BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . Spell teorija . . .6. . . . . . .2. . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . 180 6. Modeli bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . Pojam saobrañajne nezgode . . . . . . .5. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . . . . . . . . . . . . 146 5. . . . 171 6. . . . . . . . . . . . . . . 175 6. 147 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . 170 6. . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . . . . .1. .2. . . . . . . . . . . 149 5. . . . .2. . . . . . 188 Literatura . . . . Serije dogaœaja . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . .2. . . . . . . . . .4. . Struktura i sadræaj pravnih akata . . 173 6. . . . . . . .3. . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . .2. . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . . . . . . . . . 193 7. . . . . . . . . . Opisni modeli .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 6. . 175 6. . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . .1. . . . . . . .3. . . . . . . . 150 5. . . . . . . . 179 6. . Procesualistiåke definicije uviœaja . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . .5. Sprovoœenje zakona u praksi . . . . . . . . . . . . 189 7. .3. . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . 151 5. . .5. . Teorija zaraze . . . . . .2. . . . . . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 6. . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . 148 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . .5. . Teorija sklonosti .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . Istorijat . .4. . . . . . . . . . . . . 157 5. . . . 172 6. . . . . . . . 155 5. 159 Literatura . . . . 174 6. . .2. . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . .5.1. . . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . . 171 6. . . . . . . . . . 181 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . Teorija sluåaja . . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.7. . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8.1. . . . . . . .1. . . .1. . .6. . . . .6. . . . . . . . . 149 5. . . . .2. . . .6. . . . . .4. . . . .1. . . . . . . . . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . .3.2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 IX . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . 168 6. . . . . . . . . . . . . . . . 193 7. . . . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . .3. . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . 176 6. . .5. .4. . . . . Kljuåne oblasti primene zakona . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5. . . . . . . .4. . . . . 163 6. . . 174 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. Kljuåne oblasti u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . .

. . . . . . . . . .5. . . . . . . . . 224 8. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . 199 7. . . . . . 204 7. . . . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . . 231 8. . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . .3. . 227 8. . . . . . . . . . . . .2.3. . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . 194 7. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . Uviœaj kao sistem radnji . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . 230 8. . 227 8. . .3. . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . . . .8. . . . . . 206 7. .3. . . . . . . . 233 8. . . . Saobrañajni znaåaj tragova . . . . . . .4. . . . . . . .3. . .1. . . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . .5. . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . 201 7. . 194 7.6. . . . 224 8. . . . . . 223 8. . . .1. . . . . . . 208 7. . . . . . . . . . . . . . .6. 234 8. .2. . . . . . . . . . . . . . . . . 203 7. . 222 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . 201 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . . . . . . . . . . Podela tragova prema vrsti . . . 234 X . . . . . . . . .5. .7. . . . 200 7. Podela tragova sa aspekta merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode .2. . . .1. . . . . Zapisnik o uviœaju . 213 7. . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . 211 7. . . . .4. . . . . . . . Podela tragova prema veliåini . . . . .2. .Lipovac. . . . . . . . . . . .6. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . .1. . . . 226 8. .4. . . . . . . . . . . .1. . . . .3. . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . .4. . . . . . . 220 8. . . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode .3. . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . .3. . . . . . . 228 8. . . . . . . . Skica lica mesta .1. . . . . . . . . . . .2. . . . . . . 211 7. . . . . . . . . . .2. . . . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . . . . . . . . Naåelo usaglaãenosti . . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . P. . . . . . . . . 212 7. . . . 220 8. . . . . . . . . . . . . 215 Literatura . . .2. . . . . . . . . .5. . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . .3. . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . . . Fotodokumentacija . .2. . . . . . . . . 216 8. . . . . . . . . 207 7. . .4. . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . . . . . . . . . . 219 8. . . . . . . . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . .5. Naåelo objektivnosti . . . . . . . . . . . . .4. .3. . . . . . . . . . . . . . . . 222 8. . . . . . . 213 7. . . . . . .5. . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . . . .4. . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . 223 8. . . . . .5.5. . . . . .6. . . . . . . . . . . . . .5. . 209 7. . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . 205 7. . . . . . . . . . . . . Situacioni plan lica mesta . . . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . 221 8. .

. . . .3. . .4. . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . 264 10. . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . 307 12. . . . . . 279 11. . . . . . . . . . . . .5. . . . .2. . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . 299 12. . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . 258 Literatura . . . . . . .1. . . . . . . . . .1. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . 265 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . 250 9. . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lica i predmeta . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . . . . . . . .4. . . .2. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 10. . .2. .1. . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. . . . . . .1. . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . . 253 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. 297 12. . .2. . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . 264 10. . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . . .3. . . . . . . . .1. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . . . . . . . . . .1. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . .1. . . . . . . . . . . . .1. 253 9. . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . 274 11. . . . . . . . . . . . . . 247 8. . . . . . . 279 11.Sadræaj Strana 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 XI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . . 256 9. . . . . . . . . . . .1. . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . . 291 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 12. . . .1. 293 12. . . 303 12. . . .2. . 273 Literatura . . . . . . . . . . . . . 290 11. . . . . . . . 308 Literatura . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . 264 10. . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . . . 285 11. . . . . . . . . . .

.1. . . . 313 13. . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . .8.5. . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 14. . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . .9.10. . . .3. . . . . . . 330 14. . . . . . Patrolna sluæba. . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. 333 14. . .2. 316 13. . .1. . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . 339 14. . . 315 13. . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 15. . . . . . 327 14. . . . . . . . . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . 322 14. . . . . . . . 367 XII . . . . . . . . . . . . . . . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja .3. . . . . . 358 15. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 14. . . . . . . . . 354 15. . . . . . . . . . . . . . . P. .4. . . . . 362 Literatura . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . 318 Literatura . . . . . . . . . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . . . .3. 316 13. . . . . . . . . . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . .4. . . . . . . .2. . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . .7. . . . . . . . 355 15. . . 328 14. . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . Druãtvene promene. . . Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . .3.6. . .5. . . . . . . . . . . . . . . . 360 15. . . .7. 345 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Lipovac. . . . . . . . . . . . . . . 342 Literatura . . . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . .4. . . . . . . . . 360 15. . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . 352 15. . . . . . . . . . . . . . . 332 14. . . 338 14. . . . . . . . . . . . . . . 356 15. . . . . . . . . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . 316 13. . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . . . . . . .3. . . . . . . . vrste patrola . . . . . . . .1. . . .1. . . . . . . . . . . . .4. . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . . . . . . . . . .2. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . 317 13. . . . . .

. . . . . . Dosije sektora . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . . .1. . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Literatura . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . 371 16. . . . . . . . . . .

Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost.. åiçenica i definicija. sa mnoãtvom novih informacija. uviœaj saobrañajnih nezgoda. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. znaåaj saobrañaja. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. odnosi saobrañajne policije i javnosti. . kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. podataka. kako u celini. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja.. pojam i predmet saobrañajnog prava. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. tako i u pojedinim delovima.IZVOD IZ RECENZIJE .. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). faktore bezbednosti saobrañaja. opãte nauke o bezXV . saobrañajne nezgode. preventivno-propagandni poslovi. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. razvoj saobrañaja. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u..

.inæ. Recenzent Prof. P. Iznoseñi materiju. XVI . saob.. dr Milan Vujaniñ. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. dipl. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.

i to: pojam saobrañaja. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. onima koji upravÿaju putnom mreæom. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. pomoñi unapreœeçu znaça. olakãati spremaçe ispita. prvenstveno. preventivno-propagandni poslovi. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. saobrañajnim planerima na svim nivoima. znaåaj saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. Na tome sam im veoma zahvalan. koji rade u obuci vozaåa. na tehniåkim pregledima itd. pojam i predmet saobrañajnog prava. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. faktori bezbednosti saobrañaja. Autor XVII . razvoj saobrañaja. saobrañajnih fakulteta. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. radnicima osiguraça. saobrañajnim inæeçerima. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. P. droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE .

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

P.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .

Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. Saobrañaj.1.4.3.6.2.5. ãtetne posledice saobrañaja. bezbednost saobrañaja 1.1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. UVOD 1.

Trgovina je obuhvatala kupovinu. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. 3U naãe ere. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. tj. porasla su i rastojanja prevoza.000 do oko 10.000 do oko 3. S druge strane. odnosno saopãtenja. tj. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja.000 godina pre naãe ere. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. Konaåno.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima.1. 3 1. Izdvojio se iz trgovine. ãta je saobrañaj. Ãta je to saobrañajna delatnost. UVOD . a odgovori jednostavni. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. Naime. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. stvari ili saopãtenja. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi).000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. saobrañaj i prodaju. znaåajnog broja ljudi. od oko 10. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj.1. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. od oko 50. stvari ili saopãtenja. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). SAOBRAÑAJ. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja.

tj. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. na danaãnjem nivou razvoja. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. – materijalne ãtete. ne oåekuje se potpuna sigurnost. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. Meœutim. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). Konaåno. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. stanovanje. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). izduvnim gasovima i otpadnim materijama. letelice i baloni. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). mora se saobrañati. prvenstveno. bez4 . gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. Pri tome. nije moguña. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. Dakle. S druge strane. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. Dakle. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. åamci i druga plovila. a posebno saobrañajnim nezgodama. u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. rekreacija i saobrañaj). saobrañaj je egzistencijalna funkcija.Lipovac. Saobrañajni put je deo prostora koji se. Potpuna sigurnost u saobrañaju. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. To su magistralni. – zagaœivanje okoline bukom. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). Meœutim. Saobrañaj nije sam sebi cilj. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. P. jer je to egzistencijalna funkcija.

Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). tj. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. UVOD . Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. onda moæemo razlikovati dva pristupa. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja.). U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. na mala rastojanja. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. sva oruœa i alati. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja.2. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. odnosno sa razvojem druãtva.1. za poåetak. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. mi ñemo se. S druge strane. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Dakle. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. S razvojem robovlasniãtva. 1. na velikim rastojanjima. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje.2. svi robovi itd.

suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. veka.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta).Lipovac. trgovci. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). Mada dominira naturalna proizvodnja. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. umetnost i nauka. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. Obrazuju se prve velike dræave. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). Drumarine. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. umetnici) kupuju na træiãtu. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Feudalci teæe da se osamostaljuju. deo proizvoda namenjeni su razmeni. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. hrane i dr. a posebno zbog potreba vojske. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. P. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. Usporen je razvoj umetnosti. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. a samo manji deo se prevozi 6 . 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. njihova korisna nosivost je bila mala. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. do feudalca. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. vojnici.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. a znatno kasnije i zaprega. potreba) na velika rastojanja. kulture. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. Naime. Zadræava se naturalni karakter privrede. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. naoruæanja. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. odnosno robovlasnik). U feudalizmu. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. konstruisali åamce i velike brodove. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. do druge polovine 13. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. Meœutim. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. Razvijaju se pismenost.

Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. puteva i organizacije prevoza. 7 1. i 1836.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. prevozima na duga i kratka rastojanja. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). vuna i sl. kukuruz. projektovao prvo 14. UVOD . Meœutim.9 parnih lokomotiva. Obnavljaju se suvozemni putevi. veku. Veliki brodovi se ne grade. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. putovanjima ljudi. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu.). Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. i 16. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. U vreme raœanja modernog sveta (15. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. parno vozilo za vuåu topova. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Tokom 15. jer su robovi skupi. Meœutim. prenosom saopãtenja itd. sirovina i proizvoda na jednom mestu. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. Novi putevi se ne grade. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. kafa. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. sirovina (pamuk. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. konstruisao prvu parnu lokomotivu. splavovi i åamci). a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. do 18. serijska. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. zanatstva i trgovine. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Industrijska proizvodnja postavlja. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja.1. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Serija tehniåkih pronalazaka.). Izmeœu 1833. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. 11 Amerikanac Fulton je 1807. kakao itd. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima.2. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. zapreæno vozilo. Industrijska proizvodnja je masovna.10 a zatim i parobroda. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. Zahteva koncentraciju radne snage. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. prevozima velikih i malih koliåina itd. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). ali i rastojanja prevoza. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804.

N. Boãko Raduloviñ. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe).500 km. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. Amerikanac Henri Ford 1896. 8 . U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). posle Napoleonovih ratova. Beograd. 16 Tokom 19. vodovodi itd. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. P. kupio je automobil u Beåu. Konaåno. 13 Ford je 1912. 14 Poruånik kraljeve garde. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. Zelandu itd. Australiji. pojavio 3. aprila 1903.). razvija se integralni transport.). Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. otkrili elektriåni telegraf. metodom masovne proizvodnje. a zatim i lokomotiva.Lipovac.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. tek 1971. stavljaju se na toåkove.13 Tako je motorizovana Amerika. telegraf15 i telefon. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. 1993. U Srbiji se prvi automobil. æelezniåka pruga i saobrañaj. sklapao automobil za samo 93 minuta. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. veka. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. Izmeœu 1885.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). Saobrañajni fakultet. marke Niseldorf. Konaåno. S druge strane. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. i 1893. Benc je proizveo 69 automobila. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. Africi. radio i televizija. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. prenos informacija i telekomunikacije itd. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva.). jer je 1837. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. knjiga I. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. Ovo je omoguñeno razvojem novih.

Dajmler je 1885. Oko 3. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori).250 godine pre naãe ere. 9 1. a zatim i parni omnibus. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila.3. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru.1. vidove i grane saobrañaja. razvijene su parne koåije. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. 1. Z. Zapreæno vozilo. Ekonomika saobrañaja. 1972. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. privrede i druãtva u celini. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. do 1836. u Mesopotamiji. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. jezerima i kanalima.. Vidovi saobrañaja se dele na grane. . vodni i vazduãni. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. UVOD obrañaja. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. æelezniåki i cevni saobrañaj. (kretao se brzinom 12 km/h). te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. veka. veka. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi.3. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). tako da ukupni efekti budu optimalni. U kopneni saobrañaj spadaju drumski.1. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno.3. tako i za civilizaciju u celini. Londonu se od 1833.

+ drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. 1993. zadovoljava Potrebe za putovanjem. vozne jedinice se kreñu nezavisno. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. brzine kretanja itd. mesta dopreme. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). Od 1899. U periodu od 1950. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila.. jed19 Grupa autora. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. putanje.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. Ove razlike se danas smanjuju. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. a zatim i u vangradskom prevozu. mesta polaska. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19.Lipovac. goniå stoke. knjiga I. Pored poskupljenja goriva. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. Poåetkom 20. Pronalazak pneumatika (Danlop. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. a njihovi toåkovi su hrapavi. 10 . do 1970. u kombinaciji sa peãaåenjem. S druge strane. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. peãak itd. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. vremena polaska. a manje brzini i udobnosti. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. biciklista. Saobrañajni fakultet. Beograd. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. P. veka) makadam koji se i danas sreñe.). a zatim i od asfalta i betona. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. U Parizu je 1900. puãtena prva trolejbuska linija. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). Od 1837. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). veñ. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”.

U Engleskoj je 1830. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. 1.3. poveñava pristupaånosti i mobilnost. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. za odlaganje). izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge.1. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. Tako je 1825. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). na mala rastojanja. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. + pogodan je za neplanirane prevoze. UVOD . prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada).3. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. 11 1. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. i kretala su se drvenim ãinama. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila.2. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. zavidan nivo udobnosti. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja.20 åeãña zadræavanja. jer su manje brzine kretanja. U Engleskoj je 1820.. Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. a putanje su duæe. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. zadovoljava sujetu. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga.

a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. U periodu od 1890. ostvarene su brzine od 250 km/h. brzina od 450 km/h. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu.Lipovac. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). automatizacije i usavrãavanja. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. jedna lokomotiva. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. U Londonu je 1863. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). Nadzor vrãe organi za saobrañaj. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. pa su skupi prevozi praznih vagona. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. a 2007. Nemac Simens je 1879. otvorena prva linija metroa. S druge strane. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. London. sa parnom vuåom. Pariz i Berlin. do 1900. a na brzim prugama preko 250 km/h. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine).000 automobila i isto toliko vozaåa. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). 12 . Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije.000 t robe. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. na savremenim prugama preko 160 km/h. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. potrebno je 50 vagona. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. 1981. P.

24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada.3. pa pravim veslima.1. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. udobne. – nije prevoz od vrata do vrata. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. 13 1. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. Tako smo dobili åamce sa veslima. 1. UVOD . Ãinski prevoz je predodreœen za brze. granom. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. Zatim je poåeo da vesla rukama. putevi. Egipñani su pre 6.3. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. niti prevozu od vrata do vrata. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. niti za disperzovane (rasute) prevoze. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. mesta stajanja. Naime. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. – skup je prevoz praznog vozila. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras.). biti u toku noñi preveæen do odrediãta. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze.000 godina znali za jedro. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu.3. ulazak/izlazak putnika itd. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci).

000 t. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. snaga. Meœutim. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. 4. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza.000 t. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. otvoren je 1869. i skrañuje put do Indije za oko 10.000 km. veliki avioni 30 – 50 t. nosivost. velike æelezniåke kompozicije oko 2. 14 . Dakle. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. brzina i bezbednost.000 km. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15.000 t. Suecki kanal. i omoguñuje plovidbu brodova do 1.000 t nosivost. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora.000 t.350 t nosivosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. Kasnije su. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. sa dominacijom velikih brodova. primenjuju se dizel motori na brodovima. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992.7 kW u ãinskom prevozu. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. Praktiåno. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. P. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju.Lipovac. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. veliki vagoni oko 80 t. Od 1903. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838.16 kW u pomorskom saobrañaju. Graœeni su i novi kanali. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. Novi. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova. jezera i reke. a najveñi i do 500. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. 1. Veñ u starom Egiptu. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. standardni brodovi nose 20. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. duæine 160 km.

Mada se mogu poveñavati brzine broda. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila.29 a vodni putevi postoje. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. vetrovi. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). odnosno 28 do 46 km/h. 15 1. to nije racionalno – preskupo je. a zatim dao prve skice vazduhoplova. nafte. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. rude i sl. UVOD .4. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. – Rekreativni prevoz i sl. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. oluje. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. koristiñe se vazduãni saobrañaj. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. – vodni saobrañaj je spor.). – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora.3. reke. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska.3. 1.). – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. jezera) i skupe veãtaåke kanale.1. magla. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. vodostaj itd. Meœutim.

30 visine i dometi.5 sata). Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). veka preko 1. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. krajem drugog svetskog rata. 16 . Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. 17.000 km/h. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. pa su otpori kretanju najmanji. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije.). a krajem 20.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). savladana je za 33. parnom maãinom i benzinskim motorom. decembra 1903. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. prohodnosti terena. u Severnoj Karolini (SAD). Vojne potrebe. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. niti odræavati. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. niti od duæine relacije. u SAD je 1952.5 putnika. godine.Lipovac. a ne oslanjajuñi se o podlogu. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. brzine. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. helikopter je poleteo tek 1907. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. veka.5 puta viãe). 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena.836 m. Meœutim. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. P. 31 Na primer. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. Konaåno.25 putnika (oko 6. pred Drugi svetski rat 400 km/h.

str. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. – klima i loãe vremenske prilike (magla. kroz uãtedu u vremenu. V. bezbednost saobrañaja itd.7 Dakle.5 4. Tabela 1. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. brzinu prevoza. Putniåki automobil 5. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. UVOD . 33 Zbog nedostatka prostora. Vazduãni saobrañaj 6. i Boæiñ. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu.8 27. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. prilagoœenost korisniku. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. Beograd. opravdavaju velike troãkove prevoza). Æeleznica – elektriåna vuåa 2.1).9 1. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. zagaœivanje æivotne sredine. Ekonomika saobrañaja. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. niti prenos saopãtenja. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport. Pomorski saobrañaj 7.5 10.1. S.5 22.3.1. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.0 3. vetrovi.3 3. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. 1994. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana.. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. Æeleznica – dizel vuåa 4. a posebno sa drumskim saobrañajem. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. 17 1. Autobusi 3. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. 349. – loã odnos bruto/neto mase.9 3.0 12. padavine. Ekonomski fakultet.

kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. bræi i bezbedniji. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41.3.. jedinstvena razvojna politika. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. nauke itd. P. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. vazduãnih koridora). da podræi meœunarodnu robnu razmenu. 329. Time to Decide. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva.Lipovac. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd.000 na 20.000 km pruga. European Commission. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). do 2010. jedinstveni menadæment. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. razvoj turizma. 34 Novakoviñ. 35 Evropska S. jedinstveni marketing. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. dinamiåko planiranje izgradnje itd. Ekonomika saobrañaja. i Boæiñ. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. V.). a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. 1.000 u periodu od 2001. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. a ceo prevoz postaje jeftiniji. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. Ekonomski fakultet. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. grana) prevoza. kanala. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. 2001. privrede. Tako je omoguñena jednostavna. a prevaziãli nedostaci. 1994. pruga. Beograd. European Transport Policy for 2010. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje.5. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. 18 . U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h).35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. cevovoda.34 Zemlje EU. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. 36 White Paper. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. str. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika.

Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. prva nezgoda je sluåajna.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. s pravom. te ranije pristupile njegovom reãavanju.1. Dakle. pre svega.4. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu.4. za naãe potrebe. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale).000 stanovnika. probleme ukljuåivanja motora itd.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. niti su na isti naåin reãavani. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. Ovo je razumljivo. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). 1. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. nisu bili na isti naåin tretirani. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se.4. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. UVOD 1. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka.1. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. smatralo liånim problemom korisnika vozila. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Kad neko ima prvu nezgodu. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. popravkama. Ovo se. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. Razvijene dræave su ranije imale problem. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?).

a posebno u razvijenim zemljama. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. 1896). 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. Ovo je i bilo prihvatljivo.Lipovac.000 stanovnika). a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). 1898). Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. Dakle.42 Prva faza je. Naime. 20 . niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom.2. 40 41 42 Dakle. Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. åak i u svetskim okvirima. u prvoj fazi. za veñinu razvijenih. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. P. 1834). åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. 1.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. veka. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. trajala do tridesetih godina 20.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. a posebno u razvijenim zemljama. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta).4. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. Automobili su predmet divljenja okoline. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement).

ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. 21 1. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. 1. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. postoje grupe ljudi koji su.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja.4. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. pored pravnika. zbog svojih psihofiziåkih osobina. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. pa i saobrañajnim nezgodama. Dakle. skloni svim vrstama incidenata. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. Dalje se razvijaju teorija i praksa. broj nastradalih u nezgodama itd. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz.3. 46 Prema teoriji sklonosti. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. UVOD . ali na dobrovoljnoj osnovi. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering).) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). ali nezavisno i izolovano. U reãavanje problema. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. Dakle. Japan i druge. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti).) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan).4.1. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda.

Ãtetne posledice saobrañaja. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. Naime. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. nego njihove pojedinaåne greãke. kao na primer: ograniåenja brzina. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. standardi u pogledu bezbednosti vozila. projektanta vozila i psihologa). U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. P. Meœutim. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd.Lipovac. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. Na osnovu empirijskih istraæivanja. kacige. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. 22 . sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. sigurnosni pojasevi. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. ãto nailazi na otpor kod korisnika. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike.

Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. patnja. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. 3. 51 Na primer.). ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. Bezbednost saobrañaja. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. R. broj nastradalih itd.). vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju.51 1.. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo.0003P(N/P). Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. Meœutim. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. str. sistemske analize. Struånjaci. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. 23 1. sa razvojem saobrañaja. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. Beograd. Saobrañajni fakultet. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. sa porastom broja registrovanih vozila itd. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. UVOD . Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. najåeãñe. 50 Dragaå. teorije komunikacija itd. tako da se ne ometa njegov razvoj.). 1983. a automobil kao potreba savremenog åoveka. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. lekara i psihologa.1.4. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. Dakle. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. gubici i troãkovi).000 stanovnika). vezivala za pojedinaåne mere i probleme.4. sociologije. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo. Meœutim. Pored materijalnih posledica (ãtete.4. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. nauåna znanja su se.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. sa porastom broja stanovnika. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. 2 deo.

uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. do tada neviœen. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. na velika vrata. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. ekonomske i druge planove. materijalni. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). 2004.18 miliona ljudi. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. WHO. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). 7. Ove ustanove. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. 1998). Kontramere se preduzimaju na mreæi. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). u sve saobrañajne. milioni su bili hospitalizovani danima. 53 Ovi 24 ..53 U toku 2002. New York. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. popeti na treñe mesto. osnivaju se nacionalne. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. problemi u protoånosti saobrañaja. godine odnele oko 30 miliona æivota. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. 55 World Disasters Report. Bezbednost saobrañaja uãla je. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). Oxford University Press Inc.Lipovac. Ljudski. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. april 2004). nedeljama ili mesecima. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. 1998.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. u sudarima na putu poginulo je 1. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. New Delhi. P. Okuplja se. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. ali i u urbanistiåke. Procenjuje se da ñe se do 2020.54 U toku 1990.).

Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati.500 56.000 cilj za 2010: spasiti 25.700 42. do 1993. u periodu od 1972.100 55. .400 49. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije.nacionalni podaci. Umesto ranijeg prihvatanja problema. UVOD . njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).400 55. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.900 70. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.800 50. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara). 25 1.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).000 46. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti). 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.57 Na teritoriji SR Nemaåke. u teoriji.200 50000 50.300 46. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9.200 27.500 29.4.700 30000 31.000 25.300 60000 59.1 hiljadu). 56 Dugo je. sa procenom plana smanjnja do 2010. do 2005.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama). EU od 1990.000 36. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.200 54.700 37. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.800 34.900 43.600 59. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima). u odnosu na strateãki plan.500 61.4 na 48.1.100 40000 39.300 66.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.1. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92.5 na 4.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: .400 41. 70.

OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. ako se ne preduzimaju nikakve mere). pojam materijalne ãtete i dr. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. Ciljevi su precizniji. a u zavisnosti 26 .Lipovac. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. Meœutim. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. Dakle. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja.5. P. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. pojam nastradalih. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. tj. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje.).).). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. pa i ãire. vizija su bezbedni putevi. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. Dakle.

– poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. – osnivanje drugih koordinacionih tela. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. odmah. cilj Kanade je da u 2001. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. Vlada bi trebalo da. u ãto krañem periodu. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. Primera radi. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. cilj Nizozemske je da u 2000. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije.1. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama.5. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. kratkoroånih mera. u razvijenim zemljama. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). formira struåni tim koji ñe. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. cilj strategije u Australiji je da do 2001. UVOD . – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. 58 Na primer. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. imaju najbezbednije puteve u svetu. u skladu sa usvojenom strategijom. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. – osmiãljavaçe programa hitnih. 27 1. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. Vlada bi. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. a koji su UN prihvatile kao preporuku. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. finansijske i svake druge podrãke. tako da u 2000.

U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. a u Tabeli 1. prvi put posle neprekidnog porasta. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. u periodu od 1970. 28 . do 1995. ostvareni su znaåajni pozitivni. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. U Tabeli 1. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. Krajem 20. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. S druge strane. ka zemljama u razvoju. u periodu od 1970. 59 Na primer.Lipovac. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. P. do 1980. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje).9. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. u Japanu je.6. uz tendenciju brzog rasta. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada).1. od 1960. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava.59 S druge strane.000 vozila. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. a zatim i ka nerazvijenim.3. 1990). u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti.6. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. 1995. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. 1. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). Æeneva. praktiåni rezultati. U Danskoj je. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan.2. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama.

1965. 1995. 2000. 2004.761 229.565 151 321 151 975 8.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15. 1985.812 7. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955.633 6.767 85.657 43.373 7.207 6. 1960. do 2005.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.635 8 194 38.641 37.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1.339 44.336 242.930 98 243 18.744 49.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.126 54826 62446 50.340 6.034 224. . pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost.2. 2005.949 121.065 42. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48.117 213.946 8975 8801 31.770 24302 23834 63473 115295 V. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38. Naprotiv. 1970. na svojim primerima.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182.6. 1980. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.1.956 42. 1990.626 15. 1975.

Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. 1970. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. 1965. 1995. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu.Lipovac. 1980. P. Naime. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1985. 1975. 2005. 1960. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). do 2005. u periodu od 1955. 2000.3. 1990. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 .

odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi.6. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. . saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. 1. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). Sa Slike 1.2.2. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti.2. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja.1. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Imajuñi ovo na umu.

U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. Turska. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. kao i tzv. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. – dræave koje. ne razvijaju teoriju. Neke nerazvijene zemlje.Lipovac. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. Turska spada u prvu grupu dræava koje. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. Slika 1. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. Æeneva. 1995). S druge strane. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. Prihvañene 32 . u naåelu. niti su zapoåele upravljanje. niti teorijske modele i procedure. P. od 1960. zemlje u tranziciji.3. S obzirom na to da nisu. do sada.

Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. Meœutim. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja.6. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. u naåelu. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. do sada. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. Zbog njihove snage i vitalnosti. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. Meœutim. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. 1995). SFRJ. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. Ipak. UVOD . Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. da se moæe smanjivati. odnosno njihovom implementacijom. Æeneva. ove ustanove neprekidno.4. od 1960. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. ali sa tendencijom rasta. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. broj nastradalih i druge ãtetne posledice.1. struåno 33 1. Konaåno. Slika 1. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Ove zemlje. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost.

vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. nemaju struåni. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Æeneva. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. 1995). slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. od 1960. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. preispituje.5. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. do 1993. Ove dræave redovno donose. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America.Lipovac. taksi goriva i sl. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. niti finansijski autoritet. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. Pojedini. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. P. Dræava nema prihvañenu politiku. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Slika 1. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Iz godine u godinu objektivno se prati. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. u duæem vremenskom periodu. Francuska. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. politiåki. Krajnji rezultat ovakvog. Tako je od 1975. na nauånim osnovama zasnovane. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem.

Æeneva. 1995). ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. . Naime. do 1993.3. Naime. u duæem vremenskom periodu.6. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Tako je od 1970. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. od 1960. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti.5 hiljada godiãnje. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da.6. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. 1. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Meœutim. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. 35 1. Danska. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja.1. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. Primera radi u Francuskoj je. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate.6. Danas. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8.

M. stvaranje. 208. M. Uvod u saobrañaj 1. deo. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. 1993. Automobilizam u Srbiji 1903-1933.. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. 2002. European transport policy for 2010.. Novakoviñ. 157. Oxford University Press. Grupa autora. M. 2000. Beograd. i Vujaniñ. White Paper. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. Time to decide. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. 356. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. str. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. 36 . R. 240.. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. Saobrañajni fakultet. 2001. Saobrañajni fakultet. Adamoviñ. i Boæiñ. 368. 2005. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. 1999. str. S. str. Saobrañajni fakultet.. Æeneva. Ekonomika saobrañaja. Saobrañajni fakultet. P. str. str. knjiga 1. Uvod u saobrañaj 2. Literatura Adamoviñ. Bezbednost saobrañaja 2. European Commission. str. 239. Beograd. V. Word Disasters Report. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. Ekonomski fakultet. Beograd. 1994. Beograd. Beograd. Dragaå. ali i ãire.Lipovac. 1998.

Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju .2.2.6.1.5. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2. Pojam saobrañajnog prava 2. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.3.4. Subjekti saobrañajnog prava 2. Izvori saobrañajnog prava 2. Predmet saobrañajnog prava 2.

. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme. privredno. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. ustavnost. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. u obligacionom pravu itd. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. u graœanskom pravu.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. Sa druge strane. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. primat meœunarodnih izvora prava. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. 1.e do 565. zakonitost itd. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. Ovo je znaåajno i za policiju. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. Ovo je najkonkretnija.. godine p. u upravnom pravu. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka). Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu.n. godine p. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761..2. ali ima i znaåajnih specifiånosti. 3. .). koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi.e (Julije Cezar je 50. u meœunarodnom pravu.) 39 2.1.) Meœutim. godine p. a naroåito za saobrañajnu policiju.e. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. praktiåna definicija saobrañajnog prava. 2.n..e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. koji je donet oko 2000.. godine n. meœunarodno.n. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu.

projekat E-puteva). standarde. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). kao i predstavnike SAD. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti.2. 2000.2 Ova strategija. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Afrike i Amerike. rezolucije. P. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. agencija i drugih nevladinih organizacija. 3 Komitet je. Konaåno. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. 40 . do sada.3 preporuke i druge dokumente UN. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. Paris. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. a zatim putem preporuka. pripremio preko 500 rezolucija. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. U nizu vaænih dokumenata. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. PRI. Azije. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. izveãtaja radnih grupa i dr. Kanade. Japana i Australije. 2 2. regionalni i lokalni faktori. rezolucija. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. Osnovan je 1947. sporazume. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer.Lipovac. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja.

podræava razliåite baze podataka. odnosno bezbednosti saobrañaja. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. Tako. 41 2. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. pored SAD. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. kontejnere. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. prevoznike. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. Meœunarodni komitet za alkohol. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA).2. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). pa i u vezi saobrañaja. puteve. za glavne meœunarodne puteve.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava.svojih ålanova. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. za integralni transport itd. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). S obzirom na to da EU. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). na primer. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. za meœunarodni prevoz putnika. palete itd. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). Ovi standardi su obavezujuñi. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja.2.). pa i bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. Okuplja predstavnike 30 dræava. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. tj.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. SAOBRAÑAJNO PRAVO . sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. Obe baze podræava OECD.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika .

pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. sporazuma. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. u Rusiji. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. rezolucija itd. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). Meœunarodna unija za javni transport (UITP). Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. Zatim je Rusija. veku. ne poznaje granice.Lipovac. Na primer. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. saobrañaj. pratiti njihov rad. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. protokola. poåetkom 20. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). Zato je 1909. S jedne strane. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. 42 . danas. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. S druge strane. ali i u okruæenju.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. veka inovirala i izmenila svoja pravila. a posebno bezbednost saobrañaja. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. Dakle. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja.). P. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. Zato je. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila.

sporazumi transportera.3. serija pravilnika. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. rezolucije. direktive i preporuke. nadleænosti i sankcija. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. odluka i uredbi i sl. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. niti sankcije. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. bilateralni i multilateralni sporazumi.3. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza.2.3. . podzakonskih akata na nivou dræave. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. ujednaåeni uslovi rada. a posebno bezbednost saobrañaja. Izvori saobrañajnog prava 2. 2. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. 2. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2.2. odreœuju opãte uslove poslovanja. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. meœunarodni protokoli. meœunarodni standardi.3. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. æelezniåko saobrañajno pravo. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. pomorsko pravo. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. Kada se jednom prihvate. Polaze od nauånih dostignuña. rezultata istraæivanja. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije.1. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. Sa druge strane. postojeñe prakse. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju.

Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. ugovori. 12/60. opãta pravna naåela. akti). a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. sporazumi. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. Dodatak. 16. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. To nije bio razlog da te zemlje. 1926). Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. br. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu).3. Istorijski gledano. gde je spadala i Srbija.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. vozaåe. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). 1921). protokoli. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. septembar 1950). 1926). decembra 1943). prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. akti preduzeña. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. doktrina. koji se i danas primenjuju. 11. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. oktobar 1909).3. 15. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. za naãe potrebe. P. 44 . – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). 2. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz.8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. Sve bi smo ih. uredbe i sl. 1949). uzanse. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu).

1. Konvenciji je do kraja 1999. septembar 1949. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. 30/74. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. mart 1958)16 itd. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. godine – stupio na snagu 7. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. zvuåna i svetlosna upozorenja. br. januara 1976). SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. 13/57. 19. 1. 8.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. br. br. odredbe o peãacima i vozaåima. 3/78.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. juna 1979). 20. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. novembra 1968. 45 2. 8/59. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). br. manevrisanje vozilima.15 U odnosu na motorna vozila. br. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. maj 1971.3. novembra 1968).2. mimoilaæenje. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. maja 1977. 1968). osvetljenje vozila). preticanje.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. 4/91. stupio na snagu 10. 9 Konvencija je stupila na snagu 21.9 koja kao najvaænije odredbe.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. 8/77. zaustavljanje. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. 5/62. br. avgusta 1960). stupio na snagu 5. u Beåu (Æeneva. decembar 1957. . 15. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. jul 1970. br. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. saobrañaj na putu i na raskrsnici. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. br. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 1926). 6/78). ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. 13. pristupilo 58 dræava. brzina vozila. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. 13/57). sadræi: definicije saobrañajnih termina.

mart 1973). Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. kakva je naãa. EU inicira. velikim meœunarodnim uticajem EU.4. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. pa i saobrañaja. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. 46 . 2 2. septembar 1970). – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). odluke i standarde nacionalnog znaåaja. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. maj 1955). januar 1962). velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. decembar 1972) itd. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. septembar 1957). mada formalno nisu ålanica EU. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1.Lipovac. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. pravilnike. uredbe. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. P. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem.3. Posmatrano kroz bliæu istoriju. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña.

29/90. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. javni putevi i obavljanje prevoæenja. br. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). 13/93. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”.3.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). 67/93 i 48/94. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. br. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). br. br.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). 80/89. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). 67/93. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. 22 “Sluæbeni list SRJ”. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). itd.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. 53/82. uputstava. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. 52/91. 60/98 i 5/99. br. 28/91. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. br. 50/88. 19 “Sluæbeni list SRJ”. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 53/93. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. 53/93.22 Pored Zakona.2. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. 48/94 i 42/98. 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 46/95. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 24/ 94. 5/86. odluka. 63/88. br. 26/95. 46/91. 47 2. 41/94 i 28/96. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. 34/92. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. 15/84. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove.

8/91. preduzeña. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata.4. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. a posebno prava i obaveze prevoznika. poãiljaoca. organi i dr. br. 44/91 i 87/92. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. 7/91. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. poãiljaoci. Na primer. 48 . kao fiziåka i pravna lica.. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. (putnici. kondukter. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje.Lipovac. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. 2. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. jer su meœusobno isprepletani. putnika i primaoca. stjuardese. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari.5.). niti vrãe prevoz.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. P. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. 2. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. – saobrañajno osoblje (vozaå. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti.. primaoci).

(na primer. skladiãtenje. organi za saobrañaj itd. 1994. Dakle. kontrole i upravljanja saobrañajem. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. zastupniãtva. izdavanja isprava za saobrañaj. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. uzansama i drugo. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. str. obavezama iz saobrañajnog prava. registracija vozila itd. 2. direkcija.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. 213. VÃUP. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). agencijski poslovi itd. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu.). – preduzeña.). – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. ona nije dovoljna. prevozu u drumskom saobrañaju (17). Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani.2. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. preduzeña za odræavanje puteva.)..6. S. auto-ãkole. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. poslovi osiguranja i sliåno). Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. osiguranja. zastupniãtvo. javna preduzeña ili privredna druãtva. 49 2. Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon.6. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. predstavniåki i agencijski poslovi.). Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. policija. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije... zdravstvene ustanove i sl.

50 . ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. mesto ugovora. – putnik . U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. mesto utovara. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja.6. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. ukljuåujuñi i prikolicu. u svoje ime. relaciji. na osnovu ugovora. a za raåun drugog lica. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. a koje putnik sam åuva. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. predaje stvari na prevoz. P. – poãiljalac – lice koje. 2. mesto polaska. mesto opredeljenja. primi stvar predatu na prevoz. trenutno. Pored navedenih pojmova i izraza. – naruåilac prevoza – lice koje. mesto istovara itd. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. koja je sastavni deo vozila. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza.1. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. relaciji i naknadi za prevoz. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. Forma ugovora je razliåita.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica.Lipovac. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora.

Prevozilac je duæan da preveze prtljag. teãko pijanstvo i sl. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. u vreme i na naåin kako je ugovoreno. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. pa putnik zato odustane od prevoza. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). ukoliko prevoz kasni. Meœutim. U vanlinijskom prevozu putnika. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. troãkove (do 10%). U sluåaju prekida putovanja. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. Meœutim. u ovom sluåaju. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. uz posebnu nadoknadu. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. primereno vrsti i duæini putovanja. on ima pravo na povrañaj prevoznine. Pored uobiåajenih uslova prevoza. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. zadræati samo administrativne i dr. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. zbog zaãtite drugih putnika.2. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu.6. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca.). Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. 51 2. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. Prevozilac ñe. . Putnik ima pravo da odustane od prevoza. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. niti da ometa druge putnike. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom.

po putniku. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. po putniku. U tom sluåaju.000 nemaåkih maraka. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. do 61.Lipovac. dok se putnik nalazio u vozilu. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. Konaåno. do 182. 52 2 . Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. teret dokazivanja je na putniku. P. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. naknada moæe biti i veña. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. zavisno od stepena krivice prevozioca. Na primer.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. pada na prevozioca. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. Moguñe je. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. do 730 nemaåkih maraka. Åak i ako bi se. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. ugovorom. u skladu sa zakonom. na zahtev putnika. Dakle. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog.000 nemaåkih maraka. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. U suprotnom. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. Teret dokazivanja odgovornosti. do dvostrukog iznosa prevoznine. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). ulazio ili izlazio iz vozila. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. odnosno 1. – za telesno oãteñenje. Meœutim. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete.

Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. Najåeãñe se. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan.2. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. Rokovi teku od dana saznanja. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. Sa druge strane. zakonom predviœenih. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. Konaåno. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Naime.2. Prvo. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. otpremnica i sliåno). niti spreåiti. Primera radi. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik).6. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. 2. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. Sa druge strane. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete.6. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. 53 2. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. osim kada on dokaæe suprotno.

utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. Kada poãiljalac utovara robu. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). P. pored opãtih pravila obligacionog prava. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. 26/95. 54 . smeãtaja tereta u vozilo i dr. Po pravilu. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. da promeni relaciju. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz.Lipovac. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. da robu proda itd. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. osim u pomorskom. vaæe i posebna. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. gde se zakÿuåuje teretnica. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. Dakle. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. da promeni krajnju destinaciju.). Obaveze prevozioca i poãiljaoca. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. br. izdavanjem tovarnog lista. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. kako bi se. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. da promeni primaoca. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. a istovar primalac. o åemu ñe kasnije biti reåi.

prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. – rok prevoza. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. Dakle. posebnom izjavom (indosamentom). Njime. 2. – pisak isprava koje se prilaæu. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. uputstvo o rukovanju. – podaci o poãiljaocu. troãkovi. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. – pouzeñe.6. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant.). – roãkovi koje preuzima poãiljalac. – podaci o prevoziocu. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. – naåin utvrœivanja koliåine. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. posebna vrednost stvari. – podaci o primaocu. a na ostala dva primerka. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. – podaci o vozilu.prenosilac). veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. 3. koliåina. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. Åesto se izdaje 55 2.2. – uputstvo o osiguranju. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. – odaci o stvarima (opis. uputstvo o carinjenju). kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. primalac i dr. U tom sluåaju. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1.

CEMT (2002).. PRI. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. K. 29. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). Lisabon. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. 56 . International Road Safety Strategy. 1994. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. Sliåno kao u prevozu putnika. Beograd.. Tom 1. P. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Zemun. Meœunarodni ugovori. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose.. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). Primera radi. niti izbeñi. Resolution adopted by the General Assembly. VÃUP. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. 57/309. a teret dokazivanja je na prevoziocu. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Bezbednost saobrañaja. Literatura Pantazijeviñ. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. Dujkoviñ. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. V. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. VÃUP. Kçiga 6. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. Global Road Safety Crisis. 2000.Lipovac. Dakle. 2000. P. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. Sluæbeni glasnik. VÃUP. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. S. Committee of Deputies.). sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. Lipovac. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. do 1/3 prevoznine.2003. Zemun. European Conference of Ministares of Transport. Beograd. O ovome odluåuje sud.. Todoroviñ. White book. kvarenje robe. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti.5. i 2.

2001. ETSC. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 2002. Past. 2000.6. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. 2000. 125 final. Brussels. pri. 125 final. A Strategy for EU Transport Research. Centrres for Desease Control and Prevention. COM. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. World Disasters Report. 2002. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Brussels. CEMT/CS(2000)7/PROV. National Centre for Injury Prevention and Control. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. 2000. 2000. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2001. COM. 1977. ETSC. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety.2. WHO. Lisabon. Brussels. 2000.

Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.2.6.3. Nauka i saobrañajna nauka 3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .1. Metode bezbednosti saobrañaja 3. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.4.7. Nauåne metode i metodologija 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.3.5. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.8. Teorije saobrañajnih nezgoda 3.

predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. a ne da se izoluje jedan deo znanja. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. 61 3. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. javila se potreba za grananjem nauke. Naime. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji.. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. M. 3. do odreœenog istorijskog trenutka. Beograd. metode i praktiåne ciljeve. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. str. Konaåno . Nauka se stalno unapreœuje i razvija. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Sa porastom ljudskih znanja. niti nezavisne jedna od druge. nisu potpuno posebne.3. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. a ne celovit sistem. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. odrediti njen predmet. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. 1999. Danas je najåeãña podela na prirodne. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. Uvod u saobrañaj 1. Saobrañajni fakultet.1. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. tehniåke i druãtvene nauke. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno.

regulisanje saobrañaja. bezbednost saobrañaja itd. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. saobrañajna geografija. Ona je nastala izdvajanjem. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). organizacija prevoza. saobrañajna psihologija. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. teorija saobrañajnih tokova. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. projektovanje saobrañaja. s druge strane. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. saobrañajno pravo. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj).Lipovac. treñe u prirodne. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. Meœutim. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. Razvoj saobrañaja. druãtvene okvire. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. saobrañajna istorija. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). Takva je i bezbednost saobrañaja. saobrañajna logistika. 3. planiranje saobrañaja. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). saobrañajna pedagogija. ekonomika saobrañaja. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. druge se svrstavaju u druãtvene. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. 62 . a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. porast opãtih znanja. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. 2U pravom smislu reåi. upravljanje saobrañajnim procesima.2. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. javni gradski prevoz. druãtvenim ili tehniåkim naukama. pa i na primeru saobrañajne nauke. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. P. tehniåkih i druãtvenih nauka.

poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. Ipak. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda.1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .3. Bezbednost saobrañaja. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja.3. ekologije itd. saobrañajne logistike. socijalno zagaœivanje sredine itd. principi rada razliåitih motora. ali i druge discipline saobrañajne nauke. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. psihologije liånosti. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. statistike. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. 63 3. zauzimanje æivotnog prostora. organizacija i eksploatacija saobrañaja. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. kao retko koja druga nauåna disciplina. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. saobrañajne psihologije. menadæmenta i upravljanja. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. vremenom. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. procesa sudara itd. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. negativni socijalni uticaji saobrañaja. Sa druge strane. ni u pogledu predmeta izuåavanja. postaju sve znaåajniji. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. U uæem smislu. niti izolovana nauåna disciplina. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.3. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja).3. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. integralnog transporta. Sa druge strane. Naime. regulisanja saobrañaja. saobrañajne nezgode su. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. Znanja prirodnih nauka. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. ni u pogledu metoda istraæivanja. tehniåkih i druãtvenih nauka. na danaãnjem nivou razvoja. saobrañajnog prava itd. a posebno znanja iz matematike. 3. ali i najãire javnosti.

ipak. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. P. Meœutim. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno.3. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. vazduãni jastuci. Na primer. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja.3. 64 . odnosno kako smanjiti broj nastradalih. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode.2.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Dakle. sa niskim rastinjem oko puta. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.). Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. veñ. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. stanje puta. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. Na primer. desi saobrañajna nezgoda. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. Meœutim. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju.Lipovac. Naime. nasloni za glavu itd. 3 3. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. kada se. dogodile.3. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. odræavanju i eksploataciji puteva).). Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode.

pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. induktivni i deduktivni metod. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. Prosveta. M.4. metod eksperimenta i metod posmatranja. metod analize. ali mogu poveñati posledice ili. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. 4 Vujaklija. ali poveñava broj obaranja peãaka). – pozitivni uticaji na aktivnu. åak izazvati smrt suvozaåa. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. tehniåkim i druãtvenim naukama. 3. 559. u razliåitim situacijama3 (na primer.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. metod sinteze. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno.4. Metod (gråki methodos ili lat. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. veoma skupo. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj.). a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer.3. åoveka. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. ali moæe povrediti lica u vozilu. Beograd. Leksikon stranih reåi i izraza. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. Ipak. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). 1980. po pravilu. Veoma retko neki element vozila. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. Tu su metod apstrakcije. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. 2. u proseku.. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. 65 3. str. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim.

M. metod posmatranja. K. izuåava njihovu zasnovanost. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. itd. 1997. Åigoja ãtampa. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. Kriminologija. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. bez primene metodologije i metoda. 6 Lukiñ. Meœutim. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. citirao 7 Ãuãnjiñ. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. str. 1998. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. str. logia – nauka. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. sinteza. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. str. 9 Vujaniñ. generalizacija. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. dedukcija. 88. efikasnost. Zato su vaæni metod i metodologija. Œ. Beograd.Lipovac. 13. M. Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd. 1981. metod eksperimenta... R. Metodologija. Beograd. Peåujliñ. 8 Iniñ. 5 Ignjatoviñ. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju.7 Na primer.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. opãte logiåke metode su: analiza. prednosti i nedostatke.. Zbornik radova. P. Beograd. 58. Nomos. tako i posebne nauåne metode.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. apstrakcija. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. str. Œ.. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. vrednosti i oblasti primene. 1999.. to ne bi bilo pouzdano. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. Novi Sad. Metodologija (gråki methodos – put. M. tj. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. indukcija. metod anketa i intervjua. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). Uvod u sociologiju.. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. Metodologija druãtvenih nauka. 3. 66 . i Lipovac. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. nesistematskim radom. str. FTN.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. 126. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. naåinom na koji ona predmet saznaje. Savremena admi- nistracija. 2000.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke.

ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. u nastavku. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda.. Beograd. 1964. Saobrañajne nezgode. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama.1. 67 3. lenjir). standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. ãirine puta. 3.5. broj nastradalih u nezgodama itd.). Meœutim. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. Primera radi.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. Socioloãka imaginacija.2. saobrañajni protok. R.5. 139.5. 3. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. Pri tome se koriste direktni i indirektni. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. U bezbednosti saobrañaja.3.5.). broj nezgoda itd. radijusi krivina itd. Na primer. ne znamo duæinu deonice puta. Primena statistiåkog 10 Mils. pantljika. primenjuje se metod merenja. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. str. brzine kretanja vozila. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. Mere se razliåite veliåine. Zato ñemo. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja.

ove evidencije nisu organizovane. a posebno taånost zakljuåaka. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). za preciznu analizu mesta kontakta. 11 Na primer. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. u naãim uslovima. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). Sa druge strane. Meœutim. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. o vremenu.Lipovac. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. u Srbiji se od 1. o licima i o samoj nezgodi. a danas se. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). mogu se koristiti razliåite baze podataka. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. brzina uåesnika u nezgodi. 1996. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. 68 .11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. o vozilima. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. u Srbiji. o putu. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. P. niti pokretan sudski postupak). da se odredi tip nezgode. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. ako ih uopãte i vode. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni.12 Zato se slabo koriste. Meœutim. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. bez obzira da li je vrãen uviœaj. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. Meœutim. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). ove evidencije nisu standardizovane. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. niti pouzdani u svim sadræajima. Neposredno posle saobrañajne nezgode. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode).

primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. skale procene i testovi. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. 69 3. CEMT i druge institucije. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. ni ove baze nisu automatizovane. intervju. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. brzinama. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. Ove baze podataka nisu standardizovane.5. mehanizmu sudara. Metod ankete Anketa (lat. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. inlquastia.3. tipizacija saobrañajnih nezgoda. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. pa se nedovoljno koriste. o sankcijama. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda.3. na skali od 1 do 5). Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. automatizovane. uoåavanje veliåine problema. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. 3.5. niti uvezane. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). Na primer. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). fr. EU. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. UN. Meœutim.

5. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. struånjaci za planiranje. sistematski i svrsishodno sprovedeno. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. vozaåa. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode. projektanti reæima saobrañaja. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama.4. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. mesto i naåin posmatranja. o kontramerama koje preduzimaju. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. 3. razlozi za uåestalost propusta. o tome koje su to opasne situacije. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa.. sudije. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju.Lipovac.). vaspitaåa. 70 . predstavnici odgovornih subjekata itd. nastavnika. tuæioci i drugi pravnici. peãaci i ostali) o shvatanju problema. roditelja. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. ponaãanje uåesnika u saobrañaju.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. subjektivni stavovi raznih subjekata. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. o kontramerama koje predlaæu itd. policije itd.. P. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. koji pripadaju riziånim grupama.

a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza.3. 113. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju.5. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila.5. Eksperiment se unapred dobro planira. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. str. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. EU. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). OECD. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. 71 3. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. puta i okoline. a ãta ne. a zatim formira dokumentacija. konflikta ili druge saobrañajne situacije. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. ali i razgovore i ankete. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. realizuje se po utvrœenoj proceduri. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .5. da se organizuje periodiåno. Obavljaju se u vezi nezgode. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). 1998. 3. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima.

18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. udari otpozadi itd.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). od 2000. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. 72 . Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. osiguranike. ali i na svetskom nivou. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama.).17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. boåni sudari i udari. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. åeoni delom povrãine. u Virdæiniji. donosioce odluka. nasloni za glavu itd. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. kao i obaranja peãaka. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina).000 $ na nekoliko desetina dolara. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. celom povrãinom ili delom povrãine. testovi prevrtanja vozila. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. Naime. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). vazduãni jastuci. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. ipak. Posle objavljivanja nekih rezultata. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP.Lipovac. prevrtanje vozila. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. dese (pasivna bezbednost). u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. VRC je otvoren za televiziju i javnost. proizvoœaåe automobila i ostale. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. boåni i udari odpozadi). Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila.. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. P. ali i javnosti. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. 16 Research Center.

Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD).highwaysafety. 37. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate.5.3. kada se izvrãi 21 Na primer. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). U toku 2002. 3. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. pri izboru vozila.5. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera.5. 3. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. str.6. rezultati USNCAP testova.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . u cilju sagledavanja efekata. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu.org mogu se nañi 22 Status Report.7. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. vozaåa itd. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. delimiåno. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Zainteresovani kupci. Metod komparacije moæe. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila.22 S druge strane. SAD. Vol. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. ugroæenost. a rezultate objavljivati. izmeœu pojedinih regiona. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite. 2. Na primer. 4. No. Na priumer. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. 73 3. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila.Arlington. izmeœu pojedinih mikrolokacija. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. na adresi www. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. kod izbora vozila. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). 2002.

sudije. odabiru metoda i definisanju oåekivanja.5. 3. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. tuæioci i sudski veãtaci). Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja.5. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). razgovorima itd.Lipovac. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. Na osnovu profesije. 3 3. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. anketama. tribinama. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci.9. kako bi se mogli reãavati. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. P. promovisali ideje i kon74 . a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja.8. otvorenim radio i TV emisijama. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. koji projektuju saobrañajnice. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. To se moæe postiñi konkursima.

n = 0. 75 3..6. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. verovatnoña da neki vozaå.za. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). 3.e . 1. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. tj. 3.. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. 2. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. 3.. Dakle.. Meœutim. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere.6. 2. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja.6. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. ako su dogaœaji retki. – teorija zaraze.3. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli.1... 3 . odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña...23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. . – teorija sklonosti i – spell teorija.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe. 1. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. u posmatranom periodu)..

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). 83 3.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca.000 stanovnika u Australiji. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). na primer. Meœutim. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. bila su 30. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. Slika 3. ãto dovodi do opadanja smrtnosti.1. a 1995.3. 1970. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD.6 u 1995. Na primer. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. Japanu (547). u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. Smrtnost na 100. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD.4 (1970) na 11. zbog moædanog udara. u toku 1998. Tako. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757).000 stanovnika. OECD i Australija. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. zbog kancera. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. doãlo je do pada na 11.). zbog nezgoda na radu itd. 35 Prema podacima KEMT.2.7.

5 22.6 12.5 9.8 18.2 16.6 – 15.8 1980.8 14.1 13.8 – 24.3 22.9 14.4 14.3 15.7 20.Lipovac.1 1990.3 11.0 28.5 39.6 25.0 19.9 11.5 9.1 – 8.6 27.4 18.0 28.4 1975.9 5.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.7 16.0 12.5 10.8 – 18. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.8 23.6 13.7 – 16.5 19. Smrtnost na 100.8 23.0 14.4 34.4 27.5 – 17.3 19. P.0 19.2 23.2 21.7 9.0 16.2 8.3 – 15.2 19.9 32.9 31.7 13.4 13.5 11.1 19.7 27.6 16.7 6.5 17.8 32.6 33.5 17.4 9.7 13.6 16.2.5 18.3 28. 13.1 22.7 12.7 12.5 13.3 17. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.7 25. 26.4 17.3 11.6 14.0 11.2 18.2 9.0 21.6 22. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.5 16.0 1995.3 26. 30.3 14.4 24.4 9.5 10.1 20.5 7.3 19.9 14.9 20.7 10.1 16.9 14. 18.7 18.8 23.1 12.3 10.6 9.2 15.3 13. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.3 22.2 – 16.6 15.6 15.0 – 24.2 15.5 31. 22.2 11.0 14.6 20. a posebno saobrañajni rizik.6 14. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.5 24.7 9.4 19.7 – 13.2 7.0 22.4 11.5 16.4 11.0 11. 84 .1 11.0 – 18.5 10.9 – 12.5 21.0 25.2 11.6 23.9 9.4 15.9 8.1 1985.4 15. 11.6 9.0 13.3 20.1 20.

Australija je zabeleæila 1.6 2.9 4.5 – 2.1 1. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.5 2.9 2.000 reg.0 85 3.3 6.1 2.5 3. vozila (milion) 11.1 25. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . vozila 1. Tabela 3.7.3.8 1.1 2.1 poginulih na 10.0 1.3 4. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.0 1.8 2.4 2.6 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.0 4.0 – 6.5 1.3 1.0 smrtnih sluåajeva na 10.0 3.7 18.3 smrtna sluåaja na 10.8 4. U toku 2001.3. Na primer.9 – Smrtnost na 10.4 5. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 2.0 smrtna sluåaja na 10. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.4 4. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1. u Srbiji je bilo oko 8.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.2 28. 1995.000 registrovanih vozila.000 registrovanih vozila.000 registrovanih vozila.000 registrovanih vozila).1 2.3 5.1 17.000 registrovana vozila).8 smrtnih sluåajeva na 10.2 2.8 3.8 3.7 0. Registrovana vozila.3 35.8 3.1 1.5 0.7 2.5 47.8 2.7 1. 1995. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.2 72.7 2.

Lipovac. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama.2. Smrtnost na 10. Slika 3. 1995. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. P. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. Na primer. 86 . Obiåno se poredi sa zemljama OECD. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. uspostavljeni trend je nepovoljniji.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD.3.000 registrovanih vozila.

0 u 1995.7 1.5 3. 3.2 2.4 3.3 11.2 6.9 4.1 4. Dakle.5 – 2.3 4. u ovom periodu.0 87 3.5 3.1 2.4 3.5 2.0 7.4 1985.0 – 3.8 11.8 3.9 4.5 u 1970.1 3.1 2.8 11.2 11.3 5.9 10.5 12.0 – 8.2 1990.0 na 1.0 3.3 1.1 7.7 3.1 9.2 1.1 2.3 4.4 4.0 2.4 2.3 1.5 11.2 2. u istom periodu.8 6. 4. nego ãto je prosek u zemljama OECD. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.3 – 5. 8.8 2.3 7.2 2.4.0 3.2 4.4 – 4.9 5. 5.6 6.5 2.6 2.2 6. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .3 – 9.6 – 8. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.3 2.9 3.7 4.7 10.0 1.6 2.5 1975.4 9.2 11. 2.9 2.4 4.8 2.2 9.0 15.2 2. 1970 – 1995).2 4.3 – 3.7 2.5 2.2 4. imala manji saobrañajni rizik.4 15.6 7.2 3.9 18.5 1.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.5 4.3 4.0 2.9 9.3 – 26.6 1980.2 8.1 4.000 registrovanih vozila).9 3.5 3. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.0 4.1 1. Australija je.8 2. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.7 6.4 4.8 4.7 4.5 5. na 2.0 3.3 2.7 5. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.6 11.2 16.0 – 6. Tabela 3.0 2.0 2.8 5.7 2.8 (smrtnih sluåajeva na 10.7 15.4 2. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.8 1.0 – 4.8 1.2 4.1 2.3 4.5 7.0 6.3.6 9.7 2.2 4.7 2.2 6.8 1995.4 25.7 – 6.6 3.7 – 9.2 – – 23.4 2.7 6.9 9. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 3.6 7.7.5 2. do 1980).3 2. 1.0 1.

Lipovac.08 a. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3.3 Motocikl 16. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd.33 0.0 0.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. Na primer. CEMT/CS (2002) 7/PROV. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. pa i ne koristi ovaj parametar. Meœutim.08 Automobil 0. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju.5. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. Tabela 3. Ipak.5 Bicikl 6.1 Autobus 0. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika. 8.8a Peãaåenje 7. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva).04 0. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT.4). 88 . saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. Ovo posebno vaæi za velike gradove. na raåun putovanja automobilom./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). Zato je. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. neophodno. on se sve viãe koristi. /htr. kada automobil izaziva i druge probleme. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja.

NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .3 1.6 – – 1. Australija je bila peta sa 1.1 – – – 1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.9 – 1.2 1. Tabela 3.8 – 1.8 – – – 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd.3.9 1. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.9 poginula na 100 milion kilometara). Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni). Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.4 – 1.7. godiãnje je bilo (u proseku) 1.3 –/- 89 3.1 0.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.8 1.6. u toku 1995. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.2 – 1.1 1.

srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. P. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja.3 (u 1995). Slika 3. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD.5.4 na 1.4. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. Na primer. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD.Lipovac.6 (u 1970) na 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. 90 . Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3.2 u istom periodu. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Na primer.

6 1.3 1.7 – 1. 3.9 – – – 6.8 3.1 2.2 5.9 / 1985.7 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.4 – 1.8 – – 1.4 – – 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.1 2.5 2.1 1.4 2.1 0.8 1.0 – – 1. do 1995.3 – 1.9 – 1.2 1.8 – 2.6 – – – – – – – 5.8 – 1.7 – – 2.1 3. 1.0 – 2.3 – – – 3.6 2.1 4.7 – – – 1. 1.8 2.9 – – – – – – – 3.8 – 1.4 3.0 5.9 – – 2.4 10.2 / 1990.8 – – – 1.6 – – 1. 3.9 – 2.6 / 1980. 2.7 6.1 – – – 1. 4.6 – – – 2.3 / 91 3.5 – 2. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .6 / 1975.9 – – – – – – 4.8 2.7 – – – – – 3.1 – 9.9 – 2.9 1.2 – – – 1.6 8.1 3.3 1.7 / 1995.4 1.7 1.2 – 1.4 – 1.4 – – 1.3 2. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.3.8 – 1.0 – – – – – – 9.7.1 3.8 – – 2. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.7.6 – 3.

Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja.38 Sa druge strane. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. Kod broja nastradalih. ali joã nije zaæiveo). 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. 92 . broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. ali i od raspoloæivih podataka. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña).39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). Na primer.000 vozila koja proœu putem. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. preœenu kilometraæu i transportni rad. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). od cilja istraæivanja. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. ovde su. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. broj saobrañajnih nezgoda. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. – broj nezgoda na 100. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. – broj nastradalih (poginulih. ali i najmanji uzorci).000 vozila koja proœu putem. P. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje.Lipovac. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta.

) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa).000 kilometara. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima.000 preœenih kilometara. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. vozaåa putniåkih vozila i biciklista. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. 93 3. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. 3.3. kao na primer: – broj nezgoda na 100. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina.7. kao na primer: – broj nezgoda na 100. most i dr. biciklista. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali.000 kilometara. suvozaåa.7.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. prevoj.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. na 100.000 vozila koja proœu putem.000 vozila koja proœu putem itd. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. kao na primer: – broj nezgoda na 100. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. putnika. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa.2.000 kilometara itd. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. na 100. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). na 100.

94 . Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. OECD. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic).). DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. tako da je sudar neizbeæan. u toku dva do pet dana.Lipovac. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. 106. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. Snimanje se vrãi dva do tri sata. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. a ãirina njegovu uåestalost. pa se nezgoda jedva izbegla. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. stepen koriãñenja pojaseva. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. ali preduzimaju radnju izbegavanja. niti drugih naglih reakcija. Oslo. ãta izaziva nezgode itd. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. broj pojedinih prekrãaja i sl. 1977. brzine. koji uåesnici ih åine. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. a na vrhu saobrañajne nezgode. 1998. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. rastojanja do taåke sudara itd.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. ako se njihovo kretanje ne promeni. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. str. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. S tim u vezi mere se vreme do sudara. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). vreme posle prekoraåenja. P.

). 18. do saobrañajnih nezgoda. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). u proceni razliåitih reæima saobrañaja. 1998. a analiza konflikata i pre posledica. 471-481.3. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. Dok je uzorak nezgoda mali. Vol.7. str. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. Accident Analysis and Prevention. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. OECD. 106. 1986. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 44 Hauer. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). 43 (Safety of Vulnerable Road Users. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. E.000 do 10. str. 95 3. preko konflikata razliåite opasnosti. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza).6..000 puta åeãñi). ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku. & Garder R. No 6. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica.

ciljeve i zadatke istraæivanja. P. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. Naime. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. vreme. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. 3 3.3. predmet. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema).).Lipovac. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. stalno analizirajuñi. korektnost i objektivnost analize. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. metod. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte.8.7. svakih pet godina i sl. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja.

aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. prema polu. vaæni objekti oko puta. uzduæni i popreåni nagibi puta. 97 3. Ureœenost okoline puta (nasipi. postojanje i stanje signalizacije itd. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. ãirina i kvalitet bankine. ekonomski standard. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. prema vozaåkom iskustvu itd. prema starosti.). suvozaåi. berme ili trotoara. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina.). postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. zabrane parkiranja i zaustavljanja. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). normativni ambijent. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. naåine regulisanja prvenstva prolaza. druãtveni ambijent itd. Zato bi pored broja. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. putnici. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. biciklisti. stanje privrede. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka.). preglednost na putu. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. postojanje i geometrija raskrsnica. struktorom. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta.). Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja.3. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). ambijent oko puta itd. prolasci kroz naseljena mesta. organizacija poslova saobrañaja. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom.8. useci. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. zabrane skretanja. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. peãaci i dr. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. objekti na putu i oko puta. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. motociklisti.

projekat saobrañajnih nezgoda. P. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). 46 Vujaniñ. 285. dr. uåesnicima. ispadanje.). sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda.. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. udar u objekat na putu. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). M. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. Saobrañajni fakultet. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. boåni sudar. boå45 Babkov. Moskva. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. Na osnovu topografske analize se izdvajaju.Lipovac. obaranje ili gaæenje peãaka. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. sletanju vozila sa puta (19-25%). na opasnoj deonici itd. tzv. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. sletanje vozila sa puta. okolnosti). vremenom dogaœanja itd. raskrsnice. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. sudar pri voænji u istom smeru. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). padanje iz vozila u pokretu. naåinom kretanja. posledicama. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. 1999. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). V.. uzrok nezgode i dr. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. 98 . vrstama. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). Srbije. U Srbiji bez pokrajina. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. str. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. 1982.F. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. prevrtanje vozila na putu. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. Beograd. sudar pri uporednoj voænji.

. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Beograd. Kriminologija. str. 99 3. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. a åesto ni tada). deo. 1994. M. 2002. str. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. i Vujaniñ M. 1997. Literatura Dragaå. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. 481. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. Ignjatoviñ..Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni fakultet. Miloãeviñ. R. Za one koji donose odluke. 356. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Åak i kada su ove procene sasvim grube. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Teorije saobrañajnih nezgoda. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. Beograd. S. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika.. Beograd. 1998.. one su veoma korisne. 400. 218. Saobrañajni fakultet. Novi Sad. Fakultet tehniåkih nauka. Bezbednost saobrañaja 2. Bezbednost drumskog saobrañaja. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. Iniñ. str. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. str. Nomos. Œ.

Vol. Beograd. 2000. M. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. 100 .Lipovac. 1982. E. Bezbednost.. 18. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. 1986. 2002. 471-481.. No 6.. 705-725. 1995. No 6. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. CEMT/CS (2002)7/PROV. 285. K. Present and Future Road Safety Work in ECMT. i Lipovac K. Åigoja ãtampa. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. str. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). Sidnej. Konferencija evropskih ministara transporta. & P. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. Accident Analysis and Prevention. Ãuãnjiñ. Izveãtaj iz 1995. 1998.F. Garder. 2001. str. Beograd. Lipovac. (Zbornik radova). str. 315. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. Moskva.. Hauer. str. Œ. Beograd. Babkov. 1999. P. Past. Metodologija. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique.. Safety of Vulnerable Road Users. V.

4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.2. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.3.4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.1.

opraãtajuñi putevi . porodica. & R. oprema vozila. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. 95(5). 3 Haddon. N. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. W. N. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. vazduãni jastuci . & Andersson R. oprema puta.. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. ponaãanje.3 Tabela 4... 411-421.. samoobjaãnjavajuñi putevi . zaãtita od poæara. pouzdanost . ureœenost okoline puta. zdravstvena zaãtita.. kvalitet uviœaja . Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. hortikultura... noñ.HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. New York. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. konstrukcija . Andersson. okruæenje) pre.. 2002). brzo zbrinjavanje povreœenih. 1980. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety).. konstrukcija. 103 4. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. kolovozni zastor. klima. kvalitet i odræavanje puta. 2002.. opremljenost vozila.. 1 Ahmed. sposobnosti. No 4.. alkohol ..1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). upotreba pojasa. 34. propisi.. pp 541 – 551.. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. Accident Analysis and Prevention. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .... Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. kiãa. stavovi. Public Health Reports. tehniåka ispravnost. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. masa. barijere pored puta. zaãtitni sistem. Vol. vozilo. prve pomoñi . vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor.1.

Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. kolovozni zastor.. izmenljiva signalizacija .. obuka. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. opremljenost vozila. PUT oprema puta.. zdravstvena zaãtita .. samoobjaãnjavajuñi putevi . kolovozni zastor.... zaãtitni sistem. psihofiziåke stavovi. samoobjaãnjavajuñi putevi . odræavanje puta. zaãtita tehniåka ispravnost.. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. obuka u pruæanju prve pomoñi. masa . sposobnosti. propisi. sposobnosti.. psihofiziåke ponaãanje . UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. izmenljiva signalizacija . 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. vozilo. put.. klima.. noñ. kvalitet uviœaja .... hortikultura.. hortikultura .. opraãtajuñi putevi. pouzdanost .. P. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. zaãtitni sistem .. propisi.. kvalitet puta. ureœenost okoline puta. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. porodica. obuka. stavovi. kvalitet... oprema puta.. sposobnosti . FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. put... vozilo. konstrukcija... vozila. oprema vozila. oprema od poæara..Lipovac. kvalitet uviœaja..... zaãtita od poæara.. ponaãanje . klima. masa . Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4. pouzdanost . puta.3.. sposobnosti tehniåka ispravnost. konstrukcija... opremljenost vozila.2. brzo zbrinjavanje povreœenih. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. konstrukcija . zdravstvena zaãtia. kiãa. okruæenje) pre... Tabela 4. porodica.. odræavanje puta. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 .

ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama.1.3 % poginulih. D.. tj.1. 6 Lipovac. stavovi i ponaãanje åoveka. [CM(86)16]. puãenje) 4. Æene. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. obrazovanje. 2002 (Zbornik radova. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. socio-demografska obeleæja. K. K. Buliñ. bolest.).. 1997. 105 4. pa åak i izmere. Œ. – starost. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji.6 % teãko i 6. Naime.1. uticaji droga i lekova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. retko ginu.. Æene su manje izloæene saobrañaju. i Vemiñ. oko 5. (39. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Ipak. a posebno reœe prekoraåuju brzinu. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. 5 Lipovac. 287 – 292). znanja. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. Prema istraæivanjima iz 2002. Saobrañajne nezgode u preticanju. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety.1. Novi Sad.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. S druge strane. prolaze na crveno. æene åine 3.4. Beograd. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. Ipak. ishrana.str. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. u proseku. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost.

sposobnosti. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. 9 Bedard. Naime.3 5. M.5 2.6 0. 2002). Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja. No 4.4 2. Britanija N.9 0.3 1. The Independentcontribution of Driver.4 3.1 3.7 60 – 69 1. stavove. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1.Lipovac.0). Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena.2 1. & Y.3 preko 70 prosek 1. Vol.6 0. CEMT.9 0..1 3. No 6. 2002. 2002).5 3. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.0 1. pp 569 – 580.0 0. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.0 3. Wolf. g (Bedard. 1978. i dr. Accident Analysis and Prevention. i dr.8 0.. Oslo-Kopenhagen.9 5. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa.7 0.6 3.7 1.5 1. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima. ponaãanja. T.0 1.0 1. & Y.4 1.8 1.8 0.6 1.7 3.8 0.0 1.0 1. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom. 2002. 106 . 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. kako u apsolutnim vrednostima. 4.1.0 1.0 1.0 1. New York. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. Vol.8 26 – 39 0. New York.7 0.7 2. pp 717 – 727.8 0.8 0. T. Accident Analysis and Prevention. 34.2 3. ali postoje i dve razlike.8 0.7 0.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena.8 1. Wolf. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V.7 0. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.2.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. 1996. Institut za ekonomiku transporta.0 1.9 1.4.7 0. 34. M.2 3.1 2. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.8 0.8 40 – 59 0. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih.0 1. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti. P.6 0. Tabela 4. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.0 1.8 1.5 Rosenbloom.1 3. tako da za vozaåe preko 80 g.

zdraviji. olako bi10 Pavloviñ. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard.. S. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. 107 4.1. bolje åuju itd. i dr.).10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. Cemt. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. [CM(85)18]. S druge strane. M. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers.1. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. bræe reaguju. 1985. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. 2002. Zemun. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. Mladi ljudi su sposobniji. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke.4.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju.

Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. 29. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. i dr. 17 Babiñ. 13 Isler. opaæanje itd. Izgleda da posle ove starosne granice. Sposobnosti Sposobnost (engl. 1994.. I.. Vol.P Obeleæja. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. New York. Transaction Publishers. 108 . 1999. New York. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. pp 399–406. 1997 str. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. 4. R. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. Beograd. Accident Analysis and Prevention. No 1. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. u boånim sudarima u SAD. No 6. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. Medicinski leksikon. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. C. onda je njihov rizik joã izraæeniji. P. str. Na primer. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. Accident Analysis and Prevention. 41 i 42. pp 793 – 801. J. Ovo proizlazi iz stavova. 16 Farmer. oslabljen im je vid (oãtrina vida. Parsonson R... pijanstvo. (Evans.1. E. str. Mlaœi ljudi. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. Na primer. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. sloæenim situacijama. Beograd. Vol. 1991).3. 14 Lipovac. New Brunswick and London. K..16 4. 1997. 29.14 nego kod ostalih nezgoda. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. 1997. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. stereovid. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. periferni vid) itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine.Lipovac. biciklista itd. hodanje.17 Razlikuju se opãte (govor.. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. Capability) je. M. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. 952. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. Neki autori smatraju (Rothe. bræe nego ãto to oni smatraju. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. i Hansson G. P. Beyond Traffic Safety.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka.13 sporije reaguju. Saobrañajne nezgode u preticanju. Braver i E. (monografija).

1994. 69. Stokholm. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. 284 – 295. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. str. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. tj.4. . M.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. Fakultet tehniåkih nauka. Ostalo pokriva periferni vid. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta.). Ako slika padne na æutu mrlju. Naime. str. N. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. Sad. str.1. na mreænjaåi postoji tzv.1 %. 1997.. åovek je neñe videti. jer je slika pala u æutu mrlju. periferni vid. 1997).2. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. 1701. JRJ. Beograd. 1999. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. tada ñe se krug videti odliåno. S druge strane. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. Ono ãto ne oåekuje. M. Univerzitet u Novom Sadu. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). vidno polje. dinamiåki vid itd. Åovek selektivno opaæa. adaptacija. sluha. slika i slova. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. Bezbednost drumskog saobrañaja. 109 4. Ako crteæ pribliæavate licu. mirisa i dodira. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). 19 Iniñ. Posebno su vaæni oãtrina vida.

neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja.4. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. pogled im duæe zastaje na predmetima. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. 40 stepeni pri brzini 100 km/h.Lipovac. P. 4 Slika 4. 4. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. a srediãnjim prepoznaje. a posebno minimum poznavanja 110 . Åovek perifernim vidom opaæa.3. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. tako da su njihove slike uæe.1. Npr. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. a ãta nije. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”).

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. i 72.. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. Tako na primer. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije.08 0. 71. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. 38 Vujaniñ.6.38 Dakle. 2002.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. u Beogradu se. koji se teãko izbegava. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. K. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. P.. i dr.. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora.3 1. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. Beograd. Naime. Saobrañajni fakultet. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). Lipovac. do 2002. U Beogradu se u periodu od 1997. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima.Lipovac.6). Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena. B. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima.6 1. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. Beograd. M. Institut Saobrañajnog fakulteta. u toku 2001.58 0. 1999. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Tabela 4. str. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. 118 .7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. zbog ponaãanja 36 Karaliñ.

4 77. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima.7).39 Istraæivanja u SAD. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno.highwaysafety.4. 40 Lipovac.org).7. 119 4.1. .7.1. Saobrañajne nezgode u preticanju.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12.7 10. Tabela 4. Saobrañajne nezgode u preticanju. gde je dozvoljeno preticanje.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. No. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila). Vol 37. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. poslova.. str.. Meœutim. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. Beograd.4 45. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. 2002 (www.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. 1997. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. Naime. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. K. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. 5.7 78. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. ãto dovodi do promene ponaãanja. 1997. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. ali je ovo poveñanje manje. str.3. May 4. zbog velikog kapaciteta.6 10. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). K. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda.8 88. 34. 22. Imajuñi ovo u vidu. 42 Isto.6 45.

u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. ãto je veoma opasno. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. 120 . Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. 4. Ministre de l’Intérieur. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. str. S.8.7. produæava se vreme reakcije. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. Dossier de presse. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. Gilles de ROBIEN... slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. du Tourisme et de la Mer.1. negativna uticaja alkohola na åoveka. i 23. P. odnosno 14.7. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima.. N. pp 723 – 729. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. 29. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). Kod æena nije uoåena ova korelacija. B. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). New York. 45 Rajalin. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. Summall. 44 Sarkozy. a posebno ako forsirano koåi). 22. Hassel i H.5. du Logement. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. Saobrañajni fakultet. Ministre de l’Equipement. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. No 6. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. des Transports. Ipak. Close-following drivers on two-lane highways. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales.Lipovac. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. RN 20 La Ville-duBois. Dejstvom alkohola. Na primer. S. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja.1.5%. 27 octobre 2003.. 2002. 4. 1997. Vol. Beograd. pod dejstvom 43 Karaliñ.45 4 4. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). S druge strane. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. Accident Analysis and Prevention.4.1. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija.

5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. poveñava se samouverenost.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. Ova dva uticaja se pojaåavaju. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). oko 60 %. Institut za ekonomiku transporta. 1997. 50 Rosman. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. i dr. Sa 0. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost).8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. New York. poveñava se spremnost za rizik. Kod 0. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. New York. P. a kod 1. brzine pijenja itd. i Assum 1989. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. 1985. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. 29. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. Kod koncentracije od 0.5 promila. pp 211 – 220. Kod 0.1 do 0.24 promila na sat. Ãvedski nauånik Widmark (1922.. 121 4. 51 Waller. kod 0. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!).. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. Accident Analysis and Prevention. usporavaju se reakcije. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. 29.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. Vol. & MaromY. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola.3 promila slabi procena rastojanja i danju. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. dok droge (bez alkohola) nisu. 47 Isto. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. 1996. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. Ferrante A.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. 1991). za 20 min. No 6.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola. po pravilu. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. Oslo-Kopenhagen. Veñ kod 0. Alkohol je. pp 817 – 827.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. opada koncentracija i slabi paænja.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. Vozaåi sa preko 1. 2001. No 3. Accident Analysis and Prevention.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. vrste i koliåine hrane. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja).1. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu).. nego meœu ostalim nezgodama. D.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci.4.5 promila znatnije slabe razumne koånice. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. Vol. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. 1999.

Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. godine ne mogu kupovati alkohol). i Erriksson A. Ako pijan vozaå vozi noñu. R. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. S druge strane. u uslovima smanjene vidljivosti.. elektronska prismotra i sl. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. 122 . 57 Ostrom. rizici se mogu i viãestruko poveñati.. 56 Ostrom. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. 1997.57 52 Miller. Smrtnost peãaka i alkohol. 19. No 6. i Gourlet.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. M. zakonskih ograniåenja. Accident Analysis and Prevention. pp 449 – 455. on moæe obazrivim ponaãanjem. a nisu uåestvovali u nezgodama. Francuskoj i dr. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. U N. ako je pijan vozaå svestan rizika. T. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. Fatality Pedestrian and Alcohol. zabrana upravljanja. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. Na primer. noñu i tokom vikenda. M. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. 3. New York. pp 173 – 180. 29. sporom i paæljivom voænjom. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. ako je vozilo neispravno itd... Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. AAP. i Blewden M. Naime.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. 2001).54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo.Lipovac. P. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). T. Accident Analysis and Prevention.6 promila (g/l). da kompenzira negativan uticaj alkohola. 2001 (783-791). 20 ili 21. No 4. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. Ove mere idu od edukacije.. 55 Fontaine. Accident Analysis and Prevention. 34. a posebno kod peãaka.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. i Blewden M. AAP.8 promila) rezultira nezgodom.). Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. H. 29. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju.52 Danas se. deca. New York. 2001. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. Vol. No 2. 53 Voas. oãtrih kazni. i Eriksson A. Vol.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. Vol. 2002. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. random breath testing activity). 54 U Norveãkoj. New York. delimiåno. Y. No 2. åestih. Meœutim. 2001. No. i dr. pp 303–312. Pijani peãaci.

. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. odluåivanju. slabi opaæanje i procene. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. 4. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. Posebno je opasno nagomilavanje umora. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.1. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans).1. Meœutim. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. ometa precizne i koordinirane pokrete. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. Razdraæljivost. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila).10. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. 59 Highway design and traffic safety. tromost. Pospanost. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite.1. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora.9. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. a manje za vozilo. ãto stvara veoma opasne situacije. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji.4. optiåke iluzije.10. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. sa obiljem stresnih situacija.1. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. ali i doslednom kaznenom politikom. Ali sama priprema. Engineering handbook.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. padanje glave. bezvoljnost. vazduãni jastuci. Sidney. 123 4. shvatanju. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. njegova usavrãenost i moguñnosti. 4. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. a ne za vozilo. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. 1997. produæava vreme reagovanja itd. ali su neãto manji. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima.1.

29. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. Bicycle helmet efficacy.1. i Davidse: R..2.). pp 345 – 352. 1997. pp str.60 4. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. M. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. Kanda. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. smanjivanjem izuzetaka.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. Vol. Ãvedska. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. Bijleveld F. New York. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. Australija. 759 – 777.3.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. posebna deåija sediãta. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. Zato neke dræave (SAD. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta.. Accident Analysis and Prevention. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. 29. podmetaåi i sl. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. Vol. Australija. 4 4. a mogu ih i povrediti. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. Velika Britanija. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga).10.. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. Konaåno. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. R. 2001. Zaãtita dece u vozilu Deca. P.Lipovac. Ovaj uticaj je veñi. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. Ãvedska i dr. Finska. Glase K. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom.10. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. No 6. a u zavisnosti od uzrasta deteta.1. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. New York. & Fadden M. Kanada itd. No 4.. A Meta-analysis. 124 . Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka.).. a meta – analysis. Accident Analysis and Prevention. Trajanje intervencije.

Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. i D. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. i dr. 125 4. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. i ParkerD. M. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni.2. No 6. ureœaji za koåenje. 63 Lajunen. 2002). drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. M. S druge strane. 64 Miller. 2002. spreåavanje prolaza drugim vozilima.4.2. bez dodatnih povreda. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. J. 2001). a posebno kod vozaåa.. T. pp 807 – 814. T. Vol. ali u nekim dræavama je vrlo visok.).11. sigurnosni pojas. Agresivnost (psovanje. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. driver anger and aggressive driving. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. AAP. No 2. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. 4. i dr. . Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. agresivno prañenje drugih vozila. vikanje. AAP.1. a naroåito: toåak. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. sediãta sa naslonima za glavu.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. i dr. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. i dr. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. J. nepristojni gestovi. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. Parker.. 62 Shope. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. Accident Analysis and Prevention.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. 2001 (649-658). potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. New York. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. Viãi standard pojedinca. 2001 (243-255). åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova.. Naime. 34. ureœaji za upravljanje. No 5.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode.

5 – 3. 65 Wood. brave na vratima. Kod sudara vozila sliåne mase. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. No. No. stanje tehniåke ispravnosti vozila. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. 26.65 4.5 =11.. ARS i dr.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. duæina vozila. D. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. 1997).1. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. Primer 3. 609-616. 29. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. 66 Evans. 126 . 1997. Accident Analysis and Prevention. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. P. Accident Analysis and Prevention.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. D. m1 i m2 mase ovih vozila. konstrukcija vozila. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1.800/900)3.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu.. L.2 – 2. Vol.56 kada se odreœuju rizici od smrti).Lipovac.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake. Vol. 5. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti.2 =4. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. masa vozila. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1.. str. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. New York.2.800/900)2. (139-151). Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. 1997.800/900)2. New York. branik. rezervoar za gorivo itd. 2.= -----.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu.). kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora. karoserija. ostala oprema vozila (ABS.

– 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. trajanju jednog jedinog treptaja oka. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). – 100 ms vozilo se zaustavlja. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). Konstrukcija vozila .2. a levi suvim i åistim). ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju.3. S druge strane. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije.4. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. Da bi se omo127 4. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. åak i pri snaænim sudarima. 4. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa.2. – nasloni za glavu. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi.2. – vazduãni jastuci.2. Ova vrednost odgovara npr. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. da blokira toåak.

S druge strane.). G. na vlaænim podlogama i u krivinama.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. na primer.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). ãto. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. i dr. “sleti” s puta. pp 333 – 341. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. 29. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila..69 S druge strane. No 6. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. New York. Vol. 34.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. Accident Analysis and Prevention. 68 Farmer. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. tj. pp 745 – 757. obezbedili da se i dalje okreñe. NHTSA. Ovi sistemi. 2002). 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). C. Accident Analysis and Prevention. po pravilu. C. peãaci. Moguñe je da vozaå. 69 Harless. preko senzora na toåku. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. 128 . ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. D. i dr. biciklisti). New York. 2002. 2001). Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. 2000. a poveñavaju pozitivni. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. NHTSA. No 3. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. Jedno istraæivanje (Farmer. Vol. P. potcenjuje krivine. jer.Lipovac. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. 2001. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. 1997. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. & Hoffer. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS.

2. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. 129 4.Nalazi studija iz 1998. 2000. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4.8. NHTSA.4. Hiltona. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .

00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 1991) (Marburger i Stockner.9. 130 . PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4.16 0.74 0. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja.63 0.00 1. 1989) (UK Department of Transport.38 2.Lipovac.35 1. 1991) (Elvik. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.32 1.96 0.07 1.95 0.00.00 1. Oslo-Kopenhagen.1. 1996. 1991) (Elvik.3.18 0. Institut ekonomiki transporta. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4.80 Gradske ulice 1.31 0.93 0.31 0. 1989) (US Department of Transportation. P. strukturi uåesnika u saobrañaju.18 0. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd. Ako je proseåan rizik 1. godina (Elvik. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.00 1. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4. Tabela 4.3.9. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).44 0. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.00 1.00 1. brzini kretanja. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.57 0.57 Prosek za sve puteve 1.66 1.63 1.26 Ruralni putevi 0.00 1. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama. 1989) 0.

kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. raskrsnice zamaraju vozaåe. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. 1993.3. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. doprinose napetosti. Naime. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje.3. a na krivinama sa 100 – 200 m. nestrpljivosti i agresivnosti. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. 131 4. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). Neki tipovi nezgoda (npr. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila.74 4. Beograd. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. 74 Lipovac. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona. S druge strane. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta.3. 4. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. K. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. Saobrañajni fakultet.4. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja..2. 21.4. autoputevi su najbezbedniji putevi.3. Ovo je logiåno. str.3. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. 73 Isto. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. .73 Meœutim.

) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. 3.. niti na vozilo. No. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. vegetacija i sl. Accident Analysis and Prevention. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. December 1998. No 3. Ogden (1997). pp 353-362.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. pp 357 – 365. vozila åesto udaraju u ove prepreke. åvrsti objekti. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. 1997 (str.Lipovac. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. pri silasku sa puta. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. 1997. Naime. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. P. Pariz.75 Meœutim. New York. Accident Analysis and Prevention.5. smanjuje broj nezgoda i do 41%. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. zidani objekti i sl. Transport DG – 106. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Vol. Risk and Accident Consequence Models.). M. 34. Dakle. niti na put. Final Report. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. The 132 . ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. New York. I.. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. bermi i sl. 2002. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. Ako ometaju preglednost. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. 77 Ogden. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. Fourth framework pro- gramme road transport. S druge strane. 78 Karlaftis. Ove elemente pripisujemo okolini. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. Predictive. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. danas se. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. 4. S druge strane. betonski i drugi stubovi. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. K.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. stubovi. vozaåi voze sporije. Transport research. 29. & Golias. Vol. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. Izgradnja prepreka ima smisla.84). Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja.3.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama.

8 km/h. stavovi o bezbednosti saobrañaja.4. 79 Shope. str. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. 2001. No 5.9 do 4. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. New York. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. Vol. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode. i dr. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. doslednost kaæçavaça. 2001. itd. saobrañajni i dr. J. staçe zdravstvene zaãtite.81 Neposredna kontrola brzo deluje. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. AAP. 1997.79 S druge strane. a posebno nezgoda sa nastradalim.4. i sl. 649–658. V. . urbanistiåko planiraçe prostora.. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva).4. K. 29. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. 29. rad policije i sudstva.). porodica. No 3.. pp 229 – 234. i dr. Accident Analysis and Prevention. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. S. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. J. No 3. nego ostali. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. uslovi. pp 373 – 385. New York. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. sistem obrazovaça i vaspitaça. Ferguson. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. slab nadzor. Vol. Accident Analysis and Prevention. 81 Truls. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. dræavno ureœeçe. i dr. zakoni i drugi propisi. metroloãke prilike. 80 133 4. Naãa istraæivanja (Lipovac.. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja.

pp 583 – 593. New York. M. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. Vol. No 5. 85 Keal.P.Vivoda & Fordyce T. P. Accident Analysis and Prevention. 2002. No 6. & Langley J. 34. New York. Meœutim. No 4. Suprotno tome... L. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. 2002). 2002. tinejdæer.82 Meœutim.Williams & Farmer C. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. pp 649 – 654. u odreœanom opsegu.Povey & Frith W. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. P. 2001. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. Povey..Lipovac. poveñanje prihoda. 34. rizik od nezgode raste. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. tako i na svim putevima (globalno). 84 Keall. M. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. L. 29. Accident Analysis and Prevention. 4 82 Abdalla. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. hispanics and whites. D.. 87 Wels. New York. Vol. 2002.84 i 2002). kod mladih vozaåa. pp 523 – 529. No 6. 2001. Langley. I.. nego u bogatim oblastima. Accident Analysis and Prevention. i dr. 88 Eby. Meilinger & Kriger P. 2002). J. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja.89 Meœutim.. T. pp 773 – 777. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. M. A. 134 . Vol. Vol. 29.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. Accident Analysis and Prevention. No 5..86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. J. 2002. i dr. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use.. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. D. i dr. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. muãkarci.. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. 83 Scufham. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. New York. M. Povey & Frith W.. New York. putnici i Afroamerikanci). M. 89 Vollrath. No 5. 34. 34.87 Prelazak na primarne zakone (Eby. Vol. Accident Analysis and Prevention.. Seat belt use among african americans. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. New York. 1997. & Frith W. pp 815 – 823. New York. L. 2002.. & J. a posebno noñu (Vollrath. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). Accident Analysis and Prevention. ako je saputnik mlaœa osoba. pp 673 – 687. 34. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. S druge strane.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). No 3. kod Amerikanaca afriåkog porekla). Accident Analysis and Prevention.. pp 277 – 2284. Vol. Vol. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera.

maja 1971. K. Council Directive 96/C110/05 (proposal). No 2. 21. & Donne X.. i Parker D. Shope. 19. februar 1996. Council Directive 96/427/EC. GADGET.. i dr.. Accident Analysis and Prevention. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. T. juna 1976.. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. 2. Jolis. 34. 1999. Project funded by European Commission under the transport. 2002.Literatura Ahmed. Manuel de Premiers Secours Routiers. P. Council Directive 94/72/EEC. Contract Nº: RO-98-RS. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. 2001. Michel A. Wood. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. Lipovac. septembar 1996. Vol. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. godine. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . (243-255). Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. Fusilier R. Legal Measures and Enforcement. D. jul 1996. 1997. J. Contract No RO-97-sc.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1999. 29. Miletiñ. Pariz. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1999. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. AAP.. godine. Kontrola i regulisanje saobrañaja. April 1999. & Andersson R. 1997. Deliverable 5. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. European Transport Safety Council. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 2000. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). (139-151). jul 1991. Beograd. France-selection... aprila 1975. New York. No 5. No 4. decembar 1994.2235. NHTSA. Accident Analysis and Prevention. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. Saobrañajne nezgode u preticanju.. 10. RTD programme of the 4th framework programme. The ”Escape” Project. No. 135 4. June 2000. 29. pp 541 – 551. 2001. 5.3047. B. Lajunen. Beograd. Vol. (649-658). N. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation.

2. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). 23. jun 1997. jun 1997. 14. septembar 2000. jul 1996. Common Position No 9/97 . 97/C 69/02. decembar 1996. Commission Directive 2000/56/EC. 6. P. 20. Council Directive 97/26/EC. 4 136 . Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. 7.Lipovac.novembar 1996. Council Directive 97/26/CE.

2.5.5.1.4.3. Kljuåne oblasti primene zakona 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Ovde je vaæna uloga politiåke. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima.Lipovac. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. Od toga kako ñe javnost pri146 . Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti.2. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati.6. da je ono interes graœana. Ako je koordinirana priprema.2. a posebno struåne javnosti. Meœutim. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. te da nema bolje alternative. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. da je to najbolje reãenje. 5. on neñe biti izglasan.5. U suprotnom. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. 5 5. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. U suprotnom. åak.4.2. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. kada se usvoje. S druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. kada je zakon usvojen. Dakle. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. ona moæe. P. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. S druge strane. veñ da se maksimalno ispoãtuje. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. onda ga neñe podræati.

dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. politiåkoj i najãiroj javnosti.2. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. Da bi se zakon sprovodio. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. Naprotiv. pokretanje odgovarajuñeg postupka. vlasti i graœana itd.7.2. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti.5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. 5. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama.8. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. Sa druge strane. Da bi se obezbedila primena propisa. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. 5. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. politiåke i najãire javnosti. a posebno na policiju. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. dokumentovanje i obrada prekrãaja. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. S druge strane.). Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise.2. ako se ne budu sprovodila. neophodna je jasna podrãka struåne.

u posledicama za prekrãioce. Contract Nº: RO-98-RS. Zakljuåeno je da. Contract Nº: RO-98-RS. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. razliåitim tradicijama. Deliverable 5. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona.3047.3. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Project funded by European Commission under the transport. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. Project funded by European Commission under the transport.Lipovac. June 2000. Working paper 4 (WP3). May 2000. Contract No RO-97-sc. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. The “Escape” Project. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. April 1999. u brzini otkrivanja prekrãaja. 148 . oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent.3047. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Meœutim. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona.2235. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. 5. RTD programme of the 4th framework programme. RTD programme of the 4th framework programme. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. The ”Escape” Project. ãirom kontinenta. P. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. Project funded by European Commission under the transport. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. brzina. Gadget WP 5. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. RTD programme of the 4th framework programme.

manje rasipanje energije.000 æivota. pa i ãire javnosti. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. 149 5. Kljuåne oblasti primene zakona 5. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja.5 Meœutim. dræavnih organa. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. Imajuñi navedeno u vidu. a posebno policije i dr. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). zakoni i sudska praksa. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa.5.4. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. u poslednje tri decenije. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. putara. druãtvenoekonomsko okruæenje. kao i pri sprovoœenju zakona. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. tj. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona.4. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. Mada je policija nosilac primene prinude. a posebno u manje razvijenim zemljama. Naime. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. stanje puteva i vozila. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. publicitet i edukacija. samo u Finskoj. . Zapreñena kazna. niti u politiåkoj javnosti Evrope. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona.4. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi.1. upotrebu alkohola. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. a unapreœivanje bezbednosti vozila. koãtalo oko 5. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU.

150 . koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. 1998. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). sedamdesetih godina proãlog veka. Budimpeãta. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Krsto Bezbednost saobrañaja 5.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. smanjen je nivo najveñih brzina. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. maj 1996. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). 29/30. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. obuke vozaåa.2. Serock (Poland). – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. P. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance.4. Pored aktivnosti u vezi puteva. 1998. smanjene su varijacije brzina. Final Report.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. informisanosti vozaåa. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). infrastrukturi i vozaåima. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. decembar 1998.Lipovac. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku.

3. 12 U toku 1899. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. brzinu. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. EU je. 1903. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. RTD programme of the 4th framework programme.5. 151 5. 11 Legal Measures and Enforcement. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. Project funded by European Commission under the transport.11 . Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). Code of Good Practice. COM(2000) 125 final. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. Brisel.4. alkohol. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. PRI. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. mlade vozaåe i prolazak na crveno. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU.2235. maj 2000. 10 Priorities in EU Road Safety. Gadget WP 5. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. Commission of the European Communities. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. Konaåno. (6) upotreba svetala u toku dana. 9 National Strategic Road Safety Plans. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. Granice dozvoljenih brzina su rasle.4. a sprovoœenje zakona slabilo. 2000. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. potiåu od 1900. Contract No RO-97-sc. April 1999. polje rada i glavne pretpostavke. (4) uvoœenje limitatora brzine. EU je marta 2000. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. Kljuåne oblasti primene zakona 5. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe.

a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. pametne kartice. autobusi i sl.). Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. pohaœanje kurseva itd. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. oduzimanje vozaåke dozvole. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. za iste prekrãaje. o rizicima velikih brzina i sl. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom.Lipovac. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja.). rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. 152 . o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). kazna zatvora. 1996. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. Road Traffic Safety Handbook.2 promila (velike novåane kazne.5 promila alkohola u krvi.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. detektori brzine i sl. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). GIS. P. Oslo – Kopenhagen. do 1. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. kazne razlikuju i do deset puta. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. leåenje. nego za treznog vozaåa. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama.5 promila alkohola u krvi.). – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila.

16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. na 0.16 Dosledna policijska prinuda. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. 15 Na primer. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. postignuti su znaåajniji efekti. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. moguñnost hapãenja na licu mesta. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom).4. testira oko 40 % svih vozaåa (1. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. smatraju zadovoljavajuñom. Joã 1960. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. preko 1. a posebno za vozaåe. Ovim i drugim merama.2 promila alkohola u krvi). u Finskoj se svake godine. privremenu zabranu upravljanja vozilom. u sluåajnim kontrolama.2 %.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. za razliku od evropskog proseka oko 3. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom).5. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. u EU bilo spaãeno oko 7. Tek kada su pojasevi postali obavezni.000 æivota godiãnje. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). – pooãtriti sankcije. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. kazne zatvora.0 %. 153 5. . U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava.2 miliona testova). a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. a posebno predvideti velike novåane kazne. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. To je dalo slabe efekte. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju.

selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. Moskva 1930 itd. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. kao i u nove autobuse. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti.). kombi vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. a posebno mladih vozaåa. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. Pariz 1923. laka i srednja teretna vozila.). a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). proces dobijanja vozaåke dozvole.).Lipovac. edukacija. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. Njujork 1918. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. kampanje. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). zabrana voænje mladih putnika i sl. P. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina.). uslovi osiguranja.

usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Uredbu o izgradnji puteva (1910). – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi.5. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. ukÿuåujuñi i video nadzor. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja.5.1. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd.5. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. slaba podrãka javnosti. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. Srbija je. Posle Drugog svetskog rata. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja.5. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. kao i njihovu eksploataciju. 155 5. 1926). u naãim uslovima. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. ona je vrlo efikasna.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). intenzivirana je meœunarodna saradnja. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. zabranu upravljanja. 1903). nedovoljno prihvatanje na sudu. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. – urediti efikasan nadzor. . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5.

a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. Zakon o merilima i mernim jedinicama. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. maja 1977. iz 1974. 156 . odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. 18 Convention on Road Traffic. godine. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Republike i pokrajine su.). u saveznom Ustavu SFRJ. Ipak. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. 6/1978. 1968). U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. 1949). saobrañajni znakovi i sl. u skladu sa saveznim Zakonom. saveznim Ustavom i svojim ustavima.Lipovac. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. Zakon o standardizaciji. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. P. kao na primer: Zakon o putevima. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. Konaåno. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. 8. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. kao i materiju koja nije bila deljiva. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. Od 1993. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. novembra 1968. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. a stupila na snagu 21. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. Na osnovu ovih konvencija. br. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950).

26/1995. taåka 5).. donosi i izvrãava savezne zakone. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. u posmatranom periodu. . PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja.. Meœutim. Dakle. 80/89. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. veñ ovu oblast. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. “Sluæbeni list SRJ”. preko svojih organa.. 11/91. 41/94-573. 157 5. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi.5.. 34/92. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. br. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. stav 1. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ.5. Meœutim. u potpunosti. 28/96-5.5. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. zakoni. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5.20 Zakon o prevozu opasnih materija. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. 63/88. Prema Ustavnoj povelji.. 21 “Sluæbeni list SRJ”. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Ove zakone prate brojni podza19 .2. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. druge propise i opãte akte. br. 20 “Sluæbeni list SFRJ”. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. 29/90.. br. 50/88. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. utvrœuje politiku. SRJ. naãa zemlja je. do danaãnjih dana. (Ustav SRJ. . odnosno pitanjima: . Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. br.2003. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. ålan 77. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Posle otcepÿeça. od 4. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o meœunarodnom prevozu. 13/93-284.2. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji.

odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. viãe puta su menjane i dopunjavane. 53/82. P. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. uspostavljena je nova dræavna zajednica. a posebno 1988. i. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. kao obaveze. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. 28/91.Lipovac. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. Zato se. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. 5/86. 3) Pravilnik o dimenzijama. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. do danas. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. 21/90. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974).24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. Dakle. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. 39/84. br.23 Zakon o policiji. 15/84. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. akt o sistematizaciji radnih mesta. br. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. odluka o kategorizaciji ulica. S druge strane. kao o tehniåkim podacima za te puteve. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. 158 . akt o nagraœivanju. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. nije bitno menjan. statut preduzeña. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. odluka o pariranju itd. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. u praksi. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Zakon o putevima.

Unutraãnja kontrola. Pravila saobrañaja. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. uredili reæim saobrañaja. Vozaåi. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. Putevi. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje.5. Vozila. Prelazne i zavrãne odredbe. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 5. tehniåkih pregleda vozila. umesto OUR uvedena preduzeña.26 25 1. 26 1. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. na lokalnom nivou. 4. Osnovne odredbe. Saobrañaj. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. 12. 5. 2. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. Vozaåi. 6. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. 7. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. s tim u vezi. Vozila. nestale su samoupravne intersne zajednice. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja.5. 11.). odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. 10. Saobrañajno-tehniåke mere. Prelazne i zavrãne odredbe. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. Kaznene odredbe. Kaznene odredbe. reklame na ulicama i sl. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. Posebno su. 9. 3. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. 6. . Posebne mere bezbednosti.5. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. 8. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. 7. prava i obaveze pojedinih subjekata. ali do kraja 2007. Saobrañajni znakovi. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. 2. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. 9. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. Savet za bezbednost saobrañaja. ovaj zakon nije usvojen. 8. Uvodne odredbe. svojim odlukama. 4. ureœenje povrãina. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. 11. 159 5. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. 10. Preduzeña i ustanove su. 3. prevozom. naroåito u oblasti obuke vozaåa. U toku 2006.3. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja.

opremanja i odræavanja. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. radnje vozilom u saobrañaju. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. magistralni i regionalni putevi. saobrañaj bicikla. a posebno autoputevi. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. Znakovi opasnosti. staraju o bezbednosti saobrañaja. P. presecanje kolone peãaka. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. U prvom poglavlju (1. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. U drugom poglavlju (2. prvenstvo prolaza. obaveza vozaåa prema peãacima. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. 160 5 . U åetvrtom poglavlju (4. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. mimoilaæenje. vuåenje vozila. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. oznake na kolovozu. kretanje vozila po putu. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. saobrañaj u tunelu. u okviru svojih nadleænosti. vozila pod pratnjom. zaustavljanje i parkiranje. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. bicikla sa motorom i motocikla. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. kretanje peãaka. finansiranja i odræavanja puteva. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. do 128 ålana). preticanje i obilaæenje. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. izgradnje. i teret na vozilu. saobrañaj na raskrsnici. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. brzinu. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. vozila sa pravom prvenstva prolaza. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. odstojanje izmeœu vozila. Naime. Treñe poglavlje (3. upotrebu svetala u saobrañaju. skretanje.

Osmi deo ZoOBS-a (8. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. lica koja naiœu ili se zateknu. zdravstvenih ustanova. (ål. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. na vozilo (kontrola vozila. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. analiza krvi ili urina. Ãesto poglavlje (6. U desetom poglavlju (10. radnih maãina. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). a posebno uslove za upravljanje vozilima. Treba istañi da su na saveznom nivou. primena tehniåkih sredstava. 161 5. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). motokultivatora i sl. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. vozaåa koji naiœu ili se zateknu. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. ali i u republiåkom ZoBS-u. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju.). tretirani vozaåi motornih vozila.5. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja.5. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. struåni pregled.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. kontrolni zdravstveni pregled. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. prvenstveno. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. 31. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora.

Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. 5/86. Na primer. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. 15/84.Lipovac. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. P. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. naizmeniåno propuãtanje vozila. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. br. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. vozaåki ispit. naåin sprovoœenja zakona. osposobljavanje kandidata za vozaåe. Primera radi. zaustavljanje i parkiranje. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. kretanje peãaka. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. bicikla sa motorom i motocikla. saobrañaj bicikla. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. 6) saobrañajno-tehniåke mere. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. ispitivanje vozila. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). vuåenje vozila. nadleænosti. vozaåka dozvola. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. uredile ovlaãñenja. 53/82. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. registracija i tehniåki pregledi). Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. zdravlje. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. prosvetu i privredu. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. 8) unutraãnja kontrola. unutraãnje poslove. 162 . 5) vozilo (ispitivanje vozila. 21/90 i 26/91. privremeno oduzimanje registarskih tablica.

Literatura Rothe. The ”Escape” Project. June 2000. ECMT Actions on Speed Moderation. maj 1996. Project funded by European Commission under the transport. Contract Nº: RO-98-RS. 1994. br.3047. “Sluæbeni glasnik RS”. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. 53/ 82. Gadget WP 5. Code of Good Practice.. 50/88. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. propisa o metroloãkim uslovima i sl. Contract Nº: RO-98-RS. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. Final Report. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. 63/80. RTD programme of the 4th framework programme. 2235. Priorities in EU Road Safety. The “Escape” Project. PRI. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . COM(2000) 125 final. Legal Measures and Enforcement. maj 2000. April 1999. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. 29/30. “Sluæbeni list SFRJ”.). Budimpeãta. 17/74. Serock (Poland). Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. 1998. RTD programme of the 4th framework programme. 2000. Project funded by European Commission under the transport. Legal Measures and Enforcement. May 2000. 163 5. A Strategic Road Safety Plan for European Union. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. April 1999. RTD programme of the 4th framework programme. European Transport Safety Council. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Project funded by European Commission under the transport. New Brunswick and London. razvojem automobilske industrije.3047. Transaction Publishers. Project funded by European Commission under the transport. 15/84. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. December 1998. Brisel. Beyond Traffic Safety. WP 5 Contract No RO-97-sc. Working paper 4 (WP3). Contract No RO-97-sc. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. National Strategic Road Safety Plans. Gadget. Deliverable 5. Commission of the European Communities. P. RTD programme of the 4th framework programme. 1997. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. br. nastalim druãtvenim promenama.2235.21/90.

Road Traffic Safety Handbook. 1996. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. a stupila na snagu 21. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Oslo – Kopenhagen. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). broj 6/1978. 8. maja 1977. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 5 164 . decembar 1998. Convention on Road Traffic. P. novembra 1968. Final Report.Lipovac.

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6.4. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6. Prañenje saobrañajnih nezgoda .1.7.2. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.6. Pojam saobrañajne nezgode 6. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.5. Teorije saobrañajnih nezgoda 6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.

vremenske raspodele nezgoda. Ne izuåavaju se. broja i strukture nastradalih. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. tip. bez dubljeg izuåavanja uzroka. Ne meri se karakter. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). udar u prepreku na putu. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. vreme nezgode. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. vrsta i lokacija povreda i sl. Fenomenologija je nauka o pojavama. meteoroloãki uslovi. tj. registraciona oznaka i sl.6. trenda u razvoju pojave. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. starost. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode.1. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. Na primer.) itd. starost. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. na konkretnom mestu. obeleæja vozila (vrsta. svojstvo u saobrañaju. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju.). FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. tip nezgode (åeoni sudar. marka.). na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. obaranje peãaka. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. silazak sa puta itd. Na osno167 6. odnosno koji su izazvali nezgodu. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. otklanjanje izvora opasnosti. mesto nezgode. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. prostorne raspodele nezgoda.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

a na osnovu toga i 175 6. sklon je i svakoj drugoj. Dakle. e – osnova prirodnog logaritma. ako znamo svojstva liånosti. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda.2. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu.5. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. prema teoriji zaraze. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. Naime. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama.6. Teorija zaraze Meœutim. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. Na osnovu testiranja vozaåa. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. Meœutim. Dakle. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. Konaåno. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .5. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima.5.3. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. a – intenzitet nezgoda. 6. pa i ideju o zarazi. pa i saobrañajnim nezgodama. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. 6. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. Dakle. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. Meœutim. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Dakle. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu.

pre prve nezgode. 6 6.5. unapred. a oni. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. ali je bezbedan u drugim uslovima. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. Prema spell teoriji. ali i od vremenskih. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. a poslodavac to nije uvaæio. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor).4. P.Lipovac. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. ni posle duæeg perioda.6. Prema teoriji oæiljaka. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. 176 . nisu uåestvovali u nezgodama. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). Na primer. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). S druge strane. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. 6. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). a to je teorija oæiljaka.

Ni jedan nije potpun. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). broj registrovanih vozila. broj åasova provedenih u saobrañaju. da bi mogli da shvatimo. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. treba ih procenjivati. broj konflikata. i indirektne procene izloæenosti (npr. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). indikatori bezbednosti saobrañaja itd.6. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. greãke ñe se smanjivati. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Ipak. manje od 0. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva.1. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. broj preœenih vozilo kilometara. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. Obiåno se prati broj nezgoda. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. broj putovanja. rizik od nezgode i posledice nezgode. potroãnja goriva). koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. Vremenom (posle nekoliko procena).6. zatim kod nezgoda. Svaki ima svoje prednosti i mane. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete.6. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost.

1 pog/100 mil. P. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode).teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. = 60. Dinamiåki rizik (broj pog. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja.ooo km =660 pog/god. problem bezbednosti saobrañaja (npr.ooo.000.1 pog/100. Na osnovu ovakvog pristupa. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti. . za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje.Lipovac.000.000 km/god * 1. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1.2. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda).

2. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. Na primer. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. niskim rastinjem pored puta itd. ali su oskudni podaci o izloæenosti. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. Meœutim. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. ali i projektovanje kontramera. boljim zakonima. boljom konstrukcijom vozila. zaãtitnih kaciga. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja.). ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. 3. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama).). vremenske prilike). Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Pri projektovanju kontramera. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. 3) transportni (infrastruktura). prañenjem novih vozaåa. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. . boljom primenom zakona. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. Naime. Na njih se moæe gledati kao na za179 6.6. uklanjanjem barijera pored puteva. opreme.6. kursevima defanzivne voænje itd. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. efikasno transportovanje povreœenih. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. edukacijom dece. sa noñnog na dnevni saobrañaj. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima.6. sistemom kazni.2. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr.

treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. te da na osnovu tog ponaãanja. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika.3. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. pa i nemoguñe izvesti.6. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). u skladu sa stanjem vozila. Meœutim. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. Meœutim. ali su mnogo vaæniji. P. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. kada i ko ñe izazvati nezgodu.Lipovac. pa ih je teãko interpretirati. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. ergonomija. biomehanika. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. Meœutim. fizika itd. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. sociologija. 6. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. medicina. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. koje je åesto veoma teãko. 180 6 .

– infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. troãkovi rehabilitacije. prihvatanju ili kontrolisanju rizika.6. Na primer. ãirina. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. 2 AIS .). prepreke itd. homogenost. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. postojanje trotoara. 181 6. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. S druge strane. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. povrede i pogibije lica. ponaãanju i veãtini. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. brzina i distribucija brzine.4. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. materijalne ãtete. raskrsnice. Precizno gledano.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). put (geometrija puta.). Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. raspodela brzina. stabilnost. povrãina. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. distribucija praznina). kao ãto su veliåina. a posebno materijalne posledice. Vozilo (npr. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. 6. njegova veliåina. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . administrativni troãkovi itd. povrãina kolovoza. ljudski troãkovi. rad koånica. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. koånice.6. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. stabilnost). gustina saobrañaja i sl.6.

The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). Accident analysis and prevention.765-772. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). J.. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. skretanje itd. model i tip motornog vozila.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). voænja unazad. ozbiljne povrede nastaju u treñoj. No 6. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. kaciga i sl. Nenj York. – ekonomski problem itd.). åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. starost. Vol. p. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. stanje pored puta.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. ali ne i ozbiljnost povrede. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva.4 – skrañena skala povreda (AIS). – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica).Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. U ekonomskom smislu. obilaæenje.). Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede.Lipovac. 5 ISS .1993. – gubitke i 3 Guria.C. 6 IIS . a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). 4 ICD . Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD).International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. P. – zdravstveni problem. 182 . 25.

Commission of the European Communities.). Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. Transport Safety Performance Indicators. obaranje bicikla i motocikla itd.6. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. administrativni troãkovi. 9 European Transport Safety Council. – masa vozila. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . useci i sl. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta.5. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. peãaci su ugroæeniji od putnika. a zatim obaranje peãaka. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. Directorate-General XIII. a biciklisti su najugroæeniji). Luxembourg. nezgode u preticanju. EC Transport Research. – vrsta puta (autoput. Nisu svi oni jednako znaåajni. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). 6. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. – brzine uåesnika u nezgodi. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. 1994.6. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. – starost povreœenih lica itd. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. 183 6. Brussels 2001.).6. troãkovi rehabilitacije. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. nasipi.

6 184 Slika 6. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. P. lakãe projektuju efektivne kontramere. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. – indikatori koji se odnose na vozila. – indikatori koji se odnose na puteve. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. protokoli merenja i sl. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. kao i da ih objavljuju. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. .). – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. veliåina i vreme uzimanja uzorka.Lipovac. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje.3. Dræave koje su ovo zapoåele.

Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. deåjim zaãtitnim sistemima. Transport Safety Performance Indicators. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. . SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. itd. ako je potrebno.1. kada je reå o: vozaåima. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje.6.). putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. periodi odreœivanja. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. 10 European Transport Safety Council. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. ako je potrebno.6. 185 6. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. Brussels 2001. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. kategorija puteva. kao i sa ciljevima politike.

Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. dobija se vreme zakone stizanja. . Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Hitne sluæbe. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. meœunarodna poreœenja nisu smislena. kao komponente politike bezbednosti puteva. P. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. ne samo kada je u pitanju drumski transport. Naravno. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. kada su u pitanju teãke povrede. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. Po definiciji.Lipovac. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. posebno kvalifikovani lekari.

zaãtitnih kaciga. godinu. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. Tabela 6. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. u poreœenju sa 1994.6. 1999) Cilj za 2000. godine.2. 1998. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva.6. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6.

Naime. sa 1994. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. ne postoji 188 6 . 6. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati.Lipovac. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. najsveobuhvatnije i najpreciznije. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. u poreœenju situacijom u 1994. godinu. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. godine. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. Mada su policijske evidencije jedinstvene. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka.7. P. veliåina materijalne ãtete i sl. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. okolnosti.). treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama.

Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. L. a posebno nezgode sa nastradalim licima. koji prati odgovarajuña dokumentacija. niti jednostavan pristup ovoj bazi.7. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. niti standardizovane. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. L (1991). koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. evaluation of local safety measures. Van Nostrand Reinhold. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. . – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. 189 6.6. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. Evaluation 85. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. Evans. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. i Negri. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. New York. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. Traffic safety and the driver (Page 154-155). – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. Paris: Onser. L (1985). A proposal for the stadarization of road accident reports. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. ne postoji jedinstvena baza podataka. ove evidencije nisu usaglaãene. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist.

Tassaux-Becker (1993). Institut za sigurnost na autoputu. i Yiik Diew Wong (1993). Duxbury Press. S (1990). D. Hautzinger. T. EIB. Procena oåekivanog broja nesreña. Road user behavior: Theory and research. Paris. An introduction to probability theory and its applications.765-772. Putni saobrañaj. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Hauer. New York.. R. E (1986). H. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Rice. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378.1994. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. NJ (1957). (1973). Volume I Çiley. Durholt. A (1995). 1994. New York.11-13. i M. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. VTI izveãtaj broj 390 A. Eds. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. G (1994). Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. The extent and some implications of incomplete accident reporting. Vol. 1996/09 Nicholson. H. Bulletin 70.W Knuiman (1994). Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. EC Transport Research. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju.L. Luxembourg. H. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. and Bruin. Belmond. Commission of the European Communities. S i Jones. Haght. OECD. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. p. Finska. A. Izloæenost. Helsinki. Drugo izdanje. P.. Tehnika saobrañajnih konflikata.Lipovac. Septembar 1995. Matematiåke statistike i analize podataka. Hornstein. Lund institut tehnologije. van Gorkum. OECD/IRTAD (1995). F (1991).M (1966). F. Induced Exposure. Marcel Dekker. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Seminar. Karr. Vol 5.1993. (1987). Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br.12 strn. Hyden. E (1988). Accident analysis an prevention. H. 25.S. J. I. Michaels. Hakkert A. 190 . Assen.. Analiza nesreña i prevencija 18(1). Directorate-General XIII.C. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. Stein. Drugo izdanje. Thulin. Guria. 45-48. Jednogodiãnje istraæivanje. 2-11 Rothengather. Rosman. P. C (1987). Harris.S i Hauer. i Nilsson. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. No 6. A. Accident analysis and prevention. A. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. R. J.

Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima .3. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.7.8.6.1.5. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.4.7.2. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.

str.1. i Banoviñ B. Prilog definisanju pojma uviœaja.1.1. ali ima i eksplicitnih definicija.. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja.. M. koje se registruju u zapisniku o uviœaju.1.2.. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. da se temelji na åulnom opaæanju. 321-336. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. Meœutim. a to su struåni poslovi na uviœaju.. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. 193 7. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. Bezbednost 3. Prema ovom pristupu. 1996. uviœaj predstavlja istraænu. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. 7. Beo- grad. Lipovac K. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. Æarkoviñ M. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. 7. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7.

KZ). Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. 194 . ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. 7. Zakonom o prekrãajima. veñ su prekrãaji. vremena. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. Dakle.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. alkoholisanost vozaåa i sl. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). veñ moæe biti i posredno. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. ZKP. Prema ovom.). Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode.4.1.Lipovac. ). samo saobrañajna itd. Formalno pravno. Zakoniku o kriviånom postupku. opaæaju. P. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. uz pomoñ razliåitih pomagala). samo istraæna. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. samo kriminalistiåka. Dakle.2 Zakonom o upravnom postupku. meteoroloãke prilike.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. 7. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. tragovi (trag koåenja i sl. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja.1. koje je protivpravno i koje je skrivljeno. 3 Ålan 238. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti.3.). pre formalnog pokretanja postupka. savremenom pristupu. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela).

UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. (2) Kaznom iz stava 1. kazniñe se zatvorom do tri godine. 1. 291. iako zna da vozaå zbog umora. 289. stav 2. brodski. – piratstvo. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. st. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. tramvajski. – otmica vazduhoplova. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. do 4. 291. st. (2) Ako je usled dela iz ål. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. i 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. stav 3. 1. ovog ålana uåinjeno iz nehata. (3) Ako je delo iz st. 1. 1. i 2.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. stav 3. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. (4) Ako je usled dela iz ål. i 295. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. trolejbuski. 289. i 2. stav 3. stav 2. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog ålana uåinjeno iz nehata. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. KZ) 195 7. i 295. i 295. 289. 289. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. broda i drugog prevoznog sredstva. i 2. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. 1. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. st. (5) U sluåajevima iz st. kazniñe se zatvorom do tri godine. 1. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. (3) Ako je delo iz stava 1. (ålan 296.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. st. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. (ålan 295. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima.7. davanjem pogreãnih znakova ili signala. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. i 2.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 291. stav 2.1. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. 1. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. stav 3. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. i 2. ovog ålana uåinjeno iz nehata. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. sredstava. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. st. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. i 295. 290. (3) Ako je usled dela iz ål. 290. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. st. (ålan 297. 291. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. 290.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. stav 1. i 2. stav 1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. 290. (ålan 290. (ålan 289. 1.

vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. 68/2002.000 dinara (01. Ålan 110. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. br. Ålan 112. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. uåesnik u saobrañaju.) ili su nastale lake telesne povrede. saobrañajne ili druge struke. put. Dakle. br. u posebnom poglavlju.. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. po pravilu. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi.Lipovac.. posebno izvrãiti sa svakim od njih. 68/2002. “Sluæbeni glasnik RS”. 58/2004) 11 “. izvrãiti potrebna merenja i snimanja.. januar 2006. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. P. ponovo izvesti pojedini dokazi.. br. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. preduzeti i pronalaæenje.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. prvenstveno. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. po potrebi.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. vozaå. Sa druge strane. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). br. 196 . preduzeti i pronalaæenje. savezni ZoOBS se odnosi. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. 70/2001. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. peãak. koje ñe. u ålanu 10. 58/2004). Ålan 111. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. “Sluæbeni glasnik RS”. saobrañajna nezgoda itd. saobrañajne ili druge struke. 70/2001. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. koje ñe. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. teãke telesne povrede ili smrt lica. po potrebi. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. ovlaãñena lica. po potrebi.

2. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. Ålan 157. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. dok se ne izvrãi uviœaj. duæan je da odsutnom vlasniku. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. Ålan 156. 197 7.. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. ovog ålana nije prisutan vlasnik.. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. V.1. Ålan 153. prisutni vozaå. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). Ålan 158. i 3. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. Ålan 154. zdravstveno preduzeñe. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno.. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode.7. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu.. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1.13 13 “. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. Ålan 159. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. Ålan 155.. U sluåajevima iz st. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .

Lipovac. Ako vozaå ili vlasnik. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. III. teret. 11/91 .18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja... uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. “Sluæbeni glasnik SRS”. 50/88. 44/89).. 53/82. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. vozaå ili vlasnik. izvrãiñe se uviœaj. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. 44/89. prekrãajni postupak.. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere.. 18 Ålan 156.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. sistem sankcija. ovog ålana. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. br. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja.. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. ålan 156). Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta.. teret. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 7 198 . 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. 28/91 . odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode. Zakona o prekrãajima. 19 “ . a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. (ålan 209. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. P. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu..17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima... nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti.. . Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima.. “Sluæbeni glasnik SRS”.. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. “Sluæbeni list SFRJ”. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. br. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. duæan je da: 1. ovog ålana. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja.br. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. (ZoOBS.19 Ålan 160.

odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva.2. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom.” (Zakon o policiji. pronalaska uåinioca. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. odnosno korisniku drugog vozila. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. duæan je da odsutnom vlasniku. ovog ålana. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. prisutni vozaå.. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. januara tekuñe godine za proteklu godinu. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. registraciji. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. prekrãajem ili dogaœajem. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. 20 “. 2.7. pronalasku uåinioca. . Ålan 73.. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera.. Ålan 75. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu.. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. 199 7. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja.20 7. dostavÿa najkasnije do 15. Ålan 72.. 3. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije.000 dinara. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. da se ne meça staçe na mestu nezgode. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. prikupljanja obaveãtenja itd. ovog ålana nije prisutan vlasnik. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. duæni su da: 1. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice.. . ovog ålana.2. Ako uåesnik iz stava 1.”. ålan 65). ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. Ålan 74. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode.

7. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije.2. O nezgodi odluåuje sud. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Ipak. polazeñi od uviœajne dokumentacije. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. pa i ãire zajednice. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode.1. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. a nekad i pogreãnim. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. Svako izolovano posmatranje uviœaja. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. Dakle. Sa druge strane. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. Naime. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. Sud ñe. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu.Lipovac.21 åini sudski proces neefikasnim. 200 . Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. P. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. (ãto pre) ode na lice mesta. u æivotu njegove porodice. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode.

Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. European Transport Safety Council. 201 7. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7. imamo moguñnost i da ih reãimo. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa.3. ali i metode vrãenja uviœaja.2. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu.2. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). saobrañajno-tehniåki veãtak. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. – obimu posledica. Society's Duty. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. 7. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. odnosno sudija. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. U tom smislu su razvijene metode analize. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. U suprotnom. 2001.3. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. po pravilu. – specifiånosti izvrãioca.

odreœivanje mesta sudara. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. prostorno-vremenska analiza. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Meœutim. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). oni ñe. veñ poãteni graœani. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle.23 niti su struåni. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. pogreãne procene brzina. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. Naime. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. Kad se otkriju ovi uåesnici. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. po pravilu. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. uåesnici saobrañajnih nezgoda. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. pogreãne procene rastojanja itd. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. uåesnici u saobrañaju. bar. po pravilu. åulnim opaæanjem. 202 . 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. P. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. izlazi uviœajna ekipa. po pravilu. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. zaobiñi da kaæu istinu. nisu kriminalci. U suprotnom. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. reñi neistinu ili. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja.Lipovac.

Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta.25 7. – merenje konkretne preglednosti i sl.7. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. Naime. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. Naime. – vanredni tehniåki pregled vozila.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). niti je bio na uviœaju. saobrañajnu psihologiju. a radi kasnije analize. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. Nabrojane specifiånosti. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi.4. – izuzimanje sijalica. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. kod kraœa. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa.4. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. – merenje konkretne vidljivosti. pronevera i sl.). opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. 25 Dakle. 203 . propise u bezbednosti saobrañaja.

Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. 7. Zagreb. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. tako da fiksira sve ãto je vaæno. o uåesnicima i sl. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”).). velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. P. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. Naime. Sa druge strane.Lipovac. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili).5. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. Ovde se javlja niz problema. K. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija.26 26 Lipovac. 204 . maj 1991. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). 3) skicu lica mesta. Konaåno. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije..

27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta.). Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta.uåesnicima nezgode.5. geometriju raskrsnice. preduzete radnje na uviœaju itd.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. izgled saobrañajne povrãine. dimenzije i druga vaæna obeleæja). zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. o sastavu uviœajne ekipe itd. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. o uåesnicima. naœena vozila. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. opisni i zavrãni. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. Verbalni metod ima niz prednosti. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. o svedocima. sluæbenih beleãki. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. skiciranje.).5. lica. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. ime. o mestu i vremenu. raznih izveãtaja i sl. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. mulaæiranje itd. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. 205 7. meteoroloãkim prilikama. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. naåinu obezbeœenja lica mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. a posebno: opãti izgled lica mesta. izuzimanje. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi.). prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. raspored tragova i predmeta. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl.1. podatke o vozilima . dat nalog za obdukciju leãa i sl. elemente krivina. o radnjama pre i posle uviœaja. jer se jedino pominje u zakonu. o radnjama na uviœaju. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. a posebno oãteñenja vozila. jer se jedini pominje u Zakonu. podatke o putu i vremenu. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). o meteoroloãkim prilikama. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. organu i uviœajnoj ekipi. poloæaj.

Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije.5. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. opãteg izgleda lica mesta. Naime.2. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. – poreklo i naåin nastanka traga. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Meœutim. obuåena lica i vreme). Fotografija je sveobuhvatna. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. P.Lipovac. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. a posebno troãkove sudskog procesa. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. – poloæaj traga. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. tj. fotografisanje ima i niz nedostataka. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. posle izuzimanja. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. nepravilnih tragova i predmeta i sl. i to: – vrstu i izgled traga. Meœutim. meœusobnog poloæaja tragova. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). 7. geometrije saobrañajnice i sl. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. imajuñi u vidu ukupne ãtete. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. 206 7 . izgled predmeta i tragova nezgode. bliæi izgled lica mesta. gubitke i troãkove u vezi nezgode. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Fotografisanje je. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva.

grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju.3. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara.5. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. – razdvaja vaæno od nevaænog. a nedostatke prevaziñi. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. loã crteæ. a) SKICA je jednostavan. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. Skice se. po pravilu. Ova. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. slobodoruåni. i to onako KAKO JE MERENO. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. åesto. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. u vreme uviœaja. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. 7. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja.7. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode.5. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. a ne moæe se objaãnjavati niåim. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. predmeta i saobrañajne povrãine. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. 207 7. Zbog nabrojanih prednosti. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi.

na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode.Lipovac. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. jer se crta slobodoruåno. izgled oãteñenja vozila. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Ovakav crteæ ima velike prednosti. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). Meœutim.30 Dakle. uz pomoñ pribora za crtanje. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). koje su vaæne za analizu nezgode.).5. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. 7. tj. izgled kolovoza i sl. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane.4. strankama i sl. Ovi crteæi se rade u prostorijama. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. tako da ne optereñuju crteæ. P. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. 208 . Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. – nije verna. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). tuæiocima. ne prikazuje izgled lica mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd.32 – zbog poãtovanja razmere. – skica nekad nije univerzalna. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). ãto sudovi posebno cene. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. advokatima.

– situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja.5. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. tj.5. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. Kada se izuzme neki predmet.5.7. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. po pravilu. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. dobrom organizacijom. – ovi crteæi se crtaju posredno. time su. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. izdvoje. – na crteæu nije sve kotirano. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. spakuju i saåuvaju. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. 209 7. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. 7. Meœutim. fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta.

æica i sl. izuzet predmet se. tragovi krvi.). Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. klizanja. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. P. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga.Lipovac. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. koåioni cilindar. tahograf i sl.). – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. spona. tj. Konaåno. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. sklopovi vozila (farovi. – preko armature izliva se drugi. voænje. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga.). – napravi se æitka gipsana kasa. Naime. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe. odnosno pneumatika. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. granåice. pneumatik. oãteñenja objekata. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. deblji sloj gipsane kaãe. grudvice zemlje i sl.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. delovi odeñe i obuñe peãaka. oãteñenja kolovoza i sl. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. otpali delovi sa vozila (komad migavca. po pravilu. kao ostali elementi dokumentacije. Naime.). Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem.) itd. komadi razbijenog stakla. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. ljuspice boje i sl. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. jer su fiksirani na kolovozu.

7. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. menja se njihov tretman. Sa druge strane. u pesku i sl. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti.).1.7. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. To je preduslov da sud. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ako se ipak. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. Dakle. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. odnosno objektivno utvrœene stvari. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. u blatu. dobijaju teæinu åinjenica. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. prisustvom svedoka. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. po oåiglednosti. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se.6. trag voænje u snegu. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. 211 7. u rastopljenom asfaltu. 34 Naæalost. Meœutim.6. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. tj. Konaåno.6.

Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. 212 . a bez obrazloæenja ovakvih stavova. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). u zapisniku. situacioni plan i dr.Lipovac.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. ista orijentirna prava itd. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. veãtak i dr. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. uzroånik nezgode itd. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. fotodokumentacija. neznanjem ili nesavesnim radom. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju).2. 35 Na 7 primer. P. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. ista orijentirna i fiksirna taåka. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). prihvataju kao åinjenice. ukoliko nije drugaåije naglaãeno.6. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. 7.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. naåin kretanja pre nezgode. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta.

ako nije prikazan izgled lica mesta itd. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. u praksi. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). a ne retko donose se i pogreãni stavovi.6. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. Sliåno je i ako u. nema podataka o putu i vremenu. 213 7. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces.7. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. obim i sadræaj zapisnika. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. ako u dokumentaciji nema skice. Sa druge strane. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. u praksi. Zato je.7. makar jednom elementu dokumentacije. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. 7. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. Naæalost. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Na primer. broj potrebnih fotografija. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. vrstu i broj ostalih priloga itd. trajanje uviœaja.3. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7. Primera radi. odreœivati sastav uviœajne ekipe. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. jer se to oåekuje od zapisnika. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. razmeru i sadræaj situacionog plana. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode.

Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. izraœuje situacioni plan lica mesta. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela.). prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. Uviœaje vrãi istraæni sudija. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. skicira. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. Naime. Naæalost. fotografiãe. Fotodokumentacija se. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. Osiguranja ñe. a fotografije da se rade naknadno. OUP-a evidentira podatke. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. P. crta skicu lica mesta i sl. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. ne radi. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. analizira i obraœuje tragove itd. Ako je obaveãten o nezgodi. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju.Lipovac. vrãi uviœaj. Sa razvojem digitalne fotografije. Meœutim. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. 214 . policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. (3) Konaåno. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). postupi po zahtevu oãteñene stranke. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama.). Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. fotodokumentaciju. situacioni plan i ostale priloge). Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. odnosno obaveãtenja o nezgodi. po pravilu. skicu.

ne moæe pouzdano i korektno analizirati. baã zbog ove “uãtede”. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. redovno rade negativi. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo.7. Treba imati na umu to da. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova.39 Na primer. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. u taåno odreœenim situacijama. moæe se prihvatiti da se. zbog cene i nepraktiånosti postupka. 7. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. “zbog cene”.8. Izuzetno. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Naprotiv. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. kompletiranja uviœajne dokumentacije.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Naime. Naæalost. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta.8. ako se fotografisanje izostavlja. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). Na primer. 215 7. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. tj. Sa druge strane. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu).

... Medicinska kriminalistika. Zemun. Kriminalistiåka tehnika. 1997. 1990. Ãkuliñ. Rolly Kinney J. Lipovac. 2000 (208 p).. 1981. M. Mitroviñ. Polje. K. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Saobrañajna kriminalistika.. K. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. R. i Rau H. Kippenheim. Bezbednost 3. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Burg. Maksimoviñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Literatura Aranœeloviñ. Policijska akademija. Beograd. Smith.. 2001 (364 p). Savremena administracija. R. p321-336. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa.. Nicholas S. Zemun. 216 7 .. Society of Automotive Engineers. 1994. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. OEBS. Dragaå. i Todoriñ U. K. 2000. R. i Aranœeloviñ M. Bezbednost drumskog saobrañaja. Kippenheim.. 1996. 1981. 1996.. Transport Research Apas.. i Lindenmann H.. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. H. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. Vujaniñ M. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Zemun. Rivers. S. Thomas. Gregory C. Prilog definisanju pojma uviœaja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.Lipovac. Privredna ãtampa. Æarkoviñ M.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Gorkiñ. R. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. (262 p). Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu). Lipovac. Brisel. Lipovac. V. M. P. Publisher. 1994. i dr. Beograd. 1994. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije.. III deo. 1995. Tumbas. P. Zemun. Verlag Information Ambs Gmbh. Kriminalistiåka tehnika.W. International Congress. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. Level 3. Charles C. Beograd. Detroit. V.. R. Traffic Accident Investigators’ Manual. Baker.W. Rivers.. Primenjena kriminalistiåka tehnika. Beograd. 1991. Vodineliñ. Lipovac K. Beograd. Osnovni kurs za policajce. 1963. 1996. Unfallversuche. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2003. H.. Zemun.. Thomas. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. i Banoviñ B. Road Transport VII – 33.. (312 p). Beograd.. Evenston. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zemun.. Michigan. 1986. Beograd. Burg. 1998. M. Maksimoviñ. Saobrañajni fakultet.. Illinois. S.

Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.2. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.5.4.3. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . Pojam tragova saobrañajne nezgode 8.1.

8. u naãoj praksi je prisutna jedna. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . povrede. za potrebe jednog kursa o uviœajima. promene raspoloæenja itd. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). u najopãtijem smislu. 219 8. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). na put i putne objekte (promena poloæaja. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. na lica i æivotinje (povrede. tragovi koåenja.). Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. i to: naåinom nastanka. Konaåno. Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. objekta. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. nastaju vrlo razliåite promene.).). kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. promene æivotnih ciljeva itd. Dakle. promena poloæaja i druge promene na vozilu). POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. promena ponaãanja. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. tragovi zanoãenja. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl.1. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova. promene na odeñi i obuñi. klizanja itd. Naime. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija.

Vrsta. na osnovu analize tragova. karakteristike tragova. intenzitet. uslovno. U tom sluåaju imamo 8 220 . Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. Ipak ñemo na ovom mestu. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova.1. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. tj. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. analiza tragova. Znaåaj traga je veñi. P. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. veñ se oni meœusobno prepliñu. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. Dakle. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta.2. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. u razliåitim situacijama. oblik. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). a niti su videla kako se nezgoda dogodila.Lipovac. Razliåiti tragovi.2. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. 8. imaju razliåit znaåaj. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. Tek kada se. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. obrada tragova na licu mesta. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. poloæaj. 8. Na primer. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja.

analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. Eliminacija je proces u toku koga.8. 221 8. elementi prostorno-vremenske analize itd. vlakana i sliåno. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. 8. komad ukrasne lajsne. primenom proverenih nauånih metoda. mesto sudara.2. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. niti od teretnih vozila. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. usporenja vozila. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. 1 Na primer. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. smerovi kretanja. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. obuñe. – delovi odeñe. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi.).2. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .2. Meœutim.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. pravci kretanja. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode.00 cm. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. Sa druge strane. åiji je cilj da se. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm.

8. a zanemarimo saobrañajni znaåaj. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela.3. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. – oãteñenja vozila. 8. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. Naime. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja.3. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. u nekim situacijama. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe.Lipovac. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije.1. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. a pravi krivci nekaænjeni. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. Ako nije bilo registrova- 8 222 . Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. Ma kako. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. Kad otkrijemo uåinioca. P. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. U supotnom. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. Ma koliko on bio vaæan. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. Naime. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. tj. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih).

Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode.8. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna.3. 8. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. a veoma su vaæni za analizu nezgode. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. otpale materijale i delove.3. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. pre svega. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. nezgoda se tretira kao prekrãaj. u sluåaju potrebe. Pored ovog procesnog znaåaja. Oãteñenja vozila. prema veliåini. naæalost. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. 8. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo.3. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. Meœutim. 223 8. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. misli na tragove kretanja vozila. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode.2.3. Ovde se. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. niti rekonstruisati. Makrotragovi su dovoljne veliåine. tako da se mogu uoåiti golim okom. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. U praksi se.

. Na primer. oãteñenja prednje åeone maske vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. oãteñenja vetrobranskog stakla. a tragovi na vozilima. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda.4. 8. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta.3. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd.5. kod obaranja peãaka.. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. 8 224 . nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. a posebno rukovodioci uviœaja. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara.3. 8. Naime. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. razlikujemo: – tragove na kolovozu. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja).Lipovac. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. – tragove na povrãinama van kolovoza. P. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. Ålanovi uviœajne ekipe. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova.

Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). – na suvozaåu: povrede ruku. “gasa” ili spojnice.). ruåica vrata. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. butne kosti i karlice. – u vozilu.. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. povrede glave i åela od ogledala. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl.) itd. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. krvni podlivi i prelomi rebara. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa.3. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. prelomi lobanje itd. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. kruæni krvni podliv od volana. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. pocepane pantalone u predelu potkolenice. u predelu butne kosti i karlice. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice.8. 225 8. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. prelomi kostiju ruku. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu.. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. majicu i sl. õemper. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. krvni podlivi i serijski prelomi rebara.. . tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa.).. oãteñenja. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. nasloni za ruke i sl. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa.. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd.

krivolinijske i kombinovane). kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. a kasnije i u sudskom postupku. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. na licu: – nañi sve tragove. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode.3. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Najåeãñe su ovo 8 226 . Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. a nalaze se na licu mesta. – linijske tragove (pravolinijske. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. a koji bi morali ostati. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). P. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. ako je ova verzija taåna. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode.Lipovac.6. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. 8. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. – koncentrisane tragove.

Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). prvenstveno. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. na prvi pogled. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . akumulator itd. prvi korak u njihovoj obradi. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi.4. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. Meœutim. a posebno rukovodilac uviœaja.4. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac.8. Ostali ålanovi ekipe. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne.1. 227 8. torba koja je ispala peãaku. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda. tj. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. Meœutim.4. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara).). odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. 8. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. Kada se shvati saobrañajna situacija. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu).

rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. Naime. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Naime. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode.4.Lipovac. niti su pouzdaniji. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. pa i saobrañajne nezgode. ne daju niãta novo. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. P. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. 8. Na primer. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. Konaåno. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. promene ili uniãtavanja. Meœutim. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. Shvatajuñi izjave. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. trag se mulaæira itd. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira.2.

O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja.. Naime. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. parkiranjem sluæbenog vozila itd. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). rampama i drugim preprekama. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. . a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. 229 8. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode.8. uåesnici nezgode i sl. od poæara i sl. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa... Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. U nekim sluåajevima. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . Meœutim. “stop-policija” i sl.4. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja).) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode.). njih bi trebalo markirati pre pomeranja.. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. kupama. pa i obezbeœenja tragova. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . (ålan 148. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda.

rasuti zemlja. odnose se povreœena lica. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom.). 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. åesto se pomeraju vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. U zavisnosti od konkretnih uslova. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl.3. P.). a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). 8. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila.). poloæaj tragova stakla. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta.). trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). crepom.Lipovac. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi. ako ga ne markiramo. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. ciglom. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer.4. ako ih nismo markirali i sl. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati).

kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. . 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. tragova stakla i sliåno. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. nego onim koje oni odrede na fotografijama. b c. 3. Tragovi na licima. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. pa se one i analiziraju. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. oãteñenja predmeta. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. 231 8. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. onda se markirna linija prekida..4. . travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija).4. leãevima.4. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja.. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). odnosno oblik zone traga. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. Tako se mogu markirati povrede lica. 1d. . Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. . – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova.8. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. A1.. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. zemljanim.2.. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete).).). Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. markirati tragove. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije). Dakle. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). Pri markiranju poloæaja predmeta. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija.. Ako se markiranje vrãi na licu mesta. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. odnosno detalji na ovim tragovima. 8. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga... – slovne (alfabetske) oznake (A.. a. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. B C.

Lipovac. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. on se moæe oznaåiti na fotografijama. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. tragovi na objektima i sliåno). Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. po pravilu. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. po pravilu. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. crepom i sl. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. vrãi pre fotografisanja. oznaåavaju na licu mesta.). oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. P. Oznaåavanje tragova se. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. 3) oznaåe se linijski tragovi. vaæna oãteñenja vozila. Izuzetno. moæe se prvo napraviti snimak tragova. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). poloæaj svedoka i sl. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. tako da se dobro vide na fotografijama. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. 8 232 . plastike i sliånih materijala. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. poloæaj vozila pre pomeranja. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije.). Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. Obiåno se. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake).

Dakle. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. 233 8. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). Na primer. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. 8. Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. snimiti (fotografisati izgled traga. a u drugim se ne navode (zapisnik). – fotografisanje i videosnimanje. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. po potrebi. odnosno detalja na njemu). a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. u vezi oznaåavanja. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. plan). 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije.4.4. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. U zavisnosti od znaåaja traga. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. ucrtati.5. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica.8. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje).

oãteñenja vozila.). Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove.Lipovac. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode.1.5. promene na tragu nastale pri sudaru. tj. 8 234 .5. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. b) tragovi koåenja. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. 8. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. svakako. niti ekstremno ubrzavani. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. Meœutim. tj. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. tahografski zapis itd). Pored toga znaåaj nekih tragova. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. ako nisu forsirano koåeni. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. P. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. c) tragovi zanoãenja. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama.

proces koåeça traje po nekoliko sekundi. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji.) predstavlja trag voænje. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. – izmeriti trag. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. Na Slici 8. . Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. i to. pre svega. – fotografisati trag. – markirati trag. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje.1.. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. a na Slici 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. mulaæirati trag. niti je ekstremno ubrzavano). – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten.8. po rastopljenom asfaltu. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. po snegu. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd.5. 235 8. – oznaåiti trag voæçe. povaljana trava i sl. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive.2. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. – skicirati trag. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. Meœutim. Ova promena na povrãini podloge (utisak. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan.

Lipovac. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. 2000. str. Beograd. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. Zemun. K. P. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije..5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.1. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). 8 236 . 72.

237 8. skreñe. bo (m/h2). Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0.8. obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. – optereñenosti vozila.5 do 1. Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. koåi i sliåno). Od trenutka proklizavaça.2 sekunde. alkoholisani vozaåi. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). a kod pneumatskih koånica od 0.15 do 0. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3).7 sekundi.5 sekundi. tj. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. prenosi komandu do nogu i ruku. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka.3 do 0. Meœutim.25 sekundi. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). ako je situacija opasnija i prostija. – staça kolovoznog zastora itd. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. a pod dejstvom sila koåeça. Dakle. vozaåi pod uticajem droga i lekova. umorni vozaåi. ablenduje. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça.. .15 do 0. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1).5. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. – vreme odziva koåionog sistema (t2). Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira).. – isti vozaåi bræe reaguju. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça.

Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. ako je veña brzina vozila. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. ako se vozilo nastavi kretati. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. proklizavaçe je maçe.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). odnosno crçi tragovi na kolovozu. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. ima izraæene spoÿaãçe ivice. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano.Lipovac. U prvoj fazi. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. loãi pneumatici i sliåno). a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. dolazi do proklizavaça pneumatika. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. Naime. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. tj. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). odnosno do blokiraça pneumatika. Pri forsiranom koåeçu. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. po pravilu. 8 238 . To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. odnosno. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. ako se mogu uoåiti. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. P. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. U drugoj fazi. zagreva se i topi. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. klizav kolovoz. proklizavaçe je potpuno. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. optereñeçe vozila. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. Meœutim.

Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. Konaåno. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. Naime. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. a zavrãeci tragova su u istoj visini. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). u procesu koåeça. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. 239 8. . Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. 10 Kinetiåka energija se. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. pa nastavilo voæçu. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. Meœutim. ako vozilo nije stalo. – Ako je vozilo pomereno. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). pretvara u rad sila koåeça. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). onda je vozilo samo prikoåeno.5.8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga.

detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. Meœutim. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. nañi karakteristiåne. P. – legendom objasniti oznake. 12 Dakle. – fotografije bi trebalo da prikaæu. po potrebi.). eventualno. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. ãirinu traga). da je slabije koåio i sliåno.Lipovac. gde ñe se. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. Ako nekog traga koåeça nema. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. duæinu i. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. Izuzetno. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. detaÿe (promene) na tragu. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. 8 240 . – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. 11 Ako se trag pruæa luåno. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. – markirati tragove koåeça (po potrebi). a posebno one koji nastaju pri sudaru. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. poloæaj i veliåine tragove koåeça. tj. – skicirati tragove koåeça. – ãirina pneumatika. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. na licu mesta ñemo posumçati. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. na licu mesta se samo sumça.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. utvrditi i dokumentovati neispravnost.

14 14 Lipovac.35 1. K.5.45 5.95 0. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.13 1.15 6.2. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.55 5.8.30 5.13 7. str. Beograd.45 7. 241 8.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.90 3. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.90 1.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.00 3.60 3.35 5.65 4.31 0.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5. 92.05 7. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.25 8.58 . Zemun.29 0.49 6. 2000.

Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. anti blokirajuñi sistemi (ABS). onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. – nagle promene pravca pruæaça traga. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. onemoguñeno upravÿaçe vozilom. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . spreåava se potpuno proklizavaçe. tip i godinu proizvodçe vozila. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. siñi ñe sa puta. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. Mada postoje razliåite varijante ABS. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). led. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). voda. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. P. tj.Lipovac. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. åak. tzv.

åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. u krivini ili raskrsnici). koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. za razliku od koåeça. Naime. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. a posebno na tragovima voæçe. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça).8. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. pristupamo çihovoj obradi. 243 8. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). slabÿeçe. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. jakog boånog vetra i sliåno.5. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara.

kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. 15 Naime. Znaåaj tragova zanoãeça je. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). doãlo je do zanoãeça.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. u nekim situacijama. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. a pre svega oãteñeça vozila. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. klizav kolovoz. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. boåni nagib kolovoza. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. sudar i sliåno. ovaj detaÿ fotografisati. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. opisati. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. P. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. detaÿno obraditi tragove sudara. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. putaçu vozila u skretaçu.Lipovac. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). 8 244 . onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. putaçu pre prevrtaça i put koåeça.

Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. i to: – pri koåeçu. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. 6) skicirati tragove zanoãeça. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. U svakom od ovih sluåajeva. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. ne vide se celom duæinom. çihovo rastojaçe je promenÿivo. a ako su uoåÿive one su ukoãene.8. Izuzetno.5. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). Naime. tj. ako je trag zanoãeça dug. u situacijama kada su sile priaçaça male. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. pri klizaçu. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. tj. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. ni na podlozi. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça.

doãlo je do nekontrolisanog kretaça. pa se ne meri pojedinaåno.Lipovac. – ako je grebaçe posledica sudara. P. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. kvalitetno fiksirati staçe podloge. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna.). Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. pri sudarima vozila. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. na vozilu i kolovozu. objekte i sliåno. spuãtaju i grebu po kolovozu. – pri snaænim sudarima vozila. odnosno çihovo poreklo. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. tj. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. – pri pucaçu pneumatika. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. kad se doçi delovi vozila deformiãu. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. tj. 8 246 . koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. na vozilu i objektu itd. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. Na licu mesta se najåeãñe. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). iviåçake. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila.

mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. delovi spoÿçih ogledala. oãteñeni delovi vozila. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. kolovoza ili prepreke. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. staklo. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. mesta obaraça bicikla.2. 8. Naæalost. veliåinu i poreklo tragova grebaça. zemÿa.8. sneg i sliåno. a åesto. – pri sudaru. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. motora i sliåno. nemoguñe dokazivati naknadno. komadi razbijenog stakla. mesta eksplozije pneumatika. ÿuspice boje i gita. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. led. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. i to: mesta prevrtaça vozila. mesta snaænih sudara vozila. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. 247 . Da bi se ova pretraga olakãala. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). poloæaj. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima.5. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. – otkriti poreklo tragova grebaça. delovi ukrasnih lajsni. – pri kretaçu posle sudara. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi.5. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima.

Kretanje vozila i ljudi. od atmosferskih prilika i sliåno. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. uporedo sa analizom ostalih tragova. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova.Lipovac. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. sakriti ili uniãtiti ove tragove. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. sneg. 8 248 . Sa druge strane. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. kiãa. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. Naime. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. sneg i sliåno. od oblika i mase predmeta. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. od vrste sudara. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju.). Na primer. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. pre sudara. ako nisu markirani. – kod nezgoda sa NN vozilom. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. zemÿa. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. Naime. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova.

oblik i veliåinu predmeta). okvira fara. krupniji komadi stakla fara). Krajnji poloæaj vozila. koje je nosio peãak ili biciklista.5. obavezno se vrãi. trebalo bi napomenuti. poreklo. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. sudarnu brzinu. odnosno odgovarajuñim merenjima. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. Krajnji poloæaj vozila. U tom smislu. u vezi je sa mehanizmom sudara.5. 249 8. poloæaj i veliåinu ovih tragova. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. Konaåno. meriñemo ih kao povrãinske tragove. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. a posebno mehanizam sudara. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . izgled. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. merimo ga kao koncentrisan trag. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. brzine vozila u trenutku sudara. sudarnim brzinama. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. Naime.8. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. lica i predmeta na mesta nezgode. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. 8. vrste sudara. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). ukrasnih lajsni. lica i predmeta fiksira se skiciranjem.3. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. mestom sudara. Posebno je znaåajno. Ako su dimenzije traga znaåajne.

1981. Lipovac. Kippenheim. 1994.. tragovi. i Aranœeloviñ M. ekspertize prometnih nezgoda. Krivokapiñ.. Mitroviñ. R. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu.. K. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Vodineliñ.. Beograd. otkrivanje nn – Uåinilaca. Kippenheim. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Sluæbeni list SFRJ.. 1996. Evenston. Elementi sigurnosti cestovnog prometa..Lipovac.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Saobrañajni fakultet. Aranœeloviñ M. Privredna ãtampa. K. 1996. Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zemun. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. V. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Medicinska kriminalistika. Gavriloviñ. Zagreb. P. Kriminalistika taktika. Nicholas S.. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. 1996. Tumbas. H. Detroit. S. 1963. Unfallversuche. Beograd. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. F. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i Todoriñ U. 1994.. 1990. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. J. Burg. V.. S. Obrada daobrañajne nezgode. Lipovac. Beograd. Savremena administracija. III deo. i Ristiñ Æ. International Congress. Illinois. 1994.. Zemun. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Beograd. Verlag Information Ambs Gmbh.. Beograd. Rotim. Michigan. Informator. Beograd. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Graœevinski fakultet. Grupa autora.. Saobrañajna kriminalistika. svezak 1. K. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Bezbednost drumskog saobrañaja.. i Rau H. V. M. Beograd. Kriminalistiåka tehnika. Policijska akademija. P. Beograd. Lipovac.. K. Åoviñ... Kriminalistiåka tehnika. 1987.... i Lindenmann H.. Zemun. 1989. Gregory Smith C. 1994. Burg. Maksimoviñ. Rolly Kinney. 2000. i dr. 1981. Dragaå. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Gorkiñ.. Zagreb. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. 1981. 1986. R. 2000.. H. veãtaåenje.. Aranœelovac. Zemun.. Lipovac. uviœaj. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. Society of Automotive Engineers. Vujaniñ M. 1995... 8 250 . i Æarkoviñ M. Beograd.

3.4. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9.9.2. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.1.

veoma su znaåajni za bezbednost dræave. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. prava na slobodu. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. politiåke partije i organi1 Iniñ. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. N. U tom smislu. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. 253 9. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. 9. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . troãkovi i gubici. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. 1997. Bezbednost drumskog saobrañaja.9.. FTN. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. Sad. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja.1. M.2. privredni subjekti. struåne organizacije.

podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva.Lipovac. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. meœunarodne organizacije i institucije. Skupãtine utvrœuju koncept. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. osiguranja. pokrajinska. Izvrãni organi (vlada. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Naime. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. na propuste. prevoznici. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. autoãkole i sl. viãe ãkole. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). putari. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. fakulteti. zdravstvene ustanove. srednje ãkole. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. gradsko veñe. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. donose strategiju bezbednosti saobrañaja.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. organi prosvete i obrazovanja. tehniåki pregledi vozila. osnovne ãkole. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. organi za saobrañaj. izvrãni odbori gradova. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. P. nauåno-obrazovne ustanove. 254 . Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. organi unutraãnjih poslova. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. Skupãtine (republiåka. stavova. nevladine organizacije.). ali i drugih subjekata.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. pravosuœe (organi sudske vlasti). kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. i sl. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. autoãkole itd.

mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. vrãi transfer znanja i iskustava. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja.2. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. Sa druge strane. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. ulaganjem u razvoj nauke. Posebno su znaåajne struåna. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. medijska i najãira javnost. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. razvija naãa znanja i praksu. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. politiåka. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. za projektovanje mera i njihovo prañenje. svojim efikasnim i struånim radom. 255 9. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja.9. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. odreœuje vizije. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. Sa druge strane. . a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. vaspitno-popravne ustanove). na obostranu korist. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. Naime. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). Kroz redovno leåenje. sudovi. tuæilaãtva. u preventivne aktivnosti. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. Preko ovih vladinih. da prati savremena nauåna dostignuña. struåne asocijacije i sl. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. za razvoj domañih znanja. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. a posebno na vozaåe. EU i sl. finansijska. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja.). Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom.

a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. Medijska javnost. Naime. P. najãira javnost ih prihvata. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. 9. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. najãira javnost. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. pod uticajem struånjaka. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. Zainteresovana finansijska javnost. Konaåno. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja.3. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. medija i delom politiåkih i drugih lidera. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. Sa druge strane. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. na osnovu stavova struåne javnosti. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. Na osnovu takve podrãke. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete.

Osim ulo- . uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. 2003. Beograd. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. u skladu sa evropskim standardima. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije.9. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. lokalna samouprava. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. dræavna administracija. uåesnici u saobrañaju. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. 257 9.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. vozaåima. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije.3. saobrañajne policije (dokument MUP-a). – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. nevladine i druge organizacije. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. predviœanje.3 Dakle. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. saobrañajna privreda i industija vozila. analitiåko prañenje.

Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. organi unutraãnjih poslova. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. U vrãenju poslova iz stava 1. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. ovog ålana. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). koordinacije. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. U rejonima vojnih objekata. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. 3 i 4. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. 258 . Meœutim. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. 9 Ålan 4. S druge strane. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. Naime.4. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata.. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. 9.Lipovac. u okviru svog delokruga. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. ma koliko bila velika uloga OUP-a. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica.. P.

Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. Lipovac.. 1998. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Jaker.. Elliott. Beograd. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja.. VÃUP. K. 2001. M. neka iskustva razvijenih zemalja. VÃUP. Novi Sad.. Defendologija. Lipovac. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. za potrebe ovog izlaganja.. G. Novi Sad. Kambera. Odnosi policije sa javnoãñu.Literatura Literatura Boãkoviñ. 10 p. 249-258). 2000. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Kriminalistiåka metodika. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Bezbednost drumskog saobrañaja.. 1989. 6p (Zbornik radova. Ipak. No 8-9. Kampanje u bezbednosti saobrañaja.. 257–262). K. 2001. M. i Vukaãinoviñ M. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. 2002. Banja Luka. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. Jaker. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). i Banoviñ. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. Federal Office of Road Safety. B. Federal Office of Road Safety. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. Keãetoviñ. na osnovu naãe prakse. K.. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. 2000. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. 1992. 1991.. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. B. G. Elliott.. K. Beograd. Neãiñ M. Iniñ. veku. Budva. i Keãetoviñ Æ. Æ. (Zbornik radova. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. M. . 2002. Minnesota Institute of Public Health. 2000.. Kambera. Lipovac. Novi Sad. 259 9. Minnesota Institute of Public Health.

. Beograd i Banja Luka. i dr.. Beograd. Muræan. Sad. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske.. Beograd. Buliñ Œ. B. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. B. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Beograd. Beograd. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Beograd. Beograd. Beograd. K. Beograd.. Vujaniñ. Pantazijeviñ. 2002.Lipovac. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). 1993. S.. Beograd. CIBS. OECD.. S. Bezbednost 2. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. 6p (Zbornik radova. M. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. i Vemiñ D. (Zbornik radova. 2003. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. Strazburg. 6 p. Beograd. 1997. Kontrola i regulisanje saobrañaja. B. Nauka o policiji. 1998. Beograd. Reforma saobrañajne policije. 1-6). i Peãiñ D. Bezbednost saobrañaja. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Lipovac. Pantazijeviñ. 8 p. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). (dokument MUP-a). USA. i Vukaãinoviñ M.. Novi Sad. 1–8).. M. K. Policijska akademija. 2001. 2003. K.. i dr. Traffic Safety Reference Guide. K. 2003. (Zbornik radova. Beograd. i Vukaãinoviñ M. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. Ljudska prava.. 287–292). M.. Lipovac. Paris. Plato. Komitet ministara Saveta Evrope. 2001. 2000. B. 2004. Marketing of Traffic Safety. National Highway traffic safety administration.. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. P. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. K. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. i dr.. 9 260 . Lipovac. Miletiñ. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). Policijska akademija. Lipovac. Lipovac. Zaãtitimo decu u saobrañaju.. Beograd. CIBS. Vujaniñ. Fakultet organizacionih nauka. 6 p. i Lipovac K.. 7. M. (Zbornik radova. 2001. CIBS. Æ. Evropski kodeks policijske etike. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. K.. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. Preporuka (2001) 10. Milosavljeviñ. 2001. 1982.. 1996. Vujaniñ. Vujaniñ. Lipovac. 2003. 2000 (Zbornik radova. 3–6). VÃUP. veku. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac.. K. 59 – 65) Miliniñ. 2000. Beograd. 1999. Saobrañajni fakultet. N. Simonoviñ. 2001.

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.2.1.10. Neposredna kontrola saobrañaja 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .

NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”.. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). kao i podrãka vladavini prava. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. s ciÿem nadzora..” (Zakon o policiji. 5) odræavanje javnog reda. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. 2) bezbednosna zaãtita imovine. 3) spreåavanje. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. Policijski poslovi. prava. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije.. kontrola. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema... otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela.. ålan 10). jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). 6) regulisanje. kontrola. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima.”. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. ålan 3.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. Ipak. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl.1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . 2 Zakon o ministarstvima. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . . bezbednost.. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. 263 10. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti.. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. sloboda i liånog integriteta lica. 1 . u smislu ovog zakona.

10. lekova i dr. 10. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. ali moæe da obuhvati i peãake. 264 . Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. semaforima i drugom opremom.1. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. Samo izuzetno (interventno). Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. saobrañajnim znakovima.1. 10 10.1. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja).2. upotreba droga. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje.1. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. psihoaktivnih materija. umor i bolest. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole.Lipovac. vozila i put. P. voænja pre sticanja prava na upravljanje. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. putnike i druge uåesnike u saobrañaju. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. pravilima saobrañaja.

bankina.” (ålan 156. d) novåana kazna na licu mesta. pravilan raspored tereta na vozilu. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. c) opomena uåesnika u saobrañaju. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja.4. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. propusta za vodu. ili ako je dotrajao. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. potpornih zidova. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. trotoara. ZoBS) 265 10. ograda.4 10.1. vlasniãtvo tereta. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela.1. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. funkcionisanje semafora itd. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. (udarne rupe na kolovozu. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. organ iz stava 1. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. e) pokretanje prekrãajnog postupka. bermi itd.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). smerokaza i dr. OUP iz ålana 154. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. 10. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi.1. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera).10. odroni. ZoBS).3.” (ålan 155. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. odnosno ukloni ili zameni.

6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. 7 “ .. Ovo nije ispravno.. Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. drugi dræavni organi. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). 266 . d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. Dakle. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. Mada se. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. ålan 290). naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. ali moæe biti opasna (npr. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). u naãim uslovima. “ (Zakon o prekrãajima. P. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. vozila ili deonica puta. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). javni i privatni sektor.. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja.. svako peto teretno vozilo i sl.). Neposrednim prisustvom u saobrañaju. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. ali je vrlo rasprostranjeno. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”.Lipovac. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. voænja pre sticanja prava i sl. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. graœani i drugi subjekti. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena.

10. odnosno moæe ga dokazati. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. usvojilac. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka.. 10 “. – policajac je uoåio prekrãaj. ålan 291). da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. æalba nije dozvoljena. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). ålan 240. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). odnosno staralac maloletnika. postupak je zavrãen. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. Ako novåana kazna iz ålana 290.. “ (Zakon o prekrãajima.. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila.. popunjava se Zapisnik.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik).1. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. kao i da . predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. 267 10. niti izjavi æalbu.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. ovog zakona. preko organa uprave koji je doneo reãenje. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. ovog zakona. da plati isti iznos u roku od 8 dana. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta.

Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). prekid postupka. 2004. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. izrade zakona.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. P. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. 268 . Beograd. niti se pojavi u OUPu.Lipovac. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. Ako se lice ne æali. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). MUP. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. MUP – USP. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. odluke skupãtine opãtine. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. kao i za prekrãajni postupak. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. Vlada Republike Srbije. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. Ukoliko lice uloæi Æalbu. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. 2004. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje).14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. 2002. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik.

upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. opomena. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. zapreñenu kaznu i njegova prava. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. odnosno lice). Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. lice plaña izreåenu kaznu. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. vrãi opãtu kontrolu (vozila. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. 269 10. o znaåaju prekrãaja itd. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. odnosno ako je. predoåava licu. po Zakonu. odnosno bolestan). Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. vozaå.10.). zaãtitne mere i vaspitne mere. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom.1. Uåinilac prekrãaja. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. a za lice od 16 godina kazne. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. tereta i vozaåa). saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). ide na doobuku itd. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. o ranijim kaznama. nepodoban da upravlja vozilom. o prekrãiocu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. umoran.vozila. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. ide u zatvor. Prekrãajni postupak se pokreñe.). upisuju se mere u vozaåku dozvolu.

dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). 4. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. kao i prema vozaåu iz ålana 190. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 1. stav 3. Vozaåu se. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. 5. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. broj oduzete vozaåke dozvole.Lipovac. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. i 6. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. i 3. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. ZoOBS) 270 . odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. ne preuzme vozaåku dozvolu. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. P. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. bolest. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. stav 3. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. vozaåa i tereta. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. 2. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. izveãtaj o ranijim kaznama. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. i 6. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). u roku tri dana. 2.” (Ålan 212. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. ovog zakona. 4. Ako lice. stav 2. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. ovog zakona. 1. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. stav 2. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. 5. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. dokaz o prekrãiocu. 1. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.

Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. ovog ålana. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. ovog zakona. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. odnosno nedovoljno obezbeœen. pismeno nareœenje. Vozilo iz stava 1. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu.” (ålan 219. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole.i registarske tablice. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. odnosno da upotrebi zimsku opremu. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. ovog ålana .19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. vrstu i registarski broj vozila.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled.21 . privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. ili na kome je teret nepravilno smeãten. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). a za prekrãaje iz stava 1.10. na licu mesta. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. stav 4. ZoOBS. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju.” (ålan 218.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. ime i prezime vlasnika. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. ime i prezime vlasnika. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila.” (ålan 216. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. 271 10. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ZoOBS.1. odnosno da su istekle probne tablice. ZoOBS.

odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. 2002. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. odnosno da upotrebi zimsku opremu. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. Vlada Republike Srbije. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. put i mesto oduzimanja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. Beograd. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. uz strogo poãtovanje Zakona. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. ZoOBS. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. ZoBS. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. vreme. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. ovog ålana. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima.Lipovac. datum.” (ålan 259. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. vozaåa i tereta. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. ovog ålana. izvrãi opãtu kontrolu vozila. razlog oduzimanja. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. zatekne u saobrañaju: 1. 10 272 . 3. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. odnosno nedovoljno obezbeœen. P. 2. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. (ålan 217.

izmenljiva signalizacija itd. Na osnovu dokaza. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.2. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). . postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. vojnik.2. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. liånom svojstvu (npr. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. novåana kazna i oduzimanje predmeta. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. senzori. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. mesto (npr. sredstva izvrãenja (npr. 273 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. sa24 Isto. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. drzak naåin). a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). a posebno obezbeœuje projektovanje. vreme smanjene vidljivosti).24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. automatski brojaåi. opasno oruœe – vozilo). Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo.). Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. oduzimanje predmeta. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. ãkolska saobrañajna patrola. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu.10. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. vreme izvrãenja (npr. od strane ovlaãñenog lica. na nepreglednom putu). kamere.

– da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. opravdan je termin “neposredno”. 2001. Banja Luka. Report No. 274 10 . D. bez ovlaãñenog lica. Deliverable 5. B. B.dok postoje razlozi za odstupanje). pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”.. The Escape Project. 2002.. C. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. Policijska akademija. opasni i vangabaritni tereti i sl. stara lica. Beograd. TRL. Komitet ministara saveta Evrope.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Federal Office of Road Safety. London. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . The Impact of Enforcement on Accidents. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. radovi na putu i sl.. Odnosi policije sa javnoãñu. 2000. i dr. Technical Research Centre of Finland (VTT). Milosavljeviñ. SWOV Institute for Road Safety Research. Keãetoviñ. Literatura Goldenbeld.). Monash university. Defendologija. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola.. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. 1999. 1997. The Police Traffic Control Function Zaal. Grime Geoffrey. 53.. D. Evropski kodeks policijske etike. Weston Paul. hendikepirana lica i sl. The Escape Project. 1987.M.Lipovac. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj.. Zaidel. P.). Nauka o policiji. Pantazijeviñ. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve).. Odnos saobrañajne policije i javnosti. VÃUP. April 1994. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). 2000. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. Policijska akademija. Strazburg. Technical Research Centre of Finland (VTT). u svim situacijama koje su predvidive). Beograd. Preporuka (2001) 10. VÃUP. Handbook of Road Safety Research. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. Æ. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Lipovac. odræavanje puta i sl.. Deliverable 3 – WP 2. K. Beograd. Sa druge strane. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Beograd. 2000. S.). Bezbednost saobrañaja. No 8-9. 2000. Miletiñ.

br. Reforma saobrañajne policije. 2003. Zakon o prekrãajima. 5/86. MUP. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. “Sluæbeni list SFRJ”. Vidieti ål. Vidieti ål. 2002. 5. 50/88.“Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 2003. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. br. MUP. Zakona . Vlada RS. Vidieti ål. 33. “Sluæbeni glasnik RS”. 28.“Sluæbeni list SRJ”. 41/94-573. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. br. 19/04 i 84/04. 15/84. Zakon o policiji. Zakona . 29/90. Zakona .48/94-1497. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. br.“Sluæbeni list SRJ”. br. 13/93-284. 2004. Vidieti ål. br. Metodologija izrade zakona. MUP . 53/82. Zakona . 80/89. Agencija za unapreœenje dræavne uprave.Literatura 275 10. “Sluæbeni glasnik RS”. 24/94-297. 63/ 88. Vidieti ål. .USP. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . National Highway traffic safety administration. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. 2004. Zakona . br. Beograd. “Sluæbeni glasnik RS”. 2. 6. “Sluæbeni glasnik SRS”. 21/90 i 28/91.67/933111. 101/05. 101/05. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. Zakona . br. 1. Videti ål. USA. 34/92.53/93-2467. 28/96-5. Zakon o ministarstvima.

11.1. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .2.

registruju se i traktori. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova.11. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja.. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja.1.1. Za vozila iz taåke 2. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila.. . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. voœenja i okonåanja upravnog postupka. 11. 279 11.. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). odnosno po sluæbenoj duænosti. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. ovog ålana. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. O registrovanim vozilima vodi se evidencija. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi.. – upravni poslovi u oblasti vozaåa.1. radne 1 “.1 Prema ZoBS-u. ålan 195).” (ZoOBS. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. Izuzetno od odredbe stava 1.

280 . vozila pod hipotekom i sl. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. – registracija motocikla. – odjava vozila. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – registracija vangabaritnih vozila. internim aktima MUP-a (npr. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. “ (ZoBS. 3 Ovo je upravna. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. 2“ . zapreæna vozila. P. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS).Lipovac. Za registrovano vozilo iz stava 1. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). – izdavanje uverenja o vozilima. radne maãine.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. motokultivatori.. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE)... – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. – promena tehniåkih podataka o vozilu. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. – produæenje vaæenja registracije vozila. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. procesna kontrola. – pridruæivanje registarske oznake vozilu. Zakonom o opãtem upravnom postupku. bicikli sa motorom. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. ålan 132).). motokultivatori. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. – promena vlasnika vozila. bicikli sa motorom. samo ako su registrovana. – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. – privremena registracija vozila (RP). – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa)..

UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). Dakle. 281 11. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). dokazi o plañenim daæbinama. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). radne maãine. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. porez na dodatnu vrednost. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. motokultivatori.). naknada za puteve. stara saobrañajna dozvola. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila.11. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. dokaz se donosi na uvid. Dakle. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo.1. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole. Kasnije se. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku.). 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Stranka pokreñe ovaj proces. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. odnosno ãasije. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. reãenje o nasledstvu i sl.

– ako je vozilo uniãteno. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. a po potrebi i registarske tablice). doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. – ako je vozilo nestalo. podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). P. Promena tehniåkih podataka o vozilu. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). 282 . Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni.) ulaæu se u dosije vozila. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti.). odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. Svi znaåajni dokazi (raåuni. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. Promena vlasnika vozila. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. kupoprodajni ugovori. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. – kada vlasnik vozila. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. promena boje vozila. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila.Lipovac.

1. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Meœutim. Uz zahtev za privremenom registracijom. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Ukoliko je vaæila ranija registracija. odnosno nosiocu prava raspolaganja. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka.11. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Privremena registracija vozila. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. Ukoliko doœe do gubitka. 283 11. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. onda vlasnik ne plaña osiguranje. Ukoliko je stara registracija istekla. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. na osnovu vaæeñe putne isprave.

a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. prepravljana ili nije ni postojala. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. u njegovo ime. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. visina). U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. OUP vrãi identifikaciju vozila. oãteñena. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija.Lipovac. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. 284 . niti posebna potvrda. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). veñ ih korisnik uniãtava. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. ãirina. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. P. odnosno ãasije. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica.

a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. o broju motora i broju ãasije. o prvoj registraciji. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. . Na primer. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). na zahtev stranke (izjava). Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. struåni i uslov lepog ponaãanja. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije.11. starosni. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Pariz. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno).1. na osnovu dosijea vozila. o registraciji.1. o osiguranju itd. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. 1909. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti.2. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. mesto. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. 285 11. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). “atest”).10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. o poreklu vozila.

tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom.. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. Izuzetno od odredbe taåke 2.Lipovac. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a.. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. P. “ (ZoOBS.. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP).12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). – upisivanje novopoloæenih kategorija. ålan 171). – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). 286 . ovog ålana. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. stav 1.. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. 2) da je navrãilo 18 godina. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. – izdavanje instruktorskih dozvola. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju.

4) vaæeñe lekarsko uverenje. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). Pored ovih sadræaja. 287 11. administrativne i druge takse i sl.) i 5) dve istovetne fotografije.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. odnosno meœunarodne obaveze. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). novo lekarsko uverenje itd. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole.11. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. 5) dve istovetne fotografije. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa.1. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid).

drugi itd. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. 2) da je navrãila 23 godine starosti. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. to se unosi u evidencije vozaåa. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. lekarsko uverenje i sl. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). a nakon toga se produæava. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. P. Lica starija od 65 godina. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). radnom maãinom i motokultivatorom. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. uz zahtev. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. skrati program obavezne obuke za vozaåa.Lipovac. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. Vozaå.). Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi.). Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. odnosno gubitka vozaåke dozvole. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. 288 . Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju.

O izvrãenim merama vodi se evidencija.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. vojni organi. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja.15 S druge strane. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa.1. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. Na osnovu prikupljenih informacija. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti.11. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. Sa druge strane. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. 289 11. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. sudovi. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. donese lekarsko uverenje. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. tj. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. preduzeñe. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. o åemu se izdaje potvrda. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. nije izvrãena. Zdravstvene ustanove. Kada vozaå pristupi. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. pa se smatra da mera ne teåe. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu.

reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole.1. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama.3.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). za C i D kategoriju vozila). o nekaænjavanju vozaåa. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. 11 11. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. otvaranje centara za obuku vozaåa. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. o poloæenim kategorijama. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. 290 . poniãtava se vozaåka dozvola. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila.Lipovac. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. C ili D). P. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. Poniãtena vozaåka dozvola. vrãi se na zahtev vozaåa.

– opreme (postojanje propisane opreme. njena ispravnost i dokumentacija o opremi. uredbi. struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda.2. drugih zakona. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava.2. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. Na primer. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). odnosno Vlada. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. panoa saobrañajnih znakova. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. struånjaka propisanih struånih profila). neophodno je podneti zahtev OUP-u. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. katalozi i druga neophodna struåna literatura).11. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. grafoskopa i sl. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. nastavnika teorijske nastave i dr. dokumentacija o pregledanim vozilima. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. ovlaãñeno lice iz OUP-a. 291 11. Na osnovu ovog zahteva. .) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast.

U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. Konaåno. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. da li se i kako sprovodi. Na primer. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. izgradnje i odræavanja puteva. Na primer. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. P. Na primer. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. priprema odgovarajuñe predloge. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. Sa druge strane. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima.). Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. odnosno gradska odluka i sl. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. Na primer.Lipovac. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna policija. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja.

odnosno javnom tuæiocu. 53/82. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakona . OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 13/93-284. 28/96-5. br. Videti: ålan 1. “Sluæbeni glasnik RS”. br. Vidi: ål. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 2. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. Zakon o policiji. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja.“Sluæbeni list SRJ”. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. Vidi: ål. “Sluæbeni glasnik RS” br.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. 15/84. 29/90. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 21/90 i 28/91. 24/94-297. 34/92. Videti: ålan 5. 63/ 88. 101/05. br. Zakon o prekrãajima. Zakon o opãtem upravnom postupku. 41/94-573. Zakon o dræavnoj upravi. “Sluæbeni list SFRJ”. 5/86. 293 11. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 101/05. Vidi: ål. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. 28. br. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. Videti: ålan 33. 79/05. “Sluæbeni list SRJ”. 30/94 – 25/97509. br. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. “Sluæbeni glasnik RS” br. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . 19/04 i 84/04. . 33/97.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona – 48/94-1497. br. 50/88. Vidieti: Odluku US RS IU br. pravo æalbe itd. 6. “Sluæbeni glasnik SRS”. u OUP-u vode se propisane evidencije. Zakon o ministarstvima. Zakona – 67/93-3111. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Zakona – 53/93-2467. 80/89.

5.4. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.2. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.1. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12.3. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.12.6.

nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. prestanak druãtva). S toga se. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. br. br. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. odnosno pokreñu razliåiti postupci. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . br. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. promene statusa. izriåu se zakonom odreœene mere.1. 33/97).12. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). 297 12. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. U zavisnosti od rezultata nadzora.

kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. 4) izdavanje privremenih nareœenja. ureœaja. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. javnost. 3) pregledanje poslovnih prostorija. upotreba jezika i pisma. koja vrãi poslove dræavne uprave.Lipovac. pruæanje pomoñi neukoj stranci. åuvanje sluæbene i poslovne tajne.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. ocena dokaza. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. u skladu sa zakonom. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. odnosno zabrana. Pored opãtih naåela (zakonitost. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. objekata. samostalnost u radu. pravo na æalbu. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). predmeta i robe. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). 6) obaveãtavanje drugog organa. efikasnost. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. P. organizacije. sasluãanje stranke. 298 . postrojenja. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. ekonomiånost postupka. pravosnaænost reãenja. materijalna istina. P. zaãtita prava graœana i javnog interesa. 2) izricanje mandatne kazne. evidencije i druge dokumentacije. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja.. sluæbenost. saradnja sa drugim organima i organizacijama. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija.

Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. prituæbe i drugog sliånog akta. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. iskazi svedoka. okolnostima i prikupljenim dokazima. Po pravilu. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. Vlasnik – dræalac stvari. zanimanje. 3. godine æivota i braåno stanje). U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. prebivaliãte ili boraviãte. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. 4. od strane ovlaãñenog lica. . nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. izjave stranaka.2. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. mesto roœenja. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. uåeãñem u izvoœenju do299 12. 2. U protivnom.12. Upoznavanje se vrãi. Ako postoji potreba.2. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. prezime. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza.

Pri tom. P. punomoñnika ili predstavnika. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. 5. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. Izuzetno. po potrebi i njihovim reåima. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. imena sluæbenih lica. svedoka. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. crteæi. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. dispozitiv (izreku). 300 . Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku.. potpis sluæbenog lica i peåat organa. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. predmet u kome se vrãi nadzor. Pismeno reãenje sadræi: uvod. a. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. ako jesu. obrazloæenje. uputstvo o pravnom sredstvu. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. kao i datih izjava. skice. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. fotografije i drugi prilozi. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. Izuzetno. mesto i vreme nadzora (dan i åas). P. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. upisuju se u zapisnik ãto taånije. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. u sluåajevima predviœenim zakonom. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. zbog åega se poniãtava reãenje. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave.Lipovac. reãenje se moæe doneti i usmeno. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. Izjave stranaka. Reãenje se donosi pismeno. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. to bi se smatralo bitnom povredom postupka.

preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. a ako je potrebno. meseca. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. propis o nadleænosti tog organa. Rok koji je odreœen po mesecima. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu.2. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. dan predaje poãti. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. odnosno godine. odnosno telefaksom. mesece i godine.12. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 7. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. Rokovi se raåunaju na dane. ne uraåunava se u rok. naselje. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. utvrœeno åinjeniåno stanje. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. 301 12. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. odnosno odredili. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. 6. Kad je rok odreœen po danima. to mora biti navedeno u dispozitivu. moæe se podeliti i na viãe taåaka. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. a mogu se raåunati i na åasove. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. Ako u postupku uåestvuju organizacija. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. Podnesak je podnesen u roku. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje.

Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. ako je to zakonom predviœeno. odnosno javni tuæilac. 302 . upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. on je odmah ãalje prvostepenom organu. kao i poãto je æalba iz– javljena. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. Prema rezultatu dopunjenog postupka.Lipovac. Kad je æalba propisno izjavljena. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. a u skladu sa Zakonom o policiji. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. iz nadleænosti OUP-a. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. u granicama zahteva stranke. Dræavni. kad su zakonom ovlaãñeni. P. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. 9. Nedopuãtenu. a na ãtetu javnog interesa. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. odnosno poslata drugostepenom organu. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. a on je propustio da je koristi. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. Izuzetno. on moæe postupak dopuniti. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. ako zakonom nije drukåije odreœeno.

ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja.12. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. K.3. . u predãkolskim ustanovama. duæan je. Tako.” (ZoBS. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. Prvostepeni organ je duæan da. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Apatin. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. uz æalbu. 4 Lipovac. kroz uåeãñe u saobrañaju. II – u autoãkoli. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu.3. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. 303 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. stiåu se najvaæniji stavovi. 2002. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova..3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. u uvodnim odredbama ZoBS-a. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). Zbornik radova (181-194). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. u osnovnim i srednjim ãkolama). bez odlaganja. 2) tehniåkih pregleda vozila. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. sistematizuju se i unapreœuju znanja. ålan 3).

P. . OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. 11) sistem kazni. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. br. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”.). Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima.). 2/83). Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. 7) doobuku vozaåa. 10) obuku za viãu kategoriju. 80/89. 12 304 .. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. 50/88. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. 2/83). br. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. doobuka.. br. 9) sistem vozaåkih dozvola. 63/80. br. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. br. 2) minimalne uslove za rad autoãkola.. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave.Lipovac. . br. 2/83). selekciju kandidata za vozaåe. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. 53/82..

6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. Meœutim. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. – da li vozilo ispunjava uslove.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. ãemama. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. poãtovanje propisa i savestan rad). vozila na motorni pogon. ureœaji i uåila. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. a na osnovu zahteva. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). overen nastavni plan i program. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). sredstva. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). dokaze da raspolaæe poligonom. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. prostorijama. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. akt o osnivanju. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. uåilima. br.3. vozilima. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera.12. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. 305 12. poãtovanje nastavnog plana i programa.

J. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. pantljika. Pravilnik o dimenzijama. 2 /83).4. 23/84) i propisi o merilima i merenjima. 7 12 Vasiljeviñ. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Vrnjaåka Banja. br. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. P.Lipovac. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. 2005. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. merna letva. br. valjci (za merenje sila koåenja). nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. 23/84). dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). 2/83). Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. regloskop (za kontrolu farova). br.7 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. 306 . odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. br. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat.8 struåni kadar. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.. ukupnim masama. propisana oprema. tehniåka dokumentacija i evidencije). ZoBS. ãtoperica i katalog boja. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. fonometar (za merenje buke). MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila.

ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. svakodnevno prati stanje puteva. OUP.12. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev.5. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). Lokalnim putevima. Organi za saobrañaj (direkcije). OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. . b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. Meœutim. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno.5. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. opremljena i ovlaãñena. (Dræavnim putevima I i II reda. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. 307 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve.

ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor.” (ZoOBS ålan 8). preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora.. tako i za sopstvene potrebe. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. ZoBS). U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. 10 ”. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. ZoOBS).. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. P. ZoBS). ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. ZoBS).. sportskih i sliånih dogaœaja. 308 ..Lipovac. Organizacije i zajednice iz stava 1. Samoupravne interesne zajednice. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. 12. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit.). naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. ZoBS). Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. odnosno donese reãenje da se postavi. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj.. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. u vreme turistiåkih sezona. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS).6. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta.

UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. Dakle. 309 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kontrola i evidentiranje tah. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. vanredni. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. svaki pravoz. vozaåa instruktora. – radno vreme vozaåa. – posedanje vozila. periodiåni. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. uloæaka. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. – evidencije. ovlaãñenja. – tehniåke preglede vozila (redovni. naåin vrãenja kontrole. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. svakog kandidata za vozaåe. ålan 8).6. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. dnevni i povremeni). Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. novog vozaåa i svaku deonicu puta. – optereñenje vozila. – koriãñenje tahografa. – redove voænje i naåin nagraœivanja. – psihofiziåko stanje vozaåa. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. delokrug. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. Prema republiåkom ZoBS. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. ålan 164). – proveru poznavanja propisa za vozaåe.12. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. svakog instruktora. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima.

23/84. ukupnim masama. “Sluæbeni glasnik SRS”. Videti ålan 5. vozaåi i prevoz. 29/90. Zakona – 48/94-1497. br. 53/82. Vasiljeviñ. Zakon o opãtem upravnom postupku. 101/05. 63/88. Videti ålan 6. Lipovac.. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 2002. br. Zakon o policiji. “Sluæbeni glasnik RS”. br. br. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. br. MUP. “Sluæbeni list SFRJ”. 2/83. Apatin. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. Zbornik radova (181-194). Videti ålan 1. br. 50/88. Zakon o ministarstvima. “Sluæbeni glasnik SRS”. 2/83. Zakon o dræavnoj upravi. 30/94 – 25/97-509. 33/97. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. K. P. “Sluæbeni list SRJ”. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 23/84. niti vozila za obuku). vozila. 24/94-297. “Sluæbeni glasnik SRS”. Literatura Kovaåeviñ. 2/83. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Policija se moæe. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. 2003. br. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. 15/84. J. Zakona – 67/933111. 101/05. 5/86. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Videti Odluku US RS IU br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Pravilnik o dimenzijama.. Beograd. P. 13/93-284. br. 79/05. 21/90 i 28/91.Lipovac. Zakon o bezbednosti saobrañaja. br. 2004. S druge strane. Vidieti ålan 33. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. u kontroli na putu. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. Vidieti ålan 28. br. 2005. “Sluæbeni glasnik SRS”. (dokument MUP-a). Zakon o prekrãajima. 41/94-573. br. Zakona – 53/93-2467. Vrnjaåka Banja. Videti ålan 2. Videti Odluku SUS IU br. 34/92. br. 80/89. “Sluæbeni glasnik RS”. 19/04 i 84/04. br. 2004. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. br. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. br. MUP – USP. Reforma saobrañajne policije. 310 12 . Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. 28/96-5. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik RS”.. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. “Sluæbeni glasnik RS”. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. posvetiti drugim izvorima opasnosti.

1. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13.7. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13.4.5.13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13.2. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13.3.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.

6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. o radu centara za obuku vozaåa. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. 13. OUP. o saobrañajnim prekrãajima. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . o vozilima. o vozaåkim ispitima itd. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. Na primer. o saobrañajnim nezgodama. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. kontroliãe saobrañaj.).1. neposredna kontrola saobrañaja. Meœutim. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. o tehniåkim pregledima.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. u okviru svoga redovnog posla. 313 13.

treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. odnosno droga. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. nego prañenje nezgoda na putu. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. S druge strane. – stepena prihvataça propisa. veliåinu prekoraåenja. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. P. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. 314 13 . poãtovanje reæima saobrañaja itd. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. poãtovanje zabrane parkiranja. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). procenat sporih vozila i disperziju brzina. a posebno: srednju vrednost. – konflikata u saobrañaju. Meœutim. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. humaniji. procenat prekoraåenja. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. senzori). poãtovanje ograniåenja brzine. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. stepen poãtovanja svetlosnih signala. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. ovo je jednostavniji. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr.Lipovac. Naime. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju.

Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. Svaki saobrañajni policajac. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja.000 do 100. saradnja sa medijima.2. sedmiåne. Ovako se bezbedno. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). izveãtaja i biltena. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. 13. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. meseåne. u toku rada. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima.2. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. konflikti se dogaœaju od 10. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . tako ãto se prate konflikti na putu. dræavnim organima i drugim subjektima. 315 13. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema.13. U zavisnosti od teæine. vozilima i saobrañajnim nezgodama. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. veñ i prihvatanje propisa. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. – periodiåne (dnevne. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. zbog uticaja prisustva policije. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. nauånim i struånim institucijama. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. polugodiãnje. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS.

U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. 13. 13 13. tehniåkih pregleda.). – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja.Lipovac. odræavanja puteva. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. prevoza. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. struånih udruæenja. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. polaganja vozaåkih ispita. projekata itd. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte.3. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. na evropskom ili regionalnom nivou. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. 13. tako ãto ñe: 316 . P. realizaciji i prañenju. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa.5. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. OUP treba da stalno inicira donoãenje. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. istraæivanja.4. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja.

dvotoåkaãi).6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. filmovi. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. tj. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. specijalni recidivizam. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. hendikepirana lica. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. tribine za roditelje i vaspitaåe . igre.). a posebno stareãina. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). peãaci. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja.6. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. Nama je interesantan saobrañajni.. deca. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. 317 13. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. – uåestvovati u realizaciji.13. a posebno kada koristi sluæbena vozila. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja.. pozoriãne predstave.3 – pomoñ. . Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. ne moæe se zameniti.

7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. 318 . unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja.Lipovac. stavova. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). 2) izbor i analiza ciljnih grupa. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. P. ålan 163). uåitelja. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. organa uprave i graœana. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. prvi roditeljski sastanak.7. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. uåeãñe u obuci.). Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. odnosno preduzeña. a prema propisu koji donosi MUP. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. koje propisuje MUP. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. 13. stavova. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka.

14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. finansijska. 10) odreœivanje sadræaja poruke. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. 2) ciljna grupa. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja.7. medijska i policijska). 5) izbor optimalne strategije kampanje. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. normativna. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. jasna. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja.13. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. . 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. jednoznaåna). politiåka. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. stavove i ponaãanje). 11) odreœivanje poåetka. trajanja i troãkova kampanje. zabludama i metodama izvoœenja. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. 12) planiranje prateñih istraæivanja. 6) odreœivanje uloge mas-medija. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. korigujemo. 4) sredstvo prenoãenja poruke. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. 7) planiranje ostalih aktivnosti. – pruæi policijsku podrãku kampanji. problemima. 3) poruka (kratka.

Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. biciklista i dr. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala.Lipovac. sankcije i sl. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. glume. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. ciljnih grupa). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para.. umetnosti. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola.. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. mladih vozaåa. a mediji treba samo da publikuju i objasne. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. P. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). Policija moæe sve. B. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. 2000). – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. dobra je i kampanja). Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . Policija je odluåila i sprovodi. ponaãanje policije. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). Dakle. S ciÿem uåenja. – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. – unapreœivanje ponaãanja (dece. U naãim uslovima postoje mala. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. novi nauåni i struåni stavovi. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. Luka. tj. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige.). Kaznama se sve reãava). a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu).

2001/2003). Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. saobrañajne policije i medija. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. Beograd. a zatim na 166 (2003). porastao je ugled saobrañajne policije.13. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). Na osnovu jasne podrãke struåne. na 170 (2002). ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. S druge strane. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. a posebno uniformisanih pripadnika policije. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. realizovana je podkampanja u medijima. na 847 u toku 2002. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a zatim u republiåkoj vladi. Ipak. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. procenjeni na ispod 60%. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. U toku 2003. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. 2001/2003). Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. uz pomoñ AMSS i MUP-a.7. 2000). u Upravi saobrañajne policije Beograd. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. Beograd. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. saobrañajna policija je ostala usamljena. Ipak. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. policiji. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. a zatim i u upravi grada. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja.

Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. B. nego æivot u trenutku. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. 1992. A. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. a ne sebe. – sahrani alkohol. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para.. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. i Sopory.. Elliot. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja.. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. Minister of Transport.. E. 322 . 1989. Media Questions and Answers on 2010.M. P. New Zealand. Social Marketing. Roads and Traffic Authority. – kampanje treba pratiti. San Francisko. a rezultate publikovati.. umesto kampanja). B. T. Elliott and Shanahan Research. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. P. i 2005.. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. Gosche. Backer. Social Development. sama prinuda daje trenutne efekte. Australia. 1995. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje.Lipovac. Early & Often. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. Rogers.. Designing Health Communication Campaigns. H. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. and the Environment. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. Elliot. Josscy-Bass. Literatura Andreasen.

. pp. Traffic Engineering and Management.. Rossiter. Advertising and Promotion Management Edition. 3. 2002.. 1999. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing.. Media Choice.Y. 1999. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971.E. New York. J. M. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. Macpherson.W. Centre for social marketing. L. i Taylor. S. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Nordic Road and Transport Research. R. T. T.. . 1999. I. Marketing Bulletin. Safety of Vulnerable Road Users. Traffic Safety Reference Guide. CEMT. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. i Lewis T. New Zealand. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. Centre for social marketing. G. MacFadyn. 1995. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. Percy L. i Donovan. 2002. i Hastings.. Stead. 6-8.. K.R. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing.Literatura 323 13. S. Ogden. National Highway Traffic Safety Administration. 1998. 1999. No. McGraw–Hill.

8.10.9.1. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.6. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14.4. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.5.14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.2. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14. Odnosi sa struånom javnoãñu 14. Druãtvene promene.7.3.

ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Zeland. D. 52. Britanija. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan.) i zemljama u tranziciji. Beograd. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. str. DRUÃTVENE PROMENE. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. Javna uprava. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. nepristra1 Kavran. 327 14.1. 2003. Kanada. prema svojim potrebama. Takoœe je neophodno da se neprekidno. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. trening. okrenut i otvoren ka graœanima. pa i policije kod svih zemalja. efikasnost. Policija postaje servis graœana. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. V. Teæi se efikasnijem. N. zemlje EU itd. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. odreœuje ulogu. a posebno u najrazvijenijim (SAD. svrhu.. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. a proãirujuñi servisne funkcije. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu.14. Meœutim.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. reforma.

pa åak i najviãe rukovodioce. o neefikasnom radu pojedinaca. propisi koje sprovodi.2. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. stvaraju konfliktne situacije. ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. Javni su i ciljevi rada. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. mediji. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne.). samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. P. 14.Lipovac. najãira javnost. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. na obostranu korist. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. kao i pojedinci podloæni korupciji. zloupotrebljavaju ovlaãñenja. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. razumevanja i saradnje. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. politiåka javnost. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. 328 . Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja.

preskupu. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. Saobrañajna policija je nezadovoljna. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. zbog uloge 329 14.3. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. Preterana policijska prinuda. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. U ovom procesu svi dobijaju. jer su oni naruåioci usluge. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. Graœani nisu zadovoljni. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. a nekad je ugroæena i protoånost.14. Meœutim. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. Graœani. manje se eksponira i ometa saobrañaj. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. jer se iscrpljuje. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. angaæuje sve viãe potencijala. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. bez druãtvene podrãke. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. gubitaka i troãkova. sve viãe ometa saobrañaj. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. oni plañaju uslugu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja.3. da ih stalno prate i unapreœuju. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. a neefikasnu. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. 2. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. 14. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali.

u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. javnost je i te kako zainteresovana. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. Zainteresovanost javnosti.4. uverenja i potvrda i dr. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. P.Lipovac.). Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. oruæanih listova. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. Za rad saobrañajne policije. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. liånih karata. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. 14. U celini odnosa policije i javnosti. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. Zbog svih ovih åinjenica. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. etniåkih i drugih manjina. Osim toga policija kao najvidljiviji. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira.

shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. prekomerna brzina i sl. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. njihovim organizacijama. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. 2 Keãetoviñ. Æ. na nauånim osnovama. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). Aktivno ukljuåivanje graœana. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani.2 Veñina policijskih organizacija. (projekat). Viãa ãkola unutraãçih poslova. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj.. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. 1997. udruæenjima. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. åak. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. veñ policija zbog graœana. Meœutim. peãaci. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja.). Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. kao i svih organizacija i institucija itd. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. ovlaãñenja propisana. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. Dakle. preduzeñima i asocijacijama. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. otkrivaju one koji to ne åine. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije.14.4. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Odnos policije i javnosti. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. Zemun. 331 14. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. vozaåi. saobrañajna policija.

Lipovac. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje.5. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. Godiãnje se. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. P. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju.). – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. – graœani saobrañajnu policiju. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. – slabljenju efektivnosti u radu. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. istraæivati i prilagoœavati. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. 14. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. svoj stav o saobrañajnoj policiji. u Srbiji. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. sankcionisa332 . trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana.

ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka).14. statusu. 333 14. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. obrazovanju. nekompletna oprema i sl. Beograd. putnika ili peãaka.6.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. i Miliniñ. Sa druge strane. a posebno negativnih reakcija javnosti. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. funkciji u druãtvu. Bezbednost. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. odnosno uniformisanosti. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije.6. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. u svojstvu vozaåa. graœani su trpeli odreœene posledice. B. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. 2002. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. preduzetih mera prinude. starosti. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. po vizuelnom identitetu. socijalnom poreklu. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju.4 3 Lipovac.. znakova i naredbi. zdravstvenom stanju itd. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. K. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. 14. Ovako se formira pojedinaåni stav. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . No 3.

500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. ne samo od saobrañajnih. a vozaåima pro334 . Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. uspostavljanje dobre komunikacije.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. pronalaæenjem lica za kojima se traga. nedoslednosti u primeni propisa. odbijanja zahteva. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. neaæurnosti. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. U postupku izdavanja javnih isprava.Lipovac. Interventnim regulisanjem saobrañaja. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. oko 3. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. neefikasnosti sluæbe itd. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. postupanjem po problematici javnog reda i mira. P. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom).8 miliona vlasnika motornih vozila. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. nerazumljivo dugog åekanja u redu. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. Zakonito. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. loãe komunikacije. tako da su konfliktne situacije manje izraæene.

Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. Na primer. jer u njoj vidi svoju zaãtitu. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. izolacije ili samoizolacije.14. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja.6. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. 335 14. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . udaljenosti. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. objektima. u toku 2000. Sa druge strane. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. ãta joj najviãe zamera. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. institucijama. pravilima saobrañaja. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. rasporedu ulica. starim i hendikepiranim osobama) i dr. Na osnovu struånog informisanja i propagande. Ovo izaziva konflikte. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. reakcija policije je pozitivna.). – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda.

Meœutim. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom.). Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. nepropisno kretanje peãaka i sl.gov. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama.sr. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. dræavnim organima. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira.7. Masovni mediji (televizija. obuke vozaåa. posledicama i strukturi nastradalih lica. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. kao i u intervjuima (neposrednim. U protivnom. pohvale i predloge. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. tj. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. 336 . U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. nauåno – obrazovnim institucijama. ako je prezentacija policije neaæurna. zapreñenim kaznama i dr. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. P. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima.Lipovac. ali i negativnih primera. Povremenim saopãtenjima. na tematskim konferencijama. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. voænja pod dejstvom alkohola. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija.yu). Krsto Bezbednost saobrañaja 14. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi).mup. peticije. radio. tehniåke neispravnosti vozila. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. da podnose predstavke. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. ukazati na nadleænost i obaveze. nevladinim i drugim organizacijama. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila.

u Srbiji. saobrañajna policija je realizovala 1.907 uåenika. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. 337 14. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena.392 sata obuke. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. registracije vozila i sl. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. “ãta znaã o saobrañaju”. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. kojom je obuhvañeno 62. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. crtanje.. ãkolske saobrañajne patrole. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. posebno dece i omladine. Zbog svrhe. Obuka dece realizuje se kroz igru. uåiteljima. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima.14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. kriviånih prijava. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. Ipak. saobrañajne patrole graœana itd. gledanje filmova. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. izveãtaja i dr. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. godine. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. pisanje. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji.7. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda.). U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. Primera radi. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. podnesaka. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. polaganje vozaåkog ispita. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. u septembru 2001. Kvalitet rada saobrañajne policije.

AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. na obostranu korist. ustanove i asocijacije. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti.8. struåna udruæenja. obrazovne i struåne institucije i organizacije.Lipovac. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. aæurnim bazama podataka. prostor u novinama i sl. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. u procesu uspostavljanja dobrih. za ove organizacije znaåi transfer. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. koji odstupaju od opãtih interesa. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. na struånim osnovama zas338 14 . Zahteve i kritiku struåne javnosti. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. prostor u radio i TV emisijama. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. Uspostavÿeni kontakti. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. da otklanja sve nepravilnosti. Saradnjom sa Auto-moto savezom. Saradnja sa nauåno. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. principijelnim odnosom. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. obrazovnim i struånim institucijama. mogu se opredeliti kao struåna javnost. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. P. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu.

Sa druge strane. Primera radi. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. br. 339 14. naåelo zakonitosti. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. naåelo stalnosti. zaãtita æivota i imovine ljudi. naåelo humanosti. naåelo sluæbenosti. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju.. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. Detendologija. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja.9. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. K. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Preko institucionalizovane javnosti. vrlo precizno definisao ko. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. 2000. Zakonodavac je. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. je zaãtita njega samog. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. 5 Lipovac.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da.14. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. 8-4. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. 14. Primenom ovlaãñenja. Baça Luka. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih.9. odnosa.

P. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. – socijalni status. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. nacionalna pripadnost. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja.). saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. U tom smislu. na ãtetu kvaliteta rada. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. Da bi struåno radili svoj posao. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. profesija i druge karakteristike liånosti. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. S druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. veñ i “duh zakona”). Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. a posebno obuka vozaåa). Dakle. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. Åinjenje prekrãaja. kacigu i druge sisteme zaãtite. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. u svakom kontaktu. Nije moralno da policajac opominje. Meœutim. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. Saobrañajni policajac je duæan. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu.Lipovac. zakonima i podzakonskim aktima. Prema ovom naåelu. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja.

Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. tako i u privatnom æivotu. u skladu sa zakonom. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. Sa druge strane.14. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. moraju biti zadovoljni. a posebno ostali graœani. za sve situacije u saobrañaju. u skladu sa zakonom. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. tako da to bude efikasno i jednostavno. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. 341 14. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). Ove pretpostavke omoguñuju. Zakon bi trebalo da. ali ima i znaåajnih specifiånosti. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Policajac je duæan da. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. bar sa formalno-pravne strane. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Meœutim. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti.9. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. kako na duænosti. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Sa druge strane. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. policije uopãte i druãtva u celini.

podræavaju ih i kada nisu u pravu. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). P. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. analizirati loãe primere. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. kulturi.Lipovac. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. 342 .10. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. istraæuje i razvija. temperamentu. isticati i nagraœivati dobre primere itd. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor.).) eliminiãe. U naãim uslovima. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. poniæavanje liånosti i sl. uvaæavati graœanina. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. lopovluk. a na ãtetu graœana. Naime.

Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu).10. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. analiziraju i predoåavaju rezultate. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. za prigovore. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti.14. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. – Policija bi trebalo da. 343 14. a ne da se rad svede na represiju. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. u skladu sa zakonom. za sugestije itd. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama.. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. predlaæu mere i aktivnosti. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). – Redovne konferencije za ãtampu. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. za savete. za kritiåka miãljenja. na istaknutim mestima. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi.

Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. privrede. prave se video spotovi i sl. graœana. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. koji bi trebalo. uz bilbord sa imenima uåesnika.7 Saobrañajna policija. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. razliåitih organizacija i udruæenja. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. prevoznici. a posebno deci. preduzeña za puteve. primera radi. u narednom periodu iskoristiti. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik.Lipovac. u svakoj prilici. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. ta da se otvori graœanima. tehniåki pregledi. merama. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. sadræajima. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. nauåne i struåne ustanove. organizacijom. P. Tako se. jer se tako udaljava javnost od policije. za dobrobit graœana. nevladine organizacije itd. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno.) i da im pomaæe u radu. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. sa sveæim mrljama krvi. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. 344 . uz aktivnu podrãku sredstava mas medija.

2002. 1985. Perspectives. Keãetoviñ. National Highway Traffic Safety Administration.. Cvetkoviñ. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Skopljak. Bezbednost saobrañaja. 345 14. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1994. Patterns of Policing . 3/1980.. Beograd. K. Strazburg. Bezbednost. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja.V. Beograd.. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici.. Police: Practicies. No 8-9. April 1995. 4... Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. Kavran. Lipovac. Allyn & Bacon. Milosavljeviñ. 1997. 2000. Minnesota Institute of Public Health.. Javna uprava. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Novi Sad. Evropski kodeks policijske etike.A Comparative International Analysis. 2001. Beograd. Peåar. Jaker. Trening.. New Brunswick.. B. K. B. (seminarski rad). 112 Cox.393). (seminarski rad). V. D. J. Æ. G. 2002. The Police Journal. Beograd. 2006. Lipovac. Nauka o policiji. Lipovac. M. Komitet ministara saveta Evrope. Efikasnost. Rutgers University Press. Traffic Safety Reference Guide. SSUP.. H. i Keãetoviñ. Pantazijeviñ.. Woodhull. Preporuka (2001) 10. 1998. 1973. Zbornik radova (383 . How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . i Skalar. S. Boston. 1996. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije.. D. No3. V. A. Articles About Traffic Police Corruption. J. Policijska akademija.Literatura Literatura Bayley. p. 2003. 1997. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Banja Luka. Odnos policije i javnosti (projekat). Æ.. Defendologija. 2001. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Problems. Beograd. K.. S. i Miliniñ. Reforma. 2006. Izbor. Police Verbal Responses From Public Image. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.

2.4.1.15. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. vrste patrola 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Patrolna sluæba. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.3.

3 Na primer. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica.. motociklom. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. 2 Miletiñ. PATROLNA SLUÆBA.1. Police Science Series. nepropisnim kretanjem peãaka itd. 2000. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. 1999. Beograd. Police organization and management.15. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. Kontrola i regulisanje saobrañaja. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. New York. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. putniåkim vozilom i helikopterom.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. biciklom. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. 349 15. B. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. 1 Leonard and More. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. odnosno zaãtite javnog reda i mira. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta).3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem.

u stambenim oblastima. pa se u tim uslovima slabije koriste. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl.). spora vozila na putu. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. P. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. 350 . Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. odnosno ulica. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. blokade puteva i sl. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. U toku jedne smene. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. Naime. U njima. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima.Lipovac. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. a onda mokri nastavljaju voænju. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. Stareãina odreœuje sastav patrole. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona).4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. uslovi smanjene vidljivosti. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. po pravilu. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). u peãaåkim zonama. gust saobrañaj. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. padavine. zastoji na putu. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. u naãim uslovima. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. u kontroli peãaåkog saobrañaja. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. po pravilu. a posebno u uæem gradskom jezgru. Ipak. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. (ne pravi buku. Konaåno. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce.

povremene. U zavisnosti od naåina rada. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. u vreme turistiåke sezone. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. velika prekoraåenja brzine i sl. specijalizovane. Zbog ekonomske krize.).. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. B. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. toku pijaånog dana itd. 5 Miletiñ. a posebno za vreme smena turista i sl.15. 1999. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .) ili po potrebi (u vreme vaãera. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. helikopterske patrole su veoma skupe. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. u toku sedmice (u dane vikenda. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. sportskih i drugih priredbi itd. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola.1. kombinovane (meãovite). Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd.). demonstracija. vrste patrola policajac.). Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. Patrolna sluæba. 351 15. prañenja.). S druge strane. mobilne i stacionarne. Beograd. radi nadzora. za materijalno tehniåka sredstva. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje.

New York. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. celo naselje. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost.). voænja ukradenih vozila. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom.). u proãlosti. voænja za vreme zabrane i sl. kontrolu tahografa. policija opãte nadleænosti. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). saobrañajna inspekcija itd. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. kontrolu prolazaka na crveno. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. prañenje odreœenih kategorija vozila. Ove patrole mogu biti specijalizovane. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). protivpoæarna policija. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. 2000. Stacionarne patrole su. vojska.) ili drugih subjekata koji. P. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira.2. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. kontrolu tereta. kontrola saobrañaja i sl. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. Police Organization and Management. poreska policija. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. u blizini graniånih prelaza. pograniåna policija). voænja neregistrovanih vozila. 6 Leonard and More. sudije za prekrãaje itd. kontrola tereta.Lipovac. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. ãumska uprava. zajedno sa policijom. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. Police Science Series. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. 352 . blokade puta. 15. voænja u pijanom stanju.

000 do 250. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. prostitutke.15 ⋅ ---I k = 0. obim i struktura saobrañaja.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n .9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10.000 stanovnika i 2. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10.7 do 1.15. Police Organization and Management. kradljivci vozila. agresivni vozaåi i dr.000 stanovnika. 2000. karakteristike putne mreæe. ubice. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. 7 Provalnici. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . bezbednosna kultura u druãtvu. moral policajaca. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela).85 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. Police Science Series. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. odnos policije i javnosti. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. zavisnici od droge. zdravlje i sposobnosti policajaca. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd.+ 0. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. 1. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe.2.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. Ipak. 353 15. New York. vrsta zadataka koji su povereni policiji. rasprostranjenost korupcije.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. 9 Leonard and More. niti opãteprihvañena veliåina. zakonska reãenja.

str. P. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. zamenik i dva pomoñnika komandira. zamenik i pomoñnik komandira.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. 48. na osnovu broja radnika. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. – od 30 do 50 radnika – komandir. pa bi trebalo poveñati broj patrola. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. 10 Jankoviñ. a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. 15. D.0). i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). 2003. Saobrañajni fakultet. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. Beograd. dobro odabranih.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja..10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). – od 50 do 80 radnika – komandir. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).3. tri i viãe pomoñnika komandira. onda je posmatrana deonica (sektor. osposobljenih i motivisanih stareãina.0). – preko 80 radnika – komandir. reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje.0). odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. zamenik. 354 . nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). prvenstveno. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. 0.Lipovac.

Interneta. posebne zadatke. 24 sata odmora. ali ne deæura u prostorijama). ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja).11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. javnog reda i mira. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti.3. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. tj. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. administraciju. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. tj. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju.15. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. administracija. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). neophodno je pripremiti potrebne dokaze. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. preventivnog rada u ãkolama. podrãku policijskim poslovima. 355 15. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. tehniåka podrãka. rukovoœenje itd. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. Sa druge strane. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca.1. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. S druge strane. nasilja u porodici. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje.3. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. voœenje evidencija i sl. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. 12 sati rada (dan). Konaåno.

Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. P. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe.3. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole.12 struåne obuke i usavrãavanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. loãeg planiranja. za prevenciju kriminala. odnosno tuæiocu. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju.Lipovac. 356 . Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). prikuplja neophodne dokaze. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. akcija pojaåane kontrole i sl. pomaæe istraænom sudiji. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. 13 Nema opãteg pravila. 15. raspodela ovog perioda (npr. U proseku. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti).2. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. nalaæe sprovoœenje mera. saradnja sa ãkolama. do nezadovoljstva. nalaæe veãtaåenja i sl. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. zaãtitu æivota i imovine. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. Meœutim. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju.13 Konaåno. broja i vrste saobrañajnih sektora. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). do poveñavanja optereñenja i stresa. Saradnja sa medijima. pratnja tereta.

). pojedinaåna inicijativa. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. broj raskrsnica. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije.). On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. gustina uliåne mreæe. Naime. åeãñi su zastoji u saobrañaju. S druge strane. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. da idu u administraciju i sl. æale se na neravnopravan poloæaj. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. obima saobrañaja. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. poåinju izbegavati radne obaveze. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima.15. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima.3. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom.

Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. raste saobrañaj u turistiåkim centrima. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. neravnomernost po danima u toku meseca. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. nepravilno kretanje peãaka i sl. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. slabije pokrivene oblasti. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. za pojedine puteve. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju.Lipovac. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. odnosno svakog policajca.). voænje pod uticajem alkohola. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. Na primer. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja.3. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. P.3. voænje pre sticanja prava na upravljanje. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. 15.

Na primer. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. u nekim saobrañajnim uslovima. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. a u popodnevnim satima je obratno. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. u nekim saobrañajnim uslovima. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja.15. 359 15. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. prav i pregledan put i sl. jer nema uslova za preticanje. Ova opãta pravila se moraju. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. ne poãtuju znak “stop”. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. nego intenzitetu saobrañaja. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. a smanjuje se u veñim gradovima. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. prema industrijskim i administrativnim centrima. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. Sa druge strane. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. Suprotno tome. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. Suprotno tome. S druge strane. malo vozila na putu. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. Na primer. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. Konaåno. nepravilno se kreñu kolovozom. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima.3. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. nema nepropisnih preticanja. za svaki konkretan sluåaj. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. voze pod uticajem alkohola.). voze za vreme zabrane. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. jer je saobrañaj veoma gust.

15 International Road Safety Strategy. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. 360 .4. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. Konaåno. pomaganje povreœenima u nezgodama. 14 Na primer. PRI. 15. puteve.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. P. finansiranje. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). promene ponaãanja. propisi. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. 2000. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. propise. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. organizaciju pomoñi povreœenima. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. vozila. Smene se mogu preklapati. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. ciljevima. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. Lisabon.1.4. White book. Ipak. od 8 do 16 sati. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. razvoj metodologije planiranja. putevi. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota).15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. zadacima i prihvañenim naåinom rada. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. zbog jednostavnosti planiranja. kazne. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. prañenje efekata preduzetih mera.Lipovac.

Preporuke. Evropska komisija. problem. 2001. 2005. Npr.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. zadatke u bezbednosti saobrañaja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. K. Australian Transport Council. vizije. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. PRI. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Npr. CEMT/CS(2002)7/PROV. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. Melburn. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. Lisabon. 2002. alkohol. Brisel. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. Vrnjaåka Banja. 23 Evropski kodeks policijske etike. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. 2000. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. COM(2000) 125 final. 2000. Strazburg. European Transport Safety Council (ETSC). 2000.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. 19 ETSC – European Transport Safety Council. Paper. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). 1997.15. 2001.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja.. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. Brussels. ETSC. Komitet ministara saveta Evrope. European Transport Policy For 2010: time to Decide. Npr. brzina. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. 22 Past. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. 26 Lipovac. 361 15. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. Konaåno. Brisel. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. 1999. godine.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. Strategije bezbednosti saobrañaja. Na primer. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse.4.

a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. Vrnjaåka Banja. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja.). B. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava.. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. broj kontrola na putu.2. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. 27 15 Miliniñ. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. a zatim kljuåne oblasti rada. ciljeve. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. Utvrœivanje planova rada. – instruktivno-kontrolna delatnost. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. broj akcija pojaåane kontrole. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. planovi rada viãih organizacionih jedinica). zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. broj prekoraåenja brzine. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. P. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. srednja brzina na putu. broj odsustvovanja sa posla.Lipovac. 362 .4. 2005.

a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto.. u mestu .. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. u periodu od 11. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe.).. u raskrsnici ulica . neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu.. belo... i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe... putniåko vozilo. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji.4. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled.00 sati. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” .). odnosno pomoñnikom komandira. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr.00 do 6. Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. . S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. garaæa i sl.. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). obuåenost. u sluæbenim prostorijama.. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima.. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan).15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine .25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja..15.. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .. ãtrajkovi. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine .. da li su shvatili zadatke i sl..30 do 12. od 7.. odnosno njihovi zamenici. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15. polazak patrole iz stanice u 6... blokade. od 6. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. stanje liåne opreme i naoruæanja. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. domonstracije. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce... urednost.45 do 8... . a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju.. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). Mada je Nalog veoma konkretan. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. umor.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – .. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole .

Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. stareãina odobrava izlazak na teren. a drugi organ vrãi uviœaj. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. U toku sluæbe. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. ako ona obezbeœuje lice mesta. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. stareãina upravlja stanicom. prijave. P.Lipovac. Ostali pisani izveãtaji (npr. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. pisanih podnesaka. reãenja o prekrãajima. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. prigovora na rad. Konaåno. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. odnosno lice koje on ovlasti. Instruktivno-kontrolna delatnost. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. S druge strane. Na osnovu sugestija stareãine. rada administracije. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola.28 sluæbene beleãke. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. izveãtaja deæurne sluæbe. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. 364 . broj i struktura uoåenih prekrãaja.

– posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca.4. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima.). ostali vidovi obuke u stanici i sl. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. seminari i struåna predavanja u stanici. provere znanja. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. odlazak u druge jedinice. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. – neposredno na terenu. Stareãina jedinice saobrañajne policije. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje.15. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. rad sa policajcima – mentorima u stanici. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. prati rad. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. o problemima i slabostima koje uoåava). prima izveãtaj.

tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. Sa druge strane. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. a rezultati rada bolji. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. o ranijim istraæivanjima i sl. Konaåno. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. kada. nezaustavljanja na znak “Stop”. Naime. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode.). ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju.Lipovac. Na primer. nadzor nad odvija366 . dobiti podrãku u opremanju. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. prolasci na crveno. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila.). a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. P. voænja pod uticajem alkohola. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. o saobrañaju. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. voænja neispravnih vozila itd.

National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2004. Monash University. Evropski kodeks policijske etike. Lisabon. zavisni i meœusobno uslovljeni. 2000. PRI. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. Saobrañajni fakultet. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. Pagon. voænja pre sticanja prava. Past.. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom.. 2003. D. 2002. Traffic law Enforcement.. COM(2000) 125 final. M. B.. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Preporuke. G. Meãko.. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. Komitet ministara saveta Evrope. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Brisel. Ljubljana. Zaal. Facultz of Crminal Justice.). Literatura Armour. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. 1999. Brussels.Literatura njem saobrañaja. D. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. 1997. 2000. Vrnjaåka Banja. Beograd. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije... smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. International Road Safety Strategy. M. Report No. White book. Canberra: Federal Office of Road Safety. New York. Australian Road Research. 2005. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. 1994. Police Science Series. Beograd. 2001. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Police Organization and Management. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Lisabon. 1984. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Policing in Central ind Eastern Europe. Lipovac.. 2000. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 367 15. B. Miletiñ. Vrnjaåka Banja. a Review of the Literature. Strategije bezbednosti saobrañaja. B. Miliniñ. Leonard and More. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Pri. 2000. i Dobovãek. 2005. voænja neregistrovanih vozila. Present and Future Road Safety Work in ECMT. K. Strazburg. 53.. ETSC. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. Jankoviñ.

1998. Brisel. 2000. Home Office. P. London. European Transport Safety Council (ETSC). European Transport Policy for 2010: Time to Decide. Australian Transport Council. Melburn. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. 1999. 2001. 368 . Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe.Lipovac. White Paper. Evropska komisija. Road Policing and Traffic. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report.

16. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.1. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16.4. Dosije sektora . Poslovi i zadaci na sektoru 16.2.3.

Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore.16. SEKTORSKI RAD U BEZBED. SAOBRAÑAJA .2. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. 371 16. koordinacija. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. organizuje se po sektorima. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva.7. kontrola i odgovornost). internim aktom – Uputstvom.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. usmeravanje. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. 16.1.1997). POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. Prema veliåini sektora. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1.

– zaãtita od poæara. – vrãenje kontrole vozaåa. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. Voœa sektora prati stanje na sektoru.). Na saobrañajnom sektoru se. – nabavljanje. putne isprave.3. – odræavanje javnog reda i mira. daje predloge. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. dræanje i noãenje oruæja i municije. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. kategorije. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. odnosno 5 radnika na sektoru). – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. voœa sektora je policajac koji 372 . 16. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. P. – kontrola kretanja i boravka stranaca. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. – liåne karte. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda.Lipovac. uåesnicima u saobrañaju. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. preduzeña za odræavanje puteva i dr. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. centri za obuku vozaåa. AMSA. On. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. liåne i imovinske sigurnosti graœana. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. pored nabrojanih. S druge strane. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima.

Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. Meœutim. organizovanje. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. SAOBRAÑAJA . – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. a posebno za voœenje dosijea sektora. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. organizuje. 16. pregled vaænijih transportnih preduzeña.16. 373 16. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja.4. Na nivou policijske uprave. U tom smislu. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. Planiranje. – predlaæe broj radnika na sektorima. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. pregled servisa i radnji za popravku vozila. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. struåno usmerava. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. skica podruåja sektora. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru.4. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. – planira. treba unaprediti sadræaje dosijea. SEKTORSKI RAD U BEZBED. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. dosije pozorniåkog reona. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. – planira. bezbednosna procena.

o radovima na putu. Komitet ministara saveta Evrope. Evropski kodeks policijske etike. Milijeviñ. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Rakiñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. Traffic Law Enforcement. p. 2000. Accident Analysis and Prevention. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama.. 1999. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Monash University. Leonard and More. a Review of the Literature. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2006. 1997.. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. karte nezgoda na putu.Lipovac. Beograd. I. o putu i putnim objektima. 2006. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). Report No. 2006. D. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). 31. Canberra: Federal Office of Road Safety. S. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Stefanoviñ. Saobrañajni fakultet. V. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 31-43. Brisel. 2001. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. 53. neravnomernost i struktura saobrañaja).. Police Science Series. B. MUP RS. vol. Beograd. 1994.. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Strazburg.. 1999. Literatura Clarke. Petroviñ. 374 . 2006. P. New York. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. o saobrañajnim prekrãajima. D. Beograd. Beograd. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Preporuke. Miletiñ. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Zaal. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). Jankoviñ.. 2003. Viãa ãkola unutraãnjih poslova..p. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Beograd. D. European Transport Safety Council (ETSC). G. Dosije sektora se vodi ruåno. Police Organization and Management. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.

71. 79. 44. 80. 310. 310. 65. 17. 70. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 338. 189. 27. 159. 41. 33. 150. 22. 334. 304. 147. 96. 30. 316. 339. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 394 bankina 97. 114. 131. 291. 123. 97. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 132. 62. 253. 292. 308. 366. 27. 372. 391. 197. 254. 63. 3. 313. 79. 21. 165. 110. 314. 201. 69. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 309. 158. 190. 128. 352. 42. 53. 104. 156. 304. 371. 74 centar za obuku vozaåa 290. 337. 336. 108. 265. 69. 173. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 145. 335. 358 apsolutni pokazatelji 21. 128. 24. 314. 74. 109. 111. 256. 390. 61. 98. 93. 270. 24. 128. 244. 393 375 . 42. 129. 65. 78. 23. 306. 257. 79. 120. 132. 23. 338. 239. 307. 105. 343.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 115. 334 auto-moto savez 260. 59. 151. 71. 171. 157. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 105. 26. 43. 305. 47. 64. 162. 71. 329. 303. 96. 338. 303. 45. 139. 80. 34. 313. 5. 394 automobilske patrole 350. 132. 68. 64. 265 berme 97. 20. 358. 19. 35. 338. 48. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 258. 127. 104. 144. 219. 351 autoãkola 93. 238. 4. 185.

337. 283. 215. 221. 299. 209. 235. 205. 269. 282. 290. 9. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 133 fenomenologija 165. P. 268. 48 H helikopterske patrole 351. 173. 284. 206. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 212. 71. 207. 236. 205 fotodokumentacija 204. 281. 200. 7 drumski saobrañaj 4. 220. 211. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 72. 151. 128. 235. 211. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 206. 305. 199. 7. 229. 203. 355. 232. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 125. 287. 167. 130. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 196. 355 G grafiåki metod 204. 90. 238. 273. 88. 41. 288. 204. 249 forsirano koåeçe 94. 234. 291. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 298. 10. 239 funkcionalna raspodela 353. 207. 374 druãtvene podele rada 6. 240.Lipovac. 208. 11. 301. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 207. 228. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 73. 89. 248 etiologija 165. 54. 270. 144. 215. 105. 214. 120. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 168. 214 fotografisanje 204. 354. 101. 248.

195. 139. 310. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 81. 179. 335. 69. 266. 351. 233. 298. 355. 269. 144. 144. 329. 113. 200. 146. 158. 210. 169. 143. 264. 270. 254. 308. 153. 147. 306 isprañaj patrole 362. 143. 272. 145. 208. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 336. 309 javnosti 33. 204. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 353 javni rizik 81. 61. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 35. 320. 344. 183. 259. 186. 322. 142. 187. 95. 292. 140. 341. 188. 320. 261. 327. 31. 139. 270. 272. 106. 267. 198. 304. 344. 63. 97. 145. 161. 149. 308. 363. 343. 328. 350 kampanje 112. 75. 179. 141. 338. 206. 219. 269. 299. 179. 188. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 152. 334. 268. 79. 281. 336. 284. 73. 179. 149. 213. 333. 308. 123. 220. 360 kacige 22. 159. 318. 153. 184. 337. 358. 265. 141. 179 izuzimanje tragova 203. 152. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 318. 364. 288 Internet 72. 292. 325. 160. 330.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 265. 310. 204. 248. 110. 42. 306. 77. 339 iskustvo 27. 320. 93. 343. 74. 128. 142. 332. 263. 264. 339. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 249. 190 iskljuåenje vozila 265. 147. 221. 117. 285. 162. 187. 205. 275. 155. 315. 342. 322. 124. 123. 147. 316. 321. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 155. 320. 211. 177. 146. 297. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 352. 280 interventno regulisanje 259. 158. 256. 307. 362. 311. 112. 150. 274. 206. 269. 286 K kazne 34. 365 intenzitet saobrañaja 93. 254. 107. 280. 72. 261. 74. 255. 320. 273. 270. 105. 333. 122. 209. 319. 357 ispitivanje vozila 162. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 340. 182. 108. 154. 333. 313. 150. 243 377 . 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 259. 155. 125. 272. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 321. 143. 124. 111. 342. 255. 331. 183. 273. 185. 295. 178. 124. 215.

232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 208. 314. 177. 372. 209. 117. 179. 184. 140. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. P. 235. 289. 363. 66. 167. 182. 273. 222. 369. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 201. 73. 74. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 361 merenja 67. 70. 181. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 361 meœunarodni izvori 43. 41. 286. 211. 94. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 220. 243. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 188. 315. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 100. 40. 496. 183. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 71. 196. 264 kontrola vozila 161. 32. 269. 334. 75. 254. 74. 130. 33. 334. 150. 221. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. konfliktna tehnika 94. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 207. 59. 42. 116. 78. 118. 248. 249 metodologija 26. 151. 65. 180. 77. 264. 22. 177. 78. 149. 178. 213. 206. 222. 255. 203. 373 koncentrisani tragovi 226. 108. 328. 226. 288.Lipovac. 95. 23. 202. 200. 177. 289 konflikti u saobrañaju 67. 67. 332. 298. 93. 179. 149. 255. 338 kontejner 14. 227. 205. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 18. 333. 94. 165. 365. 150. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 335. 298 mesto sudara 221. 244. 213. 180 modeli posledica 183 378 . 195. 117. 144. 315 kriminalistiåke definicije 193. 187. 231. 22. 270. 94. 240 kriviåno delo 194. 362 koncentracija alkohola 110. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 148. 95. 154. 184. 361. 99. 315. 330. 242. 315. 229. 254. 185. 71. 93. 188. 95. 176. 308. 46 kontramere 19. 207. 73. 161. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143.

197. 222. 89. 183. 41. 66. 273. 233 opomena 265. 328. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 265. 67. 266. 339. 328 nareœenja 229. 53. 189. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 290. 339. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 255. 74 nauåne ustanove 34. 21. 214. 53. 211. 195. 305. 210. 325. 153. 372 neposredni uvid 299. 259. 84. 295. 352 organ za saobrañaj 263. 316. 63. 292. 200. 334. 229. 208. 144. 267. 190. 254. 329. 70. 189. 41. 93. 269. 363. 91. 97. 132. 61. 123. 265 nasloni za glavu 64. 320. 179. 161. 311. 284. 265. 55. 54. 338. 300. 214. 281. 176 ograniåena odgovornost 52. 142. 81. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 257 nadleæni organi 47. 261. 338. 255. 354. 174 novåana kazna 152. 299. 183. 298. 35. 68. 206. 374 nauka 6. 228. 86. 344. 167. 362. 298. 78. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 83. 56. 325. 234. 271. 99. 88. 226. 74. 255 nauåno posmatranje 70. 90. 292. 295. 195. 305. 120. 39. 264. 95. 177. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 306. 118. 80. 306. 162. 77. 336. 233 379 . 189. 308. 363. 373 najugroæenije grupe 311. 327. 374 obezbeœenje tragova 199. 82. 116. 258. 231. 131. 100. 62. 273. 99. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 154. 255. 183. 198. 303. 73. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 224. 69. 225. 28. 219.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 313. 266. 200 opasne situacije 69. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 94. 219. 67. 364. 341. 182. 305. 205. 146. 329. 167. 321. 214. 343. 273. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 342 osposobljavanje 21. 161. 155. 79. 121. 271. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 288. 342. 317 najãira javnost 74. 366. 304. 303. 65. 127 nauåne metode 59. 254. 347. 161. 275. 232. 140. 78. 33. 313. 331. 350. 306 nevladine organizacije 40. 337. 314. 303. 359. 88. 189. 71. 87. 266. 23. 80. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 158. 223. 322. 272. 310. 26. 73. 64. 117. 257. 273. 307 osiguranje 49. 67. 80. 85. 307. 302. 236. 79. 80. 289 nadzor 47. 351. 358. 75. 81. 18. 265. 29. 308. 309. 283. 265. 263. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 115. 106. 133. 330. 70. 265. 172. 210. 168. 141 oãteñenja 52. 232. 184. 99. 92.372. 123. 116. 154. 282. 263. 197. 297. 94. 268. 310. 72. 195. 255 nastradali 4. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 266. 230 objektivni rizik 119. 59. 264. 313. 284. 307. 318. 66. 254. 133. 125. 258. 196. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 155. 314 normativne definicije 173. 65. 56. 283. 256. 341.

56. 108. 126. 80. 315. 116. 351. 179. 189. 71. 198. 337 prekrãajni postupak 198. 48. 354. 328. 185. 205. 361. 328 politiåke partije 159. 78. 219. 123. 79. 343 putar 149. 105. 358. 97. 35. 91. 363. 144. 15. 285. 107. 201. 188. 343. 9. 313. 104. 333. 28. 53. 154. 339 380 . 178. 274. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 365. 319. 111. 310. 137. 95. 321. 189. 149. 93. 364. 315. 103. 181. 354. 188. 349. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 183. 306. 154. 179. 363. 253. 181. 88. 97. 114. 68. 330. 220. 140. 33. 311. 12. 184. 263. 327. 126. 317. 113. 282. 373 policija 19. 333. 257. 162. 127. 125. 366 poniãteçe registracije 280. 118. 6. 341. 63. 318. 80. 337. 80. 126. 320. 330. 254 ponaãanje 22. 292. 56 prevozilac 49. 67. 167. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 20. 93. 256. 51. 169. 333. 13. 168. 327. 366 podrãka kampaçama 150. 153. 16. 49. 147. 354. 353. 52. 50. 17. 13. 55. 153. 196. 231. 358. 169. 372. 73. 183. 97. 293. 342. 298. 222. 106. 255. 321. 54. 21. 339. 254 putnik 7. 55. 272. 200. 337.Lipovac. 115. 255. 321. 30. 325. 9. 229. 249. 79. 343. 35. 183. 185. 68. 315 postojeñe staçe 26. 227. 357 politiåka javnost 74. 315. 366. 119. 219. 103. 226 pravne norme 39. 292. 203. 126. 344. 199. 374 prostorno-vremenske analize 202. 106. 249 povrede 52. 94. 353. 336 policajac 70. 117. 187. 143. 18. 199. 332. 119. 79. 185 patrole 120. 339. 51. 352. 141. 273. 285 poruke 150. 349. 355. 256. 18. 108. 150. 26. 328. 132. 223. 313. 7. 347. 207. 53. 347. 255. 149. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 266. 69. 80. 177. 73. 342. 72. 355 prenosivi tovarni list 54. 267. 54. 128. 21. 319. 206. 347. 170. 50. 298. 52 prevoz robe 13. 321. 273. 223. 69. 356. P. 98. 159 pravosuœe 254. 188. 173. 222. 254. 367. 182. 320. 355. 366 policijska funkcija 319. 104. 122. 351. 116. 343. 168. 365. 333. 195. 123. 327. 181. 183. 350. 167. 176. 338. 344. 352. 11. 144. 186. 84. 360. 25. 273. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 93. 127. 352. 373 povrãinski tragovi 226. 128. 184. 94. 356. 160 public relations-PR 328. 29. 269. 46. 98. 360. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 133. 177. 51. 46. 185. 207. 214. 319. 335. 145. 265. 318. 336 posledice nezgode 5. 264. 334. 64. 340. 183. 362. 320. 221 prvenstvo prolaza 97. 317. 142. 149. 372 patrolne sluæbe 268. 105. 147. 124. 336. 360. 182. 180. 120. 188. 292. 267. 189. 314. 53. 225. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 359. 219. 356. 141. 30. 108. 139. 340. 92. 132. 80. 148. 23. 23. 65. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 145. 6. 264. 161. 357. 188. 41. 115. 227. 70. 146. 272. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 327. 367. 170. 337. 202. 352. 297. 328. 34. 270. 299. 362. 265. 357. 79. 27. 364. 197. 125. 7. 65. 344 privredni prestup 265. 184. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 350. 357. 254. 90. 329. 335. 114. 356. 52. 174. 111. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 125. 153. 229. 264. 78. 64. 268. 182. 356. 154. 141. 220. 360. 355.

200. 63. 269. 179. 127. 183. 17. 197. 176. 126. 242. 222. 171. 213. 91 saobrañajni sektor 356. 307 saobrañajna sredstva 4. 203. 359. 372. 233. 266. 356. 355. 21. 231. 89. 93. 162. 227. 29. 71. 313. 372 relativni pokazateÿ 20. 364. 331. 53. 70. 371. 133. 283. 11. 165. 23. 33. 215. 372. 179. 62. 131. 32. 63 saobrañajna patrola 350. 139. 282. 352 saobrañajna signalizacija 265. 364. 208. 44. 171. 330. 170. 132. 352. 79. 330 saobrañajna nauka 59. 354. 304. 122. 280. 281. 317. 374 saobrañajne patrole 337. 257. 21.Indeks R raspodela ljudstva 347. 257. 291. 132. 366. 85. 339. 177. 62. 56. 150. 180. 235. 77. 48. 301 rukovoœeçe 195. 351. 142. 259. 223. 373. 196. 229. 144 serija dogaœaja 168. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 174 381 . 26. 62 saobrañajna trasologija 217. 99. 72. 315. 329. 374 saobrañajni put 4. 247. 271. 154. 133. 22. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 267. 34. 280. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 121. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 152. 140. 266. 75. 49. 90. 280. 314. 133. 115. 119. 217. 48. 220. 309. 68. 263. 352. 216. 293. 169. 367. 281. 334. 22. 354. 335. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 259. 229. 161. 214. 132. 84. 362. 62. 171. 373 saobrañajni sistem 9. 351. 18 saobrañajni rizik 81. 255. 111. 317. 284. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 140. 159. 61. 149. 150. 161. 344 saobrañajni znaåaj 202. 123. 309. 13. 181. 222. 255. 80. 19. 95. 314 rizik nezgode 121. 40. 321. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 105. 317. 194. 191. 333. 355. 243. 106. 244 saradça 338. 111. 120. 133. 210. 81. 74. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 355 raspored sluæbe 362. 97. 354. 134. 221. 334. 67. 307. 178 rizik od nezgode 108. 111. 358. 362. 41. 193. 65. 103. 206. 46. 51. 292. 149. 221. 230. 283. 147. 316. 130. 219. 5. 114. 141. 39. 59. 199. 355. 7 saobrañajna dozvola 264. 314. 350. 76. 116. 337. 356 registarske tablice 161. 336. 363. 120. 366 S saobrañajna delatnost 3. 357. 337. 202. 63. 35. 81. 143 rokovi 26. 174. 173. 259. 105. 20. 347. 167. 94. 281. 272. 359. 168. 107. 108. 18. 162. 152. 104. 157. 315. 134. 356 rizik kaæçavaça 140. 273. 228. 91. 168. 172. 131. 5. 87. 313. 224. 129. 30. 273. 98. 178. 195. 182. 184. 261. 366 sasluãanje lica 299. 169. 212. 300 Savet Evrope 41. 271. 162. 313. 243. 207. 115. 85. 28. 134. 177. 83. 355. 88. 232. 175. 18. 140. 291. 23. 39. 360. 272. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 67. 125. 343. 285. 363. 125. 92. 118. 274. 128. 298. 86. 203. 263. 274. 219 saobrañajne nezgode 4. 43. 82. 78. 282. 257. 366. 258. 198. 15. 24. 64. 222. 69. 43. 31. 78. 264. 271. 25. 201. 226. 282.

311. 354. 207. 149. 215. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 174. 149. 69. 254. 334. 49 subjektivni rizik 119. 270. 304 sistem radnji 193. 329. 143. 64. 313. 181. 271. 255. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 105. 67. 358. 233. 372 tehniåko regulisaçe 63. 254. 11. 291. 105. 77. 124. 132. 295. 97. 123. 367. 362. 363 sistem kazni 42. 84. 316. 28. 213. 182 skupãtina 156. 365. 99. 269. 145. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 73. 125. 211. P. 152. 320. 255. 33. 355 sudstvo 19. 356. 34. 32. 205. 328. 314. 23. 68. 268. 175. 109. 120. 171. 30. 174. 205. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 104. 187. 284. 353 sprovoœeçe zakona 144. 24. 214. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 339. 154. 48. 185. 35. 32. 335 stepen motorizacije 19. 334. 212. 167. 35. 73. 117. 83. 32. 159. 111. 357. 162. 24. 150. 148. 200. 343 T taåkasti tragovi 226. 144. 98. 360. 316. 63 ãtetni dogaœaji 52. 144. 115. 318. 34. 201. 361. 253. 33. 134. 177. 151. 266. 355. 4. 255. 292. 179. 64. 151. 143. 177. 127. 291. 106. 111. 293. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 303. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 76. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 96. 146. 141. 103. 311. 174. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 314. 258. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 352.Lipovac. 297 stanice policije 347. 213. 397 stavovi 70. 307. 267. 144. 93. 255. 77. 360. 352. 314 tehniåki pregled vozila 159. 65. 269. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 146. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 311. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 254. 153. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 315. 264. 364. 255. 367 sudija za prekrãaje 152. 149. 254. 40. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 80 teæina nezgoda 103. 349. 366. 123. 176 382 . 36. 206. 112. 157. 133. 203. 315. 158. 361 struåna javnost 33. 204. 161. 321. 103. 148. 318. 151. 115. 27. 227. 106. 344. 145. 214. 328. 176 sposobnost 64. 149. 3. 121. 257. 215 skiciraçe 204. 313. 303. 333. 143. 207. 209. 313. 145. 149. 268. 123. 338 struåne organizacije 253. 153. 244. 372. 320. 119. 213. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 70. 362. 162. 75. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 73. 335. 108. 104. 33. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 306. 78. 316. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 208. 125. 74. 81. 148. 199. 179. 258. 209. 115. 97. 309. 34. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 80. 71. 320. 84. 332. 289. 169. 351. 159. 290. 178. 313. 142. 147. 338 teorija sklonosti 21. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 331. 203. 337. 222. 363. 133. 256. 340. 316. 142 spell teorija 75. 366. 88. 25. 32.

238. 240. 152. 44. 291. 241. 209. 228. 239. 75. 304. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 372. 232. 196. 209. 194. 162. 215. 103. 226. 363. 234. 286.Indeks teorija sluåaja 19. 76. 219. 305. 288. 198. 373 uviœajna dokumentacija 189. 374 vrsta puta 130. 274. 235. 244. 203. 224. 304. 220. 243. 229. 112. 352. 69. 200. 245. 153. 242. 293. 204. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 204. 202. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 155. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 245. 203. 210. 242. 234. 55. 127. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 207. 372. 220. 313. 293. 56 tragovi grebaça 234. 304 tipiåni tragovi 224. 223. 159. 126. 369. 214. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 224. 285. 244. 366. 287. 264. 231. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 246. 246. 337. 306. 230. 356 V vangabaritna vozila 280. 234. 235. 208. 200. 214. 179 verbalni metod 204. 104. 290. 247 tragovi klizaça 210. 243. 213. 287. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 199. 167. 234. 264. 112. 222. 169. 292. 237. 123. 233. 174. 233. 134. 286. 194. 288. 373 vozaåi poåetnici 112. 303. 235. 280. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 179. 205. 191. 215. 366 upravljaåke mere 26. 153. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 174. 205. 226. 227. 221. 269. 68. 227. 249. 233. 216. 289. 212. 70. 175 teorija zaraze 19. 230. 207. 235. 305. 290 vazduãni jastuk 64. 144. 169. 175 teorijska nastava 291. 46 uporedna analiza 99. 201. 234 tragovi voæçe 210. 208. 255. 236. 270. 65. 40. 123. 225. 202. 144. 274. 227. 213. 284 umor 105. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 245 tragovi kretaça 223. 358. 191. 203. 189. 351 voœa sektora 354. 154 vozaåka dozvola 42. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 211. 246 tragovi koåeça 194. 76. 233. 199. 277. 238. 235. 219. 226. 212. 299. 240. 103. 308. 154. 243 tragovi zanoãeça 234. 290. 43. 242. 334. 232. 242. 230. 183 383 . 247. 343. 337. 279. 75. 304 unutraãnji izvor 40. 337 vozaåki ispit 111. 354. 286. 205. 161. 172. 228. 284 vangabaritni teret 271. 234. 193. 97. 27. 162. 211. 303. 233 videosnimaça 204. 144. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 254 upravni poslovi 259.

156. 240. 17. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 208. 96. 246 Æ æalbe 267. 289. 78. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 234. 292. 334 zaãtitni sistem 23. 285. 157. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 339. 227 zaãtitne mere 22. 251. 128. 269. 214. 256. 331 zagaœivaçe 4. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 22. 161. 158. 242. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 289. 268. 33. 220. 104. 156. 244. 264. 239. 185. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 63. 360. 254 384 . 211. 229. 235. 163. 41. 209. 309 znaåaj tragova 217. 240. 273. 268. 249 zapreminski tragovi 226. 188. 228. 301. 351 zdravstveni uslovi 287. P. 235. 204. 27. 286. 303 æeljeno stanje 26. 221. 161. 212. 243. 258. 196. 254. 255. 293. 254. 245. 240. 198. 280. 173. 288. 362. 244. 68.Lipovac. 302. 80. 103. 233. 23. 194. 285. 298. 269. 270. 273. 205. 255. 206. 253.

etsc.org/ www.org 2. www.htm www. 6.rvtv.who.unece. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.be 385 . 7.nl/ www. 9. www. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.co. Evropska federacija za puteve www.uk/ www.erf.trl.org/ 4.piarc.securiteroutiere .int/en/ www. broj 1. 5.nl/ www.cemt.nl/ 8. 3.fr/ 10.inrets.equipement.fr/ cnsr/index.rws-avv.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red. www.swov.gouv.be/ www.

P.at/ www.org.se/ www. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.vv. org www. Britanija) 20. Britanija) 22.com www.uk/ 23.tiehallinto.org/ 386 .vti.fi/ www. Finska administracija za puteve 19.unc.kfv.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www. Ãvedska administracija za puteve 16. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.erso.edu/ index. Britanija) 21. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.uk/ www. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.eu/ www. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28.uk/ www. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.co.iihs. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17.dvla.bast.gov.irte. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.thinkroadsafety . Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15. org/ www. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18.aaafoundation.ntf.se/ www.de National Society for Road www.grsproadsafety.cfm www. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.rospa. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.pacts. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.gov.Lipovac.hsrc.co. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24.uk/ www.uk/ www.trl.

fr/ www. Svetsko udruæenje za puteve 45.asso.europa. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.nhtsa.asp 43. Odeljenje za transport (V.arrb.gwu.de ec.fr/ www. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47.edu/ gulliver.eu/ transport/ 387 . Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46. Federalna putna administracija 35. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37.ca/ www. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.nz/ www.inrets.au/ www.dot. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.com/ programme www.dot.fars.dekra.gov. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39.aspx www.trb.ltsa. Kanadsko udruæenje automobilista 40.caa.preventionrouti ere. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38.fhwa.org/ default.dft. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.c om/ www.nsc. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.trb.gov/ www.fi/ Department for transport www. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.g ov/Main/index. Uprava za transport SAD.gov www.org/ gulliver.vtt.org/ www.com.ncac. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.piarc.euroncap.org/ www. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.nhtsa.uk/pgr/ roads/ www.fiafoundation.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.govt.

.

H. San Francisko. 1981. Accident Analysis and Prevention. 1995.. New Brunswick. Boston. Viãa ãkola unutraãçih poslova. H. E.. N. Burg. Problems. Accident Analysis and Prevention. Unfallversuche. Kippenheim. P. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. 1996.. Uvod u saobrañaj 1. Dragaå.. 389 . Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Illinois. H. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Verlag Information Ambs Gmbh. 31. A.. i Vujaniñ. Saobrañajni fakultet. 31-43.p. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Uvod u saobrañaj 2. 1992. M. (seminarski rad). V. 2000. 1996. Allyn & Bacon. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Kippenheim. M. M. & Andersson. M. 34. Verlag Information Ambs Gmbh. Designing Health Communication Campaigns. T. vol. 2001. Beograd.. H. Evenston. D. S. 1987. 1999. Rogers. Saobrañajni fakultet. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. Cox. p. Beograd. articles About Traffic Police Corruption. Zagreb. i Rau. M. Baker.. Aranœeloviñ. Bayley. Social Development. vol. Informator. Cvetkoviñ. i Lindenmann.... Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Bezbednost saobrañaja 2. 1963.. Backer. i dr. Adamoviñ.. M. Zemun. No 4. M. R. R. deo.LITERATURA Adamoviñ. Kriminalistiåka metodika. Armour.. D. Beograd. 2000. pp 541 – 551. 2002... A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. M. Clarke. M.. Australian Road Research. H. 2006.. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. Police: Practicies. Åoviñ. Saobrañajni fakultet. Rutgers University Press. Burg.. S.. Perspectives. 1985. p. i Sopory. Beograd. New York. Ahmed. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. 2002. Boãkoviñ. Josscy-Bass. VÃUP. 112. 1984. and the Environment. i Banoviñ. Andreasen.

Elliot. Accident Analysis and Prevention. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Deliverable 5. i dr.. TRL. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. P. p. 1999. The Escape Project. vol. Accident Analysis and Prevention. 1998. III deo. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. 1988. Gorkiñ.. Ercoli L.. B. 1989. Hakkert A. 390 .S i Hauer. 25. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents.. Kambera. vol 18. Evaluation of Local Safety Measures. New York. Saobrañajni fakultet. 2000. 1986. 1987. Paris. Goldenbeld. Jaker. 1981. An Introduction to Probability Theory and its Applications. Volume I Wiley. Road User Behavior: Theory and Research.. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 1985. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda.. 18. Evaluation 85. W. Fakultet tehniåkih nauka. S. C. Accident Analysis and Prevention. & Garder.. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. No 6. Gosche. Bezbednost drumskog saobrañaja. Haght F. tragovi... Hyden. New York. E. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. 1990. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. uviœaj. Guria. New York. G. i dr. Media Questions and Answers on 2010.1993. Geoffrey. Estimation Number of Accident. veãtaåeçe.. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. Feller. Epstein. Kriminologija. H. Obrada saobrañajne nezgode. Œ. 1986.. Accident Analysis and Prevention. 2000. New York. Novi Sad. Beograd. L. Medicinska kriminalistika. vol. Beograd. 22.M. M..765-772. P. Technical Research Centre of Finland (VTT). Gavriloviñ.. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. T. i Negri... Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique.C. Minnesota Institute of Public Health. Traffic Safety and the Driver. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. 1987. Hauer E.Lipovac. Igçatoviñ. 1973. No 2.. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering... vol 5. tehnika saobrañajnih konflikta. Kambera. Minister of Transport. otkrivaçe NN – uåinilaca. 1957. Iniñ. Federal Office of Road Safety. Sluæbeni list SFRJ. Evans L. Elliott.. P. New Zealand. vol. Bezbednost drumskog saobrañaja. London. Federal Office of Road Safety. S. C. R. Handbook of Road Safety Research. No 6. 1992... H. Harris S. E. Hauer. J. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. Induced Exposure. 1981. B. New York. Privredna ãtampa.. A. Van Nostrand Reinhold. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Elliott. 1991. Accident Analysis and Prevention. Lund institut tehnologije. 1994. Beograd. Nomos.. 1997. No 1. Bulletin 70.. B. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. Hautzinger. Beograd. Grime.

Beograd. K. 2001. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije.. & Donne. Michel. i Keãetoviñ. 6. No 8-9. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. 2003. Aranœelovac. Zemun. K. Zemun.. 1999. Lipovac. Æ. X.. 1996. Baça Luka. 2000. Kovaåeviñ. K. Viãa ãkola unutraãçih poslova... Manuel de Premiers Secours Routiers. G. A. K.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). K. Lipovac... efikasnost. D. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. 22. D. M. i Æarkoviñ. Krivokapiñ. M. i Vemiñ.. Novi Sad.. K.. P. Lipovac. Lipovac.. 2003. Minnesota Institute of Public Health. K. reforma. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . 2002. Keãetoviñ.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Bezbednost. Saobrañajni fakultet. V. Lipovac.. Lipovac. Beograd. Jankoviñ. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). Javna uprava. 1996. Odnos policije i javnosti (projekat). Beograd. Kavran. Buliñ. R. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. M. 1994.. K. trening. Lipovac. K. Zemun. 1997... Police Organization and Management. Fusilier. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). New York. CIBS. Defendologija. Lipovac. New York. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. i Parker. 2001. Vujaniñ.. 2000. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Lipovac. i Aranœeloviñ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1997. Æ.. K. Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. i Ristiñ. veku (Zbornik radova). 4.. 2001. D. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Vujaniñ. Lajunen. br. Pariz. Leonard and More. Novi Sad. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. M.. Lipovac. P. vol. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . Beograd. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). Beograd. Æ. 2000. 2001. D.. Jolis. M. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2001. T.. Kriminalistika taktika. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Viãa ãkola unutraãçih poslova. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. France-selection. i dr.. Odnos saobrañajne policije i javnostI.. K. Œ.. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija).. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima.Literatura Jaker. Police Science Series. Aranœeloviñ. 1998.... No 2. Zemun.

Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). M. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). Baça Luka. Saobrañajni fakultet. i Vukaãinoviñ. 2003. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. 2002. Zemun. Beograd. slikovnica za decu. priruånik za peãake (priruånik). 2007.. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. Lipovac. K. neka iskustva razvijenih zemaÿa. i Vukaãinoviñ. Beograd. Budva. 2007. i Peãiñ. i dr. Sad. Kako i gde preñi ulicu. 2002... Lipovac. i Jovanoviñ. Lipovac. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. M. Neãiñ. Lipovac. i Vukaãinoviñ. (studija). i dr. 2006. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). Baça Luka. 7. P. veku (Zbornik radova). K. (studija). Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. Beograd. Beograd.. Deset lekcija koje æivot znaåe. Viãa ãkola unutraãçih poslova. K. 392 ... K. Miloãeviñ. M. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). 2007. Fakultet tehniåkih nauka. K. (projekat).. Tesliñ. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. K. 2003. K. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Lipovac.. Lipovac... Lipovac. K. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. D. Lipovac... Deset lekcija koje æivot znaåe.. Beograd. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Beograd. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Viãa ãkola unutraãçih poslova. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). Vrçaåka Baça. D. N. K. 2006. 2006. Apatin.Lipovac.. 2006. 2003. 2004. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. AMS Republike Srpske i Grafomark. K. Strategije bezbednosti saobrañaja. Lipovac. i dr.. (studija).. 2006. 2007. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Novi Sad. K. Lipovac. 2002. (studija).. Lipovac. K. Iniñ. Novi Sad.. K. i dr. 1999 – 2003). Lipovac.. CIBS – Saobrañajni fakultet. Lipovac. M. i dr.. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Beograd.. M. Lipovac. bojanka za decu.. 2005. Lipovac. 2008 – 2012.. Lipovac. ''Model 5''. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. K. M. ''Model 5''. K. K...

W.. 1995. 1999. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 1994. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. G. i Todoriñ. T. Meãko. No 1. i dr. Nicholas S. Michigan. Kriminalistiåka tehnika. 1996. Saobrañajni fakultet. Beograd. T. Lipovac. V. G. B. D. Accident Analysis and Prevention. Social Marketing. Novakoviñ. Plato. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja.. K. J. Clayton.. B. 1998. International Congress. Smith. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice.. S. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Lipovac K. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. Beograd. Miletiñ. 2006.. i dr. i Baãiñ. vol. 2004. Ogden. B. B. Nauka o policiji. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Miliniñ. Monash University.. Milijeviñ. Beograd. Viãa ãkola unutraãçih poslova. K. New York. i Lewis. Beograd. R. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. Miliniñ. Nicholson..Y. Vrçaåka Baça. 2007. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. i Taylor.. Zlatibor.. Primeçena kriminalistiåka tehnika. 2000. Facultz of Crminal Justice. Muræan.. 1999. D.. Jovanoviñ D. L.. 1994. MacFadyn. Zemun. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Lipovac. K. Saobrañajni fakultet. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. Traffic Engineering and Management. Kinney. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). Macpherson. i Kukiñ. K. Ÿudska prava. Kriminalistiåka tehnika. Saobrañajni fakultet. Centre for Social Marketing. 2005. Ekonomski fakultet. Beograd. Teorije saobrañajnih nezgoda. Society of Automotive Engineers.. S. 1997.. Mitroviñ. i Wong.. D. R.. Beograd. Y. 1990.. Policijska akademija. Detroit. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.. i Dobovãek. New Zealand. Tumbas. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1993. Policijska akademija. U.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). 1994. M. A. Milosavÿeviñ. Stead.. S. Beograd.. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. G. i Hastings. 2007. i Jovanoviñ. Beograd. (Zbornik radova). Zemun. Ekonomika saobrañaja. 1991. Æ. Beograd. Policing in Central and Eastern Europe. Maksimoviñ... Beograd. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). 2007. R. Beograd. Pagon. S. V. Saobrañajni fakultet. C. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). Viãa ãkola unutraãçih poslova. B. Marketing Bulletin... S.. M. i Boæiñ. Ÿubÿana. Beograd. 393 .. Beograd.Literatura Lipovac. Miloãeviñ. 1998. 2007. Maksimoviñ.. Fakultet organizacionih nauka. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). Australia.. 25.

Beograd. svezak 1. R. Viãa ãkola unutraãçih poslova.W. 1986. S. J. Pantazijeviñ. 394 . 2000. Rossiter. 26.. Rice J. VTI izveãtaj broj 390 A. Thomas... 2006. 1995. V. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). Beograd. M. Transaction Publishers. Stein H. i Skalar. i Donovan. G. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. Bezbednost saobrañaja. B. Simonoviñ. Vrçaåka Baça. Road Transport VII – 33. G. Zagreb. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Shope. Stefanoviñ. F. Putni saobrañaj. Thomas. 2005. R. izloæenost. New York. Paul. 1973. Beograd. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. J. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. I. Beyond Traffic Safety... P. I. Advertising and Promotion Management Edition. Beograd.Lipovac. Saobrañajna kriminalistika. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. S. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. 2001... vol. (seminarski rad). Rotim.R. New York. 1994. Beograd.. ekspertize prometnih nezgoda. Matematiåke statistike i analize podataka. 2006. J. Vodineliñ. 1989. J. P.. Transport Research Apas. 1987. Weston. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo. 22. S. 1996. Publisher.. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. 2001. i dr. McGraw. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Charles C. SSUP. New York. (seminarski rad). No 2. Beograd. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Rosman D. i Jones. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Vasiÿeviñ. Bezbednost saobrañaja.. 1997.W. i Nilsson. Drugo izdaçe. 2006. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Level 3. (seminarski rad). Percy L. V. Thulin H. Beograd. Accident analysis and prevention.. Belmond. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Bezbednost 2. Petroviñ. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja. 1982. No 5. S. 1994. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. 1995. Beograd. R. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ.1994. Viãa ãkola unutraãçih poslova. P. The Police Traffic Control Function Rakiñ.S. Skopÿak. Dosije sektora: Zreçanin. Accident Analysis and Prevention.. vol. (seminarsk