovac. Saobrañajne nezgode u preticanju. Æene. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . i Vemiñ.. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Ipak. ishrana. Ipak. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima).str.3 % poginulih. æene åine 3. – starost. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. pa åak i izmere. tj. (39.1. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Novi Sad. Beograd. oko 5. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. 2002 (Zbornik radova. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama.1. prolaze na crveno. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. 287 – 292). voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. S druge strane. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Œ. stavovi i ponaãanje åoveka. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. Æene su manje izloæene saobrañaju.). Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. bolest. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety.1. znanja..

2 3.8 0. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce.7 2.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena.6 3.9 0. Wolf. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.0 1.8 0.8 26 – 39 0.7 0.3 preko 70 prosek 1.1 2. 4. The Independentcontribution of Driver.8 0.0 1.4.2. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.4 3. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti.0 1.5 3.0). M.8 0.7 1. 2002). Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective. New York. P. kako u apsolutnim vrednostima.7 60 – 69 1.8 40 – 59 0. i dr. & Y. i dr.3 5. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih. CEMT. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities. & Y.0 1. tako da za vozaåe preko 80 g.4 2.5 1. stavove. Naime.9 1. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. No 4. ponaãanja. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.8 0.0 1. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. pp 569 – 580.0 0. Vol.8 1. 2002. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom. Britanija N.2 1. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.9 5. sposobnosti. 1978. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. Oslo-Kopenhagen.6 1.1 3.8 1.7 0.0 1. ali postoje i dve razlike.0 1.Lipovac.1 3. Accident Analysis and Prevention.0 3.1 3.8 0. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.7 0. g (Bedard. pp 717 – 727.2 3. 9 Bedard. Tabela 4.4 1.6 0. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.8 1. 34. New York.0 1.6 0. 2002). Accident Analysis and Prevention.8 0. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. No 6.7 3.7 0. Institut za ekonomiku transporta.0 1. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.3 1..9 0.7 0.0 1.5 Rosenbloom. 2002. M. 1996. 106 .5 2. Vol. 34.6 0. T. T..1. Wolf. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”.0 1.

olako bi10 Pavloviñ. 2002.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .4. bolje åuju itd.. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. 1985.1. Zemun. M.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Cemt. S druge strane.). sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke. [CM(85)18]. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers.1. zdraviji. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. 107 4. S. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. bræe reaguju. i dr. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. Mladi ljudi su sposobniji.

P. New Brunswick and London. No 6.P Obeleæja.3.. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. Braver i E. opaæanje itd. Beograd. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. Saobrañajne nezgode u preticanju. 1999.Lipovac. 952. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. Medicinski leksikon. 108 .. Beyond Traffic Safety. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. Ovo proizlazi iz stavova.16 4.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. Vol. str. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. P.. No 1.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1997 str. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. Izgleda da posle ove starosne granice. J. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). S obzirom na sloæenost operacije preticanja. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. 1991). Beograd. 14 Lipovac.1.17 Razlikuju se opãte (govor. 29. Parsonson R. C. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. pp 793 – 801. Na primer. sloæenim situacijama. onda je njihov rizik joã izraæeniji. I. K. periferni vid) itd. 1994. 17 Babiñ. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom.. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. 13 Isler. 29. Capability) je. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. R. stereovid. Transaction Publishers.. New York.13 sporije reaguju. i Hansson G. Mlaœi ljudi. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. Neki autori smatraju (Rothe. u boånim sudarima u SAD. Na primer. New York. Sposobnosti Sposobnost (engl. biciklista itd. 4. Accident Analysis and Prevention. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. M. Accident Analysis and Prevention. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. hodanje. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. 16 Farmer. 1997. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. i dr.14 nego kod ostalih nezgoda. bræe nego ãto to oni smatraju.. pijanstvo. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. Vol. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. str. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. (Evans. 1997. (monografija). 41 i 42. E. oslabljen im je vid (oãtrina vida. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. pp 399–406.

åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice).1 %. Fakultet tehniåkih nauka. 284 – 295.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. Bezbednost drumskog saobrañaja. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. N..1. na mreænjaåi postoji tzv. .2.). 1997). periferni vid. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. Ako slika padne na æutu mrlju. Ako crteæ pribliæavate licu. M. dinamiåki vid itd. Sad. mirisa i dodira. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. Åovek selektivno opaæa. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. Posebno su vaæni oãtrina vida. tj. 1999. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. 19 Iniñ. S druge strane. sluha. str. 1994. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. Univerzitet u Novom Sadu. Beograd. Ono ãto ne oåekuje. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. M. Stokholm. vidno polje. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. tada ñe se krug videti odliåno. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. Naime. 109 4. jer je slika pala u æutu mrlju.4. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). JRJ. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. str. åovek je neñe videti. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). str. 1701. 1997. 69. Ostalo pokriva periferni vid. slika i slova. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom. adaptacija.

4. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. Åovek perifernim vidom opaæa. a ãta nije. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. a posebno minimum poznavanja 110 . Npr. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja.3. a srediãnjim prepoznaje. P. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. pogled im duæe zastaje na predmetima. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. 4 Slika 4.4. tako da su njihove slike uæe. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid.Lipovac. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila.1.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju.. U Beogradu se u periodu od 1997. Naime. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan.6). B. 38 Vujaniñ.6 1. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama.3 1. Beograd. i dr. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. Tabela 4. Lipovac..157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. K.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. 2002. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. do 2002.08 0. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. i 72. koji se teãko izbegava. 118 . Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). M. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena.38 Dakle. 1999. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. u Beogradu se. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija).58 0.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. Institut Saobrañajnog fakulteta. Beograd. Tako na primer. str.Lipovac.. 71.6. Saobrañajni fakultet. P. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. u toku 2001. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora.

Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila.4 45. 5.7.. K. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. 1997. ali je ovo poveñanje manje.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4.highwaysafety. zbog velikog kapaciteta. Saobrañajne nezgode u preticanju. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama. 119 4.8 88. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju.4.. Meœutim. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. str. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. 34. 22. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. .39 Istraæivanja u SAD. 42 Isto. 1997. No. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. 2002 (www. K. Tabela 4. poslova. gde je dozvoljeno preticanje. Imajuñi ovo u vidu. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac.7.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. str. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen.4 77.7). Vol 37.6 10. Naime.7 10.7 78.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. Saobrañajne nezgode u preticanju. 40 Lipovac. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila).6 45. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno.3.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52. May 4.1.1. Beograd.org). Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. ãto dovodi do promene ponaãanja.

du Logement. Dossier de presse. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. Summall. S. Na primer. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. ãto je veoma opasno. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. Ipak. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. Ministre de l’Intérieur. Saobrañajni fakultet. pod dejstvom 43 Karaliñ.. N. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. 4.1. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. RN 20 La Ville-duBois. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. i 23. S druge strane. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. 44 Sarkozy. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. 22.7. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. 4. No 6. Close-following drivers on two-lane highways. negativna uticaja alkohola na åoveka. du Tourisme et de la Mer. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji.5.Lipovac. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).5%. S.1.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). ovakvi prekrãaji su veoma åesti. Accident Analysis and Prevention.. 45 Rajalin. 27 octobre 2003. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. produæava se vreme reakcije. Gilles de ROBIEN. Ministre de l’Equipement. Beograd.7.8. 2002. 29. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. des Transports. B.. Dejstvom alkohola. Vol. P. 1997. str.4. 120 . Kod æena nije uoåena ova korelacija. Hassel i H.45 4 4.. odnosno 14. a posebno ako forsirano koåi). New York.1. pp 723 – 729.

121 4. i Assum 1989. a kod 1. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. Vol. Ferrante A. usporavaju se reakcije. Ova dva uticaja se pojaåavaju. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. za 20 min.24 promila na sat. New York. Vol. 1985. 2001. kod 0. 29. P.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. oko 60 %. vrste i koliåine hrane. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. poveñava se samouverenost. nego meœu ostalim nezgodama.4. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. No 6.1 do 0. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . poveñava se spremnost za rizik.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. New York. Alkohol je. brzine pijenja itd. Kod koncentracije od 0.1.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. 1991). pp 817 – 827. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. Sa 0. 1999. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. No 3.3 promila slabi procena rastojanja i danju. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). i dr.. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. opada koncentracija i slabi paænja.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. 51 Waller. & MaromY. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola. Oslo-Kopenhagen. Ãvedski nauånik Widmark (1922.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. 47 Isto. 29. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records.5 promila. 1996. Kod 0. Kod 0.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). 1997. D.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. pp 211 – 220.. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. dok droge (bez alkohola) nisu. Institut za ekonomiku transporta.5 promila znatnije slabe razumne koånice. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Accident Analysis and Prevention. Vozaåi sa preko 1. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. Accident Analysis and Prevention.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. po pravilu.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. 50 Rosman.. Veñ kod 0.

pp 173 – 180. i Blewden M. Fatality Pedestrian and Alcohol.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. Y. Na primer. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. 29. R. 2001. Vol. P. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. 2001 (783-791).54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). AAP. Pijani peãaci. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. M. oãtrih kazni. 1997. 19. godine ne mogu kupovati alkohol). Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. No 2. random breath testing activity). 2001. Meœutim.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. i Eriksson A.Lipovac. Vol. on moæe obazrivim ponaãanjem. i Gourlet. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. No 2. rizici se mogu i viãestruko poveñati. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. Naime. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18.. New York. Accident Analysis and Prevention. 3. No. zakonskih ograniåenja. delimiåno. ako je pijan vozaå svestan rizika. elektronska prismotra i sl. 122 . 20 ili 21. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. H. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. u uslovima smanjene vidljivosti. 29. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. pp 303–312. 2002. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. zabrana upravljanja.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci.52 Danas se. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. a nisu uåestvovali u nezgodama. New York. U N. 34. ako je vozilo neispravno itd. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. 57 Ostrom.57 52 Miller. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. 55 Fontaine.. T.. i dr. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. da kompenzira negativan uticaj alkohola. 56 Ostrom. Ove mere idu od edukacije.8 promila) rezultira nezgodom. Vol. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. M. No 6.. Accident Analysis and Prevention.. 54 U Norveãkoj. i Erriksson A. Accident Analysis and Prevention. deca. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. i Blewden M. a posebno kod peãaka. noñu i tokom vikenda. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. AAP. åestih. T. pp 449 – 455.6 promila (g/l). Ako pijan vozaå vozi noñu.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. sporom i paæljivom voænjom. 53 Voas. Francuskoj i dr. New York. Smrtnost peãaka i alkohol. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje.). kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. No 4. S druge strane. 2001).

Ali sama priprema.1.1.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. padanje glave.1.4. tromost. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa.10. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. vazduãni jastuci. sa obiljem stresnih situacija. 123 4. shvatanju. odluåivanju. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). a ne za vozilo. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. ali i doslednom kaznenom politikom. Meœutim. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. ometa precizne i koordinirane pokrete. 59 Highway design and traffic safety. a manje za vozilo. Pospanost. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. bezvoljnost. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. njegova usavrãenost i moguñnosti. optiåke iluzije. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. produæava vreme reagovanja itd. Engineering handbook.10. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. slabi opaæanje i procene.1. ãto stvara veoma opasne situacije. Posebno je opasno nagomilavanje umora. Sidney. ali su neãto manji.1.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. 4. 4. Razdraæljivost. 1997.9. . Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji.

I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. Kanada itd. Bicycle helmet efficacy.10. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. podmetaåi i sl..Lipovac. 29. a meta – analysis. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. Konaåno. P. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. M. Vol. A Meta-analysis. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). Accident Analysis and Prevention. Australija.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%.1. Zato neke dræave (SAD.60 4. Trajanje intervencije. a u zavisnosti od uzrasta deteta. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred.1.3.). ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. & Fadden M. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. 29. Glase K.. New York. Bijleveld F. i Davidse: R. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. 124 . definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). Kanda. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. pp str. Ãvedska i dr. Vol. 1997. New York. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. Australija. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. Zaãtita dece u vozilu Deca. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. pp 345 – 352.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. a mogu ih i povrediti. Accident Analysis and Prevention. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. smanjivanjem izuzetaka. No 6.. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina.2. posebna deåija sediãta. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa.. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. Ovaj uticaj je veñi.10. 759 – 777. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. R.. 2001. Finska. 4 4.). Velika Britanija. Ãvedska. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. No 4.

Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. 2002. vikanje. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. Vol.. 34.2. 2001 (243-255). VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. AAP. 62 Shope. 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog.. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. i D. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. 2002). ali u nekim dræavama je vrlo visok. T.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa.). i ParkerD. M. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. Viãi standard pojedinca. S druge strane. T. J. i dr. a naroåito: toåak. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. i dr. 2001). åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. spreåavanje prolaza drugim vozilima. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. 125 4. i dr. 63 Lajunen. i dr. Accident Analysis and Prevention. 2001 (649-658). sigurnosni pojas. bez dodatnih povreda. Agresivnost (psovanje. pp 807 – 814. ureœaji za koåenje. No 5. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. 64 Miller. No 2. agresivno prañenje drugih vozila. Naime. J. AAP. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. . Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. Parker.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. nepristojni gestovi. No 6.2. ureœaji za upravljanje. M. driver anger and aggressive driving. sediãta sa naslonima za glavu. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. a posebno kod vozaåa.1. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi.4. New York.11.. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen.

26. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. konstrukcija vozila. rezervoar za gorivo itd. D.). Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. Accident Analysis and Prevention. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1..5 – 3. 1997. P.800/900)3. 5.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. No. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila. No.2 – 2. Accident Analysis and Prevention. ARS i dr. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. L.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. 609-616. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. 29. stanje tehniåke ispravnosti vozila.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. 2. Kod sudara vozila sliåne mase.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu.= -----.1.2 =4. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. Vol.Lipovac.56 kada se odreœuju rizici od smrti). 126 . Vol. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora.65 4. D. New York. (139-151). Primer 3. 65 Wood. karoserija. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. New York. masa vozila. brave na vratima. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. m1 i m2 mase ovih vozila...800/900)2. branik. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. duæina vozila.2. ostala oprema vozila (ABS. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru.800/900)2. str. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti. 66 Evans. 1997. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. 1997).⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood.5 =11.

3. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. – 100 ms vozilo se zaustavlja. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). – nasloni za glavu. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. S druge strane. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi.2. Ova vrednost odgovara npr. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. åak i pri snaænim sudarima. a levi suvim i åistim).2.4.2. 4. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. trajanju jednog jedinog treptaja oka. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. da blokira toåak. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. Da bi se omo127 4. Konstrukcija vozila . vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen.2. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. – vazduãni jastuci. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije.

odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. 1997. ãto. a poveñavaju pozitivni. C.. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless.Lipovac. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. Vol. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. 29. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. pp 745 – 757.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. 2001). poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. S druge strane. po pravilu. i dr. 2002. Moguñe je da vozaå. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. Ovi sistemi. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. Vol. 68 Farmer.69 S druge strane. No 6. & Hoffer. na vlaænim podlogama i u krivinama. 2001. Jedno istraæivanje (Farmer. Accident Analysis and Prevention. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. 128 . NHTSA. No 3. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. na primer. “sleti” s puta. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. 2002). ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. G. peãaci. D. NHTSA. jer. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. C. i dr. P. potcenjuje krivine.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. tj.). New York. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. preko senzora na toåku. biciklisti). pp 333 – 341. Accident Analysis and Prevention. obezbedili da se i dalje okreñe. New York. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. 69 Harless.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. 34. 2000. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program.

godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .2. NHTSA. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a.8. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. 129 4.4.Nalazi studija iz 1998. Hiltona. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. 2000.

PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4.00 1.18 0.31 0.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja. 1991) (Marburger i Stockner. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.00 1. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4.18 0.74 0.66 1.63 1.57 Prosek za sve puteve 1.3.96 0.00 1.00 1. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd. 130 .00 1.63 0. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4.16 0.44 0.31 0.57 0. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila). P.Lipovac. Ako je proseåan rizik 1.95 0. Oslo-Kopenhagen. 1989) 0.35 1. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy. strukturi uåesnika u saobrañaju.93 0. Tabela 4.07 1.80 Gradske ulice 1.26 Ruralni putevi 0. 1989) (US Department of Transportation. 1991) (Elvik. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.9.3.38 2.00. brzini kretanja. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja.1.00 1. godina (Elvik. 1989) (UK Department of Transport. Institut ekonomiki transporta.9. 1991) (Elvik.32 1. 1996.

4. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija).3. a na gradskim ulicama ãest puta veñi.2.4. Beograd. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. S druge strane. a na krivinama sa 100 – 200 m. Ovo je logiåno. doprinose napetosti. autoputevi su najbezbedniji putevi. 131 4. Posebno su opasne promena staçe kolovoza.3. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. 4. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. 73 Isto. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. . stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica.3. nestrpljivosti i agresivnosti. raskrsnice zamaraju vozaåe. 21. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. str. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza.3. Saobrañajni fakultet.73 Meœutim. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona. K. Neki tipovi nezgoda (npr. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu.3. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. 74 Lipovac. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja..74 4. 1993. Naime.

Ako ometaju preglednost. 4. niti na put.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. New York. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. Predictive. vozila åesto udaraju u ove prepreke. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates.75 Meœutim. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. Transport DG – 106.84).77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. Accident Analysis and Prevention. bermi i sl. pp 357 – 365. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. December 1998. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. S druge strane. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. smanjuje broj nezgoda i do 41%.). Ogden (1997). Transport research. pri silasku sa puta. 3. I. 1997 (str. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. No. niti na vozilo. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. Fourth framework pro- gramme road transport. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. No 3. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. pp 353-362. vegetacija i sl. danas se. Dakle. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). Naime. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. 29. M. S druge strane. K. 77 Ogden. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. betonski i drugi stubovi. vozaåi voze sporije. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. P. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Final Report. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. 2002.. 34.3. 78 Karlaftis. The 132 .) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. åvrsti objekti. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. Izgradnja prepreka ima smisla. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Ove elemente pripisujemo okolini. Risk and Accident Consequence Models.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. stubovi.. zidani objekti i sl. 1997.5. Vol. Accident Analysis and Prevention.Lipovac. New York. & Golias. Vol. Pariz. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda.

OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). 80 133 4. Vol. 29. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. pp 373 – 385. No 5. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda.4. .8 km/h. porodica. 81 Truls. i sl. V. 1997.81 Neposredna kontrola brzo deluje.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. saobrañajni i dr. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu.. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. staçe zdravstvene zaãtite. itd. dræavno ureœeçe. i dr. Vol. S. Accident Analysis and Prevention. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. 2001. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. 649–658. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode.4.9 do 4. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. uslovi. New York. K. No 3. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. AAP. doslednost kaæçavaça. zakoni i drugi propisi. stavovi o bezbednosti saobrañaja. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. slab nadzor. urbanistiåko planiraçe prostora. metroloãke prilike. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. New York. a posebno nezgoda sa nastradalim. Naãa istraæivanja (Lipovac. J. No 3. Ferguson. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim.79 S druge strane..). 2001. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. i dr. 29. str. nego ostali. 79 Shope. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine.4. rad policije i sudstva. pp 229 – 234. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. Accident Analysis and Prevention. sistem obrazovaça i vaspitaça. J.. i dr.

. New York. L. 84 Keall.P. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. J. kod Amerikanaca afriåkog porekla).82 Meœutim. 134 . 2002).. 34. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. L. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. T. No 5. Langley. kod mladih vozaåa. 2002. 34. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. Accident Analysis and Prevention. i dr. 2001.. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. M. pp 773 – 777.. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. New York. nego u bogatim oblastima. New York. 34.87 Prelazak na primarne zakone (Eby.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). New York. i dr. 29. Povey & Frith W. M... poveñanje prihoda. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. 85 Keal. J.Vivoda & Fordyce T.89 Meœutim. M. No 6. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. Accident Analysis and Prevention. 2002. Suprotno tome. 2002. M. 89 Vollrath.. Vol. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. muãkarci. M. New York. Accident Analysis and Prevention.84 i 2002).. P.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. hispanics and whites. Accident Analysis and Prevention. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. 34. No 4. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. L. New York. Vol. a posebno noñu (Vollrath.Povey & Frith W. pp 673 – 687. No 5. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. i dr. 2001. 29. Accident Analysis and Prevention. 87 Wels. Povey. Vol. 34. pp 815 – 823. tinejdæer. A. 83 Scufham. Vol. S druge strane. No 6. 2002). 2002. pp 649 – 654. D. & Frith W. putnici i Afroamerikanci). PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. tako i na svim putevima (globalno). Meilinger & Kriger P. ako je saputnik mlaœa osoba.. 2002. pp 583 – 593. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu... & J.. Meœutim.Williams & Farmer C. Accident Analysis and Prevention. Vol. rizik od nezgode raste. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. Seat belt use among african americans. P. 88 Eby. 1997. No 3. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. Accident Analysis and Prevention. & Langley J. I.Lipovac. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti).85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno).. D. pp 523 – 529. 4 82 Abdalla. pp 277 – 2284. u odreœanom opsegu. No 5. New York. Vol. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. Vol.

Vol. godine. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). Manuel de Premiers Secours Routiers.. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. 2001. Pariz. Council Directive 96/427/EC.. NHTSA. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1999.. Fusilier R. Miletiñ. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. Accident Analysis and Prevention. Beograd. decembar 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. godine. The ”Escape” Project. juna 1976. June 2000.2235. Contract No RO-97-sc. Michel A. (139-151). 21. AAP.. jul 1991.. Beograd.Literatura Ahmed.. N. 2.. 2002. (649-658). Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Deliverable 5. i Parker D. 34. aprila 1975.3047. No 4. 1997. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. Council Directive 96/C110/05 (proposal). Lajunen. No 2. 29. T. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. Council Directive 94/72/EEC. 1999. 19. & Donne X. Shope. Saobrañajne nezgode u preticanju. Legal Measures and Enforcement. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. Vol. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Project funded by European Commission under the transport. i dr.. J. 135 4. European Transport Safety Council. 5. K. septembar 1996. 10. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . Wood. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. France-selection. D. No 5. & Andersson R. 1999. GADGET. April 1999. Jolis. 29. RTD programme of the 4th framework programme. pp 541 – 551. jul 1996. New York. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. (243-255). Contract Nº: RO-98-RS. maja 1971. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 2001. Accident Analysis and Prevention. P. februar 1996. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. B. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2000.. 1997. Lipovac. No.

decembar 1996. 14. jun 1997. jun 1997. 23. 7. Council Directive 97/26/EC. septembar 2000. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. 97/C 69/02. Council Directive 97/26/CE. Commission Directive 2000/56/EC. Common Position No 9/97 .Lipovac. jul 1996. 6. 2. 4 136 . Council Directive 97/C 31/04 (proposal). 20.novembar 1996.

Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.2.4.5. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.1.5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .3.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. S druge strane. kada je zakon usvojen. Od toga kako ñe javnost pri146 . nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. on neñe biti izglasan. da je ono interes graœana. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. Ako je koordinirana priprema. onda ga neñe podræati.4. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). U suprotnom. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima.6. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. 5 5. P.5. 5. åak. ona moæe. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. te da nema bolje alternative. Ovde je vaæna uloga politiåke.2. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. Meœutim. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova.Lipovac. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. kada se usvoje. a posebno struåne javnosti. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. U suprotnom. da je to najbolje reãenje. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. veñ da se maksimalno ispoãtuje. Dakle. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon.2. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje.2. S druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. da je ono u skladu sa evropskim trendovima.

PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. politiåke i najãire javnosti. a nekad i remeti odnose policije i javnosti.8. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. politiåkoj i najãiroj javnosti. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti.). Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. Sa druge strane. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima.7. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. ako se ne budu sprovodila. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj.5. vlasti i graœana itd. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. Da bi se obezbedila primena propisa. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. Naprotiv. Da bi se zakon sprovodio. 5. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta.2. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. a posebno na policiju. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. neophodna je jasna podrãka struåne. dokumentovanje i obrada prekrãaja. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona.2. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva.2. S druge strane. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. pokretanje odgovarajuñeg postupka. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. 5.

Zakljuåeno je da. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries.2235. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. Gadget WP 5. Meœutim. razliåitim tradicijama. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. RTD programme of the 4th framework programme. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. 5. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. Contract Nº: RO-98-RS. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. Project funded by European Commission under the transport. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. RTD programme of the 4th framework programme.Lipovac. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. Project funded by European Commission under the transport. brzina. RTD programme of the 4th framework programme. May 2000.3. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). u brzini otkrivanja prekrãaja. Contract No RO-97-sc. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. Deliverable 5. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. Working paper 4 (WP3). June 2000. Project funded by European Commission under the transport. The “Escape” Project. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. The ”Escape” Project. Contract Nº: RO-98-RS. P. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent.3047. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.3047. April 1999. ãirom kontinenta. 148 . Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. u posledicama za prekrãioce.

vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. Zapreñena kazna. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja.000 æivota. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik.5 Meœutim.4. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. upotrebu alkohola.5.4. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti.4. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. manje rasipanje energije. druãtvenoekonomsko okruæenje. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. Kljuåne oblasti primene zakona 5. koãtalo oko 5. zakoni i sudska praksa. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. tj. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. a posebno policije i dr. stanje puteva i vozila. . bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. pa i ãire javnosti. u poslednje tri decenije. putara. kao i pri sprovoœenju zakona. Mada je policija nosilac primene prinude. 149 5. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. Imajuñi navedeno u vidu. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). niti u politiåkoj javnosti Evrope. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU.1. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. Naime. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. dræavnih organa. samo u Finskoj. a unapreœivanje bezbednosti vozila. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. a posebno u manje razvijenim zemljama. publicitet i edukacija.

opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli).8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. smanjene su varijacije brzina. 1998. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. Pored aktivnosti u vezi puteva. smanjen je nivo najveñih brzina. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. infrastrukturi i vozaåima. 1998. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. sedamdesetih godina proãlog veka. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. maj 1996.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja.Lipovac. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja.2. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari).7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama.4. 150 . informisanosti vozaåa. Budimpeãta. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. Serock (Poland). KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. P. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. decembar 1998. 29/30. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. Final Report. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. obuke vozaåa. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers.

Commission of the European Communities. Brisel. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. brzinu. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. mlade vozaåe i prolazak na crveno.2235. 10 Priorities in EU Road Safety.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. Gadget WP 5. Konaåno. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. Code of Good Practice. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol.4. Contract No RO-97-sc. Granice dozvoljenih brzina su rasle. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. maj 2000. (6) upotreba svetala u toku dana. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. 9 National Strategic Road Safety Plans. PRI. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). COM(2000) 125 final. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. EU je marta 2000. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. alkohol. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. April 1999. a sprovoœenje zakona slabilo. 1903. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. EU je.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. 11 Legal Measures and Enforcement. 151 5. Project funded by European Commission under the transport. (4) uvoœenje limitatora brzine. 12 U toku 1899.3. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. 2000. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. polje rada i glavne pretpostavke.4. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije.5. potiåu od 1900. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). Kljuåne oblasti primene zakona 5. RTD programme of the 4th framework programme.11 .

). b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila.5 promila alkohola u krvi. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. za iste prekrãaje. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. GIS. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. pohaœanje kurseva itd. P. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. autobusi i sl.). a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). 1996. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.2 promila (velike novåane kazne. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. Oslo – Kopenhagen.. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. kazna zatvora. do 1. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. o rizicima velikih brzina i sl. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). leåenje. oduzimanje vozaåke dozvole. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. kazne razlikuju i do deset puta.Lipovac. Road Traffic Safety Handbook. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. detektori brzine i sl. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. pametne kartice.). nego za treznog vozaåa. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila.5 promila alkohola u krvi.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. 152 . Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama.

To je dalo slabe efekte. . ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. u EU bilo spaãeno oko 7. – pooãtriti sankcije.0 %. Ovim i drugim merama. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. a posebno za vozaåe.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. 15 Na primer. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. preko 1. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. kazne zatvora. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. u Finskoj se svake godine.5. privremenu zabranu upravljanja vozilom. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. u sluåajnim kontrolama.2 %.2 promila alkohola u krvi). pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. a posebno predvideti velike novåane kazne. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). smatraju zadovoljavajuñom. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja.4. na 0. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. testira oko 40 % svih vozaåa (1. Joã 1960. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. 153 5. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). moguñnost hapãenja na licu mesta. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. za razliku od evropskog proseka oko 3. postignuti su znaåajniji efekti. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. Tek kada su pojasevi postali obavezni.16 Dosledna policijska prinuda.000 æivota godiãnje.2 miliona testova).

kao i u nove autobuse. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. kampanje. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. P.). – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. a posebno mladih vozaåa.). prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama.Lipovac. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. zabrana voænje mladih putnika i sl. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. Njujork 1918. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju.). Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. proces dobijanja vozaåke dozvole. laka i srednja teretna vozila. edukacija. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. Moskva 1930 itd. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. uslovi osiguranja. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. Pariz 1923.). Da bi se unapredilo ponaãanje novih. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. kombi vozila. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile.

automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. 155 5. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. intenzivirana je meœunarodna saradnja. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910).5. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. u naãim uslovima. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. . Uredbu o izgradnji puteva (1910). 1926).1. nedovoljno prihvatanje na sudu. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). kao i njihovu eksploataciju. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. – urediti efikasan nadzor. Posle Drugog svetskog rata.5. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. slaba podrãka javnosti. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja.5. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. ona je vrlo efikasna. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. ukÿuåujuñi i video nadzor. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. 1903). – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. zabranu upravljanja. Srbija je. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5.5.

br. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Na osnovu ovih konvencija. 6/1978. Od 1993. 156 . Zakon o merilima i mernim jedinicama. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. Republike i pokrajine su. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. Ipak. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Zakon o standardizaciji. u skladu sa saveznim Zakonom. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina.). novembra 1968. u saveznom Ustavu SFRJ. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. godine. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. saobrañajni znakovi i sl. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. maja 1977. 8. Konaåno. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). kao na primer: Zakon o putevima. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). kao i materiju koja nije bila deljiva. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. P. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. 18 Convention on Road Traffic. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. 1949). saveznim Ustavom i svojim ustavima. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. a stupila na snagu 21. 1968). pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva.Lipovac. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. iz 1974. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti.

preko svojih organa. odnosno pitanjima: . Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. 157 5.. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji.. od 4.2. .. 26/1995. br.2. u posmatranom periodu. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. do danaãnjih dana. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. 21 “Sluæbeni list SRJ”. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. Prema Ustavnoj povelji. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. Ove zakone prate brojni podza19 . 41/94-573. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi.. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. 13/93-284. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Meœutim. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. 63/88. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. 28/96-5. 20 “Sluæbeni list SFRJ”.5. naãa zemlja je.5.. Meœutim.5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. 34/92. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. donosi i izvrãava savezne zakone. stav 1. 29/90. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. u potpunosti. . 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. (Ustav SRJ. 80/89. Dakle. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. br. zakoni. 50/88.. br. veñ ovu oblast. br. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori.2003. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. taåka 5). utvrœuje politiku. druge propise i opãte akte. Zakon o meœunarodnom prevozu. ålan 77. 11/91. “Sluæbeni list SRJ”.20 Zakon o prevozu opasnih materija. Posle otcepÿeça. SRJ.

odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. 15/84.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. u praksi. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. Zato se. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. akt o sistematizaciji radnih mesta. statut preduzeña. nije bitno menjan. viãe puta su menjane i dopunjavane. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. odluka o pariranju itd. 5/86. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. kao o tehniåkim podacima za te puteve. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. 158 . Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. 53/82. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. 21/90. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). S druge strane. akt o nagraœivanju. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. a posebno 1988. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ.23 Zakon o policiji. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. 3) Pravilnik o dimenzijama. 39/84. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. do danas. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. uspostavljena je nova dræavna zajednica. 28/91. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. odluka o kategorizaciji ulica. i.Lipovac. kao obaveze. Dakle. P. Zakon o putevima. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. br. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. br.

9. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. 5. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. 2. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. 2.5. na lokalnom nivou. ureœenje povrãina. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. Kaznene odredbe. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. 9. Prelazne i zavrãne odredbe. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. ali do kraja 2007.5. 4. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. U toku 2006. 5. 12. reklame na ulicama i sl. 10. 3. s tim u vezi.3. Uvodne odredbe. uredili reæim saobrañaja. 159 5. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. 26 1. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. Osnovne odredbe. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 8. Saobrañajni znakovi. Posebno su. nestale su samoupravne intersne zajednice. ovaj zakon nije usvojen. 3. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. 8. prava i obaveze pojedinih subjekata. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. Pravila saobrañaja. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Vozila. 11. prevozom. Vozila. naroåito u oblasti obuke vozaåa. 4. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. tehniåkih pregleda vozila. Saobrañajno-tehniåke mere. Kaznene odredbe. 7. Savet za bezbednost saobrañaja. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. Posebne mere bezbednosti. 11. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. Prelazne i zavrãne odredbe. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. Vozaåi. Preduzeña i ustanove su. Putevi.5. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Unutraãnja kontrola. 10. 7. umesto OUR uvedena preduzeña.26 25 1.). svojim odlukama. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. Vozaåi. . 6. Saobrañaj. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. 6. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima.

vozila sa pravom prvenstva prolaza. vozila pod pratnjom. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. saobrañaj na raskrsnici. mimoilaæenje. Znakovi opasnosti. Treñe poglavlje (3. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. kretanje vozila po putu. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. radnje vozilom u saobrañaju. a posebno autoputevi. U drugom poglavlju (2. skretanje. do 128 ålana). opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. U åetvrtom poglavlju (4. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27.Lipovac. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. u okviru svojih nadleænosti. opremanja i odræavanja. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. brzinu. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. 160 5 . pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. vuåenje vozila. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. staraju o bezbednosti saobrañaja. preticanje i obilaæenje. prvenstvo prolaza. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. U prvom poglavlju (1. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. kretanje peãaka. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. oznake na kolovozu. obaveza vozaåa prema peãacima. presecanje kolone peãaka. izgradnje. saobrañaj bicikla. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). P. Naime. saobrañaj u tunelu. i teret na vozilu. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. magistralni i regionalni putevi. zaustavljanje i parkiranje. finansiranja i odræavanja puteva. bicikla sa motorom i motocikla. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. upotrebu svetala u saobrañaju. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. odstojanje izmeœu vozila.

zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. prvenstveno. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. lica koja naiœu ili se zateknu. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. 161 5. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. analiza krvi ili urina. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora.5. Ãesto poglavlje (6. Osmi deo ZoOBS-a (8. Treba istañi da su na saveznom nivou. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. na vozilo (kontrola vozila. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. U desetom poglavlju (10. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). (ål. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. vozaåa koji naiœu ili se zateknu.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. ali i u republiåkom ZoBS-u. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. U poslednjem delu ZoOBS-a (11.). motokultivatora i sl. kontrolni zdravstveni pregled. radnih maãina. tretirani vozaåi motornih vozila. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. 31. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila.5. primena tehniåkih sredstava. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. a posebno uslove za upravljanje vozilima. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). struåni pregled. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. zdravstvenih ustanova.

naizmeniåno propuãtanje vozila. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. vozaåki ispit. ispitivanje vozila. Primera radi. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. 5) vozilo (ispitivanje vozila. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). 53/82. vuåenje vozila. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. kretanje peãaka.Lipovac. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. uredile ovlaãñenja. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. Na primer. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. registracija i tehniåki pregledi). osposobljavanje kandidata za vozaåe. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. br. naåin sprovoœenja zakona. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. prosvetu i privredu. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. 9) savet za bezbednost saobrañaja. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. P. zaustavljanje i parkiranje. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. 21/90 i 26/91. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. 162 . privremeno oduzimanje registarskih tablica. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. 8) unutraãnja kontrola. bicikla sa motorom i motocikla. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. saobrañaj bicikla. nadleænosti. unutraãnje poslove. vozaåka dozvola. zdravlje. 5/86. 6) saobrañajno-tehniåke mere. 15/84.

ECMT Actions on Speed Moderation. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. Transaction Publishers. Deliverable 5. 17/74. RTD programme of the 4th framework programme. Working paper 4 (WP3). Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. br. European Transport Safety Council. 2000. New Brunswick and London. Gadget. Gadget WP 5. 1997. RTD programme of the 4th framework programme. Literatura Rothe. Commission of the European Communities. Project funded by European Commission under the transport. RTD programme of the 4th framework programme. The “Escape” Project. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. May 2000. WP 5 Contract No RO-97-sc. June 2000. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Project funded by European Commission under the transport. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Serock (Poland). Code of Good Practice. Contract No RO-97-sc. April 1999. “Sluæbeni list SFRJ”.). Project funded by European Commission under the transport. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. Final Report. 1998. 2235. Contract Nº: RO-98-RS. COM(2000) 125 final. 15/84. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. 50/88. P. A Strategic Road Safety Plan for European Union.3047. Project funded by European Commission under the transport. nastalim druãtvenim promenama. 53/ 82. “Sluæbeni glasnik RS”. PRI. Legal Measures and Enforcement. RTD programme of the 4th framework programme. maj 2000. Priorities in EU Road Safety. Budimpeãta. April 1999.2235.. 1994. maj 1996.3047. Brisel. National Strategic Road Safety Plans. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. Beyond Traffic Safety. 29/30. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. br. propisa o metroloãkim uslovima i sl. Contract Nº: RO-98-RS. December 1998. 63/80. Legal Measures and Enforcement. razvojem automobilske industrije. 163 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .21/90. The ”Escape” Project.

maja 1977. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. P. Oslo – Kopenhagen. novembra 1968. 8. broj 6/1978. 1996. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Road Traffic Safety Handbook. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.Lipovac. Convention on Road Traffic. Final Report. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). decembar 1998. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. a stupila na snagu 21. 5 164 .

Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Teorije saobrañajnih nezgoda 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6.4.6. Pojam saobrañajne nezgode 6.1. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6.7.3. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.5. Prañenje saobrañajnih nezgoda . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.6.2.

Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. Fenomenologija je nauka o pojavama. na konkretnom mestu. odnosno koji su izazvali nezgodu. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . meteoroloãki uslovi.). sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode.6. mesto nezgode. obeleæja vozila (vrsta. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. starost. silazak sa puta itd. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. Na osno167 6. tj. otklanjanje izvora opasnosti. vremenske raspodele nezgoda. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. udar u prepreku na putu. registraciona oznaka i sl. vreme nezgode. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. tip nezgode (åeoni sudar. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. broja i strukture nastradalih. vrsta i lokacija povreda i sl. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. trenda u razvoju pojave.) itd. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. tip.1. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. starost. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. bez dubljeg izuåavanja uzroka. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. Ne meri se karakter. svojstvo u saobrañaju. marka. Ne izuåavaju se.). lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). obaranje peãaka. prostorne raspodele nezgoda. Na primer. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

e – osnova prirodnog logaritma. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. a – intenzitet nezgoda. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. Konaåno. Dakle. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. 6. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. Dakle. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. a na osnovu toga i 175 6. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu.5. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. sklon je i svakoj drugoj. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili.3. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. ako znamo svojstva liånosti.5. 6.6. Teorija zaraze Meœutim. prema teoriji zaraze. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. Meœutim. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. pa i saobrañajnim nezgodama. pa i ideju o zarazi. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Naime. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate.5. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. Dakle. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Na osnovu testiranja vozaåa. Dakle. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Meœutim.2. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda.

pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. nisu uåestvovali u nezgodama.Lipovac. 6 6. Prema teoriji oæiljaka. P. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. a to je teorija oæiljaka. a poslodavac to nije uvaæio. Prema spell teoriji. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. pre prve nezgode. ali je bezbedan u drugim uslovima. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. Na primer.5.4. 176 . Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. ni posle duæeg perioda. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). unapred. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. 6. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama.6. S druge strane. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. a oni. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. ali i od vremenskih.

Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. broj registrovanih vozila. broj preœenih vozilo kilometara. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. broj åasova provedenih u saobrañaju. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. treba ih procenjivati. greãke ñe se smanjivati. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). baã kao i indirektna procena broja nezgoda. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina.6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. broj putovanja. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Obiåno se prati broj nezgoda. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. potroãnja goriva). broj konflikata.6. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo.1. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. zatim kod nezgoda. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama.6. rizik od nezgode i posledice nezgode. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Ni jedan nije potpun. Ipak. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. Vremenom (posle nekoliko procena). i indirektne procene izloæenosti (npr. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. manje od 0. da bi mogli da shvatimo. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. Svaki ima svoje prednosti i mane. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ).

broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer.Lipovac. Na osnovu ovakvog pristupa. Dinamiåki rizik (broj pog. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti. P. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra.ooo km =660 pog/god. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). = 60.ooo.2.1 pog/100. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . u skladu sa naåinom merenja izloæenosti. problem bezbednosti saobrañaja (npr.1 pog/100 mil.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil.000. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja.000 km/god * 1. . km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god.000. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda).

ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. vremenske prilike). kursevima defanzivne voænje itd. Naime. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. 3. prañenjem novih vozaåa. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. boljom primenom zakona. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. opreme. Pri projektovanju kontramera. sistemom kazni. . Na njih se moæe gledati kao na za179 6. zaãtitnih kaciga.6. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. ali i projektovanje kontramera. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. uklanjanjem barijera pored puteva. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. boljim zakonima. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. ali su oskudni podaci o izloæenosti.6. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola.6. edukacijom dece.). efikasno obezbeœenje mesta nezgode. 3) transportni (infrastruktura). 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama).). da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. 2. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. efikasno transportovanje povreœenih. Meœutim. sa noñnog na dnevni saobrañaj. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. Na primer. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. boljom konstrukcijom vozila.2. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. niskim rastinjem pored puta itd. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama.

u skladu sa stanjem vozila. te da na osnovu tog ponaãanja. 6. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti.3. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. pa ih je teãko interpretirati. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. ali su mnogo vaæniji. biomehanika. ergonomija. pa i nemoguñe izvesti. sociologija. P. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Meœutim. Meœutim. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. Meœutim. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. medicina. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. fizika itd. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Zato se nikada ne moæe predvideti gde.6. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). koje je åesto veoma teãko. kada i ko ñe izazvati nezgodu. 180 6 .Lipovac. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji.

troãkovi rehabilitacije.6.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. homogenost. stabilnost. povrede i pogibije lica. rad koånica. postojanje trotoara. a posebno materijalne posledice. 2 AIS . 6. koånice.). Precizno gledano. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi.6. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim.6. Vozilo (npr. materijalne ãtete. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. povrãina kolovoza. administrativni troãkovi itd. raspodela brzina. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. Na primer.4. gustina saobrañaja i sl. ãirina.). stabilnost). Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. povrãina. njegova veliåina. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). ponaãanju i veãtini. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. raskrsnice. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. distribucija praznina). kao ãto su veliåina. put (geometrija puta. prepreke itd. brzina i distribucija brzine. 181 6. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. ljudski troãkovi. S druge strane.

Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY .1993. – gubitke i 3 Guria. J.765-772. voænja unazad. P.). No 6.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. 4 ICD . odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). 182 .. Accident analysis and prevention. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). – ekonomski problem itd. Nenj York. 25.C. – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. kaciga i sl. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. 6 IIS .Lipovac. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. model i tip motornog vozila. 5 ISS . Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila).Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog.4 – skrañena skala povreda (AIS). – zdravstveni problem.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. U ekonomskom smislu. p.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. Vol. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). starost. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. obilaæenje.). ozbiljne povrede nastaju u treñoj. The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. skretanje itd. ali ne i ozbiljnost povrede.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. stanje pored puta. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta.

Directorate-General XIII. 9 European Transport Safety Council. – masa vozila. Commission of the European Communities. a zatim obaranje peãaka.). ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. 6. 183 6. nasipi. nezgode u preticanju. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Transport Safety Performance Indicators. Nisu svi oni jednako znaåajni. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja.5. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. administrativni troãkovi. troãkovi rehabilitacije. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. obaranje bicikla i motocikla itd. Brussels 2001. – brzine uåesnika u nezgodi. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda.6. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta.6. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. Luxembourg. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. useci i sl.6. 1994. EC Transport Research. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. a biciklisti su najugroæeniji). – starost povreœenih lica itd. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede.). – vrsta puta (autoput. peãaci su ugroæeniji od putnika.

– nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje.). – indikatori koji se odnose na puteve. kao i da ih objavljuju. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. protokoli merenja i sl. veliåina i vreme uzimanja uzorka. P. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. – indikatori koji se odnose na vozila.Lipovac. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. .3. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. 6 184 Slika 6. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. lakãe projektuju efektivne kontramere. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Dræave koje su ovo zapoåele. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda.

Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. 185 6. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. periodi odreœivanja. kada je reå o: vozaåima. Transport Safety Performance Indicators. kao i sa ciljevima politike. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. deåjim zaãtitnim sistemima. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku.1. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. Brussels 2001.). kategorija puteva. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. 10 European Transport Safety Council. . itd. ako je potrebno. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji.6.6. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. ako je potrebno.

kao komponente politike bezbednosti puteva. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. P. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. Hitne sluæbe. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. dobija se vreme zakone stizanja. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. kada su u pitanju teãke povrede. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. meœunarodna poreœenja nisu smislena. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. posebno kvalifikovani lekari.Lipovac. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. ne samo kada je u pitanju drumski transport. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. . Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. Naravno. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. Po definiciji. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama.

u poreœenju sa 1994. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. godine. 1999) Cilj za 2000. zaãtitnih kaciga. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6.6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .2. Tabela 6. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket.6. 1998. godinu. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”).

Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. ne postoji 188 6 . sa 1994.7. Naime. godinu. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. okolnosti.). P. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. najsveobuhvatnije i najpreciznije. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. godine. veliåina materijalne ãtete i sl. u poreœenju situacijom u 1994. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. 6.Lipovac. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. Mada su policijske evidencije jedinstvene. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja.

a posebno nezgode sa nastradalim licima. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe.6. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . . koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). Evaluation 85. A proposal for the stadarization of road accident reports. L. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. Paris: Onser. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. ove evidencije nisu usaglaãene. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. New York. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. evaluation of local safety measures. niti standardizovane. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. niti jednostavan pristup ovoj bazi. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. Traffic safety and the driver (Page 154-155). L (1991). Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. L (1985). koji prati odgovarajuña dokumentacija. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. ne postoji jedinstvena baza podataka.7. 189 6. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. Evans. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. i Negri. Van Nostrand Reinhold.

No 6. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Stein. Hornstein. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. Karr.M (1966). Hakkert A. van Gorkum. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Marcel Dekker. Bulletin 70. EIB. Accident analysis and prevention. Procena oåekivanog broja nesreña. D. Lund institut tehnologije. OECD/IRTAD (1995). Belmond. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. A. Analiza nesreña i prevencija 18(1). i Nilsson. Seminar. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Septembar 1995. A.1994. (1987). 190 . Commission of the European Communities. Volume I Çiley. 1994. i M. H. Duxbury Press. A. OECD. P. Matematiåke statistike i analize podataka. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Rosman. Tassaux-Becker (1993). Cost 313: Socio-economic cost of road accidents.12 strn. C (1987). 25. Luxembourg. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. Durholt. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. The extent and some implications of incomplete accident reporting. J.1993. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama.. i Yiik Diew Wong (1993). p. Vol. G (1994).11-13. 2-11 Rothengather.S i Hauer. New York. Putni saobrañaj. An introduction to probability theory and its applications. Drugo izdanje. Haght. Finska. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. Izloæenost. Induced Exposure. H. E (1988). 1996/09 Nicholson. Institut za sigurnost na autoputu. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Guria. Hauer. H. Eds. Michaels. Accident analysis an prevention. EC Transport Research. Thulin.765-772. Rice. S i Jones. and Bruin. T.. Jednogodiãnje istraæivanje. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Road user behavior: Theory and research. Helsinki. Vol 5.L. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990).W Knuiman (1994). Hautzinger.S. S (1990). Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. R. Assen.. Paris. A (1995). Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. E (1986). H. Drugo izdanje. VTI izveãtaj broj 390 A. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. R.C. Hyden. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Directorate-General XIII. P. J. (1973). Harris. 45-48. F. F (1991). I. New York. Tehnika saobrañajnih konflikata. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. NJ (1957).Lipovac.

1.7.5. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.7. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7.8. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.6. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.4.2. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.3.

Prilog definisanju pojma uviœaja. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. 1996. a to su struåni poslovi na uviœaju. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. 7. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. 7. uviœaj predstavlja istraænu..7. i Banoviñ B. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. Meœutim. ali ima i eksplicitnih definicija. Prema ovom pristupu. Bezbednost 3.1.. 321-336. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela.1. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .1. Beo- grad. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja.. str. da se temelji na åulnom opaæanju. 193 7.1.. M.2. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. Æarkoviñ M. Lipovac K.

1. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). veñ su prekrãaji.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. Formalno pravno. Zakonom o prekrãajima. Dakle.). Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. Dakle. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda.1. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela).4. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. alkoholisanost vozaåa i sl. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. 194 . ). – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. veñ moæe biti i posredno. Prema ovom. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. samo kriminalistiåka. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje.2 Zakonom o upravnom postupku.Lipovac. samo istraæna.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. vremena. 7. KZ).3. pre formalnog pokretanja postupka. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. 3 Ålan 238.). – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. opaæaju. tragovi (trag koåenja i sl. uz pomoñ razliåitih pomagala). uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. savremenom pristupu. koje je protivpravno i koje je skrivljeno. P. ZKP. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. Zakoniku o kriviånom postupku. 7. meteoroloãke prilike. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. samo saobrañajna itd. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve).

i 2. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. (ålan 296.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. – otmica vazduhoplova. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (5) U sluåajevima iz st. stav 3.1. i 295. davanjem pogreãnih znakova ili signala. 1. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. i 2. stav 1. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. (ålan 289. i 2. stav 1. st. broda i drugog prevoznog sredstva. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. 1. 291. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. – piratstvo. 1. i 2. 291. 1. 289. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. ovog ålana uåinjeno iz nehata. brodski. stav 2. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. (ålan 295. kazniñe se zatvorom do tri godine. st. 291. tramvajski. iako zna da vozaå zbog umora. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. (2) Ako je usled dela iz ål. 289. 289. st. (2) Ako je delo iz stava 1. sredstava. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. stav 2. st. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. 290. trolejbuski. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. (2) Kaznom iz stava 1.7. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. kazniñe se zatvorom do tri godine. ovog ålana uåinjeno iz nehata. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. 289. stav 3. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. i 2. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. (3) Ako je usled dela iz ål. (3) Ako je delo iz stava 1. 1. (ålan 297.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. (3) Ako je delo iz st. 290. 290. ovog ålana uåinjeno iz nehata. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. (4) Ako je usled dela iz ål. i 295. KZ) 195 7. 1. i 295.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. 290. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. st. st. stav 3. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. stav 2. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. i 2. 1. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. i 2. stav 3. 291. stav 3. i 295. do 4. (ålan 290. 1.

obezbeœivanje ili opisivanje tragova. u ålanu 10. po potrebi. koje ñe. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. “Sluæbeni glasnik RS”. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”.000 dinara (01. 68/2002. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. rekonstrukcija dogaœaja ñe se..11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. 68/2002. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. ovlaãñena lica. br. prvenstveno. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. savezni ZoOBS se odnosi. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. 196 . u posebnom poglavlju. Ålan 111. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja.. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku.Lipovac. po potrebi. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. saobrañajna nezgoda itd. Dakle. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. vozaå. 58/2004). preduzeti i pronalaæenje.. put. 70/2001. 58/2004) 11 “. posebno izvrãiti sa svakim od njih. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. br. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. Ålan 110. saobrañajne ili druge struke. koje ñe. br. po pravilu.) ili su nastale lake telesne povrede. po potrebi. teãke telesne povrede ili smrt lica. Ålan 112. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. preduzeti i pronalaæenje. br. saobrañajne ili druge struke. uåesnik u saobrañaju. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. Sa druge strane. peãak. ponovo izvesti pojedini dokazi. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. P.. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. januar 2006. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. 70/2001. “Sluæbeni glasnik RS”.

ovog ålana nije prisutan vlasnik.. Ålan 158. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1.. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila.. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Ålan 154. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno. Ålan 156.. prisutni vozaå. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). 197 7. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1.13 13 “. Ålan 153. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. dok se ne izvrãi uviœaj. U sluåajevima iz st. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. duæan je da odsutnom vlasniku. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. 2.1. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Ålan 157. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica.7. V. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. zdravstveno preduzeñe. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. Ålan 155. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. Ålan 159. i 3..

19 “ .. ålan 156). “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona o prekrãajima. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. br.. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila.. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. ovog ålana. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. br.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. 44/89... 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja.. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. duæan je da: 1. 7 198 . (ZoOBS. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. “Sluæbeni glasnik SRS”. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja.... sistem sankcija. Ako vozaå ili vlasnik. 44/89). Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode.19 Ålan 160. ovog ålana. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta.. 53/82. 50/88. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. “Sluæbeni list SFRJ”. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. prekrãajni postupak.br. 11/91 . 18 Ålan 156. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. teret. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. izvrãiñe se uviœaj. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. III. vozaå ili vlasnik. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti.. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. . DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71.. “Sluæbeni glasnik SRS”. teret. 28/91 . (ålan 209. P. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu.Lipovac. br..18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.

199 7. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu.. da se ne meça staçe na mestu nezgode. ovog ålana nije prisutan vlasnik. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. januara tekuñe godine za proteklu godinu. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. prikupljanja obaveãtenja itd. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. registraciji. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. 3. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz.7. ovog ålana. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. duæan je da odsutnom vlasniku. 2. duæni su da: 1.” (Zakon o policiji. ålan 65). . odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. dostavÿa najkasnije do 15. pronalasku uåinioca. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice.20 7. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom.”. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. prekrãajem ili dogaœajem. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana...2. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.. odnosno korisniku drugog vozila. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. ovog ålana. Ålan 74. 20 “. Ålan 73. . pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta.2. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. prisutni vozaå.000 dinara.. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ålan 75. pronalaska uåinioca. Ålan 72.. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. Ako uåesnik iz stava 1.

O nezgodi odluåuje sud. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. 200 . neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. 7. Ipak. Sa druge strane. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Dakle. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. polazeñi od uviœajne dokumentacije. a nekad i pogreãnim. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi.2.Lipovac. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. u æivotu njegove porodice. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu.21 åini sudski proces neefikasnim. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. Naime. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. pa i ãire zajednice. Svako izolovano posmatranje uviœaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. (ãto pre) ode na lice mesta. P.1. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. Sud ñe. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka).

Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. – obimu posledica. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. U suprotnom. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. saobrañajno-tehniåki veãtak. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. 201 7. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture.7. po pravilu. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. ali i metode vrãenja uviœaja. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. imamo moguñnost i da ih reãimo. 7. U tom smislu su razvijene metode analize. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna.2. 2001. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. odnosno sudija. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela.3. European Transport Safety Council. Society's Duty. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja.2. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.3. – specifiånosti izvrãioca.

uåesnici saobrañajnih nezgoda. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. uåesnici u saobrañaju. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. oni ñe. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. bar. Kad se otkriju ovi uåesnici. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. pogreãne procene brzina. 202 . objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd).Lipovac. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. prostorno-vremenska analiza. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). P. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. po pravilu. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. åulnim opaæanjem. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja.23 niti su struåni. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. Naime. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. U suprotnom. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. po pravilu. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. Meœutim. odreœivanje mesta sudara. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. nisu kriminalci. pogreãne procene rastojanja itd. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. veñ poãteni graœani. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. reñi neistinu ili. zaobiñi da kaæu istinu. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. izlazi uviœajna ekipa. po pravilu. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela.

– izuzimanje sijalica. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer.7.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. – merenje konkretne preglednosti i sl. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. a radi kasnije analize. 203 . – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta.4. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. niti je bio na uviœaju. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. pronevera i sl. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. propise u bezbednosti saobrañaja. kod kraœa. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. Nabrojane specifiånosti.25 7.). Naime.4. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. 25 Dakle. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. – vanredni tehniåki pregled vozila. – merenje konkretne vidljivosti. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). saobrañajnu psihologiju. Naime. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. posebno obuåene i opremljene za ove poslove.

Zagreb. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). P. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija.5. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. Sa druge strane. 3) skicu lica mesta. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). maj 1991. K.Lipovac. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. 204 . Konaåno.26 26 Lipovac. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija.). dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. tako da fiksira sve ãto je vaæno. o uåesnicima i sl. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. Naime. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. Ovde se javlja niz problema. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni.. 7.

naåinu obezbeœenja lica mesta. podatke o putu i vremenu. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. a posebno: opãti izgled lica mesta. o svedocima.uåesnicima nezgode. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. poloæaj. lica. o mestu i vremenu. podatke o vozilima . podatke o oãteñenjima vozila i objekata. a posebno oãteñenja vozila. raznih izveãtaja i sl. izuzimanje. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. naœena vozila. izgled saobrañajne povrãine. o radnjama na uviœaju. dimenzije i druga vaæna obeleæja). geometriju raskrsnice. preduzete radnje na uviœaju itd. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. o radnjama pre i posle uviœaja. meteoroloãkim prilikama. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). o sastavu uviœajne ekipe itd. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi.).). – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog.5. jer se jedino pominje u zakonu. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. raspored tragova i predmeta. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja.7. ime.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni.5. dat nalog za obdukciju leãa i sl. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. o meteoroloãkim prilikama. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. opisni i zavrãni. 205 7. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja.). U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. mulaæiranje itd. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. jer se jedini pominje u Zakonu. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. organu i uviœajnoj ekipi. sluæbenih beleãki. skiciranje. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. o uåesnicima. Verbalni metod ima niz prednosti. elemente krivina. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .1.

opãteg izgleda lica mesta. posle izuzimanja. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. meœusobnog poloæaja tragova.5. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. obuåena lica i vreme). Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. – poloæaj traga. 206 7 . izgled predmeta i tragova nezgode. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu.Lipovac. Meœutim. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. P. i to: – vrstu i izgled traga. Fotografija je sveobuhvatna. nepravilnih tragova i predmeta i sl. fotografisanje ima i niz nedostataka. bez obzira da li mi to smatramo vaænim.2. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. Fotografisanje je. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. tj. – poreklo i naåin nastanka traga. Naime. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. a posebno troãkove sudskog procesa. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. bliæi izgled lica mesta. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. imajuñi u vidu ukupne ãtete. 7. geometrije saobrañajnice i sl. Meœutim. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj.

U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. 207 7. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. po pravilu. åesto. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. 7. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. – razdvaja vaæno od nevaænog. a ne moæe se objaãnjavati niåim. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. i to onako KAKO JE MERENO. a) SKICA je jednostavan. loã crteæ. Skice se. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. Zbog nabrojanih prednosti. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. Ova.7. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine.3. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. u vreme uviœaja. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. a nedostatke prevaziñi.5. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta.5. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. slobodoruåni. predmeta i saobrañajne povrãine. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao.

31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. – nije verna. tuæiocima. tako da ne optereñuju crteæ. – skica nekad nije univerzalna. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. uz pomoñ pribora za crtanje. Ovi crteæi se rade u prostorijama. advokatima. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji.Lipovac. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog.). P. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom).5. 208 . Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). Meœutim. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta.32 – zbog poãtovanja razmere.4. tj.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. jer se crta slobodoruåno. ne prikazuje izgled lica mesta. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. ãto sudovi posebno cene. koje su vaæne za analizu nezgode. izgled kolovoza i sl.30 Dakle. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). Ovakav crteæ ima velike prednosti. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. 7. strankama i sl. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). izgled oãteñenja vozila. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta.

Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. Kada se izuzme neki predmet. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. tj. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. Meœutim. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. po pravilu. – na crteæu nije sve kotirano.5. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). time su. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. 7. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). – ovi crteæi se crtaju posredno. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom).33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno.5. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu.5. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. dobrom organizacijom.7. spakuju i saåuvaju. 209 7. izdvoje. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi.

spona. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi.) itd. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. – preko armature izliva se drugi. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. Naime. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. kao ostali elementi dokumentacije. oãteñenja objekata. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja.). Naime. granåice.). delovi odeñe i obuñe peãaka. oãteñenja kolovoza i sl. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. tahograf i sl. izuzet predmet se. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. po pravilu.Lipovac. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. tragovi krvi. æica i sl. grudvice zemlje i sl. pneumatik. deblji sloj gipsane kaãe. sklopovi vozila (farovi. P.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika.). – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. – napravi se æitka gipsana kasa. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. otpali delovi sa vozila (komad migavca. tj. ljuspice boje i sl. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje.). U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. odnosno pneumatika. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . klizanja. jer su fiksirani na kolovozu. komadi razbijenog stakla. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. Konaåno. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. koåioni cilindar. voænje. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode.

Dakle. menja se njihov tretman. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. tj. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. Sa druge strane. To je preduslov da sud. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. trag voænje u snegu. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. dobijaju teæinu åinjenica. Meœutim. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. 34 Naæalost.1. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira.6. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju.7.6. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. Konaåno.6. u blatu. Ako se ipak. u pesku i sl. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. 7. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica).). a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. po oåiglednosti. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. prisustvom svedoka. 211 7. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. u rastopljenom asfaltu. odnosno objektivno utvrœene stvari.

Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). 35 Na 7 primer. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. ista orijentirna prava itd. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara.Lipovac. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. ukoliko nije drugaåije naglaãeno.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. neznanjem ili nesavesnim radom. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik.6. veãtak i dr. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. fotodokumentacija. 212 . situacioni plan i dr. naåin kretanja pre nezgode.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. prihvataju kao åinjenice. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. u zapisniku. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. 7. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost.2. P. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. ista orijentirna i fiksirna taåka. uzroånik nezgode itd. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta.

a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. makar jednom elementu dokumentacije. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. vrstu i broj ostalih priloga itd. Sliåno je i ako u. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. 213 7. odreœivati sastav uviœajne ekipe. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. nema podataka o putu i vremenu. Zato je. obim i sadræaj zapisnika. trajanje uviœaja. 7. ako u dokumentaciji nema skice. broj potrebnih fotografija. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. Na primer. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. u praksi. Primera radi. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. razmeru i sadræaj situacionog plana.7.6. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. Naæalost. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje.7. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. jer se to oåekuje od zapisnika. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode.7. Sa druge strane. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja.3. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. u praksi.

onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. fotodokumentaciju. analizira i obraœuje tragove itd. postupi po zahtevu oãteñene stranke. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. Fotodokumentacija se. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. (3) Konaåno.). izraœuje situacioni plan lica mesta. 214 . Uviœaje vrãi istraæni sudija. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. odnosno obaveãtenja o nezgodi. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. vrãi uviœaj. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. Naæalost. situacioni plan i ostale priloge). kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. Meœutim. P. po pravilu. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. ne radi. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. Sa razvojem digitalne fotografije. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. crta skicu lica mesta i sl. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode.Lipovac. a fotografije da se rade naknadno.). Ako je obaveãten o nezgodi. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. OUP-a evidentira podatke. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. Naime. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. skicira. fotografiãe. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. Osiguranja ñe. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. skicu.

redovno rade negativi. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Treba imati na umu to da.8. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ako se fotografisanje izostavlja.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 215 7. baã zbog ove “uãtede”. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. Naprotiv. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. moæe se prihvatiti da se. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. “zbog cene”. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). tj. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). ne moæe pouzdano i korektno analizirati. Na primer. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. Naæalost. 7. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. u taåno odreœenim situacijama.8.39 Na primer. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. Naime. Sa druge strane. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. kompletiranja uviœajne dokumentacije. zbog cene i nepraktiånosti postupka. Izuzetno. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu).7. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja.

uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. i dr. Traffic Accident Investigators’ Manual.. K. Baker. V. Polje.. Saobrañajna kriminalistika. 1996. Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Smith. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Lipovac. K. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Evenston.. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. 1986. R. Burg. R. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook.. Rolly Kinney J. Beograd. Zemun. Kriminalistiåka tehnika. Unfallversuche. M. 1998. Zemun. Lipovac. p321-336. 2001 (364 p). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Lindenmann H. V. Tumbas... Saobrañajni fakultet. P.. 1994. Burg. Rivers. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu).. Dragaå.. Rivers. Beograd. Vodineliñ.. Kippenheim. Privredna ãtampa. Nicholas S. Charles C. Kriminalistiåka tehnika. 1990.. Beograd. 1981. R. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Medicinska kriminalistika. OEBS.. III deo.. Zemun. i Todoriñ U. Zemun. Photogrammetry and Accident Reconstrunction.. Illinois. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kippenheim. Maksimoviñ.. Osnovni kurs za policajce. Detroit. H. Ãkuliñ. Vujaniñ M. Savremena administracija. Verlag Information Ambs Gmbh. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Society of Automotive Engineers. Thomas. 2000. Gorkiñ. Traffic Accident Investigator's Manual for Police.. Michigan. M. Road Transport VII – 33. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova.W. Lipovac K. International Congress. Beograd. R. Primenjena kriminalistiåka tehnika.. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. H. 1963... Literatura Aranœeloviñ. Brisel. 1995. Level 3. Zemun. P. i Banoviñ B. 1996. i Aranœeloviñ M. R. (262 p). 1996. 1994. 2000 (208 p). Gregory C. Mitroviñ. 216 7 . Policijska akademija. Thomas. M. Bezbednost drumskog saobrañaja. Bezbednost 3.W. Beograd. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. Transport Research Apas. K. 2003. 1994.. (312 p). S. Prilog definisanju pojma uviœaja... 1981.. 1997.Lipovac. Maksimoviñ. Beograd. S. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Rau H. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. 1991. Kriminalistiåka fotografija (praktikum).. Æarkoviñ M. Beograd. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. Publisher. Lipovac.

3. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8.5.1. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.4. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.8. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada .2. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.

tragovi zanoãenja. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. objekta. tragovi koåenja.). Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. povrede. promene æivotnih ciljeva itd. i to: naåinom nastanka. Konaåno. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. na lica i æivotinje (povrede. klizanja itd. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova.8. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. promene raspoloæenja itd. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. promena ponaãanja. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda.). u svakoj saobrañajnoj nezgodi. na put i putne objekte (promena poloæaja. u najopãtijem smislu. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). u naãoj praksi je prisutna jedna. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. promene na odeñi i obuñi. Dakle. za potrebe jednog kursa o uviœajima. promena poloæaja i druge promene na vozilu). Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda.). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .1. 219 8. Naime. nastaju vrlo razliåite promene. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove.

veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. obrada tragova na licu mesta. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati.Lipovac. U tom sluåaju imamo 8 220 . Vrsta. imaju razliåit znaåaj. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. intenzitet. Dakle. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. Tek kada se. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. oblik. Znaåaj traga je veñi.2. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. analiza tragova. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. poloæaj. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. P. uslovno. tj. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. karakteristike tragova. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. Na primer. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. na osnovu analize tragova.1. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. 8. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. 8. Ipak ñemo na ovom mestu. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode.2. Razliåiti tragovi. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. veñ se oni meœusobno prepliñu. u razliåitim situacijama.

komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. Eliminacija je proces u toku koga. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. åiji je cilj da se. 1 Na primer. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. – delovi odeñe. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. smerovi kretanja. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. Sa druge strane. niti od teretnih vozila. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. elementi prostorno-vremenske analize itd. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. 8.2.2.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. mesto sudara. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. primenom proverenih nauånih metoda. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. Meœutim. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje.). U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag.8. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. vlakana i sliåno. pravci kretanja. obuñe. usporenja vozila. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. 221 8.00 cm. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. komad ukrasne lajsne.2. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom.

KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. P. 8.3. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. U supotnom. tj. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. u nekim situacijama. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). a zanemarimo saobrañajni znaåaj. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. Naime. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna.1. Ma koliko on bio vaæan. – oãteñenja vozila. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). Kad otkrijemo uåinioca. a pravi krivci nekaænjeni. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu.Lipovac. Ma kako. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode.3. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. Ako nije bilo registrova- 8 222 . Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). 8. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem.

3. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. Makrotragovi su dovoljne veliåine. niti rekonstruisati. u sluåaju potrebe. Ovde se.2.3. Meœutim.8. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode.3. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. tako da se mogu uoåiti golim okom. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. misli na tragove kretanja vozila. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. 223 8. a veoma su vaæni za analizu nezgode. Oãteñenja vozila. pre svega. prema veliåini. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . naæalost. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. 8. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. nezgoda se tretira kao prekrãaj. otpale materijale i delove. 8. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. Pored ovog procesnog znaåaja. U praksi se.3. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom.

trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. a tragovi na vozilima. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. razlikujemo: – tragove na kolovozu. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. P. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze.3. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. oãteñenja prednje åeone maske vozila. 8.3. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. Naime. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara).Lipovac. 8. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova.4. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd.. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. – tragove na povrãinama van kolovoza. 8 224 . oãteñenja vetrobranskog stakla. a posebno rukovodioci uviœaja. kod obaranja peãaka. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). Na primer. Ålanovi uviœajne ekipe. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi.. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima.5.

pocepane pantalone u predelu potkolenice. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa.8.) itd. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. u predelu butne kosti i karlice. .. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa.3. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. 225 8.. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. nasloni za ruke i sl. krvni podlivi i prelomi rebara.. prelomi lobanje itd. povrede glave i åela od ogledala. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo.). Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. prelomi kostiju ruku. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. butne kosti i karlice. kruæni krvni podliv od volana. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. – u vozilu. – na suvozaåu: povrede ruku. “gasa” ili spojnice.). preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. majicu i sl. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. oãteñenja.. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. õemper.. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. ruåica vrata.

Najåeãñe su ovo 8 226 . Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. 8. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. krivolinijske i kombinovane). Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. – koncentrisane tragove. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode.Lipovac. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja.6. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. a koji bi morali ostati. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Da bi se ovo izbeglo neophodno je. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. ako je ova verzija taåna. – linijske tragove (pravolinijske. a kasnije i u sudskom postupku. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. a nalaze se na licu mesta. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu.3. P. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. na licu: – nañi sve tragove. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove.

lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. prvenstveno. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. prvi korak u njihovoj obradi. tj. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. na prvi pogled. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. Ostali ålanovi ekipe. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. 227 8. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. Kada se shvati saobrañajna situacija. odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova.8. Meœutim.). oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. a posebno rukovodilac uviœaja. torba koja je ispala peãaku. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. akumulator itd. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne.4. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). 8.4. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode.1. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je.4. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. Meœutim.

Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta.Lipovac. trag se mulaæira itd. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. 8. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Konaåno. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Naime. Meœutim. P. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. Na primer.4. ne daju niãta novo. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. promene ili uniãtavanja. pa i saobrañajne nezgode. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Naime. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova.2. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. Shvatajuñi izjave. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. niti su pouzdaniji. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova).

parkiranjem sluæbenog vozila itd. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali.. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . Meœutim.). Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. U nekim sluåajevima. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja.4. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. uåesnici nezgode i sl. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. 229 8. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. rampama i drugim preprekama. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. pa i obezbeœenja tragova. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. kupama... (ålan 148.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode.8. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. njih bi trebalo markirati pre pomeranja.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode. Naime. . “stop-policija” i sl.. od poæara i sl.

oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. ako ih nismo markirali i sl. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. P. åesto se pomeraju vozila.).4. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. 8. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . ciglom. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. U zavisnosti od konkretnih uslova. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl.). rasuti zemlja. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). ako ga ne markiramo. crepom. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi. poloæaj tragova stakla. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila.).). 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. odnose se povreœena lica.3.Lipovac. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu.

4. Tragovi na licima. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. B C. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran.. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. markirati tragove. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. zemljanim. . Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja.4.. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta.. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. Pri markiranju poloæaja predmeta. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga.. – slovne (alfabetske) oznake (A.2.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A.). pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati.). pa se one i analiziraju. leãevima. onda se markirna linija prekida. . Tako se mogu markirati povrede lica. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. . b c. 8. odnosno oblik zone traga. tragova stakla i sliåno. 1d.. a. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu.. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta).4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete).8. odnosno detalji na ovim tragovima. 3. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode.4.. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije). oãteñenja predmeta. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. nego onim koje oni odrede na fotografijama. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. A1. 231 8. Dakle. . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet).. Ako se markiranje vrãi na licu mesta.

Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. poloæaj svedoka i sl. Obiåno se. 8 232 . Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. moæe se prvo napraviti snimak tragova. Izuzetno. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. po pravilu. tako da se dobro vide na fotografijama. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. P. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. vrãi pre fotografisanja. on se moæe oznaåiti na fotografijama. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. po pravilu. plastike i sliånih materijala. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj.). jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. tragovi na objektima i sliåno). 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. Oznaåavanje tragova se. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. vaæna oãteñenja vozila.). ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. a izuzetno i naknadno – na fotografijama.Lipovac. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. oznaåavaju na licu mesta. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. crepom i sl. poloæaj vozila pre pomeranja. 3) oznaåe se linijski tragovi. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike.

Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta.5.8. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije.4. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). 233 8. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). po potrebi. – fotografisanje i videosnimanje. ucrtati. snimiti (fotografisati izgled traga. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. plan). u vezi oznaåavanja. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. U zavisnosti od znaåaja traga. 8. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. odnosno detalja na njemu). Na primer. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. Dakle. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko.4. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. a u drugim se ne navode (zapisnik).

svakako. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. b) tragovi koåenja. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. promene na tragu nastale pri sudaru. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. Pored toga znaåaj nekih tragova. Meœutim. 8 234 . NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. niti ekstremno ubrzavani.5. tj. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi.Lipovac. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. tahografski zapis itd). P. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. ako nisu forsirano koåeni. oãteñenja vozila. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem).). d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. tj. c) tragovi zanoãenja. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti.5. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. 8. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati.1. Da bi se ovo moglo struåno uraditi.

Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. Na Slici 8. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. mulaæirati trag. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. po snegu. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje.2.5. – markirati trag. – oznaåiti trag voæçe. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka.1. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. a na Slici 8. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. 235 8. Meœutim.8. – izmeriti trag. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. po rastopljenom asfaltu. Ova promena na povrãini podloge (utisak. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. – fotografisati trag.. povaljana trava i sl. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. . Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. i to. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. niti je ekstremno ubrzavano). ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. pre svega.) predstavlja trag voænje. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. – skicirati trag. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe.

Lipovac. 2000. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Beograd.5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. Zemun. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. P.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.1. 72. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). 8 236 . str. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. K.

alkoholisani vozaåi. Od trenutka proklizavaça. vozaåi pod uticajem droga i lekova. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. ako je situacija opasnija i prostija. – isti vozaåi bræe reaguju. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. – staça kolovoznog zastora itd. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). a pod dejstvom sila koåeça. Dakle. Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. – optereñenosti vozila. ako se vozilo kreñe na uzbrdici.15 do 0. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). obraœuje informaciju o opasnoj situaciji.7 sekundi. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. – vreme odziva koåionog sistema (t2). Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. . – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. ablenduje. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu.. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. prenosi komandu do nogu i ruku.3 do 0. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. tj. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. umorni vozaåi..25 sekundi. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0.5 do 1. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0).8.2 sekunde. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. skreñe.5. 237 8. bo (m/h2). Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. a kod pneumatskih koånica od 0. koåi i sliåno). Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). Meœutim.5 sekundi.15 do 0.

Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. proklizavaçe je potpuno. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. po pravilu. 8 238 . Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. ako se vozilo nastavi kretati. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. loãi pneumatici i sliåno). u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. Pri forsiranom koåeçu. optereñeçe vozila. odnosno crçi tragovi na kolovozu. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. ima izraæene spoÿaãçe ivice. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. odnosno. Meœutim. U prvoj fazi. dolazi do proklizavaça pneumatika. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. Naime.Lipovac. tj. U drugoj fazi. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. P. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. ako se mogu uoåiti. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. proklizavaçe je maçe. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. odnosno do blokiraça pneumatika. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. zagreva se i topi. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. ako je veña brzina vozila. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). klizav kolovoz.

pa nastavilo voæçu. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). .8. Naime. Meœutim. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. a zavrãeci tragova su u istoj visini. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). 10 Kinetiåka energija se.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila).5. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. 239 8. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. – Ako je vozilo pomereno. onda je vozilo samo prikoåeno. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. u procesu koåeça. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. pretvara u rad sila koåeça. Konaåno. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. ako vozilo nije stalo.

Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. – skicirati tragove koåeça. nañi karakteristiåne. gde ñe se. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. ãirinu traga). – odrediti poreklo svakog traga koåeça. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. – markirati tragove koåeça (po potrebi). – legendom objasniti oznake. Ako nekog traga koåeça nema. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. a posebno one koji nastaju pri sudaru. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. – ãirina pneumatika. – fotografije bi trebalo da prikaæu. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. tj. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. 11 Ako se trag pruæa luåno. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. detaÿe (promene) na tragu. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. da je slabije koåio i sliåno. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. poloæaj i veliåine tragove koåeça. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. eventualno. Meœutim. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. 8 240 . na licu mesta ñemo posumçati. P. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. po potrebi. 12 Dakle. duæinu i. utvrditi i dokumentovati neispravnost.). Izuzetno. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem.Lipovac. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. na licu mesta se samo sumça.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka.

2000. Beograd.65 4.13 1.15 6.58 . Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.35 1.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5.49 6. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.2. Zemun.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6. 241 8.25 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.05 7.30 5.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6. K.5.29 0..13 7.00 3.14 14 Lipovac.31 0. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.90 3.35 5.90 1.8.45 7.95 0.45 5.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8. str.60 3. 92. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.55 5.

Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. tzv. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). P. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. siñi ñe sa puta. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. tip i godinu proizvodçe vozila. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. voda. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). Mada postoje razliåite varijante ABS. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. anti blokirajuñi sistemi (ABS). Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe.Lipovac. led. – nagle promene pravca pruæaça traga. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. åak. spreåava se potpuno proklizavaçe. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. tj.

ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. slabÿeçe.5. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. a posebno na tragovima voæçe. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. u krivini ili raskrsnici). koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). pristupamo çihovoj obradi. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. 243 8. jakog boånog vetra i sliåno. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno).8. za razliku od koåeça. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. Naime.

odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. detaÿno obraditi tragove sudara. boåni nagib kolovoza. 8 244 . – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. P. putaçu vozila u skretaçu. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. ovaj detaÿ fotografisati. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. u nekim situacijama. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. 15 Naime. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). doãlo je do zanoãeça. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). opisati. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. a pre svega oãteñeça vozila. klizav kolovoz. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine.Lipovac. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. Znaåaj tragova zanoãeça je. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. sudar i sliåno. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu.

pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu.5. pa ih neñemo nañi na pneumaticima.8. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. i to: – pri koåeçu. ni na podlozi. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. pri klizaçu. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. tj. çihovo rastojaçe je promenÿivo. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. Izuzetno. U svakom od ovih sluåajeva. ne vide se celom duæinom. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. ako je trag zanoãeça dug. u situacijama kada su sile priaçaça male. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. a ako su uoåÿive one su ukoãene. Naime. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. 6) skicirati tragove zanoãeça. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. tj. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça.

jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça.). da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. objekte i sliåno. – pri snaænim sudarima vozila. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. spuãtaju i grebu po kolovozu. na vozilu i objektu itd. tj. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. tj. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). Na licu mesta se najåeãñe. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. doãlo je do nekontrolisanog kretaça. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. pa se ne meri pojedinaåno. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. – ako je grebaçe posledica sudara. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). pri sudarima vozila. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. odnosno çihovo poreklo. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. kvalitetno fiksirati staçe podloge. na vozilu i kolovozu. – pri pucaçu pneumatika. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. P. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. 8 246 . kad se doçi delovi vozila deformiãu. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. iviåçake. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat).Lipovac. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila.

– fotografisati tragove grebaça (u parovima).2. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. mesta snaænih sudara vozila. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. sneg i sliåno. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. 247 . led. ÿuspice boje i gita. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). veliåinu i poreklo tragova grebaça. mesta obaraça bicikla.8. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. komadi razbijenog stakla. Da bi se ova pretraga olakãala. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. poloæaj. Otpali delovi i materijali sa vozila 8.5. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. a åesto. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). – pri sudaru.5. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. staklo. 8. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). – otkriti poreklo tragova grebaça. nemoguñe dokazivati naknadno. motora i sliåno. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. Naæalost. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. oãteñeni delovi vozila. kolovoza ili prepreke. zemÿa. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. delovi ukrasnih lajsni. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. delovi spoÿçih ogledala. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. mesta eksplozije pneumatika. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. – pri kretaçu posle sudara. i to: mesta prevrtaça vozila.

ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. pre sudara. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. Naime. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. Sa druge strane. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. sneg. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. sakriti ili uniãtiti ove tragove. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. – kod nezgoda sa NN vozilom. Na primer.). Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. ako nisu markirani. kiãa. od vrste sudara.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. zemÿa. uporedo sa analizom ostalih tragova. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. sneg i sliåno. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. Naime. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. P. od atmosferskih prilika i sliåno. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. 8 248 . od oblika i mase predmeta. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. Kretanje vozila i ljudi.

Posebno je znaåajno. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . U tom smislu. sudarnu brzinu. sudarnim brzinama. poreklo. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu.8. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. lica i predmeta na mesta nezgode. a posebno mehanizam sudara. okvira fara. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. odnosno odgovarajuñim merenjima. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini.5. Ako su dimenzije traga znaåajne. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. Krajnji poloæaj vozila. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. mestom sudara. Krajnji poloæaj vozila. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. 8. vrste sudara. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). u vezi je sa mehanizmom sudara. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. brzine vozila u trenutku sudara. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. krupniji komadi stakla fara). pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). obavezno se vrãi. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje.3. 249 8. meriñemo ih kao povrãinske tragove.5. trebalo bi napomenuti. izgled. poloæaj i veliåinu ovih tragova. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. Naime. Konaåno. koje je nosio peãak ili biciklista. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. ukrasnih lajsni. oblik i veliåinu predmeta). merimo ga kao koncentrisan trag. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju.

Rotim. Detroit. P. 1981. 1995.. Dragaå. i Aranœeloviñ M. J.. International Congress. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. K. V. Maksimoviñ.. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Zemun. R. i Æarkoviñ M.. Illinois. Rolly Kinney. K. Nicholas S. Lipovac. Lipovac. 1996. P... Beograd. Kriminalistika taktika. 1963... Savremena administracija. i Todoriñ U. Beograd. Zemun. 1990. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti.. Tumbas.Lipovac. Gorkiñ. Beograd. Grupa autora. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Zagreb. i Ristiñ Æ. 1994.. Society of Automotive Engineers. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. ekspertize prometnih nezgoda. Åoviñ. S... Beograd. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Beograd.. V. Aranœelovac. Beograd. F. 1994. Kippenheim. Policijska akademija. Zemun. III deo.. Beograd. Evenston.. Beograd.. Kriminalistiåka tehnika. Gavriloviñ. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. Vujaniñ M.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. 1996. K.. 1994. 1987. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 1981. Informator. Medicinska kriminalistika.. Bezbednost drumskog saobrañaja.. K. 2000. Zemun.. Beograd. Vodineliñ. M.. R. 1981. Mitroviñ. Michigan. H. 1989. Lipovac.. Saobrañajna kriminalistika. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kippenheim. Lipovac. Graœevinski fakultet. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Zagreb. Burg. 2000. Saobrañajni fakultet. i Lindenmann H. Gregory Smith C. Beograd.. tragovi. Privredna ãtampa. Burg.. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. V. Aranœeloviñ M. S. Zemun. 1996.. 1994. Obrada daobrañajne nezgode. uviœaj. svezak 1. H. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. i dr. 8 250 . Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. i Rau H. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila... Viãa ãkola unutraãnjih poslova. veãtaåenje. otkrivanje nn – Uåinilaca. Verlag Information Ambs Gmbh. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Krivokapiñ. Kriminalistiåka tehnika. 1986. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Unfallversuche. Sluæbeni list SFRJ.

Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.4.3. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9.1. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.2.9.

POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. 253 9.9. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. FTN. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. struåne organizacije.2. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. U tom smislu. M. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. 1997. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. N. 9. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi).. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). Sad. privredni subjekti. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . Bezbednost drumskog saobrañaja. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. troãkovi i gubici. politiåke partije i organi1 Iniñ. prava na slobodu. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja.1.

o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. P. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. zdravstvene ustanove. organi prosvete i obrazovanja. nevladine organizacije. i sl. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. viãe ãkole. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). prirodni pomagaåi i ostali subjekti. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. 254 . Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. osnovne ãkole. fakulteti. autoãkole itd. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja.). prevoznici. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. pokrajinska. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. osiguranja. putari. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. organi unutraãnjih poslova. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. tehniåki pregledi vozila. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. meœunarodne organizacije i institucije. Naime. organi za saobrañaj. srednje ãkole. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). gradsko veñe. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. stavova.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. donose strategiju bezbednosti saobrañaja.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. ali i drugih subjekata. Izvrãni organi (vlada. pravosuœe (organi sudske vlasti). priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. na propuste. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. izvrãni odbori gradova. nauåno-obrazovne ustanove. Skupãtine (republiåka. Skupãtine utvrœuju koncept. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota.Lipovac. autoãkole i sl. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja.

Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. vaspitno-popravne ustanove). vrãi transfer znanja i iskustava. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. sudovi. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. u preventivne aktivnosti. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. EU i sl. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). Preko ovih vladinih. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju.2. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. politiåka. 255 9. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. finansijska. Kroz redovno leåenje. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. struåne asocijacije i sl. na obostranu korist. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. tuæilaãtva. svojim efikasnim i struånim radom. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. odreœuje vizije.). Posebno su znaåajne struåna. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. Naime. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. za razvoj domañih znanja.9. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. ulaganjem u razvoj nauke. medijska i najãira javnost. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Sa druge strane. za projektovanje mera i njihovo prañenje. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. . a posebno na vozaåe. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. Sa druge strane. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. da prati savremena nauåna dostignuña. razvija naãa znanja i praksu.

a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. Sa druge strane. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. Medijska javnost. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. najãira javnost. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. Zainteresovana finansijska javnost. Naime. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. Konaåno. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti.3. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. najãira javnost ih prihvata. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. medija i delom politiåkih i drugih lidera. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. Na osnovu takve podrãke. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. 9. pod uticajem struånjaka. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova.

2003. dræavna administracija. saobrañajne policije (dokument MUP-a). uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. uåesnici u saobrañaju. Osim ulo- . struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. saobrañajna privreda i industija vozila. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. analitiåko prañenje.3 Dakle. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. nevladine i druge organizacije.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. predviœanje. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. lokalna samouprava. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. Beograd. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. 257 9. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja.3. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto.9. vozaåima. u skladu sa evropskim standardima. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja.

Lipovac. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. U rejonima vojnih objekata. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. ma koliko bila velika uloga OUP-a. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). 3 i 4. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja.4. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. 9. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. organi unutraãnjih poslova. Naime.. koordinacije. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. u okviru svog delokruga. 258 . 9 Ålan 4. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. ovog ålana. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. Meœutim. S druge strane. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. P. U vrãenju poslova iz stava 1. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada.. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja.

. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. K. Lipovac. Elliott. 2002. 1998.. Ipak.. Federal Office of Road Safety. G. 2001. Jaker. Defendologija.. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. i Banoviñ. Odnosi policije sa javnoãñu. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). neka iskustva razvijenih zemalja. Keãetoviñ. B. Beograd. i Keãetoviñ Æ.. Minnesota Institute of Public Health. veku. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. i Vukaãinoviñ M. Kambera. Æ. za potrebe ovog izlaganja. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. Neãiñ M. Lipovac. B. . Novi Sad. M. 249-258).. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. (Zbornik radova.Literatura Literatura Boãkoviñ.. 6p (Zbornik radova. Beograd. No 8-9. 2002. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. Lipovac. Lipovac. M. Kambera. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. Federal Office of Road Safety. Banja Luka. VÃUP. G. 257–262). znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. na osnovu naãe prakse.. Budva. K. 2000. 2000. 259 9. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Minnesota Institute of Public Health. 1989.. VÃUP. Jaker. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. M. 1991.. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. Novi Sad. K. Iniñ. Bezbednost drumskog saobrañaja. Odnos saobrañajne policije i javnosti. 2000.. 1992. 2001. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. K. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. Elliott. Kriminalistiåka metodika. Novi Sad. 10 p.

Reforma saobrañajne policije. Ljudska prava. Milosavljeviñ. Kontrola i regulisanje saobrañaja. i Vemiñ D. Vujaniñ. 59 – 65) Miliniñ. Saobrañajni fakultet. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Vujaniñ.. (Zbornik radova. B. Beograd. 2001.. 1997. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Marketing of Traffic Safety. K. Beograd.. Traffic Safety Reference Guide. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). K. S. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Novi Sad. OECD. Sad. Buliñ Œ. K. 2003. 2001. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). 2004. Policijska akademija. (dokument MUP-a). CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. Lipovac. Beograd i Banja Luka. Beograd. 6 p. 7.. Beograd. 2003. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. Beograd. Beograd. Beograd. National Highway traffic safety administration. 3–6). 1996. 2000. Komitet ministara Saveta Evrope. CIBS. B. K.. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju.. Lipovac. i dr. Plato. Bezbednost 2. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. i dr. i Lipovac K. i Vukaãinoviñ M. M. (Zbornik radova. Beograd. Vujaniñ. Fakultet organizacionih nauka.Lipovac.. Miletiñ. Bezbednost saobrañaja. Strazburg. Policijska akademija. Lipovac. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore.. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Preporuka (2001) 10. Paris. CIBS. Beograd.. Beograd. Lipovac.. 6 p. B. Beograd. 1993. veku. Pantazijeviñ.. Beograd. USA. i Peãiñ D. Pantazijeviñ. M.. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). VÃUP. 2001. P. Beograd. S. M. 2000 (Zbornik radova. Simonoviñ. (Zbornik radova.. 1999. 1982. 2003. 1–8). Beograd. 2001.. CIBS. Lipovac. K. 1-6). i Vukaãinoviñ M. M. Lipovac. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. 6p (Zbornik radova. 1998. 2000. i dr. Æ.. Evropski kodeks policijske etike. K. 2002. 9 260 .. N. Vujaniñ. Nauka o policiji. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. K. 2003. 2001.. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. Muræan. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. 8 p. 287–292). Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji.. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. B.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .1.10. Neposredna kontrola saobrañaja 10.2.

mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA .” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju.”. 6) regulisanje. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. 2 Zakon o ministarstvima.. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima .” (Zakon o policiji. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. 1 .. sloboda i liånog integriteta lica. kontrola.. . u smislu ovog zakona. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. s ciÿem nadzora. Ipak. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. bezbednost. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici).. 5) odræavanje javnog reda. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. 3) spreåavanje.. 263 10. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. 2) bezbednosna zaãtita imovine.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji)... kao i podrãka vladavini prava. Policijski poslovi. kontrola.. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. ålan 10). prava. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. ålan 3. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj.1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: .

2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola.1. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju.2.Lipovac. 10 10. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. pravilima saobrañaja. saobrañajnim znakovima. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa.1. upotreba droga. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. umor i bolest. Samo izuzetno (interventno). voænja pre sticanja prava na upravljanje. vozila i put. 264 . 10. P. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. 10. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. semaforima i drugom opremom. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. lekova i dr. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. ali moæe da obuhvati i peãake. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. psihoaktivnih materija. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. putnike i druge uåesnike u saobrañaju.1. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole.1. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca.

poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan.1. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja.3. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu.4 10. bermi itd. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza.” (ålan 155. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. e) pokretanje prekrãajnog postupka. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. 10. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. pravilan raspored tereta na vozilu. smerokaza i dr. organ iz stava 1. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . OUP iz ålana 154. trotoara.” (ålan 156. ZoBS) 265 10.10. d) novåana kazna na licu mesta. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja).3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj).4. ili ako je dotrajao. c) opomena uåesnika u saobrañaju. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. ograda. odroni. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju.1.1. propusta za vodu. funkcionisanje semafora itd. odnosno ukloni ili zameni. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. bankina. potpornih zidova. ZoBS). g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. (udarne rupe na kolovozu. vlasniãtvo tereta.

Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. drugi dræavni organi. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. Dakle. graœani i drugi subjekti. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. vozila ili deonica puta. 7 “ . u naãim uslovima. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Mada se. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). “ (Zakon o prekrãajima. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd.Lipovac. 266 . godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. javni i privatni sektor.. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi.. svako peto teretno vozilo i sl. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. voænja pre sticanja prava i sl. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. ali moæe biti opasna (npr. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. ali je vrlo rasprostranjeno. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). P.). policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost.. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. ålan 290). jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. Neposrednim prisustvom u saobrañaju. Ovo nije ispravno..

. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. Ako novåana kazna iz ålana 290. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. 267 10. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. preko organa uprave koji je doneo reãenje. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. popunjava se Zapisnik.. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. postupak je zavrãen.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. usvojilac. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). ovog zakona. niti izjavi æalbu. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. æalba nije dozvoljena. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila).. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. odnosno staralac maloletnika..10. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). 10 “. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. ålan 291). Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. ålan 240. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila.1. – policajac je uoåio prekrãaj. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. “ (Zakon o prekrãajima. odnosno moæe ga dokazati. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). kao i da . ovog zakona. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. da plati isti iznos u roku od 8 dana.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku.

2002. Beograd. niti se pojavi u OUPu. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). na koje lice moæe uloæiti Æalbu. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. Ako se lice ne æali. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. Ukoliko lice uloæi Æalbu. MUP. kao i za prekrãajni postupak. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. MUP – USP. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). odluke skupãtine opãtine. 2004.Lipovac. P. 268 . izrade zakona. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. 2004. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. Vlada Republike Srbije. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Agencija za unapreœenje dræavne uprave.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. prekid postupka. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta.

a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. po Zakonu. vrãi opãtu kontrolu (vozila. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. umoran. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina.1. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka.10. o znaåaju prekrãaja itd. lice plaña izreåenu kaznu. Uåinilac prekrãaja. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. predoåava licu. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. Prekrãajni postupak se pokreñe. zapreñenu kaznu i njegova prava. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. o ranijim kaznama. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. odnosno bolestan). odnosno lice). ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. ide na doobuku itd. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom.). opomena. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno.vozila. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. o prekrãiocu. 269 10. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli.). zaãtitne mere i vaspitne mere. odnosno ako je. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. nepodoban da upravlja vozilom. vozaå. a za lice od 16 godina kazne. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. tereta i vozaåa). Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. ide u zatvor. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj.

izvrãiti opãtu kontrolu vozila. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. ovog zakona. 5. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. i 3. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. Vozaåu se. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. 1. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. 2. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. bolest. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. 1. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. kao i prema vozaåu iz ålana 190. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). Ako lice. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. 4. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. ZoOBS) 270 . odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. stav 2. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. stav 3. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1.” (Ålan 212. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). stav 3. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. stav 2. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. ne preuzme vozaåku dozvolu. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 5. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). 2. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. 4. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. P. dokaz o prekrãiocu. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. broj oduzete vozaåke dozvole. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). izveãtaj o ranijim kaznama. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. u roku tri dana. vozaåa i tereta.Lipovac. i 6. i 6. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. 1. ovog zakona.

naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu.i registarske tablice. ZoOBS. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Vozilo iz stava 1. odnosno nedovoljno obezbeœen. ovog ålana. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. vrstu i registarski broj vozila. na licu mesta. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije.” (ålan 216.1. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1.10. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. odnosno da su istekle probne tablice. 271 10. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). a za prekrãaje iz stava 1. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. ovog zakona. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. ime i prezime vlasnika. ZoOBS. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. ime i prezime vlasnika. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. odnosno masu ili osovinsko optereñenje.” (ålan 218. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. ovog ålana . Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana).” (ålan 219. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. stav 4. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. ZoOBS. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. pismeno nareœenje. odnosno da upotrebi zimsku opremu.21 .

put i mesto oduzimanja. uz strogo poãtovanje Zakona. vreme. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. Beograd. ovog ålana. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. 10 272 . odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. P. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja.Lipovac. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. razlog oduzimanja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. odnosno nedovoljno obezbeœen. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. odnosno da upotrebi zimsku opremu. datum. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. Vlada Republike Srbije. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. vozaåa i tereta. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. izvrãi opãtu kontrolu vozila. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. 3. 2. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. ovog ålana. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu.” (ålan 259. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. 2002. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. ZoOBS. ZoBS. zatekne u saobrañaju: 1. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. (ålan 217. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup.

Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve.10. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. a posebno obezbeœuje projektovanje. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. . oduzimanje predmeta. na nepreglednom putu). ãkolska saobrañajna patrola. 273 10. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr.). vreme smanjene vidljivosti). sredstva izvrãenja (npr. drzak naåin). OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. od strane ovlaãñenog lica. senzori. sa24 Isto. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. liånom svojstvu (npr. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.2.2. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. kamere. novåana kazna i oduzimanje predmeta. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). vojnik. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. mesto (npr. automatski brojaåi. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). izmenljiva signalizacija itd. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. opasno oruœe – vozilo). ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. Na osnovu dokaza. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. vreme izvrãenja (npr.

). London. S.dok postoje razlozi za odstupanje). – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. Federal Office of Road Safety. C. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. 2000. K. Æ. stara lica.M.. hendikepirana lica i sl. The Escape Project. Weston Paul. Strazburg. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. 1997. Beograd. Deliverable 3 – WP 2. Literatura Goldenbeld. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 2001. bez ovlaãñenog lica. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Banja Luka. Evropski kodeks policijske etike. April 1994. 1987. Defendologija. Odnosi policije sa javnoãñu. The Impact of Enforcement on Accidents. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Beograd.. Handbook of Road Safety Research. Report No. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd.. Sa druge strane. Keãetoviñ. B. u svim situacijama koje su predvidive). opasni i vangabaritni tereti i sl. Beograd. Miletiñ. odræavanje puta i sl. 2000. 1999.. Deliverable 5. VÃUP. Grime Geoffrey. D. Bezbednost saobrañaja. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. 274 10 . P. 2002. Nauka o policiji. No 8-9.). Beograd. Technical Research Centre of Finland (VTT). – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . Komitet ministara saveta Evrope. The Escape Project. Monash university.). i dr. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. Pantazijeviñ. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. Lipovac.. 2000. SWOV Institute for Road Safety Research.. B. Technical Research Centre of Finland (VTT). Milosavljeviñ.. Preporuka (2001) 10. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. Policijska akademija. Policijska akademija. The Police Traffic Control Function Zaal. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). D. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. VÃUP.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). 53. TRL. 2000. opravdan je termin “neposredno”.. radovi na putu i sl.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Zaidel.

“Sluæbeni glasnik RS”. Zakon o ministarstvima. br. br. Zakona . 2003. USA. Vlada RS. br. 34/92. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 101/05. Vidieti ål. 2004. 53/82. “Sluæbeni glasnik SRS”. br.“Sluæbeni list SRJ”. 15/84.“Sluæbeni list SRJ”. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakon o prekrãajima. 19/04 i 84/04. Videti ål. 24/94-297. . 6. Vidieti ål. Zakon o bezbednosti saobrañaja.USP. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 2003. br. Vidieti ål. 41/94-573. MUP. Zakona . 63/ 88. MUP . Agencija za unapreœenje dræavne uprave.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona . Vidieti ål. Metodologija izrade zakona. National Highway traffic safety administration. 28. “Sluæbeni list SFRJ”. Reforma saobrañajne policije.48/94-1497. br. Zakona . 1. Zakona . 50/88. 80/89. Vidieti ål. 2004. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. 2002. 33. “Sluæbeni glasnik RS”. 28/96-5. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. 101/05. 2. 13/93-284. Zakon o policiji. br.Literatura 275 10. 5/86. MUP. Zakona . Beograd. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu.53/93-2467. 21/90 i 28/91. br. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. 5.“Sluæbeni list SRJ”.67/933111. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 29/90. br.

UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .2. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.1.11.

. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. O registrovanim vozilima vodi se evidencija. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta..11. 279 11.1 Prema ZoBS-u.. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. registruju se i traktori. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. ovog ålana.1.” (ZoOBS. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. odnosno po sluæbenoj duænosti. . Za vozila iz taåke 2. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi.1.1. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. 11. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. radne 1 “.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). voœenja i okonåanja upravnog postupka. ålan 195). Izuzetno od odredbe stava 1. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS..

Lipovac. – pridruæivanje registarske oznake vozilu.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. – privremena registracija vozila (RP). motokultivatori.). – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). ålan 132). kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). P. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. “ (ZoBS. – promena vlasnika vozila. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. 280 . 2“ . – izdavanje uverenja o vozilima.. zapreæna vozila. vozila pod hipotekom i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. Za registrovano vozilo iz stava 1. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. bicikli sa motorom. procesna kontrola.. 3 Ovo je upravna. – promena tehniåkih podataka o vozilu. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). internim aktima MUP-a (npr. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. motokultivatori. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar..2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). samo ako su registrovana. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. bicikli sa motorom. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. – registracija vangabaritnih vozila. – odjava vozila. Zakonom o opãtem upravnom postupku. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. radne maãine. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila.. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). – produæenje vaæenja registracije vozila. – registracija motocikla. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice.

za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika.). odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. porez na dodatnu vrednost. stara saobrañajna dozvola. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. dokazi o plañenim daæbinama. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. Dakle. Kasnije se. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. Dakle.). UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila.1. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. dokaz se donosi na uvid. odnosno ãasije. 281 11. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). radne maãine.11. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. naknada za puteve. Stranka pokreñe ovaj proces. motokultivatori. reãenje o nasledstvu i sl.

3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve.). P. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste.Lipovac. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). kupoprodajni ugovori. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila.) ulaæu se u dosije vozila. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). 282 . promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. promena boje vozila. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. – ako je vozilo uniãteno.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. a po potrebi i registarske tablice). OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. – ako je vozilo nestalo. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. Promena tehniåkih podataka o vozilu. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. Promena vlasnika vozila. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. – kada vlasnik vozila. Svi znaåajni dokazi (raåuni. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica).

niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Uz zahtev za privremenom registracijom. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. Privremena registracija vozila. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. na osnovu vaæeñe putne isprave. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Ukoliko je stara registracija istekla. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. Ukoliko doœe do gubitka. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Ukoliko je vaæila ranija registracija. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Meœutim.11. 283 11. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja.1. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. odnosno nosiocu prava raspolaganja. onda vlasnik ne plaña osiguranje. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu.

Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. OUP vrãi identifikaciju vozila. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. odnosno ãasije. ãirina.Lipovac. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. 284 . veñ ih korisnik uniãtava. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. P. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). prepravljana ili nije ni postojala. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. u njegovo ime. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. oãteñena. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). visina). Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. niti posebna potvrda. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji.

Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak.2. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. o poreklu vozila. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. 1909. mesto. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. . Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. Pariz. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. starosni.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. na osnovu dosijea vozila. o osiguranju itd. struåni i uslov lepog ponaãanja.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije.1. o registraciji. o prvoj registraciji.1. “atest”). Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). Na primer. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. o broju motora i broju ãasije. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. 285 11.11. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. na zahtev stranke (izjava). vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole.

– zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. – upisivanje novopoloæenih kategorija. ovog ålana. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom.. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom.. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. ålan 171). 286 .Lipovac. – izdavanje instruktorskih dozvola. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). stav 1. “ (ZoOBS. P. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”... – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. 2) da je navrãilo 18 godina. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. Izuzetno od odredbe taåke 2. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu.

inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 287 11.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. 5) dve istovetne fotografije. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. Pored ovih sadræaja. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit).) i 5) dve istovetne fotografije. odnosno meœunarodne obaveze. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola.11. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. novo lekarsko uverenje itd. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole.1. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. administrativne i druge takse i sl. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu.

skrati program obavezne obuke za vozaåa. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. P. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. radnom maãinom i motokultivatorom. 288 . Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. uz zahtev.). jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. odnosno gubitka vozaåke dozvole. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. 2) da je navrãila 23 godine starosti. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine).Lipovac. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. drugi itd. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. a nakon toga se produæava.). Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. lekarsko uverenje i sl. to se unosi u evidencije vozaåa. Vozaå. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Lica starija od 65 godina.

samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. pa se smatra da mera ne teåe. o åemu se izdaje potvrda. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje).11.1. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. vojni organi. nije izvrãena. Kada vozaå pristupi. sudovi. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). upisuje se mera u vozaåku dozvolu. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. tj. Sa druge strane.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. donese lekarsko uverenje. 289 11. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. Zdravstvene ustanove. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. Na osnovu prikupljenih informacija. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. preduzeñe.15 S druge strane. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. O izvrãenim merama vodi se evidencija. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola.

poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. Poniãtena vozaåka dozvola. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. o nekaænjavanju vozaåa. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. o poloæenim kategorijama. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. poniãtava se vozaåka dozvola. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. za C i D kategoriju vozila). Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). P. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. C ili D). – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. vrãi se na zahtev vozaåa. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. 290 . – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. 11 11. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom.1.3. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. otvaranje centara za obuku vozaåa.Lipovac. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva.

Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. dokumentacija o pregledanim vozilima. neophodno je podneti zahtev OUP-u. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. – opreme (postojanje propisane opreme. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima).) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. ovlaãñeno lice iz OUP-a. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. odnosno Vlada. Na primer. 291 11. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. struånjaka propisanih struånih profila). Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. grafoskopa i sl. panoa saobrañajnih znakova. katalozi i druga neophodna struåna literatura). nastavnika teorijske nastave i dr. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava.11. . drugih zakona. struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. Na osnovu ovog zahteva. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila.2. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. uredbi. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast.2. njena ispravnost i dokumentacija o opremi.

sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. priprema odgovarajuñe predloge. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. odnosno gradska odluka i sl. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. Na primer. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. Na primer. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. Konaåno. Saobrañajna policija. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. Na primer. P. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja.). saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja.Lipovac. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. da li se i kako sprovodi. Na primer. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. Sa druge strane. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. izgradnje i odræavanja puteva. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu.

30/94 – 25/97509.“Sluæbeni list SRJ”. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Vidieti: Odluku US RS IU br. 101/05. br. 50/88. u OUP-u vode se propisane evidencije. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. br. “Sluæbeni glasnik RS” br. Vidi: ål. Zakona – 67/93-3111. “Sluæbeni list SFRJ”. Zakon o policiji. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 5/86. 19/04 i 84/04. br. Vidi: ål. Zakona – 48/94-1497.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. . Zakon o bezbednosti saobrañaja. 15/84. Vidi: ål. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 33/97. 41/94-573. 79/05. pravo æalbe itd. Videti: ålan 33. Videti: ålan 1. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. odnosno javnom tuæiocu. 13/93-284. Zakona – 53/93-2467. Zakon o ministarstvima. 53/82. 28. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). Videti: ålan 5. 101/05. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 80/89. 24/94-297. br. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . br. “Sluæbeni glasnik RS” br. “Sluæbeni list SRJ”. 21/90 i 28/91. 29/90. 28/96-5.“Sluæbeni list SRJ”. br. Zakona . 6. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. “Sluæbeni glasnik SRS”. 293 11. 63/ 88. 2. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. Zakon o prekrãajima. Zakon o opãtem upravnom postupku. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. Zakon o dræavnoj upravi. 34/92. “Sluæbeni glasnik RS”. “Sluæbeni glasnik RS” br. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju.

12. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.2.5. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.4. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.3.6.1. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza .

pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. 33/97). Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. prestanak druãtva). predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. br. br. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. 297 12. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.12. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. odnosno pokreñu razliåiti postupci. U zavisnosti od rezultata nadzora. promene statusa. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. S toga se. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. br. izriåu se zakonom odreœene mere. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa.

P. koja vrãi poslove dræavne uprave. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. evidencije i druge dokumentacije. odnosno zabrana. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). 4) izdavanje privremenih nareœenja. ureœaja. predmeta i robe. P. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. saradnja sa drugim organima i organizacijama. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. objekata. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). upotreba jezika i pisma. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. ekonomiånost postupka. samostalnost u radu. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan.. sasluãanje stranke. sluæbenost. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. efikasnost. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. 2) izricanje mandatne kazne. 3) pregledanje poslovnih prostorija. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. 298 . bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. pravo na æalbu. materijalna istina.Lipovac. organizacije. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. 6) obaveãtavanje drugog organa. u skladu sa zakonom. pravosnaænost reãenja. Pored opãtih naåela (zakonitost. zaãtita prava graœana i javnog interesa. pruæanje pomoñi neukoj stranci. ocena dokaza. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. postrojenja. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. javnost.

prebivaliãte ili boraviãte. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. iskazi svedoka. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. prituæbe i drugog sliånog akta. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu.12. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. zanimanje. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. 3. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. 2. mesto roœenja. 4. Upoznavanje se vrãi. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. uåeãñem u izvoœenju do299 12. od strane ovlaãñenog lica. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. U protivnom. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. Po pravilu. okolnostima i prikupljenim dokazima. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. godine æivota i braåno stanje). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete.2. prezime. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. Ako postoji potreba. Vlasnik – dræalac stvari.2. izjave stranaka. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime.

obrazloæenje. skice. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. imena sluæbenih lica. kao i datih izjava. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. svedoka. P. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. P. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. uputstvo o pravnom sredstvu. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. Izuzetno. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. mesto i vreme nadzora (dan i åas). ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. Izuzetno. po potrebi i njihovim reåima. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Pismeno reãenje sadræi: uvod. potpis sluæbenog lica i peåat organa. ako jesu. punomoñnika ili predstavnika. Reãenje se donosi pismeno. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. u sluåajevima predviœenim zakonom. upisuju se u zapisnik ãto taånije. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. reãenje se moæe doneti i usmeno. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.Lipovac. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. Pri tom. Izjave stranaka. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. crteæi.. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. fotografije i drugi prilozi. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. a. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. 5. predmet u kome se vrãi nadzor. zbog åega se poniãtava reãenje. dispozitiv (izreku). a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. 300 .

12. meseca. Kad je rok odreœen po danima. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja.2. 301 12. propis o nadleænosti tog organa. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. Rokovi se raåunaju na dane. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. Ako u postupku uåestvuju organizacija. odnosno odredili. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. 6. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. odnosno godine. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. dan predaje poãti. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. 7. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. to mora biti navedeno u dispozitivu. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. a mogu se raåunati i na åasove. naselje. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. utvrœeno åinjeniåno stanje. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. Podnesak je podnesen u roku. ne uraåunava se u rok. Rok koji je odreœen po mesecima. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. moæe se podeliti i na viãe taåaka. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. a ako je potrebno. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. mesece i godine. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. odnosno telefaksom. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca.

U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. Prema rezultatu dopunjenog postupka.Lipovac. a u skladu sa Zakonom o policiji. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. on moæe postupak dopuniti. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. Dræavni. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. iz nadleænosti OUP-a. Nedopuãtenu. ako zakonom nije drukåije odreœeno. u granicama zahteva stranke. kao i poãto je æalba iz– javljena. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. Kad je æalba propisno izjavljena. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. a on je propustio da je koristi. 9. on je odmah ãalje prvostepenom organu. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. a na ãtetu javnog interesa. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. Izuzetno. ako je to zakonom predviœeno. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. P. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. kad su zakonom ovlaãñeni. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. 302 . javni pravobranilac i drugi dræavni organi. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. odnosno javni tuæilac. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. odnosno poslata drugostepenom organu. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje.

Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. bez odlaganja. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. u osnovnim i srednjim ãkolama). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. Tako. stiåu se najvaæniji stavovi. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. duæan je. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. 303 12. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. 2) tehniåkih pregleda vozila. uz æalbu. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja.. kroz uåeãñe u saobrañaju. Zbornik radova (181-194). sistematizuju se i unapreœuju znanja. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. K. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. 4 Lipovac.3. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. II – u autoãkoli. u uvodnim odredbama ZoBS-a. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. ålan 3).3. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. Apatin. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici.” (ZoBS. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. Prvostepeni organ je duæan da. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. .12. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. 2002. u predãkolskim ustanovama. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju.

2/83). COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. selekciju kandidata za vozaåe. br. 12 304 . – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”.. doobuka. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu.. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. . 9) sistem vozaåkih dozvola. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. 2/83). oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). br. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja.). Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. br. 11) sistem kazni. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. 2/83). 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. 7) doobuku vozaåa.. .Lipovac. br.. 50/88. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. 80/89. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.). P. 10) obuku za viãu kategoriju. 53/82. 63/80. br. br. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje.

a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. overen nastavni plan i program. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. br. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). akt o osnivanju. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. ureœaji i uåila. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). dokaze da raspolaæe poligonom. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV.12. sredstva. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). poãtovanje propisa i savestan rad). pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. poãtovanje nastavnog plana i programa. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. prostorijama. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. a na osnovu zahteva. uåilima. ãemama. 305 12. vozilima. Meœutim. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. vozila na motorni pogon. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP).3. – da li vozilo ispunjava uslove.

Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program.Lipovac. regloskop (za kontrolu farova). br. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). 23/84) i propisi o merilima i merenjima. 306 . 2/83). U procesu neposredne kontrole saobrañaja. propisana oprema. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima.7 12. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.4. fonometar (za merenje buke). ukupnim masama. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom.. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). tehniåka dokumentacija i evidencije). br. valjci (za merenje sila koåenja). 2005. br. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. ãtoperica i katalog boja. 23/84). Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.8 struåni kadar. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. merna letva. br. 2 /83). – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. 7 12 Vasiljeviñ. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). ZoBS. Pravilnik o dimenzijama. P. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. pantljika. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. Vrnjaåka Banja. J.

(Dræavnim putevima I i II reda. Organi za saobrañaj (direkcije). odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. Meœutim. opremljena i ovlaãñena. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev.5.5. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave.12. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Lokalnim putevima. svakodnevno prati stanje puteva. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. OUP. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. 307 12. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme.

Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. Samoupravne interesne zajednice. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta.. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. tako i za sopstvene potrebe. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. 12. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. ZoBS). naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155..). 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe.. u vreme turistiåkih sezona. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). Organizacije i zajednice iz stava 1.. odnosno donese reãenje da se postavi. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve.Lipovac. P. sportskih i sliånih dogaœaja. 10 ”. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS).. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd.” (ZoOBS ålan 8).6. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. 308 . ZoOBS). ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. ZoBS). ZoBS). ZoBS). Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153.

UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. – radno vreme vozaåa. svaki pravoz. ovlaãñenja. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. – psihofiziåko stanje vozaåa. uloæaka. svakog instruktora. – evidencije.12.6. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. dnevni i povremeni). – posedanje vozila. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. periodiåni. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. – tehniåke preglede vozila (redovni. 309 12. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. ålan 164). – koriãñenje tahografa. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. vozaåa instruktora. naåin vrãenja kontrole. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. – optereñenje vozila. delokrug. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ålan 8). Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. Dakle. – redove voænje i naåin nagraœivanja. novog vozaåa i svaku deonicu puta. kontrola i evidentiranje tah. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. Prema republiåkom ZoBS. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. svakog kandidata za vozaåe. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. vanredni.

br. br. br. 101/05. MUP. Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. br. Vasiljeviñ. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. “Sluæbeni glasnik RS”. 28/96-5. Zakon o prekrãajima. 19/04 i 84/04. “Sluæbeni glasnik RS”. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakona – 67/933111. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. 5/86. posvetiti drugim izvorima opasnosti. 2005. “Sluæbeni glasnik SRS”. 13/93-284. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”.. Apatin. Zakona – 48/94-1497.Lipovac. Vidieti ålan 28. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. Vrnjaåka Banja. Zakon o opãtem upravnom postupku. K. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. 2002. br. u kontroli na putu. Reforma saobrañajne policije. vozaåi i prevoz. br. br. Videti ålan 5. niti vozila za obuku). Vidieti ålan 33. 30/94 – 25/97-509. br. Videti Odluku SUS IU br. 80/89. 63/88. 2/83.. Videti Odluku US RS IU br. Beograd. 53/82. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Zakona – 53/93-2467. “Sluæbeni glasnik SRS”. Pravilnik o dimenzijama. Videti ålan 6. P. br. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. “Sluæbeni list SRJ”. 33/97. 34/92. Videti ålan 1. 101/05. 29/90. br. J.. br. br. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. 2004. “Sluæbeni glasnik SRS”. 2/83. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. S druge strane. br. 21/90 i 28/91. Zbornik radova (181-194). Zakon o bezbednosti saobrañaja. 2004. Zakon o policiji. 24/94-297. Literatura Kovaåeviñ. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. 2/83. br. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. “Sluæbeni list SFRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. br. P. Zakon o dræavnoj upravi. “Sluæbeni glasnik RS”. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. br. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Videti ålan 2. 23/84. 50/88. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. 2003. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. 15/84. 79/05. MUP – USP. vozila. 310 12 . o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Policija se moæe. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. ukupnim masama. 23/84. 41/94-573. (dokument MUP-a). Zakon o ministarstvima. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti.

Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .7. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13.3.13.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.2.5. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.1. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.4. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13.

postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. o tehniåkim pregledima. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. o vozilima. neposredna kontrola saobrañaja. OUP. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. 313 13.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. u okviru svoga redovnog posla. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. 13.). PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1. o saobrañajnim prekrãajima. Na primer. Meœutim. o saobrañajnim nezgodama. o vozaåkim ispitima itd. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. kontroliãe saobrañaj. o radu centara za obuku vozaåa.

Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. procenat prekoraåenja. senzori). tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. stepen poãtovanja svetlosnih signala. veliåinu prekoraåenja. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. Meœutim. – stepena prihvataça propisa.Lipovac. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. Naime. nego prañenje nezgoda na putu. S druge strane. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. a posebno: srednju vrednost. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. humaniji. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. ovo je jednostavniji. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. P. – konflikata u saobrañaju. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. poãtovanje zabrane parkiranja. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. poãtovanje reæima saobrañaja itd. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. 314 13 . Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). poãtovanje ograniåenja brzine. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. odnosno droga. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. procenat sporih vozila i disperziju brzina.

godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. polugodiãnje. Svaki saobrañajni policajac. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Ovako se bezbedno. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. saradnja sa medijima. 13. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. 315 13. vozilima i saobrañajnim nezgodama. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. U zavisnosti od teæine. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. tako ãto se prate konflikti na putu.000 do 100. sedmiåne. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima.2. konflikti se dogaœaju od 10. – periodiåne (dnevne. u toku rada. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu.2. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. zbog uticaja prisustva policije. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). nauånim i struånim institucijama. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. dræavnim organima i drugim subjektima. izveãtaja i biltena. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. ako je veñi stepen prihvatanja propisa.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. veñ i prihvatanje propisa. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. meseåne. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja).13. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata.

UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. 13. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja.3. istraæivanja. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. OUP treba da stalno inicira donoãenje. prevoza. realizaciji i prañenju. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom.). 13 13. tako ãto ñe: 316 . P. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa.Lipovac. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. projekata itd. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. struånih udruæenja. 13. na evropskom ili regionalnom nivou. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. polaganja vozaåkih ispita. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne.4.5. odræavanja puteva. tehniåkih pregleda.

1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. 317 13. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). deca. ne moæe se zameniti. a posebno kada koristi sluæbena vozila.13. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. tj. – uåestvovati u realizaciji.6. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju.). ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. Nama je interesantan saobrañajni.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. hendikepirana lica.. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. peãaci. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. specijalni recidivizam. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti.3 – pomoñ. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu.. igre. pozoriãne predstave.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. a posebno stareãina. . tribine za roditelje i vaspitaåe . – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. dvotoåkaãi). – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. filmovi. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama).

Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. organa uprave i graœana. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. stavova. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. P. 13. uåitelja. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. prvi roditeljski sastanak.7. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola.Lipovac. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa.). veãtina i ponaãanja u saobrañaju. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. 318 . veãtina i ponaãanja u saobrañaju. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. stavova. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. odnosno preduzeña. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. a prema propisu koji donosi MUP.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. ålan 163). uåeãñe u obuci. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. koje propisuje MUP.

13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. – pruæi policijsku podrãku kampanji. trajanja i troãkova kampanje. stavove i ponaãanje). 4) sredstvo prenoãenja poruke. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. jasna. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. 10) odreœivanje sadræaja poruke. 6) odreœivanje uloge mas-medija. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. finansijska.7. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. 2) ciljna grupa. korigujemo. . 7) planiranje ostalih aktivnosti. politiåka. 3) poruka (kratka. medijska i policijska). zabludama i metodama izvoœenja. 5) izbor optimalne strategije kampanje. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. normativna. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. 12) planiranje prateñih istraæivanja. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. problemima.13. 11) odreœivanje poåetka. jednoznaåna). 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13.

– poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. biciklista i dr. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. B. ponaãanje policije. – unapreœivanje ponaãanja (dece. glume. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu).. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. Policija moæe sve.. Policija je odluåila i sprovodi. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). Dakle. S ciÿem uåenja. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa.Lipovac. Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva.). Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . P. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. sankcije i sl. a mediji treba samo da publikuju i objasne. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. ciljnih grupa). Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. dobra je i kampanja). U naãim uslovima postoje mala. umetnosti. ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. tj. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. novi nauåni i struåni stavovi. Kaznama se sve reãava). mladih vozaåa. 2000). Luka. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd.

u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. na 847 u toku 2002. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. Beograd. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. saobrañajne policije i medija. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. a zatim na 166 (2003). realizovana je podkampanja u medijima. a zatim i u upravi grada. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. u Upravi saobrañajne policije Beograd. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Ipak. policiji. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. na 170 (2002). Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. a zatim u republiåkoj vladi. saobrañajna policija je ostala usamljena. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. Na osnovu jasne podrãke struåne. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. Beograd. procenjeni na ispod 60%. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. 2001/2003). Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. U toku 2003.7. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. 2001/2003). a posebno uniformisanih pripadnika policije. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. uz pomoñ AMSS i MUP-a. 2000).13. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). Ipak. porastao je ugled saobrañajne policije. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. S druge strane. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). zbog loãe medijske i finansijske podrãke. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji.

.. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati.Lipovac. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. H. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. Gosche. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. Social Marketing. Josscy-Bass. umesto kampanja). P. San Francisko. A. Roads and Traffic Authority. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. i 2005. 322 . a ne sebe. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu.. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. nego æivot u trenutku. Early & Often. 1989. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. i Sopory. Elliot. Elliott and Shanahan Research. 1992. Rogers. Backer.M. E. and the Environment. B. Minister of Transport. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. – sahrani alkohol. – kampanje treba pratiti. a rezultate publikovati.. Designing Health Communication Campaigns.. 1995.. Media Questions and Answers on 2010. Elliot. B. Australia. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. New Zealand. T. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. sama prinuda daje trenutne efekte.. Literatura Andreasen. P. Social Development.

i Donovan. Traffic Safety Reference Guide. Percy L. L.. G. T. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns.W. 1998... Stead. 1999. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. Centre for social marketing..Literatura 323 13. National Highway Traffic Safety Administration. Marketing Bulletin. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. S. Advertising and Promotion Management Edition. Ogden. Safety of Vulnerable Road Users.Y.E. No. i Taylor..R. 2002. Nordic Road and Transport Research. McGraw–Hill. 2002.. 1995. S. Centre for social marketing. T. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. K. I. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. 3. CEMT. 1999. Rossiter. 1999. Macpherson. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. . Media Choice. M. 6-8. i Hastings. J. New York.. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Traffic Engineering and Management. i Lewis T. 1999. MacFadyn. New Zealand. pp. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. R.

10. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.1.9.4. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.3.8.5. Odnosi sa struånom javnoãñu 14. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14. Druãtvene promene. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.6. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .2. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14.14.7. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.

u radu policije i u odnosu policije i javnosti. Javna uprava. 52. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. Takoœe je neophodno da se neprekidno. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. zemlje EU itd. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. prema svojim potrebama. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. Beograd.14. Britanija. Meœutim.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. Zeland. efikasnost. odreœuje ulogu. DRUÃTVENE PROMENE. Teæi se efikasnijem. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. V. 327 14. Kanada. trening. N. reforma.1. svrhu. a proãirujuñi servisne funkcije. okrenut i otvoren ka graœanima. str. nepristra1 Kavran. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja.) i zemljama u tranziciji. Danas se intenzivno menjaju javne uprave.. D. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Policija postaje servis graœana. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. pa i policije kod svih zemalja. a posebno u najrazvijenijim (SAD. 2003.

bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). o neefikasnom radu pojedinaca. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti.). Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Javni su i ciljevi rada. na obostranu korist. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. stvaraju konfliktne situacije. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . zloupotrebljavaju ovlaãñenja. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. pa åak i najviãe rukovodioce. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. 14. kao i pojedinci podloæni korupciji. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. mediji. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. 328 .2.Lipovac. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. propisi koje sprovodi. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. razumevanja i saradnje. P. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. najãira javnost. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. politiåka javnost. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada.

Graœani. a neefikasnu. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. Graœani nisu zadovoljni.14. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. angaæuje sve viãe potencijala. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno.3. U ovom procesu svi dobijaju. jer su oni naruåioci usluge. gubitaka i troãkova. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. a nekad je ugroæena i protoånost. sve viãe ometa saobrañaj. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja.3. preskupu. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. bez druãtvene podrãke. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. manje se eksponira i ometa saobrañaj. jer se iscrpljuje. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Meœutim. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. zbog uloge 329 14. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. Saobrañajna policija je nezadovoljna. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. Preterana policijska prinuda. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. da ih stalno prate i unapreœuju. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. 2. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. 14. oni plañaju uslugu.

u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Osim toga policija kao najvidljiviji. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. 14. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima.Lipovac. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom.). javnost je i te kako zainteresovana. Zbog svih ovih åinjenica. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. liånih karata. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. Za rad saobrañajne policije. uverenja i potvrda i dr. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. Zainteresovanost javnosti. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne.4. etniåkih i drugih manjina. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. P. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. U celini odnosa policije i javnosti. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. oruæanih listova. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava.

ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. preduzeñima i asocijacijama. vozaåi. kao i svih organizacija i institucija itd..14. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. njihovim organizacijama. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. Odnos policije i javnosti. veñ policija zbog graœana. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. na nauånim osnovama. Dakle. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. 331 14. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. ovlaãñenja propisana. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. udruæenjima. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 1997. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi.). dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. Zemun. Meœutim. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Viãa ãkola unutraãçih poslova. peãaci.2 Veñina policijskih organizacija. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana.4. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. Æ. prekomerna brzina i sl. otkrivaju one koji to ne åine. saobrañajna policija. (projekat). zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Aktivno ukljuåivanje graœana. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. 2 Keãetoviñ. åak.

sankcionisa332 . izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. 14. u Srbiji. istraæivati i prilagoœavati. Godiãnje se. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”.Lipovac. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju.). – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju.5. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. svoj stav o saobrañajnoj policiji. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. – graœani saobrañajnu policiju. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – slabljenju efektivnosti u radu. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. P. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl.

2002. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. nekompletna oprema i sl. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. odnosno uniformisanosti. Beograd. znakova i naredbi. zdravstvenom stanju itd. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. u svojstvu vozaåa.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. socijalnom poreklu. K. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima.6. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. po vizuelnom identitetu. putnika ili peãaka.14. statusu. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom.6. preduzetih mera prinude. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. B. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja.. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. a posebno negativnih reakcija javnosti.4 3 Lipovac. graœani su trpeli odreœene posledice. funkciji u druãtvu. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. No 3. 14.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. Sa druge strane. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. obrazovanju. starosti. 333 14. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). Bezbednost. i Miliniñ. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. Ovako se formira pojedinaåni stav. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt.

impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti.Lipovac. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. uspostavljanje dobre komunikacije. ne samo od saobrañajnih.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. tako da su konfliktne situacije manje izraæene.8 miliona vlasnika motornih vozila.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. loãe komunikacije. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. P. Zakonito. odbijanja zahteva. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. postupanjem po problematici javnog reda i mira. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. Interventnim regulisanjem saobrañaja. oko 3. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. U postupku izdavanja javnih isprava. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. neefikasnosti sluæbe itd. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. nerazumljivo dugog åekanja u redu. a vozaåima pro334 . godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. neaæurnosti. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. pronalaæenjem lica za kojima se traga. nedoslednosti u primeni propisa. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju.

udaljenosti. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. pravilima saobrañaja. 335 14. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. u toku 2000. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. objektima. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. starim i hendikepiranim osobama) i dr. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. Na osnovu struånog informisanja i propagande. izolacije ili samoizolacije. reakcija policije je pozitivna. Sa druge strane. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. rasporedu ulica. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju.14. Na primer. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. ãta joj najviãe zamera. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd.6.). – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. Ovo izaziva konflikte. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. institucijama. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja.

Povremenim saopãtenjima. tehniåke neispravnosti vozila. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. voænja pod dejstvom alkohola.mup. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. pohvale i predloge. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. ali i negativnih primera. da podnose predstavke. nauåno – obrazovnim institucijama. nepropisno kretanje peãaka i sl. nevladinim i drugim organizacijama. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. 336 .yu). zapreñenim kaznama i dr. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. posledicama i strukturi nastradalih lica.Lipovac. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. Meœutim. dræavnim organima.). Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. Masovni mediji (televizija. kao i u intervjuima (neposrednim. P. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila.7. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. ako je prezentacija policije neaæurna. radio. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. U protivnom. na tematskim konferencijama. peticije. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. obuke vozaåa. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji.gov. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. ukazati na nadleænost i obaveze. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. tj. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje.sr.

snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. Zbog svrhe. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. gledanje filmova. podnesaka. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine.392 sata obuke. izveãtaja i dr. crtanje. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. polaganje vozaåkog ispita. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju.907 uåenika. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. ãkolske saobrañajne patrole. pisanje. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. posebno dece i omladine. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. godine.. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. Kvalitet rada saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. 337 14. u Srbiji.). u septembru 2001. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. registracije vozila i sl. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. saobrañajna policija je realizovala 1. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza.14. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. kriviånih prijava. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. Primera radi. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. saobrañajne patrole graœana itd.7. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. Ipak. “ãta znaã o saobrañaju”. kojom je obuhvañeno 62. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. uåiteljima. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. Obuka dece realizuje se kroz igru. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda.

ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. principijelnim odnosom. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. P.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. prostor u novinama i sl. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja.8. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. struåna udruæenja. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. obrazovne i struåne institucije i organizacije. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. koji odstupaju od opãtih interesa. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. aæurnim bazama podataka. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. da otklanja sve nepravilnosti. ustanove i asocijacije. Saradnjom sa Auto-moto savezom. u procesu uspostavljanja dobrih. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. prostor u radio i TV emisijama. Saradnja sa nauåno. na obostranu korist.Lipovac. na struånim osnovama zas338 14 . Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. mogu se opredeliti kao struåna javnost. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. Zahteve i kritiku struåne javnosti. za ove organizacije znaåi transfer. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. obrazovnim i struånim institucijama. Uspostavÿeni kontakti.

odnosa. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. Preko institucionalizovane javnosti. Odnos saobrañajne policije i javnosti. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. Primera radi. naåelo sluæbenosti. 8-4.9. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. Detendologija.. 339 14.14. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. Zakonodavac je. naåelo stalnosti. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. br.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. 2000. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. vrlo precizno definisao ko. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. Sa druge strane. 14. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. naåelo zakonitosti. 5 Lipovac. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. K. zaãtita æivota i imovine ljudi. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja.9. Baça Luka. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. naåelo humanosti. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. je zaãtita njega samog. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. Primenom ovlaãñenja. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti.

poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. Dakle. Da bi struåno radili svoj posao. Åinjenje prekrãaja. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. na ãtetu kvaliteta rada. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude.). saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. u svakom kontaktu. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. nacionalna pripadnost. a posebno obuka vozaåa). Prema ovom naåelu. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Meœutim. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. veñ i “duh zakona”). ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. kacigu i druge sisteme zaãtite. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. Saobrañajni policajac je duæan. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. S druge strane.Lipovac. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. U tom smislu. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. Nije moralno da policajac opominje. profesija i druge karakteristike liånosti. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. P. – socijalni status. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. zakonima i podzakonskim aktima. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju.

da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. tako da to bude efikasno i jednostavno. u skladu sa zakonom. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Meœutim. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. kako na duænosti. Sa druge strane. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina.9.14. 341 14. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. tako i u privatnom æivotu. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. u skladu sa zakonom. Ove pretpostavke omoguñuju. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . bar sa formalno-pravne strane. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. Policajac je duæan da. a posebno ostali graœani. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Sa druge strane. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. moraju biti zadovoljni. policije uopãte i druãtva u celini. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Zakon bi trebalo da. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. za sve situacije u saobrañaju. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi.

– U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. a na ãtetu graœana. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. podræavaju ih i kada nisu u pravu. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. kulturi. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima.). Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. U naãim uslovima. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti.10. lopovluk. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. temperamentu. P. isticati i nagraœivati dobre primere itd. uvaæavati graœanina. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. analizirati loãe primere. poniæavanje liånosti i sl.Lipovac. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. 342 . istraæuje i razvija. Naime. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji.) eliminiãe.

rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. za sugestije itd. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi.14. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe.. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). za prigovore. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. predlaæu mere i aktivnosti. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. a ne da se rad svede na represiju. – Policija bi trebalo da. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. na istaknutim mestima. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. analiziraju i predoåavaju rezultate. 343 14. u skladu sa zakonom. – Redovne konferencije za ãtampu. za savete. za kritiåka miãljenja. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose.10. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i.

Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. privrede. graœana. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama.) i da im pomaæe u radu. uz bilbord sa imenima uåesnika. nevladine organizacije itd. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. merama. a posebno deci. ta da se otvori graœanima. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. koji bi trebalo. sa sveæim mrljama krvi. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. prave se video spotovi i sl. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. razliåitih organizacija i udruæenja. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. organizacijom. nauåne i struåne ustanove. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. za dobrobit graœana. u svakoj prilici. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. Tako se. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. u narednom periodu iskoristiti. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. tehniåki pregledi. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. jer se tako udaljava javnost od policije.Lipovac. 344 . struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. prevoznici. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor.7 Saobrañajna policija. preduzeña za puteve. P. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. sadræajima. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. primera radi.

Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Evropski kodeks policijske etike. i Keãetoviñ. Lipovac. K. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. i Skalar. Peåar. Bezbednost saobrañaja. 2001. National Highway Traffic Safety Administration.V. Problems. Efikasnost. Novi Sad. Cvetkoviñ. D. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. 1997. B. Izbor. Strazburg. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .. Javna uprava. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Boston. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici.. S. Beograd. 2006. Defendologija. Lipovac. B. 2003. April 1995. 2001.. Beograd. (seminarski rad). Police Verbal Responses From Public Image. Keãetoviñ.393).. New Brunswick. 2000.. Beograd. No3. Beograd. V.. Patterns of Policing . Rutgers University Press. Odnos policije i javnosti (projekat). Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Bezbednost. V. 112 Cox. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. 1994. 4. Police: Practicies. S... 3/1980. Skopljak. K. 1996. 2002. M. G. Traffic Safety Reference Guide.. i Miliniñ. 345 14. K. Minnesota Institute of Public Health. Æ. 1998. Allyn & Bacon. J. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.Literatura Literatura Bayley. Zbornik radova (383 . Reforma.A Comparative International Analysis. Æ. Banja Luka. Pantazijeviñ. Perspectives. Jaker. Policijska akademija. H. 2002. Komitet ministara saveta Evrope. 2006. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. Woodhull. 1985. The Police Journal. Trening.. (seminarski rad).. Odnos saobrañajne policije i javnosti. No 8-9. J. A. Kavran. Articles About Traffic Police Corruption. SSUP. p. Nauka o policiji. 1973. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Milosavljeviñ. Lipovac. 1997. Preporuka (2001) 10. D..

4. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.1. Patrolna sluæba. vrste patrola 15. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.2.15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .3.

1999. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. 2 Miletiñ. 2000. Police organization and management. 1 Leonard and More. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km.15. 349 15. PATROLNA SLUÆBA.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. odnosno zaãtite javnog reda i mira. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. B. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj..3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. Beograd.1. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. New York. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . nepropisnim kretanjem peãaka itd. putniåkim vozilom i helikopterom. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. biciklom. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). 3 Na primer. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. Police Science Series. motociklom. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.

priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). a onda mokri nastavljaju voænju. a posebno u uæem gradskom jezgru. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. spora vozila na putu. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. u naãim uslovima. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. Ipak. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. po pravilu. padavine. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. U toku jedne smene. Naime. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima.). Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. zastoji na putu. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). Konaåno. (ne pravi buku. po pravilu. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. u kontroli peãaåkog saobrañaja. Stareãina odreœuje sastav patrole. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. u peãaåkim zonama. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. 350 . u stambenim oblastima. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). U njima. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. P. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. gust saobrañaj. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi.Lipovac. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. uslovi smanjene vidljivosti. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. pa se u tim uslovima slabije koriste. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. odnosno ulica. blokade puteva i sl. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac.

). otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. 1999. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. Beograd. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. radi nadzora. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. 5 Miletiñ.). da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. povremene. B. S druge strane. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. za materijalno tehniåka sredstva. demonstracija. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. 351 15. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. sportskih i drugih priredbi itd. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. Zbog ekonomske krize.1. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. kombinovane (meãovite). toku pijaånog dana itd. helikopterske patrole su veoma skupe. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova.). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. vrste patrola policajac. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. mobilne i stacionarne.15. Patrolna sluæba. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. velika prekoraåenja brzine i sl. a posebno za vreme smena turista i sl.. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. u vreme turistiåke sezone. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. prañenja. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. danas su helikopterske patrole svedene na minimum.).) ili po potrebi (u vreme vaãera. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. Kontrola i regulisanje saobrañaja. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. specijalizovane. u toku sedmice (u dane vikenda. U zavisnosti od naåina rada.

voænja za vreme zabrane i sl. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. 15. voænja neregistrovanih vozila. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. Police Organization and Management. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola.).2. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. kontrolu tahografa. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). u proãlosti. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. u blizini graniånih prelaza. pograniåna policija). ãumska uprava. kontrolu prolazaka na crveno. kontrola saobrañaja i sl. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. voænja ukradenih vozila. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). 352 . Ove patrole mogu biti specijalizovane. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. voænja u pijanom stanju. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama.) ili drugih subjekata koji. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. vojska. policija opãte nadleænosti. kontrolu tereta. Stacionarne patrole su. zajedno sa policijom. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. protivpoæarna policija. 2000.Lipovac. 6 Leonard and More. poreska policija. sudije za prekrãaje itd. Police Science Series. blokade puta. New York.). celo naselje. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. saobrañajna inspekcija itd. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. prañenje odreœenih kategorija vozila. P. kontrola tereta. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir.

8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana.85 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n .9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. bezbednosna kultura u druãtvu. 1. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. zakonska reãenja. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. Police Organization and Management.+ 0.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. ubice. zdravlje i sposobnosti policajaca.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela).000 stanovnika. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. Police Science Series. Ipak. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada.15. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. rasprostranjenost korupcije.15 ⋅ ---I k = 0. karakteristike putne mreæe. 9 Leonard and More. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. 2000. odnos policije i javnosti. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. 7 Provalnici. kradljivci vozila. niti opãteprihvañena veliåina. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema.000 stanovnika i 2. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika.7 do 1. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. New York. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. obim i struktura saobrañaja. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. moral policajaca. 353 15. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica.2. agresivni vozaåi i dr. vrsta zadataka koji su povereni policiji. zavisnici od droge.000 do 250. prostitutke. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD.

P.3. reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. – preko 80 radnika – komandir. 354 . i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). osposobljenih i motivisanih stareãina. 10 Jankoviñ. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 48. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. 2003. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. 0. na osnovu broja radnika.0). – od 50 do 80 radnika – komandir. pa bi trebalo poveñati broj patrola. a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. D. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja.0). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. dobro odabranih. Saobrañajni fakultet. zamenik i dva pomoñnika komandira. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. onda je posmatrana deonica (sektor.. 15. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici.Lipovac. str. Beograd. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. zamenik.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). tri i viãe pomoñnika komandira. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. zamenik i pomoñnik komandira. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih.0). i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. – od 30 do 50 radnika – komandir. prvenstveno.

tehniåka podrãka. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). rukovoœenje itd. podrãku policijskim poslovima. administracija. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. 24 sata odmora. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. administraciju. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. tj. preventivnog rada u ãkolama. voœenje evidencija i sl.15. 12 sati rada (dan).1. Konaåno. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima).11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. tj.3. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. Interneta. S druge strane. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije.3. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. Sa druge strane. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). ali ne deæura u prostorijama). Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. posebne zadatke. 355 15. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. javnog reda i mira. nasilja u porodici.

rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora.13 Konaåno. loãeg planiranja. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. akcija pojaåane kontrole i sl. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. 13 Nema opãteg pravila. raspodela ovog perioda (npr. Saradnja sa medijima. za prevenciju kriminala. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. broja i vrste saobrañajnih sektora.3. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). saradnja sa ãkolama. do nezadovoljstva. pomaæe istraænom sudiji. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. do poveñavanja optereñenja i stresa. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. 15. zaãtitu æivota i imovine. U proseku. 356 . loãe realizacije i netaånih izveãtaja. pratnja tereta. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani).Lipovac.2. nalaæe veãtaåenja i sl. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. odnosno tuæiocu. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. Meœutim. prikuplja neophodne dokaze. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu.12 struåne obuke i usavrãavanja. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. nalaæe sprovoœenje mera. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). P.

Naime. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. pojedinaåna inicijativa. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. da idu u administraciju i sl. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. S druge strane.15. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima.). PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . poåinju izbegavati radne obaveze. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. åeãñi su zastoji u saobrañaju. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. æale se na neravnopravan poloæaj. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. broj raskrsnica.3. obima saobrañaja.). onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. gustina uliåne mreæe. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine.

Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. raste saobrañaj u turistiåkim centrima. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. voænje pre sticanja prava na upravljanje. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. voænje pod uticajem alkohola. za pojedine puteve. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. nepravilno kretanje peãaka i sl. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja.3. ali opada saobrañaj u veñim gradovima.Lipovac. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo.3. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. 15. Na primer. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica.). Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. neravnomernost po danima u toku meseca. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. slabije pokrivene oblasti. P. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . odnosno svakog policajca. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima.

prav i pregledan put i sl. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). S druge strane. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja.3. za svaki konkretan sluåaj.). proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. 359 15. Sa druge strane.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. Na primer.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. voze za vreme zabrane. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. jer je saobrañaj veoma gust. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. jer nema uslova za preticanje. a u popodnevnim satima je obratno. Suprotno tome. nepravilno se kreñu kolovozom. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. voze pod uticajem alkohola. Konaåno. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. u nekim saobrañajnim uslovima.15. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. Suprotno tome. nema nepropisnih preticanja. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. malo vozila na putu. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. ne poãtuju znak “stop”. u nekim saobrañajnim uslovima. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. prema industrijskim i administrativnim centrima. nego intenzitetu saobrañaja. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. a smanjuje se u veñim gradovima. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. Na primer. Ova opãta pravila se moraju.

4. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. 14 Na primer. zbog jednostavnosti planiranja. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene.4. ciljevima. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). organizaciju pomoñi povreœenima. P. PRI. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama.Lipovac. prañenje efekata preduzetih mera. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. Konaåno. pomaganje povreœenima u nezgodama. Ipak. promene ponaãanja.1. Smene se mogu preklapati. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. 2000.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. putevi. razvoj metodologije planiranja. White book. 15 International Road Safety Strategy. 360 .14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. kazne. propisi. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). Lisabon. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. propise. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. od 8 do 16 sati. vozila. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). finansiranje. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. zadacima i prihvañenim naåinom rada. puteve. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. 15. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima.

2000. ETSC. Brussels. Australian Transport Council. godine. PRI.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. Strazburg. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 361 15. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Npr. 1997. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. COM(2000) 125 final. Melburn. 2000. Npr. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. vizije. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. 2000. 22 Past. zadatke u bezbednosti saobrañaja. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. brzina. 2001.4. European Transport Safety Council (ETSC). 23 Evropski kodeks policijske etike. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 19 ETSC – European Transport Safety Council. Na primer.25 Nacionalne strategije definiãu stanje.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. alkohol. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). Konaåno. 26 Lipovac. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Strategije bezbednosti saobrañaja. Npr. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja..17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Brisel. European Transport Policy For 2010: time to Decide. Preporuke. CEMT/CS(2002)7/PROV. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Brisel. K. Komitet ministara saveta Evrope. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2002. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Vrnjaåka Banja. 1999. Lisabon. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu.15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. problem. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. 2005. Evropska komisija. 2001. Paper. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju.

broj kontrola na putu. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). planovi rada viãih organizacionih jedinica). – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. broj prekoraåenja brzine. 2005.Lipovac.). a zatim kljuåne oblasti rada. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka).4. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. ciljeve. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. – instruktivno-kontrolna delatnost. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja.. broj akcija pojaåane kontrole. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. Utvrœivanje planova rada. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. 362 . srednja brzina na putu. broj odsustvovanja sa posla. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja.2.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. B. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. P. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. Vrnjaåka Banja. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. 27 15 Miliniñ. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju.

saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15. ãtrajkovi.. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole . Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled..15. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” . u sluæbenim prostorijama. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe.. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .30 do 12. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca...... odnosno njihovi zamenici.. Mada je Nalog veoma konkretan. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. od 7. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto.00 sati.. u periodu od 11. obuåenost..30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – . ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama.. da li su shvatili zadatke i sl. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr.45 do 8.. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine . Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. urednost. polazak patrole iz stanice u 6.. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. putniåko vozilo.. .. domonstracije.. u mestu .. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. .).. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . u raskrsnici ulica .25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji. belo. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu.. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe.. garaæa i sl. stanje liåne opreme i naoruæanja. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe..).00 do 6. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce. umor. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine... jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri..15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. od 6.. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). blokade. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima.4. neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. odnosno pomoñnikom komandira. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe.

prijave. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. Ostali pisani izveãtaji (npr. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). stareãina upravlja stanicom. 364 . broj i struktura uoåenih prekrãaja. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu.28 sluæbene beleãke. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. izveãtaja deæurne sluæbe. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. reãenja o prekrãajima. Konaåno. P. U toku sluæbe. a drugi organ vrãi uviœaj. pisanih podnesaka. rada administracije. Instruktivno-kontrolna delatnost. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. odnosno lice koje on ovlasti. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. prigovora na rad. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. S druge strane. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. Na osnovu sugestija stareãine. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. stareãina odobrava izlazak na teren. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka.Lipovac. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. ako ona obezbeœuje lice mesta. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici.

Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. ostali vidovi obuke u stanici i sl. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). Stareãina jedinice saobrañajne policije. odlazak u druge jedinice. prati rad. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. o problemima i slabostima koje uoåava). sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole.). a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. – neposredno na terenu.4. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . seminari i struåna predavanja u stanici.15. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). rad sa policajcima – mentorima u stanici. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. provere znanja. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. prima izveãtaj. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici.

o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. a rezultati rada bolji. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. voænja pod uticajem alkohola. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. Na primer. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. o ranijim istraæivanjima i sl. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. dobiti podrãku u opremanju.). P. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi.). Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Naime. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. nezaustavljanja na znak “Stop”. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. kada. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. o saobrañaju. Konaåno. nadzor nad odvija366 . Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. prolasci na crveno. Sa druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. voænja neispravnih vozila itd. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata.Lipovac. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije.

CEMT/CS(2002) 7/ PROV. Police Organization and Management. Beograd. Traffic law Enforcement. G. Brisel. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions.. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. 367 15. K. Evropski kodeks policijske etike. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. D. White book. Report No. International Road Safety Strategy. Strategije bezbednosti saobrañaja. Meãko. 1994. Miletiñ. Literatura Armour. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Lisabon.. zavisni i meœusobno uslovljeni. ETSC. Pri. Preporuke.Literatura njem saobrañaja. 2000. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. B. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. New York. Komitet ministara saveta Evrope. Lisabon. a Review of the Literature. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. Monash University. Facultz of Crminal Justice. Beograd.). Strazburg. Australian Road Research. Saobrañajni fakultet. 2000. 2000. Vrnjaåka Banja. PRI. 2005. Ljubljana. B. Zaal. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. 2002. Vrnjaåka Banja... Canberra: Federal Office of Road Safety. i Dobovãek. voænja neregistrovanih vozila. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). COM(2000) 125 final. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Brussels. voænja pre sticanja prava. Lipovac. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Policing in Central ind Eastern Europe. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. 2004. 2003. M.. Past. B. 2001. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. 1997. 2000. Miliniñ. Jankoviñ.. D.. 1999. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Leonard and More. 1984. Police Science Series. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Pagon.. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. 2005. M. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 53.

European Transport Safety Council (ETSC). Melburn. 1998. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Brisel. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. 2000. 1999. London. White Paper. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. 2001.Lipovac. Road Policing and Traffic. Home Office. Australian Transport Council. 368 . Evropska komisija. P.

4.2.1. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.16. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16.3. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16. Dosije sektora . Poslovi i zadaci na sektoru 16.

Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. 16. Prema veliåini sektora. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva.16. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje.1. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. koordinacija. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu.2. usmeravanje. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. organizuje se po sektorima. internim aktom – Uputstvom. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. SAOBRAÑAJA . kontrola i odgovornost). SEKTORSKI RAD U BEZBED. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka.7. 371 16.1997). Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja.

predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. – vrãenje kontrole vozaåa. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. dræanje i noãenje oruæja i municije. – odræavanje javnog reda i mira. pored nabrojanih. – kontrola kretanja i boravka stranaca. kategorije. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. liåne i imovinske sigurnosti graœana. – nabavljanje. On. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. – liåne karte. AMSA. S druge strane. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. uåesnicima u saobrañaju. putne isprave.Lipovac. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. 16. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. Voœa sektora prati stanje na sektoru. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. Na saobrañajnom sektoru se.). daje predloge. centri za obuku vozaåa. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. preduzeña za odræavanje puteva i dr. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. – zaãtita od poæara. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. P. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. voœa sektora je policajac koji 372 . organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora.3. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. odnosno 5 radnika na sektoru).

Na nivou policijske uprave.16. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. 373 16. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. organizuje. SAOBRAÑAJA . – planira. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. dosije pozorniåkog reona. pregled servisa i radnji za popravku vozila. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. pregled vaænijih transportnih preduzeña. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). bezbednosna procena. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). skica podruåja sektora. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. Planiranje. – planira. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. struåno usmerava. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora.4. 16. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. U tom smislu. Meœutim. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru.4. a posebno za voœenje dosijea sektora. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. treba unaprediti sadræaje dosijea. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. SEKTORSKI RAD U BEZBED. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. organizovanje. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. – predlaæe broj radnika na sektorima. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama.

European Transport Safety Council (ETSC). 2006. 2003. B. Saobrañajni fakultet. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. vol. Monash University..Lipovac. 1999. 2000. Petroviñ. karte nezgoda na putu. Beograd. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). D. neravnomernost i struktura saobrañaja). Accident Analysis and Prevention. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Jankoviñ. Miletiñ. Beograd.. Canberra: Federal Office of Road Safety. S. o putu i putnim objektima. o radovima na putu. 1999. Rakiñ. D.. Evropski kodeks policijske etike.. o saobrañajnim prekrãajima. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). V. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 31-43. Brisel. 1994. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). G. Stefanoviñ. 1997. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. I. Police Organization and Management. Leonard and More. P. Traffic Law Enforcement. Beograd. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Police Science Series.. Beograd. Preporuke.. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). Strazburg. New York. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Beograd. Dosije sektora se vodi ruåno. a Review of the Literature. Komitet ministara saveta Evrope. 31.. 53. Milijeviñ. Beograd. MUP RS. Literatura Clarke. 2006. Report No. 2001.p. 2006. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. Zaal. 374 . Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2006. D. p. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.

190. 35. 162. 79. 366. 314. 165. 309. 308. 59. 128. 24. 265 berme 97. 71. 69. 42. 343. 314. 97. 104. 69. 145. 78. 151. 258. 65. 338. 80. 254. 123. 132. 313. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 150. 71. 352. 93. 256. 19. 304. 17. 173. 64. 27. 64. 307. 105. 96. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 24. 303. 127. 358 apsolutni pokazatelji 21. 74. 79. 132.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 304. 371. 3. 74 centar za obuku vozaåa 290. 42. 336. 244. 270. 394 automobilske patrole 350. 158. 128. 22. 305. 339. 30. 334 auto-moto savez 260. 310. 313. 185. 114. 68. 109. 108. 291. 372. 239. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 329. 334. 390. 292. 393 375 . 316. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 129. 45. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 96. 131. 5. 63. 338. 358. 41. 33. 338. 351 autoãkola 93. 157. 65. 48. 110. 201. 111. 62. 71. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 34. 21. 139. 70. 189. 335. 219. 132. 310. 197. 105. 44. 43. 159. 61. 394 bankina 97. 79. 20. 115. 257. 4. 391. 144. 147. 23. 306. 171. 120. 53. 47. 26. 238. 337. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 23. 27. 303. 253. 80. 98. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 265. 128. 338. 104. 156.

305. 128. 215. 101. 89. 214. 203. 54. 208. 206. 283. 221. 204. 196. 354. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 232. 105. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373.Lipovac. P. 214 fotografisanje 204. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 125. 120. 88. 215. 211. 130. 211. 10. 268. 282. 288. 220. 205. 173. 9. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 199. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 238. 72. 207. 151. 200. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 273. 41. 73. 168. 235. 229. 209. 90. 299. 291. 71. 207. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 281. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 144. 48 H helikopterske patrole 351. 235. 284. 240. 355. 236. 212. 249 forsirano koåeçe 94. 167. 239 funkcionalna raspodela 353. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 248 etiologija 165. 7 drumski saobrañaj 4. 133 fenomenologija 165. 7. 298. 374 druãtvene podele rada 6. 11. 206. 205 fotodokumentacija 204. 228. 270. 207. 234. 269. 355 G grafiåki metod 204. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 287. 301. 337. 248. 290.

155. 72. 108. 311. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 123. 273. 288 Internet 72. 182. 281. 351. 306 isprañaj patrole 362. 169. 152. 325. 204. 320. 321. 344. 159. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 350 kampanje 112. 211. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 153. 200. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 343. 254. 342. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 265. 155. 264. 195. 208. 332. 117. 337. 344.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 206. 146. 308. 149. 284. 179. 336. 122. 177. 330. 158. 310. 183. 75. 74. 327. 42. 186. 107. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 77. 213. 342. 255. 147. 153. 334. 123. 266. 340. 322. 69. 298. 255. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 243 377 . 162. 220. 142. 292. 139. 144. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 149. 143. 111. 221. 270. 318. 355. 338. 61. 113. 143. 152. 259. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 267. 188. 360 kacige 22. 210. 248. 265. 254. 179 izuzimanje tragova 203. 141. 329. 106. 313. 256. 320. 292. 358. 321. 336. 274. 364. 141. 333. 273. 308. 179. 259. 145. 140. 272. 335. 357 ispitivanje vozila 162. 160. 270. 190 iskljuåenje vozila 265. 261. 184. 341. 307. 295. 318. 328. 209. 128. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 31. 268. 280. 150. 124. 299. 147. 352. 233. 125. 270. 183. 310. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 304. 315. 320. 144. 145. 155. 158. 95. 150. 35. 161. 215. 333. 185. 339 iskustvo 27. 308. 219. 269. 154. 306. 112. 316. 331. 179. 124. 363. 110. 79. 143. 339. 206. 204. 146. 272. 365 intenzitet saobrañaja 93. 198. 187. 205. 272. 353 javni rizik 81. 74. 178. 286 K kazne 34. 261. 63. 320. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 93. 285. 249. 333. 269. 263. 188. 280 interventno regulisanje 259. 264. 124. 73. 81. 142. 309 javnosti 33. 343. 269. 275. 147. 320. 297. 319. 187. 105. 97. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 139. 362. 322. 179.

196. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 46 kontramere 19. 41. 202. 332. 73. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 206. 95. 213. 148. 180 modeli posledica 183 378 . 255. 315. 254. 255. 289 konflikti u saobrañaju 67. 373 koncentrisani tragovi 226. 94. 288. 74. 248. 372. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 117. 95. 222. 177. 363. 78. 94. 154. 203. 167. 308. 71. 361 meœunarodni izvori 43. 289. 118. 94. 184. 264 kontrola vozila 161. 226. 334. 361. 254. 187. 298. 178. 227. 240 kriviåno delo 194. 78. 365. 201. 335. 67. 249 metodologija 26. 242. 231. 116. 188. 229. 177. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 22. 23. 108. 273. 150. 207. 315 kriminalistiåke definicije 193. 338 kontejner 14. 177. 369. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 140. 496. 42. 73. 179. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 165. 270. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 149. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 179. 221. 207. 315. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 205. 184. 183. 208. 144. 333. 77. 93. 99. 18. 176. 75. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 286. 59. 117. 185.Lipovac. 209. 200. 95. 70. 243. 33. 328. 188. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 314. 151. 74. 22. 315. 100. 66. 362 koncentracija alkohola 110. konfliktna tehnika 94. 71. 65. 220. 213. 161. 298 mesto sudara 221. 40. 235. 181. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. P. 244. 182. 264. 195. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 93. 180. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 269. 334. 211. 32. 361 merenja 67. 150. 222. 130. 149. 330.

366. 167. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 29.372. 219. 306. 310. 292. 222. 189. 359. 283.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 198. 127 nauåne metode 59. 115. 273. 314. 273. 310. 190. 325. 308. 64. 257 nadleæni organi 47. 339. 184. 53. 265. 155. 41. 303. 196. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 341. 255 nauåno posmatranje 70. 172. 206. 74. 90. 306. 309. 259. 268. 255. 265. 263. 233 379 . 195. 55. 374 obezbeœenje tragova 199. 266. 363. 80. 344. 313. 85. 305. 314 normativne definicije 173. 61. 283. 288. 125. 142. 94. 331. 99. 154. 88. 81. 303. 214. 80. 67. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 214. 67. 63. 183. 132. 71. 328 nareœenja 229. 176 ograniåena odgovornost 52. 91. 195. 295. 272. 133. 232. 266. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 200. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 82. 329. 56. 307. 302. 295. 162. 281. 79. 256. 39. 56. 297. 316. 236. 161. 264. 89. 263. 92. 321. 70. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 266. 364. 183. 123. 224. 93. 189. 70. 161. 232. 35. 308. 350. 73. 214. 197. 146. 338. 284. 320. 298. 94. 374 nauka 6. 351. 168. 254. 328. 318. 255. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 290. 311. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 210. 95. 53. 342. 158. 41. 121. 265. 79. 313. 177. 330. 229. 230 objektivni rizik 119. 69. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 195. 219. 298. 226. 28. 140. 303. 23. 313. 254. 74 nauåne ustanove 34. 233 opomena 265. 99. 254. 189. 265. 77. 338. 116. 271. 300. 200 opasne situacije 69. 307 osiguranje 49. 352 organ za saobrañaj 263. 153. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 223. 362. 266. 265. 86. 354. 264. 258. 329. 167. 118. 307. 54. 81. 75. 210. 343. 123. 325. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 231. 80. 292. 358. 273. 78. 161. 255. 67. 97. 66. 26. 174 novåana kazna 152. 155. 282. 205. 372 neposredni uvid 299. 68. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 273. 363. 257. 133. 87. 306 nevladine organizacije 40. 141 oãteñenja 52. 317 najãira javnost 74. 116. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 265 nasloni za glavu 64. 99. 106. 327. 322. 72. 179. 305. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 211. 342 osposobljavanje 21. 234. 78. 299. 284. 73. 18. 33. 275. 80. 339. 336. 261. 258. 100. 84. 337. 304. 66. 21. 144. 305. 347. 131. 117. 341. 154. 83. 267. 183. 189. 271. 88. 197. 373 najugroæenije grupe 311. 65. 255 nastradali 4. 120. 208. 334. 59. 65. 62. 225. 228. 289 nadzor 47. 269. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 182.

177. 362. 184. 78. 364. 80. 328. 335. 267. 167. 79. 257. 336 policajac 70. 344 privredni prestup 265. 335. 343. 68. 352. 80. 359. 361. 51. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 273. 78. 6. 108. 337. 188. 355. 311. 347. 367. 372 patrolne sluæbe 268. 329. 315. 123. 207. 94. 103. 30. 154. 140. 363. 198. 182. 188. 182. 333. 168. 264. 267. 93. 71. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 333. 173. 255. 189. 197. 117. 227. 325. 180. 168. 315. 319. 79. 50. 347. 366 poniãteçe registracije 280. 297. 354. 268. 272. 306. 95. 142. 336 posledice nezgode 5.Lipovac. 160 public relations-PR 328. 143. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 188. 93. 255. P. 362. 356. 122. 360. 149. 111. 355. 170. 141. 139. 336. 327. 125. 201. 347. 222. 220. 65. 126. 115. 263. 183. 55. 73. 54. 199. 119. 56. 79. 9. 341. 183. 360. 342. 18. 46. 253. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 28. 94. 202. 176. 125. 107. 350. 220. 333. 25. 148. 188. 51. 352. 352. 184. 299. 30. 367. 254 putnik 7. 366. 162. 353. 9. 328. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 49. 206. 137. 65. 356. 189. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 91. 339 380 . 181. 269. 265. 298. 321. 127. 183. 339. 23. 16. 254. 200. 52. 249 povrede 52. 285. 46. 321. 97. 357. 344. 254 ponaãanje 22. 17. 219. 6. 373 policija 19. 184. 150. 124. 205. 116. 116. 104. 340. 170. 339. 219. 188. 327. 153. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 64. 199. 318. 352. 343. 52. 353. 293. 273. 273. 343 putar 149. 35. 340. 179. 274. 144. 364. 154. 360. 104. 127. 256. 363. 365. 229. 26. 103. 93. 169. 255. 63. 141. 315. 318. 366 podrãka kampaçama 150. 120. 333. 80. 320. 133. 319. 270. 88. 53. 128. 185. 69. 355 prenosivi tovarni list 54. 113. 330. 332. 132. 221 prvenstvo prolaza 97. 351. 222. 225. 313. 12. 80. 185. 360. 106. 373 povrãinski tragovi 226. 29. 125. 167. 203. 219. 195. 159 pravosuœe 254. 214. 358. 98. 256. 51. 226 pravne norme 39. 141. 97. 149. 272. 356. 349. 27. 328. 334. 317. 20. 292. 356. 182. 114. 327. 186. 69. 292. 13. 174. 357. 254. 153. 55. 343. 126. 80. 317. 313. 108. 7. 79. 227. 146. 223. 282. 105. 298. 169. 320. 126. 18. 144. 350. 357 politiåka javnost 74. 54. 264. 21. 292. 33. 314. 149. 126. 178. 320. 337 prekrãajni postupak 198. 207. 285 poruke 150. 34. 115. 321. 145. 154. 189. 183. 337. 84. 132. 372. 327. 354. 23. 48. 145. 128. 118. 97. 181. 35. 147. 50. 13. 185 patrole 120. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 105. 354. 231. 106. 161. 67. 68. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 52 prevoz robe 13. 147. 90. 330. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 310. 15. 319. 185. 183. 249. 357. 223. 64. 56 prevozilac 49. 98. 72. 265. 11. 187. 358. 114. 365. 337. 41. 108. 328 politiåke partije 159. 196. 21. 53. 338. 374 prostorno-vremenske analize 202. 153. 356. 366 policijska funkcija 319. 344. 181. 342. 7. 349. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 264. 229. 321. 92. 53. 355. 351. 70. 119. 315 postojeñe staçe 26. 179. 266. 123. 111. 73. 177.

266. 168. 11. 152. 103. 30. 261. 28. 63. 281. 150. 374 saobrañajni put 4. 273. 133. 134. 354. 362. 350. 182. 46. 333. 131. 335. 257. 284. 337. 108. 315. 65. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 206. 317. 358. 34. 282. 227. 125. 298. 51. 219 saobrañajne nezgode 4. 259. 44. 193. 98. 18 saobrañajni rizik 81. 372. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 247. 171. 367. 149. 26. 67. 53. 264. 119. 81. 355 raspored sluæbe 362. 69. 134. 283. 105. 366. 280. 352. 330. 179. 266. 123. 107. 356. 280. 142. 152. 132. 179. 99. 81. 77. 184. 24. 263. 339. 203. 43. 214. 316. 259. 195. 292. 215. 282. 63. 359. 220. 372. 154. 161. 134. 133. 121. 174 381 . 31. 21. 354. 79. 203. 95. 331. 219. 313. 356 registarske tablice 161. 115. 271. 48. 111. 313. 159. 141. 269. 336. 165. 93. 229. 75. 200. 222. 242. 5. 271. 274. 39. 194. 255. 126. 273. 48. 15. 39. 347. 64. 35. 120. 150. 169. 243. 7 saobrañajna dozvola 264. 243. 317. 321. 366 sasluãanje lica 299. 130. 281. 355. 281. 83. 140. 183. 62 saobrañajna trasologija 217. 20. 232. 133. 208. 199. 366 S saobrañajna delatnost 3. 171. 228. 68. 344 saobrañajni znaåaj 202. 360. 315. 88. 25. 191. 97. 313. 63 saobrañajna patrola 350. 221. 89. 309. 40. 213. 222. 259. 122. 91 saobrañajni sektor 356. 32. 22. 366. 334. 86. 356 rizik kaæçavaça 140. 105. 334. 19. 285. 176. 351. 33.Indeks R raspodela ljudstva 347. 128. 216. 80. 74. 355. 22. 43. 307 saobrañajna sredstva 4. 301 rukovoœeçe 195. 363. 177. 330 saobrañajna nauka 59. 274. 224. 59. 174. 364. 364. 355. 210. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 329. 167. 212. 171. 226. 71. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 314. 291. 231. 170. 373 saobrañajni sistem 9. 162. 161. 244 saradça 338. 162. 363. 41. 304. 127. 17. 78. 172. 129. 13. 114. 62. 352. 175. 62. 207. 132. 140. 173. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 169. 87. 133. 132. 178 rizik od nezgode 108. 92. 56. 198. 125. 272. 255. 235. 307. 120. 257. 111. 140. 196. 61. 131. 85. 357. 271. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 23. 372 relativni pokazateÿ 20. 180. 371. 168. 300 Savet Evrope 41. 280. 309. 359. 149. 72. 202. 104. 23. 317. 222. 355. 352 saobrañajna signalizacija 265. 67. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 258. 374 saobrañajne patrole 337. 5. 178. 106. 293. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 177. 76. 62. 139. 201. 282. 272. 351. 263. 267. 49. 94. 118. 162. 115. 82. 78. 291. 229. 143 rokovi 26. 197. 29. 257. 85. 90. 116. 314 rizik nezgode 121. 337. 157. 18. 233. 373. 181. 362. 84. 217. 70. 354. 21. 343. 144 serija dogaœaja 168. 111. 18. 223. 230. 147. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 91. 221. 314. 283. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140.

361 struåna javnost 33. 32. 24. 98. 27. 154. 28. 159. 254. 83. 366. 205. 356. 292. 307. 121. 207. 201. 142 spell teorija 75. 360. 11. 65. 315. 146. 73. 145. 365. 291. 209. 84. 311. 334. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 343 T taåkasti tragovi 226. 103. 222. 309. 123. 214. 284. 127. 73. 74. 97. 258. P. 151. 75. 32. 362. 161. 117. 311. 24. 143. 320. 158. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 362. 351. 328. 328. 215. 355 sudstvo 19. 334. 145. 364. 353 sprovoœeçe zakona 144. 367. 123. 174. 233. 146. 291. 34. 63 ãtetni dogaœaji 52. 147. 254. 84. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 332. 303. 257. 255. 290. 134. 106. 316. 340. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 268. 256. 81. 162. 105. 36. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 96. 105. 200. 372 tehniåko regulisaçe 63. 268. 179. 244. 213. 162. 153. 320. 115. 35. 78. 111. 203. 267. 144. 313. 181. 339. 316. 264. 313. 314. 33. 177. 119. 320. 321. 77. 34. 159. 71. 318. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 304 sistem radnji 193. 88. 150. 209. 206. 149. 33. 3. 311. 270. 115. 125. 187. 141. 213. 360. 68. 358. 149. 366. 104. 175. 207. 93. 269. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 152. 148. 99. 255. 148. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 77. 297 stanice policije 347. 32. 254. 185. 337. 357. 313. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 213. 64. 167. 103. 4. 40. 97. 258. 329. 67. 205. 174. 132. 142. 363 sistem kazni 42. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 108. 112. 315. 177. 289. 157. 143. 125. 208. 354.Lipovac. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 255. 316. 293. 352. 133. 25. 171. 151. 227. 48. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 124. 176 382 . 33. 169. 212. 106. 314. 176 sposobnost 64. 372. 254. 23. 153. 335. 151. 123. 361. 204. 349. 144. 253. 182 skupãtina 156. 316. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 109. 178. 363. 179. 303. 338 teorija sklonosti 21. 49 subjektivni rizik 119. 355. 30. 148. 34. 215 skiciraçe 204. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 69. 149. 255. 338 struåne organizacije 253. 120. 64. 335 stepen motorizacije 19. 367 sudija za prekrãaje 152. 174. 314 tehniåki pregled vozila 159. 255. 80. 333. 269. 306. 35. 203. 133. 115. 104. 149. 145. 73. 271. 111. 331. 266. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 70. 295. 149. 143. 144. 76. 352. 318. 80 teæina nezgoda 103. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 344. 397 stavovi 70. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 199. 32. 214. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 211. 313.

233. 286. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 219. 288. 231. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 200. 238. 372. 247 tragovi klizaça 210.Indeks teorija sluåaja 19. 356 V vangabaritna vozila 280. 226. 232. 44. 279. 374 vrsta puta 130. 212. 212. 76. 337 vozaåki ispit 111. 235. 238. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 167. 199. 291. 219. 215. 363. 354. 75. 202. 123. 242. 198. 209. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 242. 233 videosnimaça 204. 204. 211. 224. 154 vozaåka dozvola 42. 194. 255. 220. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 161. 306. 234. 225. 293. 373 vozaåi poåetnici 112. 313. 43. 196. 254 upravni poslovi 259. 174. 27. 264. 245. 372. 270. 103. 235. 207. 155. 172. 220. 242. 201. 234. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 144. 227. 305. 194. 214. 243. 235. 229. 241. 55. 358. 191. 202. 159. 153. 227. 246 tragovi koåeça 194. 288. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 304 unutraãnji izvor 40. 224. 337. 222. 230. 284 vangabaritni teret 271. 235. 127. 152. 242. 215. 40. 205. 305. 366. 303. 209. 76. 144. 287. 70. 126. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 123. 287. 68. 334. 221. 240. 162. 204. 235. 290 vazduãni jastuk 64. 239. 299. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 223. 366 upravljaåke mere 26. 200. 289. 216. 75. 228. 103. 234. 226. 233. 292. 243 tragovi zanoãeça 234. 214. 284 umor 105. 228. 280. 203. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 203. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 179 verbalni metod 204. 207. 286. 232. 369. 175 teorija zaraze 19. 337. 144. 213. 304. 227. 293. 69. 249. 208. 199. 183 383 . 153. 169. 112. 304 tipiåni tragovi 224. 236. 104. 343. 193. 274. 230. 179. 245 tragovi kretaça 223. 174. 233. 169. 154. 211. 65. 234. 290. 233. 189. 373 uviœajna dokumentacija 189. 246. 234. 245. 244. 246. 203. 208. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 290. 243. 56 tragovi grebaça 234. 303. 226. 234 tragovi voæçe 210. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 264. 205. 230. 247. 112. 134. 46 uporedna analiza 99. 308. 162. 97. 274. 244. 351 voœa sektora 354. 269. 277. 304. 175 teorijska nastava 291. 352. 240. 213. 205. 237. 286. 191. 285. 210.

334 zaãtitni sistem 23. 156. 251. 285. 33. 188. 23. 221. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 240. 255. 268. 157. 254. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 103. 22. 240. 249 zapreminski tragovi 226. 41. 280. 331 zagaœivaçe 4. 212. 156. 209. 204. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 244. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 256. 233. 270. 205. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 289. 163. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 63. 80. 288. 269. 254 384 . 298. 273. 27. 258. P. 185. 235. 68. 292. 360. 161. 173. 269. 234. 78. 245. 286. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 264. 309 znaåaj tragova 217. 198. 211. 302. 194. 206. 220. 303 æeljeno stanje 26. 208. 196. 351 zdravstveni uslovi 287. 228. 339. 128. 362. 240. 227 zaãtitne mere 22.Lipovac. 244. 285. 268. 242. 235. 229. 158. 254. 246 Æ æalbe 267. 293. 289. 161. 255. 301. 104. 243. 273. 214. 239. 253. 96. 17.

rws-avv. 9.inrets.securiteroutiere .nl/ www.org 2.erf.be/ www. Evropska federacija za puteve www. 6. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.rvtv.piarc.fr/ 10. 7. 5.equipement.gouv.swov.uk/ www.org/ www.unece.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.nl/ 8. www.org/ 4. 3. broj 1. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.etsc.fr/ cnsr/index. www.co.int/en/ www.who.nl/ www.trl. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. www.be 385 .cemt.htm www.

thinkroadsafety .cfm www.edu/ index.org/ 386 .kfv. org www.org.uk/ www. Ãvedska administracija za puteve 16. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.at/ www. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.bast. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.rospa. P. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15.de National Society for Road www.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.trl.vv.grsproadsafety.uk/ www.ntf. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.co.erso.irte. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.com www.aaafoundation. Britanija) 21. Finska administracija za puteve 19. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28. Britanija) 20. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.gov.se/ www.pacts. org/ www.Lipovac.iihs. Britanija) 22. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.uk/ www.se/ www.vti. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.co.uk/ 23.hsrc. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.unc.eu/ www.dvla.gov. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.fi/ www.uk/ www.tiehallinto.

Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.govt. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.fr/ www. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.c om/ www. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47.dft. Odeljenje za transport (V.asso. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.gov www.fi/ Department for transport www.aspx www.arrb.vtt. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.edu/ gulliver.fars.org/ default. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.europa. Kanadsko udruæenje automobilista 40.dot.trb.inrets.ncac.euroncap.nhtsa.au/ www.preventionrouti ere.org/ www. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.org/ gulliver.ltsa.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.trb. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.gov.fhwa.nhtsa.de ec.fr/ www. Svetsko udruæenje za puteve 45.com/ programme www. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.nz/ www. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.caa.com.piarc.fiafoundation.dekra.gov/ www.ca/ www.org/ www. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.asp 43. Uprava za transport SAD.eu/ transport/ 387 .uk/pgr/ roads/ www.gwu.g ov/Main/index.dot. Federalna putna administracija 35.nsc. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34.

.

2001. H. Kriminalistiåka metodika. p. 112. N. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. Illinois. M. Rogers. 2000. Beograd. Rutgers University Press. S... Dragaå.. Andreasen. Åoviñ. Designing Health Communication Campaigns. 1999. and the Environment. 1995.. M. R. M. 389 .p. Verlag Information Ambs Gmbh. 1996. H. 31-43. i Sopory. Zagreb. Unfallversuche. P. VÃUP.LITERATURA Adamoviñ.. 2002. Allyn & Bacon.. Aranœeloviñ. Bezbednost saobrañaja 2. R. Saobrañajni fakultet. i Vujaniñ. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. pp 541 – 551. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Cvetkoviñ. 34. i Banoviñ. Problems. articles About Traffic Police Corruption. V.. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. M. vol. Evenston. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. p. Ahmed. vol. San Francisko. M. Uvod u saobrañaj 2. Bayley. Josscy-Bass. Clarke. Australian Road Research. 2002. Beograd. E. H. H. M. 1981. M. 31. Saobrañajni fakultet. Uvod u saobrañaj 1. D. New York. Kippenheim.. Perspectives... Zemun. D. Beograd. S. Backer. M. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Burg. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. 1992. 1984.. Verlag Information Ambs Gmbh. Adamoviñ. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. & Andersson. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). 1985. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Accident Analysis and Prevention. Kippenheim. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Cox. Social Development. Accident Analysis and Prevention. i dr.. New Brunswick. T.. i Rau. 1963. Baker. Informator. 2006.. Armour. Beograd. (seminarski rad). Boston. M. Boãkoviñ. 1996. A. H. deo. i Lindenmann.. Saobrañajni fakultet.. Burg. 1987... 2000. Police: Practicies. No 4.

765-772. vol 18. Evans L. H. Nomos. 1973. B.. TRL. Gosche. P. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. B. Elliot. 1981. No 6. Traffic Safety and the Driver.. Gavriloviñ. tragovi.. Saobrañajni fakultet. vol 5. i Negri. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. Minister of Transport.. veãtaåeçe. i dr. C. 1987. Harris S. vol. M.. 1986.. p.. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention..S i Hauer. III deo. An Introduction to Probability Theory and its Applications. 1991. R. New York... i dr.. Fakultet tehniåkih nauka. Hakkert A. Beograd. 2000.. E.M. Beograd. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. 1981. Lund institut tehnologije. Iniñ. E. L. Privredna ãtampa. Kriminologija. 1985..C. No 2. 1990. T. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis.. Accident Analysis and Prevention. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique.. Jaker. 1989.. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. New York. Igçatoviñ. 1987. otkrivaçe NN – uåinilaca. Haght F.. 25. Media Questions and Answers on 2010. New York. S. Technical Research Centre of Finland (VTT). Evaluation 85. London. Elliott. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. Estimation Number of Accident. Kambera. Bezbednost drumskog saobrañaja. No 6. Feller. Induced Exposure. Federal Office of Road Safety... Accident Analysis and Prevention. 1997. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. Van Nostrand Reinhold. Novi Sad. 1999. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. Paris. vol.. Handbook of Road Safety Research. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. Bezbednost drumskog saobrañaja. Elliott. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. P. & Garder. H. Deliverable 5. 390 . A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. New Zealand. G. 18. P. Epstein. Goldenbeld. B. J. Obrada saobrañajne nezgode. New York. No 1. Sluæbeni list SFRJ. 1988. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. Gorkiñ. uviœaj. Hauer. Federal Office of Road Safety. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook.1993. 1998. Volume I Wiley. tehnika saobrañajnih konflikta. Guria. Hauer E. 22. Road User Behavior: Theory and Research. Hautzinger. 1986. Grime. Geoffrey. Accident Analysis and Prevention. Medicinska kriminalistika. Kambera. Œ. C. Hyden. Beograd.. 1992. The Escape Project. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Bulletin 70. 1994.. Ercoli L. Beograd. Minnesota Institute of Public Health. 2000.. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting.Lipovac. vol. A. New York.. W. Evaluation of Local Safety Measures. 1957. S.

Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. K. Leonard and More... Pariz. Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda .. Vujaniñ. K. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). 22. Beograd. Œ. 2001.. Beograd. reforma.. 2000.. Beograd. M.. K. Jankoviñ. Lipovac. Lajunen. M. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. K. K. Lipovac. Novi Sad. 2002.. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima.. K. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. Police Science Series. K. Æ. New York.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Aranœeloviñ. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). 6. Defendologija.. Odnos saobrañajne policije i javnostI. France-selection. New York. Zemun. M. 1994. efikasnost. i Parker. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). K.. Baça Luka. Kovaåeviñ. M..elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). Zemun. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. Saobrañajni fakultet. Lipovac. K. trening..Literatura Jaker. i Ristiñ. T. Jolis. Lipovac. 2000. No 8-9. Beograd. X. 2001. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas... D. 2001.. Zemun. Lipovac. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. Police Organization and Management. D. Kavran. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Kriminalistika taktika.. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Lipovac. & Donne. Krivokapiñ. 1997. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. veku (Zbornik radova). Lipovac. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. G. Buliñ. 2003. No 2. Aranœeloviñ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21.. Æ. 1997. Manuel de Premiers Secours Routiers. 1996. Lipovac. Michel. Fusilier. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Novi Sad. D... Odnos policije i javnosti (projekat). 2001. P. 2000. 1996. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Bezbednost. Minnesota Institute of Public Health. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). i Keãetoviñ. D. K. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i dr. R. A. 1999... Keãetoviñ. K. P. Vujaniñ.. 1998. Aranœelovac. i Vemiñ.. Lipovac.. vol. CIBS. Zemun. 2001. i Æarkoviñ. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . br. V. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). Beograd.. M. 4. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 2003. Javna uprava.... Æ.

K. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova).. M. 2003. Iniñ. Lipovac. i dr. 2002. K.. Budva. M. Strategije bezbednosti saobrañaja. K... Beograd. 2006. (projekat). ''Model 5''. 2007. 2007. AMS Republike Srpske i Grafomark. Lipovac. Lipovac. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova).. Beograd. Miloãeviñ.. bojanka za decu. K. Lipovac. Beograd. Lipovac.. Saobrañajni fakultet. Baça Luka. D. Lipovac... K. N. 2006.. M. K. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu.. 2007.. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). 2007. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). i dr. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova. K.. Lipovac. i dr. 1999 – 2003). M. Lipovac. Novi Sad. i dr. K. K. 2005. (studija).. Beograd. 2002. 7. Deset lekcija koje æivot znaåe. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). i Vukaãinoviñ. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom.. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. veku (Zbornik radova).. K. 2006. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. Vrçaåka Baça. i Vukaãinoviñ. Baça Luka.Lipovac.. Lipovac. Fakultet tehniåkih nauka.. Beograd. M. slikovnica za decu. 2004. P. K. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Apatin. Lipovac. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Kako i gde preñi ulicu. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. i dr.. 2008 – 2012. 2002. 392 . Lipovac. Zemun. CIBS – Saobrañajni fakultet. ''Model 5''. i Vukaãinoviñ. 2003. Deset lekcija koje æivot znaåe. priruånik za peãake (priruånik). Tesliñ.. 2003. 2006. (studija). Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. (studija)... Lipovac. Beograd. Sad. i Peãiñ. Novi Sad. Neãiñ. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. neka iskustva razvijenih zemaÿa. Lipovac.. K. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. Lipovac. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. K.. Lipovac. Lipovac.. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). K. i Jovanoviñ. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. 2006. D. Beograd. K. (studija). Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju.

. Ÿudska prava. i Boæiñ.. S. Ogden. Beograd. Kinney. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Saobrañajni fakultet. B. 1999. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Centre for Social Marketing. Maksimoviñ. V. Muræan. Saobrañajni fakultet. G. Lipovac.. S. Social Marketing. International Congress. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Kontrola i regulisaçe saobrañaja.Literatura Lipovac. Society of Automotive Engineers.. i Dobovãek. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse.. Beograd. T. 2006. K. Mitroviñ. G. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. New Zealand..Y. Beograd. 1998. Beograd. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). Viãa ãkola unutraãçih poslova. Accident Analysis and Prevention. Zemun. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. i Baãiñ. Macpherson. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). 2004. Smith. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva.. D. R. S. Zlatibor. Ekonomski fakultet. Detroit. S. Meãko. B. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Wong.. J. Miliniñ. Fakultet organizacionih nauka. 1990. Zemun. 2007. 1994. New York. Beograd. Beograd. Nauka o policiji. Policijska akademija. Stead. R. 1993.... Pagon. 25. 2005. G. C. Clayton. Australia. Beograd. Milijeviñ.. vol. V.... i Taylor. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). U. MacFadyn. (Zbornik radova).. Jovanoviñ D.. i dr. 2007. Miloãeviñ. D. Æ. Maksimoviñ. Policijska akademija. T. A. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). Nicholas S. Monash University. 1999. 1996. i dr. Policing in Central and Eastern Europe. i Jovanoviñ. Beograd. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni fakultet. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Marketing Bulletin. Plato. Lipovac K. Facultz of Crminal Justice. 2007. Miliniñ. i Kukiñ. Kriminalistiåka tehnika. 1994. 1994. 393 . Teorije saobrañajnih nezgoda. K. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja..W. 1997. Primeçena kriminalistiåka tehnika.. B.. B. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. M. K. Vrçaåka Baça. D. No 1. Saobrañajni fakultet.. 2007. Ekonomika saobrañaja. Ÿubÿana. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji.. Traffic Engineering and Management.. S.. Michigan. Kriminalistiåka tehnika. Milosavÿeviñ. L. Miletiñ. 2000. i Todoriñ. 1991. Beograd. Novakoviñ. Beograd.. M. Tumbas.. i Lewis. Y. Beograd. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Lipovac. K.. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. 1998. B. Beograd.. Beograd.. 1995. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Nicholson. R. i Hastings.

rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. B. Policijska akademija. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Percy L... Viãa ãkola unutraãçih poslova. F.. Thulin H. 2005. G. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja. vol. R. i Donovan.. Brisel. The Police Traffic Control Function Rakiñ. Paul. Rosman D.R. 2006. P. Beograd. Putni saobrañaj. Rothe. P. 1986. Harmonization of European Accident Investigation Systems. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). Beyond Traffic Safety. Thomas. V. i Knuiman.. 1994. Matematiåke statistike i analize podataka. Pantazijeviñ. M. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo. V. Vrçaåka Baça. Bezbednost saobrañaja. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Milicionarski odnosi sa javnoãñu.. J. No 2. Dosije sektora: Zreçanin. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ. V. Level 3. A.. Beograd.S.W. Beograd. S. Stefanoviñ. Rivers. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. G.. Advertising and Promotion Management Edition.. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.. Road Transport VII – 33. J.... R. Transaction Publishers. Beograd. Beograd. 1998. J.. 1989. Beograd.. 22. (seminarski rad). 2001. Vasiÿeviñ. 1994. Petroviñ. I. svezak 1. Accident Analysis and Prevention. (seminarski rad). Beograd. New Brunswick and London. 1996. Charles C. R. 2006. Rotim. (seminarski rad). 26.. vol. Pantazijeviñ. Transport Research Apas. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. i Skalar.W. New York. SSUP. Viãa ãkola unutraãçih poslova. No 5.. S. Drugo izdaçe.. P. Stein H. Thomas. Bezbednost 2. Traffic Accident Investigators’ Manual. Simonoviñ.L. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Publisher. J. (seminarski rad). 2000. i Nilsson. S. Rossiter.Lipovac. Saobrañajna kriminalistika. 1995. 2006.. Zagreb. New York. i dr. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Shope. Savremena administracija. 1995. VTI izveãtaj broj 390 A. Duxbury Press. i Jones. Vodineliñ. I.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Bezbednost saobrañaja.. S. Peåar. Rivers. 1994. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. Beograd. Skopÿak. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva. 1973. 1997. 1982. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. McGraw. izloæenost. Weston. Analize podataka i zaãtita. J. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. 2006.. Accident analysis and prevention. Dosije saobra