BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . . . . . . . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . .6. . . . . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Opisni modeli . . . . . . . Serije dogaœaja . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. 148 5. . 177 6. . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.5. 176 6. . . . . . . 180 6. . . . . .3.4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . .7. . Struktura i sadræaj pravnih akata . .8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . .1. . . . . . 151 5. . . . . . . . . . . . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . 179 6. . . 149 5. . . . . . . . . . . . . . . . Teorija sklonosti . . . . . . . . . 174 6. . . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . . . . . . . 171 6. . . . . . . .2. . . . . 170 6. . . . . . . . . . . 183 6.4. . . . . 155 5. . . . . . . . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . .6. 150 5. 175 6. . . . . . 193 7. . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 6. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode .2. . . . . . . . .5. .2.6. . . . . . . . . . 168 6. . . . . . . . . . .1. . 168 6. . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . . . . 181 6. . .2. . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 5. . . . . Sprovoœenje zakona u praksi . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . .2. . . .2. . . . . . 147 5. . . . . . . . . . .2. . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . .2. . . . . . . . . . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . Teorija sluåaja . . . . . . . . Spell teorija . . . . . . . . . . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . 193 IX . .2.6. . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . 157 5. . . . . . . 174 6. . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . .7. . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 7. . . . . . . . . . 188 Literatura . . . . . . . . . . . . . . Teorija zaraze . . . . . . 163 6. . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . .5. . . . . . . . . . . 173 6. . . .1.1. . . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6.1. Istorijat . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . .5. . . . . . 172 6. . . . . .5. . . . . . Kljuåne oblasti u EU . .3. . . . . . . . . . . .1. . . . . . . 159 Literatura . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . 175 6. Pojam saobrañajne nezgode .5. . . . . . . .4. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . 147 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . 176 6. . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . 171 6. . . . . .3. . . . . . . Etiologija saobrañajnih nezgoda . 189 7. . . . . . . . . .5.1. . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . .3. .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti primene zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . .4. .2. 149 5. . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . .4. . . . . . . . . . . . 155 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . .

. .1. . . . . . . 227 8. . .5. . . . . .3. . . . . 194 7. . . . . . .2. . . . . . . . . 215 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 7. . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . . .1. . . . . . .2. . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . .3. 231 8. . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . .3. . . . . . . . .2. . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naåelo objektivnosti .8.5. . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . 209 7. . . . . . . . . .2. . . . . . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . Fotodokumentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . 211 7. . . . . . . . . . . . . . . . . 201 7. . . . 223 8. . . . . . .3. . . .5. . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . . . . . . . . .4. . .2. 216 8. .4. . .Lipovac. . . . . . . . . . . . . . . Tragovi kretanja vozila . 204 7. . . . . . . . 224 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Skica lica mesta . . . . . . . . . . 220 8. . . 234 8. . . Zapisnik o uviœaju . . . .4. . . .2.2. . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima .6. . . . . . .1. . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . .1. . . . . . Situacioni plan lica mesta . . .2. . . . . . . . . 207 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . . . . . 208 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . 194 7. . . . . . . 201 7. . . . . . . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . . . . . . . . . . . . .6. .3. . . . .5. . . . . . . . . .2. . . Saobrañajni znaåaj tragova . . . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . .3. . . 224 8. . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . Uviœaj kao sistem radnji . . . . . 220 8. . . . . . . . 213 7. .5. . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . .5. . . 211 7. . . . . . . . . . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada .5. . . . . . . . .7. . . . . Podela tragova prema vrsti . . . . . . . . . . . Podela tragova prema veliåini . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 8.4. . 226 8. . . . . 219 8. . . . . . . . . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 X . . . .1. .1.4. . . . . . . 221 8. . . . . 228 8. . . . . . . 203 7. . . . . . . . 212 7. .2. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda .5. . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . 230 8. . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . .3. . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . P. . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode .3. . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . 213 7. . . . . . . . . .4. Naåelo usaglaãenosti . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . . . . . 205 7. .2. . . 222 8. . .6. . . . .1. . . . .4. . . . . . 199 7. . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . .3. . 200 7. . . . . . . . . . . . 222 8. . . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . .3. . . . . . .4. . . . 227 8. . 233 8. . .5.

. .3. . . . . . . . . . . . . . . . 297 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . 265 10. . . 265 10. . . . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . 253 9. . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . 264 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 9. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . . . . .3. . .Sadræaj Strana 8. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. .3. . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . . 253 9. . . . . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 10. . .2. .5. . . . .2. . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . . . .2. . . . 273 Literatura . . . . . .1. . 274 11. . . . 307 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja .1. . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Literatura . . . . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . . . . . . 299 12. 250 9. . . . . . . . . .1. . . . . . . . .6. 291 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . 285 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 11. . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . . 279 11. . . . . . . . . . . . . 306 12. . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . 279 11. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . 310 XI . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . .4.4. . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije .1. . . . . . lica i predmeta . . . . . . 293 12. . . . . . . . . . . 303 12. . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . 259 10. . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . .2. . .1. 247 8. . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Literatura . . . . .2. 264 10. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . .

realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8. .3. . . . . . . . . . 327 14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . . . . . . . . . vrste patrola . 333 14. . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . .2. . . . Druãtvene promene. . . .1. . . . . 322 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Patrolna sluæba. 328 14. . . . . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . .5. . 339 14. . 358 15. 354 15. 352 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . 360 15. . . . 332 14. . . . . . . 313 13. . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 15. . . . . . . . 349 15. . . . . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . .2. . . . . . . . Planiranje rada saobrañajne policije . 336 14. . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . .1. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . .10. . . . . . . . .3. . . . . 338 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . 342 Literatura . . . . . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja .1. 315 13. . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . 362 Literatura . . . . . . . .2. . 316 13. . . . . . . . . 345 15. . . . . . . . 318 Literatura . . . . 356 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . .3. . . 330 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . P. 316 13. . . . . 329 14. . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . .9. .6.6. . 316 13.2. . . . . .4. . . . . . . . . .3. Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . .3. . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . .1. . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . 317 13. .3. . . . . . . . . 367 XII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . .Lipovac. . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . .5. . . . . . .

. . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . 371 16. . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . 389 XIII . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . .2. .1. . . . . . . . . . .

odnosi saobrañajne policije i javnosti. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). faktore bezbednosti saobrañaja. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. pojam i predmet saobrañajnog prava. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. opãte nauke o bezXV .. preventivno-propagandni poslovi. . tako i u pojedinim delovima. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave.. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.IZVOD IZ RECENZIJE . kako u celini. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. åiçenica i definicija. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. inspekcijsko-tehniåki poslovi. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. podataka. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja.. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. sa mnoãtvom novih informacija. uviœaj saobrañajnih nezgoda.. razvoj saobrañaja. znaåaj saobrañaja. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). saobrañajne nezgode.

inæ. XVI . saob. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja ... ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. Recenzent Prof. dr Milan Vujaniñ. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. dipl.Lipovac. P. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Iznoseñi materiju.

Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. znaåaj saobrañaja. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. faktori bezbednosti saobrañaja.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. onima koji upravÿaju putnom mreæom. pomoñi unapreœeçu znaça. saobrañajnim planerima na svim nivoima. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. radnicima osiguraça. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. saobrañajnim inæeçerima. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. saobrañajnih fakulteta. i to: pojam saobrañaja. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. na tehniåkim pregledima itd. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. Autor XVII . stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. razvoj saobrañaja. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. koji rade u obuci vozaåa. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. prvenstveno. olakãati spremaçe ispita. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. Na tome sam im veoma zahvalan. odnosi saobrañajne policije i javnosti. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. pojam i predmet saobrañajnog prava. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. preventivno-propagandni poslovi.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol.Lipovac. P.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII . P.

Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja .1.5. ãtetne posledice saobrañaja. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1.2. Saobrañaj. bezbednost saobrañaja 1. UVOD 1.6. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1.3.4.1.

S druge strane.1. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. 3 1. stvari ili saopãtenja. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. od oko 50. tj. 3U naãe ere. tj. saobrañaj i prodaju. UVOD . ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. stvari ili saopãtenja. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. SAOBRAÑAJ. odnosno saopãtenja. Izdvojio se iz trgovine. Konaåno. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. od oko 10. 1 Mlaœe kameno doba (neolit).000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. a odgovori jednostavni.000 godina pre naãe ere. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. porasla su i rastojanja prevoza. Ãta je to saobrañajna delatnost. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. Naime. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi.000 do oko 10. znaåajnog broja ljudi. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. ãta je saobrañaj.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. Trgovina je obuhvatala kupovinu.1.000 do oko 3.

stanovanje. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. Konaåno. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. Potpuna sigurnost u saobrañaju. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. Pri tome. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. jer je to egzistencijalna funkcija. prvenstveno. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). åamci i druga plovila. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. – zagaœivanje okoline bukom. letelice i baloni. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). na danaãnjem nivou razvoja. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). Meœutim. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. bez4 . frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). mora se saobrañati. Saobrañajni put je deo prostora koji se. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. Dakle. rekreacija i saobrañaj). P. – materijalne ãtete. tj. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. Meœutim. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. nije moguña. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj.Lipovac. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. Saobrañaj nije sam sebi cilj. S druge strane. a posebno saobrañajnim nezgodama. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. ne oåekuje se potpuna sigurnost. Dakle. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. To su magistralni.

Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. onda moæemo razlikovati dva pristupa. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. za poåetak. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). na velikim rastojanjima. UVOD . Brojni su primeri koji ovo dokazuju. S druge strane. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. Dakle. 1. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja.).2. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. na mala rastojanja. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. S razvojem robovlasniãtva. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. sva oruœa i alati. tj. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. odnosno sa razvojem druãtva. svi robovi itd. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. mi ñemo se. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja.2. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda.1. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.

Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. a samo manji deo se prevozi 6 .7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Obrazuju se prve velike dræave. Mada dominira naturalna proizvodnja. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. a posebno zbog potreba vojske. njihova korisna nosivost je bila mala. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. Razvijaju se pismenost. umetnost i nauka.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. Feudalci teæe da se osamostaljuju.Lipovac. trgovci. potreba) na velika rastojanja. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. hrane i dr. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. Usporen je razvoj umetnosti. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. do feudalca. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. Meœutim. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Drumarine. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. U feudalizmu. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. odnosno robovlasnik). oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. kulture. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. Naime. deo proizvoda namenjeni su razmeni. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. a znatno kasnije i zaprega. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. P. veka. naoruæanja. do druge polovine 13. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. umetnici) kupuju na træiãtu. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. konstruisali åamce i velike brodove. Zadræava se naturalni karakter privrede. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. vojnici.

prevozima velikih i malih koliåina itd. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila.2.9 parnih lokomotiva. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. splavovi i åamci). Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. veku.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. Serija tehniåkih pronalazaka. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. Zahteva koncentraciju radne snage. serijska. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. ali i rastojanja prevoza. zanatstva i trgovine. parno vozilo za vuåu topova. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. kukuruz. prenosom saopãtenja itd. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. sirovina i proizvoda na jednom mestu. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju.10 a zatim i parobroda. 11 Amerikanac Fulton je 1807. kakao itd. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Meœutim. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. i 16.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. Novi putevi se ne grade. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. kafa. putovanjima ljudi. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. UVOD . Industrijska proizvodnja je masovna. vuna i sl. Meœutim. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. 7 1. i 1836. Obnavljaju se suvozemni putevi. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. Veliki brodovi se ne grade.). sirovina (pamuk. jer su robovi skupi. konstruisao prvu parnu lokomotivu. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. Industrijska proizvodnja postavlja. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. puteva i organizacije prevoza. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. Izmeœu 1833. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). prevozima na duga i kratka rastojanja. zapreæno vozilo. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. U vreme raœanja modernog sveta (15. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. projektovao prvo 14.). Tokom 15. do 18. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca).1.

15 Nemci Gaus i Weber su 1833. tek 1971. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. veka. jer je 1837. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. Boãko Raduloviñ. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. N. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva.). Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. æelezniåka pruga i saobrañaj. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. otkrili elektriåni telegraf. kupio je automobil u Beåu. Australiji. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. 16 Tokom 19. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. 13 Ford je 1912. Ovo je omoguñeno razvojem novih. pojavio 3. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. 8 . bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. metodom masovne proizvodnje. prenos informacija i telekomunikacije itd. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. U Srbiji se prvi automobil. Izmeœu 1885. Africi. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). marke Niseldorf.). a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. radio i televizija. Saobrañajni fakultet. knjiga I. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. P. stavljaju se na toåkove.500 km. 1993.). Benc je proizveo 69 automobila. Beograd. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). sklapao automobil za samo 93 minuta. 14 Poruånik kraljeve garde. Konaåno. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem.13 Tako je motorizovana Amerika. i 1893. Konaåno. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. a zatim i lokomotiva. telegraf15 i telefon. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. Amerikanac Henri Ford 1896. posle Napoleonovih ratova. Zelandu itd. razvija se integralni transport.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. vodovodi itd. S druge strane. aprila 1903.Lipovac. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla).

do 1836. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. . tako da ukupni efekti budu optimalni.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. razvijene su parne koåije. Vidovi saobrañaja se dele na grane. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. privrede i druãtva u celini. 1. U kopneni saobrañaj spadaju drumski.1.. jezerima i kanalima.3. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. vidove i grane saobrañaja. u Mesopotamiji. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. Z. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. Dajmler je 1885.3.1. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. 9 1.250 godine pre naãe ere.3. a zatim i parni omnibus. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. veka. tako i za civilizaciju u celini. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. veka. Ekonomika saobrañaja. vodni i vazduãni. Londonu se od 1833.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. æelezniåki i cevni saobrañaj. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. UVOD obrañaja. 1972. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. Oko 3. (kretao se brzinom 12 km/h). Zapreæno vozilo.

u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. Od 1837.).. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. a zatim i od asfalta i betona. goniå stoke. Od 1899. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. veñ. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. Poåetkom 20. mesta dopreme. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Pored poskupljenja goriva. do 1970. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). peãak itd. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. vremena polaska. U Parizu je 1900. Beograd. knjiga I. 10 . Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. P. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). zadovoljava Potrebe za putovanjem. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. mesta polaska. puãtena prva trolejbuska linija. Saobrañajni fakultet. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. 1993. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. brzine kretanja itd. jed19 Grupa autora. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. biciklista. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. vozne jedinice se kreñu nezavisno. a njihovi toåkovi su hrapavi. Pronalazak pneumatika (Danlop. a manje brzini i udobnosti. u kombinaciji sa peãaåenjem. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. U periodu od 1950. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. veka) makadam koji se i danas sreñe. a zatim i u vangradskom prevozu.Lipovac. S druge strane. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. Ove razlike se danas smanjuju. putanje. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19.

pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. U Engleskoj je 1820. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika.20 åeãña zadræavanja. poveñava pristupaånosti i mobilnost.2. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. za odlaganje). – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. a putanje su duæe.3. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). jer su manje brzine kretanja. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge.. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). zadovoljava sujetu.1. U Engleskoj je 1830. 11 1. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. zavidan nivo udobnosti. + pogodan je za neplanirane prevoze. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. na mala rastojanja. Tako je 1825. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). i kretala su se drvenim ãinama. UVOD .3. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. 1. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu.

jedna lokomotiva. potrebno je 50 vagona.000 automobila i isto toliko vozaåa.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. a 2007. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). sa parnom vuåom. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. na savremenim prugama preko 160 km/h. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. S druge strane. a na brzim prugama preko 250 km/h. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. ostvarene su brzine od 250 km/h. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr.Lipovac. Pariz i Berlin. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. 12 . u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). London. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). 1981. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. brzina od 450 km/h. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. P. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. pa su skupi prevozi praznih vagona. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. automatizacije i usavrãavanja. do 1900. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. U Londonu je 1863. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu.000 t robe. U periodu od 1890. Nemac Simens je 1879. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. otvorena prva linija metroa. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan.

Ãinski prevoz je predodreœen za brze. UVOD . niti prevozu od vrata do vrata. Tako smo dobili åamce sa veslima. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja.). nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja.3. Zatim je poåeo da vesla rukama. udobne.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. niti za disperzovane (rasute) prevoze. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza.1. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. 1. putevi. pa pravim veslima. ulazak/izlazak putnika itd.3. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. mesta stajanja. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. Naime. Egipñani su pre 6. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima.3. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. granom. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. – nije prevoz od vrata do vrata.000 godina znali za jedro. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. – skup je prevoz praznog vozila. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. biti u toku noñi preveæen do odrediãta. 13 1.

Meœutim. Praktiåno. Novi.000 t nosivost. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova.000 km.Lipovac. Od 1903. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. veliki avioni 30 – 50 t. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama.000 t. Kasnije su. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina.000 km. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. bez posebnog poveñavanja otpora trenja.000 t. sa dominacijom velikih brodova. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza.000 t. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836.16 kW u pomorskom saobrañaju. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani.000 t. standardni brodovi nose 20. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja.7 kW u ãinskom prevozu. i skrañuje put do Indije za oko 10. nosivost. primenjuju se dizel motori na brodovima.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. velike æelezniåke kompozicije oko 2. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. 14 . Suecki kanal.350 t nosivosti. a najveñi i do 500. brzina i bezbednost. 1. otvoren je 1869. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. snaga. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. Veñ u starom Egiptu. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. duæine 160 km. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. Graœeni su i novi kanali. P. 4. Dakle. veliki vagoni oko 80 t. jezera i reke.

Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. Mada se mogu poveñavati brzine broda. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima.3. a zatim dao prve skice vazduhoplova. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. vetrovi. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. reke. – vodni saobrañaj je spor. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. Meœutim. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. 15 1. jezera) i skupe veãtaåke kanale. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. odnosno 28 do 46 km/h. koristiñe se vazduãni saobrañaj.). – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). to nije racionalno – preskupo je. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. vodostaj itd. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo.3.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. magla. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. – Rekreativni prevoz i sl.1. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. UVOD . 1.).4. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. rude i sl. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. oluje. nafte. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza.29 a vodni putevi postoje. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika.

Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. 31 Na primer. pred Drugi svetski rat 400 km/h.30 visine i dometi. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16.25 putnika (oko 6. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884.). prohodnosti terena. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). P. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488.836 m. 16 . Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. decembra 1903. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. u Severnoj Karolini (SAD). u SAD je 1952. veka preko 1. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. krajem drugog svetskog rata. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. parnom maãinom i benzinskim motorom. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. brzine. pa su otpori kretanju najmanji. Meœutim. 17. a krajem 20. godine. Konaåno. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. niti odræavati.Lipovac. Vojne potrebe. niti od duæine relacije. helikopter je poleteo tek 1907. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe.5 puta viãe). 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. a ne oslanjajuñi se o podlogu.5 sata).000 km/h. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. savladana je za 33. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. veka. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja.5 putnika. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh.

1. 33 Zbog nedostatka prostora. Beograd. niti prenos saopãtenja. S. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. i Boæiñ.0 12. Ekonomski fakultet. Putniåki automobil 5.5 4.1). opravdavaju velike troãkove prevoza). Autobusi 3. Tabela 1. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let.5 10.9 3. kroz uãtedu u vremenu. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. – klima i loãe vremenske prilike (magla.5 22. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. bezbednost saobrañaja itd. 17 1.9 1. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta.8 27. zagaœivanje æivotne sredine. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport. brzinu prevoza. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata.0 3. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.3. – loã odnos bruto/neto mase. Vazduãni saobrañaj 6. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. Pomorski saobrañaj 7. UVOD .. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. prilagoœenost korisniku. Æeleznica – elektriåna vuåa 2. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja.1. 1994. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. 349. V. a posebno sa drumskim saobrañajem.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. Æeleznica – dizel vuåa 4. vetrovi.7 Dakle. Ekonomika saobrañaja. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ.3 3. padavine. str.

Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza.000 km pruga. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana.000 u periodu od 2001. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne.34 Zemlje EU. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. 35 Evropska S. razvoj turizma. Ekonomika saobrañaja.Lipovac. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. nauke itd. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. 1994. kanala. European Commission. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h).. a prevaziãli nedostaci. V. P.). Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. Ekonomski fakultet. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. Tako je omoguñena jednostavna. European Transport Policy for 2010. bræi i bezbedniji. 2001. pruga.5.3. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. Beograd. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). jedinstvena razvojna politika. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. 18 . i Boæiñ. jedinstveni menadæment. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. do 2010. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. 36 White Paper. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. privrede. vazduãnih koridora). grana) prevoza. jedinstveni marketing. str. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. Time to Decide. a ceo prevoz postaje jeftiniji. cevovoda. dinamiåko planiranje izgradnje itd. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. 34 Novakoviñ. 1. 329. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41.000 na 20.

na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?).000 stanovnika. Ovo se.4. UVOD 1. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. 1. Ovo je razumljivo. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. prva nezgoda je sluåajna. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja.1. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. probleme ukljuåivanja motora itd. Dakle. te ranije pristupile njegovom reãavanju. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja.4. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. s pravom. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. smatralo liånim problemom korisnika vozila. za naãe potrebe. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). Razvijene dræave su ranije imale problem.4. popravkama. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. pre svega. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. Kad neko ima prvu nezgodu. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). nisu bili na isti naåin tretirani. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno.1. niti su na isti naåin reãavani. Mada se ove faze mogu razliåito definisati.

000 stanovnika). P.2. 1834). a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. veka. 20 . Automobili su predmet divljenja okoline. u prvoj fazi. za veñinu razvijenih. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. Naime. åak i u svetskim okvirima. 40 41 42 Dakle. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. trajala do tridesetih godina 20. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. Dakle. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. Ovo je i bilo prihvatljivo. Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). 1896). izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja.42 Prva faza je. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. a posebno u razvijenim zemljama. 1. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. 1898). Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. a posebno u razvijenim zemljama. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja.4. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov.Lipovac.

ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement).) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). 1. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. ali na dobrovoljnoj osnovi. pa i saobrañajnim nezgodama. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). Japan i druge. Dakle. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). Dakle. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju.4. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. skloni svim vrstama incidenata. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). UVOD .4. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. U reãavanje problema. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. 46 Prema teoriji sklonosti. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. pored pravnika. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. broj nastradalih u nezgodama itd. postoje grupe ljudi koji su.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). zbog svojih psihofiziåkih osobina. 21 1. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja.3.1. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. ali nezavisno i izolovano. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi).) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). Dalje se razvijaju teorija i praksa.

ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. kacige. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Naime.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Ãtetne posledice saobrañaja. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta.Lipovac. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. nego njihove pojedinaåne greãke. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. kao na primer: ograniåenja brzina. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). P. standardi u pogledu bezbednosti vozila. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. ãto nailazi na otpor kod korisnika. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. Meœutim. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. Na osnovu empirijskih istraæivanja. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. 22 . zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. projektanta vozila i psihologa). teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. sigurnosni pojasevi. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer.

Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. UVOD . dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. 2 deo. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. 3. str. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. gubici i troãkovi). engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1.). Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. sa porastom broja stanovnika. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno.4. R.. Meœutim. 51 Na primer. patnja. 23 1. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. sa razvojem saobrañaja. Pored materijalnih posledica (ãtete.).4. Bezbednost saobrañaja. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. Meœutim.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo.1.). teorije komunikacija itd.4. sociologije. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. najåeãñe.51 1. 1983. tako da se ne ometa njegov razvoj. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. Saobrañajni fakultet. nauåna znanja su se. broj nastradalih itd.000 stanovnika). broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo. Struånjaci. 50 Dragaå. sistemske analize. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. lekara i psihologa. sa porastom broja registrovanih vozila itd. a automobil kao potreba savremenog åoveka.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom.0003P(N/P). Beograd. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. Dakle. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima.

55 World Disasters Report. New York. WHO. Ove ustanove. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. 1998). Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. Okuplja se. Procenjuje se da ñe se do 2020.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). godine odnele oko 30 miliona æivota. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite.53 U toku 2002. Oxford University Press Inc. osnivaju se nacionalne. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja).54 U toku 1990. u sudarima na putu poginulo je 1. Ljudski. ali i u urbanistiåke. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. 2004. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). april 2004). do tada neviœen. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. popeti na treñe mesto. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje.Lipovac. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. u sve saobrañajne. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). 1998. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies.. nedeljama ili mesecima. 53 Ovi 24 . uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. na velika vrata. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. ekonomske i druge planove. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. New Delhi. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. materijalni.18 miliona ljudi. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. 7. Kontramere se preduzimaju na mreæi. P.). Bezbednost saobrañaja uãla je. problemi u protoånosti saobrañaja. milioni su bili hospitalizovani danima.

u odnosu na strateãki plan.800 34.400 55.000 46. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).200 54.800 50. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. UVOD . 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).500 61. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.400 49. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati.600 59. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja.5 na 4. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.200 27.100 55. 56 Dugo je.000 36.900 43. u teoriji. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).57 Na teritoriji SR Nemaåke. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije. do 1993. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona). uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . EU od 1990. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara). do 2005. Umesto ranijeg prihvatanja problema. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja.500 56. 70.300 46. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.700 37.000 cilj za 2010: spasiti 25. 25 1.4.700 42.500 29.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.4 na 48.1.400 41.000 25. u periodu od 1972. . sa procenom plana smanjnja do 2010.300 66.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama). U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.nacionalni podaci.900 70.100 40000 39.300 60000 59.1.700 30000 31.200 50000 50.1 hiljadu).

pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. vizija su bezbedni putevi. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. Ciljevi su precizniji. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. a u zavisnosti 26 . Meœutim. Dakle. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. pa i ãire. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja.). kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo.). tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle.5. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. tj. pojam materijalne ãtete i dr. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. ako se ne preduzimaju nikakve mere). Dakle. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. P. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. pojam nastradalih.).Lipovac.

sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. kratkoroånih mera. – osnivanje drugih koordinacionih tela. – osmiãljavaçe programa hitnih. finansijske i svake druge podrãke. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. Vlada bi. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. UVOD . Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. Vlada bi trebalo da. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. cilj Nizozemske je da u 2000. u skladu sa usvojenom strategijom. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. u razvijenim zemljama. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. 58 Na primer. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. cilj strategije u Australiji je da do 2001. tako da u 2000. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. cilj Kanade je da u 2001. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. imaju najbezbednije puteve u svetu.5. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. u ãto krañem periodu. formira struåni tim koji ñe. a koji su UN prihvatile kao preporuku.1. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. odmah. Primera radi. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). 27 1.

61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. 1. P.000 vozila. U Danskoj je. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama.9. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. od 1960. 28 . u periodu od 1970. ka zemljama u razvoju. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. S druge strane. 59 Na primer. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje.1.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). U Tabeli 1. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. Æeneva. 1995. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja.Lipovac. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. u periodu od 1970. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja.2. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. Krajem 20. a zatim i ka nerazvijenim. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. do 1980. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America.6. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. ostvareni su znaåajni pozitivni. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. u Japanu je. 1990). kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences).3. a u Tabeli 1.6. praktiåni rezultati. uz tendenciju brzog rasta. prvi put posle neprekidnog porasta. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca.59 S druge strane. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. do 1995. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju.

812 7.635 8 194 38. 1985.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.930 98 243 18.1.767 85.761 229.126 54826 62446 50. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost. 1995. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.956 42. 1960.565 151 321 151 975 8.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48.207 6. 2004. 1965. .034 224.641 37.2. 1970. 1980.633 6. 2000.339 44.657 43.946 8975 8801 31. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.336 242.340 6. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.117 213.744 49.770 24302 23834 63473 115295 V. Naprotiv.6. 1990.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.949 121.626 15. 1975.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1. na svojim primerima.373 7. do 2005.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955.065 42. 2005. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.

1990. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. P. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. 1965. Naime. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. 1975. 1995. 1970. 1980. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. u periodu od 1955. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. 2005. 1960. 2000. 1985. do 2005.3. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije.Lipovac.

Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti.2. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu.2.2. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. 1.6. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju.1. Imajuñi ovo na umu. . Sa Slike 1. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi.6. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu.

Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja.Lipovac. od 1960. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. – dræave koje. S druge strane. Prihvañene 32 . njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. Turska. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja.3. Slika 1. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. niti su zapoåele upravljanje. Turska spada u prvu grupu dræava koje. Æeneva. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. S obzirom na to da nisu. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. kao i tzv. do sada. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. 1995). Neke nerazvijene zemlje. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. niti teorijske modele i procedure. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. zemlje u tranziciji. P. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. u naåelu. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. ne razvijaju teoriju. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi.

1995). do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. da se moæe smanjivati. ali sa tendencijom rasta. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. UVOD . Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. Ove zemlje. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. SFRJ. Konaåno. od 1960. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. Zbog njihove snage i vitalnosti. struåno 33 1. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost.6. do sada. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. Meœutim. ove ustanove neprekidno. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja.1. Meœutim. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Slika 1.4. odnosno njihovom implementacijom. u naåelu. Ipak. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. Æeneva. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja.

niti strategiju bezbednosti saobrañaja. niti finansijski autoritet. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. Francuska. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. nemaju struåni. politiåki. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem.Lipovac. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. P. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. Krajnji rezultat ovakvog. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Iz godine u godinu objektivno se prati. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. Slika 1. preispituje. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). u duæem vremenskom periodu. Dræava nema prihvañenu politiku. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. taksi goriva i sl. na nauånim osnovama zasnovane. 1995). od 1960. niti realizovana na suãtinski korektan naåin.5. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. Æeneva. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. Pojedini. Tako je od 1975. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. Ove dræave redovno donose. do 1993.

Tako je od 1970.5 hiljada godiãnje. Naime. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Æeneva. 35 1. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. u duæem vremenskom periodu. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova.6. 1995). Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. 1.1. Danska. Meœutim. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. od 1960. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja.6. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.3. do 1993. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. . policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Danas. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Primera radi u Francuskoj je. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja.6. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. Naime. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice.

Ekonomski fakultet. Beograd. str. Saobrañajni fakultet. Literatura Adamoviñ. Uvod u saobrañaj 2. 356. R. Saobrañajni fakultet. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva.. S. Time to decide.. i Vujaniñ. Grupa autora. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. 208. 1999. Bezbednost saobrañaja 2. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. M. Novakoviñ. Uvod u saobrañaj 1. 157. Beograd.. Beograd. European transport policy for 2010.. Beograd. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. Dragaå. P. 2001. 2005. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. str. Oxford University Press. Saobrañajni fakultet. Æeneva. str. 1993. 368. knjiga 1. i Boæiñ. ali i ãire. Adamoviñ. 1998. M. 2000. Ekonomika saobrañaja. 1994. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. M. str. Word Disasters Report. stvaranje. European Commission. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. deo. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva.Lipovac. str. White Paper. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. Saobrañajni fakultet. 36 . str. Beograd. V. 239. 2002. 240.

3. Pojam saobrañajnog prava 2.1. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.6. Subjekti saobrañajnog prava 2.5. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.2. Izvori saobrañajnog prava 2. Predmet saobrañajnog prava 2. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju .4.2.

godine p.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme. ustavnost.n. .. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. u graœanskom pravu. 3. u upravnom pravu.e.) Meœutim.n.2.) 39 2. u obligacionom pravu itd. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). u meœunarodnom pravu. godine p. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. privredno.. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. Ovo je znaåajno i za policiju. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. Ovo je najkonkretnija. ali ima i znaåajnih specifiånosti. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka). kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). godine p. primat meœunarodnih izvora prava. a naroåito za saobrañajnu policiju.1. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti.. meœunarodno. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava.e do 565. godine n.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. zakonitost itd.).. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu.e (Julije Cezar je 50.. koji je donet oko 2000. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku.n. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. 1. praktiåna definicija saobrañajnog prava. 2. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. Sa druge strane.

Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. Konaåno. 2 2.Lipovac. Afrike i Amerike. sporazume. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. PRI. Japana i Australije. pripremio preko 500 rezolucija. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. 40 . Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. 3 Komitet je. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. rezolucija.2. U nizu vaænih dokumenata. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. do sada. Kanade. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). regionalni i lokalni faktori. izveãtaja radnih grupa i dr. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada.2 Ova strategija. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). a zatim putem preporuka. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. rezolucije.3 preporuke i druge dokumente UN. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. 2000. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. agencija i drugih nevladinih organizacija. projekat E-puteva). Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. P. kao i predstavnike SAD. Osnovan je 1947. Azije. Paris. standarde. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja.

za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. palete itd. kontejnere. pored SAD. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . podræava razliåite baze podataka. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. pa i u vezi saobrañaja. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). Obe baze podræava OECD. Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). 5 Grupe i komisije za saobrañaj. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. za meœunarodni prevoz putnika.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. za glavne meœunarodne puteve. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). za integralni transport itd. Tako.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava.2. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. puteve. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. na primer.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. Okuplja predstavnike 30 dræava. Meœunarodni komitet za alkohol. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU.). za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja. pa i bezbednosti saobrañaja. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.svojih ålanova. prevoznike. tj. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 41 2. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. S obzirom na to da EU. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). odnosno bezbednosti saobrañaja.2. Ovi standardi su obavezujuñi. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog.

Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. danas. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. veku. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih.). – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. ali i u okruæenju. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. veka inovirala i izmenila svoja pravila. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). a posebno bezbednost saobrañaja. 42 . Meœunarodna automobilska federacija (FIA). pratiti njihov rad. rezolucija itd. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. Zato je 1909. sporazuma. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. u Rusiji. saobrañaj. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. Dakle. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. S druge strane. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Zatim je Rusija. poåetkom 20. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. ne poznaje granice. P. Zato je. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. Na primer. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. protokola. S jedne strane.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji.

normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. rezultata istraæivanja. niti sankcije. Sa druge strane. meœunarodni standardi. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. Kada se jednom prihvate. rezolucije. bilateralni i multilateralni sporazumi. meœunarodni protokoli. Izvori saobrañajnog prava 2. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. serija pravilnika. odreœuju opãte uslove poslovanja. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. sporazumi transportera. Polaze od nauånih dostignuña.2.1. podzakonskih akata na nivou dræave. ujednaåeni uslovi rada. 2. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava.3. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. nadleænosti i sankcija.3.2. a posebno bezbednost saobrañaja.3. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. æelezniåko saobrañajno pravo. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. odluka i uredbi i sl. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. postojeñe prakse. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije.3. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. 2. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. . pomorsko pravo. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. direktive i preporuke. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji.

akti). prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva.3. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. 16. uzanse. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. opãta pravna naåela. Sve bi smo ih. br. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. Istorijski gledano. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora.8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. doktrina. 2. 12/60. 44 . Dodatak. 1949). 1926). sporazumi. akti preduzeña. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). septembar 1950). vozaåe. 15. 1926). 11. uredbe i sl. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). oktobar 1909). decembra 1943).Lipovac. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava.3. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. protokoli. koji se i danas primenjuju. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. gde je spadala i Srbija. To nije bio razlog da te zemlje. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. 1921). Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. P. za naãe potrebe. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. ugovori. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji.

zaustavljanje. pristupilo 58 dræava. avgusta 1960). Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. 1926). zvuåna i svetlosna upozorenja. saobrañaj na putu i na raskrsnici. mimoilaæenje. 4/91. stupio na snagu 5. mart 1958)16 itd. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. maj 1971. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. 45 2.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. stupio na snagu 10. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. 1968). 13. preticanje. maja 1977. 8. 8/59. brzina vozila. 13/57. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak.9 koja kao najvaænije odredbe. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. 20.15 U odnosu na motorna vozila. godine – stupio na snagu 7. juna 1979).2. 13/57). 19. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. 3/78. jul 1970. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. br. br.3. novembra 1968. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. septembar 1949. osvetljenje vozila). br.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. br. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. novembra 1968).14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. 8/77. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. br. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). januara 1976). 1. br. 30/74. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 15. Konvenciji je do kraja 1999. manevrisanje vozilima. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. br. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. 13 “Sluæbeni list SFRJ”.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. br.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. sadræi: definicije saobrañajnih termina. odredbe o peãacima i vozaåima. . 6/78). 5/62. 1. u Beåu (Æeneva. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. decembar 1957.

– Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. septembar 1970). kakva je naãa. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. pa i saobrañaja. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. Posmatrano kroz bliæu istoriju. velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. mada formalno nisu ålanica EU. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. mart 1973). – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. 46 . decembar 1972) itd.4. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. EU inicira. maj 1955). – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). uredbe. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. septembar 1957). 2 2. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. januar 1962).3. velikim meœunarodnim uticajem EU. pravilnike.Lipovac. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. P. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju.

24/ 94. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). 17 “Sluæbeni list SFRJ”. 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. br.22 Pored Zakona. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. 50/88.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. 28/91. 5/86. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929).2.3. br. 52/91. 46/91. itd. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. 60/98 i 5/99. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. 22 “Sluæbeni list SRJ”. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). 67/93. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). br. 47 2. 53/82.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). br.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 46/95. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). javni putevi i obavljanje prevoæenja. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. 29/90. br. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. 48/94 i 42/98. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). 63/88. 67/93 i 48/94. 26/95. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br. 53/93. uputstava. 53/93. 34/92. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. 41/94 i 28/96. br. 19 “Sluæbeni list SRJ”. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). SAOBRAÑAJNO PRAVO . 15/84. odluka. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 13/93.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). br. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. 80/89.

. poãiljaoci. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. preduzeña. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. br. 44/91 i 87/92. 2. jer su meœusobno isprepletani. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. 8/91. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. a posebno prava i obaveze prevoznika. putnika i primaoca. niti vrãe prevoz.). organi i dr. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. kao fiziåka i pravna lica. Na primer. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. – saobrañajno osoblje (vozaå. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja.. utvrœene su Zakonom o ministarstvima.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. kondukter. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. 2. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. primaoci). 48 . P.4. 7/91. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova.5. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima.Lipovac. poãiljaoca. (putnici. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. stjuardese.

koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. zastupniãtvo. preduzeña za odræavanje puteva. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika.6. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije.. Dakle. 213. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. uzansama i drugo. javna preduzeña ili privredna druãtva. VÃUP. predstavniåki i agencijski poslovi. – preduzeña. zastupniãtva. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. str. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. registracija vozila itd.). Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. prevozu u drumskom saobrañaju (17). osiguranja. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. ona nije dovoljna. 1994. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. direkcija. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. zdravstvene ustanove i sl. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja.). poslovi osiguranja i sliåno).6. auto-ãkole.. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. izdavanja isprava za saobrañaj. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu.2. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. policija. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. (na primer. organi za saobrañaj itd. kontrole i upravljanja saobrañajem. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon. skladiãtenje. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). S.). 49 2. obavezama iz saobrañajnog prava. agencijski poslovi itd.)..24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. 2.

Ova ograniåenja su veoma znaåajna. – naruåilac prevoza – lice koje. mesto ugovora. Forma ugovora je razliåita. – poãiljalac – lice koje. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. mesto polaska. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. mesto istovara itd. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. 50 . – putnik . jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. a koje putnik sam åuva. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. primi stvar predatu na prevoz. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu.6. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. Pored navedenih pojmova i izraza. mesto opredeljenja. mesto utovara. a za raåun drugog lica. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. 2. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. ukljuåujuñi i prikolicu. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte.Lipovac. P. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. relaciji i naknadi za prevoz. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. relaciji. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. trenutno. u svoje ime. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora.1. predaje stvari na prevoz. na osnovu ugovora. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. koja je sastavni deo vozila. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika).

Meœutim. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. on ima pravo na povrañaj prevoznine. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. Prevozilac ñe. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. uz posebnu nadoknadu. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). u vreme i na naåin kako je ugovoreno. ukoliko prevoz kasni. primereno vrsti i duæini putovanja.2. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). u ovom sluåaju. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade.6. niti da ometa druge putnike. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca.). Prevozilac je duæan da preveze prtljag. Pored uobiåajenih uslova prevoza. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. . putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. Meœutim. U vanlinijskom prevozu putnika. 51 2. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). zadræati samo administrativne i dr. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. U sluåaju prekida putovanja. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. teãko pijanstvo i sl. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. zbog zaãtite drugih putnika. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. pa putnik zato odustane od prevoza. troãkove (do 10%).

ugovorom. dok se putnik nalazio u vozilu. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. Dakle. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu.000 nemaåkih maraka. pada na prevozioca. U tom sluåaju. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. odnosno 1. ulazio ili izlazio iz vozila. po putniku. po putniku. Moguñe je. teret dokazivanja je na putniku. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. zavisno od stepena krivice prevozioca. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). Na primer. U suprotnom. naknada moæe biti i veña. na zahtev putnika. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. P. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. Teret dokazivanja odgovornosti. – za telesno oãteñenje. u skladu sa zakonom. Meœutim. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. do 182. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog.000 nemaåkih maraka. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. 52 2 . takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. do 61. Konaåno. Åak i ako bi se. do dvostrukog iznosa prevoznine. do 730 nemaåkih maraka.Lipovac.

Konaåno. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. Rokovi teku od dana saznanja. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. niti spreåiti. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. Naime. 53 2. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. zakonom predviœenih. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. osim kada on dokaæe suprotno. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Prvo. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca.2. Sa druge strane. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti.6. Najåeãñe se.6. 2. otpremnica i sliåno). prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. Sa druge strane. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv).2. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Primera radi. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag).

zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. 54 . izdavanjem tovarnog lista. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. o åemu ñe kasnije biti reåi. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. smeãtaja tereta u vozilo i dr. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. vaæe i posebna.). gde se zakÿuåuje teretnica. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. ugovorenim ili najpovoljnijim putem.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. da promeni primaoca. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. da robu proda itd. da promeni krajnju destinaciju. a istovar primalac. P. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. pored opãtih pravila obligacionog prava. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). 26/95. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. Po pravilu. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. da promeni relaciju. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. osim u pomorskom. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. kako bi se. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. br. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. Dakle.Lipovac. Kada poãiljalac utovara robu. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza.

3. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. koliåina. troãkovi. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. – rok prevoza. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. – roãkovi koje preuzima poãiljalac.). Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. posebna vrednost stvari. – podaci o primaocu. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. a na ostala dva primerka. SAOBRAÑAJNO PRAVO . jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac.2. posebnom izjavom (indosamentom). – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. uputstvo o carinjenju). Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. Åesto se izdaje 55 2. uputstvo o rukovanju.prenosilac). – uputstvo o osiguranju. primalac i dr. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. U tom sluåaju. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. – podaci o poãiljaocu. Njime. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. – pisak isprava koje se prilaæu. Dakle. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. – pouzeñe. 2. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. – podaci o prevoziocu.6. – podaci o vozilu. – naåin utvrœivanja koliåine. – odaci o stvarima (opis.

Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. 57/309.. O ovome odluåuje sud. 56 . Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). VÃUP. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. VÃUP. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. kvarenje robe. Literatura Pantazijeviñ. Meœunarodni ugovori. S. PRI. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Tom 1.Lipovac. Committee of Deputies.. niti izbeñi.. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. Kçiga 6. CEMT (2002). 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Lisabon. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. Primera radi. Lipovac..2003. P. Sluæbeni glasnik. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. European Conference of Ministares of Transport.5. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. VÃUP. Beograd. a teret dokazivanja je na prevoziocu. Zemun. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. K. 1994. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). White book. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca.). i 2. Bezbednost saobrañaja. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. International Road Safety Strategy. P. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. 29. Global Road Safety Crisis. Zemun. Resolution adopted by the General Assembly. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. 2000. Sliåno kao u prevozu putnika. Dujkoviñ. Beograd. Todoroviñ. Dakle. do 1/3 prevoznine. 2000. V.

2000. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety.6. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 2001. Brussels. CEMT/CS(2000)7/PROV. 2000. 125 final. Lisabon.2. 2002. 125 final. 2000. pri. Brussels. National Centre for Injury Prevention and Control. ETSC. A Strategy for EU Transport Research. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. COM. Past. Centrres for Desease Control and Prevention. 2000. WHO. 2000. 2002. 2001. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Brussels. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. ETSC. World Disasters Report. COM. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 1977. Present and Future Road Safety Work in Ecmit.

5. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . Teorije saobrañajnih nezgoda 3. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3. Nauåne metode i metodologija 3.1. Nauka i saobrañajna nauka 3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.4.8.3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.7.6.3. Metode bezbednosti saobrañaja 3.2.

str. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. do odreœenog istorijskog trenutka. a ne da se izoluje jedan deo znanja. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. 3. M. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. Danas je najåeãña podela na prirodne.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. Sa porastom ljudskih znanja. niti nezavisne jedna od druge. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. metode i praktiåne ciljeve. tehniåke i druãtvene nauke.3. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Saobrañajni fakultet. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno.. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. Beograd. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Konaåno . Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. Uvod u saobrañaj 1. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. Naime. a ne celovit sistem. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1. nisu potpuno posebne. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. 61 3. javila se potreba za grananjem nauke. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. 1999. odrediti njen predmet. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja.

s druge strane. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem.Lipovac. 2U pravom smislu reåi. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog.2. planiranje saobrañaja. organizacija prevoza. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. saobrañajna psihologija. bezbednost saobrañaja itd. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. regulisanje saobrañaja. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. tehniåkih i druãtvenih nauka. projektovanje saobrañaja. saobrañajna logistika. druãtvene okvire. ekonomika saobrañaja. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. treñe u prirodne. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. 62 . ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). Razvoj saobrañaja. upravljanje saobrañajnim procesima. P. Ona je nastala izdvajanjem. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. saobrañajno pravo. saobrañajna pedagogija. druge se svrstavaju u druãtvene. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. pa i na primeru saobrañajne nauke. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). saobrañajna istorija. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. Takva je i bezbednost saobrañaja. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. porast opãtih znanja. druãtvenim ili tehniåkim naukama. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. javni gradski prevoz. Meœutim. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. saobrañajna geografija. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. 3. teorija saobrañajnih tokova.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija.

3. ekologije itd. saobrañajnog prava itd. a posebno znanja iz matematike. tehniåkih i druãtvenih nauka. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. Sa druge strane. Znanja prirodnih nauka. U uæem smislu. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. 63 3. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja.3. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. psihologije liånosti. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . organizacija i eksploatacija saobrañaja. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Sa druge strane. Naime. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. niti izolovana nauåna disciplina. menadæmenta i upravljanja. saobrañajne psihologije. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. na danaãnjem nivou razvoja. socijalno zagaœivanje sredine itd. ali i druge discipline saobrañajne nauke. ni u pogledu predmeta izuåavanja. procesa sudara itd. kao retko koja druga nauåna disciplina. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. Ipak. postaju sve znaåajniji. regulisanja saobrañaja. Bezbednost saobrañaja. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. vremenom.1. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). integralnog transporta. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci.3. ni u pogledu metoda istraæivanja. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. ali i najãire javnosti. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. negativni socijalni uticaji saobrañaja. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. saobrañajne logistike.3. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. principi rada razliåitih motora.3. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. statistike. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. zauzimanje æivotnog prostora. saobrañajne nezgode su. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina.

veñ. stanje puta. nasloni za glavu itd. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno.).3. Na primer. desi saobrañajna nezgoda. odnosno kako smanjiti broj nastradalih.3. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju.3. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. odræavanju i eksploataciji puteva). Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi.2. Dakle.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. kada se. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. ipak. Meœutim.). 3 3. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. Na primer. dogodile. sa niskim rastinjem oko puta. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. 64 . Naime. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. vazduãni jastuci. P. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. Meœutim.Lipovac.

Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. 559. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali mogu poveñati posledice ili. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. Prosveta. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. str. metod sinteze. Beograd. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. Tu su metod apstrakcije. – pozitivni uticaji na aktivnu. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara).4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj.. u razliåitim situacijama3 (na primer. 4 Vujaklija. åak izazvati smrt suvozaåa. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. veoma skupo. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. u proseku. 65 3.3. ali moæe povrediti lica u vozilu. tehniåkim i druãtvenim naukama. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. Leksikon stranih reåi i izraza.4. induktivni i deduktivni metod. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. 1980. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. metod eksperimenta i metod posmatranja. Åeãñi su sluåajevi razliåitih.). Veoma retko neki element vozila. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. åoveka. ali poveñava broj obaranja peãaka). 2. Metod (gråki methodos ili lat.4. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. po pravilu. 3. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. M. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. metod analize. Ipak.

K. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. Novi Sad. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. sinteza. naåinom na koji ona predmet saznaje. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. str. M. 126. Metodologija (gråki methodos – put. Zbornik radova. M. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. 8 Iniñ. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom.. izuåava njihovu zasnovanost. Pri tome se paralelno koriste kako opãte.. Savremena admi- nistracija. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. apstrakcija. Œ. str. indukcija. 66 . 88. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. metod eksperimenta. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. str. P. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje.Lipovac. nesistematskim radom. efikasnost.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. 1997. 3. tako i posebne nauåne metode. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. 9 Vujaniñ. citirao 7 Ãuãnjiñ.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda.. FTN. metod posmatranja. prednosti i nedostatke. Metodologija druãtvenih nauka. Peåujliñ. 1981. 1998. Bezbednost drumskog saobrañaja. bez primene metodologije i metoda. Metodologija.. vrednosti i oblasti primene. Uvod u sociologiju. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. Kriminologija. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija)..7 Na primer. 58.. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. M. 2000. 6 Lukiñ. Meœutim. dedukcija. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. str. Zato su vaæni metod i metodologija. Nomos. 13. Beograd.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. 1999. Åigoja ãtampa.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. tj. generalizacija. R. opãte logiåke metode su: analiza. logia – nauka. 5 Ignjatoviñ. to ne bi bilo pouzdano. Œ. Beograd. metod anketa i intervjua. i Lipovac. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. str. Beograd. itd. Beograd. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja.

brzine kretanja vozila. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. ãirine puta.).). 139. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Zato ñemo. broj nastradalih u nezgodama itd. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.3.5. Primera radi. pantljika. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. primenjuje se metod merenja. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja.1. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. Primena statistiåkog 10 Mils. Saobrañajne nezgode. lenjir). str. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Meœutim.. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd.5. Beograd. 67 3. U bezbednosti saobrañaja. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. ne znamo duæinu deonice puta. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje.2. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. R. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. 3. Na primer. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. radijusi krivina itd. saobrañajni protok.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. 1964.5. Mere se razliåite veliåine. Pri tome se koriste direktni i indirektni. Socioloãka imaginacija. broj nezgoda itd. u nastavku.5. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. 3.

U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Meœutim. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. 1996. Sa druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. u naãim uslovima. niti pouzdani u svim sadræajima. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji.12 Zato se slabo koriste. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. o vozilima. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. Neposredno posle saobrañajne nezgode. o licima i o samoj nezgodi. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. bez obzira da li je vrãen uviœaj. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. u Srbiji. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. P. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. da se odredi tip nezgode. o putu. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. 11 Na primer. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). mogu se koristiti razliåite baze podataka. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. u Srbiji se od 1. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). 68 . niti pokretan sudski postupak). Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. ove evidencije nisu standardizovane. Meœutim. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). Meœutim. a posebno taånost zakljuåaka. ako ih uopãte i vode. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). brzina uåesnika u nezgodi. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. o vremenu. ove evidencije nisu organizovane. za preciznu analizu mesta kontakta.Lipovac. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. a danas se.

inlquastia. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. UN. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. Na primer. EU. Ove baze podataka nisu standardizovane. CEMT i druge institucije. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). niti uvezane. ni ove baze nisu automatizovane. 3. Meœutim.5. brzinama. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. uoåavanje veliåine problema. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. skale procene i testovi. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd.3. intervju. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 69 3. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. mehanizmu sudara. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka.5. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). Metod ankete Anketa (lat. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. pa se nedovoljno koriste. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. tipizacija saobrañajnih nezgoda. na skali od 1 do 5). a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui.3. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. automatizovane. fr. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. o sankcijama.

). nastavnika. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. vaspitaåa. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. policije itd. peãaci i ostali) o shvatanju problema. mesto i naåin posmatranja. o kontramerama koje predlaæu itd. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. projektanti reæima saobrañaja. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. roditelja. vozaåa. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. koji pripadaju riziånim grupama. 3. sistematski i svrsishodno sprovedeno. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. 70 . predstavnici odgovornih subjekata itd. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju.5. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti.4. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. o kontramerama koje preduzimaju. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. sudije. struånjaci za planiranje. razlozi za uåestalost propusta.Lipovac. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. tuæioci i drugi pravnici. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. subjektivni stavovi raznih subjekata. P. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. o tome koje su to opasne situacije.. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama.. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije.

danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. 71 3. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. EU.5. 113. OECD. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. ali i razgovore i ankete. a ãta ne. str. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users.5. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila.5. konflikta ili druge saobrañajne situacije. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. a zatim formira dokumentacija. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Eksperiment se unapred dobro planira. realizuje se po utvrœenoj proceduri. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 3. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). da se organizuje periodiåno. Obavljaju se u vezi nezgode. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme.3. puta i okoline. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. 1998. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno.

prevrtanje vozila. udari otpozadi itd. osiguranike. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. 16 Research Center.. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. åeoni delom povrãine. od 2000. vazduãni jastuci. ali i javnosti.000 $ na nekoliko desetina dolara. nasloni za glavu itd. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. Naime.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center).19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. kao i obaranja peãaka. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. ipak. VRC je otvoren za televiziju i javnost. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. ali i na svetskom nivou. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. u Virdæiniji. donosioce odluka. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. P. 72 .17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. testovi prevrtanja vozila. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. Posle objavljivanja nekih rezultata. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. boåni i udari odpozadi). proizvoœaåe automobila i ostale. boåni sudari i udari. dese (pasivna bezbednost). bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. celom povrãinom ili delom povrãine.).Lipovac.

str. 4. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. izmeœu pojedinih regiona.7. delimiåno. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica.highwaysafety. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. Na primer. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. 3. Metod komparacije moæe. pri izboru vozila. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). izmeœu pojedinih opãtina i konaåno.22 S druge strane. vozaåa itd.5. SAD. Na priumer. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera.5. 2002. 2. kada se izvrãi 21 Na primer. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. 3.5. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. a rezultate objavljivati. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije.org mogu se nañi 22 Status Report.Arlington. Zainteresovani kupci. izmeœu pojedinih mikrolokacija. na adresi www. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. No. 73 3. ugroæenost. u cilju sagledavanja efekata. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). kod izbora vozila. rezultati USNCAP testova. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. U toku 2002. Vol. 37. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera.6.3. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997).

neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. 3 3. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. P. promovisali ideje i kon74 . javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju.Lipovac. razgovorima itd. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji.5. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi).8. kako bi se mogli reãavati. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. otvorenim radio i TV emisijama. tuæioci i sudski veãtaci). Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY).9. 3. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. To se moæe postiñi konkursima. anketama. koji projektuju saobrañajnice. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. Na osnovu profesije. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. tribinama. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere.5. sudije.

.n = 0. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). . n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0.. 3.. 3. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe.za. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici..1.. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere.6. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. – teorija sklonosti i – spell teorija. 1. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje.6. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. 3 . TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. tj. verovatnoña da neki vozaå. Meœutim.6. 2. – teorija zaraze. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. 1. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. ako su dogaœaji retki.e . Dakle.3. 75 3..23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda.. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli.. u posmatranom periodu). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 2... u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja.. 3.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. na primer. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23.). bila su 30.000 stanovnika.7. u toku 1998. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. Meœutim. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. OECD i Australija.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100.3. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju.4 (1970) na 11. Slika 3. a 1995.000 stanovnika u Australiji. doãlo je do pada na 11. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. zbog moædanog udara. ãto dovodi do opadanja smrtnosti.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca. 35 Prema podacima KEMT. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). Na primer. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. 83 3. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja.6 u 1995. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD.2. zbog nezgoda na radu itd. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1. zbog kancera. 1970. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). Smrtnost na 100. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. Japanu (547). Tako.

6 20.3 17.6 15.5 13.7 25.2 15.2 23.0 22.6 9.0 13.5 10.6 23.2 9.0 19.3 20.8 23.3 15.1 – 8. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.9 14.3 22.5 – 17.0 11.2 7.3 26.6 13.9 8.3 11.3 13.2 18. 22.5 19.0 16.0 19.2 15. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.0 – 24.5 9.7 – 13.5 10.3 14. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.4 14.9 31.4 34.5 17. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.0 12.9 9.7 6.4 15.2 19.0 21.0 25. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.4 9.1 20.8 23.5 18.8 – 24.Lipovac.1 1990. 11.6 27.8 – 18.2 21.4 27.4 13.5 17.4 17.7 27.7 9. 84 .6 – 15.5 7. P. 18.1 16.8 14. 13.6 16.7 – 16.5 16.7 10.6 25.1 19.6 15.1 20. a posebno saobrañajni rizik.8 1980. 26.8 18.7 12.2.3 28.7 20.9 20.5 10.1 1985.9 5.9 14.6 14.7 13.1 11.7 18.8 32.4 15. Smrtnost na 100.9 14.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.5 11.3 19.6 9.8 23.1 12.3 19.7 16.1 13.4 24.6 33.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.6 14.0 1995.0 14.2 8.7 9.4 18. 30.3 10.9 32.5 31.0 14.5 9.4 19.5 22.4 11.2 16.5 21.3 11.7 12.6 12.4 11.9 11.4 9.2 – 16.5 24.3 22.1 22.3 – 15.5 39.6 22.2 11.0 – 18. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.0 11.4 1975.5 16.0 28.7 13.2 11.9 – 12.0 28.6 16.

1 1.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD. u Srbiji je bilo oko 8.1 1.0 1.0 3.4 5.5 0.6 2.5 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 2.1 17.8 3.7 2.8 4.3 1.5 2. Tabela 3.0 85 3.0 smrtna sluåaja na 10. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.3 35. Na primer.5 3.9 2.7 2.3 6. Registrovana vozila.000 registrovana vozila).5 – 2.1 poginulih na 10. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 2. U toku 2001.000 registrovanih vozila.3 4. 1995.4 2.9 – Smrtnost na 10.5 47.7 1.7 0. Australija je zabeleæila 1. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1.3.8 3.1 2.8 smrtnih sluåajeva na 10. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.3.1 2.0 2.000 registrovanih vozila).2 2.3 5. vozila (milion) 11.0 – 6.9 4.1 25.7 18. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2. 1995. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.7.000 reg.000 registrovanih vozila. vozila 1.4 4.8 1.6 2.2 28.0 smrtnih sluåajeva na 10.0 4. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.3 smrtna sluåaja na 10.2 72.1 2.8 3.0 1.000 registrovanih vozila.

Obiåno se poredi sa zemljama OECD. Slika 3. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. P. Smrtnost na 10. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. 86 .000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama.3. uspostavljeni trend je nepovoljniji. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10.000 registrovanih vozila.2. 1995. Na primer.

6 11. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.3 2.5 2.000 registrovanih vozila).1 2.3 4. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.5 3. u ovom periodu.6 2.2 2.7 – 6.0 3.8 3.1 4.8 2. u istom periodu.7 4.7 2.1 2.1 4.7 6.5 u 1970. 2.5 12.0 2.3 4.9 3.8 3.1 2.9 10.7 1.6 9.0 1.3 11.5 7.8 11.1 7.7.2 6.6 7. nego ãto je prosek u zemljama OECD.8 11.0 2.7 5.8 1995.1 2.5 3.2 11.7 4.4 15.3 – 26.4 4.6 3.8 6.5 3.3 2.2 1.5 1.8 1. Australija je.6 1980.2 4.9 3.6 6.3 2.0 2.3.2 4. 8.2 3.3 – 5.4 25. do 1980). na 2.8 2.7 10.5 11.9 4.0 4. 3.0 na 1.0 – 8.9 9.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.6 2.2 16.6 7.2 8.4 2.1 9. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.5 2.4 3.3 5.2 2.2 2.0 – 4.8 5.5 2.4 3.7 – 9.4.3 1.0 15.4 1985.7 15.2 9.0 6.4 2.5 2. Tabela 3.2 1990.9 5.0 7.8 1.0 2. 5.5 5.0 – 3.5 1975.3 7. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .4 9.0 u 1995.2 4.8 (smrtnih sluåajeva na 10.2 4. 1970 – 1995).2 2.2 – – 23.3 – 3.4 4.3 1. 1.0 3.4 – 4.9 18.9 2.0 87 3.2 4.5 4.5 – 2. 4. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.0 – 6.4 2.1 3.7 2.2 6.6 – 8.0 1.3 4.7 3. imala manji saobrañajni rizik.9 9. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.7 2.3 4.7 2.9 4.0 3.2 11. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.8 4.4 4.3 – 9.7 6.2 6.8 2.1 1. Dakle.

ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju.Lipovac. P. Zato je. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. Na primer.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim.0 0. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom.3 Motocikl 16./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. Meœutim. /htr. 8. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. CEMT/CS (2002) 7/PROV. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine).08 Automobil 0. kada automobil izaziva i druge probleme.33 0. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. on se sve viãe koristi. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva).5. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. na raåun putovanja automobilom. pa i ne koristi ovaj parametar.4). neophodno. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). Ovo posebno vaæi za velike gradove.1 Autobus 0.8a Peãaåenje 7. Tabela 3. Ipak. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. 88 .5 Bicikl 6.08 a. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom.04 0.

NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1 0.2 – 1.4 – 1.6. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.9 poginula na 100 milion kilometara). Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.2 1.9 1.8 – – – 1.6 – – 1.1 – – – 1. Australija je bila peta sa 1.9 – 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd. godiãnje je bilo (u proseku) 1. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Tabela 3.7.3 1. u toku 1995.3.1 1.8 1.8 – 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).3 –/- 89 3.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.

Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. Na primer. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD.4 na 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3.3 (u 1995).6 (u 1970) na 1. Slika 3. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4.2 u istom periodu. Na primer. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5.4.5. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. 90 . Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. P. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara.

2 – 1.7 6.7 – 1.9 – 2. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.6 / 1980.1 3.3 – – – 3.6 – – 1.3.6 – – – – – – – 5.2 – – – 1.6 – 3. 3.3 2.5 2.8 – – – 1.7 – – 2.6 8.7 1.1 – 9.7 – – – 1.1 0.6 / 1975.4 – 1.9 – – 2.9 – – – – – – 4.4 – – 2.7.8 1. 1. 4.0 – – – – – – 9. do 1995.8 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.0 5.1 2.7.5 – 2.4 – 1.7 / 1995.6 2. 1. 2.9 – – – 6.1 2.1 3.8 3.8 – 1.9 – 2.6 – – – 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.2 5.8 2.7 – – – – – 3.6 1.1 1. 3.8 – – 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.3 – 1.9 / 1985.9 – 1.0 – – 1.8 – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.1 4.9 – – – – – – – 3.8 – 2.7 3.4 1.1 – – – 1.4 2.8 – 1.4 3.4 – – 1.3 / 91 3.4 10.2 / 1990.8 – – 2.9 1.1 3.3 1.0 – 2.2 1.3 1.

– broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. preœenu kilometraæu i transportni rad. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja.000 vozila koja proœu putem. ovde su. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). – broj nastradalih (poginulih. 92 . ali i od raspoloæivih podataka. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. od cilja istraæivanja. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. broj saobrañajnih nezgoda. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj.Lipovac. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. Na primer. ali joã nije zaæiveo). Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. – broj nezgoda na 100. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka.000 vozila koja proœu putem. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. P.38 Sa druge strane. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. Kod broja nastradalih. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. ali i najmanji uzorci).

putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima.3.7.000 kilometara. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. most i dr. biciklista.000 kilometara itd. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). prevoj. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca).000 kilometara. vozaåa putniåkih vozila i biciklista. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). 3. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. kao na primer: – broj nezgoda na 100. 93 3. na 100.2. putnika. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. kao na primer: – broj nezgoda na 100. kao na primer: – broj nezgoda na 100. na 100.000 vozila koja proœu putem itd.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina.7.000 vozila koja proœu putem.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. suvozaåa. na 100.000 preœenih kilometara. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa.

DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda.Lipovac. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. broj pojedinih prekrãaja i sl. stepen koriãñenja pojaseva. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. u toku dva do pet dana. tako da je sudar neizbeæan. ali preduzimaju radnju izbegavanja. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. 1998. pa se nezgoda jedva izbegla. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. str. vreme posle prekoraåenja. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. brzine. ãta izaziva nezgode itd. ako se njihovo kretanje ne promeni. 106. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu).). Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. OECD.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. S tim u vezi mere se vreme do sudara. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). a ãirina njegovu uåestalost. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. niti drugih naglih reakcija. rastojanja do taåke sudara itd. 1977. a na vrhu saobrañajne nezgode. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). 94 . ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. P. Oslo. koji uåesnici ih åine. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. Snimanje se vrãi dva do tri sata. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja).

uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice.. 95 3.6. Dok je uzorak nezgoda mali. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. 43 (Safety of Vulnerable Road Users.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. do saobrañajnih nezgoda.000 do 10. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku.000 puta åeãñi). Accident Analysis and Prevention. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 1986. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. OECD. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza. Vol. str. 1998. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 471-481. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta.3. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). No 6. 106. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. E. u proceni razliåitih reæima saobrañaja. 44 Hauer. str. 18.). ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. & Garder R. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . preko konflikata razliåite opasnosti. a analiza konflikata i pre posledica.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica.

).7. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. ciljeve i zadatke istraæivanja. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. 3 3.Lipovac.8. P. svakih pet godina i sl. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. predmet. Naime. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. vreme. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja.3. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). stalno analizirajuñi. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. metod. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. korektnost i objektivnost analize. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte.

druãtveni ambijent itd. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. putnici. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. uzduæni i popreåni nagibi puta. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. zabrane parkiranja i zaustavljanja. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ureœenost okoline puta (nasipi. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. ekonomski standard. 97 3. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. normativni ambijent. postojanje i geometrija raskrsnica. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. objekti na putu i oko puta. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. ambijent oko puta itd. naåine regulisanja prvenstva prolaza. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova.). postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. berme ili trotoara. zabrane skretanja. useci. prema starosti.8. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. prema polu. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. vaæni objekti oko puta. struktorom.). U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. stanje privrede. postojanje i stanje signalizacije itd. ãirina i kvalitet bankine. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. prolasci kroz naseljena mesta. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. biciklisti. Zato bi pored broja.3. preglednost na putu. organizacija poslova saobrañaja. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja.). teãko povreœeni i lakãe povreœeni). Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. peãaci i dr. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. prema vozaåkom iskustvu itd. suvozaåi. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). motociklisti. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti.). postojanje i ãirina razdelnih ostrva.

tzv. P. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. projekat saobrañajnih nezgoda. raskrsnice. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. uzrok nezgode i dr. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol).F. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. vrstama. ispadanje. posledicama. uåesnicima. V. padanje iz vozila u pokretu. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). U Srbiji bez pokrajina. naåinom kretanja. udar u objekat na putu. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. sletanje vozila sa puta.). Beograd. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. 285. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja.. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. str. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). Saobrañajni fakultet. sletanju vozila sa puta (19-25%). dr. 98 . meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). sudar pri uporednoj voænji. na opasnoj deonici itd.Lipovac. M. okolnosti). vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. prevrtanje vozila na putu. 46 Vujaniñ. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. Moskva. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. Srbije. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. 1982. boå45 Babkov. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. obaranje ili gaæenje peãaka. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. sudar pri voænji u istom smeru. vremenom dogaœanja itd.. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). 1999. boåni sudar.

str. str. Kriminologija. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Œ. 481. S. one su veoma korisne. a åesto ni tada). Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. M. str. R. Beograd. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. Novi Sad. Teorije saobrañajnih nezgoda. Beograd. deo. 1997. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. Za one koji donose odluke. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Literatura Dragaå. 99 3.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. i Vujaniñ M. Miloãeviñ. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. 1994. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. Saobrañajni fakultet. str. Ignjatoviñ.. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. 1998. Beograd. Åak i kada su ove procene sasvim grube. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. 218. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Nomos. Fakultet tehniåkih nauka. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda.. Bezbednost drumskog saobrañaja. Bezbednost saobrañaja 2. 356. Iniñ. Saobrañajni fakultet.. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. 400.. 2002. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte.

Moskva. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7)... 18. Beograd. Safety of Vulnerable Road Users. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. Vol. & P. E. Hauer. 285. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Sidnej. str.. M. str. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja.. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. Past. V. Lipovac. Present and Future Road Safety Work in ECMT. 2002. 315. Ãuãnjiñ. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Bezbednost.Lipovac. i Lipovac K. 1999. CEMT/CS (2002)7/PROV. 705-725. No 6. 2000. Konferencija evropskih ministara transporta. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 1986. Åigoja ãtampa. (Zbornik radova). Accident Analysis and Prevention. K. 1995. Œ. No 6. Izveãtaj iz 1995. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. 100 . str. 471-481. str. Beograd. Garder. Beograd. P. 1982. 2001.F.. 1998. Metodologija. Babkov.

Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .3.2.4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.

tehniåka ispravnost. vazduãni jastuci . konstrukcija. New York. hortikultura. pp 541 – 551. sposobnosti. oprema vozila. zdravstvena zaãtita. noñ. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.... vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor.. ureœenost okoline puta.. & R. Accident Analysis and Prevention. 2002).. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda.1.. kvalitet uviœaja . pouzdanost . ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy.3 Tabela 4. konstrukcija .. prve pomoñi .. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. kiãa. & Andersson R. zaãtita od poæara. 411-421. 103 4. kvalitet i odræavanje puta... 1980. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica.. upotreba pojasa. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. W. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. samoobjaãnjavajuñi putevi . masa. 1 Ahmed. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda..1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). Andersson.. Vol. brzo zbrinjavanje povreœenih. klima. N. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety).. ponaãanje. okruæenje) pre. oprema puta. No 4. 34. 95(5). Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju.HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. opraãtajuñi putevi . kolovozni zastor. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. opremljenost vozila. Public Health Reports. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. 2002. propisi. porodica. N. alkohol . stavovi. zaãtitni sistem.. vozilo.. 3 Haddon. barijere pored puta.

brzo zbrinjavanje povreœenih. zaãtita od poæara. porodica.. oprema vozila. konstrukcija . okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. zaãtita tehniåka ispravnost. kvalitet. odræavanje puta.. samoobjaãnjavajuñi putevi .. odræavanje puta. put.. pouzdanost .. porodica... kolovozni zastor. samoobjaãnjavajuñi putevi .. vozilo. ponaãanje .. kiãa. masa .. oprema od poæara... puta.. put. zaãtitni sistem . psihofiziåke ponaãanje . oprema puta.. konstrukcija.2. pouzdanost . vozila. zdravstvena zaãtia.. kolovozni zastor. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . sposobnosti . okruæenje) pre. opraãtajuñi putevi. hortikultura. sposobnosti. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda.. obuka. zdravstvena zaãtita . psihofiziåke stavovi. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta... Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4.. izmenljiva signalizacija . obuka u pruæanju prve pomoñi. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 .. stavovi. opremljenost vozila. propisi.. klima.. Tabela 4... kvalitet uviœaja. konstrukcija. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. hortikultura . vozilo... opraãtajuñi putevi barijere pored puta.Lipovac.3... ureœenost okoline puta... P. klima. obuka. masa .... opremljenost vozila. kvalitet puta. noñ. UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka.. izmenljiva signalizacija . propisi. sposobnosti.. kvalitet uviœaja . ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. PUT oprema puta. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. sposobnosti tehniåka ispravnost.. zaãtitni sistem..

2002 (Zbornik radova..1. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. stavovi i ponaãanje åoveka.4. Novi Sad. obrazovanje. – starost. Buliñ. Beograd.). Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. S druge strane. i Vemiñ. znanja. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). 6 Lipovac.1.1. Ipak. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. Saobrañajne nezgode u preticanju. prolaze na crveno.str. (39. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O.6 % teãko i 6. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. [CM(86)16]. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. K. Æene su manje izloæene saobrañaju. K. D. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. Æene. 5 Lipovac. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . socio-demografska obeleæja. ishrana.. 1997. oko 5. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. bolest. Œ. puãenje) 4. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama.. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. æene åine 3. Prema istraæivanjima iz 2002. uticaji droga i lekova. Naime.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. tj. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. retko ginu. a posebno reœe prekoraåuju brzinu. 287 – 292).3 % poginulih. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. 105 4. pa åak i izmere. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. u proseku. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama.1. Ipak. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama.

2002.7 0.8 40 – 59 0. New York. Vol.8 26 – 39 0. 4.8 1. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.7 0. ponaãanja. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih.1 3.1 3. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.0 1. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. pp 717 – 727. T. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.0 1. g (Bedard. No 6. 2002).2.2 1.6 1. CEMT. 1996.2 3.3 5. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. tako da za vozaåe preko 80 g.7 3.0 3.4 3. New York. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.0 1.3 preko 70 prosek 1.0 0. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. sposobnosti. pp 569 – 580..6 0.0 1.9 0.6 3. Naime. ali postoje i dve razlike. M.4 1.3 1.1 2.8 1. stavove.5 2. i dr.4 2. & Y. The Independentcontribution of Driver.5 Rosenbloom. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti.8 0. i dr.0).Lipovac.8 0.1.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena.7 0.9 5. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom.7 1.8 0. 1978.0 1. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1. & Y.7 2. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. kako u apsolutnim vrednostima.7 0.5 1.9 1.7 60 – 69 1.1 3. Wolf. Oslo-Kopenhagen.0 1. Accident Analysis and Prevention. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective.8 1.6 0.8 0. Institut za ekonomiku transporta.6 0.0 1. 2002). a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima. 106 .7 0.0 1. Britanija N. P. Tabela 4. T. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17].4.0 1.. 34. 34.0 1.2 3. M. Wolf. Vol. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities. 9 Bedard.8 0.8 0.0 1. Accident Analysis and Prevention. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49.5 3.9 0. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. 2002.8 0. No 4.

S druge strane. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. Zemun. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. [CM(85)18]. i dr. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. M. 107 4. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. Cemt. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo.1. Mladi ljudi su sposobniji. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. 2002. zdraviji.1. bræe reaguju. S. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke.). bolje åuju itd. olako bi10 Pavloviñ.. 1985.4.

Vol.16 4. Accident Analysis and Prevention.Lipovac.. 4. Beyond Traffic Safety. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. Ovo proizlazi iz stavova. Neki autori smatraju (Rothe. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. u boånim sudarima u SAD. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. pp 399–406.3. 1991). onda je njihov rizik joã izraæeniji. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. New York. R. Capability) je. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. I. C. oslabljen im je vid (oãtrina vida. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. sloæenim situacijama. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. Vol. Transaction Publishers. biciklista itd. New Brunswick and London. 1999. 29. Parsonson R. stereovid. Beograd. 1997. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. J. Mlaœi ljudi. Beograd. M. E. hodanje. 14 Lipovac. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. pijanstvo. str. 1997 str. No 1. No 6. Braver i E. 1994. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. New York. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu.. P. i dr. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.1. 17 Babiñ.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. (Evans. (monografija). periferni vid) itd. K.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. 29.13 sporije reaguju. 13 Isler. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom.. 1997. Accident Analysis and Prevention. pp 793 – 801. Na primer. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). str.17 Razlikuju se opãte (govor. bræe nego ãto to oni smatraju.14 nego kod ostalih nezgoda. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu.P Obeleæja.. 952. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa.. Izgleda da posle ove starosne granice. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. P. Saobrañajne nezgode u preticanju. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. 16 Farmer. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. Na primer.. 41 i 42. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. Medicinski leksikon. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. 108 . opaæanje itd. i Hansson G. Sposobnosti Sposobnost (engl. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine.

1994. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. 1997. str. Ako slika padne na æutu mrlju.1 %. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. sluha. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. Naime. str. vidno polje. 1701. Univerzitet u Novom Sadu. na mreænjaåi postoji tzv. str. 284 – 295. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. N. Ako crteæ pribliæavate licu. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. tj. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). åovek je neñe videti. Stokholm. 1997). tada ñe se krug videti odliåno. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne.4. mirisa i dodira. JRJ. adaptacija. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. 1999.1. 109 4. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. dinamiåki vid itd. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. 19 Iniñ. Åovek selektivno opaæa. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). 69. M. Beograd. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom.2.). Bezbednost drumskog saobrañaja. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. Sad. M. slika i slova. periferni vid.. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). Posebno su vaæni oãtrina vida. jer je slika pala u æutu mrlju. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. S druge strane. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. . Fakultet tehniåkih nauka. Ostalo pokriva periferni vid. Ono ãto ne oåekuje.

Ranije se ovaj uticaj precenjivao. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. 4. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. tako da su njihove slike uæe. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Npr. a srediãnjim prepoznaje. 4 Slika 4. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. a posebno minimum poznavanja 110 . Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. a ãta nije. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci.3. pogled im duæe zastaje na predmetima.Lipovac.4. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. 75 stepeni pri brzini 50 km/h.1. P. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. Åovek perifernim vidom opaæa. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. 40 stepeni pri brzini 100 km/h.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

118 . jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima.. i 72. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. 1999. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica.6. Institut Saobrañajnog fakulteta.08 0. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova.Lipovac. Naime. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. Beograd. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. Tabela 4. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte.58 0. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije.6 1. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. Beograd.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. Lipovac.38 Dakle. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. u Beogradu se. i dr. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena.. 38 Vujaniñ. M. u toku 2001. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno. Tako na primer. 2002. P. koji se teãko izbegava. B. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. Saobrañajni fakultet..3 1. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. str. K. U Beogradu se u periodu od 1997.6). do 2002. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). 71. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju.

ãto dovodi do promene ponaãanja.highwaysafety. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima. 119 4.4 45.1. gde je dozvoljeno preticanje.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4.4 77.7.7).org). ali je ovo poveñanje manje. Beograd.6 10. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. K. Naime. str. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.7 78. Vol 37. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. May 4. Meœutim. str. 5.6 45.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila.3. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. 34.7. . U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. poslova. Saobrañajne nezgode u preticanju. 42 Isto. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji.8 88.7 10. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. Saobrañajne nezgode u preticanju.39 Istraæivanja u SAD. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. K. 2002 (www.. 22. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik.4. 1997. zbog velikog kapaciteta. No.1. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila). 40 Lipovac. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. 1997. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. Imajuñi ovo u vidu.. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. Tabela 4. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju.

razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).8. pp 723 – 729. Close-following drivers on two-lane highways. 2002.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. 4. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). Hassel i H. New York. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. Na primer... str. Vol. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). Dejstvom alkohola. Kod æena nije uoåena ova korelacija. Beograd. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). odnosno 14. i 23.Lipovac.. 1997. 29. du Tourisme et de la Mer. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. N.1. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. 27 octobre 2003. produæava se vreme reakcije. 22. 45 Rajalin.5.1. 4. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja.1. 120 . Ministre de l’Equipement. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. Summall.45 4 4. S. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd.7. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. RN 20 La Ville-duBois. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. Ministre de l’Intérieur. P. a posebno ako forsirano koåi). Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. S. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca.7. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. S druge strane. pod dejstvom 43 Karaliñ. ovakvi prekrãaji su veoma åesti..5%. Dossier de presse. des Transports. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. No 6. Saobrañajni fakultet.4. Gilles de ROBIEN. du Logement. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. Ipak. Accident Analysis and Prevention. 44 Sarkozy. ãto je veoma opasno. negativna uticaja alkohola na åoveka. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. B.

dok droge (bez alkohola) nisu.5 promila.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. Vozaåi sa preko 1. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. 29.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. 1999. pp 817 – 827.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. 50 Rosman. Oslo-Kopenhagen. Sa 0.1 do 0. kod 0. 1991).6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. a kod 1. Vol. opada koncentracija i slabi paænja. po pravilu. Ferrante A.... Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. poveñava se samouverenost. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. 29. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). vrste i koliåine hrane.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno. i dr. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. 1997. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. pp 211 – 220. No 3.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. brzine pijenja itd. 2001. Accident Analysis and Prevention. nego meœu ostalim nezgodama.5 promila znatnije slabe razumne koånice. D. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima.24 promila na sat. Alkohol je. Accident Analysis and Prevention. P. 47 Isto. Kod 0. Kod 0. Institut za ekonomiku transporta. usporavaju se reakcije.1. Vol.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. za 20 min. oko 60 %. 1996. Ãvedski nauånik Widmark (1922.4.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. 121 4. No 6. Kod koncentracije od 0. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja).2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. & MaromY. New York.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. New York.3 promila slabi procena rastojanja i danju. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. Ova dva uticaja se pojaåavaju. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. i Assum 1989. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. Veñ kod 0. 51 Waller.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. poveñava se spremnost za rizik. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. 1985.

53 Voas. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. Ako pijan vozaå vozi noñu. New York. Meœutim. i Gourlet. i Eriksson A. Vol. T. Vol. on moæe obazrivim ponaãanjem. random breath testing activity). noñu i tokom vikenda. Accident Analysis and Prevention. 2001 (783-791). Y. Na primer. No 2. zabrana upravljanja. New York. a posebno kod peãaka. Smrtnost peãaka i alkohol. Francuskoj i dr. M. 3. U N.. 2001. 29. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. elektronska prismotra i sl. deca. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. u uslovima smanjene vidljivosti. H. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. 19. S druge strane. i Blewden M. ako je pijan vozaå svestan rizika.Lipovac..52 Danas se. Naime. sporom i paæljivom voænjom. AAP. oãtrih kazni. 56 Ostrom. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. a nisu uåestvovali u nezgodama.. pp 303–312. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. Fatality Pedestrian and Alcohol. i dr. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. rizici se mogu i viãestruko poveñati. Ove mere idu od edukacije. 122 . razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18.8 promila) rezultira nezgodom.57 52 Miller. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. ako je vozilo neispravno itd. 2001).55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. 34. Vol. godine ne mogu kupovati alkohol). Pijani peãaci. No 2. zakonskih ograniåenja.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. 57 Ostrom. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. P. New York. i Erriksson A.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. 20 ili 21.. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. 55 Fontaine. 2002. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. pp 173 – 180. M. R. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju.). Accident Analysis and Prevention. No. T. 1997. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. 2001.. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. delimiåno. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. da kompenzira negativan uticaj alkohola. i Blewden M. pp 449 – 455.6 promila (g/l). pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. åestih. No 4. 54 U Norveãkoj. 29. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. No 6. Accident Analysis and Prevention. AAP.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu).

ometa precizne i koordinirane pokrete. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. bezvoljnost.10. Ali sama priprema. shvatanju. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. . vazduãni jastuci. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. sa obiljem stresnih situacija. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. ali su neãto manji.9. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. a manje za vozilo. 4.4.1. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. Posebno je opasno nagomilavanje umora. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. 123 4. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. optiåke iluzije. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom.1.1. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. Engineering handbook. ãto stvara veoma opasne situacije. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. Meœutim. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. Pospanost. produæava vreme reagovanja itd. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. njegova usavrãenost i moguñnosti. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. 1997.1. padanje glave. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans).58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. slabi opaæanje i procene. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka.10. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova.1. Razdraæljivost. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima. a ne za vozilo. 4. 59 Highway design and traffic safety. ali i doslednom kaznenom politikom. Sidney. tromost. odluåivanju.

Velika Britanija.Lipovac. posebna deåija sediãta. New York. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. 1997. 759 – 777. Accident Analysis and Prevention.. R. M. Accident Analysis and Prevention. Kanda. Ãvedska. podmetaåi i sl. pp str. pp 345 – 352. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. A Meta-analysis. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. Bicycle helmet efficacy.10.). smanjivanjem izuzetaka.2. Konaåno. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. 29. 4 4.. 29. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. 124 . Finska. Trajanje intervencije. Glase K. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker.10. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi.. Ãvedska i dr. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. Australija..60 4. Ovaj uticaj je veñi. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. Bijleveld F. a meta – analysis. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu.). u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina.. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm.3. i Davidse: R. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. No 6. Vol. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. New York. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. 2001. No 4. & Fadden M. a u zavisnosti od uzrasta deteta.1. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. Vol. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste.1. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. Australija. Zaãtita dece u vozilu Deca. Kanada itd. P.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. a mogu ih i povrediti. Zato neke dræave (SAD. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci).

AAP. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. Parker. i ParkerD. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. 62 Shope.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. 2001 (243-255). 125 4. Accident Analysis and Prevention. i dr. T.2. No 5. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. T. vikanje.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness.1. J. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. i D. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. spreåavanje prolaza drugim vozilima. No 2. ureœaji za upravljanje.2.. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit.. J.. ali u nekim dræavama je vrlo visok. nepristojni gestovi. M. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. i dr. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. ureœaji za koåenje. i dr. M. 2001). 34. Viãi standard pojedinca. New York. 4.).11. a naroåito: toåak. pp 807 – 814. a posebno kod vozaåa. AAP. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. bez dodatnih povreda.4. 63 Lajunen. 2002. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. sigurnosni pojas. Vol. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. sediãta sa naslonima za glavu. i dr. driver anger and aggressive driving. . potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. Agresivnost (psovanje. 64 Miller. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. 2002). S druge strane. No 6. 2001 (649-658).62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. agresivno prañenje drugih vozila. Naime. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja.

. Primer 3. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. 126 . Vol.2 – 2. 26. duæina vozila. (139-151).6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention.).= -----.2. 5. New York. ostala oprema vozila (ABS. ARS i dr. masa vozila.56 kada se odreœuju rizici od smrti). No. konstrukcija vozila. karoserija.. 1997). D.5 =11.. New York.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood.800/900)3. brave na vratima. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. branik. stanje tehniåke ispravnosti vozila. L. P.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1.2 =4. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. vetrobransko i ostala stakla na vozilu.5 – 3. 65 Wood. 609-616. 1997.1. 2. Vol.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. 29. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. 66 Evans.Lipovac. str. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora. No. Kod sudara vozila sliåne mase. D. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu.800/900)2.65 4. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila.800/900)2. rezervoar za gorivo itd. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. 1997. m1 i m2 mase ovih vozila.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics.

Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. Konstrukcija vozila . onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). Da bi se omo127 4. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. da blokira toåak. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. – nasloni za glavu. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. 4. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije).4. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine.2. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. Ova vrednost odgovara npr. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. S druge strane. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. a levi suvim i åistim). – 100 ms vozilo se zaustavlja. trajanju jednog jedinog treptaja oka.3.2. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom.2. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.2. – vazduãni jastuci. åak i pri snaænim sudarima.

“sleti” s puta. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. S druge strane. a poveñavaju pozitivni. jer. peãaci. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. NHTSA. C. No 6. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. 68 Farmer. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila.). Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. 69 Harless. Ovi sistemi. Accident Analysis and Prevention. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. na primer. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. 2001. New York. obezbedili da se i dalje okreñe. 128 . Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. No 3..69 S druge strane.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. 2002). pp 745 – 757.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. P. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. Vol. 29. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. 2001). veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. Vol. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. i dr. D. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). po pravilu. New York. 1997. i dr. tj. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. potcenjuje krivine. 2000. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. na vlaænim podlogama i u krivinama. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. 2002. pp 333 – 341. & Hoffer. Jedno istraæivanje (Farmer. NHTSA. C. Accident Analysis and Prevention.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. 34. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. G. preko senzora na toåku. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. biciklisti). ãto. Moguñe je da vozaå.Lipovac.

2000.Nalazi studija iz 1998. Hiltona.4. NHTSA. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 . i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. 129 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a.2.8. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4.

80 Gradske ulice 1. Oslo-Kopenhagen.3. Ako je proseåan rizik 1. 1991) (Elvik. 1989) (US Department of Transportation.63 1. 1996. godina (Elvik.57 0.31 0. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja.95 0.18 0. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.07 1.3. 1991) (Marburger i Stockner. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.57 Prosek za sve puteve 1.26 Ruralni putevi 0.00 1.00. brzini kretanja. 130 .38 2.74 0.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.93 0. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima. P. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).16 0.9. Institut ekonomiki transporta.00 1.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.35 1. strukturi uåesnika u saobrañaju. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4. 1989) (UK Department of Transport.9. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.00 1. 1989) 0.32 1.1.Lipovac. 1991) (Elvik. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4.00 1.00 1. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4. Tabela 4.18 0.31 0.66 1.44 0.96 0. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama.63 0.00 1. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.

4. . Posebno su opasne promena staçe kolovoza. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi.3. nestrpljivosti i agresivnosti. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. raskrsnice zamaraju vozaåe. K. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. a posebno promene radijusi krivina i nagibi.. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. a na krivinama sa 100 – 200 m. Neki tipovi nezgoda (npr. Saobrañajni fakultet.3. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. 4. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. 21. Ovo je logiåno. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. autoputevi su najbezbedniji putevi.73 Meœutim. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza.3.3. 131 4. Beograd. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. 73 Isto. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. str. 1993. Naime.74 4. S druge strane.3.2. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. 74 Lipovac.4. doprinose napetosti. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona.

a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta.Lipovac. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. vegetacija i sl. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. smanjuje broj nezgoda i do 41%. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima.3. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. niti na vozilo. December 1998. 29. New York. Pariz. pp 357 – 365. 77 Ogden. Fourth framework pro- gramme road transport. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama.. Naime. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. M.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. Accident Analysis and Prevention. Transport research. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. Accident Analysis and Prevention. åvrsti objekti. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. 34. vozaåi voze sporije. S druge strane. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. Dakle.75 Meœutim. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. Izgradnja prepreka ima smisla.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. stubovi. 1997 (str. & Golias. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. niti na put. Vol. bermi i sl. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Ako ometaju preglednost. pa je i teæina ovih nezgoda maça. The 132 . betonski i drugi stubovi. pri silasku sa puta. New York. Risk and Accident Consequence Models. Transport DG – 106. Final Report. pp 353-362. Ove elemente pripisujemo okolini. zidani objekti i sl. P. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. 78 Karlaftis. vozila åesto udaraju u ove prepreke. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. Vol. No 3. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). No.5. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. 2002. danas se. I. Predictive. Ogden (1997).84). K.). 1997. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates.. 3. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. 4. S druge strane.

a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. 80 133 4. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji.79 S druge strane. staçe zdravstvene zaãtite. 1997. Increased Police Enforcement: Effects on Speed.. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. zakoni i drugi propisi. a posebno nezgoda sa nastradalim. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). New York. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. S. i dr. No 3. 2001. saobrañajni i dr. str. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. dræavno ureœeçe.. stavovi o bezbednosti saobrañaja. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. 79 Shope. Vol. V. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode.4. urbanistiåko planiraçe prostora.. 649–658. Accident Analysis and Prevention. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. Ferguson. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. New York. porodica. 29. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. doslednost kaæçavaça.). J. uslovi. 81 Truls. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Accident Analysis and Prevention. sistem obrazovaça i vaspitaça. pp 229 – 234. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. Naãa istraæivanja (Lipovac. K. J. No 3. metroloãke prilike. rad policije i sudstva. AAP. Vol. 29.4. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. 2001.9 do 4. slab nadzor.8 km/h. .81 Neposredna kontrola brzo deluje. i dr. No 5. i sl. pp 373 – 385. nego ostali. i dr. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode.4. itd. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda.

Vol. 34. T. i dr. Vol.. A Model of Traffic Crashes in New Zealand.. No 6. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni..Povey & Frith W. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. Povey. No 5.Vivoda & Fordyce T. pp 773 – 777. New York.Williams & Farmer C. nego u bogatim oblastima.89 Meœutim. Vol. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. putnici i Afroamerikanci). a posebno noñu (Vollrath. & Frith W. Accident Analysis and Prevention. 89 Vollrath. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. 34. M. Accident Analysis and Prevention.82 Meœutim. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. 134 . No 4. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. Povey & Frith W. kod Amerikanaca afriåkog porekla). pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. New York. No 5. i dr. ako je saputnik mlaœa osoba. i dr. 1997.P. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. New York. New York. P. 29. J. Accident Analysis and Prevention. D. Seat belt use among african americans. 2002. 2001. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. & J.. 85 Keal. 29. Meœutim. M.. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. J.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). New York. kod mladih vozaåa. Vol. pp 815 – 823. I. L. tinejdæer. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. muãkarci. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. 34. 2002). 2002.Lipovac. Accident Analysis and Prevention. Meilinger & Kriger P. 34. 83 Scufham. M. u odreœanom opsegu. 87 Wels. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal.. 2001.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). 34. M. 88 Eby. 2002.. No 5.. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). 2002). M. poveñanje prihoda. No 3. pp 649 – 654. New York. hispanics and whites. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. 2002. L.87 Prelazak na primarne zakone (Eby. Vol.. pp 523 – 529.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. Suprotno tome. rizik od nezgode raste.84 i 2002).. Accident Analysis and Prevention. 84 Keall. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. pp 673 – 687. Accident Analysis and Prevention. No 6. tako i na svim putevima (globalno). 2002. Vol. 4 82 Abdalla. New York.. P. pp 277 – 2284. D.. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. Langley. Vol. S druge strane.. & Langley J. A. pp 583 – 593. L. Accident Analysis and Prevention.

. Shope. 1997. Michel A. Vol. Kontrola i regulisanje saobrañaja. i dr. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. No. No 2. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. Manuel de Premiers Secours Routiers. GADGET. & Andersson R. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji.. J. AAP. februar 1996. D. 10. Council Directive 94/72/EEC. Beograd. Fusilier R. Deliverable 5. 2.. septembar 1996. June 2000. pp 541 – 551. Council Directive 96/427/EC. Contract No RO-97-sc..2235. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. jul 1991. No 5. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. godine. 2001. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. i Parker D. 21. NHTSA. Council Directive 96/C110/05 (proposal). Saobrañajne nezgode u preticanju. No 4. Lajunen. & Donne X. Lipovac. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Jolis. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). Contract Nº: RO-98-RS. RTD programme of the 4th framework programme. maja 1971. Miletiñ. (649-658). jul 1996. 29. Beograd. aprila 1975.. (243-255). (139-151). godine. Legal Measures and Enforcement. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . Accident Analysis and Prevention. B. Wood. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. Vol. N. Project funded by European Commission under the transport. European Transport Safety Council.. Pariz. 1999. 1997. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. New York. T. April 1999. P. France-selection. decembar 1994. 2001. Accident Analysis and Prevention. 29. 1999. 1999. juna 1976. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation.3047. 135 4. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01.Literatura Ahmed. The ”Escape” Project.. 2000.. 5. 2002. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC.. 34. K. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 19.

2. 14. 6.Lipovac. Council Directive 97/C 31/04 (proposal).novembar 1996. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. decembar 1996. 23. Commission Directive 2000/56/EC. 7. jun 1997. Common Position No 9/97 . Council Directive 97/26/CE. jun 1997. septembar 2000. 4 136 . 97/C 69/02. jul 1996. P. Council Directive 97/26/EC. 20.

Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .2.3.4. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.5.1.5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona.4.Lipovac. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. kada je zakon usvojen. Meœutim. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. U suprotnom. 5 5.6. veñ da se maksimalno ispoãtuje.2. S druge strane. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. onda ga neñe podræati. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. Ako je koordinirana priprema. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. ona moæe. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. Ovde je vaæna uloga politiåke.2. da je to najbolje reãenje. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. U suprotnom. da je ono interes graœana. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon.5.2. on neñe biti izglasan. åak. P. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. te da nema bolje alternative. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. Dakle. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. S druge strane. 5. a posebno struåne javnosti. kada se usvoje. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. Od toga kako ñe javnost pri146 . a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela.

Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. Da bi se zakon sprovodio. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima.). Da bi se obezbedila primena propisa. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise.7. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. dokumentovanje i obrada prekrãaja. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti.8. ako se ne budu sprovodila. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan.2. a posebno na policiju. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. vlasti i graœana itd.2. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. S druge strane. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. politiåkoj i najãiroj javnosti. neophodna je jasna podrãka struåne. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. 5. 5. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. Naprotiv.2. Sa druge strane. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona.5. pokretanje odgovarajuñeg postupka. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. politiåke i najãire javnosti.

a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. Contract Nº: RO-98-RS. Project funded by European Commission under the transport.Lipovac. brzina. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent.3047. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. The “Escape” Project. u posledicama za prekrãioce. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan.2235. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. May 2000. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. u brzini otkrivanja prekrãaja. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. razliåitim tradicijama. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. Gadget WP 5. ãirom kontinenta. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. P. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. Project funded by European Commission under the transport. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. Working paper 4 (WP3). 5. The ”Escape” Project. April 1999. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. June 2000. RTD programme of the 4th framework programme. Contract Nº: RO-98-RS. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. Deliverable 5.3047. 148 . Contract No RO-97-sc. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope.3. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. Zakljuåeno je da. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. Meœutim. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. RTD programme of the 4th framework programme.

dræavnih organa. publicitet i edukacija. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. kao i pri sprovoœenju zakona. upotrebu alkohola. manje rasipanje energije.5. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik.4. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. a posebno policije i dr. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). koãtalo oko 5. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera.000 æivota. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. stanje puteva i vozila.1. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. 149 5. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. niti u politiåkoj javnosti Evrope. putara.5 Meœutim. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. pa i ãire javnosti. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. u poslednje tri decenije. tj. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. Naime. . Imajuñi navedeno u vidu. Zapreñena kazna. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. Mada je policija nosilac primene prinude. zakoni i sudska praksa. a unapreœivanje bezbednosti vozila. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. a posebno u manje razvijenim zemljama. samo u Finskoj. druãtvenoekonomsko okruæenje. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti.4. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja.4. Kljuåne oblasti primene zakona 5.

dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. obuke vozaåa. infrastrukturi i vozaåima. smanjen je nivo najveñih brzina. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Pored aktivnosti u vezi puteva. 1998. sedamdesetih godina proãlog veka. decembar 1998. Budimpeãta. informisanosti vozaåa. 1998.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. maj 1996.2. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). Serock (Poland). preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva.4. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). 150 . a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. 29/30. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. P. Final Report.Lipovac. smanjene su varijacije brzina.

9 National Strategic Road Safety Plans. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. alkohol.3. 12 U toku 1899. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja.4. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. 1903. Project funded by European Commission under the transport. EU je marta 2000. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. mlade vozaåe i prolazak na crveno. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. 151 5.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. EU je. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. COM(2000) 125 final. RTD programme of the 4th framework programme. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti.2235.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. (4) uvoœenje limitatora brzine. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). Commission of the European Communities. Brisel. Granice dozvoljenih brzina su rasle. Kljuåne oblasti primene zakona 5. 11 Legal Measures and Enforcement. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. Code of Good Practice. Konaåno. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. PRI. (6) upotreba svetala u toku dana. potiåu od 1900. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. Gadget WP 5. 2000.4. maj 2000. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). Contract No RO-97-sc. brzinu. 10 Priorities in EU Road Safety. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima).5. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. a sprovoœenje zakona slabilo. polje rada i glavne pretpostavke. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima.11 . April 1999.

nego za treznog vozaåa.5 promila alkohola u krvi. za iste prekrãaje. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. autobusi i sl. pohaœanje kurseva itd. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). kazna zatvora. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. pametne kartice.). podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura.5 promila alkohola u krvi. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila.. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.Lipovac. do 1. GIS. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. detektori brzine i sl. 1996. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. oduzimanje vozaåke dozvole. leåenje. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. P. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine.). o rizicima velikih brzina i sl.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. 152 .13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora.). Road Traffic Safety Handbook. Oslo – Kopenhagen. kazne razlikuju i do deset puta.2 promila (velike novåane kazne.

Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). Joã 1960.4. To je dalo slabe efekte. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu.2 promila alkohola u krvi). proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Tek kada su pojasevi postali obavezni. a posebno za vozaåe. na 0. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. u sluåajnim kontrolama.5. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). za razliku od evropskog proseka oko 3. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). postignuti su znaåajniji efekti. moguñnost hapãenja na licu mesta. Ovim i drugim merama. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. u Finskoj se svake godine. preko 1. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. testira oko 40 % svih vozaåa (1. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila.16 Dosledna policijska prinuda. u EU bilo spaãeno oko 7. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. kazne zatvora. . – pooãtriti sankcije. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. a posebno predvideti velike novåane kazne.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta.2 %. 15 Na primer. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila.2 miliona testova).0 %. privremenu zabranu upravljanja vozilom. smatraju zadovoljavajuñom. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju.000 æivota godiãnje. 153 5. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva.

– predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. edukacija.). – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. laka i srednja teretna vozila. kombi vozila. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. P. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. zabrana voænje mladih putnika i sl. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. kao i u nove autobuse. Pariz 1923. Njujork 1918. a posebno mladih vozaåa.Lipovac. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve.). – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima.). kampanje. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. uslovi osiguranja. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. Moskva 1930 itd. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja).). – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. proces dobijanja vozaåke dozvole. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. Da bi se unapredilo ponaãanje novih.

Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. . – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. 155 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. 1926).5. zabranu upravljanja. intenzivirana je meœunarodna saradnja. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi.5. – urediti efikasan nadzor. u naãim uslovima. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. slaba podrãka javnosti. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. kao i njihovu eksploataciju.5. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. ukÿuåujuñi i video nadzor. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. 1903). visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. Srbija je.5. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Posle Drugog svetskog rata. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. Uredbu o izgradnji puteva (1910). ona je vrlo efikasna. nedovoljno prihvatanje na sudu.1. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama.

Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. 1949). Republike i pokrajine su. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. kao na primer: Zakon o putevima. a stupila na snagu 21. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). 18 Convention on Road Traffic. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. 1968). Zakon o standardizaciji. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. u saveznom Ustavu SFRJ. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. br. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. u skladu sa saveznim Zakonom. novembra 1968. 8. 156 . Ipak. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. kao i materiju koja nije bila deljiva. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). Na osnovu ovih konvencija. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. maja 1977. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. P. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. Od 1993. saveznim Ustavom i svojim ustavima. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o merilima i mernim jedinicama. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). godine. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. Konaåno.Lipovac. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. iz 1974. 6/1978. saobrañajni znakovi i sl. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni.).

ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. 50/88.. preko svojih organa. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. 26/1995. Meœutim. 157 5.2. ålan 77. . Prema Ustavnoj povelji. donosi i izvrãava savezne zakone. 21 “Sluæbeni list SRJ”. Ove zakone prate brojni podza19 . a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje.. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. 80/89. taåka 5). naãa zemlja je.. Zakon o meœunarodnom prevozu. “Sluæbeni list SRJ”.5.5.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. zakoni. Posle otcepÿeça. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. u potpunosti. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. br. . od 4. 13/93-284. 34/92. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti.20 Zakon o prevozu opasnih materija. SRJ. druge propise i opãte akte. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. (Ustav SRJ. utvrœuje politiku.. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. odnosno pitanjima: .5. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. veñ ovu oblast. Meœutim. stav 1.. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. br.2003. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 29/90. u posmatranom periodu.. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. br. Dakle. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. 28/96-5. br.2. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. 11/91. 41/94-573. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. do danaãnjih dana. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. 63/88.

Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. 5/86. 158 . i. Zato se. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS.23 Zakon o policiji. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. P. kao o tehniåkim podacima za te puteve. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. nije bitno menjan. akt o sistematizaciji radnih mesta.Lipovac. viãe puta su menjane i dopunjavane. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. do danas. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. S druge strane. 53/82. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. akt o nagraœivanju. br. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. Dakle. Zakon o putevima. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. kao obaveze. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. 3) Pravilnik o dimenzijama. uspostavljena je nova dræavna zajednica. 28/91. 21/90. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. odluka o pariranju itd. 15/84. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. statut preduzeña. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 39/84. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. u praksi. a posebno 1988. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. br. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. odluka o kategorizaciji ulica. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su.

naroåito u oblasti obuke vozaåa. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. 2. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. 3. s tim u vezi. Kaznene odredbe. Uvodne odredbe. na lokalnom nivou. ureœenje povrãina. 10. Savet za bezbednost saobrañaja. 4. 11. umesto OUR uvedena preduzeña. prevozom. 10. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. reklame na ulicama i sl. 6. Putevi. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. ovaj zakon nije usvojen. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. Posebno su. prava i obaveze pojedinih subjekata. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. Unutraãnja kontrola. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. Vozaåi. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. uredili reæim saobrañaja. 7. 5. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima.5. Saobrañajno-tehniåke mere. Vozaåi. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Pravila saobrañaja.5. Kaznene odredbe. 159 5. Saobrañajni znakovi. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. 11. 12. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. 8. Prelazne i zavrãne odredbe.). 9. Vozila. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima.26 25 1. 6.5. U toku 2006. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. 5. Prelazne i zavrãne odredbe. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava.3. tehniåkih pregleda vozila. 26 1. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. 7. 2. 4. svojim odlukama. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. Vozila. 3. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Posebne mere bezbednosti. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. 9. Osnovne odredbe. Saobrañaj. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. Preduzeña i ustanove su. ali do kraja 2007. 8. . nestale su samoupravne intersne zajednice. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona.

Treñe poglavlje (3. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. opremanja i odræavanja. u okviru svojih nadleænosti. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. kretanje peãaka. presecanje kolone peãaka. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. do 128 ålana). skretanje. i teret na vozilu. izgradnje. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. U åetvrtom poglavlju (4. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. a posebno autoputevi. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. mimoilaæenje. prvenstvo prolaza. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. vozila pod pratnjom. bicikla sa motorom i motocikla. obaveza vozaåa prema peãacima. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. brzinu. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. staraju o bezbednosti saobrañaja. vuåenje vozila. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. oznake na kolovozu. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. zaustavljanje i parkiranje. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. preticanje i obilaæenje. 160 5 . Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. kretanje vozila po putu. U prvom poglavlju (1. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. Naime. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. U drugom poglavlju (2. saobrañaj bicikla. magistralni i regionalni putevi. upotrebu svetala u saobrañaju. finansiranja i odræavanja puteva. odstojanje izmeœu vozila. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. radnje vozilom u saobrañaju. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. P. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. saobrañaj na raskrsnici.Lipovac. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. Znakovi opasnosti. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. vozila sa pravom prvenstva prolaza. saobrañaj u tunelu.

analiza krvi ili urina. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. kontrolni zdravstveni pregled. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. ali i u republiåkom ZoBS-u. Treba istañi da su na saveznom nivou. a posebno uslove za upravljanje vozilima. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. na vozilo (kontrola vozila. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. zdravstvenih ustanova. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .5. (ål. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. lica koja naiœu ili se zateknu. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. primena tehniåkih sredstava. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje).5. Osmi deo ZoOBS-a (8. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. 161 5. U desetom poglavlju (10. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. motokultivatora i sl. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. prvenstveno. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. tretirani vozaåi motornih vozila. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. struåni pregled. radnih maãina. vozaåa koji naiœu ili se zateknu. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. Ãesto poglavlje (6. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a.).) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. 31. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila.

saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. 8) unutraãnja kontrola. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. 162 . prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. bicikla sa motorom i motocikla. vuåenje vozila. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. registracija i tehniåki pregledi). vozaåka dozvola. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. 5) vozilo (ispitivanje vozila.Lipovac. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. br. Na primer. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. 15/84. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. 5/86. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. uredile ovlaãñenja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. osposobljavanje kandidata za vozaåe. naizmeniåno propuãtanje vozila. Primera radi. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. 21/90 i 26/91. privremeno oduzimanje registarskih tablica. P. saobrañaj bicikla. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. zaustavljanje i parkiranje. prosvetu i privredu. zdravlje. 53/82. unutraãnje poslove. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. ispitivanje vozila. kretanje peãaka. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. 6) saobrañajno-tehniåke mere. naåin sprovoœenja zakona. nadleænosti. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). vozaåki ispit.

Gadget WP 5. P. Code of Good Practice.3047.21/90. Contract Nº: RO-98-RS. Deliverable 5. br. Commission of the European Communities. 1994. RTD programme of the 4th framework programme. Contract Nº: RO-98-RS. propisa o metroloãkim uslovima i sl. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. Contract No RO-97-sc. “Sluæbeni glasnik RS”.3047. May 2000. The “Escape” Project. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. maj 1996. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. 1997. 1998. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. COM(2000) 125 final. 63/80. WP 5 Contract No RO-97-sc. ECMT Actions on Speed Moderation. br. Legal Measures and Enforcement. April 1999. Beyond Traffic Safety. razvojem automobilske industrije. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. Transaction Publishers.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. Legal Measures and Enforcement. Gadget.). Budimpeãta. 2235. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads.2235. nastalim druãtvenim promenama. Priorities in EU Road Safety. Working paper 4 (WP3). RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. June 2000. 2000. 29/30. 53/ 82. 17/74.. Project funded by European Commission under the transport. The ”Escape” Project. Serock (Poland). “Sluæbeni list SFRJ”. National Strategic Road Safety Plans. RTD programme of the 4th framework programme. PRI. December 1998. Final Report. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. A Strategic Road Safety Plan for European Union. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Project funded by European Commission under the transport. April 1999. Brisel. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. maj 2000. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. 163 5. 15/84. New Brunswick and London. European Transport Safety Council. Literatura Rothe. RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. 50/88.

broj 6/1978. Road Traffic Safety Handbook. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Final Report. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Oslo – Kopenhagen. novembra 1968. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). decembar 1998. 1996. Convention on Road Traffic. a stupila na snagu 21. P. 5 164 . 8. maja 1977. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.Lipovac.

Pojam saobrañajne nezgode 6.2.1.7.5.3. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.6. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6.6. Prañenje saobrañajnih nezgoda . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Teorije saobrañajnih nezgoda 6.4.

ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. otklanjanje izvora opasnosti. starost. Na osno167 6. broja i strukture nastradalih. registraciona oznaka i sl.1. vreme nezgode. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti.).). tj. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. obeleæja vozila (vrsta. starost. vremenske raspodele nezgoda. obaranje peãaka. na konkretnom mestu. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. vrsta i lokacija povreda i sl. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. mesto nezgode. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda.6. meteoroloãki uslovi. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. tip nezgode (åeoni sudar. Ne meri se karakter. marka. svojstvo u saobrañaju. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. silazak sa puta itd. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. prostorne raspodele nezgoda. Fenomenologija je nauka o pojavama. Ne izuåavaju se. udar u prepreku na putu. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. bez dubljeg izuåavanja uzroka. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). trenda u razvoju pojave. Na primer. odnosno koji su izazvali nezgodu. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .) itd. tip. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. e – osnova prirodnog logaritma. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Dakle. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. a – intenzitet nezgoda.6.5. a na osnovu toga i 175 6. Meœutim. Dakle. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. Meœutim. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. pa i ideju o zarazi.2. Naime. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. prema teoriji zaraze.3. 6. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. ako znamo svojstva liånosti.5. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. Konaåno. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. Dakle. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. Na osnovu testiranja vozaåa. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. sklon je i svakoj drugoj. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. 6.5. pa i saobrañajnim nezgodama. Dakle. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. Teorija zaraze Meœutim. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu.

nisu uåestvovali u nezgodama. Prema spell teoriji. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). Prema teoriji oæiljaka. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. S druge strane. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali.6. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. pre prve nezgode. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. 176 . vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli.Lipovac. unapred. a oni. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). a poslodavac to nije uvaæio. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. 6.4. 6 6. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. ni posle duæeg perioda. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. ali i od vremenskih. a to je teorija oæiljaka. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. ali je bezbedan u drugim uslovima. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. Na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama.5. P. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda.

povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. i indirektne procene izloæenosti (npr. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. zatim kod nezgoda. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Ni jedan nije potpun. Obiåno se prati broj nezgoda. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). indikatori bezbednosti saobrañaja itd. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja.6. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. broj preœenih vozilo kilometara. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti.6. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. broj putovanja. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. da bi mogli da shvatimo. manje od 0. rizik od nezgode i posledice nezgode. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo.6. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ).5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). Vremenom (posle nekoliko procena). Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. potroãnja goriva). broj åasova provedenih u saobrañaju. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. broj registrovanih vozila.1. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. treba ih procenjivati. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Ipak. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. greãke ñe se smanjivati. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. broj konflikata. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. Svaki ima svoje prednosti i mane.

km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode).Lipovac.000. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.000 km/god * 1. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti.1 pog/100 mil.ooo.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. Na osnovu ovakvog pristupa. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. .ooo km =660 pog/god. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1.1 pog/100. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). P. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra.000. = 60. problem bezbednosti saobrañaja (npr. Dinamiåki rizik (broj pog.2.

programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. 2. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. uklanjanjem barijera pored puteva. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. kursevima defanzivne voænje itd.6. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. sa noñnog na dnevni saobrañaj. vremenske prilike). Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. niskim rastinjem pored puta itd. Na njih se moæe gledati kao na za179 6.2. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. prañenjem novih vozaåa. 3) transportni (infrastruktura). sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. ali su oskudni podaci o izloæenosti. sistemom kazni. 3.6. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama.). Modeli bezbednosti saobrañaja 6. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. boljom primenom zakona. boljom konstrukcijom vozila. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama).). Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. Naime. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. ali i projektovanje kontramera. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. opreme. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. Pri projektovanju kontramera. zaãtitnih kaciga. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. edukacijom dece. Na primer. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. efikasno transportovanje povreœenih. boljim zakonima. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. Meœutim. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. .6. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj.

Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju.6. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Meœutim. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. 180 6 . u skladu sa stanjem vozila. medicina. ali su mnogo vaæniji. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. fizika itd. Oba modela imaju svoje prednosti i mane.Lipovac. ergonomija. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. pa ih je teãko interpretirati. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. sociologija. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. 6. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. koje je åesto veoma teãko. Meœutim. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. P. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. pa i nemoguñe izvesti.3. te da na osnovu tog ponaãanja. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. biomehanika. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Meœutim.

Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. povrãina kolovoza. gustina saobrañaja i sl. ljudski troãkovi.). – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. raspodela brzina. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. prepreke itd. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. njegova veliåina. raskrsnice. 6. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. ãirina. S druge strane. brzina i distribucija brzine. stabilnost). eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. Vozilo (npr. 181 6.6. materijalne ãtete. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. koånice. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik.6. administrativni troãkovi itd.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. prihvatanju ili kontrolisanju rizika. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. troãkovi smanjene produktivnosti na radu.). povrãina. postojanje trotoara.6. put (geometrija puta. 2 AIS . a posebno materijalne posledice. kao ãto su veliåina.4. distribucija praznina). Na primer. homogenost. povrede i pogibije lica. stabilnost. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. Precizno gledano. ponaãanju i veãtini. rad koånica. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. troãkovi rehabilitacije. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju.

6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. 182 . Vol. P. voænja unazad.4 – skrañena skala povreda (AIS). 25. model i tip motornog vozila. starost. odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica).. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. – zdravstveni problem.). obilaæenje. ali ne i ozbiljnost povrede. skretanje itd.Lipovac. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove.C. p.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. Nenj York. No 6. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. U ekonomskom smislu. 6 IIS . J. Accident analysis and prevention. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). 4 ICD . koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. stanje pored puta.765-772.1993.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. kaciga i sl. 5 ISS .5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). ozbiljne povrede nastaju u treñoj. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). – gubitke i 3 Guria. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. – ekonomski problem itd.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila).).

useci i sl.5. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede.6. – masa vozila.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. – starost povreœenih lica itd.). – vrsta puta (autoput. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. a zatim obaranje peãaka. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. 9 European Transport Safety Council. 6. Transport Safety Performance Indicators. EC Transport Research. Brussels 2001. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. nezgode u preticanju. 1994. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. a biciklisti su najugroæeniji). ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). troãkovi rehabilitacije. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. 183 6.).6. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . peãaci su ugroæeniji od putnika. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. administrativni troãkovi. Nisu svi oni jednako znaåajni. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. nasipi.6. Directorate-General XIII. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. – brzine uåesnika u nezgodi. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. Commission of the European Communities. obaranje bicikla i motocikla itd. Luxembourg.

.Lipovac.). – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. lakãe projektuju efektivne kontramere. veliåina i vreme uzimanja uzorka. 6 184 Slika 6. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. kao i da ih objavljuju.3. – indikatori koji se odnose na puteve. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. protokoli merenja i sl. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. – indikatori koji se odnose na vozila. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. P. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. Dræave koje su ovo zapoåele. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni.

i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. ako je potrebno. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. Brussels 2001. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike.6. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje.).1. kada je reå o: vozaåima. kao i sa ciljevima politike. periodi odreœivanja. deåjim zaãtitnim sistemima.6. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. . Transport Safety Performance Indicators. 185 6. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. itd. 10 European Transport Safety Council. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. ako je potrebno. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. kategorija puteva. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju.

mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. . veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. Naravno. posebno kvalifikovani lekari. dobija se vreme zakone stizanja. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Po definiciji. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. kao komponente politike bezbednosti puteva. P. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. ne samo kada je u pitanju drumski transport. kada su u pitanju teãke povrede.Lipovac. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. meœunarodna poreœenja nisu smislena. Hitne sluæbe.

u poreœenju sa 1994.6. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. Tabela 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . zaãtitnih kaciga. godinu. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6.2. godine. 1999) Cilj za 2000. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva.6. 1998.

niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. godine. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. ne postoji 188 6 . Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. najsveobuhvatnije i najpreciznije. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. 6. P. okolnosti. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. u poreœenju situacijom u 1994. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. godinu. Naime. Mada su policijske evidencije jedinstvene.). odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama.7. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. veliåina materijalne ãtete i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. sa 1994.Lipovac. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja.

L. i Negri. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. Evans. 189 6. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). New York.6. . U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli.7. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). Traffic safety and the driver (Page 154-155). – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. niti standardizovane. ove evidencije nisu usaglaãene. ne postoji jedinstvena baza podataka. Van Nostrand Reinhold. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. niti jednostavan pristup ovoj bazi. Evaluation 85. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. L (1985). koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. evaluation of local safety measures. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. L (1991). trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. koji prati odgovarajuña dokumentacija. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. A proposal for the stadarization of road accident reports. Paris: Onser. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. a posebno nezgode sa nastradalim licima.

P.L. G (1994). Commission of the European Communities. Lund institut tehnologije. I. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. T. Septembar 1995.S. R. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Jednogodiãnje istraæivanje. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. New York. Matematiåke statistike i analize podataka.1993. 1994. Belmond.M (1966). S (1990). VTI izveãtaj broj 390 A. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. and Bruin. 190 . Izloæenost. Seminar. EC Transport Research. 45-48. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Rice. S i Jones. No 6. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test.12 strn. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Marcel Dekker. Haght. Eds. Assen. Hauer.W Knuiman (1994). (1973). Procena oåekivanog broja nesreña. Stein. 25. P. 2-11 Rothengather. 1996/09 Nicholson. F (1991).765-772. A. E (1988). A (1995). F. New York. NJ (1957). Vol... Drugo izdanje. Tassaux-Becker (1993). i Yiik Diew Wong (1993).1994. Institut za sigurnost na autoputu. i Nilsson. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Road user behavior: Theory and research. Karr. Bulletin 70. Hautzinger. Hakkert A. Paris.C. An introduction to probability theory and its applications. Volume I Çiley. Luxembourg. EIB. Guria. H. Helsinki. Drugo izdanje. Duxbury Press. Accident analysis an prevention. Induced Exposure. R. H. Hyden. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents.S i Hauer. A. Thulin. Harris. Accident analysis and prevention.. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). A.11-13. H. i M. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. Analiza nesreña i prevencija 18(1). Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. OECD/IRTAD (1995). Tehnika saobrañajnih konflikata. Directorate-General XIII. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. van Gorkum. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. C (1987). H. Finska. Durholt. (1987). Putni saobrañaj. The extent and some implications of incomplete accident reporting. Hornstein. D. Michaels. Rosman. Vol 5. J. J. p. E (1986). Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378.Lipovac. OECD.

8. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.6. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.1.7. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.2.4. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima .3.7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7.5.

Prema ovom pristupu. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. 7. koje se registruju u zapisniku o uviœaju.1..7.. Æarkoviñ M. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. i Banoviñ B. Meœutim. Lipovac K.1. Prilog definisanju pojma uviœaja. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. 193 7. ali ima i eksplicitnih definicija. 321-336. 7. Beo- grad. Bezbednost 3.. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .2.. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. uviœaj predstavlja istraænu.1. a to su struåni poslovi na uviœaju. str. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. da se temelji na åulnom opaæanju. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. M. 1996.1. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ.

Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. 7. samo kriminalistiåka. 194 . a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. samo istraæna. ). Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. alkoholisanost vozaåa i sl. koje je protivpravno i koje je skrivljeno. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve).1. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. pre formalnog pokretanja postupka. Dakle. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. tragovi (trag koåenja i sl.). Zakoniku o kriviånom postupku. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. Zakonom o prekrãajima. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. 3 Ålan 238. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. opaæaju. meteoroloãke prilike.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. vremena. veñ moæe biti i posredno. Prema ovom. savremenom pristupu. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela).4.2 Zakonom o upravnom postupku. 7.Lipovac. uz pomoñ razliåitih pomagala). koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. P. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. Dakle. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. samo saobrañajna itd. veñ su prekrãaji. ZKP.3. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. Formalno pravno. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode.). uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku.1. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. KZ).

– ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. broda i drugog prevoznog sredstva.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . 291. ovog ålana uåinjeno iz nehata. sredstava. brodski.1. (ålan 297. i 295. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. ovog ålana uåinjeno iz nehata. (ålan 290. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. kazniñe se zatvorom do tri godine. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. stav 2. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 1. i 295. 1. i 2. 1. (ålan 296. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. (4) Ako je usled dela iz ål. 1. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. do 4. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. i 2. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. st. 289. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. (ålan 289. stav 3. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera.7. 1. iako zna da vozaå zbog umora. st. st. stav 2. KZ) 195 7. 289. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. stav 3. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. 1. (2) Ako je usled dela iz ål. 289. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. 290. stav 1. 1. 289. i 2. i 2. 291. davanjem pogreãnih znakova ili signala. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. – piratstvo. ovog ålana uåinjeno iz nehata. 290. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. stav 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. st. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. 291. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. 291. trolejbuski. stav 3. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. kazniñe se zatvorom do tri godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava 1.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (3) Ako je delo iz stava 1. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. i 2. (3) Ako je delo iz st. (ålan 295. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. tramvajski. 290. (2) Ako je delo iz stava 1. – otmica vazduhoplova. (3) Ako je usled dela iz ål. stav 1. 290. i 295. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. (5) U sluåajevima iz st. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. i 2. 1. st. i 295. st. i 2. stav 3.

prvenstveno. izvrãiti potrebna merenja i snimanja.. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. peãak. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). ponovo izvesti pojedini dokazi. preduzeti i pronalaæenje. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle..11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. preduzeti i pronalaæenje. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. br. br. savezni ZoOBS se odnosi. po potrebi. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. saobrañajne ili druge struke.. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. put. posebno izvrãiti sa svakim od njih. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. saobrañajne ili druge struke.. po pravilu. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. teãke telesne povrede ili smrt lica. 196 . u posebnom poglavlju. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. ovlaãñena lica. po potrebi. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. br. koje ñe. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. koje ñe. 70/2001.Lipovac.) ili su nastale lake telesne povrede. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. 70/2001. Ålan 111. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. vozaå. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. Ålan 110. uåesnik u saobrañaju. u ålanu 10. 58/2004) 11 “. Ålan 112. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. 68/2002. br. Dakle. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. 68/2002. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. “Sluæbeni glasnik RS”.000 dinara (01. januar 2006. “Sluæbeni glasnik RS”. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. saobrañajna nezgoda itd. Sa druge strane. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. P. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. po potrebi. 58/2004). (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. izvrãiti potrebna merenja i snimanja.

prisutni vozaå. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. Ålan 157. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. zdravstveno preduzeñe. Ålan 153. Ålan 156.. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova.. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu.7. V. dok se ne izvrãi uviœaj. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. ovog ålana nije prisutan vlasnik. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize.. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. duæan je da odsutnom vlasniku. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. Ålan 154. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. 197 7. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. U sluåajevima iz st. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. Ålan 155. Ålan 158. i 3. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. Ålan 159. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno.13 13 “.1. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi.. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode.. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. 2.

Ako vozaå ili vlasnik. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. 7 198 . ovog ålana. (ZoOBS. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. III.. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. (ålan 209. 53/82.. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. “Sluæbeni glasnik SRS”. . P.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. ålan 156). 44/89).17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. 50/88.. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. duæan je da: 1. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. teret. ovog ålana. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. sistem sankcija. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. 11/91 .. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. br. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. teret. prekrãajni postupak. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. Zakona o prekrãajima. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. 28/91 . br.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni list SFRJ”..Lipovac... Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode.br. br. vozaå ili vlasnik. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3.. 44/89. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. 19 “ . ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. izvrãiñe se uviœaj. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta..19 Ålan 160. “Sluæbeni glasnik SRS”.. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak.... postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. 18 Ålan 156. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima.

pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. registraciji. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. januara tekuñe godine za proteklu godinu. ovog ålana nije prisutan vlasnik.. Ålan 74. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. pronalasku uåinioca. da se ne meça staçe na mestu nezgode. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2.20 7. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta.. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. 20 “. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta.2.” (Zakon o policiji. duæan je da odsutnom vlasniku.. pronalaska uåinioca. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu.7. Ålan 73. prekrãajem ili dogaœajem. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. Ako uåesnik iz stava 1. odnosno korisniku drugog vozila.2. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 3. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. ovog ålana. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana. . Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu..”. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. Ålan 75.. prisutni vozaå.000 dinara. 2. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. duæni su da: 1. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. dostavÿa najkasnije do 15.. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. ålan 65). . Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. Ålan 72. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. 199 7. prikupljanja obaveãtenja itd.

Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. Sa druge strane. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. 7. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode.21 åini sudski proces neefikasnim. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. Svako izolovano posmatranje uviœaja. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode.1. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Sud ñe. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. Dakle. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. a nekad i pogreãnim. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. u æivotu njegove porodice. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje.2. (ãto pre) ode na lice mesta. Ipak. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja.Lipovac. Naime. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. polazeñi od uviœajne dokumentacije. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. pa i ãire zajednice. P. O nezgodi odluåuje sud. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. 200 .

7. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. – obimu posledica. 7. po pravilu. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. Society's Duty. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. imamo moguñnost i da ih reãimo. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. odnosno sudija.2. U suprotnom. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. ali i metode vrãenja uviœaja. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. European Transport Safety Council. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja.3. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. 201 7. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). U tom smislu su razvijene metode analize. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. saobrañajno-tehniåki veãtak. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. 2001.2. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. – specifiånosti izvrãioca. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru.3. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda.

Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. nisu kriminalci. uåesnici saobrañajnih nezgoda. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. bar. zaobiñi da kaæu istinu. Meœutim. prostorno-vremenska analiza. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. 202 . tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. uåesnici u saobrañaju. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice.23 niti su struåni. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. po pravilu. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. veñ poãteni graœani. oni ñe. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu.Lipovac. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. reñi neistinu ili. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. Kad se otkriju ovi uåesnici. U suprotnom. po pravilu. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. odreœivanje mesta sudara. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). pogreãne procene brzina. pogreãne procene rastojanja itd. åulnim opaæanjem. izlazi uviœajna ekipa. po pravilu. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. P. Naime.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi.

– merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. pronevera i sl. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi.4. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. kod kraœa. Naime.7. Naime. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. Nabrojane specifiånosti. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. 25 Dakle. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. 203 . onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe.25 7. – merenje konkretne preglednosti i sl. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. propise u bezbednosti saobrañaja.4. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). opãte faktore bezbednosti saobrañaja. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. niti je bio na uviœaju.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. saobrañajnu psihologiju. – vanredni tehniåki pregled vozila. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. – merenje konkretne vidljivosti. – izuzimanje sijalica. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju.). Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. a radi kasnije analize. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda.

204 . 2) metod fotografisanja i videosnimanja.26 26 Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. Zagreb. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. 7. Ovde se javlja niz problema. 3) skicu lica mesta. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj..Lipovac. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. tako da fiksira sve ãto je vaæno. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. K. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. Sa druge strane. maj 1991. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. o uåesnicima i sl.5. Konaåno. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. P. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja.). Naime. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja.

dimenzije i druga vaæna obeleæja).1. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima.). leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. naœena vozila. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. organu i uviœajnoj ekipi.). a posebno: opãti izgled lica mesta. o radnjama pre i posle uviœaja. izuzimanje. o mestu i vremenu.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. podatke o putu i vremenu. o sastavu uviœajne ekipe itd. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. preduzete radnje na uviœaju itd. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. 205 7. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. poloæaj. o meteoroloãkim prilikama. opisni i zavrãni. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). meteoroloãkim prilikama. elemente krivina. sluæbenih beleãki. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). raznih izveãtaja i sl. ime. jer se jedino pominje u zakonu.). znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi.5.5. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. naåinu obezbeœenja lica mesta. raspored tragova i predmeta. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. o uåesnicima. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. mulaæiranje itd. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). geometriju raskrsnice. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje.uåesnicima nezgode. dat nalog za obdukciju leãa i sl. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. o radnjama na uviœaju. o svedocima. jer se jedini pominje u Zakonu. podatke o vozilima . Verbalni metod ima niz prednosti. a posebno oãteñenja vozila. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. izgled saobrañajne povrãine. skiciranje. lica.

Meœutim. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. imajuñi u vidu ukupne ãtete. 206 7 . Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. Naime. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. izgled predmeta i tragova nezgode. 7. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda.Lipovac. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. fotografisanje ima i niz nedostataka. posle izuzimanja. a posebno troãkove sudskog procesa. – poreklo i naåin nastanka traga. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. bliæi izgled lica mesta. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Fotografija je sveobuhvatna. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. Meœutim. Fotografisanje je. nepravilnih tragova i predmeta i sl. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. obuåena lica i vreme). Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. geometrije saobrañajnice i sl. – poloæaj traga. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). tj. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. P. meœusobnog poloæaja tragova.2.5. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. i to: – vrstu i izgled traga. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. opãteg izgleda lica mesta.

Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. po pravilu. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. loã crteæ. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. a ne moæe se objaãnjavati niåim. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. Ova. slobodoruåni. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. – razdvaja vaæno od nevaænog. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. Skice se. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. u vreme uviœaja. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. åesto. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. Zbog nabrojanih prednosti.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. a nedostatke prevaziñi. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti.7. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. i to onako KAKO JE MERENO. predmeta i saobrañajne povrãine. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .5. 7. a) SKICA je jednostavan.3. 207 7. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene.5.

30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. izgled oãteñenja vozila. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne.4.Lipovac. izgled kolovoza i sl. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). P. tj.5. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). 7. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog. 208 . ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). tuæiocima. tako da ne optereñuju crteæ. ãto sudovi posebno cene. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. ne prikazuje izgled lica mesta. Meœutim. uz pomoñ pribora za crtanje. Ovakav crteæ ima velike prednosti. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. advokatima.). a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. – nije verna. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. koje su vaæne za analizu nezgode. jer se crta slobodoruåno.30 Dakle. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. Ovi crteæi se rade u prostorijama. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. – skica nekad nije univerzalna. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. strankama i sl. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova).32 – zbog poãtovanja razmere. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom).

UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Meœutim. – ovi crteæi se crtaju posredno.7. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. time su. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. tj. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno.5. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. 209 7. spakuju i saåuvaju.5. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. Kada se izuzme neki predmet. izdvoje.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. 7. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. po pravilu. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju).5. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. dobrom organizacijom. – na crteæu nije sve kotirano.

tragovi krvi. oãteñenja objekata. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. – napravi se æitka gipsana kasa.). ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. Konaåno. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. grudvice zemlje i sl. Naime. po pravilu.Lipovac. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe.). deblji sloj gipsane kaãe. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. sklopovi vozila (farovi. pneumatik. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. voænje. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. otpali delovi sa vozila (komad migavca. kao ostali elementi dokumentacije. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. æica i sl. spona. P. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. Naime. tj. oãteñenja kolovoza i sl. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. ljuspice boje i sl. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. delovi odeñe i obuñe peãaka. komadi razbijenog stakla. granåice. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi.). pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. klizanja. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. izuzet predmet se. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu.). tahograf i sl. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. odnosno pneumatika. jer su fiksirani na kolovozu. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem.) itd. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. – preko armature izliva se drugi. koåioni cilindar.

Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. Meœutim. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. u rastopljenom asfaltu. Ako se ipak. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. po oåiglednosti. odnosno objektivno utvrœene stvari.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. tj. u blatu. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik.6. 34 Naæalost. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. Konaåno. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. 7. 211 7. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike).6. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode.1. u pesku i sl. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica.7.6. To je preduslov da sud. Dakle. dobijaju teæinu åinjenica. menja se njihov tretman.). trag voænje u snegu. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. Sa druge strane. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. prisustvom svedoka. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. opisom u zapisniku o uviœaju i sl.

ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. ukoliko nije drugaåije naglaãeno. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. 7. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). 35 Na 7 primer. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. ista orijentirna i fiksirna taåka.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. fotodokumentacija. P. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. veãtak i dr. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju.6. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. u zapisniku. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici.2. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti.Lipovac. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. ista orijentirna prava itd. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. prihvataju kao åinjenice. situacioni plan i dr.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. uzroånik nezgode itd. naåin kretanja pre nezgode. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. 212 . neznanjem ili nesavesnim radom.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena.

ako u dokumentaciji nema skice. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. u praksi. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode.7.7. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. razmeru i sadræaj situacionog plana. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. Naæalost. odreœivati sastav uviœajne ekipe. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. 213 7. obim i sadræaj zapisnika. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). Sliåno je i ako u. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. Zato je. Sa druge strane. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. nema podataka o putu i vremenu. Primera radi. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. 7. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. u praksi. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. vrstu i broj ostalih priloga itd. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. Na primer. jer se to oåekuje od zapisnika.7. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi.3. broj potrebnih fotografija.6. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . trajanje uviœaja. makar jednom elementu dokumentacije. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva.

Ako je obaveãten o nezgodi. Sa razvojem digitalne fotografije. Naæalost. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). skicira. analizira i obraœuje tragove itd. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. 214 . odnosno obaveãtenja o nezgodi. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima.).Lipovac. ne radi. izraœuje situacioni plan lica mesta. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. fotodokumentaciju. Fotodokumentacija se. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. a fotografije da se rade naknadno. Osiguranja ñe. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. situacioni plan i ostale priloge). osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. OUP-a evidentira podatke. Meœutim. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. Naime. postupi po zahtevu oãteñene stranke. P. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). po pravilu. (3) Konaåno. skicu. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja.). Uviœaje vrãi istraæni sudija. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. crta skicu lica mesta i sl. fotografiãe. vrãi uviœaj. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta.

Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Treba imati na umu to da. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. ako se fotografisanje izostavlja. “zbog cene”. Sa druge strane. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. Naprotiv. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 7. baã zbog ove “uãtede”. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. Na primer. redovno rade negativi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). zbog cene i nepraktiånosti postupka. moæe se prihvatiti da se.7. Naæalost.8. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. u taåno odreœenim situacijama. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. kompletiranja uviœajne dokumentacije. tj.8. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. 215 7. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. Naime. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. Izuzetno. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova.39 Na primer. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak.

R. Brisel. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. 1996. Policijska akademija. Rolly Kinney J. R. Saobrañajna kriminalistika. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Charles C. Traffic Accident Investigators’ Manual.Lipovac. Lipovac. Saobrañajni fakultet. K. P. Ãkuliñ. 2003. i dr. Beograd.. R. Smith. 1994. Beograd.. Road Transport VII – 33.. Bezbednost 3. Beograd. III deo. Thomas. 1996.. Bezbednost drumskog saobrañaja.. Rivers. Kriminalistiåka fotografija (praktikum)... Kriminalistiåka tehnika. 1963. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu). Maksimoviñ. Zemun. International Congress.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. 2000.. 1996. 216 7 .. i Banoviñ B. Æarkoviñ M.. Rivers. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. K. Medicinska kriminalistika... samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. K. Dragaå. Osnovni kurs za policajce. 1994. Primenjena kriminalistiåka tehnika.. 2000 (208 p). Savremena administracija. (312 p). Lipovac.. Gregory C. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kippenheim. M. (262 p). Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Unfallversuche. 1991. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Level 3. V. 1990. Kriminalistiåka tehnika. V.. i Todoriñ U.. 1981. Lipovac K. Baker. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. Beograd. Maksimoviñ. Nicholas S. i Lindenmann H. 1986. Zemun. Beograd. Prilog definisanju pojma uviœaja. Publisher. Lipovac. Beograd.W. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Mitroviñ. 1997. Vodineliñ. P. Gorkiñ. Zemun. 1995. Zemun. 1998. R. H.. 1981. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Society of Automotive Engineers. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Photogrammetry and Accident Reconstrunction.. p321-336. Burg.. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. S. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Thomas. Burg. Illinois. Transport Research Apas. Detroit. Zemun. Michigan. Polje. Literatura Aranœeloviñ. Kippenheim. Privredna ãtampa. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. H. M. Beograd. Evenston.. i Aranœeloviñ M. R. 1994. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. OEBS. Tumbas. S.W. i Rau H. Zemun.. Verlag Information Ambs Gmbh.. 2001 (364 p). M. Vujaniñ M.

Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada .8. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.1.3. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.4.2.5.

Dakle. promene na odeñi i obuñi. Konaåno. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. objekta. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. za potrebe jednog kursa o uviœajima. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. nastaju vrlo razliåite promene. na put i putne objekte (promena poloæaja. 219 8. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova.). promena poloæaja i druge promene na vozilu). vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. povrede. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl.). Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. Naime. promene æivotnih ciljeva itd. klizanja itd.8. i to: naåinom nastanka. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. promene raspoloæenja itd. u najopãtijem smislu. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. promena ponaãanja. u naãoj praksi je prisutna jedna. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. tragovi zanoãenja. tragovi koåenja. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove.1.). na lica i æivotinje (povrede.

Znaåaj traga je veñi. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom.2.1. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. oblik. Ipak ñemo na ovom mestu. veñ se oni meœusobno prepliñu. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. 8. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. u razliåitim situacijama. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. uslovno. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova.Lipovac. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. Razliåiti tragovi. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. tj. Tek kada se. imaju razliåit znaåaj. U tom sluåaju imamo 8 220 . neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. Vrsta. obrada tragova na licu mesta. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. poloæaj. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. Dakle. intenzitet. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi.2. na osnovu analize tragova. 8. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. Na primer. karakteristike tragova. analiza tragova. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag.

– komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. 221 8. vlakana i sliåno. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). pravci kretanja. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. obuñe. elementi prostorno-vremenske analize itd. 1 Na primer. primenom proverenih nauånih metoda. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. – delovi odeñe. åiji je cilj da se. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. Meœutim. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. 8.2.2.00 cm. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. Sa druge strane.).8. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. usporenja vozila.2. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. niti od teretnih vozila. Eliminacija je proces u toku koga. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. mesto sudara. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. komad ukrasne lajsne. smerovi kretanja. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode.

3. Naime. – oãteñenja vozila. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih.Lipovac. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj.3. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. Ma koliko on bio vaæan. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. U supotnom. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. Ma kako. u nekim situacijama. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. Naime. P. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. a pravi krivci nekaænjeni. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. a zanemarimo saobrañajni znaåaj. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. 8. tj. Kad otkrijemo uåinioca. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. Ako nije bilo registrova- 8 222 . 8.1. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova.

Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. U praksi se. 8. misli na tragove kretanja vozila. Pored ovog procesnog znaåaja. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. Oãteñenja vozila. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. pre svega. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. 8.8. 223 8. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. prema veliåini. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala.3. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. niti rekonstruisati.3. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. Makrotragovi su dovoljne veliåine. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. Ovde se. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati.3. nezgoda se tretira kao prekrãaj. u sluåaju potrebe. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. otpale materijale i delove. dele na: – mikrotragove i – makrotragove.2. Meœutim. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. tako da se mogu uoåiti golim okom. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom.3. naæalost. a veoma su vaæni za analizu nezgode. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode.

nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. – tragove na povrãinama van kolovoza. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara.. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda.5. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. razlikujemo: – tragove na kolovozu. a posebno rukovodioci uviœaja. Na primer. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. oãteñenja prednje åeone maske vozila. Ålanovi uviœajne ekipe. 8. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila.. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove.4. P. 8 224 . zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode.Lipovac. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. kod obaranja peãaka. oãteñenja vetrobranskog stakla. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova.3. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. Naime. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. 8. a tragovi na vozilima.3.

. ruåica vrata. prelomi kostiju ruku. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova).3. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd.). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. oãteñenja. butne kosti i karlice. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). krvni podlivi i serijski prelomi rebara.8. – u vozilu.).) itd. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla.. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa.. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. õemper. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo.. pocepane pantalone u predelu potkolenice. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. povrede glave i åela od ogledala. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. krvni podlivi i prelomi rebara. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. 225 8. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. majicu i sl. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. – na suvozaåu: povrede ruku. “gasa” ili spojnice. kruæni krvni podliv od volana. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. nasloni za ruke i sl. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo.. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. u predelu butne kosti i karlice.. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. prelomi lobanje itd.

Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. P. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode.3. Najåeãñe su ovo 8 226 . ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. a koji bi morali ostati. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. 8.6. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. a kasnije i u sudskom postupku. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove.Lipovac. ako je ova verzija taåna. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. a nalaze se na licu mesta. – linijske tragove (pravolinijske. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. – koncentrisane tragove. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. na licu: – nañi sve tragove. krivolinijske i kombinovane).

Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. Ostali ålanovi ekipe. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda.4. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi.4. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. prvenstveno. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). Kada se shvati saobrañajna situacija. tj. 8. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode.4. na prvi pogled.). Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme.1. a posebno rukovodilac uviœaja. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Meœutim. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. Meœutim. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. akumulator itd. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. prvi korak u njihovoj obradi. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova.8. torba koja je ispala peãaku. 227 8. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne.

kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Naime. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. Naime. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode.4. P. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Meœutim. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. promene ili uniãtavanja. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. niti su pouzdaniji. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi.2. Shvatajuñi izjave. Na primer. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. trag se mulaæira itd. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. pa i saobrañajne nezgode. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. 8. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. ne daju niãta novo. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag.Lipovac. Konaåno.

8.. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Naime. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. U nekim sluåajevima. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode.). Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. Meœutim. rampama i drugim preprekama. njih bi trebalo markirati pre pomeranja. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . . razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa... kao i za obezbeœenje i obradu tragova). na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. kupama. “stop-policija” i sl. pa i obezbeœenja tragova. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). (ålan 148. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja.4. 229 8. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali.. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. uåesnici nezgode i sl. parkiranjem sluæbenog vozila itd. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . od poæara i sl. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda.

U zavisnosti od konkretnih uslova. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije).). 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer.). Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet.). 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video.3. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila.Lipovac. rasuti zemlja. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. ako ih nismo markirali i sl. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. 8.). poloæaj tragova stakla. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. odnose se povreœena lica. P. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. ciglom. crepom.4. ako ga ne markiramo. åesto se pomeraju vozila.

Dakle. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga.8. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1.). onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. b c. tragova stakla i sliåno. . Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. Pri markiranju poloæaja predmeta. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija.. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. – slovne (alfabetske) oznake (A..4. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). oãteñenja predmeta. onda se markirna linija prekida. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. Ako se markiranje vrãi na licu mesta. 1d.2.. leãevima.). vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. A1. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode.. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane.. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. zemljanim.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).4. a. 8. odnosno oblik zone traga. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. B C. . nego onim koje oni odrede na fotografijama. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. 231 8. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama.. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja.. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. Tragovi na licima. markirati tragove. odnosno detalji na ovim tragovima. . Tako se mogu markirati povrede lica. pa se one i analiziraju.4..4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). 3. .

5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. P.). Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku.Lipovac. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. vaæna oãteñenja vozila. oznaåavaju na licu mesta. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. crepom i sl. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. poloæaj vozila pre pomeranja. plastike i sliånih materijala. poloæaj svedoka i sl. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. Obiåno se. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. po pravilu. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. on se moæe oznaåiti na fotografijama. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta.). tako da se dobro vide na fotografijama. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. 3) oznaåe se linijski tragovi. Izuzetno. moæe se prvo napraviti snimak tragova. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. 8 232 . 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. po pravilu. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. tragovi na objektima i sliåno). Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. Oznaåavanje tragova se. vrãi pre fotografisanja. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj.

5. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. u vezi oznaåavanja.8. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. odnosno detalja na njemu). praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). Na primer. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno.4. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). plan). Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. – fotografisanje i videosnimanje. 8. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). U zavisnosti od znaåaja traga.4. Dakle. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. ucrtati. a u drugim se ne navode (zapisnik). Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. po potrebi. 233 8. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. snimiti (fotografisati izgled traga. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i.

Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. c) tragovi zanoãenja. b) tragovi koåenja. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. tj. svakako.). P.1. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. Meœutim. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. promene na tragu nastale pri sudaru. Pored toga znaåaj nekih tragova. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade.Lipovac. oãteñenja vozila. niti ekstremno ubrzavani. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. 8. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. tahografski zapis itd).5. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. tj. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. 8 234 . d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. ako nisu forsirano koåeni. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti.5. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda.

8. niti je ekstremno ubrzavano). proces koåeça traje po nekoliko sekundi. . i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. Ova promena na povrãini podloge (utisak.) predstavlja trag voænje.. Na Slici 8. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje.5. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. – oznaåiti trag voæçe. pre svega. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. – izmeriti trag. po snegu. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. Meœutim. a na Slici 8.2. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. 235 8. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. – markirati trag. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. povaljana trava i sl. – skicirati trag. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. – fotografisati trag.1. po rastopljenom asfaltu. i to. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. mulaæirati trag. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova.

8 236 . 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. K. Zemun.Lipovac. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. Beograd. P..5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti.1. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. str. 72.

obraœuje informaciju o opasnoj situaciji.5 do 1. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. a pod dejstvom sila koåeça. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu.25 sekundi. Dakle. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. ablenduje. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça.15 do 0. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. bo (m/h2). Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). odnosno do koåionih diskova ili doboãa.8.3 do 0. – vreme odziva koåionog sistema (t2).. a kod pneumatskih koånica od 0. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. 237 8.. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. koåi i sliåno).15 do 0. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. alkoholisani vozaåi. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. vozaåi pod uticajem droga i lekova. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici.5.2 sekunde. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju.7 sekundi. ako je situacija opasnija i prostija. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). Od trenutka proklizavaça. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. prenosi komandu do nogu i ruku. – optereñenosti vozila. umorni vozaåi. skreñe.5 sekundi. Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). Meœutim. tj. – staça kolovoznog zastora itd. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). – isti vozaåi bræe reaguju. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. . slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa).

zagreva se i topi. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. proklizavaçe je potpuno. P. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. U prvoj fazi. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. proklizavaçe je maçe. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. Meœutim. ako je veña brzina vozila. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. ako se vozilo nastavi kretati. U drugoj fazi. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. ima izraæene spoÿaãçe ivice. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). kada toåak prestane da se okreñe (blokira). Naime. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça.Lipovac. ako se mogu uoåiti. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. klizav kolovoz. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. dolazi do proklizavaça pneumatika. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. Pri forsiranom koåeçu. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. odnosno do blokiraça pneumatika. odnosno. loãi pneumatici i sliåno). onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. optereñeçe vozila.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. odnosno crçi tragovi na kolovozu. po pravilu. tj. 8 238 . 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju.

veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. . i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). onda je vozilo samo prikoåeno. 239 8.5. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno.8. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. ako vozilo nije stalo. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. pa nastavilo voæçu.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). a zavrãeci tragova su u istoj visini. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. u procesu koåeça. – Ako je vozilo pomereno. Meœutim. Konaåno. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). pretvara u rad sila koåeça. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. Naime. 10 Kinetiåka energija se. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça.

ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. Meœutim. na licu mesta se samo sumça. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. 8 240 . detaÿe (promene) na tragu.Lipovac. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. a posebno one koji nastaju pri sudaru. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. 12 Dakle. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem.). – odrediti poreklo svakog traga koåeça. tj. duæinu i. – legendom objasniti oznake. – fotografije bi trebalo da prikaæu. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. – ãirina pneumatika. Izuzetno. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. – skicirati tragove koåeça. poloæaj i veliåine tragove koåeça. gde ñe se. na licu mesta ñemo posumçati. – markirati tragove koåeça (po potrebi).11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. utvrditi i dokumentovati neispravnost. P. da je slabije koåio i sliåno. nañi karakteristiåne. po potrebi. Ako nekog traga koåeça nema. eventualno. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. 11 Ako se trag pruæa luåno. ãirinu traga). – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika.

45 5.13 7.58 .29 0.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6. 92. 241 8.31 0. Beograd.49 6.25 8.35 5. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.95 0. Zemun.55 5.45 7. 2000.8.13 1. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.90 3.35 1.15 6.05 7. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.14 14 Lipovac.30 5.90 1.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.60 3.65 4.. str.5.2. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.00 3. K.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.

onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. tzv. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). led. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku.Lipovac. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. tip i godinu proizvodçe vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. tj. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. siñi ñe sa puta. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. – nagle promene pravca pruæaça traga. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. Mada postoje razliåite varijante ABS. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. anti blokirajuñi sistemi (ABS). Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. voda. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. P. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. spreåava se potpuno proklizavaçe. åak.

Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. za razliku od koåeça. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. u krivini ili raskrsnici). kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. pristupamo çihovoj obradi. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. slabÿeçe. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. 243 8. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). a posebno na tragovima voæçe. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). jakog boånog vetra i sliåno. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer.5. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. Naime. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci.8. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara.

Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. sudar i sliåno. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. doãlo je do zanoãeça. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). 8 244 . – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. u nekim situacijama. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. boåni nagib kolovoza. 15 Naime. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike).Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. opisati. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. klizav kolovoz. Znaåaj tragova zanoãeça je. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. putaçu vozila u skretaçu. P.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). detaÿno obraditi tragove sudara. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. a pre svega oãteñeça vozila. ovaj detaÿ fotografisati. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati.

Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. Izuzetno. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. pri klizaçu. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. ne vide se celom duæinom. 6) skicirati tragove zanoãeça. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. tj. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. ako je trag zanoãeça dug. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. Naime. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. tj. a ako su uoåÿive one su ukoãene. i to: – pri koåeçu. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). u situacijama kada su sile priaçaça male. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça.5. ni na podlozi.8. U svakom od ovih sluåajeva. çihovo rastojaçe je promenÿivo. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu.

Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. objekte i sliåno.). s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. odnosno çihovo poreklo. P. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. 8 246 . – pri pucaçu pneumatika. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. na vozilu i objektu itd. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. iviåçake. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. pa se ne meri pojedinaåno. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. kvalitetno fiksirati staçe podloge. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). na vozilu i kolovozu. – pri snaænim sudarima vozila. – ako je grebaçe posledica sudara. tj. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. pri sudarima vozila. spuãtaju i grebu po kolovozu.Lipovac. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. tj. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. Na licu mesta se najåeãñe. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. kad se doçi delovi vozila deformiãu. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. doãlo je do nekontrolisanog kretaça.

praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. 247 . ãto je u nekim situacijama veoma vaæno.2. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. – pri sudaru. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. a åesto. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. i to: mesta prevrtaça vozila. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. zemÿa. mesta obaraça bicikla. poloæaj. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). Otpali delovi i materijali sa vozila 8.5. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. motora i sliåno. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila.8. Naæalost. komadi razbijenog stakla. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. oãteñeni delovi vozila. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. veliåinu i poreklo tragova grebaça. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta.5. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. Da bi se ova pretraga olakãala. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). staklo. – otkriti poreklo tragova grebaça. delovi ukrasnih lajsni. led. sneg i sliåno. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. 8. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. – pri kretaçu posle sudara. nemoguñe dokazivati naknadno. kolovoza ili prepreke. mesta snaænih sudara vozila. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. mesta eksplozije pneumatika. ÿuspice boje i gita. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). delovi spoÿçih ogledala.

Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. ako nisu markirani. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. pre sudara. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. Sa druge strane. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno.Lipovac. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. od vrste sudara. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. sakriti ili uniãtiti ove tragove. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. od oblika i mase predmeta. Naime. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. P. Kretanje vozila i ljudi. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. – kod nezgoda sa NN vozilom. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. zemÿa. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. od atmosferskih prilika i sliåno. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno.). Naime. uporedo sa analizom ostalih tragova. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. kiãa. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. Na primer. sneg i sliåno. sneg. 8 248 . Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju.

pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. brzine vozila u trenutku sudara. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. u vezi je sa mehanizmom sudara. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. mestom sudara. trebalo bi napomenuti. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. 249 8. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. krupniji komadi stakla fara). znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama.5. odnosno odgovarajuñim merenjima.3. Konaåno. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. sudarnu brzinu. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila.5. Naime. lica i predmeta na mesta nezgode. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. meriñemo ih kao povrãinske tragove. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. U tom smislu. merimo ga kao koncentrisan trag.8. poloæaj i veliåinu ovih tragova. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. 8. koje je nosio peãak ili biciklista. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. ukrasnih lajsni. vrste sudara. okvira fara. Posebno je znaåajno. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). sudarnim brzinama. Krajnji poloæaj vozila. Ako su dimenzije traga znaåajne. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. obavezno se vrãi. a posebno mehanizam sudara. Krajnji poloæaj vozila. izgled. poreklo. oblik i veliåinu predmeta).

. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. K. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila.. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2000... Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zagreb. Medicinska kriminalistika. 1989. Grupa autora. Kriminalistika taktika. Vujaniñ M. 1981. Obrada daobrañajne nezgode. 1994. Unfallversuche.. H. Privredna ãtampa. i Rau H... Beograd. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. i Todoriñ U. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Rotim.. 2000. F. Aranœeloviñ M. Beograd... 1995. Detroit.. Beograd. Nicholas S.. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. 1986. Kriminalistiåka tehnika.. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Aranœelovac. 1963.... Sluæbeni list SFRJ. Krivokapiñ. Zemun. i Aranœeloviñ M. 1994. Rolly Kinney. Beograd. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Zemun. Evenston. Zemun. V. Zemun. Verlag Information Ambs Gmbh. P.. Beograd.. i Ristiñ Æ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. otkrivanje nn – Uåinilaca. Informator. Burg. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. S. Gorkiñ. Lipovac. Burg.. III deo. P. ekspertize prometnih nezgoda. K. Gavriloviñ. Åoviñ. Beograd. Tumbas. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. Illinois. Lipovac. 1981. 1994.Lipovac. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda.. Saobrañajni fakultet. H.. Beograd. S. 1996. Savremena administracija. Maksimoviñ. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. veãtaåenje.. 1996. Kriminalistiåka tehnika. International Congress. Graœevinski fakultet. Bezbednost drumskog saobrañaja. J. 1987. tragovi.. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. i dr. V. Society of Automotive Engineers. i Æarkoviñ M. svezak 1. 1990. Zemun. Beograd. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zagreb. Kippenheim. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Saobrañajna kriminalistika.. Lipovac. Mitroviñ. 1996. 8 250 . M. 1981. R. K. i Lindenmann H.. R.. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi.. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Beograd. Lipovac. Kippenheim. Policijska akademija. V. Dragaå. 1994. K. Gregory Smith C. uviœaj. Michigan. Vodineliñ.

MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.4. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.3. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9.1. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .2.9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9.

1997.. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. 253 9.2. politiåke partije i organi1 Iniñ. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. privredni subjekti. prava na slobodu. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. U tom smislu. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. N. Sad. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). FTN. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. 9.1. struåne organizacije. troãkovi i gubici. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. M. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja.9. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. Bezbednost drumskog saobrañaja. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine.

priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. stavova. i sl. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). fakulteti. Izvrãni organi (vlada. nevladine organizacije. donose strategiju bezbednosti saobrañaja.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. srednje ãkole. gradsko veñe. tehniåki pregledi vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. P. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. osnovne ãkole. 254 . Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. Naime. izvrãni odbori gradova. putari. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. viãe ãkole. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. nauåno-obrazovne ustanove. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. organi unutraãnjih poslova. ali i drugih subjekata. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere.). na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. zdravstvene ustanove. meœunarodne organizacije i institucije. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. Skupãtine (republiåka. na propuste. Skupãtine utvrœuju koncept.Lipovac. organi za saobrañaj. organi prosvete i obrazovanja. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. pravosuœe (organi sudske vlasti). prevoznici. autoãkole i sl. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. osiguranja. autoãkole itd. pokrajinska. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata.

u preventivne aktivnosti. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. a posebno na vozaåe. finansijska.). vrãi transfer znanja i iskustava. sudovi. na obostranu korist. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. Naime. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja.2. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. odreœuje vizije. za projektovanje mera i njihovo prañenje. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. razvija naãa znanja i praksu. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. ulaganjem u razvoj nauke. Sa druge strane. tuæilaãtva. politiåka. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. medijska i najãira javnost. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. 255 9. Sa druge strane. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. za razvoj domañih znanja. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. svojim efikasnim i struånim radom. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. . vaspitno-popravne ustanove). a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. Preko ovih vladinih. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. EU i sl. struåne asocijacije i sl. Posebno su znaåajne struåna. Kroz redovno leåenje. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. da prati savremena nauåna dostignuña. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima.9. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama.

Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. Medijska javnost. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. najãira javnost ih prihvata. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. P. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji.3. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. medija i delom politiåkih i drugih lidera. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. pod uticajem struånjaka. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. na osnovu stavova struåne javnosti. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja.Lipovac. Na osnovu takve podrãke. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. najãira javnost. Konaåno. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. Zainteresovana finansijska javnost. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. Sa druge strane. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. Naime. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . 9. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita.

3. saobrañajne policije (dokument MUP-a). Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. 257 9. saobrañajna privreda i industija vozila. analitiåko prañenje. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. Osim ulo- . – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka.3 Dakle. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. predviœanje. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije.9. dræavna administracija. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. lokalna samouprava. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. u skladu sa evropskim standardima. Beograd. 2003. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. nevladine i druge organizacije. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. uåesnici u saobrañaju.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. vozaåima.

preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. Naime.Lipovac. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. 3 i 4.4. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. Meœutim. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju.. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. S druge strane.. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. u okviru svog delokruga. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. organi unutraãnjih poslova. 9 Ålan 4. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). P. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. 258 . Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. 9. ovog ålana. U rejonima vojnih objekata. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. ma koliko bila velika uloga OUP-a. koordinacije. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. U vrãenju poslova iz stava 1. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima.

Kriminalistiåka metodika. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. na osnovu naãe prakse. Elliott. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova).. i Banoviñ. Defendologija. 2002. 1991. za potrebe ovog izlaganja. 1992. i Keãetoviñ Æ. Federal Office of Road Safety. K. Beograd. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. Iniñ. B. Æ. K. No 8-9. 2000. Minnesota Institute of Public Health. M. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. 259 9.. 2000... K. 249-258). Novi Sad. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. Kambera. . K. VÃUP. 2000. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. Banja Luka. Lipovac. Jaker. 1998. 257–262). M. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Kambera. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. (Zbornik radova.. Novi Sad.. Lipovac..Literatura Literatura Boãkoviñ. Lipovac. 2001. Novi Sad... Neãiñ M. Elliott. G. i Vukaãinoviñ M. 2002. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Jaker. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. veku. 1989. 10 p. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. 6p (Zbornik radova. neka iskustva razvijenih zemalja. VÃUP. 2001. Federal Office of Road Safety. Budva. Odnosi policije sa javnoãñu. Kampanje u bezbednosti saobrañaja.. Lipovac. Ipak. M. B.. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. G. Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Minnesota Institute of Public Health. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Keãetoviñ.

. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. i Peãiñ D. i Vukaãinoviñ M. Plato. Saobrañajni fakultet. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. USA. 2003. i Vukaãinoviñ M. K. 1982. Novi Sad. 2000. 6p (Zbornik radova. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Lipovac. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Beograd. 6 p. 2001. Beograd. Traffic Safety Reference Guide. i dr. Beograd i Banja Luka. Beograd. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Vujaniñ.. Pantazijeviñ. P. Sad.. OECD. 59 – 65) Miliniñ. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Bezbednost 2. Lipovac. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. Fakultet organizacionih nauka. 1998. Muræan. 2003. 3–6). Vujaniñ.. 1993. (Zbornik radova. 1-6). K. Paris. Beograd. Simonoviñ.. Beograd. Vujaniñ. Beograd. Buliñ Œ. B. B. CIBS. K. Beograd. Evropski kodeks policijske etike. National Highway traffic safety administration.. Kontrola i regulisanje saobrañaja. CIBS. Lipovac. Lipovac. M.. i Lipovac K.. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). Preporuka (2001) 10. K. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. Beograd. Miletiñ. 2001. 7. Nauka o policiji. 9 260 . i dr. S. Policijska akademija. Komitet ministara Saveta Evrope. (Zbornik radova. 2000.. M. 2000 (Zbornik radova..Lipovac. i dr.. Policijska akademija. VÃUP. K. M. Bezbednost saobrañaja. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). 2001. 2004. Beograd. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Beograd. Ljudska prava. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. K. 287–292). Lipovac. Pantazijeviñ. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). i Vemiñ D. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. veku. CIBS. (Zbornik radova. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. Beograd. N. (dokument MUP-a). Æ. 1999. B. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje.... Vujaniñ. 2003. Reforma saobrañajne policije. 2003. 1996. Marketing of Traffic Safety. 8 p. 2001.... B. K. 2001. Lipovac.. 6 p. Beograd. Beograd. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Milosavljeviñ. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. S. Beograd. 1–8). 2002. Strazburg. M. 1997.

Neposredna kontrola saobrañaja 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .2.10. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.1.

. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti.. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. . Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). kao i podrãka vladavini prava. ålan 3.. Ipak.. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. 3) spreåavanje. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. kontrola. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). s ciÿem nadzora. sloboda i liånog integriteta lica. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. 1 ..”. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima.” (Zakon o policiji. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika.. kontrola. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. 2) bezbednosna zaãtita imovine. u smislu ovog zakona. prava. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. 2 Zakon o ministarstvima. 6) regulisanje. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). bezbednost. Policijski poslovi.1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . 263 10. ålan 10).” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima... 5) odræavanje javnog reda.

Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. 264 . poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). voænja pre sticanja prava na upravljanje. putnike i druge uåesnike u saobrañaju. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. umor i bolest.Lipovac. psihoaktivnih materija. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca.1. pravilima saobrañaja. vozila i put. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. ali moæe da obuhvati i peãake. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. 10. upotreba droga.2. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. 10. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. saobrañajnim znakovima. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. 10 10. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. lekova i dr. semaforima i drugom opremom.1. Samo izuzetno (interventno).1. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd.1. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. P. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja.

funkcionisanje semafora itd. ograda. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. e) pokretanje prekrãajnog postupka. (udarne rupe na kolovozu. trotoara. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. vlasniãtvo tereta. pravilan raspored tereta na vozilu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA .4 10. OUP iz ålana 154. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. smerokaza i dr. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela.1. d) novåana kazna na licu mesta. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). ZoBS). 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela. ili ako je dotrajao. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije.1.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). odroni. bermi itd. organ iz stava 1.4.” (ålan 156.” (ålan 155. 10.1. odnosno ukloni ili zameni. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova.3.10. bankina. ZoBS) 265 10. propusta za vodu. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. potpornih zidova. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. c) opomena uåesnika u saobrañaju. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija.

Mada se. ali je vrlo rasprostranjeno. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. ali moæe biti opasna (npr. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. drugi dræavni organi.). voænja pre sticanja prava i sl. vozila ili deonica puta. Dakle. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja.Lipovac.. svako peto teretno vozilo i sl. Ovo nije ispravno.. 266 . policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. javni i privatni sektor. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. 7 “ . Neposrednim prisustvom u saobrañaju. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. graœani i drugi subjekti. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. ålan 290). “ (Zakon o prekrãajima. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. P. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa.. u naãim uslovima. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi.. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer.

Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. preko organa uprave koji je doneo reãenje.10. popunjava se Zapisnik. æalba nije dozvoljena.. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. 10 “. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. Ako novåana kazna iz ålana 290. ålan 240. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. odnosno moæe ga dokazati. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. niti izjavi æalbu.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). ovog zakona. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. odnosno staralac maloletnika. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka.. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. ålan 291).. – policajac je uoåio prekrãaj. “ (Zakon o prekrãajima. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña.1. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. 267 10. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). kao i da . da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). usvojilac. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik).10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. postupak je zavrãen. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju.. ovog zakona. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. da plati isti iznos u roku od 8 dana. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu.

dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. MUP – USP. MUP. Ukoliko lice uloæi Æalbu. 2004. Ako se lice ne æali. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). 268 .Lipovac. kao i za prekrãajni postupak. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). Agencija za unapreœenje dræavne uprave. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. P. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). niti se pojavi u OUPu. prekid postupka. izrade zakona. 2002. Beograd. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. odluke skupãtine opãtine. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. 2004.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. Vlada Republike Srbije.

nepodoban da upravlja vozilom. odnosno bolestan). zaãtitne mere i vaspitne mere. zapreñenu kaznu i njegova prava. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom.). Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. odnosno ako je. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. Prekrãajni postupak se pokreñe. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. ide na doobuku itd. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje.).10. tereta i vozaåa). umoran. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. odnosno lice). vozaå.vozila. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. vrãi opãtu kontrolu (vozila. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. po Zakonu. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. lice plaña izreåenu kaznu. u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. o znaåaju prekrãaja itd. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno.1. o prekrãiocu. 269 10. Uåinilac prekrãaja. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. predoåava licu. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. opomena. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. o ranijim kaznama. ide u zatvor. a za lice od 16 godina kazne. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti.

vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 1. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom.Lipovac. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. izveãtaj o ranijim kaznama. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. i 6.” (Ålan 212. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). broj oduzete vozaåke dozvole. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. 4. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. i 3. stav 3. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. 4. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). P. 5. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). 1. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. 5. Ako lice. ovog zakona. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. dokaz o prekrãiocu. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. vozaåa i tereta. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. stav 2. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. Vozaåu se. ovog zakona. 2. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. ZoOBS) 270 . ne preuzme vozaåku dozvolu. 1. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. u roku tri dana. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. i 6. stav 2. stav 3. bolest. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. 2. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. kao i prema vozaåu iz ålana 190.

ime i prezime vlasnika. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje.” (ålan 219. odnosno nedovoljno obezbeœen. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. ovog ålana. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. ovog ålana . odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. pismeno nareœenje. 271 10. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost.” (ålan 218. ovog zakona. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. vrstu i registarski broj vozila. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1.” (ålan 216. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. a za prekrãaje iz stava 1. Vozilo iz stava 1.1. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna.21 .18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. odnosno da su istekle probne tablice. ZoOBS. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. na licu mesta. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. ZoOBS. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu.10. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217.i registarske tablice. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. odnosno da upotrebi zimsku opremu. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). stav 4. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ZoOBS. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. ime i prezime vlasnika.

U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu.” (ålan 259. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. ovog ålana. Vlada Republike Srbije. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. datum. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. zatekne u saobrañaju: 1. ZoBS. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ovog ålana.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja.Lipovac. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. (ålan 217. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. ili na kome je teret nepravilno smeãten. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. put i mesto oduzimanja. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. 2002. uz strogo poãtovanje Zakona. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. P. vozaåa i tereta. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Beograd. izvrãi opãtu kontrolu vozila. odnosno nedovoljno obezbeœen. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. 10 272 . ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. 3. ZoOBS. vreme. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. razlog oduzimanja. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. odnosno da upotrebi zimsku opremu. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. 2.

zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. oduzimanje predmeta. ãkolska saobrañajna patrola.2. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. od strane ovlaãñenog lica. 273 10. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. sredstva izvrãenja (npr. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. vojnik. drzak naåin). senzori. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. opasno oruœe – vozilo).). S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. vreme izvrãenja (npr. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. a posebno obezbeœuje projektovanje. . saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). automatski brojaåi. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). mesto (npr. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. na nepreglednom putu). vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. novåana kazna i oduzimanje predmeta. liånom svojstvu (npr. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela.2. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10.10. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. Na osnovu dokaza. izmenljiva signalizacija itd. vreme smanjene vidljivosti). sa24 Isto. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. kamere.

). 2000. Nauka o policiji.. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). Handbook of Road Safety Research. u svim situacijama koje su predvidive). Beograd. Banja Luka. The Police Traffic Control Function Zaal. April 1994. 2000. VÃUP. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. 2002. SWOV Institute for Road Safety Research. Zaidel. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. K.. odræavanje puta i sl. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. opravdan je termin “neposredno”. Sa druge strane.. The Impact of Enforcement on Accidents. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 2001. Preporuka (2001) 10. C. Literatura Goldenbeld.. Deliverable 5. Beograd. Deliverable 3 – WP 2. Strazburg. radovi na putu i sl. D. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja.. 53. London. The Escape Project. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. Policijska akademija. Æ. opasni i vangabaritni tereti i sl. Lipovac.. Komitet ministara saveta Evrope. B. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). bez ovlaãñenog lica. S.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Bezbednost saobrañaja. Pantazijeviñ. Milosavljeviñ. Policijska akademija. Odnos saobrañajne policije i javnosti. i dr.). 2000. No 8-9. Grime Geoffrey. Weston Paul. Miletiñ. D. Beograd. Federal Office of Road Safety. 274 10 . Odnosi policije sa javnoãñu.dok postoje razlozi za odstupanje). Keãetoviñ. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . The Escape Project. Kontrola i regulisanje saobrañaja.). Defendologija.M.. Evropski kodeks policijske etike. 1999.Lipovac. Report No. Technical Research Centre of Finland (VTT). hendikepirana lica i sl. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. 1987. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. P. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. VÃUP. TRL. Technical Research Centre of Finland (VTT). 1997.. 2000. Monash university. stara lica. B. Beograd. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom.

“Sluæbeni list SRJ”. Zakon o prekrãajima. Vidieti ål. Zakona . br. Zakona . Beograd. 2003. Vidieti ål. National Highway traffic safety administration. 5/86. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. MUP. . 1. 41/94-573. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. Vidieti ål. br. 5. br. br. 15/84. 2. Reforma saobrañajne policije.USP. br. Vidieti ål. Zakon o bezbednosti saobrañaja. “Sluæbeni glasnik RS”.“Sluæbeni list SRJ”. br. 101/05. Zakona . Zakona .“Sluæbeni list SRJ”. 19/04 i 84/04. “Sluæbeni glasnik RS”. Vlada RS. 33.67/933111. 2004. 34/92. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . MUP . 2002. 29/90. 24/94-297. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. MUP. USA. 21/90 i 28/91. Vidieti ål. Zakona . 2004. 53/82. 50/88. 6. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 80/89. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. “Sluæbeni glasnik SRS”. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. br.“Sluæbeni list SRJ”.Literatura 275 10. 28. Zakon o ministarstvima. Videti ål. br. 28/96-5. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. 101/05. 13/93-284. br. “Sluæbeni list SFRJ”. 63/ 88.48/94-1497. “Sluæbeni glasnik RS”. 2003. Zakon o policiji. Metodologija izrade zakona.53/93-2467. Zakona .

2.1. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .

2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. Izuzetno od odredbe stava 1.1. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja.. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova.. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. odnosno po sluæbenoj duænosti. Za vozila iz taåke 2. ovog ålana.. voœenja i okonåanja upravnog postupka. registruju se i traktori.” (ZoOBS. . Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana.11. 279 11. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi.1. radne 1 “. 11. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. ålan 195). O registrovanim vozilima vodi se evidencija. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica..1.1 Prema ZoBS-u.

– provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. samo ako su registrovana. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. – registracija vangabaritnih vozila. zapreæna vozila. – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. motokultivatori. bicikli sa motorom. – pridruæivanje registarske oznake vozilu. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. procesna kontrola. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). 2“ . Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. – privremena registracija vozila (RP). Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). Za registrovano vozilo iz stava 1. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. 280 . – registracija motocikla. – produæenje vaæenja registracije vozila. ålan 132). “ (ZoBS. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa).3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. vozila pod hipotekom i sl. – izdavanje uverenja o vozilima.). – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). motokultivatori.. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori.. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). internim aktima MUP-a (npr. Zakonom o opãtem upravnom postupku. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – promena vlasnika vozila. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. – odjava vozila. 3 Ovo je upravna.Lipovac. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. P. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila.. bicikli sa motorom. radne maãine.. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. – promena tehniåkih podataka o vozilu.

dokazi o plañenim daæbinama. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). motokultivatori. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. Dakle. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. Kasnije se. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). stara saobrañajna dozvola. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. dokaz se donosi na uvid. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. Dakle.). registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. 281 11. porez na dodatnu vrednost. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. odnosno ãasije. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja.1. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). radne maãine.). reãenje o nasledstvu i sl. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. naknada za puteve. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja).11. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. Stranka pokreñe ovaj proces. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku.

– kada vlasnik vozila. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. – ako je vozilo nestalo. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). a po potrebi i registarske tablice). podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. Promena vlasnika vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). Svi znaåajni dokazi (raåuni. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. Promena tehniåkih podataka o vozilu. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. kupoprodajni ugovori. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje.Lipovac. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). 282 . P. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica).). jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. – ako je vozilo uniãteno. promena boje vozila. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica.) ulaæu se u dosije vozila. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila.

Ukoliko doœe do gubitka.11. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. Uz zahtev za privremenom registracijom. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Privremena registracija vozila. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. Ukoliko je vaæila ranija registracija. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. Ukoliko je stara registracija istekla. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu.1. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. na osnovu vaæeñe putne isprave. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. odnosno nosiocu prava raspolaganja. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. onda vlasnik ne plaña osiguranje. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 283 11. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. Meœutim. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija.

Lipovac. niti posebna potvrda. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. odnosno ãasije. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. prepravljana ili nije ni postojala. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. OUP vrãi identifikaciju vozila. oãteñena. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. u njegovo ime. mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. ãirina. P. veñ ih korisnik uniãtava. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. 284 . Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. visina). Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica).

ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni.2. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. o poreklu vozila.1. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. .1. na zahtev stranke (izjava). Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Pariz. 1909. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. o prvoj registraciji.11. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). o osiguranju itd.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. na osnovu dosijea vozila. mesto. 285 11. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). struåni i uslov lepog ponaãanja. “atest”). neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. Na primer. starosni. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. o broju motora i broju ãasije. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. o registraciji.

Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. P.. ålan 171).Lipovac. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). – izdavanje instruktorskih dozvola.. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – upisivanje novopoloæenih kategorija.. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. ovog ålana. stav 1. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. Izuzetno od odredbe taåke 2. 2) da je navrãilo 18 godina. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. “ (ZoOBS. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora.. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. 286 .

Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. novo lekarsko uverenje itd. 5) dve istovetne fotografije. 287 11. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. 4) vaæeñe lekarsko uverenje. administrativne i druge takse i sl. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. odnosno meœunarodne obaveze. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). Pored ovih sadræaja. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju.1.11. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole.) i 5) dve istovetne fotografije. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole.

Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. 288 . Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. Lica starija od 65 godina. to se unosi u evidencije vozaåa. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka.). Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). drugi itd. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. Vozaå. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole.). Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. P. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. 2) da je navrãila 23 godine starosti. lekarsko uverenje i sl.Lipovac. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. odnosno gubitka vozaåke dozvole. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. skrati program obavezne obuke za vozaåa. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. radnom maãinom i motokultivatorom. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. a nakon toga se produæava. uz zahtev.

Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. vojni organi. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. Na osnovu prikupljenih informacija. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. pa se smatra da mera ne teåe. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. O izvrãenim merama vodi se evidencija. sudovi. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola.15 S druge strane. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. o åemu se izdaje potvrda. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. tj. nije izvrãena. Sa druge strane. Kada vozaå pristupi. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. donese lekarsko uverenje. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere).1. 289 11. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru.11. preduzeñe. Zdravstvene ustanove. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu.

Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. vrãi se na zahtev vozaåa. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. 11 11. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. za C i D kategoriju vozila). o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. o poloæenim kategorijama. C ili D). 290 . o nekaænjavanju vozaåa. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. poniãtava se vozaåka dozvola. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. P. Poniãtena vozaåka dozvola. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad).3. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa.1. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola.Lipovac. otvaranje centara za obuku vozaåa. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno).

grafoskopa i sl. Na primer. . – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). Na osnovu ovog zahteva.2.11. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. katalozi i druga neophodna struåna literatura). a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). struånjaka propisanih struånih profila). Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. panoa saobrañajnih znakova. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. ovlaãñeno lice iz OUP-a. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). njena ispravnost i dokumentacija o opremi. odnosno Vlada. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. drugih zakona. neophodno je podneti zahtev OUP-u. nastavnika teorijske nastave i dr. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. dokumentacija o pregledanim vozilima.2.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. 291 11. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. uredbi. – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). – opreme (postojanje propisane opreme. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda.

Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. Na primer. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju.Lipovac. Na primer. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. izgradnje i odræavanja puteva. Na primer. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. Na primer. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. Konaåno. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. priprema odgovarajuñe predloge. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. Sa druge strane. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. Saobrañajna policija. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. odnosno gradska odluka i sl. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja.). Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. da li se i kako sprovodi. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. P. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku.

Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . Vidi: ål. 15/84. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. 24/94-297. “Sluæbeni glasnik RS” br. “Sluæbeni list SFRJ”. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 79/05. 29/90. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). Vidi: ål. “Sluæbeni list SRJ”. br. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. Zakona – 67/93-3111. 19/04 i 84/04. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 33/97. 101/05. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. 6. 34/92. Zakona – 48/94-1497.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Zakon o policiji. 293 11.“Sluæbeni list SRJ”. 28/96-5. 63/ 88. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 2. 5/86. Videti: ålan 33. br. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. 13/93-284. 41/94-573. br. Zakona – 53/93-2467. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. “Sluæbeni glasnik RS” br. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. 80/89. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. 21/90 i 28/91. Zakona . Vidieti: Odluku US RS IU br. pravo æalbe itd. u OUP-u vode se propisane evidencije. Videti: ålan 5. 53/82. “Sluæbeni glasnik RS”. . Zakon o ministarstvima. Zakon o dræavnoj upravi.“Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakon o opãtem upravnom postupku. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. 30/94 – 25/97509. Vidi: ål. odnosno javnom tuæiocu. Videti: ålan 1. 28. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Zakon o prekrãajima. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 101/05. 50/88.

Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza .12.2.1. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.3.4. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.6. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.5.

br. S toga se. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. br.1. U zavisnosti od rezultata nadzora. 33/97). Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. izriåu se zakonom odreœene mere. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. 297 12. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. br. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora.12. odnosno pokreñu razliåiti postupci. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. promene statusa. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. prestanak druãtva).

ureœaja. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. ekonomiånost postupka. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. P. 6) obaveãtavanje drugog organa. materijalna istina. predmeta i robe. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. objekata. 2) izricanje mandatne kazne. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). javnost. zaãtita prava graœana i javnog interesa. 4) izdavanje privremenih nareœenja.. efikasnost. koja vrãi poslove dræavne uprave. 298 . kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. saradnja sa drugim organima i organizacijama. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. P. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. sasluãanje stranke. organizacije.Lipovac. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. pravo na æalbu.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. pravosnaænost reãenja. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. postrojenja. upotreba jezika i pisma. odnosno zabrana. Pored opãtih naåela (zakonitost. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. ocena dokaza. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. 3) pregledanje poslovnih prostorija. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. sluæbenost. evidencije i druge dokumentacije. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. pruæanje pomoñi neukoj stranci. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. samostalnost u radu. u skladu sa zakonom.

Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. iskazi svedoka. Upoznavanje se vrãi. Vlasnik – dræalac stvari. prezime. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. prituæbe i drugog sliånog akta. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. okolnostima i prikupljenim dokazima. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. Ako postoji potreba. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. mesto roœenja. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. 4. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. U protivnom.12. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. zanimanje. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. . Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. izjave stranaka. prebivaliãte ili boraviãte. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. godine æivota i braåno stanje). Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime.2. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. 2. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. uåeãñem u izvoœenju do299 12. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja.2. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. 3. od strane ovlaãñenog lica. Po pravilu. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled.

naziv organa sa brojem i datumom reãenja. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. po potrebi i njihovim reåima. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. 300 . imena sluæbenih lica. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. P. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. uputstvo o pravnom sredstvu. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. obrazloæenje. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. dispozitiv (izreku). U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. crteæi. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. reãenje se moæe doneti i usmeno. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. 5. svedoka. kao i datih izjava. Izuzetno. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. skice. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. Pismeno reãenje sadræi: uvod. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. u sluåajevima predviœenim zakonom. Izjave stranaka. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. Reãenje se donosi pismeno. upisuju se u zapisnik ãto taånije.Lipovac. mesto i vreme nadzora (dan i åas). Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. predmet u kome se vrãi nadzor. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. zbog åega se poniãtava reãenje. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Izuzetno. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. a.. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. Pri tom. potpis sluæbenog lica i peåat organa. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. fotografije i drugi prilozi. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. punomoñnika ili predstavnika. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. P. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. ako jesu.

propis o nadleænosti tog organa. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . to mora biti navedeno u dispozitivu. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca.2. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. odnosno odredili. meseca. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. moæe se podeliti i na viãe taåaka. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. a mogu se raåunati i na åasove. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. utvrœeno åinjeniåno stanje. 301 12. Kad je rok odreœen po danima. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. Rokovi se raåunaju na dane. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. Rok koji je odreœen po mesecima. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. Ako u postupku uåestvuju organizacija. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. a ako je potrebno. ne uraåunava se u rok. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. Podnesak je podnesen u roku. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. dan predaje poãti. 7. mesece i godine. naselje.12. 6. odnosno telefaksom. odnosno godine. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu.

a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. on je odmah ãalje prvostepenom organu. odnosno javni tuæilac. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. Nedopuãtenu. 9. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. ako je to zakonom predviœeno. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. u granicama zahteva stranke. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. a u skladu sa Zakonom o policiji. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. ako zakonom nije drukåije odreœeno. a na ãtetu javnog interesa. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. kao i poãto je æalba iz– javljena.Lipovac. Dræavni. iz nadleænosti OUP-a. kad su zakonom ovlaãñeni. odnosno poslata drugostepenom organu. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. a on je propustio da je koristi. on moæe postupak dopuniti. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. Prema rezultatu dopunjenog postupka. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. Kad je æalba propisno izjavljena. 302 . Izuzetno. P.

vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. kroz uåeãñe u saobrañaju. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. 2) tehniåkih pregleda vozila. . izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. K. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. u predãkolskim ustanovama.” (ZoBS.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. Apatin. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. sistematizuju se i unapreœuju znanja. ålan 3). uz æalbu. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. Prvostepeni organ je duæan da.12. 4 Lipovac. u uvodnim odredbama ZoBS-a. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. u osnovnim i srednjim ãkolama). uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. 303 12.. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. stiåu se najvaæniji stavovi. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. Tako. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica.3. II – u autoãkoli. duæan je. Zbornik radova (181-194). OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. priloæi sve spise koji se odnose na predmet.3. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. 2002. bez odlaganja. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.

2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). 63/80. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”.. P.Lipovac.). 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. br.. br. 12 304 . 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu.. 2/83). COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. 2/83).). 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”.. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. br. 11) sistem kazni. 2/83). b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. 10) obuku za viãu kategoriju. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. selekciju kandidata za vozaåe. br. br. 80/89. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. 7) doobuku vozaåa. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. . 9) sistem vozaåkih dozvola. 53/82. 50/88. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. br. . doobuka. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita.

Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. – da li vozilo ispunjava uslove. uåilima. ureœaji i uåila. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). vozila na motorni pogon. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. akt o osnivanju. a na osnovu zahteva. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). poãtovanje propisa i savestan rad). COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. br. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. overen nastavni plan i program.12.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. ãemama. poãtovanje nastavnog plana i programa. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. prostorijama. dokaze da raspolaæe poligonom. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. sredstva. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). Meœutim.3. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. 305 12. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. vozilima. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu.

Pravilnik o dimenzijama. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 2005. tehniåka dokumentacija i evidencije). b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. 23/84) i propisi o merilima i merenjima. 306 .7 12. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. br. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. pantljika. fonometar (za merenje buke). ãtoperica i katalog boja. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. ukupnim masama.4. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. P. propisana oprema. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. 2 /83). – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. br. regloskop (za kontrolu farova). merna letva. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. ZoBS. Vrnjaåka Banja. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad.8 struåni kadar. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. 7 12 Vasiljeviñ. 2/83). J. valjci (za merenje sila koåenja). 23/84).. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore).Lipovac. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). br. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe.

(Dræavnim putevima I i II reda. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. Organi za saobrañaj (direkcije). odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve.5. OUP. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). svakodnevno prati stanje puteva. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. .5. Meœutim. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. opremljena i ovlaãñena. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja.12. 307 12. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin).9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. Lokalnim putevima. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.

naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. ZoBS). preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. 308 . ZoOBS).. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. Organizacije i zajednice iz stava 1.. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. odnosno donese reãenje da se postavi.” (ZoOBS ålan 8). sportskih i sliånih dogaœaja. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS)..Lipovac. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8.. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. tako i za sopstvene potrebe. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja.). uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. Samoupravne interesne zajednice. ZoBS). veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. P. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima.6. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. ZoBS). ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. u vreme turistiåkih sezona. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza.. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. 10 ”. 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. ZoBS).

UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila.6. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. periodiåni. – radno vreme vozaåa. novog vozaåa i svaku deonicu puta. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. svakog kandidata za vozaåe. delokrug. ovlaãñenja. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. – posedanje vozila. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. – optereñenje vozila. – psihofiziåko stanje vozaåa. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. ålan 164). uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. vozaåa instruktora. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. vanredni. kontrola i evidentiranje tah. – koriãñenje tahografa. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. ålan 8). UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .12. – evidencije. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. 309 12. – redove voænje i naåin nagraœivanja. Prema republiåkom ZoBS. svaki pravoz. svakog instruktora. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. naåin vrãenja kontrole. uloæaka. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. dnevni i povremeni). odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. – tehniåke preglede vozila (redovni. Dakle. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS.

Zakona – 53/93-2467. 30/94 – 25/97-509. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o opãtem upravnom postupku. 101/05. br. 24/94-297. 29/90. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. br. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik RS”. 41/94-573. br.. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. 53/82. Vidieti ålan 33. Vasiljeviñ. 310 12 . br. 2004. 34/92. Policija se moæe. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. Literatura Kovaåeviñ. br. Zbornik radova (181-194). 2005. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. “Sluæbeni list SRJ”. Lipovac. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. Beograd. 2/83.. posvetiti drugim izvorima opasnosti.Lipovac. Apatin. “Sluæbeni glasnik RS”. 2003.. 21/90 i 28/91. Videti Odluku SUS IU br. (dokument MUP-a). 50/88. Pravilnik o dimenzijama. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. 23/84. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. P. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. 63/88. br. Zakon o bezbednosti saobrañaja. br. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. Videti ålan 2. “Sluæbeni glasnik RS”. 28/96-5. 5/86. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakona – 48/94-1497. 79/05. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. Vrnjaåka Banja. br. Zakon o dræavnoj upravi. 13/93-284. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. “Sluæbeni list SFRJ”. 2002. Videti ålan 5. Reforma saobrañajne policije. br. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. 2/83. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. MUP – USP. 19/04 i 84/04. vozila. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Zakon o prekrãajima. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. J. br. S druge strane. br. Vidieti ålan 28. vozaåi i prevoz. P. K. br. br. Zakona – 67/933111. br. 2/83. 80/89. Videti Odluku US RS IU br. 101/05. “Sluæbeni glasnik SRS”. ukupnim masama. 2004. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 33/97. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. niti vozila za obuku). Videti ålan 6. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakon o ministarstvima. br. Videti ålan 1. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. Zakon o policiji. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. u kontroli na putu. 23/84. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 15/84. “Sluæbeni glasnik SRS”. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. br. MUP.

PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.5.1.2. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.4. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .3.7. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13.13.

u okviru svoga redovnog posla. Na primer. Meœutim.). neposredna kontrola saobrañaja. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. kontroliãe saobrañaj. 313 13. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja.1. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. 13. o saobrañajnim prekrãajima. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim nezgodama. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. o radu centara za obuku vozaåa. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. o vozaåkim ispitima itd. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. o tehniåkim pregledima.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. o vozilima. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. OUP. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja.

odnosno preduzeñe koje upravlja putem. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. – stepena prihvataça propisa.Lipovac. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. nego prañenje nezgoda na putu. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. humaniji. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. poãtovanje ograniåenja brzine. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. 314 13 . veliåinu prekoraåenja. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. ovo je jednostavniji. senzori). æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. a posebno: srednju vrednost. odnosno droga. stepen poãtovanja svetlosnih signala. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Naime. P. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. – konflikata u saobrañaju. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). Meœutim. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. S druge strane. poãtovanje zabrane parkiranja. procenat sporih vozila i disperziju brzina. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. poãtovanje reæima saobrañaja itd. procenat prekoraåenja.

ako je veñi stepen prihvatanja propisa. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS.2. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata.13. – periodiåne (dnevne. Svaki saobrañajni policajac. U zavisnosti od teæine. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. nauånim i struånim institucijama. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja.2. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja.000 do 100. Ovako se bezbedno. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. polugodiãnje. 315 13. veñ i prihvatanje propisa.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. tako ãto se prate konflikti na putu. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. meseåne. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. u toku rada. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. 13. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. zbog uticaja prisustva policije. vozilima i saobrañajnim nezgodama. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. sedmiåne. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. konflikti se dogaœaju od 10. saradnja sa medijima. dræavnim organima i drugim subjektima. izveãtaja i biltena. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .

Lipovac.). UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. OUP treba da stalno inicira donoãenje. na evropskom ili regionalnom nivou. odræavanja puteva. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. istraæivanja. prevoza. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. tako ãto ñe: 316 . projekata itd. 13. realizaciji i prañenju. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. 13. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. polaganja vozaåkih ispita. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa.4. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. P. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima.3. tehniåkih pregleda. 13 13.5. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. struånih udruæenja. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju.

– identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. . igre. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. ne moæe se zameniti. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. peãaci.). ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. 317 13. tribine za roditelje i vaspitaåe . 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. a posebno kada koristi sluæbena vozila.. deca. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. hendikepirana lica. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. a posebno stareãina. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. Nama je interesantan saobrañajni. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. – uåestvovati u realizaciji.13. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. tj. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. specijalni recidivizam. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu.3 – pomoñ. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. pozoriãne predstave.. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. dvotoåkaãi). filmovi. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama.6. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd.

elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. uåitelja. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. organa uprave i graœana. 318 . Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). uåeãñe u obuci. prvi roditeljski sastanak. 13. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. a prema propisu koji donosi MUP. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja.Lipovac. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. ålan 163). koje propisuje MUP. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. stavova. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana.7.). Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. odnosno preduzeña. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. stavova. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. P.

7) planiranje ostalih aktivnosti. 2) ciljna grupa. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. – pruæi policijsku podrãku kampanji. jednoznaåna). problemima.7. jasna. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. finansijska. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. medijska i policijska). 11) odreœivanje poåetka. trajanja i troãkova kampanje. 6) odreœivanje uloge mas-medija. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. normativna. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. stavove i ponaãanje). 4) sredstvo prenoãenja poruke. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. 3) poruka (kratka. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 12) planiranje prateñih istraæivanja. 10) odreœivanje sadræaja poruke. politiåka. korigujemo. . zabludama i metodama izvoœenja. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). 5) izbor optimalne strategije kampanje. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja.13.

umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. ponaãanje policije. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. umetnosti. Policija moæe sve.).. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. ciljnih grupa). Policija je odluåila i sprovodi. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. mladih vozaåa. novi nauåni i struåni stavovi. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. sankcije i sl. Kaznama se sve reãava). mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. U naãim uslovima postoje mala. tj. S ciÿem uåenja. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro.. a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). glume. P. Luka. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. a mediji treba samo da publikuju i objasne. Dakle. 2000). umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. – unapreœivanje ponaãanja (dece. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. B.Lipovac. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. biciklista i dr. dobra je i kampanja). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor).

policiji. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica.7. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. 2001/2003). zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. na 170 (2002). u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). procenjeni na ispod 60%. realizovana je podkampanja u medijima. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. Beograd. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a zatim i u upravi grada. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. a zatim na 166 (2003). Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. a posebno uniformisanih pripadnika policije. U toku 2003.13. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. uz pomoñ AMSS i MUP-a. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. 2001/2003). ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. Beograd. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. 2000). ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. Ipak. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. Na osnovu jasne podrãke struåne. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. saobrañajna policija je ostala usamljena. porastao je ugled saobrañajne policije. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. S druge strane. na 847 u toku 2002. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. saobrañajne policije i medija. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. Ipak. u Upravi saobrañajne policije Beograd. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. a zatim u republiåkoj vladi.

sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. Josscy-Bass. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health.. i 2005. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim.Lipovac. 322 . Minister of Transport. P. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. A. B. Rogers. Elliott and Shanahan Research.. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. 1992. Backer. Elliot. Elliot. – kampanje treba pratiti. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. Roads and Traffic Authority. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik.. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. P. a rezultate publikovati. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. Gosche. Media Questions and Answers on 2010. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para. nego æivot u trenutku. New Zealand. H. and the Environment. sama prinuda daje trenutne efekte. Designing Health Communication Campaigns. umesto kampanja). Early & Often. Australia.. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. B. Literatura Andreasen. E. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. – sahrani alkohol. a ne sebe.... Social Development. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. i Sopory.M. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. San Francisko. 1995. 1989. Social Marketing. T. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati.

i Donovan. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. i Lewis T. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. S. 1999. Centre for social marketing. New Zealand. J. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971.R. McGraw–Hill. 1999..Literatura 323 13. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. 2002. Safety of Vulnerable Road Users. i Hastings. Advertising and Promotion Management Edition. 1995. pp. 6-8. No. Ogden. Marketing Bulletin. T. New York. L. MacFadyn. CEMT. Stead. 1999. R. G. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. M.Y. 1998. Rossiter.. 3. National Highway Traffic Safety Administration. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. K. Traffic Engineering and Management. Macpherson. Media Choice. Centre for social marketing. I. .. Traffic Safety Reference Guide.W. 2002. T.. i Taylor. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road... Nordic Road and Transport Research. 1999. Percy L. S..E.

Druãtvene promene.14. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.8.7.6.2. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.1. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi sa struånom javnoãñu 14. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14.10.9.3. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.5. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.4.

odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. odreœuje ulogu. Teæi se efikasnijem.. str.1. svrhu. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Britanija. 52. prema svojim potrebama. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. pa i policije kod svih zemalja. DRUÃTVENE PROMENE. N. Javna uprava. a posebno u najrazvijenijim (SAD. Policija postaje servis graœana. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. trening. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Meœutim. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. 2003. efikasnost. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti.) i zemljama u tranziciji. okrenut i otvoren ka graœanima. Takoœe je neophodno da se neprekidno. nepristra1 Kavran. a proãirujuñi servisne funkcije. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. reforma.14. zemlje EU itd. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. V. D. Beograd. 327 14. Zeland. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. Kanada.

Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. kao i pojedinci podloæni korupciji. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. politiåka javnost. na obostranu korist. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. mediji. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. P. o neefikasnom radu pojedinaca. stvaraju konfliktne situacije.2. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. 328 .Lipovac. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. pa åak i najviãe rukovodioce. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. najãira javnost. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. zloupotrebljavaju ovlaãñenja. Javni su i ciljevi rada. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). propisi koje sprovodi. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja.). 14. razumevanja i saradnje. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti.

Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. sve viãe ometa saobrañaj. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Saobrañajna policija je nezadovoljna. gubitaka i troãkova. 2. angaæuje sve viãe potencijala. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. preskupu. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. zbog uloge 329 14. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. oni plañaju uslugu. jer se iscrpljuje. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. a nekad je ugroæena i protoånost. jer su oni naruåioci usluge. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. manje se eksponira i ometa saobrañaj. a neefikasnu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. Meœutim. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. U ovom procesu svi dobijaju. bez druãtvene podrãke. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije.3.14. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. 14. Graœani nisu zadovoljni. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Graœani. Preterana policijska prinuda.3. da ih stalno prate i unapreœuju. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja.

Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. etniåkih i drugih manjina. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja.4. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. uverenja i potvrda i dr. Zainteresovanost javnosti. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. P. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju.). Za rad saobrañajne policije. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje.Lipovac. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. Zbog svih ovih åinjenica. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . U celini odnosa policije i javnosti. Osim toga policija kao najvidljiviji. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. 14. javnost je i te kako zainteresovana. oruæanih listova. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. liånih karata. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja.

a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju.14. saobrañajna policija. kao i svih organizacija i institucija itd. udruæenjima. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. Dakle. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju.2 Veñina policijskih organizacija. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. njihovim organizacijama.. 1997. 2 Keãetoviñ. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. veñ policija zbog graœana. ovlaãñenja propisana. (projekat). Aktivno ukljuåivanje graœana. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. vozaåi. Odnos policije i javnosti. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. prekomerna brzina i sl. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. Zemun.). Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. 331 14. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. åak.4. Meœutim. Æ. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. preduzeñima i asocijacijama. peãaci. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. na nauånim osnovama. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Viãa ãkola unutraãçih poslova. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. otkrivaju one koji to ne åine. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija).

– podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. – graœani saobrañajnu policiju.). ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. svoj stav o saobrañajnoj policiji. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova.5. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. Godiãnje se. u Srbiji. istraæivati i prilagoœavati.Lipovac. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. sankcionisa332 . – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. – slabljenju efektivnosti u radu. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. 14. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. P. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl.

zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt.. B. Sa druge strane. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji.6. 14. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. a posebno negativnih reakcija javnosti. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti.4 3 Lipovac. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. znakova i naredbi. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. i Miliniñ. Beograd. po vizuelnom identitetu. odnosno uniformisanosti. nekompletna oprema i sl. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. No 3. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. funkciji u druãtvu. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. starosti.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1.14. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka).3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. zdravstvenom stanju itd. K. socijalnom poreklu. Bezbednost. statusu. graœani su trpeli odreœene posledice. 333 14. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. u svojstvu vozaåa. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. obrazovanju. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja.6. Ovako se formira pojedinaåni stav. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. 2002. putnika ili peãaka. preduzetih mera prinude. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju.

Saobrañajna policija izvrãi oko 2. U postupku izdavanja javnih isprava. odbijanja zahteva. Interventnim regulisanjem saobrañaja. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. pronalaæenjem lica za kojima se traga. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji.Lipovac. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. Zakonito. loãe komunikacije. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. neaæurnosti. ne samo od saobrañajnih. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita.8 miliona vlasnika motornih vozila. oko 3. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). P.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. neefikasnosti sluæbe itd. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. uspostavljanje dobre komunikacije. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. postupanjem po problematici javnog reda i mira. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. nerazumljivo dugog åekanja u redu.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. nedoslednosti u primeni propisa.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. a vozaåima pro334 . zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima.

sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. Sa druge strane. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. reakcija policije je pozitivna. izolacije ili samoizolacije. Na primer. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. u toku 2000.6. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. udaljenosti. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . ãta joj najviãe zamera. 335 14. pravilima saobrañaja. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. objektima. Ovo izaziva konflikte. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. institucijama.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. rasporedu ulica. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem.14. Na osnovu struånog informisanja i propagande. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd.). Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. starim i hendikepiranim osobama) i dr. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. jer u njoj vidi svoju zaãtitu.

ukazati na nadleænost i obaveze. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. Meœutim. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). P. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. da podnose predstavke.Lipovac. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije.gov. pohvale i predloge. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. voænja pod dejstvom alkohola. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. kao i u intervjuima (neposrednim. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. ali i negativnih primera. posledicama i strukturi nastradalih lica. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. Masovni mediji (televizija. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija.7. nepropisno kretanje peãaka i sl. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. nauåno – obrazovnim institucijama. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. na tematskim konferencijama. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. zapreñenim kaznama i dr. U protivnom. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. tehniåke neispravnosti vozila.mup. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana.sr. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom. Povremenim saopãtenjima. dræavnim organima. ako je prezentacija policije neaæurna. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. peticije. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. 336 .). O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti.yu). Krsto Bezbednost saobrañaja 14. tj. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. nevladinim i drugim organizacijama. radio. obuke vozaåa.

U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. ãkolske saobrañajne patrole. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. polaganje vozaåkog ispita. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje.14. Ipak. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .392 sata obuke. pisanje. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. Zbog svrhe. registracije vozila i sl. Obuka dece realizuje se kroz igru. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. saobrañajne patrole graœana itd. uåiteljima. 337 14. “ãta znaã o saobrañaju”. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. godine. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. podnesaka. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. u septembru 2001. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana.).. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. Primera radi. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. izveãtaja i dr. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. posebno dece i omladine.7.907 uåenika. kriviånih prijava. Kvalitet rada saobrañajne policije. u Srbiji. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. kojom je obuhvañeno 62. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. crtanje. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. saobrañajna policija je realizovala 1. gledanje filmova.

od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. principijelnim odnosom. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. prostor u radio i TV emisijama. ustanove i asocijacije. u procesu uspostavljanja dobrih. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. Zahteve i kritiku struåne javnosti. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. aæurnim bazama podataka. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. mogu se opredeliti kao struåna javnost. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. struåna udruæenja.Lipovac. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne.8. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. prostor u novinama i sl. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. koji odstupaju od opãtih interesa. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. Saradnjom sa Auto-moto savezom. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. Saradnja sa nauåno.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. Uspostavÿeni kontakti. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. obrazovne i struåne institucije i organizacije. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. da otklanja sve nepravilnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. P. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. na obostranu korist. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. za ove organizacije znaåi transfer. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. na struånim osnovama zas338 14 . obrazovnim i struånim institucijama.

9. Detendologija. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. 339 14. naåelo zakonitosti. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. Baça Luka. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. Primenom ovlaãñenja. 5 Lipovac. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. naåelo humanosti. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. naåelo stalnosti. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. zaãtita æivota i imovine ljudi. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. Primera radi. 2000. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. Zakonodavac je.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da.14. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja.9. naåelo sluæbenosti. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. vrlo precizno definisao ko. Preko institucionalizovane javnosti. Sa druge strane. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. br. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. je zaãtita njega samog. odnosa. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. K. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. 8-4. 14.. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije.

Da bi struåno radili svoj posao. profesija i druge karakteristike liånosti. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. P. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu.). Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. S druge strane. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. Dakle. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. nacionalna pripadnost. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. Åinjenje prekrãaja. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Saobrañajni policajac je duæan. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. a posebno obuka vozaåa). Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. U tom smislu. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. veñ i “duh zakona”). – socijalni status. zakonima i podzakonskim aktima. kacigu i druge sisteme zaãtite. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. Prema ovom naåelu. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. Meœutim. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. u svakom kontaktu. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. Nije moralno da policajac opominje. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. na ãtetu kvaliteta rada. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje.Lipovac.

kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. tako da to bude efikasno i jednostavno. moraju biti zadovoljni. policije uopãte i druãtva u celini. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. Ove pretpostavke omoguñuju. Sa druge strane. tako i u privatnom æivotu. u skladu sa zakonom. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. Policajac je duæan da. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. kako na duænosti. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Sa druge strane. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci.9. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. Meœutim. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja.14. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. bar sa formalno-pravne strane. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. ali ima i znaåajnih specifiånosti. a posebno ostali graœani. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. Zakon bi trebalo da. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). 341 14. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. u skladu sa zakonom. za sve situacije u saobrañaju.

greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti.). moralnosti i drugim vrlinama kandidata. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. a na ãtetu graœana. Naime. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. isticati i nagraœivati dobre primere itd. uvaæavati graœanina. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. podræavaju ih i kada nisu u pravu. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima.Lipovac. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. analizirati loãe primere. lopovluk. U naãim uslovima. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu.) eliminiãe. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. kulturi. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. istraæuje i razvija. 342 . 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. P. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. poniæavanje liånosti i sl. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. Krsto Bezbednost saobrañaja 14.10. temperamentu. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti.

Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. za prigovore. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a ne da se rad svede na represiju.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. predlaæu mere i aktivnosti. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. za savete. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja.10. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose.. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). – Redovne konferencije za ãtampu. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. 343 14. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. za sugestije itd. u skladu sa zakonom. za kritiåka miãljenja. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. – Policija bi trebalo da. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi.14. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. analiziraju i predoåavaju rezultate. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. na istaknutim mestima.

imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. a posebno deci. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. nevladine organizacije itd. 344 . prave se video spotovi i sl. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa.7 Saobrañajna policija. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. razliåitih organizacija i udruæenja. ta da se otvori graœanima. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. u narednom periodu iskoristiti. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. privrede. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. tehniåki pregledi. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. prevoznici. uz bilbord sa imenima uåesnika. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. primera radi. u svakoj prilici. jer se tako udaljava javnost od policije. nauåne i struåne ustanove. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. za dobrobit graœana. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu.) i da im pomaæe u radu. graœana. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. koji bi trebalo. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. preduzeña za puteve. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. P.Lipovac. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. sadræajima. Tako se. sa sveæim mrljama krvi. merama. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. organizacijom. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija.

S. K. 2006. 3/1980.Literatura Literatura Bayley.. Beograd. Police: Practicies. J. (seminarski rad). Odnos saobrañajne policije i javnosti.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Lipovac. Articles About Traffic Police Corruption.. 1985. New Brunswick. Woodhull. A. April 1995. 345 14. Banja Luka. Lipovac. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. Perspectives. G. Beograd. Trening. i Keãetoviñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2000. Jaker. (seminarski rad).. Lipovac. S. 1973. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Zbornik radova (383 . 1994. Komitet ministara saveta Evrope. 1998. 1997. J. Efikasnost. H. Novi Sad. The Police Journal.V. National Highway Traffic Safety Administration. Kavran. p. Defendologija. Preporuka (2001) 10. Beograd. 2002. Traffic Safety Reference Guide. B. 1996. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. V. K. Milosavljeviñ. Rutgers University Press.. D. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Problems.. Peåar. Nauka o policiji. Izbor. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Strazburg.. Odnos policije i javnosti (projekat). Beograd. Æ.. 2006. Police Verbal Responses From Public Image. i Miliniñ.. 2001. Cvetkoviñ. Minnesota Institute of Public Health. i Skalar. M. SSUP.393). No 8-9. Pantazijeviñ. Boston. B. Allyn & Bacon. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. 112 Cox. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 2001. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti.. 2002. D. No3. Javna uprava. Policijska akademija. Skopljak. Evropski kodeks policijske etike. Æ. Keãetoviñ... K. 2003. 4. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. Beograd. Bezbednost. 1997. V. Bezbednost saobrañaja. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Reforma. Patterns of Policing .A Comparative International Analysis.

Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.15.1. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. vrste patrola 15. Patrolna sluæba. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.3.2.4.

15. Beograd.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 3 Na primer. 349 15. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. 2000. biciklom. B.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. Police organization and management. odnosno zaãtite javnog reda i mira. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). 1999. New York.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. Police Science Series. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2 Miletiñ. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. putniåkim vozilom i helikopterom. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. motociklom. 1 Leonard and More. nepropisnim kretanjem peãaka itd..1. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. PATROLNA SLUÆBA. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije.

brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. Konaåno. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. a posebno u uæem gradskom jezgru. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola).4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. po pravilu. spora vozila na putu. uslovi smanjene vidljivosti. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. Ipak. odnosno ulica. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila.). Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. zastoji na putu. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. gust saobrañaj. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. po pravilu. (ne pravi buku. U toku jedne smene. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. 350 . ne ugroæava peãaåki saobrañaj). Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. padavine. P. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. pa se u tim uslovima slabije koriste. a onda mokri nastavljaju voænju. U njima. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. u stambenim oblastima. Stareãina odreœuje sastav patrole.Lipovac. blokade puteva i sl. u peãaåkim zonama. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. u kontroli peãaåkog saobrañaja. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. Naime. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. u naãim uslovima. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine.

sportskih i drugih priredbi itd. Zbog ekonomske krize. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. a posebno za vreme smena turista i sl. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. S druge strane.).). kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda.). Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. u toku sedmice (u dane vikenda. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. Beograd. 351 15. U zavisnosti od naåina rada. mobilne i stacionarne. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1999. u vreme turistiåke sezone. Patrolna sluæba. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. prañenja.15. za materijalno tehniåka sredstva. radi nadzora. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. demonstracija.. B. helikopterske patrole su veoma skupe.1. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje.). kombinovane (meãovite). Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. za blagovremeno i uredno izveãtavanje.) ili po potrebi (u vreme vaãera. vrste patrola policajac. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. povremene. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. 5 Miletiñ. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. toku pijaånog dana itd. specijalizovane. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. velika prekoraåenja brzine i sl.

Stacionarne patrole su. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. 15. saobrañajna inspekcija itd. pograniåna policija). ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. voænja u pijanom stanju. poreska policija. kontrola saobrañaja i sl. kontrola tereta. voænja ukradenih vozila. Police Organization and Management. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. kontrolu prolazaka na crveno. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). protivpoæarna policija. u proãlosti. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. policija opãte nadleænosti. blokade puta. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. sudije za prekrãaje itd. 6 Leonard and More. kontrolu tahografa. celo naselje. u blizini graniånih prelaza. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. Police Science Series. prañenje odreœenih kategorija vozila. vojska. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima.) ili drugih subjekata koji.Lipovac. 352 .). Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. New York. voænja za vreme zabrane i sl. ãumska uprava.). 2000. zajedno sa policijom. P. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije.2. Ove patrole mogu biti specijalizovane. kontrolu tereta. voænja neregistrovanih vozila. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom.

zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. New York.2. 353 15. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. niti opãteprihvañena veliåina. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Ipak. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. 2000. 9 Leonard and More.85 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole.000 stanovnika. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. agresivni vozaåi i dr.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. ubice. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n . problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama.+ 0. 7 Provalnici. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. karakteristike putne mreæe. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela).9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. Police Science Series. prostitutke. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. 1.000 do 250. zakonska reãenja.7 do 1. obim i struktura saobrañaja.000 stanovnika i 2. moral policajaca.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. zavisnici od droge.15 ⋅ ---I k = 0. kradljivci vozila. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. bezbednosna kultura u druãtvu. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. rasprostranjenost korupcije. vrsta zadataka koji su povereni policiji.15. odnos policije i javnosti. zdravlje i sposobnosti policajaca. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. Police Organization and Management.

– raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). – od 50 do 80 radnika – komandir. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. 10 Jankoviñ. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. tri i viãe pomoñnika komandira. 0. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. 2003.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). dobro odabranih.0). onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. zamenik i pomoñnik komandira. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. 15.0). – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela).15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. pa bi trebalo poveñati broj patrola.3. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. onda je posmatrana deonica (sektor. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. 354 . sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. – preko 80 radnika – komandir.. – od 30 do 50 radnika – komandir. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. 48. zamenik i dva pomoñnika komandira. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. Saobrañajni fakultet. osposobljenih i motivisanih stareãina. D. zamenik. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa.Lipovac. na osnovu broja radnika. P. str. Beograd. prvenstveno. a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).0).

Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. 24 sata odmora.1. javnog reda i mira. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). Interneta. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. podrãku policijskim poslovima. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. administracija. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. preventivnog rada u ãkolama. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. tj. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. tj. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. 12 sati rada (dan). Konaåno. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. S druge strane. 355 15. voœenje evidencija i sl. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. tehniåka podrãka.15. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo).3. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. rukovoœenje itd. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja).11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. ali ne deæura u prostorijama). Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. Sa druge strane. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. administraciju. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. posebne zadatke. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda.3. nasilja u porodici. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora.

Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. akcija pojaåane kontrole i sl.13 Konaåno. loãeg planiranja. nalaæe sprovoœenje mera. P. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. za prevenciju kriminala. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. 15. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). Saradnja sa medijima. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. zaãtitu æivota i imovine. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju.3. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. pratnja tereta. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije.Lipovac.2. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. 13 Nema opãteg pravila. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. U proseku. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove.12 struåne obuke i usavrãavanja. Meœutim. raspodela ovog perioda (npr. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. do nezadovoljstva. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. nalaæe veãtaåenja i sl. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. broja i vrste saobrañajnih sektora. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. saradnja sa ãkolama. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. do poveñavanja optereñenja i stresa. prikuplja neophodne dokaze. odnosno tuæiocu. pomaæe istraænom sudiji. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. 356 . Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice.

On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu.). 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. pojedinaåna inicijativa. S druge strane. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. Naime. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15.3. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. æale se na neravnopravan poloæaj. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni.). obima saobrañaja. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju.15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. broj raskrsnica. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. da idu u administraciju i sl. åeãñi su zastoji u saobrañaju. poåinju izbegavati radne obaveze. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. gustina uliåne mreæe.

neravnomernost po danima u toku meseca. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. nepravilno kretanje peãaka i sl. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. voænje pre sticanja prava na upravljanje. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). slabije pokrivene oblasti. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.3. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona.3. odnosno svakog policajca. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 .Lipovac. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. 15. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. P. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. voænje pod uticajem alkohola. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. za pojedine puteve.). raste saobrañaj u turistiåkim centrima. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. Na primer. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima.

nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. prema industrijskim i administrativnim centrima. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. a u popodnevnim satima je obratno. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. Na primer. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. za svaki konkretan sluåaj. a smanjuje se u veñim gradovima. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice).) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. u nekim saobrañajnim uslovima. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Suprotno tome. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova.). nego intenzitetu saobrañaja. malo vozila na putu. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. Ova opãta pravila se moraju. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. Sa druge strane. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. Konaåno. jer nema uslova za preticanje. jer je saobrañaj veoma gust. voze za vreme zabrane. Na primer. nema nepropisnih preticanja. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. Suprotno tome. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr.3. u nekim saobrañajnim uslovima. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. prav i pregledan put i sl. S druge strane. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. 359 15. ne poãtuju znak “stop”. nepravilno se kreñu kolovozom. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca.15. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. voze pod uticajem alkohola. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ.

a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima.1. P. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. PRI. 15 International Road Safety Strategy. ciljevima.4. Konaåno. propisi. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. putevi. promene ponaãanja. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. 360 .14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. zadacima i prihvañenim naåinom rada. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. Ipak. zbog jednostavnosti planiranja. 15. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. puteve. propise. pomaganje povreœenima u nezgodama. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. finansiranje. prañenje efekata preduzetih mera. organizaciju pomoñi povreœenima. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. Lisabon. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. Smene se mogu preklapati.Lipovac. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. razvoj metodologije planiranja. od 8 do 16 sati. vozila. kazne. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija.4. White book. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). 2000. 14 Na primer. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano.

25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Npr.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. Komitet ministara saveta Evrope. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Strazburg. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. 1999. COM(2000) 125 final. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. Paper. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. European Transport Policy For 2010: time to Decide.4. Evropska komisija.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. 23 Evropski kodeks policijske etike. 19 ETSC – European Transport Safety Council. ETSC. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. brzina. 2002. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. European Transport Safety Council (ETSC). K.15. alkohol. 2000. problem. godine. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. CEMT/CS(2002)7/PROV. Lisabon. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. 2000. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. 2001. Na primer. 2001. Brisel. zadatke u bezbednosti saobrañaja. Brussels. 26 Lipovac.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. Melburn. Strategije bezbednosti saobrañaja. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). Npr. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. 2000. Vrnjaåka Banja. Npr. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. vizije. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. 361 15. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. Brisel.. Preporuke. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. PRI. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Australian Transport Council. 1997. Konaåno. 2005. 22 Past.

broj akcija pojaåane kontrole. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. planovi rada viãih organizacionih jedinica). seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. 27 15 Miliniñ. Vrnjaåka Banja.. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. broj odsustvovanja sa posla. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. a zatim kljuåne oblasti rada.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. broj kontrola na putu. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. 2005. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd.Lipovac. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. broj prekoraåenja brzine. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. B. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice.).4. 362 . ciljeve. srednja brzina na putu. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. P. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. – instruktivno-kontrolna delatnost. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Utvrœivanje planova rada. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole).2.

. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda.. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . putniåko vozilo..). od 6. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu.00 sati. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju ... a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine .. urednost.. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr.. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji. u sluæbenim prostorijama. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole .4. . neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu.). ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora... jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. umor. domonstracije... u raskrsnici ulica . Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” .15. stanje liåne opreme i naoruæanja. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). Mada je Nalog veoma konkretan. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. polazak patrole iz stanice u 6. od 7. . Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. u periodu od 11. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama.45 do 8. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu.30 do 12.15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu.... Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe. u mestu .. ãtrajkovi.. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list)... Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15. odnosno pomoñnikom komandira.. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – .. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. da li su shvatili zadatke i sl.00 do 6. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. garaæa i sl. obuåenost.. blokade..25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja.. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). u pravcu neposredno ispred oãtre krivine .. belo. odnosno njihovi zamenici. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto.

prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. Ostali pisani izveãtaji (npr. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. S druge strane. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. prijave. rada administracije. Na osnovu sugestija stareãine. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. stareãina upravlja stanicom. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. stareãina odobrava izlazak na teren. prigovora na rad. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. broj i struktura uoåenih prekrãaja. pisanih podnesaka. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. 364 . patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. izveãtaja deæurne sluæbe. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. odnosno lice koje on ovlasti. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. U toku sluæbe. Instruktivno-kontrolna delatnost.28 sluæbene beleãke. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze.Lipovac. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. reãenja o prekrãajima. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. a drugi organ vrãi uviœaj. Konaåno. P. ako ona obezbeœuje lice mesta. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu).

kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. prati rad. odlazak u druge jedinice. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. o problemima i slabostima koje uoåava). a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti.4. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. ostali vidovi obuke u stanici i sl. prima izveãtaj. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista).). zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. provere znanja. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. seminari i struåna predavanja u stanici. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. – neposredno na terenu.15. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. rad sa policajcima – mentorima u stanici. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. Stareãina jedinice saobrañajne policije.

Konaåno. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije.Lipovac. Sa druge strane. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. prolasci na crveno. Na primer. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. nezaustavljanja na znak “Stop”. a rezultati rada bolji. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Naime. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. voænja pod uticajem alkohola. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. o saobrañaju. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. dobiti podrãku u opremanju. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. o ranijim istraæivanjima i sl. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. voænja neispravnih vozila itd. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. kada.). U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. P.). a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. nadzor nad odvija366 . da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema.

Lipovac. zavisni i meœusobno uslovljeni. Beograd. Zaal. Monash University. White book. Lisabon. ETSC. a Review of the Literature. Preporuke. Ljubljana. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. B. 1997. 2003. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. 2004. Leonard and More. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. D.Literatura njem saobrañaja. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 367 15. K. 2000. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. voænja neregistrovanih vozila. Pagon. Vrnjaåka Banja. Brussels. Lisabon. 2005. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. 1994. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions.. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Jankoviñ. 2000. voænja pre sticanja prava. D.. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice.. Literatura Armour. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije.. B. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . New York. ovi poslovi su meœusobno isprepletani.. Pri. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. COM(2000) 125 final. Canberra: Federal Office of Road Safety. 2001. Strazburg. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. Miliniñ. Policing in Central ind Eastern Europe. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Dobovãek. M. 2000. Australian Road Research. 1984. B. Komitet ministara saveta Evrope. Meãko. Beograd.). A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. 1999. Police Science Series.. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. Traffic law Enforcement. 2002. Strategije bezbednosti saobrañaja. International Road Safety Strategy. Brisel. Saobrañajni fakultet. Police Organization and Management. Facultz of Crminal Justice. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. PRI. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. Evropski kodeks policijske etike. Mada su pojedinaåno objaãnjeni.. Vrnjaåka Banja. 53. Miletiñ. Report No. 2005. G.. 2000. Past. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja.. M. Kontrola i regulisanje saobrañaja.

Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Home Office. Brisel. Evropska komisija. Australian Transport Council. European Transport Safety Council (ETSC). P. Road Policing and Traffic. London. 2001.Lipovac. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. Melburn. 368 . White Paper. 2000. 1998. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. 1999. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report.

SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.16.3. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16.4.2. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. Dosije sektora .1. Poslovi i zadaci na sektoru 16.

organizuje se po sektorima.16. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. 371 16. Prema veliåini sektora. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. koordinacija.7. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor.1997).2. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. internim aktom – Uputstvom. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. 16. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. kontrola i odgovornost). SAOBRAÑAJA . kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. usmeravanje. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. SEKTORSKI RAD U BEZBED.1.

P. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru.). On. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. AMSA. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. kategorije. – zaãtita od poæara. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru.3. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. S druge strane. – vrãenje kontrole vozaåa. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. preduzeña za odræavanje puteva i dr. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. Voœa sektora prati stanje na sektoru. Na saobrañajnom sektoru se. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. voœa sektora je policajac koji 372 . – liåne karte. – odræavanje javnog reda i mira. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. pored nabrojanih. liåne i imovinske sigurnosti graœana.Lipovac. – nabavljanje. uåesnicima u saobrañaju. – kontrola kretanja i boravka stranaca. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. 16. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. odnosno 5 radnika na sektoru). centri za obuku vozaåa. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. putne isprave. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. dræanje i noãenje oruæja i municije. daje predloge.

pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. U tom smislu. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. bezbednosna procena. Na nivou policijske uprave. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. treba unaprediti sadræaje dosijea. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama.4. SAOBRAÑAJA . organizuje. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. a posebno za voœenje dosijea sektora. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. struåno usmerava. Planiranje. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. pregled vaænijih transportnih preduzeña. – predlaæe broj radnika na sektorima. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. dosije pozorniåkog reona. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. organizovanje. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. skica podruåja sektora. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. SEKTORSKI RAD U BEZBED.16.4. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. – planira. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. 373 16. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. – planira. Meœutim. 16. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. pregled servisa i radnji za popravku vozila.

Rakiñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1999. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. 1999. Preporuke. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). I. Police Science Series. 2006. Miletiñ. neravnomernost i struktura saobrañaja). Strazburg. 2000.. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. Beograd. 31. D. Police Organization and Management. Milijeviñ. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). European Transport Safety Council (ETSC). Jankoviñ. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. Monash University. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. karte nezgoda na putu. 2003. 2001. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. Petroviñ. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad)..p. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1997. Leonard and More. Literatura Clarke. V. vol. 2006. 2006. Dosije sektora se vodi ruåno. Stefanoviñ. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Report No. Evropski kodeks policijske etike. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. 2006. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). p. o saobrañajnim prekrãajima. 374 . G. Brisel. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Saobrañajni fakultet. 1994. Beograd. P. B. a Review of the Literature. Beograd. Beograd... Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Accident Analysis and Prevention. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. o putu i putnim objektima. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad).. S. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). D. D. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. o radovima na putu. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Traffic Law Enforcement..Lipovac. 53. Canberra: Federal Office of Road Safety. Zaal. MUP RS. Komitet ministara saveta Evrope. New York. 31-43. Beograd..

120. 391. 390. 310. 258. 394 bankina 97. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 71. 41. 93.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 59. 151. 128. 313. 308. 22. 352. 110. 338. 145. 131. 139. 21. 30. 238. 68. 197. 19. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 96. 70. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 291. 79. 147. 71. 80. 3. 144. 97. 329. 62. 24. 132. 35. 338. 337. 115. 309. 74. 239. 65. 17. 358 apsolutni pokazatelji 21. 256. 128. 129. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 334 auto-moto savez 260. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 219. 132. 44. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 80. 42. 254. 189. 265 berme 97. 304. 63. 69. 156. 307. 339. 127. 257. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 111. 338. 74 centar za obuku vozaåa 290. 171. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 372. 185. 338. 105. 53. 45. 20. 71. 23. 351 autoãkola 93. 24. 303. 61. 26. 336. 108. 157. 79. 366. 162. 114. 69. 316. 27. 313. 104. 150. 314. 265. 306. 132. 123. 4. 34. 165. 78. 27. 343. 158. 310. 64. 334. 201. 48. 371. 394 automobilske patrole 350. 43. 253. 96. 305. 109. 42. 335. 79. 128. 303. 23. 47. 33. 304. 98. 173. 104. 393 375 . 105. 270. 190. 65. 358. 244. 64. 159. 314. 292. 5.

238. P. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 355. 229. 207. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 305. 268. 248. 207. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 212. 234. 167. 270. 54. 48 H helikopterske patrole 351. 228. 10. 203. 248 etiologija 165. 9. 288. 249 forsirano koåeçe 94. 355 G grafiåki metod 204. 133 fenomenologija 165. 204. 208. 105. 200. 215. 125. 221. 88. 144. 130. 173. 73. 7 drumski saobrañaj 4. 239 funkcionalna raspodela 353. 128. 151. 220. 206. 287. 168. 41. 235. 337. 298. 209. 196. 7. 206. 283. 235. 120.Lipovac. 282. 211. 290. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 214. 207. 240. 72. 354. 205. 232. 90. 236. 214 fotografisanje 204. 281. 269. 273. 211. 299. 291. 284. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 89. 101. 205 fotodokumentacija 204. 215. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 71. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 199. 11. 301. 374 druãtvene podele rada 6.

364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 309 javnosti 33. 123. 141. 155. 310. 281. 340. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 117. 343. 210. 139. 141. 146. 316. 298. 261. 343. 143. 211. 284. 344. 179. 333. 72. 339. 145. 332. 187. 186. 328. 358. 42. 105. 147. 146. 204. 178. 150. 273. 274. 158. 270. 357 ispitivanje vozila 162. 142. 206. 183. 179 izuzimanje tragova 203. 269. 266. 307. 106. 198. 243 377 . 112. 272. 263. 81. 342. 110. 187. 61. 321. 182. 269. 320. 177. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 319. 310. 139. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 153. 140. 97. 321. 311. 152. 108. 144. 31. 353 javni rizik 81. 190 iskljuåenje vozila 265. 159. 315. 265. 113. 320. 75. 259. 308. 147. 322. 208. 268. 299. 330. 280 interventno regulisanje 259. 292. 272. 147. 338. 145. 313. 150. 155. 322. 219. 124. 162. 200. 306 isprañaj patrole 362. 179. 275. 333. 256. 254. 297. 220. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 259. 336. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 261. 272. 179. 335. 360 kacige 22. 79. 185. 142. 204. 155. 184. 74. 73. 183. 215. 63. 248. 122. 285. 306. 153. 318. 320. 107. 304. 128. 333. 308. 161. 124. 280. 69. 327. 365 intenzitet saobrañaja 93. 195. 255. 111. 351. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 318. 270. 270. 308. 329. 341. 264. 362. 77. 363. 125. 209. 158. 350 kampanje 112. 188. 149. 325. 143. 355. 93. 342. 364. 154. 288 Internet 72. 221. 233. 265. 264. 254. 206. 292. 295. 344. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 205. 124. 144. 95. 152. 273. 286 K kazne 34. 160. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 35. 331. 339 iskustvo 27. 337. 352. 255.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 123. 267. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 249. 188. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 149. 74. 320. 143. 336. 334. 269. 320. 169. 213. 179. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176.

369. 315 kriminalistiåke definicije 193. 363. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 211. 177. 185. 66. 242. 235.Lipovac. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 227. 161. 65. 264. 208. 59. 93. 183. 202. 361 meœunarodni izvori 43. 373 koncentrisani tragovi 226. konfliktna tehnika 94. 330. 229. 130. 308. 255. 207. 154. 117. 116. 150. 40. 179. 117. 315. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 222. 254. 249 metodologija 26. 231. 71. 22. 196. 200. 177. P. 255. 75. 335. 67. 195. 151. 70. 95. 273. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 206. 108. 496. 184. 184. 176. 269. 73. 361 merenja 67. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 220. 167. 362 koncentracija alkohola 110. 264 kontrola vozila 161. 178. 95. 22. 32. 338 kontejner 14. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 244. 298. 46 kontramere 19. 182. 298 mesto sudara 221. 213. 315. 188. 328. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 42. 288. 77. 23. 179. 181. 18. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 286. 248. 333. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 180. 334. 209. 315. 213. 150. 180 modeli posledica 183 378 . 243. 93. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 148. 207. 149. 149. 118. 289 konflikti u saobrañaju 67. 270. 240 kriviåno delo 194. 187. 144. 254. 222. 78. 165. 74. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 95. 33. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 177. 74. 94. 226. 71. 94. 73. 140. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 332. 334. 100. 203. 289. 205. 221. 188. 365. 372. 314. 41. 94. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 361. 78. 201. 99.

161. 142. 73. 53. 258. 272. 231. 307. 172. 18. 264. 225. 342 osposobljavanje 21. 267. 177. 299. 70. 307 osiguranje 49. 328 nareœenja 229. 224. 65. 71. 39. 254. 154. 210. 314. 338. 72. 94. 230 objektivni rizik 119. 132. 33. 308. 305. 97. 306. 118. 61. 155. 339. 195. 342. 265. 292. 106. 366. 352 organ za saobrañaj 263. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 41. 325. 297. 59. 23. 343. 123. 189. 127 nauåne metode 59. 116. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 328. 358. 254. 88. 79. 266. 273. 210. 153. 179. 320. 77.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 234. 288. 255. 189. 316. 84. 292. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 308. 183. 55. 65. 318. 303. 69. 329. 63. 303. 302. 190. 269. 155. 289 nadzor 47. 90. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 219. 284. 214. 117. 310. 228. 295. 313. 363. 258. 189. 351. 363. 78. 167. 75. 305. 168. 282. 265 nasloni za glavu 64. 295. 219. 93. 271. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 347. 364. 329. 317 najãira javnost 74. 88. 206. 80. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 161. 70. 197. 78. 359. 339. 80. 131. 154. 265. 233 379 . 350. 374 obezbeœenje tragova 199. 322. 373 najugroæenije grupe 311. 223. 123. 184. 198. 254. 116. 259. 197. 273. 263. 66. 214. 232. 255 nauåno posmatranje 70. 226. 64. 344. 268. 263. 336. 91. 200. 56. 338. 62. 229. 309. 133. 100. 162. 167. 298. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 305. 283. 66. 81. 54. 307. 146. 29. 99. 327. 67. 208. 41. 266. 314 normativne definicije 173. 261. 95. 257 nadleæni organi 47. 313. 275. 68. 273. 73. 211. 325. 83. 195. 341. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 86. 265. 80. 222. 354. 281. 374 nauka 6. 125. 21. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 158. 255 nastradali 4. 115. 79. 176 ograniåena odgovornost 52. 35. 200 opasne situacije 69. 334. 300. 273. 331. 306 nevladine organizacije 40. 183. 266. 189. 257. 283. 271. 233 opomena 265. 290. 82. 265. 341. 74. 304. 205. 161. 81. 265. 140. 330. 196. 99. 182. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 303. 321. 255. 53. 92. 141 oãteñenja 52. 89. 74 nauåne ustanove 34. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 67. 85. 236. 284. 133. 80. 337. 26. 87. 264.372. 313. 256. 255. 195. 144. 94. 121. 362. 120. 232. 67. 298. 56. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 372 neposredni uvid 299. 266. 28. 311. 310. 183. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 214. 99. 306. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 174 novåana kazna 152.

254 putnik 7.Lipovac. 314. 264. 55. 88. 263. 21. 51. 80. 340. 94. 18. 227. 229. 52. 311. 197. 147. 106. 358. 360. 183. 341. 344. 52 prevoz robe 13. 199. 118. 132. 54. 214. 95. 335. 255. 97. 51. 249 povrede 52. 125. 185. 105. 356. 223. 168. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 362. 318. 71. 184. 365. 357 politiåka javnost 74. 207. 53. 337. 207. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 328. 198. 367. 330. 30. 92. 222. 336. 184. 177. 358. 273. 222. 124. 69. 49. 111. 179. 7. 33. 257. 351. 352. 153. 80. 327. 46. 293. 372 patrolne sluæbe 268. 203. 108. 104. 181. 357. 355 prenosivi tovarni list 54. 80. 372. 120. 176. 360. 292. 70. 282. 272. 367. 188. 338. 13. 330. 174. 310. 93. 337. 254. 227. 177. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 181. 143. 365. 153. 114. 168. 115. 265. 79. 185 patrole 120. 162. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 16. 344 privredni prestup 265. 145. 201. 97. 219. 126. 9. 265. 178. 50. 219. 292. 202. 183. 116. 103. 325. 188. 350. 73. 318. 317. 343. 343. 149. 20. 147. 339. 297. 352. 78. 357. 122. 355. 30. 270. 84. 97. 354. 114. 141. 13. 229. 254 ponaãanje 22. 183. 363. 23. 183. 90. 269. 354. 342. 298. 126. 161. 231. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 362. 137. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 349. 93. 273. 26. 104. 65. 347. 67. 167. 98. 320. 253. 34. 315. 356. 7. 108. 352. 366 policijska funkcija 319. 321. 333. 205. 149. 79. 334. 267. 336 policajac 70. 350. 196. 339. 206. 355. 94. 264. 327. 167. 119. 64. 333. 267. 53. 319. 128. 25. 6. 344. 182. 17. 105. 355. 98. 113. 153. 366 poniãteçe registracije 280. 141. 327. 29. 189. 126. 35. 108. 364. 11. 339 380 . 54. 149. 353. 319. 187. 154. 268. 145. 72. 320. 69. 273. 185. 313. 186. 154. 189. 343. P. 349. 219. 111. 319. 333. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 335. 23. 183. 342. 159 pravosuœe 254. 256. 298. 142. 320. 359. 343 putar 149. 139. 374 prostorno-vremenske analize 202. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 126. 27. 285 poruke 150. 9. 12. 272. 285. 332. 115. 107. 141. 79. 117. 125. 255. 179. 52. 347. 170. 28. 315 postojeñe staçe 26. 160 public relations-PR 328. 182. 188. 199. 354. 41. 360. 223. 321. 360. 182. 146. 364. 200. 328. 353. 351. 366. 317. 299. 254. 266. 256. 18. 313. 363. 225. 356. 340. 48. 328. 50. 329. 173. 327. 337 prekrãajni postupak 198. 56. 140. 221 prvenstvo prolaza 97. 68. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 189. 336 posledice nezgode 5. 220. 64. 128. 337. 91. 15. 347. 46. 352. 373 policija 19. 181. 79. 169. 188. 361. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 6. 148. 150. 188. 184. 366 podrãka kampaçama 150. 249. 103. 35. 144. 306. 132. 328 politiåke partije 159. 356. 185. 127. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 63. 56 prevozilac 49. 333. 106. 125. 144. 220. 127. 321. 315. 373 povrãinski tragovi 226. 21. 116. 65. 292. 169. 68. 55. 53. 73. 356. 78. 255. 133. 119. 93. 51. 123. 154. 315. 80. 195. 180. 274. 80. 264. 321. 123. 170. 357. 226 pravne norme 39.

356. 86. 107. 374 saobrañajne patrole 337. 352. 191. 367. 23. 167. 309. 314 rizik nezgode 121. 357. 373 saobrañajni sistem 9. 222. 317. 30. 85. 259. 314. 334. 344 saobrañajni znaåaj 202. 150.Indeks R raspodela ljudstva 347. 271. 350. 149. 280. 13. 174. 210. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 337. 39. 255. 91. 221. 355 raspored sluæbe 362. 76. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 172. 62. 25. 48. 255. 11. 144 serija dogaœaja 168. 82. 72. 18. 22. 292. 339. 129. 266. 352 saobrañajna signalizacija 265. 273. 133. 142. 67. 62. 170. 19. 99. 235. 168. 194. 26. 203. 321. 354. 154. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 18 saobrañajni rizik 81. 104. 174 381 . 177. 34. 231. 313. 228. 264. 285. 108. 88. 79. 5. 266. 220. 178. 364. 132. 355. 337. 111. 257. 181. 139. 28. 354. 366 sasluãanje lica 299. 244 saradça 338. 69. 198. 201. 212. 162. 111. 263. 21. 128. 293. 91 saobrañajni sektor 356. 233. 81. 307. 44. 85. 98. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 149. 59. 343. 162. 168. 360. 118. 75. 182. 281. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 95. 227. 372. 87. 131. 48. 282. 169. 49. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 261. 282. 39. 372 relativni pokazateÿ 20. 119. 41. 271. 134. 207. 31. 5. 133. 280. 24. 179. 304. 316. 184. 121. 281. 94. 363. 313. 141. 366 S saobrañajna delatnost 3. 22. 331. 176. 133. 120. 103. 162. 335. 171. 93. 183. 206. 298. 351. 317. 63. 83. 221. 171. 32. 171. 283. 216. 274. 20. 372. 123. 81. 351. 43. 317. 116. 161. 272. 356 registarske tablice 161. 366. 352. 64. 359. 362. 364. 140. 106. 180. 127. 230. 92. 70. 150. 223. 243. 120. 222. 313. 133. 105. 307 saobrañajna sredstva 4. 215. 257. 125. 200. 134. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 271. 114. 140. 147. 280. 199. 273. 214. 53. 67. 272. 175. 157. 89. 132. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 359. 219. 165. 315. 68. 152. 21. 247. 23. 229. 193. 63 saobrañajna patrola 350. 202. 284. 71. 315. 217. 178 rizik od nezgode 108. 362. 132. 347. 330. 161. 208. 84. 115. 257. 269. 259. 130. 213. 314. 143 rokovi 26. 242. 63. 17. 330 saobrañajna nauka 59. 15. 281. 134. 7 saobrañajna dozvola 264. 77. 374 saobrañajni put 4. 283. 334. 229. 219 saobrañajne nezgode 4. 358. 122. 40. 29. 371. 373. 258. 35. 169. 195. 232. 301 rukovoœeçe 195. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 282. 56. 329. 78. 196. 33. 90. 46. 355. 43. 51. 300 Savet Evrope 41. 177. 197. 291. 203. 111. 140. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 62 saobrañajna trasologija 217. 74. 62. 224. 125. 159. 173. 152. 80. 179. 131. 222. 65. 354. 309. 356 rizik kaæçavaça 140. 355. 259. 363. 267. 366. 355. 263. 226. 336. 243. 18. 274. 97. 78. 115. 61. 105. 333. 291. 126.

75. 255. 154. 362. 200. 335 stepen motorizacije 19. 177. 149. 267. 332. 205. 64. 338 teorija sklonosti 21. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 133. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. P. 215. 151. 397 stavovi 70. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 215 skiciraçe 204. 35. 355. 289. 362. 311. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 33. 306. 162. 315. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 150. 318. 32. 309. 34. 73. 123. 352. 152. 338 struåne organizacije 253. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 97. 34. 68. 30. 99. 144. 255. 208. 209. 213. 343 T taåkasti tragovi 226. 174. 360. 78. 71. 333. 144. 328. 179. 254. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 77. 355 sudstvo 19. 96. 174. 83. 48. 123. 73. 201. 146. 284. 207. 293. 269. 112. 65. 339. 117. 147. 63 ãtetni dogaœaji 52. 313. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 303. 233. 367. 125. 84. 123. 143. 328. 255. 205. 161. 125. 169. 363 sistem kazni 42. 98. 206. 148. 314 tehniåki pregled vozila 159. 67. 106. 77. 257. 311. 329. 108. 40. 3. 337. 214. 292. 316. 340. 344. 356. 199. 151. 84. 211. 141. 132. 209. 314. 290. 148. 268. 25. 103. 264. 23. 307. 167. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 357. 115. 254. 146. 203. 244. 176 sposobnost 64. 204. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 174. 32. 255. 353 sprovoœeçe zakona 144. 372 tehniåko regulisaçe 63. 32. 256. 181. 313. 74. 255. 104. 316. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 106. 33. 111. 158. 97. 334. 162. 145. 143. 185. 361. 145. 187. 179. 121. 351. 93. 213. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 349. 175. 291. 258. 321. 73. 313. 304 sistem radnji 193. 149. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 203. 76. 178. 144. 105. 27. 24. 254. 119. 149. 303. 361 struåna javnost 33. 171. 159. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 366. 269. 151. 142. 311. 115. 320. 153. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 157. 365.Lipovac. 143. 142 spell teorija 75. 11. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 354. 35. 352. 227. 291. 105. 318. 103. 254. 115. 133. 360. 80 teæina nezgoda 103. 159. 213. 88. 314. 222. 49 subjektivni rizik 119. 320. 212. 177. 70. 120. 268. 111. 64. 207. 24. 258. 364. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 313. 363. 28. 316. 335. 176 382 . 4. 270. 145. 149. 36. 104. 271. 134. 295. 127. 320. 358. 214. 109. 366. 33. 182 skupãtina 156. 80. 372. 32. 149. 253. 331. 148. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 315. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 334. 367 sudija za prekrãaje 152. 34. 124. 316. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 266. 69. 153. 81. 297 stanice policije 347.

27. 238. 235. 237. 286. 269. 286. 212. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 65. 264. 242. 209. 175 teorija zaraze 19. 352. 167. 103. 304. 290. 211. 193. 351 voœa sektora 354. 304. 196. 242. 68. 201. 242. 210. 233. 245 tragovi kretaça 223. 231. 374 vrsta puta 130. 227. 161. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 212. 289. 280. 144. 203. 236. 75. 244. 313. 204. 191. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 200. 162. 235. 75. 191. 44. 152. 235. 232. 215. 293. 293. 238. 199. 216. 208. 373 vozaåi poåetnici 112. 274. 123. 305. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 169. 287. 354. 46 uporedna analiza 99. 220. 208. 226. 126. 205. 153. 234. 213. 230. 134. 292. 337. 304 unutraãnji izvor 40. 179. 249. 70. 199. 55. 162. 127. 56 tragovi grebaça 234. 227. 234 tragovi voæçe 210. 264. 343. 304 tipiåni tragovi 224. 174. 290. 228. 76. 203. 194. 169. 214. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 234. 202. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 356 V vangabaritna vozila 280. 207. 287. 279. 366. 229. 291. 246. 183 383 . 123. 219. 242. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 43. 284 umor 105. 112. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 230. 207. 284 vangabaritni teret 271. 285. 233. 245. 224. 277. 222. 234. 189. 203. 40. 223. 175 teorijska nastava 291. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 159. 334. 179 verbalni metod 204. 211. 200. 243. 290 vazduãni jastuk 64. 154. 288. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 227. 358. 240. 205. 235. 373 uviœajna dokumentacija 189. 69. 366 upravljaåke mere 26. 246. 363. 112. 228. 226. 225. 194. 337. 214. 234. 230. 303. 172. 103. 174. 286. 234.Indeks teorija sluåaja 19. 255. 241. 372. 154 vozaåka dozvola 42. 104. 246 tragovi koåeça 194. 372. 215. 219. 76. 204. 247. 205. 233 videosnimaça 204. 144. 233. 202. 305. 144. 270. 233. 303. 155. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 198. 153. 337 vozaåki ispit 111. 213. 299. 226. 243. 244. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 254 upravni poslovi 259. 235. 369. 239. 308. 306. 243 tragovi zanoãeça 234. 240. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 274. 209. 288. 97. 221. 220. 232. 224. 247 tragovi klizaça 210. 245.

289. 292. 255. 240. 228. 280. 212. P. 258. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 293. 255. 23. 298. 235. 161. 288. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 157. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 269. 249 zapreminski tragovi 226. 194. 243. 128. 221. 204. 156. 233. 244. 339. 273. 289. 254 384 . 80. 303 æeljeno stanje 26. 161. 251. 206. 246 Æ æalbe 267. 227 zaãtitne mere 22. 163. 268. 104. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 362. 209. 254. 17. 235. 270. 214. 156. 234. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 240. 256. 27. 331 zagaœivaçe 4. 360. 188. 78. 198. 244. 269. 33. 285. 334 zaãtitni sistem 23. 63. 41.Lipovac. 254. 239. 196. 286. 211. 240. 96. 301. 285. 273. 208. 220. 245. 173. 302. 264. 268. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 229. 158. 309 znaåaj tragova 217. 253. 103. 242. 185. 22. 68. 205. 351 zdravstveni uslovi 287.

securiteroutiere .equipement.int/en/ www.be 385 . 6. www.who. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.gouv.rws-avv.piarc.unece.htm www.co.org 2.nl/ 8.fr/ cnsr/index. 9.cemt.rvtv. www.nl/ www. Evropska federacija za puteve www.org/ www.uk/ www.org/ 4.fr/ 10. 5.nl/ www.be/ www. 3.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red. www.etsc. broj 1.erf. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.inrets.swov.trl. 7.

AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.gov. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.vti.ntf.fi/ www.uk/ 23.uk/ www. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.bast. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www. Ãvedska administracija za puteve 16.co. Britanija) 20. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.eu/ www.de National Society for Road www. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.hsrc.vv.grsproadsafety. Britanija) 22.pacts.se/ www.kfv.co.rospa.org/ 386 .erso. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24.uk/ www. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15.unc. org www.tiehallinto. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.at/ www.Lipovac.se/ www. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.uk/ www. Finska administracija za puteve 19. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.org. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.com www.edu/ index. org/ www. P.uk/ www.dvla. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.iihs.cfm www.aaafoundation. Britanija) 21.irte.thinkroadsafety . Krsto Bezbednost saobrañaja 13.gov.trl. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17.

Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.asp 43.org/ www. Meœunarodno udruæenje automobilista 36. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.c om/ www.au/ www.aspx www. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.fiafoundation. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.org/ www.fr/ www.dekra.vtt.piarc.org/ gulliver.trb.eu/ transport/ 387 .europa.caa. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.edu/ gulliver.uk/pgr/ roads/ www.euroncap.g ov/Main/index.gov www.fhwa.nhtsa.dot.fr/ www. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.fi/ Department for transport www.ltsa.de ec.ca/ www.asso. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.dft. Uprava za transport SAD.preventionrouti ere.nhtsa. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41. Kanadsko udruæenje automobilista 40. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46.org/ default.com.gov/ www.gov. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.com/ programme www. Odeljenje za transport (V.fars.gwu. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.nsc.govt. Federalna putna administracija 35.ncac.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.nz/ www.dot. Svetsko udruæenje za puteve 45.inrets.arrb. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34.trb. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.

.

Saobrañajni fakultet. (seminarski rad). p. Beograd. H. M.. & Andersson. Informator. 2002. Allyn & Bacon. Uvod u saobrañaj 1.. Saobrañajni fakultet. R. deo. H. vol. and the Environment. 34. i Lindenmann. Zemun.. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Australian Road Research. Bayley. 2000. Boãkoviñ. 1987. M. H. Beograd. H. D.p. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 389 .. M. M. Dragaå.. p. Uvod u saobrañaj 2. i Rau. Accident Analysis and Prevention. 31. Police: Practicies. 112. Problems. Cvetkoviñ. Beograd. VÃUP. Aranœeloviñ. Cox. Social Development. 1999. New York.. articles About Traffic Police Corruption. i Banoviñ...LITERATURA Adamoviñ. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Andreasen. Armour. i Vujaniñ. Burg. Adamoviñ. Illinois.. Ahmed. 2002. Boston. vol. M. 1984. Åoviñ.. Verlag Information Ambs Gmbh.. 31-43. 1985. San Francisko. 2001. Kippenheim.. D.. P. H. 1996.. Rogers. Perspectives. Designing Health Communication Campaigns. Accident Analysis and Prevention. N. Kippenheim. 1992. Backer. pp 541 – 551. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Bezbednost saobrañaja 2. R. Josscy-Bass. 1996.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Unfallversuche. S. Evenston. A. No 4. 2000. V. Saobrañajni fakultet.. M. M. i Sopory. Zagreb.. S. 1963. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. 2006. New Brunswick. Burg. 1981. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Baker. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Kriminalistiåka metodika. M. Rutgers University Press. T. 1995.. E. Clarke.. Verlag Information Ambs Gmbh. i dr. M. Beograd.

Social Marketing: How to say What Needs to be Said. Accident Analysis and Prevention. B. Fakultet tehniåkih nauka. Lund institut tehnologije.. 1994. 1987. Guria. 1986. 1998. Evaluation of Local Safety Measures. Hauer. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland.. H. S. New Zealand. Obrada saobrañajne nezgode. 1991. B. No 6. P. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. Ercoli L. Traffic Safety and the Driver.M. Minnesota Institute of Public Health... Medicinska kriminalistika. New York. Sluæbeni list SFRJ. Beograd. The Escape Project. Geoffrey. Beograd. New York. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju.. veãtaåeçe. Bulletin 70. R. Federal Office of Road Safety. Epstein. Kambera.Lipovac. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis.. Evans L. Gorkiñ. Hautzinger. Volume I Wiley. Van Nostrand Reinhold.C. vol.. Hakkert A. E. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. i dr. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. 1992.. Induced Exposure.. No 2.. 25.. 2000. Gosche. An Introduction to Probability Theory and its Applications. 1986.. 1989. 1957. Accident Analysis and Prevention.S i Hauer. P. Technical Research Centre of Finland (VTT). Accident Analysis and Prevention. vol 5. Deliverable 5. New York. P. W. Minister of Transport... L. J. Paris. Grime. otkrivaçe NN – uåinilaca. 1981. 22.. H. C. III deo. vol. Gavriloviñ. Accident Analysis and Prevention. Jaker. C. Novi Sad. 1988. A. vol.. Elliott. 1985. Hauer E. uviœaj. New York. Kriminologija. Hyden. 1990.1993. Beograd. Accident Analysis and Prevention. 2000. London. 1999.. TRL. Bezbednost drumskog saobrañaja. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. T. 1981. & Garder.765-772. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Haght F. Iniñ.. Elliot.. Privredna ãtampa. Elliott. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. M.. Bezbednost drumskog saobrañaja. Harris S. Saobrañajni fakultet. Road User Behavior: Theory and Research. Media Questions and Answers on 2010. vol 18. 1987. tragovi.. New York. Handbook of Road Safety Research. B. E. tehnika saobrañajnih konflikta.. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. Feller. Goldenbeld. S. Evaluation 85. Igçatoviñ. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Estimation Number of Accident. Beograd. Nomos. i dr. No 6. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. G. 18. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering.. 390 .. No 1. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. Federal Office of Road Safety. p. i Negri. Kambera. 1997. Œ. 1973.

No 8-9.. 2001. Manuel de Premiers Secours Routiers. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Lipovac. D. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a.. K. No 2. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . CIBS. Aranœelovac... P. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). Æ. Kriminalistika taktika. 1996. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 2001. Michel.. X. Zemun.. Lipovac. 2000. Lipovac. Lipovac. 6.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). 2001.. Kovaåeviñ. i dr. Viãa ãkola unutraãçih poslova. K. vol. 1998. M. 2003. Æ. 1997. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Vujaniñ.. M. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. 2002.. Beograd. efikasnost. Keãetoviñ. K. Saobrañajni fakultet. K. Beograd. Baça Luka. K. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. R. 1994. Minnesota Institute of Public Health. 22.. K. Police Science Series. P.. Krivokapiñ. br. Pariz. i Ristiñ. Beograd. Jankoviñ.. 2003. D. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). veku (Zbornik radova). Æ. Zemun. reforma. i Keãetoviñ.. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. D. V.. Kavran. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). Lipovac. M. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. 1999. K. Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnostI. M. 1997. 4. Leonard and More. i Æarkoviñ. Lajunen. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Beograd... T. i Parker. 2001. Uviœaj saobrañajnih nezgoda .. K. 2001. M. Novi Sad. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Lipovac. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Lipovac. 2000. Fusilier. Odnos policije i javnosti (projekat). 1996. K. Javna uprava. 2000. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Bezbednost. Defendologija. i Aranœeloviñ.. trening. Zemun. Zemun. Lipovac. France-selection. D.. i Vemiñ... Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. New York.. Jolis. Police Organization and Management. Aranœeloviñ... K.. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Lipovac. A.. Buliñ. Vujaniñ. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Œ.. G.Literatura Jaker. New York. Novi Sad.. & Donne. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. K.

Lipovac. K. Beograd. CIBS – Saobrañajni fakultet.. Novi Sad.. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. Lipovac. Lipovac... i Jovanoviñ. 2006.. K. 392 . seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova).. Sad.. neka iskustva razvijenih zemaÿa. (studija). veku (Zbornik radova). 2003. M. i dr. Beograd.. K. Fakultet tehniåkih nauka. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). Apatin. M.. 2006. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa... (projekat). Deset lekcija koje æivot znaåe. 2007. K. ''Model 5''. Beograd. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Lipovac. K. 2006.. (studija).. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. D. AMS Republike Srpske i Grafomark.. M.. 2003. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). Saobrañajni fakultet. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. Beograd. Baça Luka. Tesliñ. Novi Sad. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. Iniñ.. i dr.. K. M. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). Lipovac. Budva. K. 2002. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. i dr. Neãiñ. K. 7. M. M. 2002. priruånik za peãake (priruånik). Miloãeviñ. (studija). K. Lipovac.. K. bojanka za decu. K. Lipovac. (studija). K. K. 2003. 2005. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. i dr. Lipovac. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. slikovnica za decu. Beograd. i Vukaãinoviñ.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Peãiñ. N.. Lipovac. K. 2006. 2007. Beograd. 2006. P. Strategije bezbednosti saobrañaja. K.. 2002. Zemun. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. ''Model 5''. Lipovac. i Vukaãinoviñ. Deset lekcija koje æivot znaåe. Lipovac. Beograd.. Baça Luka. 2007. 2008 – 2012. i dr. 1999 – 2003).. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Kako i gde preñi ulicu. Lipovac. Lipovac. Vrçaåka Baça.. K. Lipovac. Lipovac. 2007. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). D.. i Vukaãinoviñ. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. 2004.Lipovac. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu.

i dr. Beograd.. Milijeviñ. MacFadyn. S. Lipovac K. Meãko.. Beograd. 1994. 1991. 2005.. M. R. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete.. Novakoviñ. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). vol. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). Nicholson. Beograd. B. New Zealand. Monash University. G. G. Centre for Social Marketing. Beograd. G. 2007. 1994. 2007. Kriminalistiåka tehnika.. R. Policing in Central and Eastern Europe. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. S. Facultz of Crminal Justice. Pagon. R. Social Marketing. Beograd.. Ÿudska prava. Vrçaåka Baça. Miliniñ. Stead. Y. A. 2007. Muræan. K.. Policijska akademija. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. D.. B. i Dobovãek. 2006. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. 393 . i dr.. T. i Jovanoviñ. Beograd.. Tumbas. K. No 1. 2007. C. 1995. Miliniñ. 1998. D. Clayton. i Lewis. Zemun. Zemun. 25. Policijska akademija. M. Primeçena kriminalistiåka tehnika. Beograd. i Kukiñ. Plato. V.Y. i Hastings.. Mitroviñ. Ekonomski fakultet. Accident Analysis and Prevention. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 1999. Miletiñ. Detroit. (Zbornik radova). 2000. 1997. i Boæiñ. B. i Wong. S. Nauka o policiji. Kontrola i regulisaçe saobrañaja.. D. Ekonomika saobrañaja. Kriminalistiåka tehnika. i Taylor. Maksimoviñ. International Congress. Fakultet organizacionih nauka. Miloãeviñ. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Maksimoviñ.. Beograd. V. Beograd.. Æ.. Smith. Ÿubÿana. Saobrañajni fakultet. Saobrañajni fakultet. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 1993.. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). B. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. 1999. Saobrañajni fakultet. Macpherson... Beograd. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Lipovac. Kinney. Zlatibor. Ogden. Traffic Engineering and Management. 1998. K. 1990. U. Lipovac. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising.. Michigan. 1996.. S. i Baãiñ.Literatura Lipovac. Beograd.. J. 2004. Australia. 1994. Teorije saobrañajnih nezgoda. S.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Milosavÿeviñ. Saobrañajni fakultet. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji.. i Todoriñ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Nicholas S... Jovanoviñ D. L.. Beograd. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. K. T...W. New York. Society of Automotive Engineers. B. Beograd. Marketing Bulletin. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad)..

Beograd... R. Rossiter. P. i Donovan. New Brunswick and London. A. Beograd. Skopÿak. 26. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. S. Institut za sigurnost na autoputu.. Zagreb.. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. New York. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. Percy L. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. 1994.. Vodineliñ.. Analize podataka i zaãtita. 2006.. 2000. 2001. 1982. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Dosije sektora: Zreçanin. 1989. Viãa ãkola unutraãçih poslova. I. Publisher. V. P. izloæenost.. 22. Rivers. Bezbednost 2. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. 2006. Milicionarski odnosi sa javnoãñu.. 1987. McGraw. S.L. S. Viãa ãkola unutraãçih poslova. B. Charles C. (seminarski rad). Brisel. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. 2005. Road Transport VII – 33. Beyond Traffic Safety. V. F.. vol. No 2. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. 1995. J. Beograd. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. (seminarski rad). Putni saobrañaj. ekspertize prometnih nezgoda.. Matematiåke statistike i analize podataka. Weston. vol. Shope. Pantazijeviñ. Bezbednost saobrañaja. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. No 5. 1986. 1994. i Nilsson.. J. P. i Jones. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. Beograd. Peåar. Level 3. Transaction Publishers. Thomas.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Stefanoviñ. The Police Traffic Control Function Rakiñ. 1997. Stein H. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ.. Rosman D. 1994. Beograd.W. R. Thulin H. G.W. Beograd. Transport Research Apas. J. Traffic Accident Investigators’ Manual. Policijska akademija. Beograd. 1995. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Beograd. Vasiÿeviñ.R. I. New York. Rice J. R. Duxbury Press..W. (seminarski rad). J. Bezbednost saobrañaja. 394 . Paul. i Knuiman.. Thomas.. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Pantazijeviñ. Petroviñ. Belmond. 1998. Rivers.Hill. 2006. Drugo izdaçe. i dr. svezak 1. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Savremena administracija. SSUP. Harmonization of European Accident Investigation Systems. Beograd. Rothe. (seminarski rad).S.. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva. Rotim. Advertising and Promotion Management Edition.. 1996. 2001. 1973. S. VTI izveãtaj broj 390 A. 2006. Simonoviñ.. New York. i Skalar. M. Vrçaåka Baça. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu.. Accident analysis and prevention. Saobrañajna kriminalistika. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja. V. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja