BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . . . . 151 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja .5. . . . . . 163 6. . Kljuåne oblasti u EU .5. 183 6. . Sprovoœenje zakona u praksi . . . . 177 6. . . Kljuåne oblasti primene zakona . . . . . 155 5. . . . . . . . . . . . . 175 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . .1. . . . . . . . 167 6. . . . . . . . 173 6. . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti .1. . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . .5. . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . .1. . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . . . . . 150 5. . . . . 175 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . 149 5. . . . . . . .2. . . . . . . Teorija zaraze . .2. . . . . . . Opisni modeli . . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima .3. . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . .3. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . . . . . .4. . . .4. . . . . . . . . . . . .4. .2. 193 7. . . . . . . . . . . . . 180 6. 170 6. . . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . Pojam saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7.5. . . . . . . . . 179 6. . . . .6. . .5. . . 149 5. . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . .6.1. . . . . . . . . . . . . . . . . Teorija sluåaja . . . . . . . . .4. . . . . .5. . . . . . . . . . .4. . . . 148 5. . . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . 147 5. . .5. . . . . 168 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . 193 IX . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . Serije dogaœaja . .3.3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . 174 6. . . . . . .5. . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . . . . . . . . . . 146 5. . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . . . 168 6. . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . 147 5. . . .1. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat . . 157 5. . . . . . . . . . . .1. . . . . .4. . .8. . . . . . . . . . .6. 159 Literatura . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . 188 Literatura . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . 193 7. . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . .1. . . . . . . . . .4. . . . . . . .3. . . . .2. . . . . . .2. . . . .1. . . . .1. . . . . . . . . . . . . . 171 6. . . . . . . . . . . 172 6. . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . .2. . . 174 6. . 189 7. . . . . . . . 181 6. .6. . . . . . . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda .Sadræaj Strana 5. 176 6. . . . . . . . 155 5. . .2. . . . . . . 171 6. . . . .5. . . . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . . . .2. . . . . . . . .6. . . . . . .5. . . . 201 7. . . . . .4. . . . . . . . . .3. . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 7. . 234 X . . . . . . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . Naåelo sveobuhvatnosti . . . . 201 7. . . . . . . 200 7. . . . . . . . 207 7. . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . 222 8. . . . . . . . .1. .8. . . . . . . . Naåelo usaglaãenosti . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . . .1. . . . .5. . . . . 211 7. . Podela tragova prema vrsti . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 8. . . . . . . . . . . . . . .6. . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 7. .1. . . . .4.4. Zapisnik o uviœaju . 216 8. . . . . . . . . . . . .1. . . .3. . . . . . . . . . .2. . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . P. . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . Skica lica mesta . . . . . . . . . . 194 7. . . . . . . . . . . . . .2.1. . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 8. . . . . . . . . . . Fotodokumentacija . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . . . . .2. . . . . .6. . . . . . . . 204 7. . . . . . . . . . . . . 208 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.4. . . .5. . . . . . . .3. . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . .4. . . . 199 7. . . .1. . . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . 206 7. . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 8. . . . 231 8. . . . . . . . . . . . . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . Situacioni plan lica mesta . . . . . . . . 222 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . 224 8. . . . . . . . 224 8. 223 8. . . . . . . . . .3. .1. . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . . . . . .5. . . . . .2. . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . 221 8. . Podela tragova sa aspekta merenja .3. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . .5.3. . . . . . . . . .5. . . . . . .2. . 234 8. . . Uviœaj kao sistem radnji . . . 203 7. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . .3. . .6.5. . . . . . . . . . . . . . 227 8. . . . . . . . . . . . . . . 194 7. . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . 209 7. . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . . .5. . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . 223 8.1. . 219 8. . . . . . . . Naåelo objektivnosti .5. . .1. 215 Literatura . . . . . . 230 8. . . . . . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . .5.3. . . . . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . . . . . . . . 228 8. . . . . . . . . . .2. . . . . .7. . . . . .Lipovac. . . . . . . . 211 7. . . 220 8. .4. . . . . . . . . . . Podela tragova prema veliåini . . . . .2. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . 213 7. . . . .4. . . . . . . . . . . 205 7. . . . . . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . 227 8. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . .2. Saobrañajni znaåaj tragova . . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada .

. . . . . . . . .1. . . . . . . 265 10. . . . . . . . . 259 10. 265 10. . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . 308 Literatura . . . . . . . . . . .1. . . . . . . 258 Literatura . . . . .1. . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . 290 11. . .1. . . . . . 291 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . .5. 264 10. . . . .1. . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . . .1.3. . Neposredna kontrola saobrañaja . . . . . . . . . . . . 299 12. . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . .3. . . . . . 273 Literatura . . . . . . . . . .1. . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . 285 11. .Sadræaj Strana 8. . . . . . . . . . . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . .1. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lica i predmeta . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . .2.1. . . . . . . . . . . . . 264 10. . . . . . . . . . . . . . . . 250 9. . 253 9. . . . . . . . . . 274 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . .2. . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . 279 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 12. 293 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 8. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . . . . . . . 310 XI . . . . . 297 12. . . . . . . . . . . . . . . 279 11. . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . .5. . 253 9. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . .3. . . 303 12. . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . 307 12. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . . . . . . . . 256 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . . . . . . . 264 10. .

. . . . . . . 316 13. . . . . 355 15. . . . . . . . . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . . .4.6. . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . . . . . .3. . . .6. .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318 Literatura . . . . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . .2. . . . 354 15. . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . .3. . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . .10. . . . . . . . . 315 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 13. . . 362 Literatura . . . 358 15. . . . 313 13. . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . .4. Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . 317 13. . . . . . . . . 342 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . 336 14. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. .1. . 329 14. . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. . . . 356 15. . 367 XII . . . . . . . . . . . . . . 332 14. 360 15. . . . 345 15. . . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . . . . . . .9. . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . .5. . 327 14. . . . . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . .4. .8. 333 14. . . . . . . . . . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . . . 352 15.7. . . . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu .7. . .1. . . . . .3. . Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . . 339 14. . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. 349 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . .2. Druãtvene promene. . 322 14. . . . . . . 338 14. . . . . . . . .1. . . .5. . . . . . . . . . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . P. . . . . . . . . . Patrolna sluæba. . . . 360 15. . . . 330 14. . . . . . . . . . . .Lipovac. . . . . . . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . vrste patrola . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . . . . . . . . . . . . . . .2. . .3. . . . . . . 316 13. 328 14. . . . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . .2. 385 Literatura . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . .1. . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . Dosije sektora . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . .

uviœaj saobrañajnih nezgoda. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. pojam i predmet saobrañajnog prava. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. tako i u pojedinim delovima.. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. sa mnoãtvom novih informacija. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. preventivno-propagandni poslovi. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. odnosi saobrañajne policije i javnosti.IZVOD IZ RECENZIJE . faktore bezbednosti saobrañaja. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja.. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. inspekcijsko-tehniåki poslovi. podataka. znaåaj saobrañaja. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja.. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno.. razvoj saobrañaja. . odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. åiçenica i definicija. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. saobrañajne nezgode. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. opãte nauke o bezXV . kako u celini.

Lipovac.. saob. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . Iznoseñi materiju. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. dipl. XVI . Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka.inæ. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. dr Milan Vujaniñ. Recenzent Prof. P.

saobrañajnim planerima na svim nivoima. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. saobrañajnim inæeçerima. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. i to: pojam saobrañaja. saobrañajnih fakulteta.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. na tehniåkim pregledima itd. razvoj saobrañaja. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. znaåaj saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. preventivno-propagandni poslovi. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. olakãati spremaçe ispita. faktori bezbednosti saobrañaja. pojam i predmet saobrañajnog prava. onima koji upravÿaju putnom mreæom. prvenstveno. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. pomoñi unapreœeçu znaça. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. radnicima osiguraça. koji rade u obuci vozaåa. Autor XVII . saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. Na tome sam im veoma zahvalan.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

P. droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE .Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

Lipovac. P. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .

bezbednost saobrañaja 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja .5. UVOD 1.1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. ãtetne posledice saobrañaja.2. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1.6.3. Saobrañaj.4.1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1.

Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). stvari ili saopãtenja. od oko 10. porasla su i rastojanja prevoza. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo.1. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli.1. Ãta je to saobrañajna delatnost. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). Trgovina je obuhvatala kupovinu.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. tj. SAOBRAÑAJ. a odgovori jednostavni. od oko 50. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. znaåajnog broja ljudi. tj. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem.000 do oko 3. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit.000 godina pre naãe ere. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. S druge strane. Naime. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. Konaåno. Izdvojio se iz trgovine. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja.000 do oko 10. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. stvari ili saopãtenja. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. saobrañaj i prodaju. 3U naãe ere. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. 3 1. odnosno saopãtenja. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. ãta je saobrañaj. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. UVOD .

u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. ne oåekuje se potpuna sigurnost. Saobrañajni put je deo prostora koji se. bez4 . mora se saobrañati. Meœutim. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. prvenstveno. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. Pri tome. – zagaœivanje okoline bukom. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. jer je to egzistencijalna funkcija. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. S druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. rekreacija i saobrañaj). saobrañaj je egzistencijalna funkcija. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. a posebno saobrañajnim nezgodama. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). letelice i baloni. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. To su magistralni. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). Dakle. stanovanje. Konaåno. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. P. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. Dakle. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. na danaãnjem nivou razvoja. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. Meœutim. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. – materijalne ãtete. nije moguña.Lipovac. tj. åamci i druga plovila. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). Saobrañaj nije sam sebi cilj. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. Potpuna sigurnost u saobrañaju.

2. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. mi ñemo se. UVOD . na mala rastojanja. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. S druge strane. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda.). svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja.1. S razvojem robovlasniãtva. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. za poåetak. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). sva oruœa i alati. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. na velikim rastojanjima. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. onda moæemo razlikovati dva pristupa. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. svi robovi itd. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. Brojni su primeri koji ovo dokazuju.2. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. 1. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. tj. Dakle. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). odnosno sa razvojem druãtva.

Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. umetnost i nauka. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. Razvijaju se pismenost. deo proizvoda namenjeni su razmeni. potreba) na velika rastojanja. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. a samo manji deo se prevozi 6 . hrane i dr. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. kulture. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Meœutim. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. njihova korisna nosivost je bila mala. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. P.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. Usporen je razvoj umetnosti. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. a posebno zbog potreba vojske. Naime. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. Feudalci teæe da se osamostaljuju. veka. trgovci. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). do druge polovine 13. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. vojnici. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. Obrazuju se prve velike dræave.Lipovac. Drumarine. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. Zadræava se naturalni karakter privrede. U feudalizmu. Mada dominira naturalna proizvodnja. naoruæanja. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. a znatno kasnije i zaprega. odnosno robovlasnik). do feudalca.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). konstruisali åamce i velike brodove. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. umetnici) kupuju na træiãtu.

Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. konstruisao prvu parnu lokomotivu. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. parno vozilo za vuåu topova. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. ali i rastojanja prevoza. veku. Meœutim. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja.). kafa.). do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Zahteva koncentraciju radne snage. Veliki brodovi se ne grade. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja.9 parnih lokomotiva. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. Serija tehniåkih pronalazaka. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. zapreæno vozilo. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). putovanjima ljudi. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. prenosom saopãtenja itd. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. 11 Amerikanac Fulton je 1807. Novi putevi se ne grade. Industrijska proizvodnja je masovna. Industrijska proizvodnja postavlja. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. koja je stvorila nove zahteve za prevozima.2. kakao itd. stari se ne odræavaju – veñ propadaju.10 a zatim i parobroda. puteva i organizacije prevoza. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. Izmeœu 1833. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. 7 1. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. serijska. U vreme raœanja modernog sveta (15. i 1836.1. zanatstva i trgovine. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. sirovina (pamuk. UVOD . vuna i sl. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. prevozima na duga i kratka rastojanja. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. kukuruz. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). jer su robovi skupi. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. Meœutim. do 18. prevozima velikih i malih koliåina itd. Tokom 15. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. Obnavljaju se suvozemni putevi. i 16. splavovi i åamci). projektovao prvo 14. sirovina i proizvoda na jednom mestu.

prenos informacija i telekomunikacije itd. posle Napoleonovih ratova. Zelandu itd. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. razvija se integralni transport.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). 16 Tokom 19. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. U Srbiji se prvi automobil. P. a zatim i lokomotiva. Australiji. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. Africi. Konaåno. N. Saobrañajni fakultet. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. knjiga I. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). 1993. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva.500 km. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. Benc je proizveo 69 automobila. Konaåno. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. marke Niseldorf. jer je 1837. 8 . S druge strane.). stavljaju se na toåkove. 13 Ford je 1912.). pojavio 3. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. aprila 1903. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. veka. vodovodi itd. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart).Lipovac. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. æelezniåka pruga i saobrañaj. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. kupio je automobil u Beåu. otkrili elektriåni telegraf. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. Ovo je omoguñeno razvojem novih. Amerikanac Henri Ford 1896. Beograd. tek 1971. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva.).13 Tako je motorizovana Amerika. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. metodom masovne proizvodnje. i 1893. telegraf15 i telefon. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. Izmeœu 1885. Boãko Raduloviñ. sklapao automobil za samo 93 minuta. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. radio i televizija.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. 14 Poruånik kraljeve garde.

3. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. u Mesopotamiji. veka. vodni i vazduãni. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. (kretao se brzinom 12 km/h). Dajmler je 1885. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. æelezniåki i cevni saobrañaj. Oko 3. veka. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. 1. tako da ukupni efekti budu optimalni. Z. UVOD obrañaja. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. 1972. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. Londonu se od 1833. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. do 1836. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. privrede i druãtva u celini. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice.250 godine pre naãe ere. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. Vidovi saobrañaja se dele na grane.1. . Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. a zatim i parni omnibus. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. vidove i grane saobrañaja. 9 1. Zapreæno vozilo. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. Ekonomika saobrañaja. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). razvijene su parne koåije. jezerima i kanalima.3.. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20.1. U kopneni saobrañaj spadaju drumski.3. tako i za civilizaciju u celini. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja.

S druge strane. 10 . Autobusi su prvo uvedeni u gradskom.). putanje. goniå stoke. vremena polaska. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka.. Ove razlike se danas smanjuju. brzine kretanja itd. Poåetkom 20. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. knjiga I.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). U periodu od 1950. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. biciklista. Saobrañajni fakultet. 1993. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. do 1970. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom).Lipovac. Od 1837. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. jed19 Grupa autora. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). zadovoljava Potrebe za putovanjem. vozne jedinice se kreñu nezavisno. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. peãak itd. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. veka) makadam koji se i danas sreñe. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. Pored poskupljenja goriva. Od 1899. a zatim i u vangradskom prevozu. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. P. Beograd. Pronalazak pneumatika (Danlop. a manje brzini i udobnosti. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. mesta polaska. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. mesta dopreme. veñ. U Parizu je 1900. puãtena prva trolejbuska linija. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. u kombinaciji sa peãaåenjem. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. a zatim i od asfalta i betona. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. a njihovi toåkovi su hrapavi.

– drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. UVOD ..20 åeãña zadræavanja.3. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. Tako je 1825. poveñava pristupaånosti i mobilnost. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). i kretala su se drvenim ãinama. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. U Engleskoj je 1820. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. za odlaganje). Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). 1. a putanje su duæe.1. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. na mala rastojanja. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat.3. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. 11 1. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550.2. zadovoljava sujetu. jer su manje brzine kretanja. zavidan nivo udobnosti. U Engleskoj je 1830. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. + pogodan je za neplanirane prevoze.

subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. a 2007. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. jedna lokomotiva. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. Pariz i Berlin. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. do 1900. U Londonu je 1863. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). na savremenim prugama preko 160 km/h. P. pa su skupi prevozi praznih vagona. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h.000 automobila i isto toliko vozaåa. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. automatizacije i usavrãavanja.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. sa parnom vuåom. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. a na brzim prugama preko 250 km/h. 12 . Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu.000 t robe. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. S druge strane. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. London. otvorena prva linija metroa. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. U periodu od 1890. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom).Lipovac. potrebno je 50 vagona. Nemac Simens je 1879. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. ostvarene su brzine od 250 km/h. 1981. brzina od 450 km/h.

Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja.3. mesta stajanja. 13 1. biti u toku noñi preveæen do odrediãta. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. udobne. UVOD . ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza.1. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze.3.). putevi. ulazak/izlazak putnika itd. Naime. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. granom. niti za disperzovane (rasute) prevoze. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras.000 godina znali za jedro. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. – skup je prevoz praznog vozila. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. pa pravim veslima.3. Zatim je poåeo da vesla rukama. niti prevozu od vrata do vrata. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. Egipñani su pre 6. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. – nije prevoz od vrata do vrata. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). Ãinski prevoz je predodreœen za brze. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. Tako smo dobili åamce sa veslima. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza.

Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.350 t nosivosti. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake.000 km. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. Veñ u starom Egiptu. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. Graœeni su i novi kanali. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. Dakle. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. Suecki kanal.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. Od 1903. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja.000 t nosivost. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t.000 t. jezera i reke. 14 . kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. veliki avioni 30 – 50 t. nosivost.Lipovac. veliki vagoni oko 80 t. snaga.000 km.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. Meœutim. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0.000 t. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. P. velike æelezniåke kompozicije oko 2. 1.16 kW u pomorskom saobrañaju. Kasnije su. brzina i bezbednost. 4. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. otvoren je 1869. a najveñi i do 500.000 t. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. i skrañuje put do Indije za oko 10. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. duæine 160 km. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. standardni brodovi nose 20. sa dominacijom velikih brodova.000 t.7 kW u ãinskom prevozu. primenjuju se dizel motori na brodovima. Praktiåno. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. Novi.

Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. rude i sl. a zatim dao prve skice vazduhoplova. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem.3. Meœutim. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. – Rekreativni prevoz i sl. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. odnosno 28 do 46 km/h.).4. vetrovi.29 a vodni putevi postoje. to nije racionalno – preskupo je. reke. 1.3. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata.1.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. 15 1. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). magla. UVOD . Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. vodostaj itd. koristiñe se vazduãni saobrañaj. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. oluje. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima.). nafte. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. Mada se mogu poveñavati brzine broda. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. – vodni saobrañaj je spor. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. jezera) i skupe veãtaåke kanale.

ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. Vojne potrebe. Meœutim.Lipovac. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. decembra 1903. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. a ne oslanjajuñi se o podlogu. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. niti od duæine relacije. niti odræavati.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5.836 m. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. 17. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. godine. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora.5 puta viãe). praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. veka. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. krajem drugog svetskog rata. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. helikopter je poleteo tek 1907. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge.5 sata).000 km/h. parnom maãinom i benzinskim motorom.25 putnika (oko 6. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. savladana je za 33. u Severnoj Karolini (SAD). Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). 31 Na primer. pred Drugi svetski rat 400 km/h. prohodnosti terena.). Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj.30 visine i dometi. 16 . Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. P. a krajem 20. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. Konaåno. veka preko 1. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. pa su otpori kretanju najmanji. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. u SAD je 1952.5 putnika. brzine.

a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. 349. brzinu prevoza.1). Vazduãni saobrañaj 6. Ekonomski fakultet. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1.5 22. padavine. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. vetrovi. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza.3 3. bezbednost saobrañaja itd.0 3. V. Beograd. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. zagaœivanje æivotne sredine.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. – klima i loãe vremenske prilike (magla. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. 33 Zbog nedostatka prostora. niti prenos saopãtenja. kroz uãtedu u vremenu. a posebno sa drumskim saobrañajem.3. S. Putniåki automobil 5. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. Pomorski saobrañaj 7.5 4.. 17 1. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. Tabela 1. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta.7 Dakle.9 1. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. i Boæiñ. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport.9 3.0 12. str. – loã odnos bruto/neto mase. 1994.5 10. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). Autobusi 3. prilagoœenost korisniku. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu.8 27.1. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. Ekonomika saobrañaja. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena. Æeleznica – elektriåna vuåa 2.1. opravdavaju velike troãkove prevoza). Æeleznica – dizel vuåa 4. UVOD .

18 . ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. 1. Time to Decide. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. 34 Novakoviñ. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. a prevaziãli nedostaci. razvoj turizma. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja.Lipovac. 329. European Transport Policy for 2010. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. 2001. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife.5. Ekonomski fakultet. jedinstveni marketing. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine.000 na 20. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. privrede.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. Tako je omoguñena jednostavna. str. Beograd. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. jedinstvena razvojna politika..). U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20.3. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. P. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika.000 u periodu od 2001. i Boæiñ. pruga. vazduãnih koridora). kanala. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. 36 White Paper. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. jedinstveni menadæment. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. nauke itd. 1994. dinamiåko planiranje izgradnje itd. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. Ekonomika saobrañaja. V.000 km pruga. do 2010.34 Zemlje EU. 35 Evropska S. a ceo prevoz postaje jeftiniji. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. bræi i bezbedniji. cevovoda. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. European Commission. grana) prevoza. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport).

000 stanovnika. probleme ukljuåivanja motora itd. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima.1. te ranije pristupile njegovom reãavanju. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. smatralo liånim problemom korisnika vozila. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. Dakle. Ovo se. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). pre svega. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana.4. Mada se ove faze mogu razliåito definisati.4. s pravom. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. popravkama. nisu bili na isti naåin tretirani. 1. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. Ovo je razumljivo. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet.1. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . prva nezgoda je sluåajna. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila.4. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. za naãe potrebe. Kad neko ima prvu nezgodu. Razvijene dræave su ranije imale problem. UVOD 1. niti su na isti naåin reãavani. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1.

1898). za veñinu razvijenih. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija.4. veka. 1896). Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila.2. åak i u svetskim okvirima. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. 40 41 42 Dakle. Naime. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). u prvoj fazi. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). a posebno u razvijenim zemljama.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. 1. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva.Lipovac. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. trajala do tridesetih godina 20. 20 . Dominira doktrina jednog “E” (Engineering).000 stanovnika).42 Prva faza je. 1834). kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. Ovo je i bilo prihvatljivo. a posebno u razvijenim zemljama. P. Dakle. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. Automobili su predmet divljenja okoline.

Dakle. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70.1. Dakle. ali na dobrovoljnoj osnovi. skloni svim vrstama incidenata. broj nastradalih u nezgodama itd. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope.3. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. Japan i druge.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja.4. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. UVOD . postoje grupe ljudi koji su. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. U reãavanje problema. 1. ali nezavisno i izolovano. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi).46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja.4. zbog svojih psihofiziåkih osobina.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). pa i saobrañajnim nezgodama. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. pored pravnika. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. Dalje se razvijaju teorija i praksa. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. 21 1. 46 Prema teoriji sklonosti.

Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. Na osnovu empirijskih istraæivanja. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. projektanta vozila i psihologa). Meœutim. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Naime. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. sigurnosni pojasevi.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Ãtetne posledice saobrañaja. 22 . Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. ãto nailazi na otpor kod korisnika. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru.Lipovac. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. P. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. kao na primer: ograniåenja brzina. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. nego njihove pojedinaåne greãke. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. kacige. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. standardi u pogledu bezbednosti vozila.

Dakle. gubici i troãkovi). broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. str. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. 1983. sa porastom broja stanovnika. sa porastom broja registrovanih vozila itd. 50 Dragaå. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. teorije komunikacija itd.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno.). pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. 23 1.4. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. tako da se ne ometa njegov razvoj. patnja.). sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. najåeãñe.). nauåna znanja su se. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima.. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. a automobil kao potreba savremenog åoveka. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta.000 stanovnika). Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno.4. 3. R. UVOD . P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo.0003P(N/P). engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. lekara i psihologa. Saobrañajni fakultet. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. sistemske analize. 51 Na primer. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Pored materijalnih posledica (ãtete. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. Meœutim. Bezbednost saobrañaja. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. sa razvojem saobrañaja.4. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. Beograd.1. Struånjaci. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. Meœutim.51 1. 2 deo. broj nastradalih itd.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. sociologije.

a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. godine odnele oko 30 miliona æivota. 53 Ovi 24 .54 U toku 1990. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. 1998. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. Ljudski. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). Oxford University Press Inc. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. na velika vrata. u sudarima na putu poginulo je 1.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. nedeljama ili mesecima. WHO. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis).). u sve saobrañajne.53 U toku 2002. osnivaju se nacionalne. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. ekonomske i druge planove. Okuplja se. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. 1998). problemi u protoånosti saobrañaja.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). Kontramere se preduzimaju na mreæi. ali i u urbanistiåke. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja.. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. New Delhi. popeti na treñe mesto. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. Ove ustanove. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. 55 World Disasters Report.18 miliona ljudi. New York. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl.Lipovac. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). Procenjuje se da ñe se do 2020. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. milioni su bili hospitalizovani danima. materijalni. 2004. april 2004). 7. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. P. Bezbednost saobrañaja uãla je. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. do tada neviœen. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja).

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.800 50.1 hiljadu).4.600 59.400 55.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama). U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.300 66. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja.57 Na teritoriji SR Nemaåke. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti). bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova. UVOD .200 27.200 54.000 25.400 41.700 42. do 1993. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara). Umesto ranijeg prihvatanja problema.700 30000 31. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije.4 na 48.700 37. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).800 34.400 49. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica. u periodu od 1972. 56 Dugo je. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92.1.100 40000 39. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).900 70. 70. do 2005. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati.500 61.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55. . sa procenom plana smanjnja do 2010.300 60000 59.5 na 4. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja.100 55. u teoriji.nacionalni podaci.200 50000 50.1.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).500 56.000 cilj za 2010: spasiti 25.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.000 36.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.500 29.900 43. u odnosu na strateãki plan. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. 25 1. EU od 1990.300 46. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).000 46.

pojam nastradalih. ako se ne preduzimaju nikakve mere). da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. P. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl.5. Meœutim. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. pojam materijalne ãtete i dr. a u zavisnosti 26 .Lipovac. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. Dakle. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava.). Dakle.). BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno.). pa i ãire. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. vizija su bezbedni putevi. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. tj. Ciljevi su precizniji. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.

nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). cilj Kanade je da u 2001. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. u razvijenim zemljama. u skladu sa usvojenom strategijom. 58 Na primer.1. – osnivanje drugih koordinacionih tela. u ãto krañem periodu. tako da u 2000. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. Vlada bi trebalo da. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. imaju najbezbednije puteve u svetu. Vlada bi. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. formira struåni tim koji ñe. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. odmah. Primera radi. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. a koji su UN prihvatile kao preporuku. 27 1. – osmiãljavaçe programa hitnih. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. UVOD .5. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. kratkoroånih mera. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. finansijske i svake druge podrãke. cilj strategije u Australiji je da do 2001. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. cilj Nizozemske je da u 2000. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada.

Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. praktiåni rezultati. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). Krajem 20. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. a u Tabeli 1. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. prvi put posle neprekidnog porasta. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. 59 Na primer. a zatim i ka nerazvijenim. 1990). S druge strane. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca.6. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. P. U Danskoj je. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10.Lipovac. u Japanu je. U Tabeli 1.1. Æeneva. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima.59 S druge strane. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.2. u periodu od 1970.6. do 1995. 1. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje).000 vozila. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. do 1980.3.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava.9. uz tendenciju brzog rasta. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. ostvareni su znaåajni pozitivni. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. 1995. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. od 1960. u periodu od 1970. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. ka zemljama u razvoju. 28 .

633 6. 1980.812 7.373 7.657 43.626 15.761 229.126 54826 62446 50. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.207 6.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182. 1995. na svojim primerima. 1975.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.1.336 242. . 2005.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.6.339 44. 2000.930 98 243 18.744 49. 1965. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. Naprotiv.117 213.065 42. 1990.2.770 24302 23834 63473 115295 V. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.034 224. do 2005.956 42.946 8975 8801 31.635 8 194 38.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1. 1960.641 37. 1970.565 151 321 151 975 8. 1985.767 85. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost. 2004. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.949 121.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.340 6.

znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. 1995. Naime. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. 2005. 2000. 1970. u periodu od 1955.Lipovac.3. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). do 2005. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. 1975. 1985. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. P. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1960. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . 1980. 1965. 1990.

u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu.2. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja.2.6. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Sa Slike 1. Imajuñi ovo na umu.2. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina.1. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. 1. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu).6. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. . odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja.

ne razvijaju teoriju. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. niti teorijske modele i procedure. 1995). uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. – dræave koje. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. Prihvañene 32 . ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. u naåelu. Turska spada u prvu grupu dræava koje. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. P. do sada. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije.3. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. niti su zapoåele upravljanje. S druge strane. od 1960. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja.Lipovac. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Turska. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Slika 1. Neke nerazvijene zemlje. S obzirom na to da nisu. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Æeneva. kao i tzv. zemlje u tranziciji. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja.

4. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. Æeneva. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. ove ustanove neprekidno. Meœutim. u naåelu. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. ali sa tendencijom rasta. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. SFRJ. Ipak. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. da se moæe smanjivati. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Meœutim. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. Ove zemlje. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. UVOD . struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. Slika 1. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. Zbog njihove snage i vitalnosti. odnosno njihovom implementacijom. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. 1995). Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. do sada. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. struåno 33 1. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija.1. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. od 1960.6. Konaåno. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja.

Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. u duæem vremenskom periodu. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. P. do 1993. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. Iz godine u godinu objektivno se prati. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. Dræava nema prihvañenu politiku. Slika 1. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. politiåki. od 1960.Lipovac. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . na nauånim osnovama zasnovane. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. 1995). niti realizovana na suãtinski korektan naåin. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Æeneva. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. Francuska. Ove dræave redovno donose. nemaju struåni. Tako je od 1975. niti finansijski autoritet. taksi goriva i sl. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. Krajnji rezultat ovakvog. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. preispituje. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.5. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. Pojedini. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”.

od 1960. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. 1. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja.3. 35 1. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. Danska. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. Naime. do 1993. .5 hiljada godiãnje. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja.6. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Naime. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja.6. Danas. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Meœutim. Æeneva. 1995). ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova.1. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Tako je od 1970. u duæem vremenskom periodu. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja.6. Primera radi u Francuskoj je. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.

– dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. deo. 208. knjiga 1. 2001. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. M. Saobrañajni fakultet. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. Beograd. str. str. V. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva.. 36 . M. Beograd. 1993. M. Beograd. str. P. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. str. European Commission. European transport policy for 2010... R. 240. str. Uvod u saobrañaj 1. i Boæiñ. Æeneva. Ekonomika saobrañaja. 356. Ekonomski fakultet. Saobrañajni fakultet. Saobrañajni fakultet. 157. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. 1998. Bezbednost saobrañaja 2. stvaranje. 1994. Dragaå. Saobrañajni fakultet.Lipovac. 368. Time to decide. 2005. Adamoviñ. Oxford University Press. Grupa autora. ali i ãire. i Vujaniñ. Literatura Adamoviñ. 239. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Beograd. Uvod u saobrañaj 2. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. 2000. 2002. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. S. Word Disasters Report. 1999. White Paper. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. Novakoviñ. str. Beograd..

Predmet saobrañajnog prava 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.5. Izvori saobrañajnog prava 2. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.2.3.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju .2. Subjekti saobrañajnog prava 2. Pojam saobrañajnog prava 2.1.4.

a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. zakonitost itd.n.) 39 2. u obligacionom pravu itd. godine n. ustavnost. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno..2. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. SAOBRAÑAJNO PRAVO . privredno.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. u upravnom pravu.1. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. godine p. koji je donet oko 2000. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. ali ima i znaåajnih specifiånosti. praktiåna definicija saobrañajnog prava. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava.). Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju.n.e. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). Sa druge strane. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). primat meœunarodnih izvora prava.) Meœutim. u meœunarodnom pravu. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka). Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava..e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu.e do 565. . u graœanskom pravu. godine p. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. Ovo je najkonkretnija. a naroåito za saobrañajnu policiju. 2. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. meœunarodno. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku..e (Julije Cezar je 50. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. godine p..n. 3. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme.. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi. 1. Ovo je znaåajno i za policiju.

Osnovan je 1947. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada.2.3 preporuke i druge dokumente UN. projekat E-puteva). veoma je razvijena meœunarodna saradnja. rezolucije. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. P. Afrike i Amerike. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. 3 Komitet je. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. 2000. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. Azije. agencija i drugih nevladinih organizacija. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). pripremio preko 500 rezolucija. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. rezolucija. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. Paris. regionalni i lokalni faktori. do sada. standarde. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). 2 2. kao i predstavnike SAD. U nizu vaænih dokumenata. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. Kanade. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. 40 .2 Ova strategija. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. Konaåno. Japana i Australije. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. izveãtaja radnih grupa i dr. sporazume. PRI. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. a zatim putem preporuka. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima.Lipovac. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. Ovi standardi su obavezujuñi. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. SAOBRAÑAJNO PRAVO . droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). S obzirom na to da EU. odnosno bezbednosti saobrañaja. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. puteve. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM).5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. 41 2. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA).6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. pa i bezbednosti saobrañaja. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. prevoznike. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. podræava razliåite baze podataka. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL).2. kontejnere. na primer. palete itd.2. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. pored SAD. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe.svojih ålanova.). Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . Tako. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. za meœunarodni prevoz putnika. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. za glavne meœunarodne puteve. Meœunarodni komitet za alkohol. Okuplja predstavnike 30 dræava. tj. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. Obe baze podræava OECD. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. za integralni transport itd. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. pa i u vezi saobrañaja. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA).

u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. P. pratiti njihov rad. Zatim je Rusija. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. a posebno bezbednost saobrañaja. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. rezolucija itd. protokola. veku. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja.). prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. u Rusiji. sporazuma. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. ne poznaje granice. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). danas. Zato je 1909. Dakle. S druge strane. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. poåetkom 20. S jedne strane.Lipovac. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. Zato je. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. ali i u okruæenju. veka inovirala i izmenila svoja pravila. Na primer. saobrañaj. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). 42 .

Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. 2. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. Izvori saobrañajnog prava 2.3. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. 2. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. rezolucije. bilateralni i multilateralni sporazumi. Kada se jednom prihvate. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. rezultata istraæivanja. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. odreœuju opãte uslove poslovanja. Polaze od nauånih dostignuña. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. nadleænosti i sankcija. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. a posebno bezbednost saobrañaja. niti sankcije. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. . saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. direktive i preporuke. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd.3. podzakonskih akata na nivou dræave. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. serija pravilnika.3. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. Sa druge strane. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). ujednaåeni uslovi rada. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja.3. postojeñe prakse. sporazumi transportera. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. odluka i uredbi i sl. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja.2. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse.2. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. pomorsko pravo.1. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. meœunarodni standardi. æelezniåko saobrañajno pravo. meœunarodni protokoli.

opãta pravna naåela. 15. protokoli. 1926). uzanse. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). br. Dodatak. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. 12/60. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. Istorijski gledano. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. 1921). uredbe i sl. vozaåe. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. gde je spadala i Srbija. za naãe potrebe. Sve bi smo ih. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). akti preduzeña. septembar 1950). 1926). 11. koji se i danas primenjuju. 1949). pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. decembra 1943). To nije bio razlog da te zemlje.8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. oktobar 1909). – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. ugovori. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. doktrina. 16. akti). 2.Lipovac. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. P.3. 44 . najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka.3. sporazumi.

uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. 30/74. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. manevrisanje vozilima. mart 1958)16 itd. br. novembra 1968). 13/57.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. 15. 3/78.3. br. u Beåu (Æeneva. 13/57). Konvenciji je do kraja 1999. 20. 1. preticanje. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. maj 1971. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. br. januara 1976). 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. odredbe o peãacima i vozaåima. 19. 5/62. br. avgusta 1960). godine – stupio na snagu 7. brzina vozila. 1. jul 1970. mimoilaæenje. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. pristupilo 58 dræava. 13.2. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. novembra 1968. br. br. zvuåna i svetlosna upozorenja. decembar 1957.15 U odnosu na motorna vozila. 1968). ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. 8/77.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. 8/59. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. stupio na snagu 5. 1926). 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. osvetljenje vozila). 6/78). maja 1977. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. saobrañaj na putu i na raskrsnici. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. 8. stupio na snagu 10. sadræi: definicije saobrañajnih termina. 45 2. . juna 1979). br. septembar 1949.9 koja kao najvaænije odredbe. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. br. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 4/91. U vezi sa vozaåima i posadama vozila.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. zaustavljanje.

2 2. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. decembar 1972) itd. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. Posmatrano kroz bliæu istoriju. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). septembar 1957). – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone.Lipovac. P. Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. pravilnike. pa i saobrañaja.4. mada formalno nisu ålanica EU. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. januar 1962). velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. kakva je naãa.3. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. mart 1973). maj 1955). velikim meœunarodnim uticajem EU. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. EU inicira. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. uredbe. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. 46 . septembar 1970).

48/94 i 42/98. uputstava. 19 “Sluæbeni list SRJ”. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. odluka. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). br. 28/91. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). 34/92. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 47 2. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. 53/93. 60/98 i 5/99. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ).17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije).2. 67/93. 67/93 i 48/94. br. 24/ 94. 50/88. 15/84. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. 53/93. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. 80/89. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. javni putevi i obavljanje prevoæenja. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. 53/82. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. itd. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. br. 52/91.3. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). 13/93. 46/91. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. br. br. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. br.22 Pored Zakona. 46/95. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 29/90. 26/95. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). 22 “Sluæbeni list SRJ”. br. 5/86. 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950).19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 63/88. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. 41/94 i 28/96.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. br.

Lipovac. organi i dr. kao fiziåka i pravna lica. 44/91 i 87/92. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. a posebno prava i obaveze prevoznika. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. 7/91.5.. poãiljaoca. primaoci). Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. 2.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. kondukter. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. (putnici. 48 . 8/91. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. preduzeña. – saobrañajno osoblje (vozaå.4. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. Na primer. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice.). – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. 2. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. P. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. putnika i primaoca. stjuardese. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. poãiljaoci. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. niti vrãe prevoz. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova.. jer su meœusobno isprepletani.

Dakle..).). skladiãtenje. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju.6. zastupniãtvo. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. organi za saobrañaj itd. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. registracija vozila itd. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. str. ona nije dovoljna. preduzeña za odræavanje puteva. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. osiguranja. 1994. javna preduzeña ili privredna druãtva. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije.. kontrole i upravljanja saobrañajem. direkcija. – preduzeña. obavezama iz saobrañajnog prava. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 2. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja.. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. policija.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. zastupniãtva. 213. uzansama i drugo. auto-ãkole. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. S. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. predstavniåki i agencijski poslovi. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. (na primer.).6. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). zdravstvene ustanove i sl. VÃUP. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. agencijski poslovi itd.2. prevozu u drumskom saobrañaju (17). 49 2.).24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. izdavanja isprava za saobrañaj. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. poslovi osiguranja i sliåno). – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika.

zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. – poãiljalac – lice koje. relaciji. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. mesto istovara itd. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. P. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. Forma ugovora je razliåita. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. – naruåilac prevoza – lice koje. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. predaje stvari na prevoz. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. na osnovu ugovora.1. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. mesto polaska. relaciji i naknadi za prevoz. – putnik . trenutno. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. 50 . a za raåun drugog lica. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. mesto utovara. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. mesto ugovora. a koje putnik sam åuva. mesto opredeljenja. Pored navedenih pojmova i izraza. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika.Lipovac. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. koja je sastavni deo vozila. 2. ukljuåujuñi i prikolicu. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama.6. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. u svoje ime. primi stvar predatu na prevoz.

troãkove (do 10%). SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). moguñe je ugovoriti i posebne uslove. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca.2. ukoliko prevoz kasni. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. niti da ometa druge putnike. Pored uobiåajenih uslova prevoza. U vanlinijskom prevozu putnika. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja).). a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. u ovom sluåaju. Prevozilac ñe. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. U sluåaju prekida putovanja. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. 51 2. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). Meœutim. Prevozilac je duæan da preveze prtljag. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. uz posebnu nadoknadu. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. Meœutim. zbog zaãtite drugih putnika. pa putnik zato odustane od prevoza. . u vreme i na naåin kako je ugovoreno. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. teãko pijanstvo i sl.6. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. on ima pravo na povrañaj prevoznine. primereno vrsti i duæini putovanja. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. zadræati samo administrativne i dr.

Åak i ako bi se. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. odnosno 1. teret dokazivanja je na putniku. do 182. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. do dvostrukog iznosa prevoznine. Konaåno. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. 52 2 . Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. naknada moæe biti i veña. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). ugovorom. U tom sluåaju.Lipovac. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. Moguñe je. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. zavisno od stepena krivice prevozioca. – za telesno oãteñenje. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. pada na prevozioca. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). P. na zahtev putnika.000 nemaåkih maraka. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. u skladu sa zakonom. do 730 nemaåkih maraka. U suprotnom.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. Dakle. dok se putnik nalazio u vozilu.000 nemaåkih maraka. Teret dokazivanja odgovornosti. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. do 61. po putniku. po putniku. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Meœutim. ulazio ili izlazio iz vozila. Na primer.

na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. Sa druge strane. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Prvo. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. SAOBRAÑAJNO PRAVO . zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti.6. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. 53 2. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. Primera radi. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. niti spreåiti. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. Konaåno. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Rokovi teku od dana saznanja. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. Naime. Sa druge strane.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). osim kada on dokaæe suprotno. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. zakonom predviœenih. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. otpremnica i sliåno).2. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. 2. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. Najåeãñe se.2. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti .6.

Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. br. vaæe i posebna. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. 26/95. da promeni krajnju destinaciju. o åemu ñe kasnije biti reåi. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. a istovar primalac. 54 . kako bi se. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. Dakle. gde se zakÿuåuje teretnica. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe.Lipovac. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. da robu proda itd. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. pored opãtih pravila obligacionog prava. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. smeãtaja tereta u vozilo i dr. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. osim u pomorskom. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. Kada poãiljalac utovara robu. da promeni primaoca. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. P. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. da promeni relaciju.). Po pravilu. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. izdavanjem tovarnog lista. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja.

SAOBRAÑAJNO PRAVO .prenosilac). zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. – podaci o prevoziocu. Dakle. koliåina.). – pouzeñe. Njime. Åesto se izdaje 55 2. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima.2. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. posebna vrednost stvari. a na ostala dva primerka. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. – naåin utvrœivanja koliåine. primalac i dr. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. – pisak isprava koje se prilaæu. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. – uputstvo o osiguranju. 3. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. uputstvo o rukovanju. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. 2. posebnom izjavom (indosamentom). – podaci o poãiljaocu. uputstvo o carinjenju). – roãkovi koje preuzima poãiljalac. – podaci o primaocu. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. troãkovi. – podaci o vozilu. – rok prevoza. U tom sluåaju. i to: – u meœunarodnom saobrañaju.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. – odaci o stvarima (opis.

åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. Committee of Deputies. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). a teret dokazivanja je na prevoziocu. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima.. P.. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari.. Primera radi. Beograd. do 1/3 prevoznine. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. Literatura Pantazijeviñ. Sluæbeni glasnik. VÃUP. 56 . kvarenje robe. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. P. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. Sliåno kao u prevozu putnika. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. VÃUP. Bezbednost saobrañaja. Zemun. S. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. CEMT (2002). Lisabon. White book. Tom 1. 1994.Lipovac. 57/309. O ovome odluåuje sud. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari.). – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. Dakle. PRI.2003. Kçiga 6. niti izbeñi. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. European Conference of Ministares of Transport. Todoroviñ. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). K. Lipovac. 2000. International Road Safety Strategy. i 2. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. Beograd. V. Meœunarodni ugovori. Dujkoviñ.. VÃUP. Resolution adopted by the General Assembly.5. 29. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. 2000. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. Global Road Safety Crisis. Zemun.

Past. 2000. ETSC. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Centrres for Desease Control and Prevention. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. Lisabon. Brussels. 2002. COM. 2001. WHO. 2000. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 1977. National Centre for Injury Prevention and Control. pri. Brussels. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. A Strategic Road Safety Plan for the European Union.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. CEMT/CS(2000)7/PROV. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. 125 final. Brussels. A Strategy for EU Transport Research. World Disasters Report. 2000. 2002. 2000.2. COM. ETSC. 125 final. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. 2001. 2000.

4.3.1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3. Nauka i saobrañajna nauka 3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.8.3. Metode bezbednosti saobrañaja 3.7. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.5. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Nauåne metode i metodologija 3.6.2. Teorije saobrañajnih nezgoda 3.

Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava.1. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. javila se potreba za grananjem nauke. odrediti njen predmet. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. 61 3. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Konaåno . Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. metode i praktiåne ciljeve. niti nezavisne jedna od druge. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 1999. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. 3. Beograd. tehniåke i druãtvene nauke. a ne celovit sistem.. Uvod u saobrañaj 1. nisu potpuno posebne. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. str. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. do odreœenog istorijskog trenutka.3. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. Danas je najåeãña podela na prirodne. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. a ne da se izoluje jedan deo znanja.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Saobrañajni fakultet. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. Naime. M. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Sa porastom ljudskih znanja. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja.

tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. saobrañajna istorija. organizacija prevoza. 62 . veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). projektovanje saobrañaja. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). porast opãtih znanja. s druge strane. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. druge se svrstavaju u druãtvene. regulisanje saobrañaja. Meœutim. teorija saobrañajnih tokova. druãtvene okvire. pa i na primeru saobrañajne nauke. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. saobrañajno pravo. treñe u prirodne. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). tehniåkih i druãtvenih nauka. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. ekonomika saobrañaja. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. saobrañajna geografija. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. 3. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. P. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza.2. Takva je i bezbednost saobrañaja. druãtvenim ili tehniåkim naukama.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. planiranje saobrañaja. Ona je nastala izdvajanjem. javni gradski prevoz. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. Razvoj saobrañaja. 2U pravom smislu reåi. saobrañajna pedagogija. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). upravljanje saobrañajnim procesima. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. saobrañajna psihologija. saobrañajna logistika.Lipovac. bezbednost saobrañaja itd.

niti izolovana nauåna disciplina. saobrañajne logistike. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. Sa druge strane. na danaãnjem nivou razvoja. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. ali i druge discipline saobrañajne nauke. principi rada razliåitih motora. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. Ipak. procesa sudara itd. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). Sa druge strane. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. saobrañajnog prava itd. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. ni u pogledu metoda istraæivanja. ali i najãire javnosti. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. 63 3. Bezbednost saobrañaja. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. zauzimanje æivotnog prostora. saobrañajne nezgode su. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. integralnog transporta. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. ni u pogledu predmeta izuåavanja. a posebno znanja iz matematike. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. 3. statistike.3. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. socijalno zagaœivanje sredine itd. menadæmenta i upravljanja. postaju sve znaåajniji. vremenom. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. saobrañajne psihologije. kao retko koja druga nauåna disciplina. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom.3.3. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. Naime. tehniåkih i druãtvenih nauka.1. negativni socijalni uticaji saobrañaja. ekologije itd. Znanja prirodnih nauka. psihologije liånosti. organizacija i eksploatacija saobrañaja. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. U uæem smislu.3. regulisanja saobrañaja. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i.

Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. ipak. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. nasloni za glavu itd.2. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. veñ. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode.). sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd.3. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. stanje puta. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. Meœutim. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi.3. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. desi saobrañajna nezgoda. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. 64 . Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. vazduãni jastuci.3. Meœutim. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. odræavanju i eksploataciji puteva). 3 3. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. dogodile. Naime. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode.Lipovac. Dakle. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. kada se. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. Na primer. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. sa niskim rastinjem oko puta.). koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). P. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. Na primer.

veoma skupo. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. åak izazvati smrt suvozaåa. u proseku. tehniåkim i druãtvenim naukama. metod eksperimenta i metod posmatranja. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. ali poveñava broj obaranja peãaka). Beograd. Leksikon stranih reåi i izraza. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. Prosveta. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1.3. 559.4. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. Metod (gråki methodos ili lat. 3. 1980. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. po pravilu. – pozitivni uticaji na aktivnu. ali mogu poveñati posledice ili. str. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. u razliåitim situacijama3 (na primer.. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .4. M. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. åoveka. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. Ipak. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). ali moæe povrediti lica u vozilu.). pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. 4 Vujaklija. Tu su metod apstrakcije. metod sinteze. 2. metod analize. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. induktivni i deduktivni metod. 65 3. Veoma retko neki element vozila. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj.

M. str. tj. 2000. Metodologija. Œ. 1999. 3. izuåava njihovu zasnovanost. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). 9 Vujaniñ. tako i posebne nauåne metode.. str.. 66 . Beograd. M..5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja.Lipovac. Uvod u sociologiju. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. str. P. Zbornik radova. Beograd. dedukcija. indukcija. 1997.. prednosti i nedostatke. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. metod anketa i intervjua.. metod eksperimenta. Zato su vaæni metod i metodologija. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. 88. FTN. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. opãte logiåke metode su: analiza. Kriminologija. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. Bezbednost drumskog saobrañaja. 5 Ignjatoviñ. 1998. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. i Lipovac. sinteza.. to ne bi bilo pouzdano. Beograd. metod posmatranja.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. nesistematskim radom. Peåujliñ. 126. Savremena admi- nistracija. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. naåinom na koji ona predmet saznaje.7 Na primer. bez primene metodologije i metoda. Beograd. itd. Metodologija druãtvenih nauka. Nomos. Œ. efikasnost. 13. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. 8 Iniñ. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Metodologija (gråki methodos – put. vrednosti i oblasti primene. M. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. logia – nauka. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. str. apstrakcija. Meœutim. 1981. str. 6 Lukiñ. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. generalizacija. R. citirao 7 Ãuãnjiñ. Novi Sad. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. K. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. 58. Åigoja ãtampa.

Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu.5. ãirine puta. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. Primena statistiåkog 10 Mils. Na primer.5. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. broj nastradalih u nezgodama itd. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. pantljika. Beograd.3. Meœutim. 1964. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike.5. Mere se razliåite veliåine.1. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. 3. saobrañajni protok. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. 67 3. Zato ñemo. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda.5. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja.). ne znamo duæinu deonice puta. brzine kretanja vozila. Primera radi. radijusi krivina itd.. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava.). ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. primenjuje se metod merenja. u nastavku. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.2. 139. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. R. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. lenjir). str. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. U bezbednosti saobrañaja. Saobrañajne nezgode. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. Pri tome se koriste direktni i indirektni. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. 3. Socioloãka imaginacija. broj nezgoda itd. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje.

11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. u naãim uslovima. ove evidencije nisu organizovane. 68 . za preciznu analizu mesta kontakta. Meœutim. brzina uåesnika u nezgodi. niti pouzdani u svim sadræajima. u Srbiji se od 1. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. u Srbiji. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). bez obzira da li je vrãen uviœaj. o vremenu. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. P.Lipovac. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. o putu. 1996. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. niti pokretan sudski postupak). Neposredno posle saobrañajne nezgode. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. a posebno taånost zakljuåaka. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Sa druge strane. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). mogu se koristiti razliåite baze podataka. o licima i o samoj nezgodi.12 Zato se slabo koriste. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. 11 Na primer. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. ove evidencije nisu standardizovane. da se odredi tip nezgode. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. a danas se. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. o vozilima. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. ako ih uopãte i vode. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. Meœutim. Meœutim. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima.

Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). UN. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. Ove baze podataka nisu standardizovane.3. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama.3. uoåavanje veliåine problema. intervju. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. 69 3. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. inlquastia. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda.5. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. 3. automatizovane. tipizacija saobrañajnih nezgoda. CEMT i druge institucije. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. fr. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. Na primer. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. brzinama. pa se nedovoljno koriste. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. niti uvezane. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . EU. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. ni ove baze nisu automatizovane. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. skale procene i testovi. na skali od 1 do 5). primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. Metod ankete Anketa (lat. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. Meœutim. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. mehanizmu sudara.5. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). o sankcijama.

policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode.). sudije. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. 70 . da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. P. 3. o kontramerama koje predlaæu itd. sistematski i svrsishodno sprovedeno. razlozi za uåestalost propusta. peãaci i ostali) o shvatanju problema. o tome koje su to opasne situacije. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. tuæioci i drugi pravnici.. nastavnika. o kontramerama koje preduzimaju. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. roditelja. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. koji pripadaju riziånim grupama. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. vozaåa. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija.4.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. predstavnici odgovornih subjekata itd. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje).5. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. struånjaci za planiranje.Lipovac. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd.. projektanti reæima saobrañaja. policije itd. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. vaspitaåa. mesto i naåin posmatranja. subjektivni stavovi raznih subjekata.

71 3. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme.5. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. 1998. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja).5. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . da se organizuje periodiåno. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. realizuje se po utvrœenoj proceduri. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. ali i razgovore i ankete. OECD.5. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. 113. 3. a zatim formira dokumentacija.3. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). EU. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Eksperiment se unapred dobro planira. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. a ãta ne. Obavljaju se u vezi nezgode. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. puta i okoline. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. konflikta ili druge saobrañajne situacije. str. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja.

).17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. vazduãni jastuci. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. donosioce odluka. åeoni delom povrãine. Naime. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. udari otpozadi itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. od 2000. 72 . Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. testovi prevrtanja vozila.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). ipak. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila.. proizvoœaåe automobila i ostale. boåni i udari odpozadi). te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. VRC je otvoren za televiziju i javnost. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. Posle objavljivanja nekih rezultata. P. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). 16 Research Center.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. boåni sudari i udari. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center. u Virdæiniji. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. nasloni za glavu itd. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. celom povrãinom ili delom povrãine. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. ali i javnosti. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. kao i obaranja peãaka. prevrtanje vozila.000 $ na nekoliko desetina dolara. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. ali i na svetskom nivou. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama.Lipovac. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). osiguranike. dese (pasivna bezbednost).

dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu.Arlington. Na priumer. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. delimiåno. Vol. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. 3. str.5. 3. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite. 2. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica.highwaysafety.22 S druge strane. na adresi www. Metod komparacije moæe. u cilju sagledavanja efekata. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. Na primer. 2002. kod izbora vozila. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. SAD. rezultati USNCAP testova. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila.5. 4. Zainteresovani kupci. No. ugroæenost. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera.6. 37. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). U toku 2002. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno.5. pri izboru vozila. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. izmeœu pojedinih mikrolokacija. izmeœu pojedinih regiona. kada se izvrãi 21 Na primer.7. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. 73 3. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. a rezultate objavljivati. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja.org mogu se nañi 22 Status Report.3. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. vozaåa itd.

tribinama. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. Na osnovu profesije.5. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. a posebno pri izboru optimalnih kontramera.5. sudije. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda.Lipovac.9. 3 3. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. kako bi se mogli reãavati. koji projektuju saobrañajnice.8. razgovorima itd. otvorenim radio i TV emisijama. To se moæe postiñi konkursima. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. 3. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. promovisali ideje i kon74 . ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. anketama. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. P. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. tuæioci i sudski veãtaci). neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere.

6.3...n = 0. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli.. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. 1. – teorija sklonosti i – spell teorija. Dakle. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu..za.. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña.6. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.e . odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama..23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda..1. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----.. 2. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere..6. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. 3. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici... Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. ako su dogaœaji retki. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. 2. 3. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). u posmatranom periodu). tj. . 3 . Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. – teorija zaraze. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. verovatnoña da neki vozaå. 1. Meœutim. 3. 75 3.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). bila su 30.000 stanovnika.7. 35 Prema podacima KEMT. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.4 (1970) na 11.6 u 1995. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. na primer. 83 3. Tako. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. OECD i Australija. u toku 1998. ãto dovodi do opadanja smrtnosti. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23.1. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Meœutim.3. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD. Smrtnost na 100. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. Slika 3. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru.2. zbog kancera.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca. 1970. zbog nezgoda na radu itd. Japanu (547). razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa).000 stanovnika u Australiji. zbog moædanog udara. Na primer. a 1995.). doãlo je do pada na 11. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja.

5 21.5 19.6 27.1 20.4 27.0 19.3 19.5 17.7 20. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.4 9. 84 .6 12.7 25.6 20.5 24.5 16.5 – 17.4 24.8 23. 13.6 9.0 21. Smrtnost na 100.0 11.2 23.2 9.4 18.2.0 22.8 32.1 19.7 13.5 31.3 11.Lipovac.1 11. P.0 11. a posebno saobrañajni rizik.7 13.7 – 13.2 – 16. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.3 28.4 34.0 13.5 10.5 16.2 8.5 11.2 19.6 16.7 6.0 – 18. 30.7 12.6 13.9 8.5 10.9 11. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.6 16.4 19. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. 26.3 – 15.6 33.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.1 – 8.0 14.1 1985.3 26.3 14.6 14.0 25.1 22.1 12.3 13. 11.9 – 12. 22.9 32.4 11.7 18.9 9.5 22.6 15.8 – 24.0 1995.4 9.6 14.5 9.0 12.4 13.9 5.1 13.2 15.9 14.0 28. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.9 14.5 7.0 28.7 12.0 14.8 18.6 22.2 11.6 9.5 9.4 14.8 1980.4 1975.7 10.8 14.1 1990.2 7.5 18. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.3 22.6 – 15.0 – 24.0 19.9 20.3 22.8 – 18.5 10.3 11.3 17.3 15.2 18.1 20.3 10.9 14.7 – 16.2 15.4 11. 18.1 16.8 23.2 21.5 39.5 13.0 16.7 27.6 23.7 16.2 16.9 31.7 9.4 17.7 9.2 11.8 23.6 15.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.4 15.6 25.3 20.5 17.3 19.4 15.

8 3. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.000 reg.3 5.6 2.3. u Srbiji je bilo oko 8.5 2. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.3 smrtna sluåaja na 10.7 0.5 1.1 1.5 0.5 47.1 poginulih na 10. vozila (milion) 11.8 1. Tabela 3.1 2. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.0 smrtnih sluåajeva na 10.2 28. 1995.5 3. U toku 2001.8 smrtnih sluåajeva na 10.1 2.7.4 4.000 registrovana vozila).0 1.1 17.1 2. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.0 – 6.7 2.1 25.3 4.4 5.1 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10. Na primer.6 2.000 registrovanih vozila. 1995.000 registrovanih vozila).0 3.2 2.8 3.0 smrtna sluåaja na 10.7 2.3 6.3 35.7 18.0 2.9 2.000 registrovanih vozila.9 4.0 1. vozila 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.5 – 2.8 2.0 4.9 – Smrtnost na 10. Registrovana vozila.2 72.8 2.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.3.3 1.000 registrovanih vozila.8 3. Australija je zabeleæila 1.4 2.0 85 3.8 4.7 1.

000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. 86 . uspostavljeni trend je nepovoljniji. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. Slika 3. 1995. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3.Lipovac.3. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. P. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. Na primer.2. Smrtnost na 10. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10.000 registrovanih vozila.

0 1.0 2.5 11.7.4 15.6 2.2 4.0 3.2 4.3 2.1 2.4 25.2 9.0 u 1995.4 3.0 7.4. do 1980).5 – 2.3 1.3 11.4 2.5 4.6 7.6 6.0 87 3.8 4.2 1990.5 3.2 4.9 2.7 15.7 5.2 11.5 2.9 10.8 1.0 2.9 3.3 2.3 1. 8.0 – 4.8 3.2 11.7 2.2 – – 23.9 18.2 2.4 4.6 11.2 2.9 9.0 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.2 1.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.0 2.8 2.6 2.8 2.7 2.3 5. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.1 7.4 4. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.2 6.4 4.1 4.9 3.7 1.7 3.8 11.5 5.0 – 8.0 6.6 9. imala manji saobrañajni rizik.8 3.5 3.5 1.9 4. u ovom periodu. 3.1 1.7 6. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.7 2.0 – 6. na 2.0 4.2 8. Dakle.000 registrovanih vozila).9 9.1 2.0 3. 1.5 2.3 4.0 – 3.1 2.6 – 8. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.8 (smrtnih sluåajeva na 10.9 4.0 15.3 2.1 2.8 1995.5 2.3.3 4.2 2.2 6.7 4.6 1980.4 3.8 6. nego ãto je prosek u zemljama OECD. u istom periodu.8 2.4 2.3 – 26.2 4. 2. Tabela 3.7 – 6.4 1985. 4.3 – 5.5 7.4 2.7 – 9.5 3.5 1975.3 – 9.5 u 1970.3 4.5 12.8 1.2 2. 5.2 6.9 5.7 10.2 4.0 1.8 11. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.0 na 1.4 – 4.0 2.7 2.5 2.6 3.8 5.4 9.3 7.7 4.7 6.2 3.1 9.1 4.2 16.3 4. Australija je.6 7.1 3.3 – 3. 1970 – 1995).

8. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika.04 0.08 Automobil 0. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva). ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br.0 0. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda).08 a. Meœutim.4). procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. kada automobil izaziva i druge probleme.Lipovac. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. /htr.8a Peãaåenje 7. pa i ne koristi ovaj parametar. Zato je. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim.5 Bicikl 6.3 Motocikl 16.33 0. Ipak. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT. Na primer. 88 . poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. Ovo posebno vaæi za velike gradove.1 Autobus 0. P. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. neophodno. Tabela 3. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. na raåun putovanja automobilom.5. CEMT/CS (2002) 7/PROV. on se sve viãe koristi.

3 1.8 1.9 poginula na 100 milion kilometara). Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .2 – 1. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.9 – 1.8 – – – 1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).1 0. Australija je bila peta sa 1.3 –/- 89 3.9 1.4 – 1.1 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. u toku 1995.2 1.7.1 – – – 1.6 – – 1. Tabela 3.2 poginula na 100 milion kilometara itd.6.3.8 – 1.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara. godiãnje je bilo (u proseku) 1.

P. Na primer.3 (u 1995). Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. 90 . veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara.2 u istom periodu. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. Slika 3.4.4 na 1.5.Lipovac.6 (u 1970) na 1. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. Na primer. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5.

3 2. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970. 4.7 – – 2.3 1.4 – – 2.1 3.9 – – 2.1 0.1 2.6 2.9 – 2.1 – 9.4 – 1.6 – – 1.1 1.2 – – – 1.8 – – 2.5 – 2.7 – 1.1 3.7 1.9 – 2.6 – – – – – – – 5.8 1.8 – 2.0 – – – – – – 9.1 – – – 1.4 1.9 – – – – – – 4.8 – – 1.8 3.3 – 1.6 1.6 / 1980.4 3. 2.3 – – – 3.8 2.9 – – – 6.9 – 1.7 6.8 2.8 – 1.2 – 1. 1.8 – 1.7 – – – 1.7 – – – – – 3.0 – – 1.3.9 / 1985.1 2.1 3.7 3.7 / 1995. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .6 – 3.4 2.2 1.8 – 1.8 – – – 1.9 1. 3.3 / 91 3. 3.7.3 1.2 5. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.0 5. do 1995.7.1 4.5 2.6 8. 1. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.6 – – – 2.4 – 1.9 – – – – – – – 3.6 / 1975.4 10.4 – – 1.2 / 1990.0 – 2.

000 vozila koja proœu putem.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. – broj nastradalih (poginulih. 92 . preœenu kilometraæu i transportni rad. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. ali i od raspoloæivih podataka. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. Na primer. broj saobrañajnih nezgoda. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). ali i najmanji uzorci). poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. – broj nezgoda na 100. Kod broja nastradalih. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju).Lipovac. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. od cilja istraæivanja. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. ali joã nije zaæiveo). Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje.38 Sa druge strane. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. P. ovde su. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.000 vozila koja proœu putem. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika.

te ocenjuje bezbednost saobrañaja. vozaåa putniåkih vozila i biciklista.3.000 kilometara. 3. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. biciklista. kao na primer: – broj nezgoda na 100. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 kilometara itd. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict).7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. suvozaåa. na 100. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja).000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). na 100. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.000 vozila koja proœu putem. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju.7. na 100. most i dr. 93 3. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. putnika.000 kilometara. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. prevoj. kao na primer: – broj nezgoda na 100. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu.2. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali.000 preœenih kilometara.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode.000 vozila koja proœu putem itd.

niti drugih naglih reakcija. broj pojedinih prekrãaja i sl. Snimanje se vrãi dva do tri sata.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. 106. P. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. 1998. 1977. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. vreme posle prekoraåenja. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). koji uåesnici ih åine. Oslo. a na vrhu saobrañajne nezgode. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. str. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja.Lipovac. tako da je sudar neizbeæan. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. ali preduzimaju radnju izbegavanja. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. stepen koriãñenja pojaseva. 94 . ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. ako se njihovo kretanje ne promeni. ãta izaziva nezgode itd. u toku dva do pet dana. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. OECD. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. pa se nezgoda jedva izbegla. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. rastojanja do taåke sudara itd. S tim u vezi mere se vreme do sudara. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica.). Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). Visina odreœuje opasnost dogaœaja. brzine. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. a ãirina njegovu uåestalost. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users.

471-481. preko konflikata razliåite opasnosti.6. OECD. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. 106.. & Garder R.000 puta åeãñi). a analiza konflikata i pre posledica. Vol. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. 1986. str. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra.000 do 10. str. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. 44 Hauer. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. Accident Analysis and Prevention. E.7. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta.3. 95 3. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza. 1998. 43 (Safety of Vulnerable Road Users. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). do saobrañajnih nezgoda.). u proceni razliåitih reæima saobrañaja. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. Dok je uzorak nezgoda mali. No 6. 18.

ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Naime. stalno analizirajuñi.). Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. vreme. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. metod. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. korektnost i objektivnost analize. predmet. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. P.7. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. 3 3. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. svakih pet godina i sl.Lipovac. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. ciljeve i zadatke istraæivanja.8. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara.3. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine.

broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. biciklisti. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja.). Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. ãirina i kvalitet bankine. zabrane parkiranja i zaustavljanja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. normativni ambijent. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. peãaci i dr. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. prema starosti. zabrane skretanja. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. uzduæni i popreåni nagibi puta. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. organizacija poslova saobrañaja. naåine regulisanja prvenstva prolaza. ekonomski standard. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. suvozaåi. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. druãtveni ambijent itd. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. putnici. motociklisti. vaæni objekti oko puta. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. ambijent oko puta itd. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. prema vozaåkom iskustvu itd. objekti na putu i oko puta.). postojanje i ãirina razdelnih ostrva.). preglednost na putu. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. stanje privrede. postojanje i stanje signalizacije itd. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. 97 3. postojanje i geometrija raskrsnica. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. prema polu. berme ili trotoara. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova.3.8. Zato bi pored broja. prolasci kroz naseljena mesta.). struktorom. Ureœenost okoline puta (nasipi. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). useci. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom).

odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. Beograd. naåinom kretanja. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. Saobrañajni fakultet. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. vrstama. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. vremenom dogaœanja itd. tzv. prevrtanje vozila na putu.Lipovac. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). 1999. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. sudar pri voænji u istom smeru. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. 285. okolnosti). U Srbiji bez pokrajina. Moskva. sudar pri uporednoj voænji. boå45 Babkov.. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. V. sletanju vozila sa puta (19-25%). Srbije. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. 98 . uåesnicima. boåni sudar. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). raskrsnice. padanje iz vozila u pokretu.. posledicama. dr. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. M. str. obaranje ili gaæenje peãaka. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine).F. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). sletanje vozila sa puta. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. uzrok nezgode i dr. udar u objekat na putu. 46 Vujaniñ. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. ispadanje.). projekat saobrañajnih nezgoda. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. 1982. na opasnoj deonici itd.

. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. a åesto ni tada). str. 1994. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Iniñ. 481. 2002. str. Beograd. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni fakultet. deo. R. Ignjatoviñ. Beograd. i Vujaniñ M. Za one koji donose odluke.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). 99 3. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. S. Bezbednost drumskog saobrañaja. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. 1997. Novi Sad. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Miloãeviñ. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. 356.. Åak i kada su ove procene sasvim grube. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. 1998.. 218. M.. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. Teorije saobrañajnih nezgoda. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. str. Literatura Dragaå. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Saobrañajni fakultet. Kriminologija. Fakultet tehniåkih nauka. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. one su veoma korisne. str. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. Nomos. Œ. Bezbednost saobrañaja 2. Beograd. 400.

Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. Œ. E. M.Lipovac. 1999. Babkov. Sidnej. Moskva. str. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.F. i Lipovac K. 1986.. Åigoja ãtampa. CEMT/CS (2002)7/PROV. Beograd. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). 705-725. Present and Future Road Safety Work in ECMT. 1998. Konferencija evropskih ministara transporta. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. 285.. No 6.. Bezbednost. str. Lipovac. 471-481. Izveãtaj iz 1995. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. (Zbornik radova). No 6. Safety of Vulnerable Road Users. Vol. Beograd. V. 100 . Metodologija. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 2001. 1995. 315. Garder. str.. 1982. & P. 2002. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. P. Past. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Hauer. str.. 18. Ãuãnjiñ. 2000. Accident Analysis and Prevention. K. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. Beograd.

4.2. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.3.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .

upotreba pojasa. pp 541 – 551. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 103 4.. alkohol . konstrukcija. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor.HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. Andersson. 411-421.. kolovozni zastor.3 Tabela 4. oprema puta. kvalitet i odræavanje puta. N. 2002). prve pomoñi . psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. 1980. ureœenost okoline puta. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. hortikultura. 3 Haddon. klima.. samoobjaãnjavajuñi putevi . barijere pored puta. Accident Analysis and Prevention. oprema vozila. W. vazduãni jastuci . OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . opremljenost vozila. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety). OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. noñ.. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka... 1 Ahmed. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. vozilo. okruæenje) pre..1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). Vol.. propisi.. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. pouzdanost . zaãtita od poæara. stavovi. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. zdravstvena zaãtita.1. brzo zbrinjavanje povreœenih. 34.. New York. zaãtitni sistem. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. masa. porodica. ponaãanje. Public Health Reports... 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda.. & Andersson R. 95(5).. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. opraãtajuñi putevi .. & R.. No 4. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. tehniåka ispravnost. konstrukcija .. 2002. kiãa. sposobnosti.. kvalitet uviœaja . N.

. hortikultura.. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 ... kolovozni zastor. pouzdanost ... masa ... kvalitet uviœaja. ponaãanje . propisi. sposobnosti tehniåka ispravnost.. vozilo... sposobnosti.. PUT oprema puta. puta. vozila.. samoobjaãnjavajuñi putevi . porodica.. zdravstvena zaãtita . klima. okruæenje) pre.... oprema od poæara... obuka u pruæanju prve pomoñi. UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. kvalitet. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4.. porodica.. put.. kiãa. zaãtita od poæara.Lipovac.. zdravstvena zaãtia..3. kvalitet puta. samoobjaãnjavajuñi putevi . sposobnosti . odræavanje puta.. psihofiziåke ponaãanje .. kvalitet uviœaja . psihofiziåke stavovi. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. odræavanje puta. kolovozni zastor. propisi.. izmenljiva signalizacija . klima. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. vozilo. konstrukcija .. oprema puta. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. put. zaãtita tehniåka ispravnost.. P. stavovi. pouzdanost . konstrukcija. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. hortikultura . masa . obuka. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. izmenljiva signalizacija . zaãtitni sistem . sposobnosti. brzo zbrinjavanje povreœenih. oprema vozila. opremljenost vozila. opraãtajuñi putevi.. obuka. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. konstrukcija... opremljenost vozila..2.... Tabela 4. noñ. zaãtitni sistem.. ureœenost okoline puta. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta.

Æene su manje izloæene saobrañaju. Ipak. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola.1. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. K. uticaji droga i lekova. 287 – 292). æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. 105 4. 6 Lipovac. [CM(86)16]. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. Novi Sad. – starost.3 % poginulih.1. 5 Lipovac. Æene. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. znanja. obrazovanje. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. Naime. tj. retko ginu. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. puãenje) 4.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama.str. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O.1. Saobrañajne nezgode u preticanju.. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). pa åak i izmere. 1997. i Vemiñ. Beograd. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Buliñ.4. D. Œ. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 2002 (Zbornik radova. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. bolest. u proseku.6 % teãko i 6. (39. K. æene åine 3. oko 5. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Prema istraæivanjima iz 2002. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji..).. a posebno reœe prekoraåuju brzinu. prolaze na crveno. socio-demografska obeleæja. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. ishrana. stavovi i ponaãanje åoveka. S druge strane. Ipak.1.

8 1. M. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective.3 preko 70 prosek 1. Naime.0 1.8 40 – 59 0.2 3.8 0. New York.0 1. 9 Bedard.0 1.3 5. 2002.Lipovac. & Y.9 0. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.5 1. Britanija N.4 1. Tabela 4. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.7 60 – 69 1.6 3.4 2.1 2. Oslo-Kopenhagen. 2002).5 3. No 4. 4. Accident Analysis and Prevention. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja. T. & Y.5 Rosenbloom.6 0. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”.0 1.6 0. M. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih. Vol. Wolf.1.8 0. stavove. The Independentcontribution of Driver. 1996. pp 569 – 580. Accident Analysis and Prevention.4.7 0. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. P.2. ali postoje i dve razlike.0 3.7 0.7 3. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.9 1.8 0.0 1.0 1.7 1.0 1.2 1. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. i dr. tako da za vozaåe preko 80 g. pp 717 – 727. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.5 2.4 3. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. 2002).6 1.1 3.. 34.2 3. Wolf.6 0.8 0.1 3.9 5. ponaãanja.8 1. Vol. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. New York. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.0 1.7 0. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.8 0.9 0. T.7 0. 2002.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. kako u apsolutnim vrednostima. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.3 1. 106 .0 1. No 6. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom.8 1. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.0 1. sposobnosti. Institut za ekonomiku transporta.8 0. g (Bedard.8 26 – 39 0. CEMT.1 3.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena. 1978.. 34.0 0.0 1.0).7 0. i dr.8 0.7 2.

1. zdraviji. Mladi ljudi su sposobniji.). istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. 1985. i dr. 107 4. bolje åuju itd. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. bræe reaguju. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . olako bi10 Pavloviñ.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. S. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4.4. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers. “U” kriva opisuje ovu zavisnost.. M. [CM(85)18]. 2002. Cemt. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.1. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke. S druge strane.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. Zemun.

. sloæenim situacijama. 1999.14 nego kod ostalih nezgoda.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. pp 793 – 801.. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. I. i dr.. Beyond Traffic Safety. K. str. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers.16 4.. New York. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. New Brunswick and London. 16 Farmer.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike.. 4. i Hansson G. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. Vol. Beograd. (monografija). Medicinski leksikon.. hodanje. Capability) je. opaæanje itd. bræe nego ãto to oni smatraju. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. 108 . 29. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine.17 Razlikuju se opãte (govor. periferni vid) itd. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. 952. Neki autori smatraju (Rothe. M. pp 399–406. 1997. New York.Lipovac.13 sporije reaguju. (Evans. biciklista itd.P Obeleæja.3. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). Na primer.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. Accident Analysis and Prevention. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. 1997 str. Parsonson R. pijanstvo. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. onda je njihov rizik joã izraæeniji. Izgleda da posle ove starosne granice. Vol. Transaction Publishers. P. J. P. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. 41 i 42. Ovo proizlazi iz stavova. 1994. Na primer. C. u boånim sudarima u SAD. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. 17 Babiñ. 29. Sposobnosti Sposobnost (engl. str. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. oslabljen im je vid (oãtrina vida. No 1. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. Accident Analysis and Prevention. No 6. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. Braver i E. 13 Isler.1. 1997. stereovid. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. R. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. Mlaœi ljudi. E. Saobrañajne nezgode u preticanju. 14 Lipovac. Beograd. 1991).

Univerzitet u Novom Sadu. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. Åovek selektivno opaæa. Sad. mirisa i dodira. 1997. str. åovek je neñe videti. vidno polje. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. 1994. jer je slika pala u æutu mrlju.). Ako crteæ pribliæavate licu. 284 – 295. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. Ostalo pokriva periferni vid.2. slika i slova..18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. Beograd. M. 109 4. Naime. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). 1997). Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. M. periferni vid. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. sluha. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. tada ñe se krug videti odliåno. tj. Fakultet tehniåkih nauka. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom. na mreænjaåi postoji tzv. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. N. JRJ. Stokholm. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. 1999. .1. str. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. dinamiåki vid itd. adaptacija. Bezbednost drumskog saobrañaja. Ono ãto ne oåekuje. str. 19 Iniñ.4. Posebno su vaæni oãtrina vida. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. 69. S druge strane. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). Ako slika padne na æutu mrlju. 1701. u jednom trenutku ñe znak iks nestati.1 %.

Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. Åovek perifernim vidom opaæa. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid.Lipovac. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. tako da su njihove slike uæe. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. a srediãnjim prepoznaje. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida.4. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). a ãta nije. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. Npr. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. 4 Slika 4. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno.1. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida.3. 4. pogled im duæe zastaje na predmetima. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. a posebno minimum poznavanja 110 . Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. P.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

u toku 2001. str. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.58 0.6 1. 1999. 118 . 71.6). Tabela 4. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. Naime. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu.Lipovac. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. Institut Saobrañajnog fakulteta. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. Beograd. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. P.08 0. Beograd. U Beogradu se u periodu od 1997. 38 Vujaniñ. i 72. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. Saobrañajni fakultet. Tako na primer. B. i dr. do 2002. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1.3 1. zbog ponaãanja 36 Karaliñ.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat.. M. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. koji se teãko izbegava.. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena.6. u Beogradu se.. 2002.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. Lipovac.38 Dakle. K.

5. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju.1.4.4 45. Beograd. 34. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. No. poslova. . ãto dovodi do promene ponaãanja.3. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. 22. str. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. 40 Lipovac.7).39 Istraæivanja u SAD. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. Meœutim. Imajuñi ovo u vidu. K. zbog velikog kapaciteta. 119 4.highwaysafety..6 45. str. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52.7 10.4 77. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila). ali je ovo poveñanje manje. 1997. 1997.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. 2002 (www. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. K. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju. May 4.6 10. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima. Tabela 4.8 88.org).7. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. Saobrañajne nezgode u preticanju. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. Naime.7. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. 42 Isto. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. gde je dozvoljeno preticanje. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno.7 78. Vol 37.1. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. Saobrañajne nezgode u preticanju..

pod dejstvom 43 Karaliñ. odnosno 14. du Logement. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. S. Dejstvom alkohola. Accident Analysis and Prevention.1. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. Close-following drivers on two-lane highways.7. P. pp 723 – 729. 4. negativna uticaja alkohola na åoveka. Gilles de ROBIEN. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde).1. Summall. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. 2002.7.. 45 Rajalin. a posebno ako forsirano koåi).45 4 4. New York. 1997.. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). 29. du Tourisme et de la Mer. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. S. Ministre de l’Intérieur. Kod æena nije uoåena ova korelacija. str. des Transports.5. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. Ipak. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). 120 . 44 Sarkozy. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. Beograd. S druge strane. No 6.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. Dossier de presse. ãto je veoma opasno. Saobrañajni fakultet... 22. 4. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. Hassel i H.4. N. 27 octobre 2003.5%.1.8. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. produæava se vreme reakcije. Vol. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. Ministre de l’Equipement. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. i 23.Lipovac. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. Na primer. B. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. RN 20 La Ville-duBois. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama.

No 6. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). 1985. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja.3 promila slabi procena rastojanja i danju. pp 817 – 827. Vol.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. poveñava se spremnost za rizik. P. nego meœu ostalim nezgodama. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. 1996. Kod 0.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. Ova dva uticaja se pojaåavaju. oko 60 %. 50 Rosman. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin.5 promila. 121 4. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. Sa 0.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. Ãvedski nauånik Widmark (1922. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. Accident Analysis and Prevention. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. Vol. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. Vozaåi sa preko 1. New York. brzine pijenja itd. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. 47 Isto. poveñava se samouverenost. Kod 0. & MaromY. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost).. Accident Analysis and Prevention. po pravilu. dok droge (bez alkohola) nisu.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. Kod koncentracije od 0. D. Ferrante A.. i dr.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. kod 0. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. 29.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. Oslo-Kopenhagen. No 3.. pp 211 – 220.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. New York.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%.1 do 0. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .24 promila na sat. Institut za ekonomiku transporta. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). 1999. 1997. i Assum 1989. a kod 1. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. usporavaju se reakcije. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. Alkohol je. Veñ kod 0.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika.5 promila znatnije slabe razumne koånice. 2001.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0.1. 51 Waller.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. 29.4.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. 1991). opada koncentracija i slabi paænja. za 20 min. vrste i koliåine hrane.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima.

S druge strane. 1997. 57 Ostrom. pp 303–312. 2001. Ove mere idu od edukacije. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. AAP. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju.8 promila) rezultira nezgodom. Accident Analysis and Prevention. T. 56 Ostrom. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). Ako pijan vozaå vozi noñu. New York. Accident Analysis and Prevention. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. H. New York.. T. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. åestih. Pijani peãaci. i Erriksson A. Vol. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. random breath testing activity). 34.. 53 Voas. sporom i paæljivom voænjom.57 52 Miller. godine ne mogu kupovati alkohol). sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. No 6. 19. 3. No 2. zakonskih ograniåenja. New York. i Gourlet. ako je vozilo neispravno itd. pp 173 – 180. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. 2001. No. Smrtnost peãaka i alkohol. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. Accident Analysis and Prevention. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci.. i Blewden M. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. 2002. i Blewden M.. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. Naime.. u uslovima smanjene vidljivosti. Vol. 20 ili 21.Lipovac. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. Vol. a nisu uåestvovali u nezgodama. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. a posebno kod peãaka. 54 U Norveãkoj. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. R. i Eriksson A. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. 2001 (783-791). a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. M. noñu i tokom vikenda. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. AAP. delimiåno. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. ako je pijan vozaå svestan rizika. zabrana upravljanja.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. 122 . 55 Fontaine.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. 29. Meœutim. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. 2001). pp 449 – 455. P. No 4. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. oãtrih kazni. Na primer. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. da kompenzira negativan uticaj alkohola. deca. U N.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. No 2. Y. on moæe obazrivim ponaãanjem. rizici se mogu i viãestruko poveñati.).52 Danas se.6 promila (g/l). Francuskoj i dr. i dr. elektronska prismotra i sl. Fatality Pedestrian and Alcohol.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. M. 29.

123 4. padanje glave. tromost. produæava vreme reagovanja itd. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. shvatanju. Ali sama priprema.1. Sidney. Engineering handbook. a manje za vozilo. 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. 4. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova.1. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. .10. ali i doslednom kaznenom politikom. Posebno je opasno nagomilavanje umora. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora.1. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. ãto stvara veoma opasne situacije. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. njegova usavrãenost i moguñnosti. ali su neãto manji. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. optiåke iluzije.4. sa obiljem stresnih situacija. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). Razdraæljivost. a ne za vozilo. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.9. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. Meœutim. 1997. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. Pospanost.10.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. odluåivanju.1. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. bezvoljnost. slabi opaæanje i procene. ometa precizne i koordinirane pokrete. vazduãni jastuci. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta.1. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. 59 Highway design and traffic safety. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka.

su veoma ugroæena na prednjim sediãtima.).60 4. New York. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. & Fadden M. 4 4. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. A Meta-analysis.). smanjivanjem izuzetaka. 29.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. Accident Analysis and Prevention. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu.1. Ãvedska. Vol. posebna deåija sediãta. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. 124 . Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. Glase K. a meta – analysis. Ovaj uticaj je veñi. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. Bicycle helmet efficacy. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom.. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. No 4. Zato neke dræave (SAD. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell.Lipovac.10.2. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto.1. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. podmetaåi i sl. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. pp str. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste..61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. a mogu ih i povrediti. No 6. Bijleveld F. R. Ãvedska i dr... a u zavisnosti od uzrasta deteta. 1997. 2001. Australija. Accident Analysis and Prevention.3. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm.10. Kanada itd. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). Trajanje intervencije. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. Kanda. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. pp 345 – 352. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka.. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. i Davidse: R. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. New York. Finska. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. Velika Britanija. Konaåno. Zaãtita dece u vozilu Deca. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. Vol. 29. 759 – 777. P. M. Australija. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina.

sigurnosni pojas. 64 Miller. 2001). i dr. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. 125 4. No 2.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa.). i dr. S druge strane. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. ureœaji za koåenje. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju.1. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. a naroåito: toåak. driver anger and aggressive driving. spreåavanje prolaza drugim vozilima. agresivno prañenje drugih vozila. Viãi standard pojedinca. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. a posebno kod vozaåa. vikanje.4. 2002. AAP. bez dodatnih povreda. Naime. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. New York. M. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. J. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness.2. 62 Shope.11. 2001 (243-255). ureœaji za upravljanje. Vol. 34. i dr. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. pp 807 – 814. 2002). Road Rage in Arizona: armed and dangerous. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. 4. AAP. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. T. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. Agresivnost (psovanje... J. nepristojni gestovi. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. Accident Analysis and Prevention. No 5. ali u nekim dræavama je vrlo visok. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. M. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. i dr. i D. T. . No 6.. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni.2. 2001 (649-658). sediãta sa naslonima za glavu. 63 Lajunen. i ParkerD. Parker.

Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. L. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. Primer 3. P. str. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila. 1997). 1997. karoserija. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti. 65 Wood.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. No. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2. konstrukcija vozila. 5. masa vozila.Lipovac. brave na vratima. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora.2. Kod sudara vozila sliåne mase.. Accident Analysis and Prevention. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. branik. stanje tehniåke ispravnosti vozila. 1997.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. 66 Evans. ARS i dr. New York. D. m1 i m2 mase ovih vozila.65 4. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila.5 – 3.5 =11. Vol.800/900)3.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. D. 2. rezervoar za gorivo itd. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. 29.= -----.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. Vol. ostala oprema vozila (ABS. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. 609-616. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1.1.. (139-151).2 – 2.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. duæina vozila. Accident Analysis and Prevention.800/900)2.).56 kada se odreœuju rizici od smrti). 126 .2 =4.800/900)2. 26.. No. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. New York. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci.

OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.2. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke.2. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). – 100 ms vozilo se zaustavlja. – nasloni za glavu. a levi suvim i åistim). Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda.2. trajanju jednog jedinog treptaja oka.4. – vazduãni jastuci. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije.3. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo.2. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). åak i pri snaænim sudarima. 4. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. da blokira toåak. Konstrukcija vozila . Ova vrednost odgovara npr. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. Da bi se omo127 4. S druge strane.

. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. & Hoffer. pp 333 – 341. na vlaænim podlogama i u krivinama. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. Ovi sistemi. Accident Analysis and Prevention. pp 745 – 757. ãto.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. 29. peãaci. preko senzora na toåku. Moguñe je da vozaå. C. 34.Lipovac. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. 2001. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. 2002. 1997. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. NHTSA. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. New York. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. 2002). kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. i dr. G. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. na primer. 2001). No 6. biciklisti). Accident Analysis and Prevention. 68 Farmer. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. Vol. No 3. jer. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). New York. 2000.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. obezbedili da se i dalje okreñe. D. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. “sleti” s puta. 69 Harless. P. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. potcenjuje krivine. Jedno istraæivanje (Farmer. a poveñavaju pozitivni.).: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. C. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. 128 . Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. NHTSA. i dr. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. tj. po pravilu. Vol. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja.69 S druge strane. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. S druge strane. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila.

2000. 129 4.2.4. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .Nalazi studija iz 1998. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. NHTSA.8. Hiltona.

P.38 2.31 0.31 0. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4.26 Ruralni putevi 0. 1989) (UK Department of Transport. Tabela 4.63 0.00 1.1. Institut ekonomiki transporta. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.74 0.00 1. 1991) (Elvik.00 1.57 Prosek za sve puteve 1.00 1. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila). 1989) 0.80 Gradske ulice 1. strukturi uåesnika u saobrañaju. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama. 1991) (Marburger i Stockner.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.18 0.3. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.35 1.00 1.57 0.00 1. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.63 1. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.9. brzini kretanja. godina (Elvik. Ako je proseåan rizik 1.96 0.Lipovac.32 1. 1989) (US Department of Transportation.95 0.3. Oslo-Kopenhagen. 1996.44 0.07 1. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4. 1991) (Elvik. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi. 130 .9.18 0.16 0. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja.93 0.00.66 1.

4.3. Ovo je logiåno. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona. a na krivinama sa 100 – 200 m.3. Naime. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. doprinose napetosti. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. autoputevi su najbezbedniji putevi. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. K.3. Saobrañajni fakultet.2.73 Meœutim. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. 131 4. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. S druge strane. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.3. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu.74 4. nestrpljivosti i agresivnosti.. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. 4. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. str.4. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. 21. 1993. 74 Lipovac. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). 73 Isto. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. Neki tipovi nezgoda (npr. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. . stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica.3. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. Beograd. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. raskrsnice zamaraju vozaåe. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle.

Accident Analysis and Prevention. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. 1997. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). No 3.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. Predictive. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. betonski i drugi stubovi. Transport research.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. Transport DG – 106. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. No. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Fourth framework pro- gramme road transport.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. Vol. pa je i teæina ovih nezgoda maça. bermi i sl. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. I. Vol.3. åvrsti objekti. stubovi.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive.). December 1998. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. M. P. vozaåi voze sporije. vegetacija i sl.5. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka.. zidani objekti i sl. 2002. danas se. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. Risk and Accident Consequence Models. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. 4. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. Ako ometaju preglednost. pp 357 – 365. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). 3. smanjuje broj nezgoda i do 41%. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. New York. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Ove elemente pripisujemo okolini.84). analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. S druge strane. S druge strane. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. Accident Analysis and Prevention. Dakle. The 132 . vozila åesto udaraju u ove prepreke. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. Final Report. 77 Ogden.Lipovac. Izgradnja prepreka ima smisla. 78 Karlaftis. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. Ogden (1997). niti na put. 34. niti na vozilo. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. 1997 (str. pri silasku sa puta. & Golias. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. New York.75 Meœutim. 29. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. K.. Naime. pp 353-362. Pariz.

J. No 5. slab nadzor. AAP. urbanistiåko planiraçe prostora. sistem obrazovaça i vaspitaça. saobrañajni i dr. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. 1997.79 S druge strane. J. Accident Analysis and Prevention. i dr. itd. zakoni i drugi propisi.. nego ostali. metroloãke prilike. Increased Police Enforcement: Effects on Speed.4. . S. Ferguson. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. 79 Shope. pp 229 – 234. staçe zdravstvene zaãtite. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Vol.9 do 4. Vol. rad policije i sudstva. porodica.81 Neposredna kontrola brzo deluje. New York. i sl. i dr. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. 80 133 4. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. 29. 81 Truls. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. Accident Analysis and Prevention. K.). Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. pp 373 – 385. 29. 649–658. Naãa istraæivanja (Lipovac. 2001.4. No 3. 2001. stavovi o bezbednosti saobrañaja. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode.4. New York. uslovi. V. No 3.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. i dr... str. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode.8 km/h. doslednost kaæçavaça. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. a posebno nezgoda sa nastradalim. dræavno ureœeçe. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi.

onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. L. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. No 3. 34.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). kod Amerikanaca afriåkog porekla).Lipovac..82 Meœutim.89 Meœutim. Accident Analysis and Prevention. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine.Williams & Farmer C. 29. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. pp 523 – 529. New York.. 2002. hispanics and whites. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. 85 Keal. D. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham.. No 6. nego u bogatim oblastima. J.. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. No 5. New York. Vol. S druge strane. New York.. 2002. Vol. 29. 34. 89 Vollrath. u odreœanom opsegu. New York. No 5. P. Vol. 34. Accident Analysis and Prevention.. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr.. ako je saputnik mlaœa osoba. 2002). ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. 2001.Povey & Frith W.. 2002. muãkarci. Vol. L. a posebno noñu (Vollrath. No 4. putnici i Afroamerikanci). i dr. 2002). Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. 83 Scufham. M. M.P. Langley. Accident Analysis and Prevention. & Langley J. pp 815 – 823. Seat belt use among african americans. rizik od nezgode raste. 88 Eby. 4 82 Abdalla. New York. L. pp 649 – 654. tako i na svim putevima (globalno). pp 673 – 687. A. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. Vol. M. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu.. 87 Wels. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. No 6. New York. Accident Analysis and Prevention. Vol.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. J..87 Prelazak na primarne zakone (Eby. I.84 i 2002). 2002. 134 . ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. & Frith W. & J. P. i dr. 84 Keall. New York. 2002. tinejdæer. Meilinger & Kriger P. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. Suprotno tome. pp 773 – 777. 34. 2001. T.. Meœutim.Vivoda & Fordyce T. pp 277 – 2284. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. kod mladih vozaåa. Accident Analysis and Prevention. Vol.. No 5. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. 1997. poveñanje prihoda. M. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. D.. M. 34. pp 583 – 593. Povey. Povey & Frith W. i dr.

An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. maja 1971. & Andersson R. decembar 1994. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. pp 541 – 551. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . T. Lajunen. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kontrola i regulisanje saobrañaja. France-selection.Literatura Ahmed.2235. New York. The ”Escape” Project. jul 1991. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. (243-255). Council Directive 96/439/EEC ( proposal). (649-658). 1999. Jolis. Council Directive 94/72/EEC.3047. godine. Legal Measures and Enforcement. K. aprila 1975. 29. 1999. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. 5. Council Directive 96/C110/05 (proposal). Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. NHTSA. Shope. septembar 1996.. Deliverable 5. i dr. 10. 2002. Miletiñ. 2000. RTD programme of the 4th framework programme. Vol. European Transport Safety Council. Project funded by European Commission under the transport. i Parker D. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Lipovac. 2. D. 2001. 1997. godine. Contract No RO-97-sc. 1997. June 2000. 34. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01.. 29. Council Directive 96/427/EC. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 19. Michel A.. No. Saobrañajne nezgode u preticanju. 21. GADGET. & Donne X. No 2.. Vol.. 2001. Beograd. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. AAP. Wood. N. 135 4. Fusilier R. No 4.. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. No 5.. jul 1996.. April 1999. Accident Analysis and Prevention. Pariz. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. Manuel de Premiers Secours Routiers. Contract Nº: RO-98-RS. juna 1976. J. 1999. P.. (139-151). B. Accident Analysis and Prevention. februar 1996.

Common Position No 9/97 . 7. 23. 4 136 . Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. 20. 2. septembar 2000. 6.novembar 1996. 14. jun 1997.Lipovac. Council Directive 97/26/EC. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). 97/C 69/02. Commission Directive 2000/56/EC. Council Directive 97/26/CE. P. jun 1997. decembar 1996. jul 1996.

Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.5.3. Kljuåne oblasti primene zakona 5.4.2.5.1. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona.2. onda ga neñe podræati. P. Ako je koordinirana priprema. 5. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati.2. åak. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi.6. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela.5. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. a posebno struåne javnosti. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. S druge strane. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi.Lipovac.2. Meœutim. da je to najbolje reãenje. Od toga kako ñe javnost pri146 . 5 5. Ovde je vaæna uloga politiåke. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. kada je zakon usvojen. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. veñ da se maksimalno ispoãtuje.4. da je ono interes graœana. U suprotnom. S druge strane. kada se usvoje. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. on neñe biti izglasan. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. U suprotnom. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. ona moæe. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. Dakle. te da nema bolje alternative.

politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima.). dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata.5.2. 5. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja.2. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. a posebno na policiju. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. ako se ne budu sprovodila. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. politiåkoj i najãiroj javnosti. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. 5. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. Da bi se obezbedila primena propisa. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. Sa druge strane. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. Da bi se zakon sprovodio. Naprotiv. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan.2. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. neophodna je jasna podrãka struåne. dokumentovanje i obrada prekrãaja.7. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. S druge strane.8. vlasti i graœana itd. politiåke i najãire javnosti. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. pokretanje odgovarajuñeg postupka.

prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. RTD programme of the 4th framework programme. Contract Nº: RO-98-RS. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. Contract Nº: RO-98-RS. Deliverable 5. ãirom kontinenta. June 2000. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. Project funded by European Commission under the transport. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. P. Project funded by European Commission under the transport. razliåitim tradicijama. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. Contract No RO-97-sc. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. The ”Escape” Project. 5. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. Zakljuåeno je da. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. April 1999. u posledicama za prekrãioce. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. May 2000. Meœutim. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. The “Escape” Project. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. Gadget WP 5.Lipovac. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona.3. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama.3047. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. brzina. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. Working paper 4 (WP3). razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama.2235. Project funded by European Commission under the transport. RTD programme of the 4th framework programme. 148 . a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. u brzini otkrivanja prekrãaja. RTD programme of the 4th framework programme.3047. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene.

pa i ãire javnosti. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu.1. . koãtalo oko 5. u poslednje tri decenije. a posebno policije i dr. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. stanje puteva i vozila.4. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. publicitet i edukacija. putara. Naime. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. a posebno u manje razvijenim zemljama. druãtvenoekonomsko okruæenje. Mada je policija nosilac primene prinude. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. niti u politiåkoj javnosti Evrope. zakoni i sudska praksa. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse).4. tj. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi.5 Meœutim. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera.5. samo u Finskoj. Zapreñena kazna.4. manje rasipanje energije. upotrebu alkohola. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. a unapreœivanje bezbednosti vozila. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja.000 æivota. dræavnih organa. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. kao i pri sprovoœenju zakona. 149 5. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. Imajuñi navedeno u vidu.

7 ECMT Actions on Speed Moderation.Lipovac. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). 150 . maj 1996. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. informisanosti vozaåa. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja.4. 1998.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. decembar 1998. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). Serock (Poland). da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). Final Report. smanjen je nivo najveñih brzina. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. 1998. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. Pored aktivnosti u vezi puteva. obuke vozaåa.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. 29/30. P. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. Budimpeãta. smanjene su varijacije brzina.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. sedamdesetih godina proãlog veka. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. infrastrukturi i vozaåima. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance.2.

12 U toku 1899. April 1999. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. 1903. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. 2000. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). Kljuåne oblasti primene zakona 5.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. Contract No RO-97-sc. brzinu. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima).4.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. COM(2000) 125 final.3. maj 2000. polje rada i glavne pretpostavke. a sprovoœenje zakona slabilo. Konaåno. EU je marta 2000. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). 11 Legal Measures and Enforcement. Commission of the European Communities. PRI. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. Project funded by European Commission under the transport. Brisel.11 .5.4. Granice dozvoljenih brzina su rasle. 10 Priorities in EU Road Safety. alkohol. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. 151 5. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. (4) uvoœenje limitatora brzine. Code of Good Practice. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. Gadget WP 5. potiåu od 1900. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. RTD programme of the 4th framework programme. EU je. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. (6) upotreba svetala u toku dana. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja.2235. mlade vozaåe i prolazak na crveno. 9 National Strategic Road Safety Plans. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti.

. 1996. 152 . kazna zatvora.5 promila alkohola u krvi. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. pohaœanje kurseva itd. leåenje.5 promila alkohola u krvi. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. do 1. detektori brzine i sl. P. kazne razlikuju i do deset puta. GIS. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi.Lipovac.2 promila (velike novåane kazne. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda.). KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija.). Oslo – Kopenhagen. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. za iste prekrãaje. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Road Traffic Safety Handbook.). autobusi i sl. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. nego za treznog vozaåa. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. o rizicima velikih brzina i sl. oduzimanje vozaåke dozvole. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. pametne kartice. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski).

moguñnost hapãenja na licu mesta. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. smatraju zadovoljavajuñom. 15 Na primer. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. kazne zatvora.16 Dosledna policijska prinuda. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom).4. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Ovim i drugim merama.2 promila alkohola u krvi). – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). . Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. testira oko 40 % svih vozaåa (1. u EU bilo spaãeno oko 7.2 %. a posebno predvideti velike novåane kazne. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu.2 miliona testova). a posebno za vozaåe.5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. u Finskoj se svake godine. postignuti su znaåajniji efekti. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. u sluåajnim kontrolama.000 æivota godiãnje. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. Joã 1960. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. na 0. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). preko 1. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. privremenu zabranu upravljanja vozilom. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. To je dalo slabe efekte. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. Tek kada su pojasevi postali obavezni. 153 5. – pooãtriti sankcije. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. za razliku od evropskog proseka oko 3.0 %.

a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. proces dobijanja vozaåke dozvole. Moskva 1930 itd. laka i srednja teretna vozila. kao i u nove autobuse. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni.Lipovac. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl.).). Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. P. a posebno mladih vozaåa. uslovi osiguranja. kombi vozila. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. zabrana voænje mladih putnika i sl. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. edukacija. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. Pariz 1923. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj.). kampanje.). obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. Njujork 1918. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina.

u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. 1903). Srbija je.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. 1926). U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). intenzivirana je meœunarodna saradnja. Uredbu o izgradnji puteva (1910). ukÿuåujuñi i video nadzor. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. zabranu upravljanja. nedovoljno prihvatanje na sudu. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928).5. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. 155 5. – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. ona je vrlo efikasna. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. u naãim uslovima. kao i njihovu eksploataciju. slaba podrãka javnosti.5. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. Posle Drugog svetskog rata. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5.1. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. na osnovu obaveza iz ove Konvencije.5. – urediti efikasan nadzor.5. . 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje.

saveznim Ustavom i svojim ustavima. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. 1968). saobrañajni znakovi i sl. Konaåno. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. Republike i pokrajine su. Ipak. 8. 18 Convention on Road Traffic. 156 . a stupila na snagu 21. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. Zakon o saobrañajnoj inspekciji.Lipovac. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. kao na primer: Zakon o putevima. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. Polazeñi od ovakvog opredeljenja.). u skladu sa saveznim Zakonom. maja 1977. u saveznom Ustavu SFRJ. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. godine. kao i materiju koja nije bila deljiva. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. 6/1978. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. P. 1949). Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o merilima i mernim jedinicama. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). br. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. iz 1974. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. novembra 1968. Na osnovu ovih konvencija. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. Zakon o standardizaciji. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. Od 1993.

80/89.2003.. SRJ. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. naãa zemlja je.. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. Dakle. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. 26/1995. (Ustav SRJ.2. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 28/96-5. 13/93-284.2. stav 1.20 Zakon o prevozu opasnih materija.. 63/88. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. . br. preko svojih organa. druge propise i opãte akte.5. odnosno pitanjima: . Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. od 4. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. veñ ovu oblast. br. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. utvrœuje politiku. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. br. u posmatranom periodu. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. 157 5. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. zakoni. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. do danaãnjih dana. Prema Ustavnoj povelji.5. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti.. br. 11/91. 21 “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o meœunarodnom prevozu. 41/94-573. Meœutim. 50/88. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Ove zakone prate brojni podza19 . Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. donosi i izvrãava savezne zakone..5. ålan 77. “Sluæbeni list SRJ”. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. u potpunosti.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. Posle otcepÿeça. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. 34/92. taåka 5). a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. 29/90. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. Meœutim. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. ..

24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. 3) Pravilnik o dimenzijama. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. br. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. akt o sistematizaciji radnih mesta. kao obaveze.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. 28/91. a posebno 1988. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. uspostavljena je nova dræavna zajednica. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. akt o nagraœivanju. nije bitno menjan. do danas.Lipovac. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja.23 Zakon o policiji. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. 53/82. i. 39/84. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. 21/90. viãe puta su menjane i dopunjavane. S druge strane. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. 5/86. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. statut preduzeña. 158 . pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. P. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o putevima. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. odluka o pariranju itd. br. Zato se. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. kao o tehniåkim podacima za te puteve. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. odluka o kategorizaciji ulica. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. u praksi. Dakle. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 15/84.

nestale su samoupravne intersne zajednice. 9. reklame na ulicama i sl. s tim u vezi.5. 4. 11. 6. 2. Pravila saobrañaja. Posebno su. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. prava i obaveze pojedinih subjekata. Putevi. Vozaåi. . 26 1. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. ureœenje povrãina. uredili reæim saobrañaja. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. 2. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Prelazne i zavrãne odredbe. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Osnovne odredbe. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. Kaznene odredbe.5.5. Preduzeña i ustanove su. 3. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. svojim odlukama. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i.26 25 1. prevozom. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. 10. Posebne mere bezbednosti. Vozila. na lokalnom nivou. Saobrañaj. 5. tehniåkih pregleda vozila. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Kaznene odredbe. 4. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. ali do kraja 2007. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. 12. Prelazne i zavrãne odredbe. 8. 11. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. umesto OUR uvedena preduzeña. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. Unutraãnja kontrola. 7. 9. naroåito u oblasti obuke vozaåa. Savet za bezbednost saobrañaja.3. Vozila. Vozaåi. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. U toku 2006. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. 7. ovaj zakon nije usvojen. Saobrañajni znakovi. 159 5. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. 8. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Saobrañajno-tehniåke mere. Uvodne odredbe. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. 6.). 10. 3. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. 5.

do 128 ålana). saobrañaj na raskrsnici. kretanje peãaka. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. upotrebu svetala u saobrañaju. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. bicikla sa motorom i motocikla. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. Znakovi opasnosti. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. Treñe poglavlje (3. radnje vozilom u saobrañaju. vuåenje vozila. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. a posebno autoputevi. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. brzinu. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. presecanje kolone peãaka. kretanje vozila po putu. 160 5 . Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. opremanja i odræavanja. odstojanje izmeœu vozila. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. izgradnje.Lipovac. magistralni i regionalni putevi. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. saobrañaj bicikla. oznake na kolovozu. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. P. vozila sa pravom prvenstva prolaza. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. preticanje i obilaæenje. U prvom poglavlju (1. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. skretanje. u okviru svojih nadleænosti. prvenstvo prolaza. finansiranja i odræavanja puteva. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. i teret na vozilu. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. U åetvrtom poglavlju (4. U drugom poglavlju (2. saobrañaj u tunelu. obaveza vozaåa prema peãacima. Naime. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. vozila pod pratnjom. zaustavljanje i parkiranje. mimoilaæenje. staraju o bezbednosti saobrañaja. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja.

motokultivatora i sl. a posebno uslove za upravljanje vozilima. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. struåni pregled. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. radnih maãina. na vozilo (kontrola vozila. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. primena tehniåkih sredstava. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne.5. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. analiza krvi ili urina. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. Osmi deo ZoOBS-a (8. tretirani vozaåi motornih vozila. lica koja naiœu ili se zateknu. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). vozaåa koji naiœu ili se zateknu. 161 5. zdravstvenih ustanova. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. U desetom poglavlju (10. 31. Ãesto poglavlje (6. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. ali i u republiåkom ZoBS-u. (ål.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. kontrolni zdravstveni pregled. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. Treba istañi da su na saveznom nivou.). prvenstveno.5. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom.

saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. 53/82. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. registracija i tehniåki pregledi). uredile ovlaãñenja. prosvetu i privredu. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. 8) unutraãnja kontrola. Primera radi. vuåenje vozila. Na primer. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. kretanje peãaka. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. 21/90 i 26/91. 6) saobrañajno-tehniåke mere. br. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). 15/84. zdravlje. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. ispitivanje vozila. P. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. 5/86. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. naizmeniåno propuãtanje vozila. privremeno oduzimanje registarskih tablica. saobrañaj bicikla. 162 . u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. zaustavljanje i parkiranje. vozaåka dozvola. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. vozaåki ispit. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. 5) vozilo (ispitivanje vozila. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. naåin sprovoœenja zakona. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. unutraãnje poslove. bicikla sa motorom i motocikla. osposobljavanje kandidata za vozaåe. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. nadleænosti.Lipovac.

nastalim druãtvenim promenama. May 2000. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.2235. Project funded by European Commission under the transport. Working paper 4 (WP3). maj 2000.3047. Project funded by European Commission under the transport. 17/74. Deliverable 5. maj 1996. “Sluæbeni list SFRJ”. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. 29/30. Contract Nº: RO-98-RS. Priorities in EU Road Safety. Legal Measures and Enforcement. 15/84. 53/ 82. Brisel. June 2000. Code of Good Practice. br. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. Serock (Poland). WP 5 Contract No RO-97-sc. COM(2000) 125 final. A Strategic Road Safety Plan for European Union. National Strategic Road Safety Plans. Transaction Publishers.21/90. New Brunswick and London. 2000. propisa o metroloãkim uslovima i sl.. 63/80. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. 2235.). Commission of the European Communities. Literatura Rothe. RTD programme of the 4th framework programme. Legal Measures and Enforcement. br. PRI. Beyond Traffic Safety. Gadget WP 5. The ”Escape” Project. 1997. April 1999.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. Project funded by European Commission under the transport. European Transport Safety Council. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. P. Budimpeãta. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. 50/88. Gadget. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima.3047. Project funded by European Commission under the transport. 1998. April 1999. RTD programme of the 4th framework programme. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . “Sluæbeni glasnik RS”. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. 1994. December 1998. The “Escape” Project. ECMT Actions on Speed Moderation. RTD programme of the 4th framework programme. Contract No RO-97-sc. Final Report. RTD programme of the 4th framework programme. 163 5. Contract Nº: RO-98-RS. razvojem automobilske industrije.

P. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). maja 1977.Lipovac. 5 164 . 1996. Oslo – Kopenhagen. a stupila na snagu 21. Final Report. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Convention on Road Traffic. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. broj 6/1978. Road Traffic Safety Handbook. 8. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. novembra 1968. decembar 1998. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads.

2.7. Prañenje saobrañajnih nezgoda .6.4.1.6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6. Pojam saobrañajne nezgode 6. Teorije saobrañajnih nezgoda 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.5. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.3.

na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. starost. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. marka.). svojstvo u saobrañaju. vreme nezgode. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. meteoroloãki uslovi. Ne meri se karakter. odnosno koji su izazvali nezgodu. Fenomenologija je nauka o pojavama. tip.) itd. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Na primer. vrsta i lokacija povreda i sl. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). otklanjanje izvora opasnosti. obaranje peãaka. obeleæja vozila (vrsta. tip nezgode (åeoni sudar. Na osno167 6.6. registraciona oznaka i sl. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. tj. trenda u razvoju pojave.). bez dubljeg izuåavanja uzroka. prostorne raspodele nezgoda. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. broja i strukture nastradalih. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. vremenske raspodele nezgoda. na konkretnom mestu. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. Ne izuåavaju se. starost. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. udar u prepreku na putu. mesto nezgode.1. silazak sa puta itd.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda.5.2. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. Dakle. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. e – osnova prirodnog logaritma. Konaåno. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. Na osnovu testiranja vozaåa. Naime. prema teoriji zaraze. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. Meœutim.5. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. Dakle. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. Teorija zaraze Meœutim. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. Dakle.3. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. 6. ako znamo svojstva liånosti. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe.5. sklon je i svakoj drugoj. a na osnovu toga i 175 6. a – intenzitet nezgoda.6. 6. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. pa i saobrañajnim nezgodama. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. Meœutim. Dakle. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. pa i ideju o zarazi.

6. Na primer. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. 6 6. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. a to je teorija oæiljaka. ni posle duæeg perioda. unapred. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. a poslodavac to nije uvaæio. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. 176 . Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama.5. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. S druge strane. a oni. nisu uåestvovali u nezgodama.4. Prema spell teoriji. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali.Lipovac. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. 6. ali je bezbedan u drugim uslovima. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. P. ali i od vremenskih. pre prve nezgode. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. Prema teoriji oæiljaka.

pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. indikatori bezbednosti saobrañaja itd.6. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. Svaki ima svoje prednosti i mane. broj registrovanih vozila. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. Obiåno se prati broj nezgoda. rizik od nezgode i posledice nezgode. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. broj putovanja. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. i indirektne procene izloæenosti (npr. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. broj preœenih vozilo kilometara. da bi mogli da shvatimo. zatim kod nezgoda. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). potroãnja goriva). Ipak. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. treba ih procenjivati. manje od 0. Ni jedan nije potpun.6. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Vremenom (posle nekoliko procena). Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. greãke ñe se smanjivati. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. broj konflikata. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. baã kao i indirektna procena broja nezgoda.1. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6.6. broj åasova provedenih u saobrañaju.

odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). Na osnovu ovakvog pristupa. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. = 60. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice .000.1 pog/100.ooo. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil.2.000. Dinamiåki rizik (broj pog. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra. P. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.1 pog/100 mil.ooo km =660 pog/god. problem bezbednosti saobrañaja (npr. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. .000 km/god * 1.Lipovac. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer.

Meœutim. prañenjem novih vozaåa. 3. sa noñnog na dnevni saobrañaj. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. sistemom kazni. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. efikasno transportovanje povreœenih. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. Naime. . Pri projektovanju kontramera. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl.6.2. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. kursevima defanzivne voænje itd. boljom primenom zakona. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. boljim zakonima. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. edukacijom dece.6. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. uklanjanjem barijera pored puteva. zaãtitnih kaciga. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. opreme. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. 3) transportni (infrastruktura). 2. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). boljom konstrukcijom vozila. ali su oskudni podaci o izloæenosti. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. niskim rastinjem pored puta itd.). Na primer.6. ali i projektovanje kontramera. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. vremenske prilike). otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja.). Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj.

treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata.6. fizika itd. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. biomehanika. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. u skladu sa stanjem vozila. 6. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. Meœutim.3. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle).Lipovac. ergonomija. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. medicina. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. pa ih je teãko interpretirati. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. Meœutim. te da na osnovu tog ponaãanja. ali su mnogo vaæniji. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Meœutim. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. koje je åesto veoma teãko. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. P. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. sociologija. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. 180 6 . Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. pa i nemoguñe izvesti. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou.

181 6. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. rad koånica.4.). troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. prepreke itd. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. distribucija praznina). To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. a posebno materijalne posledice. Vozilo (npr. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. ljudski troãkovi.6. povrede i pogibije lica. Precizno gledano. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. homogenost. povrãina kolovoza. S druge strane. stabilnost). 2 AIS .6. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. Na primer.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. stabilnost. troãkovi rehabilitacije. materijalne ãtete.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. 6. raspodela brzina. koånice. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. povrãina. raskrsnice. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. gustina saobrañaja i sl. brzina i distribucija brzine. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. administrativni troãkovi itd. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. njegova veliåina. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .). Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. ãirina. postojanje trotoara. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. ponaãanju i veãtini. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). put (geometrija puta.6. kao ãto su veliåina. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika.

Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog. 182 . model i tip motornog vozila.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. ozbiljne povrede nastaju u treñoj. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). Accident analysis and prevention. starost. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. – gubitke i 3 Guria. p. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. 4 ICD . – ekonomski problem itd. U ekonomskom smislu. No 6. 5 ISS . kaciga i sl.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. ali ne i ozbiljnost povrede. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe.). åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. – zdravstveni problem. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede.765-772. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). J.Lipovac.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede.1993. stanje pored puta. skretanje itd.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . Vol.C. 25. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila).4 – skrañena skala povreda (AIS). 6 IIS . voænja unazad.. Nenj York. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda.). The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. P. obilaæenje.

6. Brussels 2001. administrativni troãkovi. – masa vozila. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. – vrsta puta (autoput. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. obaranje bicikla i motocikla itd. Transport Safety Performance Indicators. 183 6. a biciklisti su najugroæeniji). ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju.6.). 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja.). – starost povreœenih lica itd. a zatim obaranje peãaka. EC Transport Research.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. nezgode u preticanju. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. useci i sl. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. Nisu svi oni jednako znaåajni. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . 9 European Transport Safety Council. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. Commission of the European Communities. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. nasipi. Luxembourg. – brzine uåesnika u nezgodi. Directorate-General XIII. troãkovi rehabilitacije. peãaci su ugroæeniji od putnika. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. 6.5. 1994. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine.6. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju.

– indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. protokoli merenja i sl. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. lakãe projektuju efektivne kontramere. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. .3.Lipovac. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. P. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. 6 184 Slika 6. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. – indikatori koji se odnose na vozila. Dræave koje su ovo zapoåele. kao i da ih objavljuju. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. veliåina i vreme uzimanja uzorka.). – indikatori koji se odnose na puteve.

Transport Safety Performance Indicators. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja.). 185 6. ako je potrebno. ako je potrebno. kategorija puteva. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. . kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou.6. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike.1. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola.6. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. itd. kada je reå o: vozaåima. kao i sa ciljevima politike. periodi odreœivanja. Brussels 2001. deåjim zaãtitnim sistemima. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. 10 European Transport Safety Council.

kada su u pitanju teãke povrede. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. Po definiciji.Lipovac. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. kao komponente politike bezbednosti puteva. meœunarodna poreœenja nisu smislena. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. . posebno kvalifikovani lekari. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. dobija se vreme zakone stizanja. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. P. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Hitne sluæbe. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. ne samo kada je u pitanju drumski transport. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. Naravno. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva.

Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. u poreœenju sa 1994. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. zaãtitnih kaciga. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). 1999) Cilj za 2000. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6.6.6. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. godinu. 1998. Tabela 6.2. godine.

godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. P. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. u poreœenju situacijom u 1994. sa 1994.Lipovac. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. veliåina materijalne ãtete i sl.). Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. godine. ne postoji 188 6 . Mada su policijske evidencije jedinstvene. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate.7. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. najsveobuhvatnije i najpreciznije. godinu. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. 6. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. Naime. okolnosti.

L. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. 189 6. New York. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. Traffic safety and the driver (Page 154-155). Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. Evaluation 85. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces.6. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. ne postoji jedinstvena baza podataka. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. evaluation of local safety measures. niti jednostavan pristup ovoj bazi. niti standardizovane. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. L (1991). Evans. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . Paris: Onser.7. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. A proposal for the stadarization of road accident reports. a posebno nezgode sa nastradalim licima. . Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. Van Nostrand Reinhold. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). L (1985). i Negri. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). koji prati odgovarajuña dokumentacija. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. ove evidencije nisu usaglaãene. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete.

New York.1994. Thulin. Induced Exposure. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. 25..765-772.S. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka.C. P. Luxembourg. Tehnika saobrañajnih konflikata. J. Analiza nesreña i prevencija 18(1). A. Hakkert A. Helsinki. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama.12 strn. van Gorkum. G (1994). Drugo izdanje. i Nilsson. EIB. Hornstein. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. and Bruin.S i Hauer. Road user behavior: Theory and research. Duxbury Press. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden.M (1966). E (1986). Rice. A. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Rosman. EC Transport Research. Tassaux-Becker (1993). H.. Septembar 1995. R. R. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). S i Jones. 1996/09 Nicholson. C (1987). Guria. Accident analysis an prevention. Commission of the European Communities. The extent and some implications of incomplete accident reporting. Volume I Çiley. Putni saobrañaj. H. Stein. i Yiik Diew Wong (1993). Paris.1993. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Directorate-General XIII. (1973). Haght. VTI izveãtaj broj 390 A. Assen. T. J. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Accident analysis and prevention. A (1995). A. Hautzinger. E (1988). Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. p. Vol. Matematiåke statistike i analize podataka. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST.L. Bulletin 70. Jednogodiãnje istraæivanje. H. OECD/IRTAD (1995). D. No 6. F. Michaels. Durholt. Karr.W Knuiman (1994).. Izloæenost. Drugo izdanje. F (1991). S (1990). Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. H. Institut za sigurnost na autoputu. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva.Lipovac. Eds. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Marcel Dekker. New York. OECD. Vol 5. Belmond. 2-11 Rothengather. P. 45-48. Finska. Hauer. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. 190 . 1994. I. Harris. (1987). Hyden. i M. Lund institut tehnologije. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. Procena oåekivanog broja nesreña. An introduction to probability theory and its applications.11-13. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. NJ (1957). Seminar.

Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7.8.6.7.2. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima .1.4.5.7. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.3. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.

1996. Æarkoviñ M. Beo- grad.. Prilog definisanju pojma uviœaja. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja... Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. uviœaj predstavlja istraænu. M. Bezbednost 3.1. 7. ali ima i eksplicitnih definicija. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Meœutim. 321-336. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. a to su struåni poslovi na uviœaju. 7. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja.2. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. 193 7. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. da se temelji na åulnom opaæanju.7. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe.1..1.1. i Banoviñ B. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. Lipovac K. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. str. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. Prema ovom pristupu.

Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. Formalno pravno. ). – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. Zakonom o prekrãajima. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. veñ su prekrãaji. Dakle. samo saobrañajna itd. 7. KZ). P.). savremenom pristupu. samo istraæna. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. uz pomoñ razliåitih pomagala).4. 7. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. Prema ovom. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. Zakoniku o kriviånom postupku. vremena.1. alkoholisanost vozaåa i sl.2 Zakonom o upravnom postupku. opaæaju. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). koje je protivpravno i koje je skrivljeno.3. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. tragovi (trag koåenja i sl.1. ZKP.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. veñ moæe biti i posredno.Lipovac.). struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. 3 Ålan 238. samo kriminalistiåka. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. 194 .3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. pre formalnog pokretanja postupka. meteoroloãke prilike. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. Dakle. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja.

(ålan 296. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. 289. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. st. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. (3) Ako je usled dela iz ål. (ålan 289. 289. 290. 1. do 4. 290. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. 1. stav 3. st. 1.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. 291.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. (5) U sluåajevima iz st. ovog ålana uåinjeno iz nehata. (3) Ako je delo iz st. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. i 295.1. (4) Ako je usled dela iz ål. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. 291. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. 291.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima.7. st. i 2. (ålan 290. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. – otmica vazduhoplova. st. i 2. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. stav 3. (3) Ako je delo iz stava 1. i 295. iako zna da vozaå zbog umora. – piratstvo. (2) Ako je usled dela iz ål. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. i 2. 289. tramvajski. (ålan 297. 291. 289. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. davanjem pogreãnih znakova ili signala. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. 1. kazniñe se zatvorom do tri godine. 1. (ålan 295. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. sredstava. 1. broda i drugog prevoznog sredstva. stav 2. 1. stav 3. (2) Kaznom iz stava 1. KZ) 195 7. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. 290. stav 2. i 2. trolejbuski. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. stav 2. st. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. brodski. ovog ålana uåinjeno iz nehata. i 2. stav 1. ovog ålana uåinjeno iz nehata. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 1. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. stav 3. i 2. 290. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. i 2. i 295. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. (2) Ako je delo iz stava 1. stav 1. i 295.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. st. kazniñe se zatvorom do tri godine.

teãke telesne povrede ili smrt lica. br. saobrañajna nezgoda itd. po pravilu.000 dinara (01. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle.. po potrebi. prvenstveno. u ålanu 10. po potrebi. br. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. koje ñe. 58/2004) 11 “. Ålan 112. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. 70/2001. Ålan 111. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. put. “Sluæbeni glasnik RS”. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta.. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. januar 2006. Sa druge strane. preduzeti i pronalaæenje. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. saobrañajne ili druge struke. 58/2004). ponovo izvesti pojedini dokazi. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. savezni ZoOBS se odnosi. 68/2002. vozaå. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. P. saobrañajne ili druge struke. po potrebi. posebno izvrãiti sa svakim od njih. “Sluæbeni glasnik RS”. 68/2002. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.Lipovac. peãak. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. ovlaãñena lica. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. 196 .. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. Dakle. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. br. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. 70/2001. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi.. br. uåesnik u saobrañaju. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. u posebnom poglavlju.) ili su nastale lake telesne povrede.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. preduzeti i pronalaæenje. koje ñe. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. Ålan 110.

duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova.. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja...7. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. V. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Ålan 157.. U sluåajevima iz st. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. Ålan 155. zdravstveno preduzeñe. Ålan 154. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. 2. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. Ålan 153. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. 197 7. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. duæan je da odsutnom vlasniku. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. Ålan 159. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. prisutni vozaå. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno.1. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. i 3. Ålan 156. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. Ålan 158. dok se ne izvrãi uviœaj.13 13 “. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija).. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi.

44/89)..Lipovac. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. vozaå ili vlasnik. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. 28/91 . odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. 19 “ . ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. (ZoOBS.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. 7 198 . “Sluæbeni list SFRJ”. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode. Ako vozaå ili vlasnik.. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik SRS”. duæan je da: 1. teret. 18 Ålan 156. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. III.. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. (ålan 209.. 11/91 .. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. prekrãajni postupak. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. br..18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu.. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. br. teret. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. ålan 156). 50/88. Sudija koji vodi prekrãajni postupak.. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. P. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. . Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima.. 44/89. ovog ålana. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza.. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima.br.. 53/82. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. Zakona o prekrãajima. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. izvrãiñe se uviœaj. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. sistem sankcija. br.19 Ålan 160... ovog ålana.

jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. pronalaska uåinioca. ovog ålana nije prisutan vlasnik. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. 20 “. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. Ålan 72. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. januara tekuñe godine za proteklu godinu. odnosno korisniku drugog vozila. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. Ålan 75. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. ovog ålana. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova.. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. ovog ålana. 3. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu.”. duæan je da odsutnom vlasniku.7. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. Ålan 73. pronalasku uåinioca.2. Ålan 74.000 dinara. duæni su da: 1. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda..20 7..” (Zakon o policiji.2. prikupljanja obaveãtenja itd. ålan 65). 2.. . kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta.. dostavÿa najkasnije do 15. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. prekrãajem ili dogaœajem. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. 199 7. da se ne meça staçe na mestu nezgode.. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. prisutni vozaå. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. . registraciji. Ako uåesnik iz stava 1.

a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. u æivotu njegove porodice.Lipovac. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. (ãto pre) ode na lice mesta. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. polazeñi od uviœajne dokumentacije. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane.2. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. Svako izolovano posmatranje uviœaja. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode.1. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. Ipak. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. pa i ãire zajednice. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). Dakle. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. Sud ñe. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. 200 . Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. O nezgodi odluåuje sud. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. Sa druge strane. a nekad i pogreãnim. P.21 åini sudski proces neefikasnim. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. Naime. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. 7.

imamo moguñnost i da ih reãimo. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. U suprotnom. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. European Transport Safety Council. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje.7. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right.3. – specifiånosti izvrãioca. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa.2. po pravilu. 7. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju.2. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). U tom smislu su razvijene metode analize. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja.3. odnosno sudija. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. 2001. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. Society's Duty. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. 201 7. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. ali i metode vrãenja uviœaja. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. saobrañajno-tehniåki veãtak. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. – obimu posledica. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven.

Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. veñ poãteni graœani. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. po pravilu. izlazi uviœajna ekipa. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. 202 . bar. åulnim opaæanjem. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. odreœivanje mesta sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. pogreãne procene rastojanja itd. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. prostorno-vremenska analiza. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. po pravilu. U suprotnom.Lipovac. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. uåesnici saobrañajnih nezgoda. po pravilu. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. oni ñe. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. reñi neistinu ili. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). pogreãne procene brzina. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. nisu kriminalci. uåesnici u saobrañaju. P. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. Meœutim. Naime. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. Kad se otkriju ovi uåesnici. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. zaobiñi da kaæu istinu. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”.23 niti su struåni.

Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. – izuzimanje sijalica. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. pronevera i sl. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. Naime. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode.7. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. Nabrojane specifiånosti.4.). reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. saobrañajnu psihologiju. – vanredni tehniåki pregled vozila. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. niti je bio na uviœaju. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja.4. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. 203 . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. propise u bezbednosti saobrañaja. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. opãte faktore bezbednosti saobrañaja.25 7. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. Naime. a radi kasnije analize. 25 Dakle. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. – merenje konkretne vidljivosti. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. – merenje konkretne preglednosti i sl. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. kod kraœa.

P. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. 3) skicu lica mesta.26 26 Lipovac. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. Sa druge strane.Lipovac. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. Ovde se javlja niz problema. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. tako da fiksira sve ãto je vaæno. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija.5. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja.. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. 7. o uåesnicima i sl. maj 1991. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. K. 204 .). Konaåno. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). Zagreb. Naime. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”.

).27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. a posebno oãteñenja vozila. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. o svedocima. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta.uåesnicima nezgode.). o uåesnicima. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. jer se jedino pominje u zakonu.7. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. ime. mulaæiranje itd. geometriju raskrsnice. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. Verbalni metod ima niz prednosti. podatke o povredama uåesnika u nezgodi.5. o radnjama pre i posle uviœaja. raspored tragova i predmeta. o sastavu uviœajne ekipe itd. organu i uviœajnoj ekipi. opisni i zavrãni. meteoroloãkim prilikama. skiciranje. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja).). UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .1. lica. preduzete radnje na uviœaju itd. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. elemente krivina. sluæbenih beleãki. dimenzije i druga vaæna obeleæja). prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. naåinu obezbeœenja lica mesta. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. o radnjama na uviœaju. raznih izveãtaja i sl. podatke o putu i vremenu.5. izuzimanje. a posebno: opãti izgled lica mesta. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. jer se jedini pominje u Zakonu. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. o mestu i vremenu. o meteoroloãkim prilikama. poloæaj. naœena vozila. podatke o vozilima . dat nalog za obdukciju leãa i sl. 205 7. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. izgled saobrañajne povrãine. podatke o oãteñenjima vozila i objekata.

– poloæaj traga. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. 206 7 .5. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. nepravilnih tragova i predmeta i sl. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom.Lipovac. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. 7. fotografisanje ima i niz nedostataka. geometrije saobrañajnice i sl. a posebno troãkove sudskog procesa. Fotografisanje je. P. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. meœusobnog poloæaja tragova. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. obuåena lica i vreme).2. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). Meœutim. bliæi izgled lica mesta. imajuñi u vidu ukupne ãtete. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Meœutim. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. tj. Naime. Fotografija je sveobuhvatna. izgled predmeta i tragova nezgode. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. – poreklo i naåin nastanka traga. i to: – vrstu i izgled traga. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. posle izuzimanja. gubitke i troãkove u vezi nezgode. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. opãteg izgleda lica mesta. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode.

7. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Zbog nabrojanih prednosti. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. a ne moæe se objaãnjavati niåim. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. i to onako KAKO JE MERENO. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. 207 7. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. predmeta i saobrañajne povrãine. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. a) SKICA je jednostavan. loã crteæ. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta.5.7. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. slobodoruåni. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. u vreme uviœaja. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. po pravilu. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. Skice se. åesto. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. Ova.3. – razdvaja vaæno od nevaænog. a nedostatke prevaziñi. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine.5. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti.

29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. Ovi crteæi se rade u prostorijama. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. koje su vaæne za analizu nezgode. ne prikazuje izgled lica mesta. 208 . i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog.30 Dakle. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. 7.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). izgled kolovoza i sl. uz pomoñ pribora za crtanje.32 – zbog poãtovanja razmere. ãto sudovi posebno cene. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom).). Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. Meœutim.4. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta.Lipovac. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). strankama i sl.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. – nije verna. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. Ovakav crteæ ima velike prednosti. izgled oãteñenja vozila. – skica nekad nije univerzalna. advokatima. tuæiocima. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. tako da ne optereñuju crteæ. tj. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane.5. jer se crta slobodoruåno. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. P. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode.

izdvoje. Kada se izuzme neki predmet.5. 209 7. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda.5. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.7. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). time su. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. dobrom organizacijom. 7.5. – na crteæu nije sve kotirano. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). spakuju i saåuvaju. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. Meœutim. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. tj. – ovi crteæi se crtaju posredno. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta).33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. po pravilu.

granåice. oãteñenja kolovoza i sl. tragovi krvi. pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. voænje. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). Konaåno. komadi razbijenog stakla. grudvice zemlje i sl. tahograf i sl. deblji sloj gipsane kaãe. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. sklopovi vozila (farovi.). ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. – napravi se æitka gipsana kasa. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. Naime. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. jer su fiksirani na kolovozu.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. spona. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. oãteñenja objekata. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. klizanja. – preko armature izliva se drugi. pneumatik.). Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. izuzet predmet se. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). odnosno pneumatika. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. po pravilu. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. kao ostali elementi dokumentacije. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. delovi odeñe i obuñe peãaka. otpali delovi sa vozila (komad migavca. æica i sl. Naime. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice.) itd. P. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. ljuspice boje i sl. tj. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga.). koåioni cilindar. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem.Lipovac.). – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi.

ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. dobijaju teæinu åinjenica.6. Ako se ipak. u rastopljenom asfaltu. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Sa druge strane. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. trag voænje u snegu. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. prisustvom svedoka. menja se njihov tretman. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta.). ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela.1. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. po oåiglednosti. u pesku i sl. To je preduslov da sud. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. Konaåno. 34 Naæalost. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. tj. Meœutim. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. u blatu. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. odnosno objektivno utvrœene stvari. opisom u zapisniku o uviœaju i sl.6. 211 7. Dakle. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. 7. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica.7. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica).6.

Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. ista orijentirna prava itd. 35 Na 7 primer. veãtak i dr. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika).) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. naåin kretanja pre nezgode. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela.2. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. ukoliko nije drugaåije naglaãeno. u zapisniku. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). uzroånik nezgode itd. prihvataju kao åinjenice. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj.6. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. neznanjem ili nesavesnim radom. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. ista orijentirna i fiksirna taåka.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. 212 .Lipovac. P. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. situacioni plan i dr.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. 7. fotodokumentacija.

Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. ako u dokumentaciji nema skice. trajanje uviœaja. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. odreœivati sastav uviœajne ekipe.6. broj potrebnih fotografija. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). u praksi. razmeru i sadræaj situacionog plana. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode.7. Naæalost. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. Na primer. Primera radi. jer se to oåekuje od zapisnika.3. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. obim i sadræaj zapisnika. 213 7. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. vrstu i broj ostalih priloga itd. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode.7. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. u praksi. nema podataka o putu i vremenu.7. 7. Sliåno je i ako u. Zato je. makar jednom elementu dokumentacije. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. Sa druge strane.

fotodokumentaciju. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). po pravilu. izraœuje situacioni plan lica mesta. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. odnosno obaveãtenja o nezgodi. Sa razvojem digitalne fotografije. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. fotografiãe. situacioni plan i ostale priloge). Fotodokumentacija se. skicira. Osiguranja ñe. proceni ãtetu i izvrãi isplatu.). OUP-a evidentira podatke. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj.Lipovac. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. postupi po zahtevu oãteñene stranke. 214 . policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. (3) Konaåno. analizira i obraœuje tragove itd. Uviœaje vrãi istraæni sudija. vrãi uviœaj. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. Ako je obaveãten o nezgodi. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. skicu. crta skicu lica mesta i sl.). Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. a fotografije da se rade naknadno. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. ne radi. Naime. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Meœutim. Naæalost.

215 7. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. 7. kompletiranja uviœajne dokumentacije. ako se fotografisanje izostavlja. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Treba imati na umu to da. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Na primer. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7. Izuzetno. Naprotiv.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. zbog cene i nepraktiånosti postupka. “zbog cene”. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. baã zbog ove “uãtede”. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. u taåno odreœenim situacijama. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti.8.39 Na primer. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. moæe se prihvatiti da se. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. Naæalost. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. tj. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. Sa druge strane. redovno rade negativi.8. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). Naime. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja.

Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Lipovac. (312 p). uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Unfallversuche. Beograd.. V. i Banoviñ B. Traffic Accident Investigator's Manual for Police.. International Congress.. Michigan. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. H. H. P. Illinois. Verlag Information Ambs Gmbh. Viãa ãkola unutraãnjih poslova... Vujaniñ M. Road Transport VII – 33. Zemun. Saobrañajni fakultet.. K. Savremena administracija. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. M. Kriminalistiåka tehnika. S. Saobrañajna kriminalistika. Beograd. Burg.. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Lipovac. Dragaå. 2001 (364 p). Medicinska kriminalistika.. Beograd. 1991.. Zemun.. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. p321-336. 1994. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje.. Zemun. Lipovac. V. K. Baker. Privredna ãtampa. Evenston. R. Zemun. Bezbednost drumskog saobrañaja. Thomas.. Ãkuliñ. 1996. i Rau H. 1990. 2000. 1998. 1994. Gregory C. Beograd.. i Lindenmann H. Rivers. Burg. i dr. R. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1986. Mitroviñ. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Publisher.. Rolly Kinney J. 216 7 . Zemun. Brisel.. R. OEBS. 1994. Detroit. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Beograd. 1997. P. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Charles C. Zemun. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. Beograd. Bezbednost 3.. M. 1963.Lipovac.. 1981. Prilog definisanju pojma uviœaja. Gorkiñ. Osnovni kurs za policajce. Smith. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Kippenheim.W. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. Rivers. 2003. R. M. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. K. Maksimoviñ.. Beograd.. Primenjena kriminalistiåka tehnika. Transport Research Apas. Society of Automotive Engineers. Æarkoviñ M. R. 2000 (208 p).. Nicholas S. i Todoriñ U. Kippenheim.. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh.. III deo. (262 p). Lipovac K. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Policijska akademija. 1996. Kriminalistiåka tehnika.. Literatura Aranœeloviñ.W. 1995. 1996. Thomas. Vodineliñ. Polje. Maksimoviñ. Traffic Accident Investigators’ Manual. S. i Aranœeloviñ M. Level 3. 1981. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu).. Tumbas.

4.3.2.8. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.5. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.1. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . Pojam tragova saobrañajne nezgode 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.

). promene raspoloæenja itd. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova. nastaju vrlo razliåite promene. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. promene na odeñi i obuñi. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. klizanja itd. promena poloæaja i druge promene na vozilu). vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). 219 8. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. na lica i æivotinje (povrede. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. povrede. objekta. promene æivotnih ciljeva itd. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Dakle. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. promena ponaãanja. tragovi zanoãenja.).).8. u najopãtijem smislu. i to: naåinom nastanka. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . u naãoj praksi je prisutna jedna. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija.1. za potrebe jednog kursa o uviœajima. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). Konaåno. tragovi koåenja. Naime. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. na put i putne objekte (promena poloæaja.

imaju razliåit znaåaj. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. u razliåitim situacijama. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade.1. U tom sluåaju imamo 8 220 .2. analiza tragova. Vrsta. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. veñ se oni meœusobno prepliñu. uslovno. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi.2. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. na osnovu analize tragova. P. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. Znaåaj traga je veñi. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. oblik. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. tj. 8. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. Na primer. Razliåiti tragovi. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. obrada tragova na licu mesta. karakteristike tragova. Dakle. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). poloæaj. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. intenzitet. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda.Lipovac. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. Ipak ñemo na ovom mestu. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. Tek kada se. 8. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi.

komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. komad ukrasne lajsne. vlakana i sliåno. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. mesto sudara. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. Eliminacija je proces u toku koga. åiji je cilj da se. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. obuñe. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija.). Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. 8.2. niti od teretnih vozila. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. 221 8. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. elementi prostorno-vremenske analize itd. – delovi odeñe. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. Meœutim. smerovi kretanja. primenom proverenih nauånih metoda. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi.2. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom.2. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. usporenja vozila.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Sa druge strane.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. 1 Na primer. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. pravci kretanja.00 cm.8.

Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. – oãteñenja vozila. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. 8. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. U supotnom. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. u nekim situacijama. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. 8. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). Naime. tj. Ma koliko on bio vaæan. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. a pravi krivci nekaænjeni. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. Ako nije bilo registrova- 8 222 . U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. P. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije.1. Kad otkrijemo uåinioca. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode).3. Ma kako. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj.Lipovac. Naime. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. a zanemarimo saobrañajni znaåaj. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna.3.

tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. u sluåaju potrebe. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. nezgoda se tretira kao prekrãaj. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. prema veliåini. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. misli na tragove kretanja vozila. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali.2. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .3. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. tako da se mogu uoåiti golim okom. Ovde se. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. U praksi se. Pored ovog procesnog znaåaja. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. otpale materijale i delove.3. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. niti rekonstruisati. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. pre svega. a veoma su vaæni za analizu nezgode.8. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. naæalost. 8. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. 223 8.3. 8. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. Meœutim. Oãteñenja vozila.3. Makrotragovi su dovoljne veliåine. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati.

Naime. oãteñenja vetrobranskog stakla. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda.3. 8 224 . oãteñenja prednje åeone maske vozila. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. Ålanovi uviœajne ekipe. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode.3. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. 8. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju.. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode.5. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi.Lipovac. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). a tragovi na vozilima. kod obaranja peãaka. a posebno rukovodioci uviœaja. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). – tragove na povrãinama van kolovoza. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. 8.. Na primer. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika.4. P. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. razlikujemo: – tragove na kolovozu. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova.

krvni podlivi i prelomi rebara.. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica.. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. – u vozilu.. majicu i sl. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. – na suvozaåu: povrede ruku. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa.8.3. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. pocepane pantalone u predelu potkolenice. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. oãteñenja. . oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). kruæni krvni podliv od volana. u predelu butne kosti i karlice.. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. povrede glave i åela od ogledala. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa.). tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa.) itd. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju.). “gasa” ili spojnice. 225 8.. ruåica vrata. prelomi kostiju ruku. prelomi lobanje itd. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. õemper. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. nasloni za ruke i sl. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa. butne kosti i karlice. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu.

a nalaze se na licu mesta. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti.3. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. Najåeãñe su ovo 8 226 . sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. a koji bi morali ostati. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. krivolinijske i kombinovane). – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). a kasnije i u sudskom postupku. – koncentrisane tragove.6.Lipovac. 8. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. na licu: – nañi sve tragove. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. P. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. – linijske tragove (pravolinijske. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. ako je ova verzija taåna. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja.

odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. akumulator itd. prvi korak u njihovoj obradi. 227 8. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. Kada se shvati saobrañajna situacija. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”.4. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. a posebno rukovodilac uviœaja.4. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. na prvi pogled.8. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. prvenstveno. Ostali ålanovi ekipe. torba koja je ispala peãaku.4. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara).). Meœutim. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. Meœutim. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. 8.1. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . tj. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju.

Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. trag se mulaæira itd. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati.4. 8. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. ne daju niãta novo. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Shvatajuñi izjave. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. niti su pouzdaniji. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. promene ili uniãtavanja. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Naime. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. Na primer. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode.2.Lipovac. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Konaåno. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. Naime. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Meœutim. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. P. pa i saobrañajne nezgode. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode.

a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. uåesnici nezgode i sl.. kupama. njih bi trebalo markirati pre pomeranja.). Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). . Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”.. “stop-policija” i sl.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza.. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. Meœutim.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. 229 8. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. (ålan 148. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). U nekim sluåajevima. parkiranjem sluæbenog vozila itd. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode.8. od poæara i sl. Naime. pa i obezbeœenja tragova. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. rampama i drugim preprekama. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda.4.. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja.

Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. ciglom.). a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. ako ih nismo markirali i sl. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu.). 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer.Lipovac. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti.4. poloæaj tragova stakla. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. U zavisnosti od konkretnih uslova. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode.). merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). odnose se povreœena lica. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. 8. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. rasuti zemlja. crepom. P. ako ga ne markiramo. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi.).3. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . åesto se pomeraju vozila. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila.

4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. 3. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno.. tragova stakla i sliåno. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane... praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije). Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. pa se one i analiziraju. b c. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. markirati tragove. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. . zemljanim. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. A1. .). Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. Dakle.2.4. Pri markiranju poloæaja predmeta. 1d.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). oãteñenja predmeta. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . a. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. odnosno detalji na ovim tragovima. Tragovi na licima. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu.). Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. 8. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). ... vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina.4.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A.. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. Ako se markiranje vrãi na licu mesta. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). – slovne (alfabetske) oznake (A. B C. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. onda se markirna linija prekida. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. 231 8. odnosno oblik zone traga. Tako se mogu markirati povrede lica.8. . pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. nego onim koje oni odrede na fotografijama.. leãevima..4. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran.

Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. Oznaåavanje tragova se. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. moæe se prvo napraviti snimak tragova. P. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom.). 3) oznaåe se linijski tragovi. poloæaj svedoka i sl. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake).). – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. Izuzetno. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. vrãi pre fotografisanja. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne).Lipovac. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. 8 232 . vaæna oãteñenja vozila. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. crepom i sl. po pravilu. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. on se moæe oznaåiti na fotografijama. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. po pravilu. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. plastike i sliånih materijala. poloæaj vozila pre pomeranja. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. Obiåno se. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. tragovi na objektima i sliåno). jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. oznaåavaju na licu mesta. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. tako da se dobro vide na fotografijama. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti.

izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). plan). – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. U zavisnosti od znaåaja traga. po potrebi. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. 233 8.8. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. u vezi oznaåavanja. ucrtati. – fotografisanje i videosnimanje. a u drugim se ne navode (zapisnik). tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). snimiti (fotografisati izgled traga. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. Na primer. Dakle. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i.5. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. 8. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije.4. odnosno detalja na njemu).4.

neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. niti ekstremno ubrzavani. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove.5. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. oãteñenja vozila. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. svakako. ako nisu forsirano koåeni. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. Meœutim. 8 234 .Lipovac. tj. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. b) tragovi koåenja. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). Pored toga znaåaj nekih tragova. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. P.). tahografski zapis itd). pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. tj. c) tragovi zanoãenja. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd.1.5. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. 8. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. promene na tragu nastale pri sudaru. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode.

na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive.. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. – markirati trag.5. mulaæirati trag. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. 235 8. povaljana trava i sl. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika.1. – oznaåiti trag voæçe. . Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. a na Slici 8. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. – fotografisati trag. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. Meœutim. – izmeriti trag. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. – skicirati trag. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje.) predstavlja trag voænje.2.8. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. Ova promena na povrãini podloge (utisak. pre svega. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. i to. niti je ekstremno ubrzavano). Na Slici 8. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. po snegu. po rastopljenom asfaltu. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku.

8 236 . Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. 72. K. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã).. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti.1. Beograd. Zemun. 2000. P. str.Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.

odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. 237 8. prenosi komandu do nogu i ruku. a pod dejstvom sila koåeça. Dakle.. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno.5. Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). – isti vozaåi bræe reaguju. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). . Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0.2 sekunde.3 do 0.7 sekundi. bo (m/h2). ako se vozilo kreñe na uzbrdici. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). ablenduje.5 do 1. tj.15 do 0. skreñe.5 sekundi.25 sekundi. obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. – staça kolovoznog zastora itd. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju.15 do 0. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). ako je situacija opasnija i prostija. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça).. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. umorni vozaåi. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). – optereñenosti vozila. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. alkoholisani vozaåi. Meœutim. a kod pneumatskih koånica od 0. vozaåi pod uticajem droga i lekova. – vreme odziva koåionog sistema (t2). odnosno do koåionih diskova ili doboãa. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. Od trenutka proklizavaça. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. koåi i sliåno).8.

Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. odnosno do blokiraça pneumatika. Pri forsiranom koåeçu. ako se mogu uoåiti. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. ako se vozilo nastavi kretati. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). Naime. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça.Lipovac. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. Meœutim. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). ako je veña brzina vozila. odnosno crçi tragovi na kolovozu. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. optereñeçe vozila. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. po pravilu. tj. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. P. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). zagreva se i topi. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. proklizavaçe je maçe. U prvoj fazi. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. U drugoj fazi. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). odnosno.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. proklizavaçe je potpuno. 8 238 . ima izraæene spoÿaãçe ivice. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. loãi pneumatici i sliåno). Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. klizav kolovoz. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. dolazi do proklizavaça pneumatika. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom.

Konaåno. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. Naime. Meœutim. u procesu koåeça. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). onda je vozilo samo prikoåeno. pa nastavilo voæçu. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. ako vozilo nije stalo. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. a zavrãeci tragova su u istoj visini. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan.8. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. 10 Kinetiåka energija se. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. – Ako je vozilo pomereno. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça.5. 239 8. pretvara u rad sila koåeça.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. .9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno.

– ãirina pneumatika. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. ãirinu traga). nañi karakteristiåne. – skicirati tragove koåeça.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. utvrditi i dokumentovati neispravnost. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. Meœutim. Ako nekog traga koåeça nema. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. eventualno.Lipovac. detaÿe (promene) na tragu. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. poloæaj i veliåine tragove koåeça. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. 8 240 . detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. a posebno one koji nastaju pri sudaru. 12 Dakle. Izuzetno. 11 Ako se trag pruæa luåno. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. da je slabije koåio i sliåno. – markirati tragove koåeça (po potrebi). posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. gde ñe se. na licu mesta se samo sumça. duæinu i. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. – legendom objasniti oznake. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. na licu mesta ñemo posumçati. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. – fotografije bi trebalo da prikaæu. P.). – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. tj. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. po potrebi. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled.

241 8. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd.05 7.95 0.60 3.90 1. str.45 5.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5.2.58 .30 5.15 6. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.31 0.55 5.35 5.90 3.45 7..13 7.8.29 0. K. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.65 4. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.00 3.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.5.14 14 Lipovac.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.13 1. 2000. 92.25 8. Zemun.49 6.35 1. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.

tip i godinu proizvodçe vozila. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. led. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. spreåava se potpuno proklizavaçe. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. tj. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. åak. anti blokirajuñi sistemi (ABS). Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. siñi ñe sa puta. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno).Lipovac. voda. P. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. tzv. – nagle promene pravca pruæaça traga. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. Mada postoje razliåite varijante ABS. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS.

niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. slabÿeçe. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz.5. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. Naime. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. u krivini ili raskrsnici). 243 8. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. jakog boånog vetra i sliåno. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. za razliku od koåeça. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça.8. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. pristupamo çihovoj obradi. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). a posebno na tragovima voæçe.

Lipovac. sudar i sliåno. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. doãlo je do zanoãeça. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. u nekim situacijama. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. a pre svega oãteñeça vozila. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). 15 Naime. detaÿno obraditi tragove sudara. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. boåni nagib kolovoza. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. opisati. Znaåaj tragova zanoãeça je. klizav kolovoz. putaçu vozila u skretaçu. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). 8 244 . kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. P. ovaj detaÿ fotografisati. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara.

u situacijama kada su sile priaçaça male. tj. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. Naime. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. Izuzetno. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom.5. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. tj. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni.8. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. ako je trag zanoãeça dug. pri klizaçu. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. çihovo rastojaçe je promenÿivo. a ako su uoåÿive one su ukoãene. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). U svakom od ovih sluåajeva. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. 6) skicirati tragove zanoãeça. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. ni na podlozi. ne vide se celom duæinom. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. i to: – pri koåeçu.

– pri snaænim sudarima vozila.Lipovac. – ako je grebaçe posledica sudara. iviåçake. Na licu mesta se najåeãñe.). tj. tj. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. odnosno çihovo poreklo. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. spuãtaju i grebu po kolovozu. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. objekte i sliåno. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). kad se doçi delovi vozila deformiãu. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. kvalitetno fiksirati staçe podloge. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. na vozilu i kolovozu. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. doãlo je do nekontrolisanog kretaça. pri sudarima vozila. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. P. pa se ne meri pojedinaåno. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. – pri pucaçu pneumatika. 8 246 . – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. na vozilu i objektu itd. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe.

ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila.5. poloæaj. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. – pri kretaçu posle sudara. Naæalost. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. komadi razbijenog stakla. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. Da bi se ova pretraga olakãala. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. zemÿa. 247 . – pri sudaru. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). staklo. – fotografisati tragove grebaça (u parovima).5. – otkriti poreklo tragova grebaça. sneg i sliåno. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. mesta snaænih sudara vozila. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. 8. i to: mesta prevrtaça vozila. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. kolovoza ili prepreke.2. motora i sliåno. mesta obaraça bicikla. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga).8. veliåinu i poreklo tragova grebaça. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. nemoguñe dokazivati naknadno. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. oãteñeni delovi vozila. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. a åesto. delovi spoÿçih ogledala. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. mesta eksplozije pneumatika. ÿuspice boje i gita. led. delovi ukrasnih lajsni. – u zapisniku detaÿno opisati izgled.

a vozila se nisu pomerala posle nezgode. uporedo sa analizom ostalih tragova. P. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. 8 248 . Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta.Lipovac. od atmosferskih prilika i sliåno. sneg. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. kiãa. sakriti ili uniãtiti ove tragove. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. od vrste sudara. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. zemÿa. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. – kod nezgoda sa NN vozilom. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. Kretanje vozila i ljudi. ako nisu markirani. Sa druge strane. od oblika i mase predmeta. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). sneg i sliåno. pre sudara. Naime.). na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. Na primer. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. Naime. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova.

oblik i veliåinu predmeta). Krajnji poloæaj vozila. trebalo bi napomenuti. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila).3. u vezi je sa mehanizmom sudara. 249 8. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. 8. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. koje je nosio peãak ili biciklista. poloæaj i veliåinu ovih tragova. krupniji komadi stakla fara). da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. a posebno mehanizam sudara. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. okvira fara. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. U tom smislu. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. poreklo. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. Krajnji poloæaj vozila. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje.8. Konaåno. izgled.5. brzine vozila u trenutku sudara. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. merimo ga kao koncentrisan trag. Ako su dimenzije traga znaåajne.5. sudarnu brzinu. lica i predmeta na mesta nezgode. Naime. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). obavezno se vrãi. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). meriñemo ih kao povrãinske tragove. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). sudarnim brzinama. odnosno odgovarajuñim merenjima. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. ukrasnih lajsni. mestom sudara. Posebno je znaåajno. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. vrste sudara. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag.

Lipovac. Lipovac. 1996. Aranœelovac. uviœaj. Lipovac. Lipovac. Dragaå. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Privredna ãtampa. V. Tumbas. 1963.. svezak 1. Obrada daobrañajne nezgode. S. i Æarkoviñ M... S. Unfallversuche. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Detroit. Nicholas S. K. Maksimoviñ. Beograd.. Gorkiñ. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. Kriminalistiåka tehnika. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Policijska akademija.. 1990.. Saobrañajna kriminalistika. 8 250 . veãtaåenje.. Krivokapiñ. Beograd.. J. Medicinska kriminalistika. Zemun. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. 1987... 1994.. Evenston. M. Gavriloviñ. Zemun.. 2000. Beograd. i Ristiñ Æ. Kriminalistika taktika. Saobrañajni fakultet. R. P. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. Illinois. Beograd. 1981. Graœevinski fakultet. Vodineliñ. F. Beograd. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Grupa autora. Aranœeloviñ M. 1981. H. i Lindenmann H. Savremena administracija. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1986. Zemun. Kippenheim... Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd. H. Rotim. Burg. i Todoriñ U. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Beograd. III deo... K. Rolly Kinney. V. Mitroviñ. Zagreb. Beograd. Gregory Smith C. tragovi. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. i dr.. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Sluæbeni list SFRJ. 1994.. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. P. 1994. Burg.. Zemun. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.... 1996. Zagreb. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Aranœeloviñ M. K. 1994. otkrivanje nn – Uåinilaca. Lipovac. International Congress. K. 1989... Beograd. ekspertize prometnih nezgoda. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Society of Automotive Engineers.. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion.. Informator. Vujaniñ M. 1995. Zemun. i Rau H. V. Verlag Information Ambs Gmbh. R.. Åoviñ. 1996. 1981. Kippenheim. 2000. Kriminalistiåka tehnika. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Michigan. Beograd.

9.3. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.2.4. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .1. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9.

2.1. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. struåne organizacije. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . FTN. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). Bezbednost drumskog saobrañaja. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. privredni subjekti. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti.9. prava na slobodu. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. politiåke partije i organi1 Iniñ. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja.. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. 1997. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. 9. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. N. Sad. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. M. troãkovi i gubici. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. 253 9. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. U tom smislu. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi).

Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. Naime. ali i drugih subjekata. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. Skupãtine utvrœuju koncept. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. na propuste. P. putari. viãe ãkole. fakulteti. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. pravosuœe (organi sudske vlasti). ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. Izvrãni organi (vlada. srednje ãkole. osnovne ãkole. organi za saobrañaj. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. osiguranja. tehniåki pregledi vozila.). o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. nauåno-obrazovne ustanove. meœunarodne organizacije i institucije. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. pokrajinska. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. nevladine organizacije. stavova. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. autoãkole i sl. 254 . utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). i sl. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. organi unutraãnjih poslova. zdravstvene ustanove. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. prevoznici. Skupãtine (republiåka. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. izvrãni odbori gradova. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. gradsko veñe. organi prosvete i obrazovanja. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. autoãkole itd.

a posebno na vozaåe. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja.9. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. . ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. finansijska. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Sa druge strane. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. Sa druge strane. Posebno su znaåajne struåna. medijska i najãira javnost. struåne asocijacije i sl. Naime.). Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. EU i sl. razvija naãa znanja i praksu. vrãi transfer znanja i iskustava. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. odreœuje vizije. za razvoj domañih znanja. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. da prati savremena nauåna dostignuña. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. 255 9. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. politiåka. svojim efikasnim i struånim radom. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. na obostranu korist.2. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. u preventivne aktivnosti. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. za projektovanje mera i njihovo prañenje. tuæilaãtva. ulaganjem u razvoj nauke. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. sudovi. Preko ovih vladinih. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. vaspitno-popravne ustanove). osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Kroz redovno leåenje. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama).

izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. na osnovu stavova struåne javnosti. najãira javnost. pod uticajem struånjaka. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama.3. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. Zainteresovana finansijska javnost. najãira javnost ih prihvata. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. Na osnovu takve podrãke. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. 9. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. Medijska javnost. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. Konaåno. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. medija i delom politiåkih i drugih lidera. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. Sa druge strane. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima.Lipovac. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. Naime. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. P. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja.

– otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. 257 9.9. saobrañajne policije (dokument MUP-a). – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. Beograd. saobrañajna privreda i industija vozila. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. predviœanje.3. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. nevladine i druge organizacije. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. 2003. vozaåima. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. lokalna samouprava.3 Dakle. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. dræavna administracija. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. uåesnici u saobrañaju. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. u skladu sa evropskim standardima. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. Osim ulo- . – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. analitiåko prañenje.

Lipovac. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica.4. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. Naime. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. 9. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. U rejonima vojnih objekata. 258 . nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. S druge strane. ovog ålana. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. 9 Ålan 4. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP.. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. U vrãenju poslova iz stava 1.. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. u okviru svog delokruga. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. P. 3 i 4. organi unutraãnjih poslova. ma koliko bila velika uloga OUP-a. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. koordinacije. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). Meœutim. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima.

2002. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. . Jaker. VÃUP. 2001... na osnovu naãe prakse. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. G. Federal Office of Road Safety. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Jaker. Elliott. No 8-9. Defendologija. veku. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Novi Sad. K. Federal Office of Road Safety. M.. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. 259 9. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. Kambera. Minnesota Institute of Public Health. Lipovac. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. 1992. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. 10 p. Keãetoviñ. K.. 2002.. B. Iniñ. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. K. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. Kambera.. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. i Keãetoviñ Æ. Lipovac. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu.Literatura Literatura Boãkoviñ.. G. 2000. Lipovac. M. 1989. B. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. K. VÃUP. (Zbornik radova. i Vukaãinoviñ M. za potrebe ovog izlaganja. Neãiñ M. Minnesota Institute of Public Health. 257–262).. Novi Sad. 1991. 2000. Odnosi policije sa javnoãñu. Beograd. M. 2000. Banja Luka. Kriminalistiåka metodika. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. neka iskustva razvijenih zemalja. Budva.. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Lipovac. Æ. Bezbednost drumskog saobrañaja. 2001. Ipak. 249-258). znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima.. Elliott. 6p (Zbornik radova. 1998. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. i Banoviñ. Beograd. Kampanje u bezbednosti saobrañaja.. Novi Sad.

Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. 1–8). Vujaniñ. Traffic Safety Reference Guide. 6 p. Beograd. veku.. Beograd. B. 2004.. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. Fakultet organizacionih nauka. 3–6).. National Highway traffic safety administration.. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). 6p (Zbornik radova. Novi Sad. 2001. 2000 (Zbornik radova. S. 2000. Buliñ Œ. Beograd. Lipovac. Saobrañajni fakultet. K. M. Beograd. 1998. Simonoviñ.. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.. Strazburg.. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. i dr. Ljudska prava. Beograd. 9 260 . Preporuka (2001) 10.. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Policijska akademija. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. 2000. K. i Lipovac K. Paris. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. B. B. M. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Pantazijeviñ. Reforma saobrañajne policije. Beograd i Banja Luka. 6 p. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. 59 – 65) Miliniñ. Lipovac. 1-6). Beograd. i Vukaãinoviñ M. K. Sad. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. i dr. i dr. CIBS. Plato.. 287–292).. Bezbednost 2. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Vujaniñ.. Milosavljeviñ. N. Beograd. 2003. (Zbornik radova. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. 1982. Vujaniñ. OECD.. 2002. Nauka o policiji. 1996. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Bezbednost saobrañaja. Beograd. i Vukaãinoviñ M. CIBS. i Vemiñ D. M. Evropski kodeks policijske etike. VÃUP. B. Beograd. i Peãiñ D. K. 7. Lipovac. S.. 2001. (dokument MUP-a). Æ. K. (Zbornik radova. 2001. Policijska akademija. (Zbornik radova. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 8 p. K. Beograd. Komitet ministara Saveta Evrope.. USA. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. Lipovac. 2001. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Beograd. Miletiñ. Beograd. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). 2003. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac.. 2003.. Marketing of Traffic Safety. 2001.Lipovac. 1997. Muræan.. Lipovac. P. 1993. Beograd. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). Pantazijeviñ. CIBS. 1999. K. Vujaniñ. 2003. M.. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Beograd. Lipovac.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.1. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .2. Neposredna kontrola saobrañaja 10.10.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . 5) odræavanje javnog reda. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. u smislu ovog zakona. 3) spreåavanje. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja.”. 6) regulisanje. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. Ipak. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj.. 1 . . s ciÿem nadzora. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . ålan 10). Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije).1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . kontrola. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota.” (Zakon o policiji.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje.. prava. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika.... bezbednost. 263 10.. sloboda i liånog integriteta lica. 2) bezbednosna zaãtita imovine. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. 2 Zakon o ministarstvima.. kontrola. ålan 3. kao i podrãka vladavini prava. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. Policijski poslovi..

Samo izuzetno (interventno).Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. saobrañajnim znakovima. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. 10. umor i bolest. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). lekova i dr. 264 . voænja pre sticanja prava na upravljanje. ali moæe da obuhvati i peãake. 10. pravilima saobrañaja.1. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. vozila i put. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd.1.1. 10 10. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. putnike i druge uåesnike u saobrañaju. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola.2. semaforima i drugom opremom. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta.1. upotreba droga. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). P. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. psihoaktivnih materija. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja.1. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo.4 10. d) novåana kazna na licu mesta. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. e) pokretanje prekrãajnog postupka. organ iz stava 1. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). odroni. vlasniãtvo tereta. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta.10. ZoBS).4. trotoara. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. smerokaza i dr. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza.1. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta.3. ZoBS) 265 10. bermi itd. pravilan raspored tereta na vozilu.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. ili ako je dotrajao. OUP iz ålana 154. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. funkcionisanje semafora itd. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). c) opomena uåesnika u saobrañaju. bankina. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. (udarne rupe na kolovozu. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja.” (ålan 155.1. 10. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. odnosno ukloni ili zameni. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije.” (ålan 156. propusta za vodu. potpornih zidova. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. ograda. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela.

ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. u naãim uslovima. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa.Lipovac.. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost.. ålan 290). Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. 266 . graœani i drugi subjekti. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). 7 “ . 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. voænja pre sticanja prava i sl. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. drugi dræavni organi. “ (Zakon o prekrãajima. javni i privatni sektor. Mada se. svako peto teretno vozilo i sl. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa).. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. Dakle. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. ali moæe biti opasna (npr. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. Neposrednim prisustvom u saobrañaju.. ali je vrlo rasprostranjeno. vozila ili deonica puta. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). P. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. Ovo nije ispravno. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen.). upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac.

postupak je zavrãen. ovog zakona. ålan 240. preko organa uprave koji je doneo reãenje. – policajac je uoåio prekrãaj. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). da plati isti iznos u roku od 8 dana. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. ovog zakona. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta.1. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. usvojilac.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. odnosno moæe ga dokazati. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku.. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). 267 10.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj.. æalba nije dozvoljena.. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog.10. kao i da . predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. popunjava se Zapisnik. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu.. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). odnosno staralac maloletnika. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. ålan 291). “ (Zakon o prekrãajima. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). niti izjavi æalbu. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. Ako novåana kazna iz ålana 290. 10 “.

e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). izrade zakona. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. 2004.Lipovac. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). Vlada Republike Srbije. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. Ukoliko lice uloæi Æalbu. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. niti se pojavi u OUPu. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). kao i za prekrãajni postupak. odluke skupãtine opãtine. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. 268 . prekid postupka. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). P.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. Ako se lice ne æali. Beograd. MUP – USP. MUP. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. 2004. 2002. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu.

S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere.1. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). po Zakonu. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. predoåava licu. zaãtitne mere i vaspitne mere. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. Uåinilac prekrãaja. upisuju se mere u vozaåku dozvolu.10. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. umoran. vozaå. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. odnosno lice). ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. lice plaña izreåenu kaznu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. nepodoban da upravlja vozilom. o znaåaju prekrãaja itd. ide na doobuku itd. Prekrãajni postupak se pokreñe. vrãi opãtu kontrolu (vozila. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje.). u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. a za lice od 16 godina kazne. zapreñenu kaznu i njegova prava.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. ide u zatvor. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. o ranijim kaznama. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. odnosno ako je.). Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. o prekrãiocu. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj.vozila. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. odnosno bolestan). tereta i vozaåa). 269 10. opomena. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom.

i 3. Vozaåu se. 1. 4. dokaz o prekrãiocu. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. izveãtaj o ranijim kaznama. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. u roku tri dana. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 2. 5. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. stav 2. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. vozaåa i tereta. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Ako lice. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi.Lipovac. P. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. 1. ZoOBS) 270 . 5. stav 2. bolest. ovog zakona. stav 3. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. 4. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. broj oduzete vozaåke dozvole. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. i 6. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. 2. stav 3.” (Ålan 212. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 1. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. kao i prema vozaåu iz ålana 190. ne preuzme vozaåku dozvolu. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). ovog zakona. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. i 6. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta.

Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). ovog ålana . Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole.1. ime i prezime vlasnika. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. 271 10. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. odnosno nedovoljno obezbeœen. ZoOBS.” (ålan 218. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja.i registarske tablice.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. a za prekrãaje iz stava 1. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. vrstu i registarski broj vozila. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ZoOBS. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Vozilo iz stava 1. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. ovog zakona. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. ime i prezime vlasnika.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. odnosno da upotrebi zimsku opremu. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. odnosno da su istekle probne tablice. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. ovog ålana. ZoOBS. na licu mesta. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. pismeno nareœenje.” (ålan 219. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji.21 . odnosno masu ili osovinsko optereñenje. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. stav 4.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna.” (ålan 216. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu.10.

ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. 10 272 . zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. 2. izvrãi opãtu kontrolu vozila. vreme. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. put i mesto oduzimanja.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. 2002. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. razlog oduzimanja. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. Beograd. P. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost.” (ålan 259. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. ili na kome je teret nepravilno smeãten. zatekne u saobrañaju: 1. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. odnosno da upotrebi zimsku opremu. ovog ålana. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. ZoBS. vozaåa i tereta. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. 3. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi.Lipovac. ZoOBS. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. odnosno nedovoljno obezbeœen. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. (ålan 217. Vlada Republike Srbije. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. datum. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. ovog ålana. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. uz strogo poãtovanje Zakona. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu.

Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. sa24 Isto. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. drzak naåin). S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. vojnik. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. oduzimanje predmeta. na nepreglednom putu). ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. sredstva izvrãenja (npr. novåana kazna i oduzimanje predmeta. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo.10. . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10.2. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve.2. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. a posebno obezbeœuje projektovanje. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. vreme smanjene vidljivosti). opasno oruœe – vozilo). ãkolska saobrañajna patrola. od strane ovlaãñenog lica. senzori. mesto (npr. izmenljiva signalizacija itd. 273 10. liånom svojstvu (npr. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. vreme izvrãenja (npr. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela.). Na osnovu dokaza. automatski brojaåi. kamere.

C. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. hendikepirana lica i sl.. Handbook of Road Safety Research. The Escape Project.. Federal Office of Road Safety. Strazburg. Lipovac. Policijska akademija. opravdan je termin “neposredno”. The Impact of Enforcement on Accidents. Weston Paul. VÃUP.. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. Technical Research Centre of Finland (VTT). Technical Research Centre of Finland (VTT). Evropski kodeks policijske etike. London. Nauka o policiji. Beograd.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Banja Luka. S. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova.. B. Bezbednost saobrañaja. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 1997. Report No. 2000. K. 53. April 1994. Miletiñ. 2000. Policijska akademija. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. 274 10 . opasni i vangabaritni tereti i sl. Preporuka (2001) 10. Keãetoviñ. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. No 8-9. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). 2002. Deliverable 5. Grime Geoffrey. Komitet ministara saveta Evrope. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . B. Odnos saobrañajne policije i javnosti. D. Monash university.). P. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. Deliverable 3 – WP 2. 2001. Milosavljeviñ. TRL. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. Zaidel. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd.M. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola.dok postoje razlozi za odstupanje). Beograd. Pantazijeviñ. bez ovlaãñenog lica. u svim situacijama koje su predvidive). Literatura Goldenbeld.).Lipovac. i dr. Æ. stara lica.. 1999. The Escape Project. radovi na putu i sl. The Police Traffic Control Function Zaal. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature... Beograd. Beograd. odræavanje puta i sl. 2000.. Sa druge strane. D. SWOV Institute for Road Safety Research. VÃUP. Odnosi policije sa javnoãñu. 2000. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja.). Defendologija. 1987.

Vidieti ål. 5. 2003. Zakon o ministarstvima. 24/94-297. 41/94-573. 80/89. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. MUP. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 29/90. br. 28/96-5. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. 2002. MUP . Zakon o prekrãajima. br. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. 19/04 i 84/04. 33. 34/92.“Sluæbeni list SRJ”. Vlada RS. br. 53/82. Zakon o bezbednosti saobrañaja.48/94-1497. 50/88. Zakona . 2004. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakona .USP. 101/05. 15/84. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. “Sluæbeni glasnik RS”. National Highway traffic safety administration. Zakona . 2. br. Vidieti ål.67/933111. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 13/93-284. Agencija za unapreœenje dræavne uprave.Literatura 275 10. br. 1. 21/90 i 28/91. MUP. Vidieti ål. Videti ål.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona . 5/86. Reforma saobrañajne policije. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. Zakona . br. 2003. Beograd. Zakona . Zakon o policiji. 101/05. USA.53/93-2467. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Vidieti ål. 28. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. 6. “Sluæbeni list SFRJ”. Metodologija izrade zakona. br. 63/ 88. br. Vidieti ål. 2004. .“Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik RS”.

1. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .2. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11.11. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.

11.1. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi.. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). Za vozila iz taåke 2. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. Izuzetno od odredbe stava 1. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. odnosno po sluæbenoj duænosti. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. voœenja i okonåanja upravnog postupka. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana.1. registruju se i traktori. .1 Prema ZoBS-u. ovog ålana.” (ZoOBS. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana .. – upravni poslovi u oblasti vozaåa.. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. ålan 195). 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke.. radne 1 “. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. O registrovanim vozilima vodi se evidencija.1. 279 11. 11.

P. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS).Lipovac. “ (ZoBS. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar.. motokultivatori.. bicikli sa motorom. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila.. – promena vlasnika vozila. – promena tehniåkih podataka o vozilu. Zakonom o opãtem upravnom postupku. – registracija motocikla. procesna kontrola. 2“ . – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. – odjava vozila. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. 280 . – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. motokultivatori. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. ålan 132). – pridruæivanje registarske oznake vozilu. 3 Ovo je upravna.. samo ako su registrovana. Za registrovano vozilo iz stava 1. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. – produæenje vaæenja registracije vozila. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. bicikli sa motorom. – privremena registracija vozila (RP).2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. vozila pod hipotekom i sl. zapreæna vozila. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*.). – registracija vangabaritnih vozila. internim aktima MUP-a (npr. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila).3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. – izdavanje uverenja o vozilima. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. radne maãine. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori.

7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. radne maãine. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica.). dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. 281 11. odnosno ãasije. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila.1. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). Stranka pokreñe ovaj proces. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). reãenje o nasledstvu i sl. dokaz se donosi na uvid.11. Kasnije se. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi.). opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. porez na dodatnu vrednost. dokazi o plañenim daæbinama. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. Dakle. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. motokultivatori. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. naknada za puteve. stara saobrañajna dozvola. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. Dakle.

vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. – ako je vozilo nestalo. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica).) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. promena boje vozila. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. a po potrebi i registarske tablice). Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. kupoprodajni ugovori.) ulaæu se u dosije vozila. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. – kada vlasnik vozila. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. – ako je vozilo uniãteno. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). Promena tehniåkih podataka o vozilu. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije.Lipovac.). podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. 282 . odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). P. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. Promena vlasnika vozila. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). Svi znaåajni dokazi (raåuni. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl.

i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). Meœutim. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. odnosno nosiocu prava raspolaganja. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). 283 11. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. na osnovu vaæeñe putne isprave. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Ukoliko doœe do gubitka. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Ukoliko je stara registracija istekla. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Uz zahtev za privremenom registracijom. Ukoliko je vaæila ranija registracija. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu.11. onda vlasnik ne plaña osiguranje. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine.1. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. Privremena registracija vozila. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela.

Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. prepravljana ili nije ni postojala. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). niti posebna potvrda. oãteñena. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. OUP vrãi identifikaciju vozila. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). ãirina. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. 284 . Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. visina). Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. veñ ih korisnik uniãtava. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. odnosno ãasije. u njegovo ime. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu.Lipovac. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku.

a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP.2. na osnovu dosijea vozila.1. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. o poreklu vozila. mesto. o osiguranju itd. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. “atest”). . Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica.11. Pariz. Na primer. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. o broju motora i broju ãasije.1. na zahtev stranke (izjava). starosni. struåni i uslov lepog ponaãanja. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. o registraciji. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. o prvoj registraciji. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. 285 11. 1909. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv.

– izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. “ (ZoOBS. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). – upisivanje novopoloæenih kategorija. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. 2) da je navrãilo 18 godina. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. stav 1. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”.. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. Izuzetno od odredbe taåke 2. – izdavanje instruktorskih dozvola. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu.. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). P. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu.Lipovac. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. 286 . 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. ålan 171). – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole.. ovog ålana.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP.. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju.

Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta.11. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole.1. 5) dve istovetne fotografije. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. Pored ovih sadræaja. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit).) i 5) dve istovetne fotografije. novo lekarsko uverenje itd. administrativne i druge takse i sl. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. odnosno meœunarodne obaveze. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). 287 11. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu.

uz zahtev. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. Vozaå.). P. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. drugi itd. to se unosi u evidencije vozaåa. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. skrati program obavezne obuke za vozaåa. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. odnosno gubitka vozaåke dozvole. radnom maãinom i motokultivatorom. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. lekarsko uverenje i sl. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. a nakon toga se produæava. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. 2) da je navrãila 23 godine starosti. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti).Lipovac.). Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. 288 . Lica starija od 65 godina. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine).

Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. nije izvrãena. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti.1. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. preduzeñe.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). Na osnovu prikupljenih informacija. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola.15 S druge strane. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. Zdravstvene ustanove. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. vojni organi. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. O izvrãenim merama vodi se evidencija. donese lekarsko uverenje. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces.11. o åemu se izdaje potvrda. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. sudovi. pa se smatra da mera ne teåe. Kada vozaå pristupi. tj. Sa druge strane. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. 289 11. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta.

P. 11 11. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti.Lipovac. o poloæenim kategorijama. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. za C i D kategoriju vozila). Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Poniãtena vozaåka dozvola. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr.1. o nekaænjavanju vozaåa. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. vrãi se na zahtev vozaåa. poniãtava se vozaåka dozvola. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. otvaranje centara za obuku vozaåa. 290 . Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. C ili D).3. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom).

2. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina.11. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). 291 11. struånjaka propisanih struånih profila). obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). panoa saobrañajnih znakova. . PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. katalozi i druga neophodna struåna literatura). njena ispravnost i dokumentacija o opremi. ovlaãñeno lice iz OUP-a. – opreme (postojanje propisane opreme. neophodno je podneti zahtev OUP-u. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. drugih zakona. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova.2. uredbi. grafoskopa i sl. – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. nastavnika teorijske nastave i dr. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. Na osnovu ovog zahteva. dokumentacija o pregledanim vozilima. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. Na primer. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). odnosno Vlada. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli.

Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. P. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 .Lipovac. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. Sa druge strane. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. odnosno gradska odluka i sl. Na primer. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. priprema odgovarajuñe predloge. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju.). u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. Saobrañajna policija. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. Na primer. Na primer. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. Konaåno. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. da li se i kako sprovodi. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. izgradnje i odræavanja puteva. Na primer.

33/97. 63/ 88. . Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . br. Zakona . Vidi: ål. Zakon o bezbednosti saobrañaja. odnosno javnom tuæiocu. “Sluæbeni glasnik RS” br. “Sluæbeni glasnik SRS”. 15/84. Vidieti: Odluku US RS IU br. “Sluæbeni glasnik RS”. 6. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 101/05. 29/90. br. 53/82. 28. Zakon o opãtem upravnom postupku. 293 11. 101/05. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). 79/05. Zakon o policiji. br. br. Videti: ålan 1. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. Videti: ålan 5. 41/94-573. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. “Sluæbeni glasnik RS” br. pravo æalbe itd. “Sluæbeni list SFRJ”. Zakona – 67/93-3111. 80/89.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br.“Sluæbeni list SRJ”. 21/90 i 28/91. Vidi: ål. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. 5/86.“Sluæbeni list SRJ”. 2. Vidi: ål. “Sluæbeni list SRJ”. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Videti: ålan 33. 34/92. 13/93-284. Zakon o ministarstvima. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 19/04 i 84/04. 24/94-297. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakon o dræavnoj upravi. 30/94 – 25/97509. br. 28/96-5. Zakon o prekrãajima. 50/88. Zakona – 53/93-2467. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. u OUP-u vode se propisane evidencije. Zakona – 48/94-1497.

Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12.6. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.5. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.3.4. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12.2.12.1. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.

izriåu se zakonom odreœene mere. br. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. U zavisnosti od rezultata nadzora. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja.1. br.12. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. 297 12. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. prestanak druãtva). odnosno pokreñu razliåiti postupci. S toga se. br. 33/97). promene statusa. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .

u skladu sa zakonom.. pravosnaænost reãenja. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. objekata. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. 2) izricanje mandatne kazne.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. postrojenja. sluæbenost. ureœaja.Lipovac. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. organizacije. javnost. pruæanje pomoñi neukoj stranci. zaãtita prava graœana i javnog interesa. ekonomiånost postupka. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. 4) izdavanje privremenih nareœenja. samostalnost u radu. P. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). sasluãanje stranke. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. ocena dokaza. odnosno zabrana. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. efikasnost. predmeta i robe. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. upotreba jezika i pisma. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. Pored opãtih naåela (zakonitost. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. evidencije i druge dokumentacije. koja vrãi poslove dræavne uprave. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. 3) pregledanje poslovnih prostorija. P. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). 6) obaveãtavanje drugog organa. materijalna istina. 298 . pravo na æalbu. saradnja sa drugim organima i organizacijama. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta.

Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). . Ako postoji potreba. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. 3. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. godine æivota i braåno stanje). prituæbe i drugog sliånog akta. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. mesto roœenja. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. od strane ovlaãñenog lica. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka.12. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. prebivaliãte ili boraviãte. Upoznavanje se vrãi. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. U protivnom. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. Vlasnik – dræalac stvari. uåeãñem u izvoœenju do299 12. okolnostima i prikupljenim dokazima. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. izjave stranaka. iskazi svedoka. Po pravilu. 2. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. 4. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora.2. prezime.2. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. zanimanje. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta.

Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. uputstvo o pravnom sredstvu. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. P. 300 . organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. 5. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. dispozitiv (izreku). upisuju se u zapisnik ãto taånije. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. Pri tom. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. Pismeno reãenje sadræi: uvod. reãenje se moæe doneti i usmeno. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. u sluåajevima predviœenim zakonom. Izuzetno. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. Reãenje se donosi pismeno. Izuzetno. Izjave stranaka. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu.. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. punomoñnika ili predstavnika. crteæi. kao i datih izjava. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. ako jesu. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. fotografije i drugi prilozi. a. imena sluæbenih lica. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. potpis sluæbenog lica i peåat organa. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. zbog åega se poniãtava reãenje. obrazloæenje. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. mesto i vreme nadzora (dan i åas). predmet u kome se vrãi nadzor. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. P.Lipovac. skice. po potrebi i njihovim reåima. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. svedoka.

naselje. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. a mogu se raåunati i na åasove. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. Kad je rok odreœen po danima. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak.12. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. moæe se podeliti i na viãe taåaka. 301 12. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. 7. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. a ako je potrebno. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Podnesak je podnesen u roku. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. Rokovi se raåunaju na dane. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. odnosno telefaksom. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. mesece i godine. dan predaje poãti. propis o nadleænosti tog organa. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu.2. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. meseca. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ne uraåunava se u rok. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. odnosno odredili. Rok koji je odreœen po mesecima. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. 6. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. Ako u postupku uåestvuju organizacija. to mora biti navedeno u dispozitivu. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. utvrœeno åinjeniåno stanje. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. odnosno godine.

moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. 302 . P. a na ãtetu javnog interesa. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. Dræavni. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. u granicama zahteva stranke. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. kad su zakonom ovlaãñeni. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. Kad je æalba propisno izjavljena. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. Nedopuãtenu. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. Prema rezultatu dopunjenog postupka. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. on moæe postupak dopuniti. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. odnosno javni tuæilac. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. on je odmah ãalje prvostepenom organu. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. a on je propustio da je koristi. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva.Lipovac. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. kao i poãto je æalba iz– javljena. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. a u skladu sa Zakonom o policiji. ako zakonom nije drukåije odreœeno. ako je to zakonom predviœeno. odnosno poslata drugostepenom organu. Izuzetno. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. iz nadleænosti OUP-a. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. 9. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja.

u osnovnim i srednjim ãkolama).3. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. . osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. 2) tehniåkih pregleda vozila. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. 303 12. sistematizuju se i unapreœuju znanja. kroz uåeãñe u saobrañaju. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. bez odlaganja.12. K. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. 4 Lipovac. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. uz æalbu. ålan 3). 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. Tako. stiåu se najvaæniji stavovi. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. u predãkolskim ustanovama. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. duæan je. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Prvostepeni organ je duæan da. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. u uvodnim odredbama ZoBS-a. 2002. Zbornik radova (181-194).” (ZoBS. Apatin. II – u autoãkoli. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove.3.

br. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu.. doobuka. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 50/88.. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. br. br.. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. 11) sistem kazni. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. P.).. 7) doobuku vozaåa. 2/83). br. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. 80/89. 2/83). 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. 63/80. 2/83). OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. 53/82. 10) obuku za viãu kategoriju. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. . Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. . br. 12 304 .). – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. 9) sistem vozaåkih dozvola. br. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu.Lipovac. selekciju kandidata za vozaåe.

struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. ureœaji i uåila. Meœutim. br. a na osnovu zahteva. overen nastavni plan i program. vozila na motorni pogon. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). poãtovanje propisa i savestan rad).3. – da li vozilo ispunjava uslove. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). poãtovanje nastavnog plana i programa. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova.12. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). ãemama. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . dokaze da raspolaæe poligonom. sredstva. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. vozilima.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). uåilima. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. 305 12. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. prostorijama. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. akt o osnivanju.

– ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. 306 . odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu.8 struåni kadar. tehniåka dokumentacija i evidencije). Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. pantljika. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. br. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. regloskop (za kontrolu farova). merna letva. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. ZoBS. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom.4.7 12. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2/83). Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.Lipovac. Vrnjaåka Banja. 23/84) i propisi o merilima i merenjima. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. fonometar (za merenje buke). br. 23/84). propisana oprema. ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. br. ãtoperica i katalog boja. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. valjci (za merenje sila koåenja). J. 2005. ukupnim masama.. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. P. Pravilnik o dimenzijama. 7 12 Vasiljeviñ. 2 /83).

Organi za saobrañaj (direkcije). samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. OUP. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. Meœutim.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. opremljena i ovlaãñena. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. Lokalnim putevima. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. 307 12. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). svakodnevno prati stanje puteva. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije).12. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja.5. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj.5. . (Dræavnim putevima I i II reda. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila.

nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima... ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. ZoBS). ZoBS). Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154.” (ZoOBS ålan 8). 10 ”. odnosno donese reãenje da se postavi. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. Organizacije i zajednice iz stava 1. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. Samoupravne interesne zajednice. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8.6. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. ZoBS).Lipovac. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. 308 . OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. ZoOBS). tako i za sopstvene potrebe.. 12. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe.. ZoBS). a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). u vreme turistiåkih sezona. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. sportskih i sliånih dogaœaja. P. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima.. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe.). nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja.

– evidencije. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. – tehniåke preglede vozila (redovni. – redove voænje i naåin nagraœivanja. – radno vreme vozaåa. novog vozaåa i svaku deonicu puta. ålan 164). uloæaka. dnevni i povremeni). svaki pravoz. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. kontrola i evidentiranje tah. ovlaãñenja. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. Dakle. delokrug. – psihofiziåko stanje vozaåa. – posedanje vozila. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .12. ålan 8). naåin vrãenja kontrole. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. 309 12. vozaåa instruktora. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila.6. vanredni. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. Prema republiåkom ZoBS. – optereñenje vozila. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. periodiåni. svakog instruktora. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. – koriãñenje tahografa. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. svakog kandidata za vozaåe.

“Sluæbeni glasnik RS”. niti vozila za obuku). 15/84. “Sluæbeni glasnik SRS”. ukupnim masama. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 23/84. Zakon o prekrãajima. 13/93-284. 33/97. 2002. br. “Sluæbeni list SFRJ”. 101/05. br. (dokument MUP-a). “Sluæbeni glasnik SRS”. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. “Sluæbeni glasnik RS”. vozila. 2/83. br. Beograd. Videti ålan 1. br. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Zakona – 48/94-1497. Vrnjaåka Banja. 41/94-573. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. P. Zakona – 67/933111. K. br. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. S druge strane. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. MUP – USP. 23/84. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. 63/88. Zakon o policiji. 2003. 24/94-297. Videti ålan 5.. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. 19/04 i 84/04. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. Vidieti ålan 33. Vidieti ålan 28. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. Literatura Kovaåeviñ. “Sluæbeni glasnik RS”.. 34/92. Lipovac. Zbornik radova (181-194). J. Zakon o dræavnoj upravi.. MUP. 5/86. 2004. 2/83. 50/88. Videti ålan 6. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Videti Odluku SUS IU br. “Sluæbeni glasnik SRS”. 29/90. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja.Lipovac. br. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. Zakon o bezbednosti saobrañaja. Vasiljeviñ. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. br. 30/94 – 25/97-509. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. 21/90 i 28/91. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. br. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. br. 80/89. Videti Odluku US RS IU br. “Sluæbeni glasnik RS”. 53/82. br. br. 28/96-5. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. P. br. Zakon o ministarstvima. 101/05. “Sluæbeni glasnik SRS”. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Reforma saobrañajne policije. Videti ålan 2. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 310 12 . 2/83. vozaåi i prevoz. br. 79/05. 2004. Pravilnik o dimenzijama. 2005. br. Policija se moæe. Apatin. Zakona – 53/93-2467. u kontroli na putu. Zakon o opãtem upravnom postupku. “Sluæbeni list SRJ”. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. posvetiti drugim izvorima opasnosti. br. br.

6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.4.7. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.5.1.13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .2. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13.3.

Na primer. o saobrañajnim prekrãajima. 313 13. u okviru svoga redovnog posla. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. o radu centara za obuku vozaåa. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. o vozilima. Meœutim. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. o vozaåkim ispitima itd. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. neposredna kontrola saobrañaja. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja.1. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. kontroliãe saobrañaj. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. 13. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . o saobrañajnim nezgodama.). o tehniåkim pregledima. OUP.

kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. stepen poãtovanja svetlosnih signala. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. procenat prekoraåenja. nego prañenje nezgoda na putu. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). Meœutim. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. – konflikata u saobrañaju. poãtovanje ograniåenja brzine. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. poãtovanje zabrane parkiranja. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. S druge strane. ovo je jednostavniji. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. procenat sporih vozila i disperziju brzina. poãtovanje reæima saobrañaja itd. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. a posebno: srednju vrednost. P. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. Naime. odnosno droga. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. humaniji. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. – stepena prihvataça propisa. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu.Lipovac. veliåinu prekoraåenja. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). odnosno preduzeñe koje upravlja putem. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. 314 13 . senzori).

13. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. vozilima i saobrañajnim nezgodama. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). u toku rada.000 do 100. saradnja sa medijima. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. Svaki saobrañajni policajac. polugodiãnje. tako ãto se prate konflikti na putu. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. – periodiåne (dnevne. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. nauånim i struånim institucijama. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. U zavisnosti od teæine. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. konflikti se dogaœaju od 10.13. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja.2. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. 315 13.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. zbog uticaja prisustva policije. izveãtaja i biltena. sedmiåne. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. Ovako se bezbedno. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. veñ i prihvatanje propisa.2. dræavnim organima i drugim subjektima. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. meseåne.

OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. projekata itd. prevoza. istraæivanja. na evropskom ili regionalnom nivou. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. 13 13. odræavanja puteva. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. 13. 13. tehniåkih pregleda. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd.5. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. struånih udruæenja. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa.Lipovac.). regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte.3. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. P. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima.4. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. OUP treba da stalno inicira donoãenje. realizaciji i prañenju. tako ãto ñe: 316 . – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. polaganja vozaåkih ispita. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja.

– identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam.. tribine za roditelje i vaspitaåe . ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno.3 – pomoñ. peãaci. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. a posebno kada koristi sluæbena vozila. deca. a posebno stareãina. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. ne moæe se zameniti. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. filmovi. pozoriãne predstave. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti.6. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama.). promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. specijalni recidivizam. igre. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). hendikepirana lica. tj. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. pratiti efekte i unapreœivati ove programe.. dvotoåkaãi). 317 13. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama.13. – uåestvovati u realizaciji. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. . veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. Nama je interesantan saobrañajni.

obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. odnosno preduzeña. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. 13.Lipovac. a prema propisu koji donosi MUP. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. organa uprave i graœana. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. stavova. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. ålan 163). veãtina i ponaãanja u saobrañaju. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. 318 . pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. koje propisuje MUP. stavova. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. uåitelja.). elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. P. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. prvi roditeljski sastanak. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. uåeãñe u obuci. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja.7.

6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. jednoznaåna). 6) odreœivanje uloge mas-medija. 3) poruka (kratka. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. – pruæi policijsku podrãku kampanji. 5) izbor optimalne strategije kampanje. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 11) odreœivanje poåetka. jasna. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. korigujemo. 7) planiranje ostalih aktivnosti. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje.7. problemima.13. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. 10) odreœivanje sadræaja poruke. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. politiåka. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. zabludama i metodama izvoœenja. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. 2) ciljna grupa. stavove i ponaãanje). medijska i policijska). OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. 4) sredstvo prenoãenja poruke. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. trajanja i troãkova kampanje. 12) planiranje prateñih istraæivanja. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. finansijska. normativna. .

ponaãanje policije. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. umetnosti. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. biciklista i dr. S ciÿem uåenja. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. Policija je odluåila i sprovodi. Kaznama se sve reãava). umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. – unapreœivanje ponaãanja (dece. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). tj. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. Policija moæe sve. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. Dakle. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. novi nauåni i struåni stavovi. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). ciljnih grupa). a mediji treba samo da publikuju i objasne. U naãim uslovima postoje mala. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. Luka. B. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd..Lipovac. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). glume. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. mladih vozaåa. sankcije i sl. dobra je i kampanja).). ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve.. 2000). ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. P.

Na osnovu jasne podrãke struåne. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). S druge strane. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. Beograd. procenjeni na ispod 60%. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. Ipak. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. a zatim na 166 (2003). U toku 2003. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. Ipak. uz pomoñ AMSS i MUP-a. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. a posebno uniformisanih pripadnika policije. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. porastao je ugled saobrañajne policije. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. 2001/2003). 2000). pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima.13. saobrañajne policije i medija. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. saobrañajna policija je ostala usamljena. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). a zatim i u upravi grada. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . na 170 (2002). a zatim u republiåkoj vladi. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. Beograd. 2001/2003). zbog loãe medijske i finansijske podrãke. na 847 u toku 2002. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. policiji. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije.7. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. u Upravi saobrañajne policije Beograd. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. realizovana je podkampanja u medijima.

Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. umesto kampanja). Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. – kampanje treba pratiti. A. Minister of Transport. sama prinuda daje trenutne efekte. Designing Health Communication Campaigns. 322 . San Francisko. P.Lipovac. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja.. Elliot. Roads and Traffic Authority. – sahrani alkohol.. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan.. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. Gosche. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. Australia. P. Media Questions and Answers on 2010. Backer. Elliott and Shanahan Research. T. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. 1989. nego æivot u trenutku. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. 1995. 1992. B. B.M.. Rogers. a ne sebe. i Sopory. and the Environment. i 2005. H. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. Elliot. Social Development. New Zealand. E. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. Josscy-Bass. Social Marketing. Literatura Andreasen. Early & Often. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. a rezultate publikovati... razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti)..

Y. S. 6-8.E. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. New Zealand. S. i Lewis T. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Stead. 2002. Macpherson.. 1999. Centre for social marketing.. R. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. . 2002. Rossiter. T. Ogden. 1998. i Hastings. Media Choice. T.. MacFadyn. 1999. Advertising and Promotion Management Edition. i Taylor. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. Traffic Safety Reference Guide. Traffic Engineering and Management. New York. M. Centre for social marketing. National Highway Traffic Safety Administration. McGraw–Hill. J. CEMT. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. 1999. 3..R. i Donovan. No. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. K.. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. L. 1995.W. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. G. pp.. 1999.Literatura 323 13. Safety of Vulnerable Road Users. I. Nordic Road and Transport Research. Percy L. Marketing Bulletin..

10.14. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.4. Druãtvene promene.2.3. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.9.6. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.8. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .5. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14.1. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.7.

1.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. 52. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti.. V. 327 14. 2003. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. u radu policije i u odnosu policije i javnosti.14. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. Takoœe je neophodno da se neprekidno. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. DRUÃTVENE PROMENE. str. Kanada. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. nepristra1 Kavran. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. reforma. pa i policije kod svih zemalja. a proãirujuñi servisne funkcije. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. odreœuje ulogu. Meœutim. Zeland. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. prema svojim potrebama.) i zemljama u tranziciji. N. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. trening. svrhu. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. zemlje EU itd. Policija postaje servis graœana. a posebno u najrazvijenijim (SAD. okrenut i otvoren ka graœanima. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. Britanija. Teæi se efikasnijem. efikasnost. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. D. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Javna uprava. Beograd.

posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. na obostranu korist. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd.Lipovac. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. 328 .PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. Javni su i ciljevi rada. razumevanja i saradnje. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja.2. mediji. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. kao i pojedinci podloæni korupciji. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. najãira javnost. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. pa åak i najviãe rukovodioce. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. zloupotrebljavaju ovlaãñenja. stvaraju konfliktne situacije. politiåka javnost. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. 14. propisi koje sprovodi. o neefikasnom radu pojedinaca. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). P. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca.). Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti.

Saobrañajna policija je nezadovoljna. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. da ih stalno prate i unapreœuju. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. jer se iscrpljuje. sve viãe ometa saobrañaj. zbog uloge 329 14. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. Graœani nisu zadovoljni.3. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1.14. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. manje se eksponira i ometa saobrañaj. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. a neefikasnu. Meœutim. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. 14. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. Graœani. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti.3. U ovom procesu svi dobijaju. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. oni plañaju uslugu. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. gubitaka i troãkova. angaæuje sve viãe potencijala. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. a nekad je ugroæena i protoånost. jer su oni naruåioci usluge. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. preskupu. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. 2. Preterana policijska prinuda. bez druãtvene podrãke. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu.

ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. Zainteresovanost javnosti. javnost je i te kako zainteresovana. P. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. etniåkih i drugih manjina. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. uverenja i potvrda i dr. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Za rad saobrañajne policije. oruæanih listova. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu.4. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 .). Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove.Lipovac. U celini odnosa policije i javnosti. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. Osim toga policija kao najvidljiviji. Zbog svih ovih åinjenica. 14. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. liånih karata. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti.

ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. 1997. udruæenjima. ovlaãñenja propisana. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Zemun.14. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. na nauånim osnovama. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. peãaci. otkrivaju one koji to ne åine. vozaåi. Dakle. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. 2 Keãetoviñ. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. Aktivno ukljuåivanje graœana. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija.4. prekomerna brzina i sl. veñ policija zbog graœana. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. Odnos policije i javnosti. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi.). åak. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. Æ. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. njihovim organizacijama. kao i svih organizacija i institucija itd. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije.2 Veñina policijskih organizacija. Meœutim. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. saobrañajna policija. (projekat). efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. preduzeñima i asocijacijama. 331 14. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist.

– jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. 14. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. – slabljenju efektivnosti u radu.5. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti.). sankcionisa332 . svoj stav o saobrañajnoj policiji. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. P. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja.Lipovac. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. istraæivati i prilagoœavati. u Srbiji. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. – graœani saobrañajnu policiju. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. Godiãnje se.

preduzetih mera prinude.6.. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. B. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. Beograd. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. K. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. Ovako se formira pojedinaåni stav. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. starosti. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. Sa druge strane. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. a posebno negativnih reakcija javnosti.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti.14. po vizuelnom identitetu. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. 333 14. odnosno uniformisanosti.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). obrazovanju. No 3. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva.6. znakova i naredbi. nekompletna oprema i sl.4 3 Lipovac. socijalnom poreklu. 14. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. i Miliniñ. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 2002. graœani su trpeli odreœene posledice. Bezbednost. zdravstvenom stanju itd. u svojstvu vozaåa. funkciji u druãtvu. statusu. putnika ili peãaka.

zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. neaæurnosti.8 miliona vlasnika motornih vozila. loãe komunikacije. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. nedoslednosti u primeni propisa. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. nerazumljivo dugog åekanja u redu. ne samo od saobrañajnih. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. neefikasnosti sluæbe itd. uspostavljanje dobre komunikacije. U postupku izdavanja javnih isprava. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova.Lipovac. a vozaåima pro334 . saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. Interventnim regulisanjem saobrañaja.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. odbijanja zahteva. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. P. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. Zakonito. postupanjem po problematici javnog reda i mira.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. oko 3. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. pronalaæenjem lica za kojima se traga.

). kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. Sa druge strane. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. 335 14. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. reakcija policije je pozitivna. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. objektima. institucijama. izolacije ili samoizolacije. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. u toku 2000. pravilima saobrañaja. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. udaljenosti. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. Na primer. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. rasporedu ulica. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. ãta joj najviãe zamera. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju.14. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. Ovo izaziva konflikte. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. Na osnovu struånog informisanja i propagande. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja.6. starim i hendikepiranim osobama) i dr. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe.

obuke vozaåa. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. Meœutim. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. pohvale i predloge. tehniåke neispravnosti vozila. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. 336 .sr. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. P. tj. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. voænja pod dejstvom alkohola. nepropisno kretanje peãaka i sl. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. kao i u intervjuima (neposrednim. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. Povremenim saopãtenjima. posledicama i strukturi nastradalih lica. nauåno – obrazovnim institucijama. ali i negativnih primera. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. nevladinim i drugim organizacijama. Krsto Bezbednost saobrañaja 14.gov.Lipovac. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. da podnose predstavke.mup. radio. dræavnim organima. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. zapreñenim kaznama i dr.). znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. ako je prezentacija policije neaæurna. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. Masovni mediji (televizija.7. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. peticije. U protivnom. ukazati na nadleænost i obaveze.yu). uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. na tematskim konferencijama. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www.

analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. Zbog svrhe. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. crtanje. Obuka dece realizuje se kroz igru. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena.14. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. uåiteljima. 337 14. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. podnesaka. kriviånih prijava. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. ãkolske saobrañajne patrole. izveãtaja i dr. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. Ipak. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. Primera radi. kojom je obuhvañeno 62. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. “ãta znaã o saobrañaju”. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. saobrañajne patrole graœana itd. posebno dece i omladine. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje.7. polaganje vozaåkog ispita. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. Kvalitet rada saobrañajne policije. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. saobrañajna policija je realizovala 1. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju.. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. pisanje.907 uåenika.). ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . u Srbiji. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda.392 sata obuke. registracije vozila i sl. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. gledanje filmova. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. godine. u septembru 2001.

Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. struåna udruæenja. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. na struånim osnovama zas338 14 . Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. na obostranu korist. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. Uspostavÿeni kontakti. mogu se opredeliti kao struåna javnost.8. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe.Lipovac. ustanove i asocijacije. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. prostor u radio i TV emisijama. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. u procesu uspostavljanja dobrih. P. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. aæurnim bazama podataka. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. Zahteve i kritiku struåne javnosti. Saradnja sa nauåno. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. obrazovnim i struånim institucijama. Saradnjom sa Auto-moto savezom. za ove organizacije znaåi transfer. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. prostor u novinama i sl. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. koji odstupaju od opãtih interesa. principijelnim odnosom. obrazovne i struåne institucije i organizacije. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. da otklanja sve nepravilnosti. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita.

ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. zaãtita æivota i imovine ljudi. naåelo sluæbenosti.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. K. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. Sa druge strane. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. Odnos saobrañajne policije i javnosti. br. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. 14.9. Zakonodavac je. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 2000. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. naåelo humanosti. odnosa. Baça Luka. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. naåelo stalnosti. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti.. Primenom ovlaãñenja. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. Preko institucionalizovane javnosti. je zaãtita njega samog. vrlo precizno definisao ko. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. naåelo zakonitosti. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. 339 14. 5 Lipovac. Detendologija. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. 8-4. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu.14. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. Primera radi. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra.9. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja.

Nije moralno da policajac opominje. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Dakle.). Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. a posebno obuka vozaåa). odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. veñ i “duh zakona”). Da bi struåno radili svoj posao. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. na ãtetu kvaliteta rada.Lipovac. nacionalna pripadnost. Saobrañajni policajac je duæan. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. u svakom kontaktu. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. P. profesija i druge karakteristike liånosti. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. kacigu i druge sisteme zaãtite. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. Prema ovom naåelu. Meœutim. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. U tom smislu. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. zakonima i podzakonskim aktima. Åinjenje prekrãaja. – socijalni status. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. S druge strane. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja.

Zakon bi trebalo da. tako i u privatnom æivotu. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu.14. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. bar sa formalno-pravne strane. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. Ove pretpostavke omoguñuju. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. Policajac je duæan da.9. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. policije uopãte i druãtva u celini. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. u skladu sa zakonom. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Meœutim. Sa druge strane. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. kako na duænosti. za sve situacije u saobrañaju. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. Sa druge strane. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. a posebno ostali graœani. u skladu sa zakonom. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. 341 14. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. tako da to bude efikasno i jednostavno. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. moraju biti zadovoljni. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi.

Lipovac. uvaæavati graœanina. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). istraæuje i razvija. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. temperamentu. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. Naime.). a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. analizirati loãe primere. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. isticati i nagraœivati dobre primere itd. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. lopovluk. P. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. kulturi.10.) eliminiãe. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. 342 . a na ãtetu graœana. podræavaju ih i kada nisu u pravu. U naãim uslovima. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. poniæavanje liånosti i sl.

pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. za prigovore. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. predlaæu mere i aktivnosti. 343 14. za kritiåka miãljenja. za sugestije itd. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. na istaknutim mestima. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i.14. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. – Policija bi trebalo da. za savete. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. u skladu sa zakonom. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja.. a ne da se rad svede na represiju.10. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. analiziraju i predoåavaju rezultate. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). – Redovne konferencije za ãtampu. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac.

policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. tehniåki pregledi. u svakoj prilici. ta da se otvori graœanima. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. prave se video spotovi i sl. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. preduzeña za puteve. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. razliåitih organizacija i udruæenja. merama. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. koji bi trebalo. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. a posebno deci. nevladine organizacije itd. sadræajima. za dobrobit graœana. sa sveæim mrljama krvi. privrede. organizacijom. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. graœana. u narednom periodu iskoristiti. prevoznici. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu.Lipovac. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. jer se tako udaljava javnost od policije.7 Saobrañajna policija. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. 344 . nauåne i struåne ustanove. Tako se. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. uz bilbord sa imenima uåesnika. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. P.) i da im pomaæe u radu. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. primera radi. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija.

G... No 8-9. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Police Verbal Responses From Public Image. Odnos saobrañajne policije i javnosti. The Police Journal... Beograd.. Police: Practicies.. Beograd. Beograd. K. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .V. (seminarski rad). Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. Odnos policije i javnosti (projekat). 1997. Nauka o policiji. 2006. Keãetoviñ. 345 14. H.. Æ.. D. Minnesota Institute of Public Health. 1997. April 1995. Bezbednost saobrañaja. p. V. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Problems. V. i Miliniñ. 2002. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Trening.A Comparative International Analysis. K. B. Æ. 2002. Defendologija. 2001. Preporuka (2001) 10. 1985. 112 Cox. 2000.. M. K. S. Cvetkoviñ.Literatura Literatura Bayley. 2006. Bezbednost. Articles About Traffic Police Corruption. Javna uprava. 1996.. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Beograd. Peåar. S. 2003. Patterns of Policing . Allyn & Bacon. (seminarski rad). Lipovac. Kavran. Milosavljeviñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Rutgers University Press.. Reforma. No3. 2001. 3/1980. Evropski kodeks policijske etike. J. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. New Brunswick. 4. Perspectives. Lipovac. Traffic Safety Reference Guide. i Keãetoviñ. Skopljak. Jaker. SSUP. i Skalar. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Policijska akademija. 1994. Strazburg. J. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. B. 1973. A. Boston. D.. Beograd. Izbor. 1998. Efikasnost.. Woodhull. Pantazijeviñ. Lipovac. Banja Luka. Novi Sad. Komitet ministara saveta Evrope.393). National Highway Traffic Safety Administration. Zbornik radova (383 ..

3. Patrolna sluæba. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .15.1. vrste patrola 15.2. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.4. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15.

jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. Beograd. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. B. PATROLNA SLUÆBA. motociklom. Kontrola i regulisanje saobrañaja.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. 2 Miletiñ. nepropisnim kretanjem peãaka itd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. 3 Na primer. 1999. biciklom.15. 349 15. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km.1. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. putniåkim vozilom i helikopterom. 1 Leonard and More. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. Police organization and management. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. 2000. Police Science Series. odnosno zaãtite javnog reda i mira. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .. New York. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala.

efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). spora vozila na putu. padavine. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. a posebno u uæem gradskom jezgru. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. uslovi smanjene vidljivosti. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. u peãaåkim zonama. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. Ipak. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. U njima. zastoji na putu. Naime. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. blokade puteva i sl. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. po pravilu. Stareãina odreœuje sastav patrole. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). u naãim uslovima.). Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. P. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. Konaåno. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. pa se u tim uslovima slabije koriste. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl.Lipovac. 350 . kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. u kontroli peãaåkog saobrañaja. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. (ne pravi buku. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. U toku jedne smene. a onda mokri nastavljaju voænju. po pravilu. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. odnosno ulica. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. u stambenim oblastima. gust saobrañaj. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige.

lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. specijalizovane. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. sportskih i drugih priredbi itd. helikopterske patrole su veoma skupe. kombinovane (meãovite). Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. povremene.).). da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. demonstracija. Beograd. u toku sedmice (u dane vikenda. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. mobilne i stacionarne. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. U zavisnosti od naåina rada. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja.1.15. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi).). Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. radi nadzora. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. S druge strane. vrste patrola policajac. za materijalno tehniåka sredstva. B. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. toku pijaånog dana itd.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Zbog ekonomske krize. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. 1999. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. prañenja. u vreme turistiåke sezone. velika prekoraåenja brzine i sl. 351 15. a posebno za vreme smena turista i sl. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. 5 Miletiñ.. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima.) ili po potrebi (u vreme vaãera. Patrolna sluæba. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka.).

kontrolu tahografa. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. 6 Leonard and More. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. poreska policija.Lipovac. Police Organization and Management. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). voænja za vreme zabrane i sl. 352 . u proãlosti. Ove patrole mogu biti specijalizovane. blokade puta. pograniåna policija). Stacionarne patrole su. voænja u pijanom stanju. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. saobrañajna inspekcija itd. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). kontrolu prolazaka na crveno. prañenje odreœenih kategorija vozila.). Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. kontrola saobrañaja i sl. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine.2. kontrola tereta. New York.). kontrolu tereta. protivpoæarna policija. voænja neregistrovanih vozila.) ili drugih subjekata koji. 15. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. P. sudije za prekrãaje itd. Police Science Series. ãumska uprava. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. vojska. celo naselje. zajedno sa policijom. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. policija opãte nadleænosti. voænja ukradenih vozila. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. u blizini graniånih prelaza. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. 2000.

karakteristike putne mreæe.15. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. Police Science Series. 2000. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. ubice. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. vrsta zadataka koji su povereni policiji. rasprostranjenost korupcije. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa.7 do 1. zavisnici od droge. agresivni vozaåi i dr.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo.15 ⋅ ---I k = 0. zdravlje i sposobnosti policajaca.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. 7 Provalnici. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada.000 stanovnika i 2.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10.2. New York. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd.000 stanovnika. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n . odnos policije i javnosti. niti opãteprihvañena veliåina. obim i struktura saobrañaja.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. bezbednosna kultura u druãtvu. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. 1.85 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. zakonska reãenja. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica.000 do 250. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. kradljivci vozila.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela). 9 Leonard and More. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD.+ 0. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Ipak. prostitutke. 353 15. moral policajaca. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. Police Organization and Management. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom.

zamenik i dva pomoñnika komandira. str. 2003. zamenik. onda je posmatrana deonica (sektor.3. tri i viãe pomoñnika komandira. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). zamenik i pomoñnik komandira. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. D.0). osposobljenih i motivisanih stareãina. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. na osnovu broja radnika. Beograd. 10 Jankoviñ. pa bi trebalo poveñati broj patrola. prvenstveno. – preko 80 radnika – komandir.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. 48. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. – od 30 do 50 radnika – komandir.0). – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela).15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. – od 50 do 80 radnika – komandir.. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. 15. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. 354 . RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. 0. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici.0). Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih.Lipovac. P. dobro odabranih. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. Saobrañajni fakultet.

11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. tj. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. javnog reda i mira. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. S druge strane.1. neophodno je pripremiti potrebne dokaze.3. tehniåka podrãka. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). zaduæivanje i razduæivanje policajaca. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. nasilja u porodici. Interneta. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije.3. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. 12 sati rada (dan). administraciju. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. podrãku policijskim poslovima. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. administracija. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . tj. rukovoœenje itd. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. 355 15. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. ali ne deæura u prostorijama). zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. 24 sata odmora. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. voœenje evidencija i sl. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. posebne zadatke. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo).15. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). Sa druge strane. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. preventivnog rada u ãkolama. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. Konaåno.

15.2. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. do nezadovoljstva. raspodela ovog perioda (npr.Lipovac. prikuplja neophodne dokaze. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. broja i vrste saobrañajnih sektora. P. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. nalaæe veãtaåenja i sl. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. 356 . saradnja sa ãkolama. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. pratnja tereta. U proseku. Meœutim. loãeg planiranja. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu.12 struåne obuke i usavrãavanja.3. za prevenciju kriminala. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. 13 Nema opãteg pravila.13 Konaåno. akcija pojaåane kontrole i sl. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. nalaæe sprovoœenje mera. do poveñavanja optereñenja i stresa. Saradnja sa medijima. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. pomaæe istraænom sudiji. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). zaãtitu æivota i imovine. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. odnosno tuæiocu. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina.

2) kod svih uåesnika u saobrañaju. broj raskrsnica. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. obima saobrañaja. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. Naime. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe.15. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine).). æale se na neravnopravan poloæaj. pojedinaåna inicijativa. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja.3. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. poåinju izbegavati radne obaveze. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine.). obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. da idu u administraciju i sl. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. gustina uliåne mreæe. S druge strane. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. åeãñi su zastoji u saobrañaju. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15.

za pojedine puteve. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja.Lipovac. Na primer.). Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona.3. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. nepravilno kretanje peãaka i sl. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. 15. raste saobrañaj u turistiåkim centrima. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. slabije pokrivene oblasti.3. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. odnosno svakog policajca. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. voænje pre sticanja prava na upravljanje. neravnomernost po danima u toku meseca. voænje pod uticajem alkohola. P. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti.

prema industrijskim i administrativnim centrima. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. ne poãtuju znak “stop”. prav i pregledan put i sl.).) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. nema nepropisnih preticanja. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. a u popodnevnim satima je obratno. nego intenzitetu saobrañaja. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. za svaki konkretan sluåaj. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. voze za vreme zabrane. jer je saobrañaj veoma gust. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza.3. Suprotno tome. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. Na primer. 359 15. u nekim saobrañajnim uslovima. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. nepravilno se kreñu kolovozom. Sa druge strane. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Na primer. malo vozila na putu. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. jer nema uslova za preticanje. u nekim saobrañajnim uslovima. voze pod uticajem alkohola. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. Ova opãta pravila se moraju.15. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. Konaåno. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). a smanjuje se u veñim gradovima. S druge strane. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. Suprotno tome. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca.

kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. finansiranje. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. vozila. 14 Na primer. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. od 8 do 16 sati. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). ciljevima. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. puteve. propisi. 15 International Road Safety Strategy. prañenje efekata preduzetih mera. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. PRI. pomaganje povreœenima u nezgodama. organizaciju pomoñi povreœenima. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. Smene se mogu preklapati. promene ponaãanja. Ipak. 360 .4.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. White book. 2000. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. propise. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva.Lipovac.1.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati.4. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. 15. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. razvoj metodologije planiranja. Konaåno. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). zbog jednostavnosti planiranja. Lisabon. putevi. P. kazne. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. zadacima i prihvañenim naåinom rada. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene.

26 Lipovac. 23 Evropski kodeks policijske etike. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Komitet ministara saveta Evrope. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.4. Paper. PRI.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. Australian Transport Council. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. Na primer. Brisel. Melburn. 2005. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. Npr. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). K. Vrnjaåka Banja. 1999. Strazburg. Brisel. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. CEMT/CS(2002)7/PROV. zadatke u bezbednosti saobrañaja. Strategije bezbednosti saobrañaja. 19 ETSC – European Transport Safety Council. Npr. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. 2001. European Transport Safety Council (ETSC). 2000. Npr. COM(2000) 125 final. 361 15. godine. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. European Transport Policy For 2010: time to Decide. alkohol. 22 Past. Lisabon.25 Nacionalne strategije definiãu stanje.. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. 2000. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju.15. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. Konaåno. 2000. 2002. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. 1997. vizije. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Preporuke. 2001. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. Brussels. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. ETSC. brzina. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Evropska komisija. problem. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Present and Future Road Safety Work in Ecmt.

– nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. broj prekoraåenja brzine. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. Vrnjaåka Banja. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata.4. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. 362 . – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. B. planovi rada viãih organizacionih jedinica). ciljeve. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. 2005. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. P.. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. – instruktivno-kontrolna delatnost. broj odsustvovanja sa posla. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. broj akcija pojaåane kontrole. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). broj kontrola na putu. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. 27 15 Miliniñ. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Utvrœivanje planova rada.). region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja.2. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. srednja brzina na putu. a zatim kljuåne oblasti rada. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja.Lipovac.

jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka.. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). da li su shvatili zadatke i sl. od 7. polazak patrole iz stanice u 6. stanje liåne opreme i naoruæanja.25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja...30 do 12. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu.. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe.... pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto.. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine.. putniåko vozilo.00 do 6. odnosno njihovi zamenici. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu. .. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. domonstracije. belo.. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. Mada je Nalog veoma konkretan.. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. u raskrsnici ulica . Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15. urednost. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan.. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. odnosno pomoñnikom komandira.. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce.. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine .45 do 8. umor. u periodu od 11.00 sati...). Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora.. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole .. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe.. . U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. od 6.. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . u sluæbenim prostorijama. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli.4. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji.. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama.. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” . ãtrajkovi. blokade.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – ..15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu. obuåenost. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). u mestu . garaæa i sl..15..).

izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. Ostali pisani izveãtaji (npr.Lipovac. broj i struktura uoåenih prekrãaja. stareãina odobrava izlazak na teren. Instruktivno-kontrolna delatnost. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. Na osnovu sugestija stareãine. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. odnosno lice koje on ovlasti. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. izveãtaja deæurne sluæbe. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. U toku sluæbe. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. reãenja o prekrãajima. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. stareãina upravlja stanicom. P. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. prijave. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. rada administracije. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. a drugi organ vrãi uviœaj. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. ako ona obezbeœuje lice mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. prigovora na rad. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. Konaåno. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. S druge strane. pisanih podnesaka. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu.28 sluæbene beleãke. 364 . Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola.

prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. ostali vidovi obuke u stanici i sl. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). Stareãina jedinice saobrañajne policije. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. odlazak u druge jedinice. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima.4. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. seminari i struåna predavanja u stanici. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). – neposredno na terenu. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. prati rad. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost).). rad sa policajcima – mentorima u stanici. o problemima i slabostima koje uoåava). PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . prima izveãtaj. provere znanja. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca.15. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje.

P. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. voænja neispravnih vozila itd. Na primer. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. a rezultati rada bolji. Naime. voænja pod uticajem alkohola. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. kada. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja.). o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. o ranijim istraæivanjima i sl. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. prolasci na crveno. o saobrañaju. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. dobiti podrãku u opremanju. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. Sa druge strane. Konaåno. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema.Lipovac. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama.). nezaustavljanja na znak “Stop”. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. nadzor nad odvija366 .

Jankoviñ. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. D. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. 2001. Meãko. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. M. Police Organization and Management. Monash University. Miletiñ. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. Facultz of Crminal Justice. 2003. a Review of the Literature. 2000. ETSC. B. Beograd. Report No. 2000.. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Pri. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). B. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. Vrnjaåka Banja. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. voænja neregistrovanih vozila. 2004. Canberra: Federal Office of Road Safety. Policing in Central ind Eastern Europe. Zaal. D. Lipovac. 1997. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. 53. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Miliniñ. i Dobovãek. Beograd.. Pagon. B.Literatura njem saobrañaja.. Traffic law Enforcement.. K. Brisel. Saobrañajni fakultet. Ljubljana. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. Lisabon. Australian Road Research. voænja pre sticanja prava. G. 2005. Strategije bezbednosti saobrañaja.. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. New York. 2002. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima.. Brussels. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. Lisabon. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 1999. Preporuke. White book. 1984. 2000. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Police Science Series. Past. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Literatura Armour. 1994. 2005. Komitet ministara saveta Evrope. International Road Safety Strategy.. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Evropski kodeks policijske etike. Strazburg. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd.. 367 15. Leonard and More. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. 2000. Vrnjaåka Banja. PRI. M.. COM(2000) 125 final. zavisni i meœusobno uslovljeni.).

Melburn. 2000. White Paper. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. Home Office. London.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Road Policing and Traffic. 2001. Evropska komisija. P. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. European Transport Safety Council (ETSC). 1999. 1998. Australian Transport Council. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. 368 . Brisel.

Dosije sektora . Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16.2.16. Poslovi i zadaci na sektoru 16.4.1.3. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.

1. SAOBRAÑAJA . Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. koordinacija.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. internim aktom – Uputstvom. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. kontrola i odgovornost). kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu.7. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor.16. organizuje se po sektorima. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. 371 16. usmeravanje. SEKTORSKI RAD U BEZBED. Prema veliåini sektora. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. 16.2.1997).

prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. pored nabrojanih.3. odnosno 5 radnika na sektoru). kategorije. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. – vrãenje kontrole vozaåa. – zaãtita od poæara. Na saobrañajnom sektoru se. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. – kontrola kretanja i boravka stranaca. preduzeña za odræavanje puteva i dr. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. AMSA. uåesnicima u saobrañaju. dræanje i noãenje oruæja i municije. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. S druge strane. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. Voœa sektora prati stanje na sektoru. liåne i imovinske sigurnosti graœana. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. daje predloge. putne isprave. voœa sektora je policajac koji 372 .). vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. P. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. – nabavljanje. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. 16. On. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. – odræavanje javnog reda i mira. centri za obuku vozaåa. – liåne karte.Lipovac. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama.

struåno usmerava.4. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. pregled vaænijih transportnih preduzeña. 373 16. organizovanje. a posebno za voœenje dosijea sektora. treba unaprediti sadræaje dosijea. koordinira i kontroliãe rad na sektoru.16. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. 16. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. dosije pozorniåkog reona. Na nivou policijske uprave. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. – planira. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. – predlaæe broj radnika na sektorima. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora.4. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. – planira. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). skica podruåja sektora. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. U tom smislu. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). SAOBRAÑAJA . Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. Planiranje. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. Meœutim. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. SEKTORSKI RAD U BEZBED. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. pregled servisa i radnji za popravku vozila. bezbednosna procena. organizuje.

2006. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad).p. p. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. 2000. 2006. 53. o putu i putnim objektima.. D. Evropski kodeks policijske etike. Stefanoviñ. o saobrañajnim prekrãajima.. S. 374 .. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Leonard and More. European Transport Safety Council (ETSC). Canberra: Federal Office of Road Safety. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Police Science Series. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 1999. 31-43. Beograd.. Preporuke. Strazburg. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Monash University. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Beograd. I. a Review of the Literature. Beograd. Police Organization and Management. 1999. 1997. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima).. Dosije sektora se vodi ruåno. Accident Analysis and Prevention. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. Saobrañajni fakultet. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. B. Report No. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. 2003. Beograd.. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). Beograd. G. Jankoviñ. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Petroviñ. Zaal. o radovima na putu. MUP RS. vol... 2006. D. 1994. Traffic Law Enforcement. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Rakiñ. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. karte nezgoda na putu. V.Lipovac. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). Milijeviñ. New York. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). D. Miletiñ. P. Literatura Clarke. 2001. neravnomernost i struktura saobrañaja). 31. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Komitet ministara saveta Evrope. Brisel. 2006. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.

173. 108. 110. 162. 128. 64. 27. 366. 334. 151. 105. 80. 329. 307. 22. 23. 96. 74. 65. 358 apsolutni pokazatelji 21. 310. 338. 265 berme 97. 256. 253. 239. 189. 45. 238. 258. 128. 291. 64. 132. 390. 120. 80. 310. 5. 98. 129. 352. 257. 171. 371. 338. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 308. 158. 304. 358. 70. 97. 292. 393 375 . 65. 71. 48. 63. 4. 338. 337. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 338. 128. 69. 68. 74 centar za obuku vozaåa 290. 150. 78. 44. 123.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 71. 47. 59. 33. 147. 254. 79. 339. 309. 71. 304. 303. 3. 156. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 62. 391. 42. 41. 96. 104. 26. 27. 79. 24. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 144. 313. 53. 35. 79. 316. 394 bankina 97. 42. 343. 111. 244. 69. 335. 132. 114. 372. 305. 157. 185. 109. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 23. 190. 43. 132. 394 automobilske patrole 350. 61. 127. 306. 314. 314. 201. 17. 20. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 104. 19. 24. 145. 131. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 313. 93. 351 autoãkola 93. 265. 270. 303. 21. 197. 159. 336. 219. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 139. 334 auto-moto savez 260. 30. 165. 34. 105. 115.

215. 355 G grafiåki metod 204. 101. 282. 290. 41. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 214. 88. 89. 234. 299. 144. 133 fenomenologija 165. 207. 281. 354. 120. 208. 232. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 284. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 235. 215. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 173. 207. 168. 206. 235. 270. 291. 287. 90. 214 fotografisanje 204.Lipovac. 268. 48 H helikopterske patrole 351. 9. 11. 54. 204. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 239 funkcionalna raspodela 353. 151. 207. 298. 221. 196. 10. 7. 273. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. P. 248. 269. 220. 200. 212. 125. 199. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 283. 71. 72. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 167. 238. 105. 209. 211. 203. 73. 236. 7 drumski saobrañaj 4. 355. 305. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 130. 128. 248 etiologija 165. 229. 206. 374 druãtvene podele rada 6. 301. 211. 205 fotodokumentacija 204. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 240. 288. 205. 249 forsirano koåeçe 94. 337. 228.

107. 343. 272. 331. 273. 158. 152. 270. 145. 342. 322. 152. 329.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 143. 308. 149. 297. 142. 308. 337. 357 ispitivanje vozila 162. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 298. 265. 188. 140. 124. 299. 308. 183. 112. 139. 123. 74. 263. 328. 198. 280. 307. 319. 255. 333. 254. 79. 310. 179 izuzimanje tragova 203. 183. 177. 35. 186. 320. 72. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 147. 265. 362. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 160. 327. 339 iskustvo 27. 153. 364. 77. 117. 105. 147. 42. 363. 248. 335. 310. 315. 306. 320. 187. 284. 155. 209. 259. 69. 188. 275. 146. 336. 204. 124. 340. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 205. 75. 159. 309 javnosti 33. 179. 255. 146. 74. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 360 kacige 22. 150. 206. 344. 147. 158. 264. 256. 153. 269. 95. 344. 208. 178. 97. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 295. 179. 213. 249. 352. 330. 63. 272. 190 iskljuåenje vozila 265. 321. 339. 155. 141. 273. 233. 334. 254. 243 377 . 93. 200. 141. 336. 304. 169. 365 intenzitet saobrañaja 93. 350 kampanje 112. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 113. 286 K kazne 34. 259. 343. 292. 211. 353 javni rizik 81. 143. 145. 269. 204. 108. 268. 288 Internet 72. 184. 150. 123. 182. 333. 111. 351. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 210. 143. 61. 139. 81. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 342. 187. 321. 179. 144. 270. 358. 261. 270. 320. 128. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 318. 162. 320. 266. 338. 219. 322. 325. 264. 106. 281. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 267. 292. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 306 isprañaj patrole 362. 125. 185. 311. 155. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 144. 272. 318. 110. 320. 274. 142. 269. 341. 149. 313. 73. 154. 31. 161. 215. 285. 280 interventno regulisanje 259. 355. 179. 122. 261. 124. 206. 195. 332. 221. 316. 220. 333.

184. 154. 231. 243. 332. 95. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 181. 150. 254. 372. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 206. 249 metodologija 26. 315. 222. 99. P. 235. 77. 333. 264. 229. 254. 182. 335. 242. 308. 46 kontramere 19. 188. 130. 361 meœunarodni izvori 43. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 255. 94. 334. 73. 315. 361 merenja 67. 363. 100. 95. 71. 180 modeli posledica 183 378 . 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 208. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 148. 362 koncentracija alkohola 110. 205. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 365. 213. 338 kontejner 14. 149. 140. 32. 22. 248. 74. 207. 151. 220. 330. 264 kontrola vozila 161. 67. 273. 78. 184. 496. 361. 23. 40. 185. 188. 71. 117. 289. 94. 255. 118. 270. 269. 33. 213. 41. 117. 315.Lipovac. 314. 183. 70. 369. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 328. 298. 289 konflikti u saobrañaju 67. 59. 244. 177. 196. konfliktna tehnika 94. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 187. 195. 78. 200. 94. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 18. 179. 75. 93. 108. 179. 203. 222. 180. 177. 65. 227. 176. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 209. 221. 334. 161. 165. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 74. 373 koncentrisani tragovi 226. 178. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 288. 42. 116. 211. 226. 167. 66. 144. 298 mesto sudara 221. 93. 202. 207. 150. 177. 286. 95. 73. 315 kriminalistiåke definicije 193. 22. 201. 240 kriviåno delo 194. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 149.

59. 297. 210. 88. 74. 304. 93. 41. 255. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 284. 153. 339. 116. 167. 189. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 55. 283. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 362. 80. 271. 115. 106. 70. 330. 71. 354. 266. 328 nareœenja 229. 373 najugroæenije grupe 311. 97. 255 nastradali 4. 222. 303. 337. 350. 255. 144. 364. 363.372. 214. 65. 231. 233 opomena 265. 206. 99. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 70.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 290. 347. 325. 334. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 67. 232. 68. 272. 100. 236. 266. 305. 73. 84. 211. 161. 184. 372 neposredni uvid 299. 118. 167. 72. 275. 79. 81. 273. 140. 273. 23. 284. 161. 195. 264. 233 379 . 80. 230 objektivni rizik 119. 265. 214. 155. 83. 64. 307 osiguranje 49. 41. 308. 342. 265. 183. 228. 271. 289 nadzor 47. 266. 131. 189. 56. 317 najãira javnost 74. 35. 141 oãteñenja 52. 263. 62. 327. 234. 282. 316. 305. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 78. 39. 288. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 123. 359. 81. 265. 306. 223. 21. 358. 73. 331. 121. 329. 255. 320. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 174 novåana kazna 152. 86. 298. 257. 229. 158. 257 nadleæni organi 47. 132. 33. 336. 198. 314. 256. 26. 352 organ za saobrañaj 263. 80. 29. 232. 154. 61. 82. 142. 308. 63. 339. 78. 338. 89. 127 nauåne metode 59. 273. 197. 292. 155. 295. 306. 307. 172. 254. 99. 28. 225. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 263. 325. 189. 266. 75. 310. 94. 67. 269. 224. 322. 313. 338. 74 nauåne ustanove 34. 176 ograniåena odgovornost 52. 195. 183. 88. 85. 214. 67. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 292. 66. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 219. 219. 117. 268. 162. 265. 298. 313. 87. 254. 177. 261. 69. 273. 309. 133. 200 opasne situacije 69. 329. 77. 310. 99. 303. 321. 363. 65. 53. 281. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 168. 195. 226. 341. 283. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 80. 154. 190. 300. 189. 374 obezbeœenje tragova 199. 79. 179. 182. 299. 208. 200. 341. 295. 265. 344. 116. 91. 133. 374 nauka 6. 205. 18. 92. 366. 90. 313. 307. 210. 343. 314 normativne definicije 173. 94. 161. 56. 95. 259. 258. 120. 328. 302. 303. 255 nauåno posmatranje 70. 305. 265 nasloni za glavu 64. 66. 123. 146. 196. 267. 306 nevladine organizacije 40. 53. 351. 197. 183. 54. 342 osposobljavanje 21. 264. 258. 318. 125. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 311. 254.

249 povrede 52. 120. 254 putnik 7. 111. 366 poniãteçe registracije 280. 356. 310. 344 privredni prestup 265. 285. 205. 206. 153. 35. 126. 319. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 263. 249. 21. 181. 147. 344. 94. 177. 50. 356. 318. 202. 185 patrole 120. 255. 52 prevoz robe 13. 179. 128. 119. 167. 70. 374 prostorno-vremenske analize 202. 255. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 122. P. 7. 221 prvenstvo prolaza 97. 203. 337 prekrãajni postupak 198. 144. 219. 168. 7. 361. 159 pravosuœe 254. 327. 125. 103. 336 policajac 70. 185. 105. 330. 17. 198. 328. 63. 27. 188. 220. 64. 297. 353. 154. 352. 105. 358. 88. 95. 9. 52. 226 pravne norme 39. 53. 116. 11. 207. 80. 362. 93. 350. 189. 343 putar 149. 80. 343. 266. 97. 293. 132. 354. 315. 13. 73. 339. 177. 270. 106. 337. 223. 104. 20. 328. 336. 317. 320. 366 policijska funkcija 319. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 189. 6. 264. 108. 115. 80. 21. 184. 28. 363. 321. 71. 30. 187. 98. 167. 54. 183. 311. 200. 41. 188. 231. 23. 327. 360. 330. 373 povrãinski tragovi 226. 119. 126. 127. 183. 97. 46. 351. 48. 33. 319. 299. 84. 342. 360. 333. 182. 362. 150. 269. 320. 214. 141. 52. 314. 219. 6. 223. 50. 273. 69. 320. 338. 123. 264. 123. 65. 343. 355. 363. 222. 180. 185. 366 podrãka kampaçama 150. 347. 51. 199. 357. 343. 169. 145. 178. 34. 332. 56 prevozilac 49. 355 prenosivi tovarni list 54. 161. 315. 199. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 359. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 173. 149. 298. 196. 335. 142. 12. 340. 46. 292. 141. 333. 366. 174. 207. 292. 94. 360. 327. 170. 169. 18. 313. 106. 344. 356. 364. 126. 264. 337. 355. 188. 328 politiåke partije 159. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 195. 113. 18. 49. 111. 373 policija 19. 183. 116. 143. 97. 315. 356. 352. 93. 364. 184. 126. 282. 184. 55. 55. 186. 354. 256. 133. 68. 335. 35. 25. 347. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 342. 108. 117. 73. 292. 104. 54. 107. 265. 182. 67. 333. 183. 127. 65. 328. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 141. 140. 227. 354. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 170. 336 posledice nezgode 5. 56. 15. 267. 16. 321. 179. 181. 318. 103. 347. 353. 313. 79. 201. 325. 68. 98. 365. 341. 339. 272. 72. 274. 197. 149. 153. 125. 367. 29. 351. 147. 189. 372 patrolne sluæbe 268. 108. 317. 53. 333. 154. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 23. 137. 265. 327. 93. 79. 144. 115. 340. 357 politiåka javnost 74. 227. 350. 229. 160 public relations-PR 328. 9. 188. 334. 53. 125. 128. 80. 79. 273. 319. 254. 360. 253. 254. 78. 367. 306. 185. 162. 358. 79. 356. 321. 183. 349. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 13. 181. 78. 255. 146. 124. 321. 349. 339 380 . 229.Lipovac. 149. 219. 357. 355. 154. 90. 148. 51. 256. 91. 329. 118. 114. 357. 268. 132. 372. 352. 315 postojeñe staçe 26. 365. 225. 139. 220. 267. 114. 176. 26. 168. 298. 273. 352. 92. 64. 69. 285 poruke 150. 257. 153. 222. 254 ponaãanje 22. 272. 145. 80. 51. 182. 30. 337. 188.

107. 230. 280. 191. 59. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 111. 216. 133. 63. 193. 171. 197. 134. 258. 22. 199. 208. 168. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 293. 49. 178 rizik od nezgode 108. 259. 356 rizik kaæçavaça 140. 111. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 159. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 53. 366. 203. 118. 130. 315. 339. 285. 172. 272. 75. 105. 271. 215. 76. 5. 231.Indeks R raspodela ljudstva 347. 219 saobrañajne nezgode 4. 329. 356 registarske tablice 161. 355. 139. 221. 169. 125. 222. 120. 183. 271. 18 saobrañajni rizik 81. 307. 65. 104. 106. 273. 23. 352 saobrañajna signalizacija 265. 175. 280. 244 saradça 338. 223. 63 saobrañajna patrola 350. 133. 373. 269. 257. 162. 133. 13. 161. 90. 344 saobrañajni znaåaj 202. 126. 179. 17. 221. 233. 284. 11. 176. 364. 355 raspored sluæbe 362. 131. 198. 162. 200. 266. 180. 78. 149. 140. 20. 242. 201. 74. 343. 78. 352. 179. 374 saobrañajni put 4. 331. 351. 330. 133. 264. 362. 82. 62 saobrañajna trasologija 217. 178. 67. 150. 170. 24. 51. 266. 18. 203. 140. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 235. 43. 195. 69. 167. 283. 337. 18. 226. 207. 108. 91 saobrañajni sektor 356. 28. 259. 366 S saobrañajna delatnost 3. 72. 62. 317. 184. 212. 196. 224. 177. 309. 232. 21. 247. 272. 213. 371. 132. 64. 255. 152. 154. 39. 87. 23. 222. 271. 347. 152. 334. 355. 35. 307 saobrañajna sredstva 4. 31. 168. 177. 39. 89. 165. 119. 68. 229. 15. 314. 301 rukovoœeçe 195. 143 rokovi 26. 22. 317. 56. 157. 359. 134. 131. 44. 41. 127. 335. 360. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 257. 103. 263. 315. 314 rizik nezgode 121. 173. 181. 48. 141. 291. 29. 243. 355. 274. 259. 98. 63. 33. 34. 169. 88. 19. 62. 194. 334. 7 saobrañajna dozvola 264. 140. 267. 214. 161. 282. 121. 257. 182. 125. 171. 71. 132. 280. 354. 114. 313. 358. 283. 337. 354. 150. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 162. 357. 5. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 281. 43. 67. 174. 134. 48. 222. 356. 94. 99. 123. 129. 219. 174 381 . 227. 316. 61. 228. 70. 220. 111. 62. 32. 91. 86. 317. 210. 81. 243. 77. 300 Savet Evrope 41. 359. 372. 362. 115. 85. 373 saobrañajni sistem 9. 95. 372. 116. 354. 122. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 263. 330 saobrañajna nauka 59. 85. 128. 105. 97. 363. 149. 350. 309. 81. 336. 120. 372 relativni pokazateÿ 20. 363. 274. 281. 229. 282. 352. 79. 366. 132. 255. 142. 93. 84. 26. 46. 30. 366 sasluãanje lica 299. 206. 21. 40. 364. 333. 202. 217. 367. 261. 374 saobrañajne patrole 337. 147. 115. 292. 291. 351. 281. 282. 321. 25. 144 serija dogaœaja 168. 304. 171. 273. 314. 313. 83. 298. 92. 313. 80. 355.

307. 142 spell teorija 75. 332. 125. 174. 354. 143. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 124. 258. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 339. 316. 209. 254. 27. 148. 362. 321. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 143. 48. 311. 258. 355. 174. 3. 233. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 269. 33. 269. 203. 335. 297 stanice policije 347. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 30. 67. 177. 141. 83. 291. 271. 88. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 149. 365. 106. 254. 337. 36. 33. 149. 153. 104. 358. 105. 205. 144. 108. 264. 344. 366. 315. 142. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 73. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 179. 268. 159. 316. 256. 174. 254. 96. 25. 311. 214. 351. 334. 266. 353 sprovoœeçe zakona 144. 169. 34. 372. 255. 32. 201. 207. 208. 185. 292. 70. 111. 149. 255. 290. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 125. 143. 157. 23. 360. 145. 293. 215. 372 tehniåko regulisaçe 63. 148. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 158. 205.Lipovac. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 133. 329. 187. 328. 227. 314 tehniåki pregled vozila 159. 255. 303. 28. 77. 146. 363 sistem kazni 42. 167. 215 skiciraçe 204. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 367. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 24. 80. 270. 206. 313. 268. 78. 151. 24. 349. 178. 123. 134. 103. 84. 311. 366. 73. 360. 338 teorija sklonosti 21. 367 sudija za prekrãaje 152. 74. 209. 320. 222. 213. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 176 sposobnost 64. 314. 152. 149. 340. 35. 179. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 161. 204. 147. 127. 304 sistem radnji 193. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 253. 328. 76. 49 subjektivni rizik 119. 361 struåna javnost 33. 362. 73. 176 382 . 291. 117. 200. 154. 151. 77. 318. 123. 334. 112. 313. 203. 333. 123. 303. 146. 40. 64. 363. 171. 357. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. P. 63 ãtetni dogaœaji 52. 320. 153. 104. 68. 145. 81. 115. 313. 361. 182 skupãtina 156. 313. 115. 255. 4. 132. 111. 151. 255. 331. 316. 284. 133. 343 T taåkasti tragovi 226. 105. 335 stepen motorizacije 19. 97. 93. 306. 338 struåne organizacije 253. 75. 149. 99. 115. 97. 33. 267. 148. 295. 320. 121. 32. 244. 212. 35. 213. 397 stavovi 70. 315. 109. 199. 64. 69. 71. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 150. 84. 34. 177. 211. 207. 162. 352. 119. 318. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 355 sudstvo 19. 214. 145. 159. 80 teæina nezgoda 103. 106. 364. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 34. 316. 356. 289. 32. 144. 352. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 309. 254. 213. 103. 144. 162. 181. 120. 32. 11. 175. 314. 98. 257. 65.

247. 374 vrsta puta 130. 286. 207. 358. 287. 200. 103. 44. 284 vangabaritni teret 271. 174. 153. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 286. 235. 286. 234. 215. 154 vozaåka dozvola 42. 230. 288. 202. 193. 214. 194. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 372. 305. 231. 337. 235. 179 verbalni metod 204. 167. 270. 216. 213. 235. 226. 211. 369. 290. 169. 354. 152. 215. 232. 203. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 227. 244. 212. 204. 242. 194. 123. 40. 372. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 238. 221. 183 383 . 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 126. 209. 274. 244. 97. 210. 313. 203. 144. 46 uporedna analiza 99. 56 tragovi grebaça 234. 264. 112. 213. 304. 352. 224. 179. 242. 222. 214. 308. 237. 191. 230. 243. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 351 voœa sektora 354. 234 tragovi voæçe 210. 153. 162. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 242. 127. 233. 220. 201. 43. 191. 154. 233. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 337 vozaåki ispit 111. 162. 293. 305. 337. 228. 242. 247 tragovi klizaça 210. 255. 55. 228. 169. 199. 243 tragovi zanoãeça 234. 224. 76. 239. 219. 208. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 175 teorijska nastava 291. 68. 373 uviœajna dokumentacija 189. 288. 219. 76. 205. 223. 189. 243. 75. 240. 220. 207. 104. 134. 159. 274. 234. 366. 306. 75. 144. 70. 205. 205. 287. 293. 174. 161. 343. 65. 356 V vangabaritna vozila 280. 291. 208. 225.Indeks teorija sluåaja 19. 155. 236. 269. 27. 284 umor 105. 363. 241. 203. 366 upravljaåke mere 26. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 144. 277. 233. 334. 234. 290. 249. 198. 234. 234. 304 tipiåni tragovi 224. 204. 235. 69. 209. 246. 227. 245. 233. 254 upravni poslovi 259. 290 vazduãni jastuk 64. 238. 264. 172. 175 teorija zaraze 19. 202. 304 unutraãnji izvor 40. 123. 279. 245. 304. 226. 103. 245 tragovi kretaça 223. 235. 112. 211. 196. 285. 212. 226. 303. 227. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 232. 229. 246 tragovi koåeça 194. 292. 230. 199. 299. 233 videosnimaça 204. 280. 200. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 373 vozaåi poåetnici 112. 240. 246. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 303. 289.

209. 273. 211. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 221. 289. 103. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 23. 206. 269. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 309 znaåaj tragova 217. 246 Æ æalbe 267. 268. 292. 360. 22. 158. 212. 204. 235. 239. 68. 251. 196. 128. 96. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 286. 245. 249 zapreminski tragovi 226. 157. 242. 351 zdravstveni uslovi 287. 303 æeljeno stanje 26. 161. 41. 234. 104. 253. 208. 188. 205. P. 258. 173. 289. 185. 63.Lipovac. 264. 156. 240. 227 zaãtitne mere 22. 244. 362. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 214. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 285. 233. 254 384 . 243. 163. 156. 244. 27. 301. 235. 254. 220. 334 zaãtitni sistem 23. 302. 256. 270. 228. 78. 255. 268. 293. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 285. 254. 33. 298. 161. 255. 198. 194. 240. 339. 269. 273. 331 zagaœivaçe 4. 240. 280. 288. 229. 17. 80.

swov.fr/ 10. www. 6.fr/ cnsr/index.unece.rvtv.equipement.nl/ 8. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.securiteroutiere . Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. 9.nl/ www. www.erf.piarc. 5.org 2.cemt.be 385 .uk/ www. broj 1.trl. 3.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.gouv.org/ 4. www.org/ www.etsc. 7.int/en/ www.be/ www.rws-avv. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.htm www.co.nl/ www. Evropska federacija za puteve www.who.inrets.

eu/ www.dvla.cfm www.co.org.edu/ index. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.erso.trl. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17.se/ www. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.Lipovac.bast.irte. Britanija) 20.at/ www.grsproadsafety. P.uk/ www.tiehallinto.uk/ 23. Britanija) 22.kfv. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.vv. Finska administracija za puteve 19. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.hsrc.thinkroadsafety . Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.uk/ www. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.fi/ www. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.rospa.aaafoundation.ntf.de National Society for Road www.pacts. Ãvedska administracija za puteve 16.uk/ www.vti.org/ 386 . Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18.iihs. Britanija) 21. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15.uk/ www. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.se/ www.gov.co.com www. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.gov. org www.unc. org/ www.

Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47.fiafoundation. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.com/ programme www.dot.com. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.piarc. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.govt.vtt.preventionrouti ere.fr/ www.gwu. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.fi/ Department for transport www.trb. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37. Meœunarodno udruæenje automobilista 36. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32. Federalna putna administracija 35. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www. Kanadsko udruæenje automobilista 40.fr/ www. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.c om/ www.ca/ www.fhwa.uk/pgr/ roads/ www.caa.g ov/Main/index. Uprava za transport SAD.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.org/ gulliver.fars.ncac.gov www. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.gov.dft. Odeljenje za transport (V. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.inrets.de ec.nsc.eu/ transport/ 387 .dekra. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34.gov/ www.ltsa. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.asso.europa.nhtsa.edu/ gulliver.arrb.trb.nz/ www.dot.au/ www. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www. Svetsko udruæenje za puteve 45.org/ www.euroncap.asp 43.aspx www. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46.org/ www.nhtsa.org/ default.

.

p. 1999. Verlag Information Ambs Gmbh.. No 4. Evenston. 2002. Saobrañajni fakultet. i Rau. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. 1992.. 1996. Cox. M. i dr. i Banoviñ. vol. Unfallversuche. Saobrañajni fakultet.. 2000. New York. M. Bayley. San Francisko. Baker. Adamoviñ. Saobrañajni fakultet. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. M. R... vol. D. Rutgers University Press. New Brunswick. P. M. Beograd. Kippenheim. Beograd. Accident Analysis and Prevention.p. Backer. Informator. 1981. 1984. deo. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. 31-43. VÃUP.. Boston. 1995. 389 . 34. Kippenheim. 2002. 1987. R. D. M. i Vujaniñ. Uvod u saobrañaj 1. articles About Traffic Police Corruption.. 2000. Zagreb. pp 541 – 551.. Bezbednost saobrañaja 2.LITERATURA Adamoviñ.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Andreasen. Uvod u saobrañaj 2. 1996. 2001. M. Beograd. Clarke. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Cvetkoviñ. & Andersson. M.. Åoviñ. A. Perspectives. Rogers. i Lindenmann. Australian Road Research. H. H. H. Ahmed. Police: Practicies. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups.. 1963.. V. Social Development. Josscy-Bass. 112. Kriminalistiåka metodika. p. Boãkoviñ. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Accident Analysis and Prevention.. Verlag Information Ambs Gmbh. Beograd.. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Aranœeloviñ. E. N. M..... Problems. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Illinois. H. Burg. M.. S. H. i Sopory. Dragaå. Allyn & Bacon. 1985. 31. Zemun. and the Environment. T. S. Armour. 2006. Designing Health Communication Campaigns. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. (seminarski rad). Burg.

P. Medicinska kriminalistika. Feller. Haght F. Lund institut tehnologije... No 1. H. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. Beograd. Goldenbeld. 1991.. otkrivaçe NN – uåinilaca. veãtaåeçe. L.765-772. New York.. Harris S. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. Evaluation of Local Safety Measures. Federal Office of Road Safety. Gosche. 1992. Beograd. Technical Research Centre of Finland (VTT). Ercoli L... 1987. Minister of Transport. Elliot.. Elliott. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju.M. New York. S. i dr. 1957. Volume I Wiley. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. Estimation Number of Accident. 22.Lipovac. Federal Office of Road Safety. G. Accident Analysis and Prevention. Bezbednost drumskog saobrañaja.. vol. Evaluation 85. 1985. Hauer.. Privredna ãtampa. W.C... Obrada saobrañajne nezgode. vol. 1997. Traffic Safety and the Driver. Beograd. Induced Exposure. vol 5. 1981. i dr. E. No 6. New Zealand.. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Geoffrey. 1981. P. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. 1999. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Deliverable 5.. Epstein. Kambera. Kambera. Novi Sad. Accident Analysis and Prevention. Elliott.. C. uviœaj. H. New York. Minnesota Institute of Public Health. A. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. 1998. P.. No 2. Kriminologija. New York.. B. 18. tehnika saobrañajnih konflikta. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. 1989. Road User Behavior: Theory and Research. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. Nomos. 1988. Paris. An Introduction to Probability Theory and its Applications. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. New York. Bulletin 70. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. vol. 2000. Hauer E. Hautzinger. Gavriloviñ. TRL. Sluæbeni list SFRJ.S i Hauer. 1986. Guria. 1986... Accident Analysis and Prevention. i Negri. Media Questions and Answers on 2010. p.. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Grime.. Saobrañajni fakultet. S. Gorkiñ. 1990. Iniñ.. B.1993. R. Van Nostrand Reinhold.. vol 18. M. III deo. 1987. The Escape Project. 1994. Hakkert A. Œ. C. Jaker. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. 25. B. 1973. T. J. Handbook of Road Safety Research. Igçatoviñ. tragovi. Fakultet tehniåkih nauka. Accident Analysis and Prevention. Hyden. & Garder. No 6. 2000.. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Bezbednost drumskog saobrañaja.. E. London. Accident Analysis and Prevention. Evans L. Beograd. 390 .

Kriminalistika taktika... Æ. i Keãetoviñ.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Aranœeloviñ. K.. Novi Sad. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. i Vemiñ. T. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. No 2. Novi Sad.. 1997. Pariz.. Jankoviñ. Kovaåeviñ. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji.. 2002.. M. Aranœeloviñ. Beograd. Lipovac. Lipovac. Beograd. K. Jolis.. Zemun. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). Police Organization and Management. Manuel de Premiers Secours Routiers. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Zemun. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . D. France-selection. 1997. 1996. V. Odnos policije i javnosti (projekat). Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova).. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Æarkoviñ. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 2001. i Parker. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik).. efikasnost. D. 1998. Zemun.. Kavran. Lipovac.. A.. P. M. trening. 2003. Defendologija.. Beograd. Æ. reforma. & Donne. veku (Zbornik radova). 2001. K. Leonard and More. Krivokapiñ. Buliñ. Lipovac. 6. Javna uprava. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention.. Fusilier. Keãetoviñ. D. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. 2000. Æ. vol.. D.. 2003. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Baça Luka. 2001. 1999. M.. 2000. New York. 2001. M. K. Aranœelovac. Œ.. K. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Minnesota Institute of Public Health. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. i Ristiñ. Vujaniñ.Literatura Jaker. Viãa ãkola unutraãçih poslova. K. Beograd. 4. 22. i dr. Lipovac. CIBS. 1996.. K.. Lajunen.. 1994. K.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji.. Bezbednost.. Saobrañajni fakultet. Lipovac. M.. Lipovac. Vujaniñ. P. 2001. Police Science Series. Lipovac. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova. New York.. Zemun. Lipovac. No 8-9. Lipovac. R. Michel. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . Odnos saobrañajne policije i javnostI. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). 2000. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. K. Lipovac. G. K. X.. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. br..

Beograd.. ''Model 5''. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. Lipovac. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. Beograd. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. (studija).Lipovac... Beograd. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Lipovac. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. 1999 – 2003). 2007. K.. Beograd. M. i dr. Lipovac. (studija). Baça Luka. Beograd. Beograd. CIBS – Saobrañajni fakultet. Vrçaåka Baça. Apatin.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2007. Tesliñ.. 2002. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). 2006. priruånik za peãake (priruånik). Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. 2003... K. Baça Luka. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. 2003.. 2008 – 2012. Kako i gde preñi ulicu. 2006. i Jovanoviñ. (studija). Lipovac. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. i dr. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). 2007.. i Vukaãinoviñ. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda.. i Vukaãinoviñ. bojanka za decu. K. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. K. 2005. Miloãeviñ. i Peãiñ. Budva. ''Model 5''. K. 2007. 2004. K. K. D.. Neãiñ. i Vukaãinoviñ. Saobrañajni fakultet. i dr. Lipovac. Lipovac. M. 2006. 2006. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). Deset lekcija koje æivot znaåe. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Lipovac. D. Lipovac. Beograd.. Iniñ. Fakultet tehniåkih nauka. 2003. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova).. Zemun. K.. AMS Republike Srpske i Grafomark. 2002. Novi Sad. K. K. 2002. Lipovac. Lipovac. Lipovac. Strategije bezbednosti saobrañaja.. Novi Sad. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. (studija). M.. K. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x.. 2006. (projekat). Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova).. K. K.. Lipovac. M. Lipovac. veku (Zbornik radova). Lipovac. 7. K. P. K. Lipovac. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. slikovnica za decu.. N. 392 . neka iskustva razvijenih zemaÿa. Lipovac. M.. Deset lekcija koje æivot znaåe. i dr. Sad... M. K. i dr.

Beograd. Marketing Bulletin. nauåno-struånom skup (Zbornik radova).. 1996.. Milijeviñ. 1994. i dr. B. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Tumbas... J. No 1. i Dobovãek. Social Marketing.. Clayton. Maksimoviñ. 2007. R. Miloãeviñ. B. M. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice.. Nicholas S. 25... Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. Ekonomika saobrañaja. Ogden. Kriminalistiåka tehnika. Primeçena kriminalistiåka tehnika. New York. T... Milosavÿeviñ. S.. 2005. S. i Taylor. (Zbornik radova). S. 2006. R. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. Pagon. V..W. 2000. i Boæiñ. Beograd. Zlatibor.. 1994. Lipovac. Saobrañajni fakultet. 1994.. S. International Congress. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. L.. Facultz of Crminal Justice.. K.. Novakoviñ. K. i Lewis. R. Maksimoviñ. Nauka o policiji. D. Muræan. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Monash University.. i Wong.Y. V. Saobrañajni fakultet.. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. Kriminalistiåka tehnika... Mitroviñ.. M. i Baãiñ. Beograd. G. 2007. K. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. Beograd. U. i Kukiñ. Policing in Central and Eastern Europe. 1997. 2007. Beograd. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad)... Australia. K.Literatura Lipovac. 1999. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik).. i Todoriñ. 1990. i Jovanoviñ. 1995. Smith. Ÿudska prava. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Policijska akademija. Beograd. A. Ÿubÿana. Teorije saobrañajnih nezgoda. S. 1998. Lipovac K.. B. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). 1991. Stead. B. Lipovac. D. MacFadyn. vol. Kinney. Zemun. Michigan. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Beograd. Beograd. T. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Miliniñ. Miletiñ. Jovanoviñ D. 2007. Miliniñ. Y. 1998. New Zealand. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. B. 393 . Beograd. Beograd. Fakultet organizacionih nauka.. Society of Automotive Engineers. D. 2004. 1999. Policijska akademija. 1993. Plato. Centre for Social Marketing. Beograd. Traffic Engineering and Management. Beograd. Macpherson. i Hastings. G. Ekonomski fakultet.. Vrçaåka Baça. Nicholson. G. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Beograd. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. Accident Analysis and Prevention. Æ. Zemun. i dr. Detroit. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. C. Meãko. Saobrañajni fakultet. Saobrañajni fakultet.

2006. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. 2001. Beograd. Dosije sektora: Zreçanin. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Rivers..W. Bezbednost saobrañaja. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1996. P. V. The Police Traffic Control Function Rakiñ. Traffic Accident Investigators’ Manual. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. Vodineliñ. V. F. Skopÿak. S. New Brunswick and London. Thomas. Level 3. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. 1987.. 1989. Matematiåke statistike i analize podataka. Percy L.. 26. i dr. Zagreb.. Beograd. 2001. J. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji.. J. 1995. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi.. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. S. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Duxbury Press. Bezbednost 2. Beograd. P. New York. Institut za sigurnost na autoputu. VTI izveãtaj broj 390 A. McGraw. No 5. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. Vasiÿeviñ. New York. izloæenost. i Donovan. Beograd.. Policijska akademija. No 2.. Brisel. Publisher.. 1994.. 2005. Petroviñ. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Rotim. J. (seminarski rad). V. S. Beograd. i Jones. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). 1982. 22. svezak 1. 1994. Savremena administracija. J. Analize podataka i zaãtita. ekspertize prometnih nezgoda. Charles C.R. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.Lipovac. Stefanoviñ.. Pantazijeviñ. i Knuiman. Rothe. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Beograd. (seminarski rad). Peåar..L. Rosman D.. Transaction Publishers.. Beograd. 2006. 2006.. Transport Research Apas. Drugo izdaçe. G.W.. Rice J.. i Nilsson. 2006. Simonoviñ. Bezbednost saobrañaja. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. (seminarski rad).1994. Harmonization of European Accident Investigation Systems. S.. vol. P. i Skalar. Pantazijeviñ. Accident analysis and prevention. Advertising and Promotion Management Edition. Road Transport VII – 33. New York. 394 . Vrçaåka Baça.. vol. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Putni saobrañaj. J. 2000. Weston. Accident Analysis and Prevention. 1998. I. R. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ.. 1995. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja.S. Thomas. B. R.W. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Thulin H. I. Saobrañajna kriminalistika. A. 1986. R.. Belmond. 1997. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. SSUP.. Rivers. G. (seminarski rad). M. 1973. Beyond Traffic Safety. Stein H. Beograd. Paul. Viãa ã