BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

175 6. . . . . . . . . . .6. . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. .7. . . . . . . . . . . . . . . 147 5. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . .2.4. . . . . . . . .3. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.6. . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 6. . . . 193 IX . . . . . . . . . Teorija sluåaja . . . . . . . . 155 5.2. . . . . . . . .5. . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . 155 5. . . . . . . . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 6. . . . . . . . . . .4. . .1. . Etiologija saobrañajnih nezgoda . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . . Pojam saobrañajne nezgode . . . . . . .1. . . . . . .2. 168 6. . . . . .5. . . . .4. . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . Kljuåne oblasti u EU . . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda .8. . . . .1. . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . 149 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . 168 6. . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . . . . .6. . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . . . . . . . . . . . 179 6. . . Struktura i sadræaj pravnih akata . . . . . 181 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sprovoœenje zakona u praksi . . . . .4. . . Serije dogaœaja . . . . . 171 6. . .4.1. 193 7. . . . . . . 159 Literatura . . . . . .4. . . . . . . .1. . . . . . . . . 183 6. .5. . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . . . . . . . . . . .4. . .1. . . . . .2.2. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .6. . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 5. Opisni modeli . . . . .3. . . .6. . . . 174 6. . . .2. . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Literatura . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . .1. . . . . . . . . 167 6. . . . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . . .2. . . . . . . . . . 174 6. 146 5.5. . . . . . .2. . . . . . . . . . .2. . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . Istorijat . . . . . . . . . . . . . . .7. . . 180 6. . . . . . 151 5. . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . .6. . . . Spell teorija . . .1. . . . . . 193 7. . .3. . . .5. . . . . . . 172 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 5. . .5. . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . .1.1.1. . . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . .Sadræaj Strana 5. 148 5. 157 5. . . . . Teorija zaraze . . . . . . . . . . . 163 6. .3. . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 6. . . . . . . . . 176 6. . 189 7. . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti primene zakona .4. .3.

. . . 233 8. . . . . .8. . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali .6. . . . . . . . 216 8. . . . . . . . . . . . . . 222 8. .3. . . . . . . . .6. . .3. . . . . . .2. . . . . .7. . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . .4. . . . .5. 201 7. . . .1. . . . . . . . . 220 8. . . . Fotodokumentacija . . . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . 223 8. . . . . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . .5. . . . . . . . . . . . . . . .4. . .1. . . . . . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . Podela tragova prema veliåini . .Lipovac. . . Zapisnik o uviœaju . . . . . . . . . . . . . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . .3. . . . . . . .6. . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . 227 8. . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Situacioni plan lica mesta . 224 8. . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . 211 7. . . . . . . Podela tragova prema vrsti . . . . . . . . . . . 194 7.5. . . . . . . 234 X .5. . . . . . . . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . . .3. . . . . 194 7. . . . . . . . .1. . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda .1. . . . . . . . . . 199 7. . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . .3.1. . . . . . . . . . . . . . . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. P. . . . . 213 7. . . . . . . . . . . . . .5. . . . 207 7. . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naåelo objektivnosti . . . .6. . . . Uviœaj kao sistem radnji . .3.2. . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . Podela tragova prema mestu nalaæenja .5. . 226 8. . . . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . 228 8. . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . 209 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . Tragovi kretanja vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . 230 8. .5. . . . . . . . . . 222 8.1. . Podela tragova sa aspekta merenja . 215 Literatura . . . . . . .2.2. . . . 223 8. . . . . . . .2. . . 224 8. . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . . . 201 7. . . . . .2. . . . 205 7. . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . Skica lica mesta . . . . . .4. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . .4. . . . . . . . . . . . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . .2. . 200 7. . . . . . . . . . . . . .3.2. . Saobrañajni znaåaj tragova . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . 221 8. . . . .4. . . . . . . . . . . . . . .1. . . . 227 8. . . . 219 8. . . . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . 220 8. . . 211 7. . . . . . . . . . . . . . 206 7. . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. Naåelo usaglaãenosti . . . . . . . . .3. . . . . . . .3. . . . . . . . . . 203 7. . . . . . . . . . . . . . . . .4. . .4. . . . 213 7. . .2. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 8. . . . . . . . . . . . . 231 8. . . .1. . . . . 204 7. . . .4. . . 212 7. . 208 7.3. . . . . .4. . .

. . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . .5. . 290 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . 307 12. . .2. Neposredna kontrola saobrañaja . 285 11.1. . . . .1. . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .4. . . . .2. . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . 264 10. . . . . . . . . . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . 253 9. . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . .1. . . . . . .5. . . .1. . . . . . . 247 8. . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . . . . . . . . . . 291 Literatura . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . 264 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lica i predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 9. . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . . . . .1. . . . . . .2. . 273 Literatura . . . . . . . . . . . 279 11.1. . . . . . . . . . 303 12. . . . . . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . .1. . . . . . . . . . . . .3. . . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . . .3.1. . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . . . . . . . 293 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 XI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . 249 Literatura . . . . .3. . . . . .4. . . . . . . . . . 265 10. . . 265 10. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . 253 9. . . . . . .5.2. . . 259 10. . . . . . . . . . 258 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . 264 10. . 306 12. 297 12. . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . 299 12. . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . 250 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . . . . . . . . . 274 11. . . . . . . . . . . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . 308 Literatura . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 11. . . . . . . . . . . . . . . . . .

. .4. . . . . . . . . . . . . . 316 13. . . . . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . . . . . . 339 14. . . . . . . . . . 342 Literatura . . . . . .9. . . . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . 362 Literatura . . . . . . . . . . . . .4. . .5. . . . . . . . . .4. . P. . . . . 360 15. . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju .7. . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . .1. . 345 15. . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356 15. . . Druãtvene promene. . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . .2. . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . 328 14. . . . . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . Patrolna sluæba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . vrste patrola . 367 XII . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . .7. . . . . . . . . . . . .4. . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . . . . . . . .3. . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. .1. . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . 322 14. . . .3. . . . . . .1. . . . . .3. . . . 313 13. . . . . . . . . .2. . . 316 13. . 360 15. . . . . . . . . . . . .1. . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . . . 349 15. . . . . . . . . . . .3.6. . . . . . . . 327 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . .2. . . 315 13. . . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15.10. . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 14. . 316 13.Lipovac. . . . . . . . 354 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . 333 14. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . . . Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . 336 14. . . . . . . . . . . . 352 15. . . . . . . . . . . . . . . . . 355 15. . 317 13. . . . .5. . .8. . . 358 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 14. . . 318 Literatura .2. . . . . . . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . 338 14. . 329 14. .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . 373 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16.2. . . . . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16.Sadræaj Strana 16. . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

odnosi saobrañajne policije i javnosti.. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost. pojam i predmet saobrañajnog prava. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. saobrañajne nezgode. faktore bezbednosti saobrañaja. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. znaåaj saobrañaja. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. uviœaj saobrañajnih nezgoda. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja.. åiçenica i definicija. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva.IZVOD IZ RECENZIJE . . Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. preventivno-propagandni poslovi. podataka. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. sa mnoãtvom novih informacija.. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). opãte nauke o bezXV . uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. tako i u pojedinim delovima. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. razvoj saobrañaja.. kako u celini.

autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. P. Iznoseñi materiju. XVI . Recenzent Prof. dipl.Lipovac. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. dr Milan Vujaniñ.inæ.. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja .. saob. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.

upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. saobrañajnim inæeçerima. olakãati spremaçe ispita. preventivno-propagandni poslovi. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. na tehniåkim pregledima itd. pojam i predmet saobrañajnog prava. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. saobrañajnim planerima na svim nivoima. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. i to: pojam saobrañaja. prvenstveno. znaåaj saobrañaja. koji rade u obuci vozaåa. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. odnosi saobrañajne policije i javnosti. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. onima koji upravÿaju putnom mreæom. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. Na tome sam im veoma zahvalan. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. razvoj saobrañaja. faktori bezbednosti saobrañaja. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. pomoñi unapreœeçu znaça. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. radnicima osiguraça. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. saobrañajnih fakulteta. Autor XVII . viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

P.Lipovac. droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

Lipovac. P. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .

Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1.2. UVOD 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . bezbednost saobrañaja 1.6.3.4.1. Saobrañaj. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. ãtetne posledice saobrañaja.1.

tj. stvari ili saopãtenja. od oko 50. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. stvari ili saopãtenja. Izdvojio se iz trgovine. saobrañaj i prodaju. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. porasla su i rastojanja prevoza. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. SAOBRAÑAJ. od oko 10. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi.1. znaåajnog broja ljudi. 3U naãe ere. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. a odgovori jednostavni. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. Naime. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. UVOD .000 godina pre naãe ere. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. ãta je saobrañaj.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. odnosno saopãtenja. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem.000 do oko 3. S druge strane. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost.1. Ãta je to saobrañajna delatnost. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. 3 1. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. Trgovina je obuhvatala kupovinu. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit.000 do oko 10. tj. Konaåno. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi).

u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. stanovanje. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. S druge strane. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. – zagaœivanje okoline bukom. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. Dakle. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. Potpuna sigurnost u saobrañaju. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). u vazduãnom saobrañaju to su avioni. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. saobrañaj je egzistencijalna funkcija.Lipovac. tj. na danaãnjem nivou razvoja. – materijalne ãtete. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. Saobrañajni put je deo prostora koji se. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). Konaåno. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. Dakle. mora se saobrañati. a posebno saobrañajnim nezgodama. Meœutim. nije moguña. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. jer je to egzistencijalna funkcija. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. Pri tome. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. Saobrañaj nije sam sebi cilj. åamci i druga plovila. To su magistralni. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). ne oåekuje se potpuna sigurnost. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. Meœutim. rekreacija i saobrañaj). Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. P. letelice i baloni. bez4 . prvenstveno. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja.

svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. UVOD .1. sva oruœa i alati. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. za poåetak.2. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. onda moæemo razlikovati dva pristupa. 1. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. na velikim rastojanjima. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. mi ñemo se. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. javÿa se integralni (kombinovani) transport. tj. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. S druge strane. S razvojem robovlasniãtva. odnosno sa razvojem druãtva. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. Dakle. na mala rastojanja. svi robovi itd. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja.). Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje.2. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica.

4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. Naime. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. do feudalca. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. Usporen je razvoj umetnosti. vojnici. deo proizvoda namenjeni su razmeni. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. Drumarine. kulture. a posebno zbog potreba vojske. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. Zadræava se naturalni karakter privrede. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). umetnost i nauka. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). Feudalci teæe da se osamostaljuju.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). naoruæanja. njihova korisna nosivost je bila mala. veka.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze.Lipovac. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. Meœutim. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. umetnici) kupuju na træiãtu. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. odnosno robovlasnik). a znatno kasnije i zaprega. potreba) na velika rastojanja. a samo manji deo se prevozi 6 . omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. Mada dominira naturalna proizvodnja. do druge polovine 13. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. konstruisali åamce i velike brodove. Obrazuju se prve velike dræave. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. trgovci. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. Razvijaju se pismenost. P. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. U feudalizmu. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. hrane i dr.

9 parnih lokomotiva. Izmeœu 1833. prevozima velikih i malih koliåina itd. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Industrijska proizvodnja je masovna. kakao itd. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. zanatstva i trgovine. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. jer su robovi skupi. Novi putevi se ne grade. kukuruz. UVOD . prenosom saopãtenja itd.10 a zatim i parobroda. ali i rastojanja prevoza. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. Meœutim. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila.). konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. kafa. 11 Amerikanac Fulton je 1807. U vreme raœanja modernog sveta (15. i 1836. do 18. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. veku. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. putovanjima ljudi. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. zapreæno vozilo.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. puteva i organizacije prevoza. parno vozilo za vuåu topova. Zahteva koncentraciju radne snage. Industrijska proizvodnja postavlja. Meœutim. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. Serija tehniåkih pronalazaka.2. 7 1. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. vuna i sl. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. serijska. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca).). konstruisao prvu parnu lokomotivu. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. Veliki brodovi se ne grade. sirovina i proizvoda na jednom mestu. sirovina (pamuk. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. projektovao prvo 14. splavovi i åamci). Tokom 15. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. i 16. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. Obnavljaju se suvozemni putevi. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina.1. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. prevozima na duga i kratka rastojanja. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814.

moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1.). U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. vodovodi itd. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu.500 km. tek 1971. otkrili elektriåni telegraf. Zelandu itd. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. 14 Poruånik kraljeve garde. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. kupio je automobil u Beåu. radio i televizija. Konaåno. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. a zatim i lokomotiva. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. metodom masovne proizvodnje. sklapao automobil za samo 93 minuta. Africi. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. 13 Ford je 1912. Amerikanac Henri Ford 1896. 8 . a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. i 1893. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. N. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio.). Saobrañajni fakultet. P. Izmeœu 1885. 1993. posle Napoleonovih ratova. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. marke Niseldorf. aprila 1903. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). U Srbiji se prvi automobil.). 16 Tokom 19. veka.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla).14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila.13 Tako je motorizovana Amerika. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi. S druge strane. razvija se integralni transport. telegraf15 i telefon. Australiji. Ovo je omoguñeno razvojem novih. stavljaju se na toåkove. Beograd. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. æelezniåka pruga i saobrañaj. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. Konaåno. Boãko Raduloviñ.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890.Lipovac. pojavio 3. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. Benc je proizveo 69 automobila. knjiga I. prenos informacija i telekomunikacije itd. jer je 1837. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava.

(kretao se brzinom 12 km/h). Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. privrede i druãtva u celini. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. veka.. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. Oko 3. jezerima i kanalima. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842.1. u Mesopotamiji.250 godine pre naãe ere.3. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima.3. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice.3. Londonu se od 1833. Dajmler je 1885. Zapreæno vozilo. razvijene su parne koåije. 9 1. tako da ukupni efekti budu optimalni.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20. Z. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). 1.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. 1972. vodni i vazduãni. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. a zatim i parni omnibus. veka. æelezniåki i cevni saobrañaj. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. . ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. UVOD obrañaja. do 1836. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. Ekonomika saobrañaja. U kopneni saobrañaj spadaju drumski.1. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja. vidove i grane saobrañaja. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. tako i za civilizaciju u celini. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. Vidovi saobrañaja se dele na grane. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru.

U periodu od 1950. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). goniå stoke. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. mesta polaska. Najåeãñe Ne zahteva presedanje. putanje. vozne jedinice se kreñu nezavisno. knjiga I. mesta dopreme.). veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). Od 1899. brzine kretanja itd. Pronalazak pneumatika (Danlop. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. 1993. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom.Lipovac. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. jed19 Grupa autora. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. Pored poskupljenja goriva. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. U Parizu je 1900. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. do 1970.. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. peãak itd. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. a njihovi toåkovi su hrapavi. P.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). Ove razlike se danas smanjuju. Poåetkom 20. S druge strane. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. Saobrañajni fakultet. veka) makadam koji se i danas sreñe. a manje brzini i udobnosti. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. puãtena prva trolejbuska linija. Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). veñ. a zatim i u vangradskom prevozu. u kombinaciji sa peãaåenjem. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. Od 1837. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. vremena polaska. a zatim i od asfalta i betona. 10 . biciklista. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. zadovoljava Potrebe za putovanjem. Beograd. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju.

– drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. 1. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h.20 åeãña zadræavanja. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. poveñava pristupaånosti i mobilnost. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. zadovoljava sujetu. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. jer su manje brzine kretanja. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. i kretala su se drvenim ãinama.. a putanje su duæe. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. UVOD .1. Tako je 1825. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. za odlaganje). Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. zavidan nivo udobnosti. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena).3. na mala rastojanja. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. U Engleskoj je 1820. 11 1.2. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. + pogodan je za neplanirane prevoze. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. to je simbol uspeãnosti (prestiæa). U Engleskoj je 1830.3. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika.

Nemac Simens je 1879. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. a na brzim prugama preko 250 km/h. otvorena prva linija metroa. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. automatizacije i usavrãavanja. pa su skupi prevozi praznih vagona.Lipovac. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. jedna lokomotiva. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. Pariz i Berlin. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). London.000 t robe. do 1900.000 automobila i isto toliko vozaåa. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. sa parnom vuåom. potrebno je 50 vagona. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. U periodu od 1890. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. S druge strane. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. 12 . a 2007. U Londonu je 1863. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva. brzina od 450 km/h. ostvarene su brzine od 250 km/h. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). na savremenim prugama preko 160 km/h. elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. P. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. 1981. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova).

ulazak/izlazak putnika itd. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza.3. 1. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. mesta stajanja. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. niti za disperzovane (rasute) prevoze. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. 13 1. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. Ãinski prevoz je predodreœen za brze.1. udobne. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi.). – nije prevoz od vrata do vrata. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. pa pravim veslima. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. granom. Naime. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). UVOD . Egipñani su pre 6.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). Zatim je poåeo da vesla rukama. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. Tako smo dobili åamce sa veslima. niti prevozu od vrata do vrata.000 godina znali za jedro. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. – skup je prevoz praznog vozila. putevi. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja.3.3. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. biti u toku noñi preveæen do odrediãta.

000 t.000 t nosivost. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda.350 t nosivosti. Praktiåno. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. duæine 160 km. nosivost. sa dominacijom velikih brodova. P. 1. Dakle. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. Kasnije su. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. Meœutim.000 km. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. Od 1903. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. otvoren je 1869. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. veliki avioni 30 – 50 t. veliki vagoni oko 80 t. snaga. primenjuju se dizel motori na brodovima. bez posebnog poveñavanja otpora trenja.16 kW u pomorskom saobrañaju. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. velike æelezniåke kompozicije oko 2. Veñ u starom Egiptu. a najveñi i do 500. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. brzina i bezbednost. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846.000 t. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. Suecki kanal.000 t. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836.000 km. 4. Graœeni su i novi kanali. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera.000 t. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. 14 . i omoguñuje plovidbu brodova do 1. i skrañuje put do Indije za oko 10. standardni brodovi nose 20. Novi. jezera i reke.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon.7 kW u ãinskom prevozu. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova.Lipovac.

1. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine.3. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. vodostaj itd. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. nafte. Meœutim. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. to nije racionalno – preskupo je.3. UVOD . – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. koristiñe se vazduãni saobrañaj. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza.29 a vodni putevi postoje.). reke. – Rekreativni prevoz i sl. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. odnosno 28 do 46 km/h. Mada se mogu poveñavati brzine broda. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska.1.4. magla. jezera) i skupe veãtaåke kanale. rude i sl. oluje. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova.). vetrovi. a zatim dao prve skice vazduhoplova. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. – vodni saobrañaj je spor. 15 1.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja.

836 m.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. 31 Na primer. pa su otpori kretanju najmanji. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. parnom maãinom i benzinskim motorom.5 sata). Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488.000 km/h. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. u SAD je 1952.5 puta viãe). niti od duæine relacije. prohodnosti terena. P. brzine. savladana je za 33. a krajem 20. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi.5 putnika. niti odræavati. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809). U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl.30 visine i dometi. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih.). Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. pred Drugi svetski rat 400 km/h. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. Konaåno.25 putnika (oko 6. Meœutim. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. veka preko 1. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. decembra 1903.Lipovac. a ne oslanjajuñi se o podlogu. veka. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. godine. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. Vojne potrebe. helikopter je poleteo tek 1907. u Severnoj Karolini (SAD). Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. 16 . S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. 17. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. krajem drugog svetskog rata. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16.

padavine. Beograd. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. Autobusi 3. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). Pomorski saobrañaj 7. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. Putniåki automobil 5.5 10. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. prilagoœenost korisniku. kroz uãtedu u vremenu. Ekonomski fakultet. UVOD . a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu. str. Vazduãni saobrañaj 6.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. brzinu prevoza.0 12. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. S. V. 33 Zbog nedostatka prostora. vetrovi. 1994. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu.1). i Boæiñ.5 22. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena..1. bezbednost saobrañaja itd. 17 1.7 Dakle.9 3.3.1. Æeleznica – dizel vuåa 4.9 1. Ekonomika saobrañaja.8 27.3 3. a posebno sa drumskim saobrañajem. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport.0 3. opravdavaju velike troãkove prevoza). niti prenos saopãtenja. – klima i loãe vremenske prilike (magla. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. zagaœivanje æivotne sredine. Æeleznica – elektriåna vuåa 2. 349. – loã odnos bruto/neto mase. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. Tabela 1.5 4.

ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. 1. a prevaziãli nedostaci. Time to Decide.). Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. 329. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci.5. str. 1994. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). 36 White Paper. European Transport Policy for 2010. 34 Novakoviñ. a ceo prevoz postaje jeftiniji. bræi i bezbedniji. 18 . kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema.000 u periodu od 2001. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). privrede. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. Beograd.Lipovac. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. kanala. vazduãnih koridora).000 na 20.3. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne.34 Zemlje EU. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. i Boæiñ. 35 Evropska S. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. jedinstveni marketing. cevovoda. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. jedinstvena razvojna politika. 2001.. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. Tako je omoguñena jednostavna. razvoj turizma. V. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. P. jedinstveni menadæment. European Commission. Ekonomika saobrañaja. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. pruga. Ekonomski fakultet. do 2010. nauke itd. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. grana) prevoza. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. dinamiåko planiranje izgradnje itd.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid.000 km pruga.

1.4. Kad neko ima prvu nezgodu. pre svega. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?).39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele.4. Ovo je razumljivo. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. s pravom. UVOD 1. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila.000 stanovnika. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. popravkama. smatralo liånim problemom korisnika vozila. za naãe potrebe. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike.1. te ranije pristupile njegovom reãavanju. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo).1. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. prva nezgoda je sluåajna. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. niti su na isti naåin reãavani. probleme ukljuåivanja motora itd. on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. Dakle. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). Razvijene dræave su ranije imale problem. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Ovo se. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. nisu bili na isti naåin tretirani. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno.4. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale).

Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja.000 stanovnika). Automobili su predmet divljenja okoline. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja.2. 1834). 40 41 42 Dakle. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement).4. åak i u svetskim okvirima. za veñinu razvijenih. 1. P. Naime. jer je broj nezgoda bio vrlo mali.Lipovac. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. 1896). izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. 1898). Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. trajala do tridesetih godina 20. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). a posebno u razvijenim zemljama. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. 20 . Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. veka.42 Prva faza je. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. a posebno u razvijenim zemljama. u prvoj fazi. Ovo je i bilo prihvatljivo. Dakle.

Dakle. Dalje se razvijaju teorija i praksa. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). pa i saobrañajnim nezgodama.4. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. U reãavanje problema. broj nastradalih u nezgodama itd. zbog svojih psihofiziåkih osobina. 46 Prema teoriji sklonosti. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi.1. ali na dobrovoljnoj osnovi. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu.4.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). 21 1. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. Japan i druge. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. ali nezavisno i izolovano.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. 1. postoje grupe ljudi koji su. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). UVOD . U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. skloni svim vrstama incidenata. pored pravnika. Dakle.3. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering).

Na osnovu empirijskih istraæivanja.Lipovac. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). projektanta vozila i psihologa). P. Meœutim.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). kacige. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. standardi u pogledu bezbednosti vozila. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. ãto nailazi na otpor kod korisnika. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. nego njihove pojedinaåne greãke. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Ãtetne posledice saobrañaja. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Naime. kao na primer: ograniåenja brzina. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. 22 . sigurnosni pojasevi. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika.) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize.

u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. Saobrañajni fakultet.4. 23 1. tako da se ne ometa njegov razvoj. sistemske analize. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. Meœutim. 50 Dragaå. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. patnja. Meœutim.4. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda.4. sa razvojem saobrañaja. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. teorije komunikacija itd. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. nauåna znanja su se. R. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. 2 deo. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. Bezbednost saobrañaja. broj nastradalih itd. Beograd..0003P(N/P). sa porastom broja registrovanih vozila itd. str. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Pored materijalnih posledica (ãtete.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. sa porastom broja stanovnika. 1983. Dakle. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo.). a automobil kao potreba savremenog åoveka. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza.). a da se poboljãa bezbednost saobrañaja. najåeãñe. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. Struånjaci.). 51 Na primer. lekara i psihologa. gubici i troãkovi). vezivala za pojedinaåne mere i probleme.000 stanovnika). broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. sociologije.51 1. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica.1.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. UVOD . 3. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom.

Procenjuje se da ñe se do 2020. Okuplja se. u sudarima na putu poginulo je 1. ali i u urbanistiåke..55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). Ljudski. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja).Lipovac. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). 1998. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. osnivaju se nacionalne. New Delhi. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. do tada neviœen. International Federation of Red Cross and Crescent Societies.53 U toku 2002. Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). Bezbednost saobrañaja uãla je. na velika vrata. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. godine odnele oko 30 miliona æivota. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. New York. nedeljama ili mesecima.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. popeti na treñe mesto. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). ekonomske i druge planove. problemi u protoånosti saobrañaja. P. 2004. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. milioni su bili hospitalizovani danima. materijalni. Oxford University Press Inc.). 53 Ovi 24 . vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. WHO.18 miliona ljudi. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. april 2004). 1998). Ove ustanove. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. 7. u sve saobrañajne. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd.54 U toku 1990. Kontramere se preduzimaju na mreæi. 55 World Disasters Report. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja.

000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.700 30000 31.300 46. sa procenom plana smanjnja do 2010.000 cilj za 2010: spasiti 25. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.900 70. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.300 60000 59. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.nacionalni podaci.200 27. Umesto ranijeg prihvatanja problema.1.200 54. u teoriji.000 36. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja.500 29.400 41.500 56.4 na 48. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. 25 1.4.5 na 4. 70. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja.1 hiljadu).CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).400 55. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1. EU od 1990. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama. do 2005. . njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).900 43. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara).400 49.800 50.000 46.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: .000 25. u periodu od 1972. do 1993.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja.700 37. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).500 61. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama). UVOD .700 42.300 66. 56 Dugo je.1. u odnosu na strateãki plan.600 59.200 50000 50.100 40000 39.800 34.57 Na teritoriji SR Nemaåke. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).100 55. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti). bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.

U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. Dakle. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje.).). vizija su bezbedni putevi. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. pojam materijalne ãtete i dr. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. P. ako se ne preduzimaju nikakve mere).). Dakle.Lipovac.5. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. pojam nastradalih. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. a u zavisnosti 26 . prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. tj. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Ciljevi su precizniji. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. Meœutim. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. pa i ãire. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd.

Vlada bi. 27 1. formira struåni tim koji ñe. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. odmah. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. 58 Na primer. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja.1. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. Primera radi. finansijske i svake druge podrãke. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. imaju najbezbednije puteve u svetu. u skladu sa usvojenom strategijom. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. UVOD . a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. a koji su UN prihvatile kao preporuku. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). tako da u 2000. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. u ãto krañem periodu. cilj Nizozemske je da u 2000. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. Vlada bi trebalo da.5. – osmiãljavaçe programa hitnih. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. – osnivanje drugih koordinacionih tela. cilj strategije u Australiji je da do 2001. cilj Kanade je da u 2001. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. kratkoroånih mera. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. u razvijenim zemljama.

5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. 1. 1995. U Danskoj je. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. uz tendenciju brzog rasta. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. 1990). S druge strane. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). u periodu od 1970.3.6. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. do 1995.000 vozila. a zatim i ka nerazvijenim.6.2. do 1980.59 S druge strane. ostvareni su znaåajni pozitivni. Krajem 20.1. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. od 1960. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. P. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja.9. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. u periodu od 1970. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). prvi put posle neprekidnog porasta. 28 . Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. a u Tabeli 1. u Japanu je. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. ka zemljama u razvoju. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1.Lipovac. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. U Tabeli 1. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. 59 Na primer. praktiåni rezultati.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. Æeneva. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences).

do 2005. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15. 2004.946 8975 8801 31. 1960.956 42.812 7. na svojim primerima.336 242.034 224. 1985. 2005. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost. 1975.2.949 121.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.626 15.065 42. Naprotiv.126 54826 62446 50. 1970.770 24302 23834 63473 115295 V. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.635 8 194 38.339 44. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1. 2000. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.340 6.207 6.767 85. .633 6.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48. 1980.744 49.373 7.117 213. 1990. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.6.565 151 321 151 975 8.641 37.1. 1995.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1.761 229.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.930 98 243 18. 1965.657 43.

1985. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1975. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . 2005. Naime. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). P. 2000.Lipovac. do 2005. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. 1965. u periodu od 1955. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. 1995. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. 1970. 1980. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955.3. 1960. 1990. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja.

Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. Imajuñi ovo na umu. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). 1.1. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja.2. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. Sa Slike 1.6.6.2.2. .

do sada. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. Turska spada u prvu grupu dræava koje. zemlje u tranziciji. niti su zapoåele upravljanje. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. S obzirom na to da nisu. Slika 1. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. – dræave koje. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju.3. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Turska. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. od 1960. ne razvijaju teoriju. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. 1995). S druge strane. Æeneva. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Prihvañene 32 . Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. Neke nerazvijene zemlje. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. kao i tzv. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. niti teorijske modele i procedure. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. P.Lipovac. u naåelu. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja.

ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. Meœutim.6. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Zbog njihove snage i vitalnosti. u naåelu. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. ove nisu dostupne struånoj javnosti. struåno 33 1. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. ali sa tendencijom rasta. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. SFRJ. Ove zemlje. od 1960. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Meœutim. do sada. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Ipak. Slika 1. odnosno njihovom implementacijom. UVOD . nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem.4. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. Konaåno. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. da se moæe smanjivati. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. Æeneva.1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. ove ustanove neprekidno. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. 1995).

P. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. Krajnji rezultat ovakvog. nemaju struåni. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. Dræava nema prihvañenu politiku. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. Tako je od 1975. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. 1995). na nauånim osnovama zasnovane. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Pojedini. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. preispituje. Slika 1. Francuska. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). do 1993. Æeneva. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Ove dræave redovno donose. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. u duæem vremenskom periodu. politiåki. Iz godine u godinu objektivno se prati. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti.5. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). taksi goriva i sl. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. niti finansijski autoritet. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 .Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. od 1960. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.

izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. u duæem vremenskom periodu. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema.6.6. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. Meœutim. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. .5 hiljada godiãnje. Æeneva. 1. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. Danska. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. 1995). ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. Primera radi u Francuskoj je. od 1960. Danas.1. do 1993. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. Tako je od 1970. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer.3. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Naime. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Naime. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. 35 1.6.

i Vujaniñ. str. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. Bezbednost saobrañaja 2. P. 208. Beograd. 2002. Time to decide. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. 240.Lipovac. Æeneva. Word Disasters Report. 1993.. 1998. Uvod u saobrañaj 1.. Dragaå.. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva.. str. str. S. deo. i Boæiñ. Beograd. str. White Paper. stvaranje. Ekonomski fakultet. R. Beograd. Beograd. 36 . 2005. European transport policy for 2010. M. M. Literatura Adamoviñ. Saobrañajni fakultet. str. Adamoviñ. ali i ãire. 1999. Novakoviñ. Saobrañajni fakultet. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. Grupa autora. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. 239. European Commission. M. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. Oxford University Press. 2001. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. knjiga 1. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. 1994. 368. Ekonomika saobrañaja. Uvod u saobrañaj 2. 157. str. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. 356. 2000. Saobrañajni fakultet. V. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. Saobrañajni fakultet. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. Beograd.

2. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.6. Predmet saobrañajnog prava 2.5. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . Izvori saobrañajnog prava 2.1.3.4. Subjekti saobrañajnog prava 2.2. Pojam saobrañajnog prava 2.

saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. . Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima.)..n.e. primat meœunarodnih izvora prava. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj).. u upravnom pravu. godine p. Ovo je znaåajno i za policiju. 1.e (Julije Cezar je 50. ustavnost. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka). Sa druge strane. meœunarodno. zakonitost itd.n. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava.. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). a naroåito za saobrañajnu policiju. u zavisnosti od ciÿeva i potreba.) 39 2. godine p. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi.) Meœutim.1. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti. u meœunarodnom pravu. Ovo je najkonkretnija. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. godine p. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme. u obligacionom pravu itd. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. praktiåna definicija saobrañajnog prava..2.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu.. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. ali ima i znaåajnih specifiånosti. u graœanskom pravu. 3. SAOBRAÑAJNO PRAVO .e do 565. 2. godine n. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu.n. koji je donet oko 2000. privredno.

dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). do sada.2 Ova strategija. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. pripremio preko 500 rezolucija. Paris. rezolucije. PRI. standarde. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. Kanade. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. Azije. 40 . P. Konaåno. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja.Lipovac. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. a zatim putem preporuka. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). 3 Komitet je. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). agencija i drugih nevladinih organizacija. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. Osnovan je 1947. rezolucija. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. regionalni i lokalni faktori. izveãtaja radnih grupa i dr.2.3 preporuke i druge dokumente UN. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. Afrike i Amerike. kao i predstavnike SAD. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. 2 2. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. sporazume. U nizu vaænih dokumenata. projekat E-puteva). primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. 2000. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. Japana i Australije. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Okuplja predstavnike 30 dræava. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. prevoznike. za meœunarodni prevoz putnika. Ovi standardi su obavezujuñi. podræava razliåite baze podataka. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. Meœunarodni komitet za alkohol. 41 2. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. S obzirom na to da EU.svojih ålanova. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. tj. pa i bezbednosti saobrañaja. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). Tako. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). Obe baze podræava OECD. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja. sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. puteve. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. odnosno bezbednosti saobrañaja. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. za integralni transport itd. pored SAD. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. SAOBRAÑAJNO PRAVO . podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. za glavne meœunarodne puteve. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS).4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA).2. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). kontejnere. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . palete itd. na primer. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. pa i u vezi saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu.2.).6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota.

pratiti njihov rad. protokola. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). Zatim je Rusija. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. Zato je 1909. u Rusiji. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. poåetkom 20. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. Na primer. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. danas. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. Zato je. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). ne poznaje granice. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. veku. S jedne strane. veka inovirala i izmenila svoja pravila. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. ali i u okruæenju. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). P. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. 42 . saobrañaj. sporazuma. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima.). primetna je potreba usaglaãavanja pravila. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji.Lipovac. S druge strane. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. a posebno bezbednost saobrañaja. Meœunarodna automobilska federacija (FIA). rezolucija itd. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. Dakle. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola.

ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza.3. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. sporazumi transportera. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. Kada se jednom prihvate.1.3. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. Izvori saobrañajnog prava 2. Polaze od nauånih dostignuña. podzakonskih akata na nivou dræave. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. odluka i uredbi i sl. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava.2. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. odreœuju opãte uslove poslovanja. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. meœunarodni protokoli.3. . ujednaåeni uslovi rada. serija pravilnika. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. a posebno bezbednost saobrañaja. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. meœunarodni standardi. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. æelezniåko saobrañajno pravo. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. Sa druge strane. 2. direktive i preporuke. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. 2. rezolucije. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja.3. rezultata istraæivanja. postojeñe prakse. niti sankcije. pomorsko pravo. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. nadleænosti i sankcija. bilateralni i multilateralni sporazumi. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora.2. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa.

oktobar 1909). ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. 16. br. koji se i danas primenjuju.3. Sve bi smo ih. gde je spadala i Srbija. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). P. To nije bio razlog da te zemlje. 1921). protokoli. decembra 1943). 12/60. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. Dodatak. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. sporazumi. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. 15.3. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. 44 . opãta pravna naåela. 1949). za naãe potrebe. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). uzanse. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. doktrina. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. 1926). Istorijski gledano. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. 1926). primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. 2. 11. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu).Lipovac. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. akti preduzeña.8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. ugovori. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. uredbe i sl. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. vozaåe. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. akti). septembar 1950).

1. 3/78. 15.9 koja kao najvaænije odredbe. januara 1976). 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. preticanje. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. maja 1977. 1. godine – stupio na snagu 7.15 U odnosu na motorna vozila. mart 1958)16 itd.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. . saobrañaj na putu i na raskrsnici. u Beåu (Æeneva. 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. decembar 1957. septembar 1949. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. br. zaustavljanje. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. 20.3. manevrisanje vozilima. br. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. 8/77. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. odredbe o peãacima i vozaåima. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. sadræi: definicije saobrañajnih termina. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). pristupilo 58 dræava. 30/74. 8/59.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. Konvenciji je do kraja 1999. br.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. br. 8. 1968). brzina vozila. br. novembra 1968. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. br. mimoilaæenje. br. 1926). 19. 45 2. 13/57). maj 1971. juna 1979). 13/57. stupio na snagu 5. 13 “Sluæbeni list SFRJ”.2. zvuåna i svetlosna upozorenja. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. osvetljenje vozila). stupio na snagu 10. 4/91. novembra 1968). 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. jul 1970. 6/78). Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. 5/62. avgusta 1960). br. 13.

– akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. septembar 1957). koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. P. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1.4. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15.Lipovac. decembar 1972) itd. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. 46 . pa i saobrañaja. velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. mart 1973). Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju.3. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. velikim meœunarodnim uticajem EU. septembar 1970). – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. kakva je naãa. pravilnike. mada formalno nisu ålanica EU. Posmatrano kroz bliæu istoriju. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. EU inicira. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). maj 1955). 2 2. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. uredbe. Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. januar 1962).

5/86. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 46/91. odluka. br. 80/89. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. 28/91. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. br. 63/88. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja.22 Pored Zakona. 60/98 i 5/99. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. 46/95.2. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br. 26/95. br. 47 2. 53/93.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974).19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 13/93. 52/91.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje.3. 22 “Sluæbeni list SRJ”. 48/94 i 42/98. br. itd. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 24/ 94. 53/93. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). 53/82. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. br. SAOBRAÑAJNO PRAVO . – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. 67/93. javni putevi i obavljanje prevoæenja. uputstava.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 67/93 i 48/94. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. br. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 15/84. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). 41/94 i 28/96. 50/88. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. 34/92. 29/90. br. 19 “Sluæbeni list SRJ”.

br. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. (putnici. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. poãiljaoci. 8/91. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. 48 . preduzeña. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu.5. putnika i primaoca. primaoci). Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. P. Na primer.). jer su meœusobno isprepletani. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani.Lipovac.4. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. – saobrañajno osoblje (vozaå. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd.. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. kao fiziåka i pravna lica. a posebno prava i obaveze prevoznika.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. 2. kondukter. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. stjuardese. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. 2. poãiljaoca. organi i dr. niti vrãe prevoz. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. 44/91 i 87/92..23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. 7/91.

Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. kontrole i upravljanja saobrañajem. S.). 49 2.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. registracija vozila itd. skladiãtenje. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. poslovi osiguranja i sliåno).. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. Dakle. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. prevozu u drumskom saobrañaju (17). – preduzeña. zastupniãtva. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani.. (na primer. izdavanja isprava za saobrañaj. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. zastupniãtvo. 2. preduzeña za odræavanje puteva..6. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika.2. predstavniåki i agencijski poslovi.6. direkcija. organi za saobrañaj itd. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. obavezama iz saobrañajnog prava.). 213. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. agencijski poslovi itd.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon.). policija. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. ona nije dovoljna. str. javna preduzeña ili privredna druãtva. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. VÃUP. uzansama i drugo. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. osiguranja. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije.). auto-ãkole. zdravstvene ustanove i sl. 1994. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom.

Ova ograniåenja su veoma znaåajna. P. u svoje ime. Forma ugovora je razliåita. – naruåilac prevoza – lice koje. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. relaciji i naknadi za prevoz. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. – putnik . – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. 2.6. Pored navedenih pojmova i izraza. predaje stvari na prevoz. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama.Lipovac. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. mesto polaska. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. a koje putnik sam åuva. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. – poãiljalac – lice koje. relaciji. mesto istovara itd. koja je sastavni deo vozila. 50 . Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje.1. a za raåun drugog lica. ukljuåujuñi i prikolicu. primi stvar predatu na prevoz. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. trenutno. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. mesto ugovora. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). mesto utovara. mesto opredeljenja. na osnovu ugovora.

SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. pa putnik zato odustane od prevoza. uz posebnu nadoknadu. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. . Prevozilac je duæan da preveze prtljag. on ima pravo na povrañaj prevoznine. Pored uobiåajenih uslova prevoza. 51 2. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). Meœutim. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. u ovom sluåaju. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom.). tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. zadræati samo administrativne i dr. moguñe je ugovoriti i posebne uslove.6. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. u vreme i na naåin kako je ugovoreno. Meœutim. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. U vanlinijskom prevozu putnika. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). niti da ometa druge putnike. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). troãkove (do 10%). Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. Prevozilac ñe. ukoliko prevoz kasni. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. U sluåaju prekida putovanja.2. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. primereno vrsti i duæini putovanja. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. teãko pijanstvo i sl. zbog zaãtite drugih putnika.

oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. ulazio ili izlazio iz vozila. Åak i ako bi se. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. zavisno od stepena krivice prevozioca. 52 2 . zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). Moguñe je. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. naknada moæe biti i veña. do 182. pada na prevozioca. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti.000 nemaåkih maraka. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. teret dokazivanja je na putniku. do dvostrukog iznosa prevoznine. U tom sluåaju. po putniku. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. Meœutim. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. – za telesno oãteñenje.Lipovac. odnosno 1. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. na zahtev putnika. ugovorom. Konaåno. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. Dakle. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. do 61. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. po putniku. do 730 nemaåkih maraka.000 nemaåkih maraka. U suprotnom. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. u skladu sa zakonom. P. dok se putnik nalazio u vozilu. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. Na primer. Teret dokazivanja odgovornosti.

Primera radi.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. Sa druge strane. Prvo. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. otpremnica i sliåno). Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. Sa druge strane. Naime. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. zakonom predviœenih. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Najåeãñe se.6. niti spreåiti. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . 53 2. onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. Rokovi teku od dana saznanja. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. 2. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan.6. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti.2. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. Konaåno. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. osim kada on dokaæe suprotno. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. SAOBRAÑAJNO PRAVO .2.

gde se zakÿuåuje teretnica. osim u pomorskom. Kada poãiljalac utovara robu. 54 .26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. da promeni relaciju. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. izdavanjem tovarnog lista. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. br. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. P.). Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. kako bi se. a istovar primalac. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. da promeni krajnju destinaciju. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. smeãtaja tereta u vozilo i dr. 26/95. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. Po pravilu.Lipovac. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. vaæe i posebna. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. pored opãtih pravila obligacionog prava. o åemu ñe kasnije biti reåi. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. da robu proda itd. da promeni primaoca. Dakle. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno.

Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu.6. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. Dakle. – podaci o primaocu. – naåin utvrœivanja koliåine. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima. uputstvo o carinjenju). – roãkovi koje preuzima poãiljalac. Njime. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac.). napomena da je izdat prenosivi tovarni list. troãkovi. – rok prevoza. 2. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. – pisak isprava koje se prilaæu. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. – odaci o stvarima (opis. – podaci o prevoziocu. primalac i dr. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. koliåina. – uputstvo o osiguranju. uputstvo o rukovanju.prenosilac). Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. 3. SAOBRAÑAJNO PRAVO . a na ostala dva primerka. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. posebnom izjavom (indosamentom). U tom sluåaju.2. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. Åesto se izdaje 55 2. posebna vrednost stvari. – pouzeñe. – podaci o poãiljaocu. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. – podaci o vozilu. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac.

Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. niti izbeñi. 29. P. 2000. Beograd. Bezbednost saobrañaja. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. S.. Sliåno kao u prevozu putnika. 57/309. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. International Road Safety Strategy. Zemun. do 1/3 prevoznine. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. 1994. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. Todoroviñ. Resolution adopted by the General Assembly. Sluæbeni glasnik.Lipovac. 2000. Committee of Deputies. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). Literatura Pantazijeviñ. Tom 1. Zemun. European Conference of Ministares of Transport. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. VÃUP. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. White book. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). Global Road Safety Crisis. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti.5. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. 56 . Primera radi. CEMT (2002). ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze.). bolest æivotinja koje se prevoze i sl. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). K. VÃUP. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. Kçiga 6. O ovome odluåuje sud. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. a teret dokazivanja je na prevoziocu. V. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca.2003. i 2. Dujkoviñ. PRI. Lipovac. Lisabon. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. VÃUP. P. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. kvarenje robe. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini... Dakle. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu.. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. Beograd. Meœunarodni ugovori.

2000. Centrres for Desease Control and Prevention. pri. SAOBRAÑAJNO PRAVO . ETSC. COM. COM. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. 2001. 125 final. WHO. Brussels. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2000. 2000. 1977. National Centre for Injury Prevention and Control. 2001. ETSC. 2000. 125 final. 2000. A Strategy for EU Transport Research. 2002.2. Brussels. Lisabon. 2002. CEMT/CS(2000)7/PROV. World Disasters Report. Past. Brussels.6.

Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3. Metode bezbednosti saobrañaja 3.7. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3. Nauka i saobrañajna nauka 3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .3.1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.2.6. Nauåne metode i metodologija 3. Teorije saobrañajnih nezgoda 3.5.8.4.3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.

javila se potreba za grananjem nauke. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. tehniåke i druãtvene nauke. 61 3. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. Saobrañajni fakultet. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. 1999. metode i praktiåne ciljeve. M. Danas je najåeãña podela na prirodne. Naime. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno.. a ne da se izoluje jedan deo znanja. odrediti njen predmet. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. niti nezavisne jedna od druge. str. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. a ne celovit sistem. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. 3. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja.1. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. do odreœenog istorijskog trenutka. Uvod u saobrañaj 1. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. Beograd. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. nisu potpuno posebne. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. Sa porastom ljudskih znanja. Konaåno .3. Doprinos nauci daju nauåni radnici.

uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). regulisanje saobrañaja. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. P. treñe u prirodne. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. 3. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. saobrañajno pravo. organizacija prevoza. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. Ona je nastala izdvajanjem. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. saobrañajna geografija. bezbednost saobrañaja itd.Lipovac. saobrañajna logistika. 2U pravom smislu reåi. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. Razvoj saobrañaja. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. Meœutim.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. ekonomika saobrañaja. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. javni gradski prevoz. Takva je i bezbednost saobrañaja. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. upravljanje saobrañajnim procesima. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. tehniåkih i druãtvenih nauka. pa i na primeru saobrañajne nauke. 62 . planiranje saobrañaja. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. teorija saobrañajnih tokova. saobrañajna pedagogija. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. projektovanje saobrañaja. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. druãtvenim ili tehniåkim naukama. s druge strane. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). druge se svrstavaju u druãtvene. druãtvene okvire. porast opãtih znanja.2. saobrañajna psihologija. saobrañajna istorija. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke).

ekologije itd. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. zauzimanje æivotnog prostora. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. statistike. postaju sve znaåajniji. kao retko koja druga nauåna disciplina.3. menadæmenta i upravljanja. Naime. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. ni u pogledu predmeta izuåavanja. tehniåkih i druãtvenih nauka. saobrañajne logistike. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. ali i najãire javnosti. socijalno zagaœivanje sredine itd. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. 3. Sa druge strane. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. procesa sudara itd. organizacija i eksploatacija saobrañaja. saobrañajnog prava itd. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. vremenom. ni u pogledu metoda istraæivanja. psihologije liånosti. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne.3. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. integralnog transporta. regulisanja saobrañaja. Ipak. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. saobrañajne nezgode su. Znanja prirodnih nauka. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna.1. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci.3. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja.3. Bezbednost saobrañaja. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. niti izolovana nauåna disciplina. principi rada razliåitih motora. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Sa druge strane. a posebno znanja iz matematike. negativni socijalni uticaji saobrañaja. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. U uæem smislu. 63 3. na danaãnjem nivou razvoja. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. ali i druge discipline saobrañajne nauke. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. saobrañajne psihologije. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom.

a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. Dakle. vazduãni jastuci. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa.Lipovac. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. Naime. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. 64 . Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. desi saobrañajna nezgoda. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Na primer. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. Meœutim. 3 3.2. veñ. ipak.3.3. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. sa niskim rastinjem oko puta. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. stanje puta. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. P. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. Na primer. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. Meœutim. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja.).3. kada se. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. nasloni za glavu itd. dogodile.). Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. odræavanju i eksploataciji puteva). Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno.

ali mogu poveñati posledice ili.4. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. 65 3. u proseku. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. induktivni i deduktivni metod. åoveka. 559. 3. u razliåitim situacijama3 (na primer. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. tehniåkim i druãtvenim naukama. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. M. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. Leksikon stranih reåi i izraza. ali moæe povrediti lica u vozilu. str. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Åeãñi su sluåajevi razliåitih. ali poveñava broj obaranja peãaka). Tu su metod apstrakcije. 1980. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. metod analize. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. Beograd. po pravilu. metod sinteze. veoma skupo. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. Veoma retko neki element vozila.). åak izazvati smrt suvozaåa.3. Prosveta. – pozitivni uticaji na aktivnu.4. 4 Vujaklija. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara). ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. metod eksperimenta i metod posmatranja. Ipak. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja.. Metod (gråki methodos ili lat. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. 2. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda.

apstrakcija. Bezbednost drumskog saobrañaja. M.Lipovac. 5 Ignjatoviñ. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. 8 Iniñ.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. 6 Lukiñ. logia – nauka. 1998. bez primene metodologije i metoda. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. Metodologija (gråki methodos – put.. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. generalizacija. Savremena admi- nistracija. Metodologija. M.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. tako i posebne nauåne metode. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje.. sinteza. Novi Sad. Uvod u sociologiju. opãte logiåke metode su: analiza. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija).. Œ. metod posmatranja. Meœutim.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. 9 Vujaniñ. Beograd. tj. Kriminologija. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. 3. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. nesistematskim radom. K. dedukcija. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. izuåava njihovu zasnovanost. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. Peåujliñ. Beograd. naåinom na koji ona predmet saznaje. 88. Metodologija druãtvenih nauka. Œ. citirao 7 Ãuãnjiñ. 1997. 66 . 1999. Åigoja ãtampa. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. i Lipovac. str. metod anketa i intervjua. metod eksperimenta. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Zbornik radova. indukcija. Nomos. Zato su vaæni metod i metodologija. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje.. str.. to ne bi bilo pouzdano. prednosti i nedostatke. str. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. FTN. Beograd. 126. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. R. 58. 1981. str. efikasnost. vrednosti i oblasti primene. Beograd. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. itd. M.. 2000. P. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja.7 Na primer.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. str. 13.

Primera radi.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. U bezbednosti saobrañaja.5. Meœutim. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina. saobrañajni protok. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje.2. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. u nastavku. primenjuje se metod merenja. brzine kretanja vozila. radijusi krivina itd.1. 3. Mere se razliåite veliåine. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. str.3.). Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. R.. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. Pri tome se koriste direktni i indirektni. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. Zato ñemo. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar.5.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. Saobrañajne nezgode. Beograd.5. ãirine puta. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. 67 3. broj nastradalih u nezgodama itd. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. Na primer. Socioloãka imaginacija. broj nezgoda itd. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja.5. 3. 1964.). 139. lenjir). ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. ne znamo duæinu deonice puta. Primena statistiåkog 10 Mils. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. pantljika. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje.

12 Zato se slabo koriste. o licima i o samoj nezgodi. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). 11 Na primer. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. mogu se koristiti razliåite baze podataka. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. bez obzira da li je vrãen uviœaj.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. o putu. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. o vozilima. Neposredno posle saobrañajne nezgode. Meœutim. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama.Lipovac. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. u naãim uslovima. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. a danas se. Sa druge strane. a posebno taånost zakljuåaka. 1996. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. u Srbiji. Meœutim. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. Meœutim. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). ove evidencije nisu organizovane. P. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). da se odredi tip nezgode. o vremenu. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. brzina uåesnika u nezgodi. 68 . Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). u Srbiji se od 1. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. za preciznu analizu mesta kontakta. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. niti pouzdani u svim sadræajima. ako ih uopãte i vode. ove evidencije nisu standardizovane. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. niti pokretan sudski postupak). Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza).

CEMT i druge institucije. Na primer. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. tipizacija saobrañajnih nezgoda. o sankcijama. automatizovane.5. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd.3. ni ove baze nisu automatizovane. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. EU. niti uvezane. Meœutim. 3. Ove baze podataka nisu standardizovane. pa se nedovoljno koriste. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. mehanizmu sudara. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. intervju. brzinama. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. Metod ankete Anketa (lat. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. na skali od 1 do 5). Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda.3. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. skale procene i testovi. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. fr.5. UN. uoåavanje veliåine problema. 69 3. inlquastia. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara).

Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. roditelja. 70 . koji pripadaju riziånim grupama. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. sudije.. razlozi za uåestalost propusta. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. mesto i naåin posmatranja. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. o kontramerama koje predlaæu itd. – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. o tome koje su to opasne situacije. ponaãanje uåesnika u saobrañaju.5. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. peãaci i ostali) o shvatanju problema. nastavnika. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. projektanti reæima saobrañaja. tuæioci i drugi pravnici.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. policije itd. vozaåa. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. subjektivni stavovi raznih subjekata. vaspitaåa. sistematski i svrsishodno sprovedeno. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere.Lipovac. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. predstavnici odgovornih subjekata itd. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode.. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. P. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. 3.). struånjaci za planiranje. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. o kontramerama koje preduzimaju.4. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana.

danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. 113. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. 1998. str. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. Obavljaju se u vezi nezgode.5. a ãta ne. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). a zatim formira dokumentacija. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. puta i okoline. 3. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users.5. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. konflikta ili druge saobrañajne situacije. realizuje se po utvrœenoj proceduri. Eksperiment se unapred dobro planira. da se organizuje periodiåno. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. ali i razgovore i ankete. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. OECD. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju.3. EU. 71 3. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .5. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme.

Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP.). Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. ali i na svetskom nivou. boåni i udari odpozadi). – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). u Virdæiniji. kao i obaranja peãaka. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara. P. boåni sudari i udari. donosioce odluka. ali i javnosti. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). udari otpozadi itd. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. åeoni delom povrãine. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. proizvoœaåe automobila i ostale. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. vazduãni jastuci.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. dese (pasivna bezbednost). Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. 16 Research Center. nasloni za glavu itd. prevrtanje vozila. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. Posle objavljivanja nekih rezultata.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). ipak.000 $ na nekoliko desetina dolara.Lipovac. od 2000. 72 . VRC je otvoren za televiziju i javnost. testovi prevrtanja vozila. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. celom povrãinom ili delom povrãine. osiguranike. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama..

3. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke.highwaysafety. Metod komparacije moæe. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. No. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu.7. izmeœu pojedinih mikrolokacija. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. kod izbora vozila. str. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. Na priumer. 2002.org mogu se nañi 22 Status Report.5. ugroæenost. 73 3. pri izboru vozila. a rezultate objavljivati. vozaåa itd. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). Vol. 37. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate.6.5.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. izmeœu pojedinih regiona. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite.3. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. SAD. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. delimiåno. 4. Na primer. U toku 2002. rezultati USNCAP testova. 3. 2.22 S druge strane. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. u cilju sagledavanja efekata. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. na adresi www. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila.5.Arlington. Zainteresovani kupci. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. kada se izvrãi 21 Na primer. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u.

Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. tuæioci i sudski veãtaci).5. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). kako bi se mogli reãavati. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. 3 3. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. koji projektuju saobrañajnice. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. razgovorima itd. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. sudije. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. Na osnovu profesije. promovisali ideje i kon74 . Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju.5. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. otvorenim radio i TV emisijama. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera. To se moæe postiñi konkursima. P. anketama. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja.9. 3.Lipovac. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. tribinama.8.

u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. – teorija sklonosti i – spell teorija.za. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda.. 3.n = 0.3. odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja.1. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. 3 ... 75 3. 1. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. 2. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu.. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici. . Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje.. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama.e .. verovatnoña da neki vozaå. 3.6.. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu.. – teorija zaraze. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. tj. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. 2.6. Meœutim. 1. Dakle. 3. ako su dogaœaji retki.. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda..) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe.6. u posmatranom periodu).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja. Na primer. doãlo je do pada na 11. Slika 3. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23.3. 35 Prema podacima KEMT.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. 83 3. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa). zbog moædanog udara. Smrtnost na 100.1. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. ãto dovodi do opadanja smrtnosti.). onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca. zbog kancera.000 stanovnika u Australiji. OECD i Australija.4 (1970) na 11. Meœutim. bila su 30. u toku 1998. a 1995. Japanu (547). stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD.2. zbog nezgoda na radu itd. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97).000 stanovnika. na primer. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja.7. Tako.6 u 1995. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). 1970. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju.

1 20.1 11.5 10.6 23.0 19.7 18.4 18.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.4 14.1 12.2 19.9 9.5 10.2 9.2 7.6 13.6 15.2 15.7 6.2 23. a posebno saobrañajni rizik.4 19.6 20.3 22.9 8.3 17.9 14.1 20.7 13.7 10.4 9.2 11.9 – 12. 30.0 25.3 28. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika. 13.7 27.4 9.5 16.8 – 18.0 – 18. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.7 9. P.4 11.4 24. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.6 15.9 5.2 – 16.7 – 13.0 16.5 39.3 14.5 9. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.6 33.1 19.5 31.5 9.5 18.5 7.7 20.6 25.0 11.7 16. 22.3 26.5 – 17.0 14.6 – 15.1 22.6 14.9 14.2.8 1980.5 11.1 – 8.3 15. Smrtnost na 100.3 13.8 23.6 16.5 17.8 32.0 12.5 24.3 10.6 9.0 21.4 15.8 18.6 14.7 12.4 1975.5 22.7 9.8 23.7 25.5 19.5 16.9 20.6 27. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.1 16.3 11.7 12.0 28.9 32.7 – 16.9 31.6 9.2 15. 26.9 14.4 17.8 23.2 16.4 11.3 20. 18.7 13.0 19. 84 .2 21.2 18.4 13.5 21. 11.3 19.0 11.8 – 24.0 1995.5 10.4 27.9 11.5 13.0 – 24.1 1990. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.4 34.3 19.0 28.6 16.Lipovac.2 8.0 13.6 22.3 22.6 12.2 11.1 13.8 14.5 17.3 11.1 1985.0 22.3 – 15.0 14.4 15.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.

Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.0 smrtnih sluåajeva na 10. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.1 2.6 2. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.0 4.8 3.9 4.1 25.8 3.5 2.8 4.2 28.9 – Smrtnost na 10.4 4. Tabela 3.7.0 2.5 1.2 72.8 3.8 smrtnih sluåajeva na 10.4 5. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.000 registrovanih vozila.4 2.7 2.3 smrtna sluåaja na 10. Na primer.5 47. 1995.8 2.7 0.000 reg.0 1.3 1.0 smrtna sluåaja na 10.000 registrovanih vozila).3 35.5 3.000 registrovanih vozila. Registrovana vozila. Australija je zabeleæila 1.000 registrovana vozila).6 2.3.8 2.5 0.000 registrovanih vozila.3 5. vozila (milion) 11. 1995.3.1 poginulih na 10. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1. u Srbiji je bilo oko 8.0 1.7 18.7 2.7 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.1 2.2 2. U toku 2001.0 – 6.0 85 3.1 1.3 6.9 2.5 – 2. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.8 1.3 4.1 17.0 3.1 1.1 2. vozila 1.

000 registrovanih vozila. Slika 3.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. 86 .Lipovac. 1995. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. uspostavljeni trend je nepovoljniji. Na primer. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika.2.3. Smrtnost na 10. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. P.

7 1.000 registrovanih vozila).6 1980.2 11.0 – 4.0 3.8 11.2 1990.1 2.3 7.5 2.2 3.3 – 3.5 – 2. 8.1 7.4 1985.3 – 9.2 9.8 4.4 3.3 2. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .4 2. Tabela 3. Australija je.2 2.4 3.3 4. Dakle.2 2.8 2.0 6.6 3.3 1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.1 4.9 2.1 2.2 6.6 11.1 1.5 1. 2.4 4.5 2. u ovom periodu.0 2.7 3.5 2.0 2.7.6 2.8 1995.7 4. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.4 2.6 7.4 25.8 1.8 11. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.9 4. 1.0 – 6.5 3.7 6.6 6.1 2.7 2.5 2.4 – 4.7 6. nego ãto je prosek u zemljama OECD.2 4.0 3.0 – 3.5 5.0 2.5 1975.6 7.9 10.4 15.5 4.0 3.8 (smrtnih sluåajeva na 10.3 5.3 – 5.3 2.0 u 1995.7 10.9 5.8 6.3 2. 3.3 1.1 2.7 2.2 2.5 12.2 2.5 7.0 87 3.0 – 8.9 9. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer.2 6. u istom periodu.1 3.0 2.7 – 6.2 11.0 1. na 2.5 3.0 15.3 4. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.1 4.8 3.8 2.2 4.2 1.3 4.6 9.8 5.2 4.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period.0 na 1.5 11.2 – – 23.2 16. imala manji saobrañajni rizik.9 18. 5. 1970 – 1995).4 4. 4.3 11.7 2.5 u 1970.3 – 26.8 2.7 5. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.6 2.2 6.7 2.7 – 9.2 8.1 9.4 9.0 1.2 4.9 3.7 15.4.0 7.8 3.3 4.6 – 8. do 1980).5 3.9 9.0 4.7 4.9 4.4 4.2 4.3.8 1.4 2.9 3.

Ovo posebno vaæi za velike gradove. 8. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. kada automobil izaziva i druge probleme. Tabela 3. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika.04 0. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. 88 .1 Autobus 0. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. Ipak.3 Motocikl 16.8a Peãaåenje 7. CEMT/CS (2002) 7/PROV. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva).Lipovac.33 0. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika.08 Automobil 0. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. on se sve viãe koristi. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. na raåun putovanja automobilom. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT.4).08 a. Na primer. Zato je. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). Meœutim. P. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja.5 Bicikl 6.5. pa i ne koristi ovaj parametar. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. /htr./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. neophodno. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3.0 0.

Australija je bila peta sa 1.3 1.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.2 poginula na 100 milion kilometara itd.2 1.4 – 1.9 – 1.8 – 1.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).1 1. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.6 – – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 1. u toku 1995.1 – – – 1. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Tabela 3. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.8 – – – 1.1 0. godiãnje je bilo (u proseku) 1.6.2 – 1.9 poginula na 100 milion kilometara).3.9 1.3 –/- 89 3. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.

3 (u 1995).4 na 1. P. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Slika 3. 90 . Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja.4. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.5. Na primer. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara. Na primer. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD.Lipovac.2 u istom periodu. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5.6 (u 1970) na 1.

2. 3. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.6 / 1980.0 – 2.2 5.9 1.8 – 1.4 1.7 – – – 1.4 – 1.1 2.1 3.0 5.6 2.7 1.4 – – 2.7 – – – – – 3.2 – 1. do 1995.4 2.7 / 1995.2 / 1990.9 – – – – – – – 3.1 1.1 – – – 1.1 4.7 – – 2.1 3.8 – – 1.3 / 91 3.9 – – – 6.6 – – 1. 1.4 3.6 1.2 – – – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .8 – 2.3 1. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.7 – 1.6 / 1975. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.8 – – 2.3 – – – 3.3 1. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.3 – 1.8 1.0 – – 1.4 – 1.9 / 1985. 1. 4.8 3.9 – – 2.6 – – – – – – – 5.5 – 2.4 10.8 – 1.2 1.3 2.9 – – – – – – 4.7 6.5 2.8 2. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 2.1 – 9.6 – – – 2.9 – 2.7.1 0.1 3.4 – – 1.0 – – – – – – 9.7 3.6 8.6 – 3.9 – 1.9 – 2.8 – – – 1.3.7. 3.1 2.8 – 1.

– broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. broj saobrañajnih nezgoda. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. preœenu kilometraæu i transportni rad. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana.38 Sa druge strane. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. ali i od raspoloæivih podataka. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). – broj nastradalih (poginulih. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). Na primer. 92 . ali joã nije zaæiveo). od cilja istraæivanja. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. – broj nezgoda na 100.000 vozila koja proœu putem. Kod broja nastradalih. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. P.000 vozila koja proœu putem. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara.Lipovac. ovde su. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. ali i najmanji uzorci). lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.

– broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. 3. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd.000 kilometara.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd.000 vozila koja proœu putem. vozaåa putniåkih vozila i biciklista.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.3. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa.2. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja.000 vozila koja proœu putem itd. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. na 100.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). suvozaåa. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). 93 3.000 kilometara itd. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. biciklista. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kao na primer: – broj nezgoda na 100.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa). te ocenjuje bezbednost saobrañaja. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. kao na primer: – broj nezgoda na 100. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici.000 preœenih kilometara. na 100. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. na 100. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. putnika. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. most i dr. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 kilometara. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu.7. prevoj. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali.

OECD. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. 94 . Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. niti drugih naglih reakcija. a na vrhu saobrañajne nezgode. tako da je sudar neizbeæan. pa se nezgoda jedva izbegla. koji uåesnici ih åine. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 1977. 106. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. brzine. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. P. Snimanje se vrãi dva do tri sata. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. vreme posle prekoraåenja. rastojanja do taåke sudara itd. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. 1998.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. u toku dva do pet dana. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. str. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju.Lipovac. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. a ãirina njegovu uåestalost.). 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). Oslo. stepen koriãñenja pojaseva. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. broj pojedinih prekrãaja i sl. S tim u vezi mere se vreme do sudara. ãta izaziva nezgode itd. ako se njihovo kretanje ne promeni. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. ali preduzimaju radnju izbegavanja.

44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica.000 puta åeãñi). & Garder R. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. 95 3. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. 106. Dok je uzorak nezgoda mali. OECD. preko konflikata razliåite opasnosti.. 44 Hauer. a analiza konflikata i pre posledica. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku.6. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). do saobrañajnih nezgoda. No 6. u proceni razliåitih reæima saobrañaja. E. Vol. Accident Analysis and Prevention. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .). str. 1986.000 do 10. 471-481. str. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. 43 (Safety of Vulnerable Road Users.3. 1998. 18. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom.7.

svakih pet godina i sl. vreme. metod.).3. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno.Lipovac. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. Naime. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. P. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema).7. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. stalno analizirajuñi. predmet. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. ciljeve i zadatke istraæivanja. 3 3. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. korektnost i objektivnost analize. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 .8.

Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. objekti na putu i oko puta. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. druãtveni ambijent itd. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. organizacija poslova saobrañaja. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja.). Ureœenost okoline puta (nasipi. postojanje i stanje signalizacije itd. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 97 3. vaæni objekti oko puta. prolasci kroz naseljena mesta.). motociklisti. postojanje i geometrija raskrsnica. ekonomski standard. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. zabrane parkiranja i zaustavljanja. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima.8. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera.3. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta.). naåine regulisanja prvenstva prolaza. zabrane skretanja. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. prema vozaåkom iskustvu itd. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. Zato bi pored broja. berme ili trotoara. struktorom. useci. biciklisti. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. peãaci i dr. ãirina i kvalitet bankine. ambijent oko puta itd. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. prema polu. suvozaåi. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). uzduæni i popreåni nagibi puta. normativni ambijent. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera.). putnici. stanje privrede. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. preglednost na putu. prema starosti. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja.

dr. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). U Srbiji bez pokrajina. Srbije. str. projekat saobrañajnih nezgoda. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. sudar pri voænji u istom smeru. boå45 Babkov. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. tzv. P.Lipovac. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. sudar pri uporednoj voænji. boåni sudar. prevrtanje vozila na putu. obaranje ili gaæenje peãaka. naåinom kretanja. Moskva. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. V. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. M.). uåesnicima. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. sletanje vozila sa puta. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). 1999. vrstama. raskrsnice. 46 Vujaniñ. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. sletanju vozila sa puta (19-25%). Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. ispadanje.. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). Beograd. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo. na opasnoj deonici itd. Saobrañajni fakultet. uzrok nezgode i dr. meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). okolnosti). 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. posledicama.. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. padanje iz vozila u pokretu.F. 98 . 1982. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. vremenom dogaœanja itd. 285. udar u objekat na putu.

Fakultet tehniåkih nauka. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. R. Saobrañajni fakultet. str. Bezbednost drumskog saobrañaja. Nomos. S. 356. Iniñ. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. Œ. 1998.. M. Novi Sad. Miloãeviñ. 1994. 2002. str. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. 400.. i Vujaniñ M. 218. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Beograd.. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. 481. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Åak i kada su ove procene sasvim grube. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. a åesto ni tada). 99 3. str. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. str. Saobrañajni fakultet. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. Literatura Dragaå. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. Ignjatoviñ. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. Kriminologija. Za one koji donose odluke. Teorije saobrañajnih nezgoda.. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. 1997. deo.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). Beograd. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. one su veoma korisne. Beograd. Bezbednost saobrañaja 2.

Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. str.. 2001. Œ. E. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 705-725. M. Lipovac. Sidnej. 1999.Lipovac. Moskva. 315. 1982. 2002. 100 . Ãuãnjiñ. P. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). 1995. 1986.F. str. Past. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. str.. (Zbornik radova). 18. 2000. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Beograd. V. & P. Safety of Vulnerable Road Users. Garder. Konferencija evropskih ministara transporta. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. No 6... No 6. CEMT/CS (2002)7/PROV. 471-481. str. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). i Lipovac K. Babkov.. Beograd. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. K. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. Accident Analysis and Prevention. Beograd. Vol. Hauer. Åigoja ãtampa. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. 1998. Izveãtaj iz 1995. Bezbednost. 285. Metodologija.

Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .4.2.3. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4.

2002).. klima. No 4. stavovi. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy.. konstrukcija . vozilo. N.. prve pomoñi . tehniåka ispravnost. Vol. barijere pored puta. W.. pouzdanost . brzo zbrinjavanje povreœenih.. okruæenje) pre.3 Tabela 4. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. kolovozni zastor. zdravstvena zaãtita. oprema puta. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka.. Public Health Reports. sposobnosti. & R. opremljenost vozila. alkohol . 103 4. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. kvalitet uviœaja . hortikultura. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. oprema vozila. kiãa. porodica. Andersson. upotreba pojasa. propisi. zaãtita od poæara. 1 Ahmed. opraãtajuñi putevi ... ponaãanje.. masa. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety).1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). zaãtitni sistem. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor.1. 2002. kvalitet i odræavanje puta. ureœenost okoline puta. N. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 95(5).. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . 411-421. 34. vazduãni jastuci .. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. New York. Accident Analysis and Prevention...HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja.. & Andersson R.. 1980.. samoobjaãnjavajuñi putevi . 3 Haddon. pp 541 – 551... konstrukcija. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. noñ.

kvalitet uviœaja. hortikultura.2. vozilo. konstrukcija. klima. izmenljiva signalizacija . opremljenost vozila.. zaãtitni sistem . sposobnosti ... oprema vozila..Lipovac.. zdravstvena zaãtia.. P. ureœenost okoline puta. sposobnosti tehniåka ispravnost.. samoobjaãnjavajuñi putevi . PUT oprema puta.. porodica. oprema puta. noñ. obuka... put. psihofiziåke stavovi. vozilo. kvalitet uviœaja ... UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. psihofiziåke ponaãanje .. Tabela 4... okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. odræavanje puta. hortikultura . obuka u pruæanju prve pomoñi.. brzo zbrinjavanje povreœenih. sposobnosti.. opremljenost vozila.3. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . izmenljiva signalizacija . Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. konstrukcija.. ponaãanje . ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. vozila. kvalitet. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. zaãtita tehniåka ispravnost. puta.. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 . kiãa. samoobjaãnjavajuñi putevi .. odræavanje puta.. pouzdanost . zdravstvena zaãtita . masa . propisi.. sposobnosti. masa .. zaãtita od poæara. okruæenje) pre.... oprema od poæara.. konstrukcija .. klima. kolovozni zastor. stavovi... pouzdanost . opraãtajuñi putevi. propisi... put. zaãtitni sistem... kvalitet puta. kolovozni zastor. obuka.. porodica. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4.. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek..

Saobrañajne nezgode u preticanju. [CM(86)16]. D.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. oko 5. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. znanja. Œ. Ipak. Ipak. uticaji droga i lekova.). u proseku. Æene. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. K. Novi Sad. 1997.str. 105 4.6 % teãko i 6. 287 – 292). i Vemiñ. 5 Lipovac. socio-demografska obeleæja. Naime. prolaze na crveno. 2002 (Zbornik radova. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima.. obrazovanje. pa åak i izmere. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol.4. Prema istraæivanjima iz 2002. puãenje) 4. ishrana.1. bolest.1. K. 6 Lipovac. æene åine 3. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. Æene su manje izloæene saobrañaju. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. Beograd. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost. retko ginu. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety.1. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. (39. – starost. S druge strane. tj. Buliñ.. a posebno reœe prekoraåuju brzinu. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama.3 % poginulih. stavovi i ponaãanje åoveka.. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne.1.

1978.0 0.1 3.0 1.0 1.7 0.0 1.8 1.6 0. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. razliåitu izloæenost saobrañaju itd. Vol.0 1. sposobnosti. pp 717 – 727. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama.0 3. 34.8 0. ponaãanja. i dr. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. Naime. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene.6 0.3 preko 70 prosek 1.Lipovac.0 1.2 3.1.7 0. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih.7 60 – 69 1. The Independentcontribution of Driver.5 3. New York. & Y.0 1. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena.5 2.8 0.7 0.7 2.0). Vol.9 0. g (Bedard. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17].0 1.0 1. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. ali postoje i dve razlike.7 1. 2002). New York. T. Tabela 4.9 0. Accident Analysis and Prevention.9 1. Accident Analysis and Prevention.0 1.4 2. & Y.3 5. 2002).8 0. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.4 3.3 1. i dr. T.1 2.8 26 – 39 0.8 1. Institut za ekonomiku transporta.8 0. 4. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena.6 3.8 0. M.1 3.1 3. 1996.2 1.4. CEMT. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. Oslo-Kopenhagen. 106 . No 6. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.2.4 1. No 4. Wolf. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.2 3. 9 Bedard.5 1.. pp 569 – 580. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik. Wolf.9 5. Britanija N.7 0. kako u apsolutnim vrednostima.6 1. M. P.8 40 – 59 0.7 3. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1.7 0.0 1. 2002. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. tako da za vozaåe preko 80 g. 2002.8 0.6 0.8 0. 34..0 1. stavove. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.8 1.5 Rosenbloom.

10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. Cemt. Mladi ljudi su sposobniji.1. S druge strane.4. i dr. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke. olako bi10 Pavloviñ. “U” kriva opisuje ovu zavisnost. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. S. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. 2002. [CM(85)18]. 1985. zdraviji.. M. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Zemun. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers.).1. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. bræe reaguju. bolje åuju itd. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). 107 4.

zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. 1997. str.P Obeleæja. Izgleda da posle ove starosne granice. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. (Evans.16 4.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. stereovid. 29. (monografija). biciklista itd. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. hodanje. oslabljen im je vid (oãtrina vida. 1997. Medicinski leksikon. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. 13 Isler. Saobrañajne nezgode u preticanju. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. Braver i E. Vol.14 nego kod ostalih nezgoda. C. New York. str. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. Sposobnosti Sposobnost (engl.. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. Capability) je. 1997 str. Beograd. Mlaœi ljudi. bræe nego ãto to oni smatraju. M. pijanstvo. Na primer.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. Beyond Traffic Safety. 1994. New Brunswick and London. 14 Lipovac. 1991). pp 793 – 801. i dr. I. P. 108 . 29. Transaction Publishers. K. opaæanje itd.13 sporije reaguju. E. onda je njihov rizik joã izraæeniji.. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. P. i Hansson G. pp 399–406. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. 16 Farmer. 1999. R. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. periferni vid) itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. Neki autori smatraju (Rothe.. No 6.17 Razlikuju se opãte (govor. Accident Analysis and Prevention.Lipovac. Ovo proizlazi iz stavova. No 1. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity.1. Accident Analysis and Prevention.. sloæenim situacijama. 41 i 42. u boånim sudarima u SAD. J. 952. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers.3. Beograd. New York.. Vol.. Parsonson R. 17 Babiñ. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. 4. Na primer.

Ostalo pokriva periferni vid. tada ñe se krug videti odliåno. vidno polje. adaptacija. 1999. Fakultet tehniåkih nauka.. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. Bezbednost drumskog saobrañaja.1 %. M. 1997). 284 – 295.4. M. S druge strane. Stokholm. sluha. mirisa i dodira. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. 1994. str. Ono ãto ne oåekuje. jer je slika pala u æutu mrlju. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. Sad. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. åovek je neñe videti. Åovek selektivno opaæa. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. na mreænjaåi postoji tzv. 109 4. str. Ako crteæ pribliæavate licu. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. 1701. Beograd. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. 1997. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. str. N. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. periferni vid. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). Ako slika padne na æutu mrlju. slika i slova. Naime. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. JRJ.1.2. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). 19 Iniñ.). U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. tj. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. Univerzitet u Novom Sadu. dinamiåki vid itd. 69.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. . Posebno su vaæni oãtrina vida. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom.

neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. Åovek perifernim vidom opaæa. Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. a posebno minimum poznavanja 110 . Ranije se ovaj uticaj precenjivao. Npr. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h.3. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. 4. tako da su njihove slike uæe. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. P. a srediãnjim prepoznaje.1. 4 Slika 4. a ãta nije. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. pogled im duæe zastaje na predmetima.Lipovac. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida.4. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

B... Institut Saobrañajnog fakulteta. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu.6). Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). i dr. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. 2002. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. Lipovac. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. Tabela 4. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. u toku 2001. do 2002. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). K.Lipovac.6. 1999. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova.38 Dakle. Beograd.58 0. 118 . Saobrañajni fakultet.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala. U Beogradu se u periodu od 1997. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. str. 38 Vujaniñ. u Beogradu se.3 1.6 1. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Naime. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat.08 0. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0.. 71. Tako na primer. M. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. P. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1. koji se teãko izbegava. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. Beograd. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. i 72.

6 10. 22.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. 42 Isto. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. ãto dovodi do promene ponaãanja. No. 119 4. str. Saobrañajne nezgode u preticanju.1. zbog velikog kapaciteta.8 88. K. . May 4. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. K. gde je dozvoljeno preticanje..7. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %.7 10. Saobrañajne nezgode u preticanju. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno.. 5. 2002 (www.org). Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila).highwaysafety.4 77. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Beograd. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. 40 Lipovac. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. Meœutim. ali je ovo poveñanje manje.6 45.39 Istraæivanja u SAD. Naime. Vol 37.4 45. 1997. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52.1.7 78. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. str.4. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju.7). 1997. Imajuñi ovo u vidu.3.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. 34. Tabela 4. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. poslova.7.

str. 22.5.45 4 4. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. No 6. Kod æena nije uoåena ova korelacija. du Tourisme et de la Mer.4. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. Summall.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. Beograd. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. i 23. Accident Analysis and Prevention. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. Ministre de l’Intérieur. 2002. 4. Vol. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. RN 20 La Ville-duBois.. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna.. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. Dejstvom alkohola. pod dejstvom 43 Karaliñ.. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). du Logement. des Transports. negativna uticaja alkohola na åoveka. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). 44 Sarkozy. S.7. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. 45 Rajalin. 120 . 1997.1. Saobrañajni fakultet. P. Hassel i H.Lipovac. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. N. Dossier de presse. 29. pp 723 – 729. ãto je veoma opasno. Ministre de l’Equipement. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. produæava se vreme reakcije.8. odnosno 14. S druge strane.1. New York. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).1. S. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima.. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”.7. a posebno ako forsirano koåi). nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. Ipak. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. Close-following drivers on two-lane highways. 27 octobre 2003. 4. Na primer. Gilles de ROBIEN.5%. B.

5 promila znatnije slabe razumne koånice. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . 51 Waller.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. Veñ kod 0. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika.4.. 1999. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. poveñava se spremnost za rizik.. 1985. P. Oslo-Kopenhagen. 121 4. No 6.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. 1991). ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. 47 Isto.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. Ferrante A. New York. No 3. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). a kod 1. Accident Analysis and Prevention. usporavaju se reakcije.5 promila.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno. oko 60 %.1. 29. Kod 0. Sa 0. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. 2001. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. Institut za ekonomiku transporta.1 do 0. nego meœu ostalim nezgodama.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. Vol.3 promila slabi procena rastojanja i danju. brzine pijenja itd.24 promila na sat. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). Ova dva uticaja se pojaåavaju. 29. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. D. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. 1996. opada koncentracija i slabi paænja. Kod koncentracije od 0.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3.. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. pp 817 – 827. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. i dr. Alkohol je.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola. dok droge (bez alkohola) nisu.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Accident Analysis and Prevention.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. i Assum 1989. za 20 min. po pravilu. Vol. vrste i koliåine hrane. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. Ãvedski nauånik Widmark (1922. kod 0.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. & MaromY. pp 211 – 220. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. Kod 0. New York. Vozaåi sa preko 1. 1997. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. 50 Rosman.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. poveñava se samouverenost.

alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. oãtrih kazni. pp 303–312. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. New York. 20 ili 21. elektronska prismotra i sl. i dr. a nisu uåestvovali u nezgodama. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. ako je vozilo neispravno itd. 29. Na primer. No. P. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. godine ne mogu kupovati alkohol). postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. Y. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. Ove mere idu od edukacije. 19. noñu i tokom vikenda. 2001.. Fatality Pedestrian and Alcohol. u uslovima smanjene vidljivosti. Vol. random breath testing activity). da kompenzira negativan uticaj alkohola. 55 Fontaine.57 52 Miller.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. T. 2001).52 Danas se.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. zabrana upravljanja. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. 34. i Eriksson A. S druge strane. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. ako je pijan vozaå svestan rizika. Ako pijan vozaå vozi noñu. Vol. Accident Analysis and Prevention.. delimiåno.. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. Accident Analysis and Prevention. 122 . Naime. New York. 56 Ostrom. No 6. M. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. i Blewden M. deca. 2001 (783-791). 53 Voas. i Erriksson A. Accident Analysis and Prevention. pp 449 – 455.). i Blewden M. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. U N. New York. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. 2002.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. rizici se mogu i viãestruko poveñati. åestih. M. H. T. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. Francuskoj i dr. 1997. 57 Ostrom. No 2. Pijani peãaci. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju.Lipovac. a posebno kod peãaka.8 promila) rezultira nezgodom. on moæe obazrivim ponaãanjem. pp 173 – 180.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola.. Smrtnost peãaka i alkohol. No 4. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. 2001. Meœutim. Vol. 54 U Norveãkoj. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. 29. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible. No 2. AAP.. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. zakonskih ograniåenja. R. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu).6 promila (g/l). Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. AAP. i Gourlet. sporom i paæljivom voænjom. 3.

4.10. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila).9. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. Engineering handbook. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. Razdraæljivost. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. Sidney. 59 Highway design and traffic safety. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Pospanost. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. slabi opaæanje i procene.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi.1. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. padanje glave.10. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima.1. 1997. vazduãni jastuci. optiåke iluzije. tromost. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. bezvoljnost. ometa precizne i koordinirane pokrete. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. njegova usavrãenost i moguñnosti. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. 4. 123 4. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. a manje za vozilo. produæava vreme reagovanja itd. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. a ne za vozilo. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. sa obiljem stresnih situacija. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. Posebno je opasno nagomilavanje umora. Ali sama priprema. Meœutim. . ali su neãto manji. shvatanju. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. ãto stvara veoma opasne situacije. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. ali i doslednom kaznenom politikom. odluåivanju.1. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova.1.

A Meta-analysis.). definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. Velika Britanija. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. a u zavisnosti od uzrasta deteta. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. Trajanje intervencije. No 4.60 4. 2001... podmetaåi i sl.1. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta.3. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. Vol. & Fadden M. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. pp str. smanjivanjem izuzetaka. P.2. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. New York.Lipovac. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom.10. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. Glase K. Zaãtita dece u vozilu Deca. Bicycle helmet efficacy. Vol. Ãvedska. Kanada itd.. M. No 6. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. R. a mogu ih i povrediti. Zato neke dræave (SAD. 29. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. Australija.). a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. Konaåno. i Davidse: R. Ovaj uticaj je veñi. 1997. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. Accident Analysis and Prevention. Australija. pp 345 – 352..10.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. 4 4. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru. Finska. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. Bijleveld F. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. 29.. posebna deåija sediãta. Accident Analysis and Prevention. 124 .1. 759 – 777. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. New York. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. a meta – analysis. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. Ãvedska i dr. Kanda.

2002). izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. Agresivnost (psovanje. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. New York. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja. Parker. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. sediãta sa naslonima za glavu.). 2001 (649-658). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. i dr.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. 4. T. 125 4.2. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli.1. nepristojni gestovi. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. spreåavanje prolaza drugim vozilima. AAP. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. bez dodatnih povreda. J. . ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. i dr. No 5. AAP. Vol. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. S druge strane.. driver anger and aggressive driving. No 6. Naime. 2002. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. pp 807 – 814. 2001 (243-255). Viãi standard pojedinca.2. sigurnosni pojas. J.. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. vikanje. i dr. i dr. agresivno prañenje drugih vozila. i D. ali u nekim dræavama je vrlo visok. ureœaji za koåenje. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. M. a posebno kod vozaåa. No 2. i ParkerD. 62 Shope.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. 64 Miller. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju.4. 2001). 63 Lajunen.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. Accident Analysis and Prevention. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi.11. a naroåito: toåak. M. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. 34. ureœaji za upravljanje.. T.

New York. Accident Analysis and Prevention. duæina vozila.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake.800/900)2. Vol. 2. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode.2 =4. 609-616. 1997. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. No. 66 Evans. Vol. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. branik. L. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. 29.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. konstrukcija vozila..= -----. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. 1997). Kod sudara vozila sliåne mase. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. D.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. m1 i m2 mase ovih vozila. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru.800/900)3. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1.56 kada se odreœuju rizici od smrti). 26.. 65 Wood.). masa vozila.. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2. karoserija.2.5 – 3. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. ostala oprema vozila (ABS. New York. rezervoar za gorivo itd. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. (139-151). Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora. D. 5.800/900)2.65 4.Lipovac. 1997. stanje tehniåke ispravnosti vozila. str.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. Primer 3. No. P. Accident Analysis and Prevention.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. ARS i dr.5 =11. brave na vratima.1. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. 126 . dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila.2 – 2.

Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju.2. a levi suvim i åistim). Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju.4. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. trajanju jednog jedinog treptaja oka. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa.2.3. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). Da bi se omo127 4. S druge strane.2. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. – 100 ms vozilo se zaustavlja. – nasloni za glavu. åak i pri snaænim sudarima. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. da blokira toåak. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. Ova vrednost odgovara npr. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. – vazduãni jastuci. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. Konstrukcija vozila .2. 4.

S druge strane. Vol. ãto. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. Jedno istraæivanje (Farmer. a poveñavaju pozitivni.). peãaci. & Hoffer. 2002). New York.. 29. 1997. D. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. Ovi sistemi. pp 333 – 341. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. 128 . “sleti” s puta.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. i dr.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. P. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. 2000. 34. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. 2002. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. Moguñe je da vozaå. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. 2001). jer. tj. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. C. obezbedili da se i dalje okreñe. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. pp 745 – 757. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. 68 Farmer. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. NHTSA. New York. na primer. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. 69 Harless. No 3. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. C. No 6. i dr. preko senzora na toåku. biciklisti). na vlaænim podlogama i u krivinama. potcenjuje krivine. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). NHTSA. po pravilu. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila.Lipovac.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Accident Analysis and Prevention. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. Accident Analysis and Prevention.69 S druge strane. 2001. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. Vol. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. G. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS.

Nalazi studija iz 1998. 129 4.8. Hiltona. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. NHTSA. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .4. 2000. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4.2.

31 0.00 1. 1991) (Elvik. godina (Elvik. P. brzini kretanja. Oslo-Kopenhagen. 1989) (US Department of Transportation.63 1. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.9.1. strukturi uåesnika u saobrañaju.00 1.63 0.00 1.38 2.93 0. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4.9.Lipovac.26 Ruralni putevi 0.00 1.31 0.18 0. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja.95 0. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice.00 1.16 0.07 1.80 Gradske ulice 1.3.32 1. 1989) 0. 1991) (Marburger i Stockner.3.35 1.74 0.18 0. Institut ekonomiki transporta. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4. 1991) (Elvik.00 1. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).57 Prosek za sve puteve 1.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.96 0. Tabela 4. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama.66 1.00. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4. 130 . Ako je proseåan rizik 1. 1989) (UK Department of Transport. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 1996.44 0.57 0.

autoputevi su najbezbedniji putevi. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza.3. 73 Isto. Ovo je logiåno. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici.3. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica.73 Meœutim. Beograd. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. . sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. doprinose napetosti. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. nestrpljivosti i agresivnosti. str. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. 21.3.4. Saobrañajni fakultet. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. 131 4. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. Neki tipovi nezgoda (npr. 4.3. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. K.3. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. a na krivinama sa 100 – 200 m. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle.2.4.74 4. S druge strane. Naime. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. raskrsnice zamaraju vozaåe. 74 Lipovac. 1993. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta.. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). Posle duæeg perioda sa loãom podlogom.

Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. Dakle. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. 77 Ogden. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). stubovi. Vol. Final Report. pp 357 – 365. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. Accident Analysis and Prevention. betonski i drugi stubovi. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. Ove elemente pripisujemo okolini. Predictive. niti na vozilo. Izgradnja prepreka ima smisla. Transport DG – 106. vozaåi voze sporije. S druge strane. I.84). 1997. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. 34. 1997 (str. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. Ako ometaju preglednost. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode.Lipovac. 2002. The 132 . Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. K. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. zidani objekti i sl. 4. M. bermi i sl. Fourth framework pro- gramme road transport. åvrsti objekti. pp 353-362.. smanjuje broj nezgoda i do 41%. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. Vol. Ogden (1997).). 3. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta.. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. New York.3. 29. 78 Karlaftis. Risk and Accident Consequence Models.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. P. No 3. S druge strane. danas se. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. December 1998. Accident Analysis and Prevention.5.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. vozila åesto udaraju u ove prepreke. Pariz. & Golias. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. vegetacija i sl. niti na put. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. Transport research. New York. No. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads.75 Meœutim. pri silasku sa puta.

i dr. 2001. V.4. AAP. porodica. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. pp 229 – 234. Naãa istraæivanja (Lipovac. 79 Shope. zakoni i drugi propisi. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. i dr. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad. 80 133 4. i dr. 29. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. uslovi. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. No 5. saobrañajni i dr. Vol. New York. dræavno ureœeçe. nego ostali.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0.8 km/h. No 3.4.. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. sistem obrazovaça i vaspitaça. J.4. 29. Accident Analysis and Prevention. 81 Truls. New York. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. Accident Analysis and Prevention.79 S druge strane.. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. S. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. doslednost kaæçavaça. stavovi o bezbednosti saobrañaja. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. metroloãke prilike. a posebno nezgoda sa nastradalim. Vol. str. rad policije i sudstva. . 1997. K. Ferguson. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode.81 Neposredna kontrola brzo deluje. J.. staçe zdravstvene zaãtite. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. i sl. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. No 3. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. itd.).9 do 4. urbanistiåko planiraçe prostora. 649–658. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). slab nadzor. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. pp 373 – 385. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. 2001.

skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. L. pp 773 – 777.. pp 815 – 823. pp 673 – 687. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. J. New York. New York. 2001. pp 583 – 593. Vol. nego u bogatim oblastima. No 5.. New York. Suprotno tome. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V.Williams & Farmer C. 2002. 2001. M. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. T. M. P. 88 Eby. 34. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. 4 82 Abdalla. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. 29. Accident Analysis and Prevention. New York. hispanics and whites.P. Seat belt use among african americans. 87 Wels.. Vol. M. J.. 34. D. L. New York. poveñanje prihoda. Vol. 89 Vollrath. tako i na svim putevima (globalno). L.Povey & Frith W. i dr. 2002.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. No 6. Accident Analysis and Prevention. 34. M. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. 2002). pp 277 – 2284.82 Meœutim. & Frith W. 34. No 5. Meilinger & Kriger P. 134 . New York. pp 523 – 529. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal. a posebno noñu (Vollrath. Vol. Langley.. Povey. No 6. muãkarci. S druge strane. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu.. 2002. Accident Analysis and Prevention.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). I.87 Prelazak na primarne zakone (Eby.. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti).. 2002. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. ako je saputnik mlaœa osoba. u odreœanom opsegu.. New York. No 4. i dr. Vol. 1997. Accident Analysis and Prevention. D. tinejdæer. 34. rizik od nezgode raste. No 5. 2002. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. No 3.. M.. Accident Analysis and Prevention. Povey & Frith W. 2002). P.89 Meœutim. A. 29. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. Accident Analysis and Prevention. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. 84 Keall. Vol. Accident Analysis and Prevention. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja.84 i 2002).. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. Meœutim.Vivoda & Fordyce T. Vol. & J. putnici i Afroamerikanci). i dr. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. kod mladih vozaåa. & Langley J. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle.. 85 Keal. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. kod Amerikanaca afriåkog porekla).Lipovac. pp 649 – 654.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). 83 Scufham.

Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. 2001. & Donne X. Accident Analysis and Prevention. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. Legal Measures and Enforcement. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. 2000. 1997. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. 2002. No. aprila 1975.. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Deliverable 5. i dr. Lajunen. Accident Analysis and Prevention. pp 541 – 551. Project funded by European Commission under the transport. No 2. 135 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . decembar 1994. Council Directive 96/439/EEC ( proposal).. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. France-selection. godine. 1999. Fusilier R. June 2000. The ”Escape” Project. 1997. N. 1999. (649-658). Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji.. RTD programme of the 4th framework programme. 10. European Transport Safety Council. Wood. Contract No RO-97-sc. juna 1976. 19.. B.Literatura Ahmed.. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. T. Jolis. 5. & Andersson R. jul 1996. 29. No 5.2235. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. godine. (139-151). J. 21. Lipovac. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 29. NHTSA.. maja 1971. April 1999. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. D. Vol. Michel A. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. Pariz.3047. Shope. jul 1991. Manuel de Premiers Secours Routiers.. Miletiñ.. P. 2. 34. No 4. (243-255). 2001.. New York. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Council Directive 94/72/EEC. Council Directive 96/C110/05 (proposal). Council Directive 96/427/EC. K. septembar 1996. Contract Nº: RO-98-RS. i Parker D. Beograd. Saobrañajne nezgode u preticanju. Vol. februar 1996. AAP. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Beograd. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 1999. GADGET.

23. Council Directive 97/26/EC. 6. 14. 20. 4 136 . Council Directive 97/C 31/04 (proposal). Commission Directive 2000/56/EC. decembar 1996.novembar 1996. jun 1997. septembar 2000. 2. Common Position No 9/97 . Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. jul 1996. 97/C 69/02. Council Directive 97/26/CE. P. jun 1997. 7.Lipovac.

Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.1.3. Kljuåne oblasti primene zakona 5.2.5.5.4. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

S druge strane. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti.2. U suprotnom.2. S druge strane. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa.6. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. åak. 5. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela.Lipovac. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. a posebno struåne javnosti. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. onda ga neñe podræati. P. Meœutim. 5 5.4. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. Ako je koordinirana priprema. da je ono interes graœana. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. veñ da se maksimalno ispoãtuje. U suprotnom. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. on neñe biti izglasan. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. Od toga kako ñe javnost pri146 . Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. kada se usvoje. Ovde je vaæna uloga politiåke.2. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). te da nema bolje alternative. kada je zakon usvojen. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. da je to najbolje reãenje. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. ona moæe. Dakle. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova.5.

ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. a posebno na policiju. S druge strane. Sa druge strane. vlasti i graœana itd. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. neophodna je jasna podrãka struåne. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise.). Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. politiåkoj i najãiroj javnosti. politiåke i najãire javnosti. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. 5. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5.8.2. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa.2. ako se ne budu sprovodila. dokumentovanje i obrada prekrãaja. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti.2. pokretanje odgovarajuñeg postupka. 5. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. Da bi se obezbedila primena propisa. Da bi se zakon sprovodio. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. Naprotiv. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu.5. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja.7. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata.

Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. RTD programme of the 4th framework programme. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima.2235. Project funded by European Commission under the transport. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. April 1999. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. The “Escape” Project. 5. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. brzina.3. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). u posledicama za prekrãioce. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Working paper 4 (WP3).Lipovac. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. Zakljuåeno je da. June 2000. Contract Nº: RO-98-RS. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. P. Contract Nº: RO-98-RS. u brzini otkrivanja prekrãaja. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. Project funded by European Commission under the transport. RTD programme of the 4th framework programme. Deliverable 5. The ”Escape” Project. Contract No RO-97-sc. Project funded by European Commission under the transport. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. 148 .3047. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. ãirom kontinenta. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Meœutim. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene.3047. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. May 2000. RTD programme of the 4th framework programme. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. Gadget WP 5. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. razliåitim tradicijama. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol.

niti u politiåkoj javnosti Evrope. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. Naime. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). 149 5. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. tj. pa i ãire javnosti. druãtvenoekonomsko okruæenje. .4. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. samo u Finskoj. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. zakoni i sudska praksa. a posebno u manje razvijenim zemljama. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. Zapreñena kazna. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. upotrebu alkohola. koãtalo oko 5. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. dræavnih organa.4. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. publicitet i edukacija. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse).1. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. a unapreœivanje bezbednosti vozila. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. u poslednje tri decenije. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju.5 Meœutim. Mada je policija nosilac primene prinude. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. manje rasipanje energije. kao i pri sprovoœenju zakona. stanje puteva i vozila. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj.000 æivota. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost.5. Kljuåne oblasti primene zakona 5.4. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. a posebno policije i dr. putara. Imajuñi navedeno u vidu.

Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance. 1998. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez.4. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). infrastrukturi i vozaåima. smanjen je nivo najveñih brzina. Serock (Poland). P. informisanosti vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. decembar 1998. obuke vozaåa. smanjene su varijacije brzina.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. 1998. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. Final Report. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je.2. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. 150 .Lipovac. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). Budimpeãta. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). sedamdesetih godina proãlog veka. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. 29/30. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. Pored aktivnosti u vezi puteva. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. maj 1996.

u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. Commission of the European Communities. Konaåno. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. COM(2000) 125 final.11 . potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. maj 2000. a sprovoœenje zakona slabilo. polje rada i glavne pretpostavke. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. alkohol. EU je.4. (4) uvoœenje limitatora brzine.2235. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. RTD programme of the 4th framework programme. 2000. Contract No RO-97-sc. potiåu od 1900. mlade vozaåe i prolazak na crveno. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. 12 U toku 1899. EU je marta 2000.3. 1903. Gadget WP 5. 10 Priorities in EU Road Safety. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. PRI.4. Code of Good Practice. 11 Legal Measures and Enforcement.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata.5. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. April 1999. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. 9 National Strategic Road Safety Plans. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. Granice dozvoljenih brzina su rasle. Brisel. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. (6) upotreba svetala u toku dana. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Project funded by European Commission under the transport. 151 5. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. brzinu.

obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom.5 promila alkohola u krvi.Lipovac. a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. pohaœanje kurseva itd. Road Traffic Safety Handbook.2 promila (velike novåane kazne.). kazna zatvora. 1996. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. P.5 promila alkohola u krvi. autobusi i sl. nego za treznog vozaåa. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. pametne kartice. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. 152 .. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. oduzimanje vozaåke dozvole.). KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste).). Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. Oslo – Kopenhagen. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. GIS. za iste prekrãaje. do 1. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. detektori brzine i sl. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. kazne razlikuju i do deset puta. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. o rizicima velikih brzina i sl. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. leåenje. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila.

moguñnost hapãenja na licu mesta. na 0. To je dalo slabe efekte. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. . U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. postignuti su znaåajniji efekti. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. privremenu zabranu upravljanja vozilom. a posebno predvideti velike novåane kazne. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. – pooãtriti sankcije. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd.0 %. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). Joã 1960. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. Tek kada su pojasevi postali obavezni. u Finskoj se svake godine. za razliku od evropskog proseka oko 3.2 %. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr.000 æivota godiãnje. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja.5.4. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. a posebno za vozaåe. 153 5. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. smatraju zadovoljavajuñom. kazne zatvora. testira oko 40 % svih vozaåa (1. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). preko 1. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem.2 promila alkohola u krvi).15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. u sluåajnim kontrolama. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. u EU bilo spaãeno oko 7. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. 15 Na primer. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu.2 miliona testova). Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. Ovim i drugim merama. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %.16 Dosledna policijska prinuda.

– predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. uslovi osiguranja. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. a posebno mladih vozaåa. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. P. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. Pariz 1923.). njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. proces dobijanja vozaåke dozvole. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. edukacija. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. kombi vozila. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti.).). Njujork 1918. zabrana voænje mladih putnika i sl. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike.Lipovac. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868.). laka i srednja teretna vozila. kampanje. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. kao i u nove autobuse. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. Moskva 1930 itd. Da bi se unapredilo ponaãanje novih.

ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. zabranu upravljanja. Uredbu o izgradnji puteva (1910). Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. Srbija je.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. 1903). u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. intenzivirana je meœunarodna saradnja. – urediti efikasan nadzor. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja.5. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. . ukÿuåujuñi i video nadzor. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. kao i njihovu eksploataciju. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. ona je vrlo efikasna. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. u naãim uslovima. slaba podrãka javnosti. 1926). a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910).1. 155 5.5. nedovoljno prihvatanje na sudu.5. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. Posle Drugog svetskog rata.5. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu.

upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o standardizaciji. saveznim Ustavom i svojim ustavima. Na osnovu ovih konvencija.Lipovac. novembra 1968. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. Republike i pokrajine su. 156 . 1968). u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. P.). maja 1977. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Polazeñi od ovakvog opredeljenja. 8. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. 18 Convention on Road Traffic. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Ipak. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. iz 1974. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. u saveznom Ustavu SFRJ. 6/1978. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. 1949). a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). a stupila na snagu 21. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. br. kao na primer: Zakon o putevima. u skladu sa saveznim Zakonom. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. saobrañajni znakovi i sl. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Od 1993. godine. kao i materiju koja nije bila deljiva. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. Konaåno. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. Zakon o merilima i mernim jedinicama. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja.

Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. ålan 77. 26/1995. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi.2. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu.. zakoni. utvrœuje politiku. taåka 5).19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. donosi i izvrãava savezne zakone. br. 63/88. u potpunosti.2. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. 21 “Sluæbeni list SRJ”. Meœutim. odnosno pitanjima: . Zakon o meœunarodnom prevozu. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. 13/93-284. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.. 80/89. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. 20 “Sluæbeni list SFRJ”.. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. do danaãnjih dana. Posle otcepÿeça.. preko svojih organa. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori. br.5. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. u posmatranom periodu. “Sluæbeni list SRJ”. 50/88. 28/96-5.5. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. Dakle. Meœutim.20 Zakon o prevozu opasnih materija. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. od 4. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ.2003. druge propise i opãte akte. veñ ovu oblast.5. 41/94-573. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr.. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. . 34/92. (Ustav SRJ. 157 5. Ove zakone prate brojni podza19 . Prema Ustavnoj povelji. 29/90.. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. naãa zemlja je. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. br. stav 1. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. 11/91. . SRJ. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. br. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima.

6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. kao obaveze. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. a posebno 1988. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. br. 28/91. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. akt o sistematizaciji radnih mesta. do danas. br. Zato se.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. 15/84. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. nije bitno menjan. 3) Pravilnik o dimenzijama. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. uspostavljena je nova dræavna zajednica. kao o tehniåkim podacima za te puteve. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. 158 .22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. 53/82. S druge strane. 39/84. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. u praksi. akt o nagraœivanju. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. P. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. viãe puta su menjane i dopunjavane. odluka o kategorizaciji ulica. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. odluka o pariranju itd.23 Zakon o policiji. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Zakon o putevima. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 5/86. 21/90. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. statut preduzeña.Lipovac. Dakle. i. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti.

7. . Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. U toku 2006. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. tehniåkih pregleda vozila. ali do kraja 2007. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. 6. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. nestale su samoupravne intersne zajednice. 4. 6. Unutraãnja kontrola.). 3. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. Prelazne i zavrãne odredbe. naroåito u oblasti obuke vozaåa. 11. Vozaåi. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a.26 25 1. Osnovne odredbe. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. ovaj zakon nije usvojen. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. 9. Savet za bezbednost saobrañaja.5. umesto OUR uvedena preduzeña. 4. svojim odlukama. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. 7. Posebno su. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. Uvodne odredbe. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. 9. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. 159 5. 5. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. 12. Kaznene odredbe. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. 10. 2. uredili reæim saobrañaja. 8. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. ureœenje povrãina. Vozila. 10. 2.5. na lokalnom nivou. Vozila. Saobrañajni znakovi. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put.3. Prelazne i zavrãne odredbe. Kaznene odredbe. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i.5. Saobrañajno-tehniåke mere. Putevi. prava i obaveze pojedinih subjekata. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. Posebne mere bezbednosti. prevozom. Saobrañaj. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. reklame na ulicama i sl. 26 1. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. 3. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Pravila saobrañaja. 8. Vozaåi. 5. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. Preduzeña i ustanove su. 11. s tim u vezi.

radnje vozilom u saobrañaju. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. saobrañaj na raskrsnici. oznake na kolovozu. a posebno autoputevi. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. Znakovi opasnosti. izgradnje. U prvom poglavlju (1. upotrebu svetala u saobrañaju. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. Naime. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. vozila sa pravom prvenstva prolaza. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. magistralni i regionalni putevi. odstojanje izmeœu vozila. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27.Lipovac. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. 160 5 . prvenstvo prolaza. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. finansiranja i odræavanja puteva. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. saobrañaj u tunelu. U drugom poglavlju (2. znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. vozila pod pratnjom. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). obaveza vozaåa prema peãacima. do 128 ålana). obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. Treñe poglavlje (3. skretanje. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. opremanja i odræavanja. saobrañaj bicikla. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. U åetvrtom poglavlju (4. staraju o bezbednosti saobrañaja. kretanje peãaka. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. presecanje kolone peãaka. bicikla sa motorom i motocikla. mimoilaæenje. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. preticanje i obilaæenje. P. vuåenje vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. kretanje vozila po putu. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. brzinu. zaustavljanje i parkiranje. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. i teret na vozilu. u okviru svojih nadleænosti.

Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. struåni pregled. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. 161 5. analiza krvi ili urina. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. tretirani vozaåi motornih vozila. a posebno uslove za upravljanje vozilima. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9.). sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. Treba istañi da su na saveznom nivou. primena tehniåkih sredstava. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. vozaåa koji naiœu ili se zateknu. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. lica koja naiœu ili se zateknu. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila.5. motokultivatora i sl. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. (ål. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. zdravstvenih ustanova. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. 31. kontrolni zdravstveni pregled. ali i u republiåkom ZoBS-u. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). Osmi deo ZoOBS-a (8. U desetom poglavlju (10.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. na vozilo (kontrola vozila. radnih maãina. prvenstveno.5. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). Ãesto poglavlje (6.

dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. zdravlje. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. registracija i tehniåki pregledi).Lipovac. 162 . 8) unutraãnja kontrola. 6) saobrañajno-tehniåke mere. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. vuåenje vozila. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. P. kretanje peãaka. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). 53/82. 15/84. prosvetu i privredu. 5/86. Primera radi. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. 5) vozilo (ispitivanje vozila. osposobljavanje kandidata za vozaåe. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. naåin sprovoœenja zakona. nadleænosti. br. vozaåka dozvola. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. privremeno oduzimanje registarskih tablica. uredile ovlaãñenja. vozaåki ispit. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. zaustavljanje i parkiranje. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. Na primer. naizmeniåno propuãtanje vozila. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. saobrañaj bicikla. 21/90 i 26/91. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. bicikla sa motorom i motocikla. unutraãnje poslove. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. ispitivanje vozila. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima.

. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. The ”Escape” Project. 29/30. ECMT Actions on Speed Moderation. May 2000.2235. Priorities in EU Road Safety. June 2000. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Brisel. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. 63/80. Beyond Traffic Safety. “Sluæbeni list SFRJ”. Gadget. April 1999. Legal Measures and Enforcement. Literatura Rothe. Contract No RO-97-sc. Contract Nº: RO-98-RS. Code of Good Practice. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. “Sluæbeni glasnik RS”.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja.3047. Budimpeãta.3047. WP 5 Contract No RO-97-sc. Project funded by European Commission under the transport. maj 2000. nastalim druãtvenim promenama. 1997. Legal Measures and Enforcement. 15/84. propisa o metroloãkim uslovima i sl. Final Report. COM(2000) 125 final. 1998. 2000. New Brunswick and London. Project funded by European Commission under the transport. Serock (Poland). National Strategic Road Safety Plans. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. Commission of the European Communities. 50/88.). Deliverable 5. Transaction Publishers. Gadget WP 5. RTD programme of the 4th framework programme. April 1999. 17/74. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. RTD programme of the 4th framework programme. The “Escape” Project. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. maj 1996. PRI. P. Working paper 4 (WP3). br. European Transport Safety Council. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. razvojem automobilske industrije. Project funded by European Commission under the transport. 163 5. br. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Contract Nº: RO-98-RS. 2235. Project funded by European Commission under the transport. 1994. 53/ 82. RTD programme of the 4th framework programme. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. A Strategic Road Safety Plan for European Union.21/90. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. December 1998. RTD programme of the 4th framework programme.

Final Report. 5 164 . broj 6/1978. decembar 1998. 8.Lipovac. Convention on Road Traffic. Oslo – Kopenhagen. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. 1996. novembra 1968. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). Road Traffic Safety Handbook. maja 1977. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. P. a stupila na snagu 21. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.

2. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.6.7. Prañenje saobrañajnih nezgoda .5. Teorije saobrañajnih nezgoda 6. Pojam saobrañajne nezgode 6.3.1.4. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.6. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.

a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. prostorne raspodele nezgoda. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja.). meteoroloãki uslovi. Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. svojstvo u saobrañaju. vremenske raspodele nezgoda.1. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. bez dubljeg izuåavanja uzroka. odnosno koji su izazvali nezgodu. na konkretnom mestu. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. vrsta i lokacija povreda i sl. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .) itd. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. obaranje peãaka. tip. registraciona oznaka i sl. udar u prepreku na putu. Ne meri se karakter. trenda u razvoju pojave. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. mesto nezgode. Na primer. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. tj. broja i strukture nastradalih. silazak sa puta itd. otklanjanje izvora opasnosti. Na osno167 6. Fenomenologija je nauka o pojavama. marka. starost.). Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). starost. tip nezgode (åeoni sudar. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. Ne izuåavaju se.6. vreme nezgode. obeleæja vozila (vrsta. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

6. Meœutim. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. Dakle. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. Na osnovu testiranja vozaåa. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste. Dakle. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. pa i saobrañajnim nezgodama.3. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. sklon je i svakoj drugoj. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. a – intenzitet nezgoda. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. pa i ideju o zarazi.5. Dakle. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. Naime. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja.5. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. ako znamo svojstva liånosti. 6. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. e – osnova prirodnog logaritma. Meœutim. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. Dakle.5. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Teorija zaraze Meœutim. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama.6. a na osnovu toga i 175 6. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. prema teoriji zaraze. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima.2. Konaåno. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama.

Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. S druge strane. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. 176 .6. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama. unapred. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama.4. 6 6. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. pre prve nezgode. ali je bezbedan u drugim uslovima. nisu uåestvovali u nezgodama. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. P. ali i od vremenskih. Na primer. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. Prema teoriji oæiljaka. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli).5. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. a poslodavac to nije uvaæio. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. Prema spell teoriji. ni posle duæeg perioda. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. 6. a to je teorija oæiljaka.Lipovac. a oni.

Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. broj putovanja. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . i indirektne procene izloæenosti (npr. potroãnja goriva). Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. zatim kod nezgoda. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. broj konflikata. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja.6. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Ni jedan nije potpun. broj preœenih vozilo kilometara. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. Vremenom (posle nekoliko procena). Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). broj åasova provedenih u saobrañaju. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti.6. Ipak. Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. treba ih procenjivati. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. da bi mogli da shvatimo. Svaki ima svoje prednosti i mane. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. greãke ñe se smanjivati. rizik od nezgode i posledice nezgode. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). broj registrovanih vozila.6. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. manje od 0.1. Obiåno se prati broj nezgoda. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati.

Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice .1 pog/100 mil.2. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda).1 pog/100. = 60. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje. P. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. . Dinamiåki rizik (broj pog.000 km/god * 1. Na osnovu ovakvog pristupa.ooo km =660 pog/god.ooo.Lipovac. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. problem bezbednosti saobrañaja (npr. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.000. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti.000.

niskim rastinjem pored puta itd. Naime. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. . prañenjem novih vozaåa. 2. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. ali su oskudni podaci o izloæenosti. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. Na primer. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima.2. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. sistemom kazni. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. Pri projektovanju kontramera. Meœutim.6. boljom primenom zakona. boljim zakonima. boljom konstrukcijom vozila. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. 3) transportni (infrastruktura).). strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. sa noñnog na dnevni saobrañaj. opreme. uklanjanjem barijera pored puteva. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. ali i projektovanje kontramera. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). edukacijom dece. 3. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd.6. zaãtitnih kaciga. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. vremenske prilike).6. efikasno transportovanje povreœenih. kursevima defanzivne voænje itd.). ugradnjom vazduãnih jastuka i dr.

6. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. kada i ko ñe izazvati nezgodu. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Meœutim. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. ergonomija. Meœutim. 180 6 . To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. u skladu sa stanjem vozila. sociologija. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. te da na osnovu tog ponaãanja.6. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. biomehanika. Meœutim. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. P. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. medicina. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. koje je åesto veoma teãko.3. pa ih je teãko interpretirati. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. fizika itd. ali su mnogo vaæniji. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama.Lipovac. pa i nemoguñe izvesti. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti.

Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. Na primer. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. kao ãto su veliåina. povrãina kolovoza. 2 AIS . prihvatanju ili kontrolisanju rizika.). Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja.6. raskrsnice.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. gustina saobrañaja i sl.4. povrãina. a posebno materijalne posledice. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. homogenost. povrede i pogibije lica. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. S druge strane.6. koånice. ãirina. Vozilo (npr. prepreke itd. distribucija praznina).). postojanje trotoara. brzina i distribucija brzine. 181 6. stabilnost). raspodela brzina. njegova veliåina. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. rad koånica.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. ponaãanju i veãtini. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. stabilnost. troãkovi rehabilitacije. 6. administrativni troãkovi itd.6. materijalne ãtete. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. Precizno gledano. put (geometrija puta. ljudski troãkovi. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju.

starost. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. Accident analysis and prevention. odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica).1993. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. Nenj York.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. P. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva.Lipovac. p. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). 25. U ekonomskom smislu. 182 . – zdravstveni problem. kaciga i sl.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . – ekonomski problem itd. obilaæenje. skretanje itd.4 – skrañena skala povreda (AIS). Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda.C. voænja unazad. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja.). J. – zbir ozbiljnosti povrede (ISS).). ozbiljne povrede nastaju u treñoj. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). 4 ICD .765-772. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). Vol. – gubitke i 3 Guria. No 6. stanje pored puta.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). model i tip motornog vozila..International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. 5 ISS . 6 IIS . The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). ali ne i ozbiljnost povrede.

lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. nezgode u preticanju. a zatim obaranje peãaka. To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. – starost povreœenih lica itd. Nisu svi oni jednako znaåajni.).8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. 9 European Transport Safety Council. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Transport Safety Performance Indicators. – masa vozila.6.6. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. a biciklisti su najugroæeniji). – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. 1994. 6. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). Brussels 2001. Commission of the European Communities.). Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. – vrsta puta (autoput.5. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. EC Transport Research. obaranje bicikla i motocikla itd. troãkovi rehabilitacije. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. peãaci su ugroæeniji od putnika. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. nasipi. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede.6. 183 6. Luxembourg. – brzine uåesnika u nezgodi. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. useci i sl. administrativni troãkovi. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. Directorate-General XIII.

ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. lakãe projektuju efektivne kontramere. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. 6 184 Slika 6. protokoli merenja i sl. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. kao i da ih objavljuju. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. – indikatori koji se odnose na vozila.3. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. .). Dræave koje su ovo zapoåele. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. P.Lipovac. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. veliåina i vreme uzimanja uzorka. – indikatori koji se odnose na puteve. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica.

185 6. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. periodi odreœivanja.).6. ako je potrebno. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. kategorija puteva. ako je potrebno.1. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. deåjim zaãtitnim sistemima. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. . Transport Safety Performance Indicators. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. kao i sa ciljevima politike. itd. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju.6. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. kada je reå o: vozaåima. 10 European Transport Safety Council. Brussels 2001.

jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. dobija se vreme zakone stizanja. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. Hitne sluæbe. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. Po definiciji. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. kao komponente politike bezbednosti puteva. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe.Lipovac. P. Naravno. posebno kvalifikovani lekari. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. ne samo kada je u pitanju drumski transport. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. . ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. kada su u pitanju teãke povrede. meœunarodna poreœenja nisu smislena. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno.

proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. u poreœenju sa 1994. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. godine. Tabela 6. 1998.6. godinu. zaãtitnih kaciga.6. Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994.2. 1999) Cilj za 2000. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”).

godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. najsveobuhvatnije i najpreciznije.7. Naime. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl.). ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena.Lipovac. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. Mada su policijske evidencije jedinstvene. u poreœenju situacijom u 1994. 6. veliåina materijalne ãtete i sl. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. ne postoji 188 6 . sa 1994. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. godinu. godine. okolnosti. P. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana.

L. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. Paris: Onser. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. niti jednostavan pristup ovoj bazi. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. Evans. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. evaluation of local safety measures. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. Evaluation 85. koji prati odgovarajuña dokumentacija. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. A proposal for the stadarization of road accident reports.6. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. Traffic safety and the driver (Page 154-155). osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. Van Nostrand Reinhold. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. New York. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. L (1985). ove evidencije nisu usaglaãene. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. a posebno nezgode sa nastradalim licima. niti standardizovane. L (1991).7. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. i Negri. . ne postoji jedinstvena baza podataka. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). 189 6. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). ne postoje standardi evidentiranja u sudovima.

Eds. NJ (1957). (1973). Procena oåekivanog broja nesreña. Guria. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama.765-772. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). VTI izveãtaj broj 390 A. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. i Nilsson.Lipovac. Durholt. An introduction to probability theory and its applications. 2-11 Rothengather. Seminar. E (1988). Drugo izdanje. R. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. Hyden. A. EC Transport Research. New York. 45-48. Rice. F. Marcel Dekker. Finska. C (1987). Accident analysis an prevention. Institut za sigurnost na autoputu. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Michaels. E (1986). H. Luxembourg. van Gorkum. Vol. R. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST.. 1996/09 Nicholson. Hornstein. Stein. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. T. Commission of the European Communities. Bulletin 70. (1987). Road user behavior: Theory and research. Lund institut tehnologije. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. P. The extent and some implications of incomplete accident reporting. Assen.. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Directorate-General XIII. A (1995). EIB. i Yiik Diew Wong (1993). H.L. Haght. Septembar 1995. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva.1993. A. 190 . Vol 5.S. Tassaux-Becker (1993). H. J. OECD/IRTAD (1995). S i Jones. Putni saobrañaj. Accident analysis and prevention. D. I. i M. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. Hautzinger. S (1990). Helsinki. Volume I Çiley.W Knuiman (1994). J. Harris. and Bruin. p. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. 25. Duxbury Press. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Tehnika saobrañajnih konflikata. Karr. Hauer. G (1994). Belmond. Hakkert A. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Drugo izdanje. Thulin. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. Analiza nesreña i prevencija 18(1). No 6. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. Matematiåke statistike i analize podataka. Induced Exposure.11-13.C. Jednogodiãnje istraæivanje.M (1966). rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi.12 strn. H. OECD. Izloæenost. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji.S i Hauer. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka.. P. New York. 1994. F (1991). A. Paris. Rosman.1994.

8. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.5. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7.2. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7.1.3.4. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.7.6.7.

a to su struåni poslovi na uviœaju.. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. 7. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. Prema ovom pristupu. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. i Banoviñ B. str. da se temelji na åulnom opaæanju. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. 321-336..1. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne.1. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja. 193 7. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. Beo- grad. Meœutim. Bezbednost 3. uviœaj predstavlja istraænu. Æarkoviñ M. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela.1. M. Lipovac K. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. 1996. ali ima i eksplicitnih definicija. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju.1. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA ... Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja.2. Prilog definisanju pojma uviœaja. 7.7.

samo istraæna.2 Zakonom o upravnom postupku. Formalno pravno.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. Dakle.4. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. KZ). veñ su prekrãaji. uz pomoñ razliåitih pomagala). – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode. Dakle. ). Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. tragovi (trag koåenja i sl. Zakoniku o kriviånom postupku. samo kriminalistiåka. Prema ovom. savremenom pristupu. 7. 194 . 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo.3. alkoholisanost vozaåa i sl. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). 3 Ålan 238. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa.). meteoroloãke prilike. samo saobrañajna itd.1. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. P. veñ moæe biti i posredno. Zakonom o prekrãajima. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. 7.).1. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. vremena. pre formalnog pokretanja postupka. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. ZKP.Lipovac. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. opaæaju. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. koje je protivpravno i koje je skrivljeno. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti.

uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. iako zna da vozaå zbog umora. 1. st. st. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. stav 3. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. kazniñe se zatvorom do tri godine. 290. i 2. 1. (4) Ako je usled dela iz ål. (2) Ako je usled dela iz ål. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. st.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. 1.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. (2) Ako je delo iz stava 1. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. i 2. (ålan 297. (3) Ako je usled dela iz ål.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. 289. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. st. (5) U sluåajevima iz st. stav 2. i 2. 291. (2) Kaznom iz stava 1. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. i 295. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. (3) Ako je delo iz st. (ålan 290. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. 289. sredstava. i 295. ovog ålana uåinjeno iz nehata. stav 3. 290. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. i 2. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. stav 2. i 2.1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. i 295. KZ) 195 7. stav 3. stav 3. kazniñe se zatvorom do tri godine. – piratstvo. i 295. (ålan 289. brodski. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. – otmica vazduhoplova. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. st. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. ovog ålana uåinjeno iz nehata. 289. 291. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. stav 2. (ålan 296. i 2. 1. i 2. st. trolejbuski. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .7. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 291. 1.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. stav 1. (ålan 295. tramvajski. (3) Ako je delo iz stava 1. 290. 291. stav 1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. 289. do 4. ovog ålana uåinjeno iz nehata.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. 1. davanjem pogreãnih znakova ili signala. stav 3. 1. 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. 290. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. broda i drugog prevoznog sredstva.

Ålan 110.Lipovac. Ålan 111.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. br. “Sluæbeni glasnik RS”. ovlaãñena lica. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke.. po potrebi. 70/2001. br. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. prvenstveno. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta.. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. peãak. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. “Sluæbeni glasnik RS”. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. 58/2004) 11 “. po pravilu. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. br. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. teãke telesne povrede ili smrt lica. preduzeti i pronalaæenje. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110).. P. 68/2002. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. Sa druge strane. po potrebi. koje ñe.) ili su nastale lake telesne povrede. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. put. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. br.. preduzeti i pronalaæenje. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. saobrañajna nezgoda itd.000 dinara (01. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. u ålanu 10. savezni ZoOBS se odnosi. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. izvrãiti potrebna merenja i snimanja.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. u posebnom poglavlju. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. saobrañajne ili druge struke. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. uåesnik u saobrañaju. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. vozaå. Ålan 112. 196 . 58/2004). 68/2002. 70/2001. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. januar 2006. ponovo izvesti pojedini dokazi. Dakle. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. koje ñe. po potrebi. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. saobrañajne ili druge struke. posebno izvrãiti sa svakim od njih.

.7. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana nije prisutan vlasnik. 197 7. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. Ålan 153. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola.. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno. 2.. Ålan 159. Ålan 154. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. zdravstveno preduzeñe.. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. Ålan 155. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. i 3. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova.. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. dok se ne izvrãi uviœaj. Ålan 158. Ålan 156. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi.13 13 “. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. U sluåajevima iz st. prisutni vozaå. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. Ålan 157. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. V. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. duæan je da odsutnom vlasniku.1. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi.

ovog ålana. 44/89. duæan je da: 1. 18 Ålan 156. predviœen je u Zakonu o prekrãajima.. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak.. 44/89). “Sluæbeni glasnik SRS”.. br. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. (ZoOBS.. 50/88. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. 28/91 .. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. P.. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. teret. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. . prekrãajni postupak. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. 53/82. teret. “Sluæbeni glasnik SRS”. sistem sankcija. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti.. ålan 156). “Sluæbeni list SFRJ”. ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. 19 “ . odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. Ako vozaå ili vlasnik. III. br..Lipovac. “Sluæbeni glasnik SRS”.br. ovog ålana. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja.. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija.. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu.. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. izvrãiñe se uviœaj. Zakona o prekrãajima.19 Ålan 160.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. (ålan 209. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. vozaå ili vlasnik.. 7 198 . br. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. 11/91 .. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo.

nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. duæan je da odsutnom vlasniku.”. pronalasku uåinioca. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1.” (Zakon o policiji.. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. Ålan 73. dostavÿa najkasnije do 15. Ako uåesnik iz stava 1. 3. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda.. januara tekuñe godine za proteklu godinu. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. Ålan 75. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva.2.000 dinara. ovog ålana. 20 “. odnosno korisniku drugog vozila. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. ovog ålana. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. duæni su da: 1. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. da se ne meça staçe na mestu nezgode. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. Ålan 74. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. . uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice.. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. prikupljanja obaveãtenja itd. ovog ålana nije prisutan vlasnik. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. pronalaska uåinioca.. prisutni vozaå.20 7. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ålan 72. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete..2. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. ålan 65). 2.. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. 199 7. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. prekrãajem ili dogaœajem. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera.7. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. registraciji. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva.

A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa.1. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. pa i ãire zajednice. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. Naime. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. Ipak. P. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). u æivotu njegove porodice. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. Sa druge strane. 7. O nezgodi odluåuje sud.2. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. Sud ñe. (ãto pre) ode na lice mesta. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim.21 åini sudski proces neefikasnim. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. a nekad i pogreãnim. polazeñi od uviœajne dokumentacije. Svako izolovano posmatranje uviœaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. Dakle. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode.Lipovac. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. 200 . uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu.

ali i metode vrãenja uviœaja. 201 7. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. saobrañajno-tehniåki veãtak. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. imamo moguñnost i da ih reãimo.7. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode).3. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). odnosno sudija. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. U suprotnom. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. – specifiånosti izvrãioca. 2001. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda.2.2. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. Society's Duty.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera.3. U tom smislu su razvijene metode analize. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . European Transport Safety Council. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. 7. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. – obimu posledica. po pravilu.

P. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. 202 .Lipovac. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. U suprotnom. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. oni ñe. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. zaobiñi da kaæu istinu. reñi neistinu ili. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja.23 niti su struåni. åulnim opaæanjem. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. po pravilu. po pravilu. izlazi uviœajna ekipa. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. nisu kriminalci. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. veñ poãteni graœani. pogreãne procene brzina. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. Kad se otkriju ovi uåesnici. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. Naime. odreœivanje mesta sudara. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. po pravilu. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. uåesnici u saobrañaju. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. uåesnici saobrañajnih nezgoda. bar. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). prostorno-vremenska analiza. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. Meœutim. pogreãne procene rastojanja itd. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd).

steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. niti je bio na uviœaju.4. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. 25 Dakle. – merenje konkretne preglednosti i sl. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). propise u bezbednosti saobrañaja. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa.7. kod kraœa. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. saobrañajnu psihologiju. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. Naime. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. – merenje konkretne vidljivosti.25 7. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena).) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. a radi kasnije analize. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda.4. pronevera i sl. 203 . a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. Naime. Nabrojane specifiånosti.). – vanredni tehniåki pregled vozila. – izuzimanje sijalica. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci.

Konaåno. 204 . Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. P. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. maj 1991. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja..Lipovac.26 26 Lipovac. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. Sa druge strane. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. o uåesnicima i sl. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. 3) skicu lica mesta. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe.5. 2) metod fotografisanja i videosnimanja.). Zagreb. Ovde se javlja niz problema. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. K. tako da fiksira sve ãto je vaæno. Naime. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). 7. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod.

opisni i zavrãni. elemente krivina. podatke o povredama uåesnika u nezgodi.uåesnicima nezgode. naœena vozila. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. mulaæiranje itd. podatke o vozilima . o mestu i vremenu. organu i uviœajnoj ekipi.). o meteoroloãkim prilikama. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. raspored tragova i predmeta. o svedocima. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja.). prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. naåinu obezbeœenja lica mesta. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. o radnjama na uviœaju. lica. 205 7. a posebno oãteñenja vozila.7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . meteoroloãkim prilikama. poloæaj. jer se jedino pominje u zakonu.5.5. o uåesnicima. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). geometriju raskrsnice. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. o radnjama pre i posle uviœaja. a posebno: opãti izgled lica mesta. skiciranje.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. sluæbenih beleãki. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. o sastavu uviœajne ekipe itd. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. ime. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. izuzimanje. preduzete radnje na uviœaju itd. Verbalni metod ima niz prednosti. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. dimenzije i druga vaæna obeleæja). jer se jedini pominje u Zakonu. raznih izveãtaja i sl.1. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. dat nalog za obdukciju leãa i sl. izgled saobrañajne povrãine.). podatke o putu i vremenu. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7.

7. i to: – vrstu i izgled traga. Meœutim. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. imajuñi u vidu ukupne ãtete. bliæi izgled lica mesta. Pri pisanju zapisnika o uviœaju.2. fotografisanje ima i niz nedostataka. meœusobnog poloæaja tragova. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. izgled predmeta i tragova nezgode. Meœutim. geometrije saobrañajnice i sl. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. nepravilnih tragova i predmeta i sl. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. – poreklo i naåin nastanka traga. tj. Naime. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. posle izuzimanja. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja.Lipovac. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. obuåena lica i vreme). najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Fotografija je sveobuhvatna. opãteg izgleda lica mesta. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Fotografisanje je. 206 7 . posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode.5. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. P. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). – poloæaj traga. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. a posebno troãkove sudskog procesa.

fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. u vreme uviœaja. 7. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode.5. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. a nedostatke prevaziñi. Zbog nabrojanih prednosti. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. po pravilu. slobodoruåni. i to onako KAKO JE MERENO. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. Skice se. a) SKICA je jednostavan. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. – razdvaja vaæno od nevaænog. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. Ova. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara.7. a ne moæe se objaãnjavati niåim. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. predmeta i saobrañajne povrãine. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu.5. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. loã crteæ. åesto. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. 207 7.3. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti.

ne prikazuje izgled lica mesta. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. – skica nekad nije univerzalna. uz pomoñ pribora za crtanje. tuæiocima.). strankama i sl. koje su vaæne za analizu nezgode. – nije verna. jer se crta slobodoruåno. ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. 208 . – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta.4.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. tako da ne optereñuju crteæ. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). 7. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog.5. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. ãto sudovi posebno cene.32 – zbog poãtovanja razmere. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. izgled kolovoza i sl. izgled oãteñenja vozila. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). P.30 Dakle. Ovi crteæi se rade u prostorijama.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. Ovakav crteæ ima velike prednosti. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). advokatima. tj. Meœutim. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane.Lipovac.

izdvoje. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. Meœutim.5.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). 7. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. po pravilu. tj. dobrom organizacijom. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. Kada se izuzme neki predmet. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. – ovi crteæi se crtaju posredno. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. time su. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda.5. – na crteæu nije sve kotirano. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode.5. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade.7. spakuju i saåuvaju. 209 7. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu.

izuzet predmet se. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove.). tj. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. Naime.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. odnosno pneumatika. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. kao ostali elementi dokumentacije. klizanja. – preko armature izliva se drugi. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. – napravi se æitka gipsana kasa. P. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga.). Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. granåice. ljuspice boje i sl. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. æica i sl. Naime. grudvice zemlje i sl. oãteñenja kolovoza i sl. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. tragovi krvi. koåioni cilindar. pneumatik. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. Konaåno. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. otpali delovi sa vozila (komad migavca. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. jer su fiksirani na kolovozu. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe.Lipovac.). delovi odeñe i obuñe peãaka. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). deblji sloj gipsane kaãe. komadi razbijenog stakla. tahograf i sl.). sklopovi vozila (farovi. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. spona.) itd. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. po pravilu. oãteñenja objekata. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. voænje.

7. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. 211 7. po oåiglednosti. prisustvom svedoka. odnosno objektivno utvrœene stvari. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. tj. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. Dakle. u rastopljenom asfaltu. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. Meœutim. Konaåno. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira.6.6. menja se njihov tretman. To je preduslov da sud. u pesku i sl. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica.). valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). Sa druge strane. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. 34 Naæalost. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice.6. Ako se ipak. trag voænje u snegu.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. 7.1. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. dobijaju teæinu åinjenica. u blatu.

P. neznanjem ili nesavesnim radom. ukoliko nije drugaåije naglaãeno. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. u zapisniku. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta.6. situacioni plan i dr. uzroånik nezgode itd. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. ista orijentirna i fiksirna taåka. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). a bez obrazloæenja ovakvih stavova. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). veãtak i dr. 212 . Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. ista orijentirna prava itd. prihvataju kao åinjenice. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. 35 Na 7 primer.Lipovac. naåin kretanja pre nezgode. fotodokumentacija. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta.2. 7.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici).) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku.

zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. Naæalost. Sliåno je i ako u. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. obim i sadræaj zapisnika. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. u praksi. razmeru i sadræaj situacionog plana. trajanje uviœaja. Na primer. broj potrebnih fotografija. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. Sa druge strane. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. jer se to oåekuje od zapisnika.3. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . vrstu i broj ostalih priloga itd. ako u dokumentaciji nema skice. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. makar jednom elementu dokumentacije. 213 7. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. nema podataka o putu i vremenu. 7. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. Zato je. ako u njemu nema podataka o uåesnicima.7.6.7. Primera radi. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe.7. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. u praksi. odreœivati sastav uviœajne ekipe.

). osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. skicu. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. fotografiãe. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. Uviœaje vrãi istraæni sudija. postupi po zahtevu oãteñene stranke. crta skicu lica mesta i sl. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. po pravilu. Osiguranja ñe. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. skicira.Lipovac. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. vrãi uviœaj. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. odnosno obaveãtenja o nezgodi. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. a fotografije da se rade naknadno. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. fotodokumentaciju. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. analizira i obraœuje tragove itd. u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. 214 . Ako je obaveãten o nezgodi. P. izraœuje situacioni plan lica mesta. Meœutim. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. (3) Konaåno. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju.). Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. ne radi. OUP-a evidentira podatke. Naæalost. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). Fotodokumentacija se. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Sa razvojem digitalne fotografije. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. situacioni plan i ostale priloge). a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju.

a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. 7. redovno rade negativi. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. Izuzetno. tj.7.39 Na primer. Naprotiv.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. kompletiranja uviœajne dokumentacije. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 215 7. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. moæe se prihvatiti da se. ako se fotografisanje izostavlja. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. “zbog cene”. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. Naime. baã zbog ove “uãtede”. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. zbog cene i nepraktiånosti postupka. Treba imati na umu to da. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. u taåno odreœenim situacijama. Naæalost. Na primer.8. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). Sa druge strane. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja.8.

Mitroviñ. Medicinska kriminalistika. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Zemun. 1986. 1998. Beograd. III deo. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Polje. Beograd. Saobrañajni fakultet. H. i Banoviñ B. K.. 2001 (364 p). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Evenston. Maksimoviñ. Rivers.. Nicholas S. 1981. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. R. i Lindenmann H. M. Literatura Aranœeloviñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2000 (208 p). Zemun. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. Rivers. Primenjena kriminalistiåka tehnika. i Todoriñ U. Traffic Accident Investigators’ Manual. Viãa ãkola unutraãnjih poslova... V. Michigan. Privredna ãtampa. 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Saobrañajna kriminalistika. 1981. Ãkuliñ. Zemun. 1991. Lipovac. R. Beograd. Bezbednost drumskog saobrañaja. Savremena administracija. K. 1994. 1997. International Congress. R. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. Zemun. OEBS. 216 7 . Zemun. Dragaå. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. M.. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. S. Kippenheim. Smith. Beograd. Baker. Lipovac K. Maksimoviñ. Prilog definisanju pojma uviœaja. i Aranœeloviñ M. Osnovni kurs za policajce. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Burg.W. Beograd. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. P. Lipovac. P. 2003. Zemun. 1996. Charles C... Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Gorkiñ. Lipovac... Level 3. Brisel. Æarkoviñ M.. Thomas. Burg. Thomas. 1996. Verlag Information Ambs Gmbh. Beograd.. Publisher. Kriminalistiåka tehnika... Kippenheim. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Tumbas. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. 1994. Vujaniñ M.. p321-336. 1996. Bezbednost 3. Transport Research Apas.. (312 p).. i Rau H. Road Transport VII – 33.. i dr. Beograd. Kriminalistiåka tehnika. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Gregory C... K.. Policijska akademija. 1963. 1995.W. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu). Illinois. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Rolly Kinney J.. 1990. V. 2000. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Vodineliñ. S.. (262 p). R. Unfallversuche. R. H. Detroit. M. Society of Automotive Engineers.Lipovac..

4.2. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.8. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.5.1. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.3.

a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). 219 8. promene æivotnih ciljeva itd. na lica i æivotinje (povrede. promena poloæaja i druge promene na vozilu). promene na odeñi i obuñi.). Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. i to: naåinom nastanka.). na put i putne objekte (promena poloæaja. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. tragovi zanoãenja.8. Konaåno. nastaju vrlo razliåite promene. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. objekta. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. promena ponaãanja. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja.). Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. Naime. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. promene raspoloæenja itd. tragovi koåenja. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. klizanja itd. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova.1. za potrebe jednog kursa o uviœajima. Dakle. u naãoj praksi je prisutna jedna. u najopãtijem smislu. povrede.

8. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. Vrsta. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. karakteristike tragova. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno.Lipovac. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. veñ se oni meœusobno prepliñu. U tom sluåaju imamo 8 220 . åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). Tek kada se. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. imaju razliåit znaåaj.1. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. poloæaj. 8. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. Na primer. intenzitet. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi.2. Ipak ñemo na ovom mestu. Znaåaj traga je veñi. P. na osnovu analize tragova. obrada tragova na licu mesta. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. tj.2. Razliåiti tragovi. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. oblik. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. uslovno. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. Dakle. u razliåitim situacijama. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. analiza tragova.

Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. 8. Eliminacija je proces u toku koga. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. åiji je cilj da se. vlakana i sliåno. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). – delovi odeñe. smerovi kretanja. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. primenom proverenih nauånih metoda. niti od teretnih vozila. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. 1 Na primer. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima.2. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. usporenja vozila.2. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. pravci kretanja. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike.8. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila.00 cm. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. elementi prostorno-vremenske analize itd. obuñe. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode.). Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi.2. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. Sa druge strane. 221 8. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). komad ukrasne lajsne. mesto sudara. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. Meœutim.

kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. U supotnom. 8. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. u nekim situacijama. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. Ako nije bilo registrova- 8 222 . ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). Ma kako. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). Naime. P. Ma koliko on bio vaæan. Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih.3. Kad otkrijemo uåinioca. a zanemarimo saobrañajni znaåaj. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost.1. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih.3. – oãteñenja vozila. tj. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. Naime. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. 8. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih).Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. a pravi krivci nekaænjeni.

povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . niti rekonstruisati.3.3. Oãteñenja vozila. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. prema veliåini. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. Ovde se. otpale materijale i delove. naæalost. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. Makrotragovi su dovoljne veliåine. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. 8. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. pre svega. Pored ovog procesnog znaåaja. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. a veoma su vaæni za analizu nezgode. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo.3.2. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. U praksi se. 223 8. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. u sluåaju potrebe. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. 8. nezgoda se tretira kao prekrãaj.3. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. tako da se mogu uoåiti golim okom. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. misli na tragove kretanja vozila. Meœutim. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj.8.

predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd.3. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode.3. a posebno rukovodioci uviœaja.5. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. kod obaranja peãaka. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). a tragovi na vozilima. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. 8 224 . Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. P. nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. 8. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. razlikujemo: – tragove na kolovozu. 8.Lipovac. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze.4. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara... bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. – tragove na povrãinama van kolovoza. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. Na primer. Naime. Ålanovi uviœajne ekipe. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. oãteñenja prednje åeone maske vozila. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. oãteñenja vetrobranskog stakla.

U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. – u vozilu.. õemper. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. povrede glave i åela od ogledala. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. – na suvozaåu: povrede ruku.8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. prelomi kostiju ruku. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. “gasa” ili spojnice.. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd.). majicu i sl. oãteñenja. pocepane pantalone u predelu potkolenice.). na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. u predelu butne kosti i karlice. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa..) itd. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. prelomi lobanje itd. ruåica vrata. kruæni krvni podliv od volana.3. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. nasloni za ruke i sl. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. krvni podlivi i prelomi rebara. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. 225 8. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala.. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. butne kosti i karlice. . – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa.. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl.

– linijske tragove (pravolinijske. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. na licu: – nañi sve tragove. a koji bi morali ostati. a kasnije i u sudskom postupku. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja.Lipovac. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. krivolinijske i kombinovane). Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove.6.3. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. – koncentrisane tragove. 8. P. a nalaze se na licu mesta. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). Najåeãñe su ovo 8 226 . ako je ova verzija taåna. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove.

4. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. Kada se shvati saobrañajna situacija. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. akumulator itd. prvi korak u njihovoj obradi. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. 227 8.4. Meœutim. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda.8. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. a posebno rukovodilac uviœaja. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao.). Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. torba koja je ispala peãaku. 8. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. Ostali ålanovi ekipe. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi.4. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila.1. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). tj. prvenstveno. na prvi pogled. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. Meœutim. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme.

isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. 8.2. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja.4. Shvatajuñi izjave. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. Na primer. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. trag se mulaæira itd. promene ili uniãtavanja. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). P. pa i saobrañajne nezgode. ne daju niãta novo. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. Meœutim. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. Konaåno. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Naime. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. niti su pouzdaniji. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova.Lipovac. Naime. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 .

pa i obezbeœenja tragova.4. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. “stop-policija” i sl. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. rampama i drugim preprekama.8.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa... za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. kupama. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. od poæara i sl. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). . papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode.. parkiranjem sluæbenog vozila itd. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). Meœutim. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. (ålan 148. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja .). uåesnici nezgode i sl. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. Naime. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode). uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. U nekim sluåajevima. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode . Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. 229 8..) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. njih bi trebalo markirati pre pomeranja. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali.

P. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu.).). 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. 8. ciglom.).3. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). ako ga ne markiramo. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. odnose se povreœena lica.Lipovac. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 .4. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. U zavisnosti od konkretnih uslova. rasuti zemlja. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. poloæaj tragova stakla. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). crepom. ako ih nismo markirali i sl.). åesto se pomeraju vozila. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati).

. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno... one prate pravac pruæanja linijskih tragova. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. oãteñenja predmeta. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). 1d. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. Pri markiranju poloæaja predmeta.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A.4. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. 8.. Tako se mogu markirati povrede lica. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga.. pa se one i analiziraju.. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. 3. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. nego onim koje oni odrede na fotografijama. B C.. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. Tragovi na licima. markirati tragove.). odnosno oblik zone traga. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . onda se markirna linija prekida. zemljanim. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).4. A1. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. 231 8. Dakle. a. Ako se markiranje vrãi na licu mesta. . .). markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu.. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. . Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. .4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). b c. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. – slovne (alfabetske) oznake (A.2. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. leãevima.4. tragova stakla i sliåno. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija).8. odnosno detalji na ovim tragovima.

po pravilu. vaæna oãteñenja vozila. 3) oznaåe se linijski tragovi. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi.Lipovac. Oznaåavanje tragova se. tragovi na objektima i sliåno). Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. oznaåavaju na licu mesta. 8 232 . Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. tako da se dobro vide na fotografijama. vrãi pre fotografisanja. P. Obiåno se. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. crepom i sl. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. on se moæe oznaåiti na fotografijama. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. moæe se prvo napraviti snimak tragova. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije.). poloæaj svedoka i sl. poloæaj vozila pre pomeranja. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. Izuzetno.). po pravilu. plastike i sliånih materijala. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake).

– oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. Dakle. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. plan). Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. 8. Na primer. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja.4. a u drugim se ne navode (zapisnik). a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. ucrtati. snimiti (fotografisati izgled traga. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . po potrebi. – fotografisanje i videosnimanje.8. u vezi oznaåavanja. odnosno detalja na njemu). – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno.5. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje).4. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. 233 8. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. U zavisnosti od znaåaja traga. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke.

postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. Pored toga znaåaj nekih tragova.5. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). 8. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. tahografski zapis itd). najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama.5. Meœutim.). – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. 8 234 . ako nisu forsirano koåeni.Lipovac. tj. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade. oãteñenja vozila. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. niti ekstremno ubrzavani. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. c) tragovi zanoãenja. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. b) tragovi koåenja. tj. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. svakako.1. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. P. Da bi se ovo moglo struåno uraditi. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. promene na tragu nastale pri sudaru.

Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. – markirati trag. 235 8. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. – fotografisati trag. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. po snegu. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. povaljana trava i sl.) predstavlja trag voænje. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu.8. i to. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. po rastopljenom asfaltu. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. Ova promena na povrãini podloge (utisak.2. mulaæirati trag. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku.. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. pre svega. niti je ekstremno ubrzavano). – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. Na Slici 8.1. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. a na Slici 8. – oznaåiti trag voæçe.5. – izmeriti trag. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. Meœutim. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. – skicirati trag. . Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl.

Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.1. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. K. P. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. 2000. Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. 72. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.. str. 8 236 .5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu.Lipovac. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). Beograd.

. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0).5 sekundi.5. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno.25 sekundi. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). Dakle. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu.. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). . Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1).7 sekundi. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. koåi i sliåno). obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. – optereñenosti vozila. – staça kolovoznog zastora itd. tj. 237 8. Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). Meœutim. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. vozaåi pod uticajem droga i lekova.5 do 1. Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). bo (m/h2). Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk).3 do 0. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema.2 sekunde.15 do 0. prenosi komandu do nogu i ruku. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). ako se vozilo kreñe na uzbrdici. ablenduje. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. – isti vozaåi bræe reaguju. – vreme odziva koåionog sistema (t2). alkoholisani vozaåi. ako je situacija opasnija i prostija. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. a kod pneumatskih koånica od 0. umorni vozaåi. Od trenutka proklizavaça. a pod dejstvom sila koåeça. skreñe.8. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka.15 do 0.

odnosno do blokiraça pneumatika. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. Pri forsiranom koåeçu. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. 8 238 .8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). optereñeçe vozila. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). ako je veña brzina vozila. ako se vozilo nastavi kretati. dolazi do proklizavaça pneumatika. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. ima izraæene spoÿaãçe ivice. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. klizav kolovoz.Lipovac. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. odnosno. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. U prvoj fazi. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. U drugoj fazi. P. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. proklizavaçe je potpuno. po pravilu. odnosno crçi tragovi na kolovozu. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. ako se mogu uoåiti. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). tj. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. proklizavaçe je maçe. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. zagreva se i topi. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. Meœutim. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. loãi pneumatici i sliåno). Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. Naime.

u procesu koåeça. pa nastavilo voæçu. . Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. Meœutim. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. 239 8. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno.8. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. a zavrãeci tragova su u istoj visini. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). Konaåno. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. 10 Kinetiåka energija se. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça).10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. Naime. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. ako vozilo nije stalo. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). pretvara u rad sila koåeça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem.5. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. – Ako je vozilo pomereno. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. onda je vozilo samo prikoåeno. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs.

Meœutim. 8 240 . a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. gde ñe se. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. nañi karakteristiåne. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. Ako nekog traga koåeça nema. 11 Ako se trag pruæa luåno. duæinu i. 12 Dakle. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj.Lipovac. P. da je slabije koåio i sliåno. detaÿe (promene) na tragu. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno. – skicirati tragove koåeça. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. – markirati tragove koåeça (po potrebi). Izuzetno. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. na licu mesta ñemo posumçati. poloæaj i veliåine tragove koåeça. a posebno one koji nastaju pri sudaru. eventualno. – legendom objasniti oznake. utvrditi i dokumentovati neispravnost.). po potrebi. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. na licu mesta se samo sumça. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. – ãirina pneumatika. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. – fotografije bi trebalo da prikaæu. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. tj. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. ãirinu traga).

58 .31 0.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6..45 5.13 1. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.05 7. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.00 3. 2000.35 5.60 3.2.25 8.5. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.8. K.95 0.29 0.13 7. 241 8. Zemun.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8. Beograd. str.14 14 Lipovac.35 1.45 7.55 5.15 6.49 6.90 1.65 4.30 5. 92.90 3.

Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. siñi ñe sa puta. Mada postoje razliåite varijante ABS. tj. anti blokirajuñi sistemi (ABS). led. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça.Lipovac. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. åak. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . onemoguñeno upravÿaçe vozilom. spreåava se potpuno proklizavaçe. voda. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. P. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. – nagle promene pravca pruæaça traga. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. tzv. tip i godinu proizvodçe vozila. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça).

– u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. 243 8. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. u krivini ili raskrsnici). za razliku od koåeça. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz.8. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. pristupamo çihovoj obradi. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). zacrçeçe i zadebÿaçe traga). Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi.5. jakog boånog vetra i sliåno. slabÿeçe. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. a posebno na tragovima voæçe. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). Naime. Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka.

ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. klizav kolovoz. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. boåni nagib kolovoza. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. ovaj detaÿ fotografisati. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika).Lipovac. sudar i sliåno.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. doãlo je do zanoãeça. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. Znaåaj tragova zanoãeça je. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. P. putaçu vozila u skretaçu. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). u nekim situacijama. a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. 8 244 . onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. opisati. a pre svega oãteñeça vozila. detaÿno obraditi tragove sudara. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). 15 Naime. kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr).

U svakom od ovih sluåajeva. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. a ako su uoåÿive one su ukoãene. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. 6) skicirati tragove zanoãeça. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. Izuzetno. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. ni na podlozi. ako je trag zanoãeça dug. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. pri klizaçu. çihovo rastojaçe je promenÿivo. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. tj. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. ne vide se celom duæinom. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke.5.8. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. u situacijama kada su sile priaçaça male. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. i to: – pri koåeçu. tj. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. Naime. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça.

– pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. P. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. na vozilu i objektu itd. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani).Lipovac. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). iviåçake. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. – ako je grebaçe posledica sudara. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. – pri snaænim sudarima vozila. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. pri sudarima vozila. tj. kad se doçi delovi vozila deformiãu. na vozilu i kolovozu. Na licu mesta se najåeãñe. 8 246 . – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. doãlo je do nekontrolisanog kretaça. objekte i sliåno. – pri pucaçu pneumatika. tj. kvalitetno fiksirati staçe podloge. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. spuãtaju i grebu po kolovozu.). onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. odnosno çihovo poreklo. pa se ne meri pojedinaåno.

oãteñeni delovi vozila. delovi ukrasnih lajsni. komadi razbijenog stakla. – pri sudaru. mesta snaænih sudara vozila.5. 8. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. poloæaj. Da bi se ova pretraga olakãala. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. Naæalost. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. 247 . veliåinu i poreklo tragova grebaça. i to: mesta prevrtaça vozila. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. – pri kretaçu posle sudara. kolovoza ili prepreke. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. mesta eksplozije pneumatika. staklo. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça.5. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. delovi spoÿçih ogledala. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima.8. mesta obaraça bicikla. a åesto. motora i sliåno. led. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. nemoguñe dokazivati naknadno. zemÿa. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. – otkriti poreklo tragova grebaça. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode.2. ÿuspice boje i gita. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. – u zapisniku detaÿno opisati izgled. sneg i sliåno. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila.

sneg i sliåno. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. od vrste sudara. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. sakriti ili uniãtiti ove tragove. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. zemÿa. Naime. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. od oblika i mase predmeta. sneg. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. Sa druge strane. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. Naime.). pre sudara. uporedo sa analizom ostalih tragova. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. 8 248 . ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. – kod nezgoda sa NN vozilom. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. Na primer.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova.Lipovac. kiãa. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. ako nisu markirani. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno. od atmosferskih prilika i sliåno. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. P. Kretanje vozila i ljudi.

Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. Konaåno. ukrasnih lajsni.5. brzine vozila u trenutku sudara. 8. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. sudarnu brzinu. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. meriñemo ih kao povrãinske tragove. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . poloæaj i veliåinu ovih tragova. Krajnji poloæaj vozila. a posebno mehanizam sudara. U tom smislu. krupniji komadi stakla fara). naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. okvira fara. 249 8. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama.8. merimo ga kao koncentrisan trag. Krajnji poloæaj vozila. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. poreklo. oblik i veliåinu predmeta). mestom sudara. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija).5. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. obavezno se vrãi. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. lica i predmeta na mesta nezgode. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. Naime.3. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. vrste sudara. trebalo bi napomenuti. Ako su dimenzije traga znaåajne. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. odnosno odgovarajuñim merenjima. Posebno je znaåajno. koje je nosio peãak ili biciklista. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. sudarnim brzinama. izgled. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). u vezi je sa mehanizmom sudara. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja.

R. Beograd. 1989. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. M.. V. Detroit. F. Burg. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije. Gregory Smith C. Beograd. V.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kippenheim.. Gavriloviñ. Rotim. Beograd. svezak 1. 1981. Savremena administracija. Zagreb. Zemun. Aranœeloviñ M. K. i Todoriñ U. P. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. 2000... 1990. 1994. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kriminalistika taktika. 2000. Grupa autora. Saobrañajni fakultet. i Aranœeloviñ M. Kippenheim.Lipovac. 1996. Sluæbeni list SFRJ. 1987. Vodineliñ. Evenston. i dr. K.. Vujaniñ M. 1963.. Kriminalistiåka tehnika. 8 250 . 1995.. ekspertize prometnih nezgoda. veãtaåenje. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Saobrañajna kriminalistika. Zemun. Tumbas. K. Privredna ãtampa. Unfallversuche. Beograd. Photogrammetry and Accident Reconstrunction.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova.. III deo. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. Verlag Information Ambs Gmbh. otkrivanje nn – Uåinilaca. i Lindenmann H. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police.. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Rolly Kinney. 1986.. Aranœelovac.. Beograd. 1981. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Policijska akademija... Lipovac. i Ristiñ Æ. 1981. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. Lipovac. Illinois. Informator. Beograd. S. International Congress. Beograd. 1994. R.. 1994. Zemun. Bezbednost drumskog saobrañaja. K. Beograd. tragovi.. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. Zagreb..... Graœevinski fakultet. Mitroviñ. i Rau H. H. Nicholas S.. Zemun. Lipovac. Åoviñ. Obrada daobrañajne nezgode. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Michigan. V. P. J. Zemun.. Krivokapiñ. Maksimoviñ. Medicinska kriminalistika. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kriminalistiåka tehnika. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. 1996.. Gorkiñ. Society of Automotive Engineers. Beograd. 1994. Dragaå. S. 1996.. uviœaj.. H. Burg. Lipovac.. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. i Æarkoviñ M.

2. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.4. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9.1. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .3. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.9.

politiåke partije i organi1 Iniñ. 1997. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi). N. privredni subjekti.. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI .9. troãkovi i gubici.2. 253 9. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. 9. prava na slobodu. M. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. U tom smislu. struåne organizacije.1. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. Bezbednost drumskog saobrañaja. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. Sad. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. FTN. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja.

ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. fakulteti. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. osiguranja. ali i drugih subjekata. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. stavova. na propuste. tehniåki pregledi vozila. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. viãe ãkole. organi unutraãnjih poslova. nauåno-obrazovne ustanove. autoãkole itd. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. organi za saobrañaj. pokrajinska. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. zdravstvene ustanove. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. Izvrãni organi (vlada. nevladine organizacije. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. autoãkole i sl. Skupãtine (republiåka. 254 . prevoznici. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. srednje ãkole. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. izvrãni odbori gradova. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl.Lipovac. Skupãtine utvrœuju koncept. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. pravosuœe (organi sudske vlasti). gradsko veñe. meœunarodne organizacije i institucije. Naime. putari. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. osnovne ãkole. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). i sl. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. P.). Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. organi prosvete i obrazovanja.

osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). Pravosuœe (sudije za prekrãaje. Posebno su znaåajne struåna. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. sudovi. za razvoj domañih znanja. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. struåne asocijacije i sl. tuæilaãtva. Kroz redovno leåenje. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. medijska i najãira javnost. vrãi transfer znanja i iskustava. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja.9. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. Preko ovih vladinih. a posebno na vozaåe. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. odreœuje vizije. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa.2. vaspitno-popravne ustanove). Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. za projektovanje mera i njihovo prañenje.). razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. Naime. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. EU i sl. 255 9. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. svojim efikasnim i struånim radom. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. da prati savremena nauåna dostignuña. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. Sa druge strane. politiåka. ulaganjem u razvoj nauke. . Sa druge strane. na obostranu korist. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. razvija naãa znanja i praksu. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. u preventivne aktivnosti. finansijska.

ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. najãira javnost. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. Zainteresovana finansijska javnost. P. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. najãira javnost ih prihvata.Lipovac.3. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. medija i delom politiåkih i drugih lidera. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. Na osnovu takve podrãke. pod uticajem struånjaka. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama. Konaåno. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti. Sa druge strane. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. 9. Medijska javnost. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. Naime. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita.

Osim ulo- .2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. analitiåko prañenje. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja.3. 257 9. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama.3 Dakle. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. u skladu sa evropskim standardima. lokalna samouprava. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka.9. nevladine i druge organizacije. uåesnici u saobrañaju. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. vozaåima. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. Beograd. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. dræavna administracija. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. saobrañajna privreda i industija vozila. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. saobrañajne policije (dokument MUP-a). predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. predviœanje. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. 2003. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja.

na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. S druge strane. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. ovog ålana.. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti).4. Meœutim. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. 9 Ålan 4. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. U vrãenju poslova iz stava 1. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. U rejonima vojnih objekata. P. u okviru svog delokruga. 258 . U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål.Lipovac. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. organi unutraãnjih poslova. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. 9. koordinacije. ma koliko bila velika uloga OUP-a. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. Naime. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima.. 3 i 4.

Beograd. K. Ipak. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Kambera. Kambera. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. M. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Novi Sad. Elliott. K. 2001. Odnosi policije sa javnoãñu. 2000. Jaker. Beograd. i Banoviñ. za potrebe ovog izlaganja. B. .. Keãetoviñ. Defendologija. Lipovac. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). (Zbornik radova. Elliott. Minnesota Institute of Public Health.Literatura Literatura Boãkoviñ. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. 1991.. 2001. M. Budva. Kriminalistiåka metodika. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. i Keãetoviñ Æ.. Federal Office of Road Safety.. Æ. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. i Vukaãinoviñ M.. Lipovac. 2002. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. Federal Office of Road Safety. Novi Sad. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu.. 10 p. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21.. B. VÃUP. neka iskustva razvijenih zemalja. Odnos saobrañajne policije i javnosti. G. 1989. Jaker. Neãiñ M. No 8-9. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. 249-258).. Lipovac.. 2000. veku.. M. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. G. Bezbednost drumskog saobrañaja. Novi Sad. Banja Luka. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. 1998. 2002. VÃUP.. 1992. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. 259 9. Minnesota Institute of Public Health. na osnovu naãe prakse. K. 6p (Zbornik radova. Lipovac. K. 2000. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Iniñ. 257–262).

Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. i dr. Lipovac. i dr. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore.. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Beograd. M. K. 2001. 59 – 65) Miliniñ. Beograd. 287–292). 2001. 2004. Beograd. 2003.. OECD... Simonoviñ. Fakultet organizacionih nauka.. 2001.. 2001. Lipovac. Nauka o policiji.. i dr. K. Beograd. K. Preporuka (2001) 10. CIBS.. 2002. 2003. K. Æ. (Zbornik radova.. 9 260 . Muræan. (Zbornik radova. 2003.. 8 p. Miletiñ.. Komitet ministara Saveta Evrope.. 2000 (Zbornik radova. 1–8). Bezbednost 2. 2003. K. Reforma saobrañajne policije. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Beograd. 1999. CIBS. Beograd. USA. 1998. CIBS. Traffic Safety Reference Guide. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). 6 p. CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. Kontrola i regulisanje saobrañaja. P. 1996. (Zbornik radova. Beograd. Bezbednost saobrañaja. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Ljudska prava. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Beograd i Banja Luka. Beograd. Vujaniñ. i Peãiñ D. i Lipovac K. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. National Highway traffic safety administration. Policijska akademija. Lipovac. 6 p. Beograd. Beograd. 2000. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. Vujaniñ. M. 2000.. Vujaniñ. Buliñ Œ. Beograd.. Vujaniñ. 7. M. Policijska akademija. K. M. Plato. Lipovac. Lipovac. 1982. B. N. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). 3–6). i Vemiñ D. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. 1-6).. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Novi Sad. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Milosavljeviñ. Pantazijeviñ. i Vukaãinoviñ M. Strazburg. Beograd. 6p (Zbornik radova. S.Lipovac. 2001. veku. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. (dokument MUP-a). Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu.. Sad. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. B. B. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Marketing of Traffic Safety. Paris. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). Saobrañajni fakultet. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. Beograd. Beograd. Lipovac. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. i Vukaãinoviñ M. VÃUP. Pantazijeviñ. 1997.. K. Evropski kodeks policijske etike. B. S. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji.. 1993.

10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . Neposredna kontrola saobrañaja 10. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.1.2.

4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima. sloboda i liånog integriteta lica.. ålan 10).1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). bezbednost.. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. s ciÿem nadzora. 6) regulisanje. 2) bezbednosna zaãtita imovine..” (Zakon o policiji. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”. Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. ålan 3. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. 2 Zakon o ministarstvima.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju... prava. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. u smislu ovog zakona. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici)..Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. Policijski poslovi. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. Ipak. .”. 263 10. kontrola. kontrola. 3) spreåavanje. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. 1 .. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. 5) odræavanje javnog reda. kao i podrãka vladavini prava.. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima .

kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. saobrañajnim znakovima. 10 10. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. Samo izuzetno (interventno). putnike i druge uåesnike u saobrañaju. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. umor i bolest. vozila i put. 10. voænja pre sticanja prava na upravljanje. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja).1. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa.Lipovac. upotreba droga.1. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. 10.2. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd.1. psihoaktivnih materija. P. semaforima i drugom opremom. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. lekova i dr. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost.1. 264 . posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. pravilima saobrañaja. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. ali moæe da obuhvati i peãake.

OUP iz ålana 154. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan.4. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo.” (ålan 156. odnosno ukloni ili zameni. trotoara. smerokaza i dr. vlasniãtvo tereta. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija.1.1.” (ålan 155. e) pokretanje prekrãajnog postupka. pravilan raspored tereta na vozilu.10. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. propusta za vodu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . ZoBS) 265 10. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). ili ako je dotrajao. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. bankina. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. funkcionisanje semafora itd.1. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. c) opomena uåesnika u saobrañaju. (udarne rupe na kolovozu. organ iz stava 1. odroni. potpornih zidova. d) novåana kazna na licu mesta.3. bermi itd. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja).4 10. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela. 10.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). ograda. ZoBS).

. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”.. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. P. vozila ili deonica puta. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. voænja pre sticanja prava i sl. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). graœani i drugi subjekti. u naãim uslovima. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. Ovo nije ispravno. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. ali je vrlo rasprostranjeno.). Neposrednim prisustvom u saobrañaju. 7 “ . Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena.Lipovac.. Mada se.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa. svako peto teretno vozilo i sl. ali moæe biti opasna (npr. 266 . ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. javni i privatni sektor. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. ålan 290). Dakle. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. “ (Zakon o prekrãajima.. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. drugi dræavni organi. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac.

Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. ålan 240. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja.1. odnosno staralac maloletnika. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. “ (Zakon o prekrãajima. preko organa uprave koji je doneo reãenje. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. popunjava se Zapisnik. Ako novåana kazna iz ålana 290. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane).. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. ovog zakona. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. odnosno moæe ga dokazati. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. da plati isti iznos u roku od 8 dana. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu.. 267 10. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85.. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta. ålan 291). niti izjavi æalbu. 10 “. usvojilac. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. æalba nije dozvoljena. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju.10. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta.. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. kao i da . Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. ovog zakona. – policajac je uoåio prekrãaj. postupak je zavrãen. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta.

sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. odluke skupãtine opãtine. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. niti se pojavi u OUPu. Vlada Republike Srbije. Beograd. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. 268 .14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. 2004. izrade zakona. P. Ako se lice ne æali.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. MUP – USP. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika.Lipovac. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca).13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. kao i za prekrãajni postupak. 2004. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. prekid postupka. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. Ukoliko lice uloæi Æalbu. MUP. 2002. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik.

269 10. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. vozaå. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Uåinilac prekrãaja. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. tereta i vozaåa). pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno.). Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora). lice plaña izreåenu kaznu. ide u zatvor. Prekrãajni postupak se pokreñe. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica.vozila. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . umoran. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. opomena. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. zaãtitne mere i vaspitne mere. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). o znaåaju prekrãaja itd. odnosno ako je. po Zakonu. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje.).10. nepodoban da upravlja vozilom. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. o ranijim kaznama. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. vrãi opãtu kontrolu (vozila. o prekrãiocu. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. predoåava licu. odnosno bolestan).1. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. odnosno lice). ide na doobuku itd. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. a za lice od 16 godina kazne. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. zapreñenu kaznu i njegova prava. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj.

ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. ovog zakona. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). broj oduzete vozaåke dozvole. P. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. ZoOBS) 270 . stav 2. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. Vozaåu se. ne preuzme vozaåku dozvolu. i 3. 4. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. izveãtaj o ranijim kaznama. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. dokaz o prekrãiocu. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. kao i prema vozaåu iz ålana 190. i 6. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). Ako lice. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. 5. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. vozaåa i tereta. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 1. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. bolest. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). 4. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. 5. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. ovog zakona. stav 3. 1. stav 3. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. u roku tri dana. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom.Lipovac. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova.” (Ålan 212. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. i 6. 2. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. 1. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. stav 2. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. 2. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. izvrãiti opãtu kontrolu vozila.

ili na kome je teret nepravilno smeãten. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. ovog ålana. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. odnosno da su istekle probne tablice. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu.10. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. ZoOBS. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. 271 10.21 . kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu.1. pismeno nareœenje. a za prekrãaje iz stava 1. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Vozilo iz stava 1. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. na licu mesta. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. ime i prezime vlasnika. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. vrstu i registarski broj vozila. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). ZoOBS. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. odnosno da upotrebi zimsku opremu. ZoOBS.” (ålan 218. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. odnosno nedovoljno obezbeœen.” (ålan 219. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. ovog zakona. ovog ålana . a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. stav 4. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila.i registarske tablice. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost.” (ålan 216. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. ime i prezime vlasnika.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana).

22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. zatekne u saobrañaju: 1. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. ZoOBS. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. odnosno da upotrebi zimsku opremu. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. razlog oduzimanja. odnosno nedovoljno obezbeœen. ili na kome je teret nepravilno smeãten. (ålan 217. Beograd. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. ovog ålana. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. 10 272 . a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima.Lipovac. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. P. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu.” (ålan 259. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. 2. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. vreme. ovog ålana. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Vlada Republike Srbije. datum. izvrãi opãtu kontrolu vozila. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. ZoBS. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. put i mesto oduzimanja.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. 3. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. uz strogo poãtovanje Zakona. 2002. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. vozaåa i tereta. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala.

kamere. ãkolska saobrañajna patrola. od strane ovlaãñenog lica. na nepreglednom putu). NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. drzak naåin).2. liånom svojstvu (npr. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. sredstva izvrãenja (npr. automatski brojaåi. mesto (npr. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. a posebno obezbeœuje projektovanje. 273 10. sa24 Isto. Na osnovu dokaza. senzori. novåana kazna i oduzimanje predmeta. izmenljiva signalizacija itd. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu.2. vreme izvrãenja (npr. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10.). opasno oruœe – vozilo). Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. . zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). vojnik. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu.10. oduzimanje predmeta. vreme smanjene vidljivosti). Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila.

2000. London. 1997.dok postoje razlozi za odstupanje). K.). D. u svim situacijama koje su predvidive). Beograd.. Keãetoviñ. Weston Paul. Deliverable 3 – WP 2. opravdan je termin “neposredno”.. B. Beograd. April 1994..) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. Miletiñ.. radovi na putu i sl. SWOV Institute for Road Safety Research. Strazburg. Banja Luka. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. D. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Preporuka (2001) 10. 1987. bez ovlaãñenog lica. 1999. Nauka o policiji.. Komitet ministara saveta Evrope. Sa druge strane. Beograd. Policijska akademija. Lipovac. Technical Research Centre of Finland (VTT). Milosavljeviñ. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. Evropski kodeks policijske etike. Æ. 2001. 2000. odræavanje puta i sl. Monash university. TRL. No 8-9. 2002. i dr. Beograd.M. Handbook of Road Safety Research.Lipovac. Grime Geoffrey. B.. Odnos saobrañajne policije i javnosti. The Police Traffic Control Function Zaal.). – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . VÃUP. Federal Office of Road Safety. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). Deliverable 5. P. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. 53. Policijska akademija.. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. 2000. S. 2000. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. C. opasni i vangabaritni tereti i sl. VÃUP. Zaidel. 274 10 . Report No. The Escape Project. Odnosi policije sa javnoãñu.. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”.). Pantazijeviñ. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. Literatura Goldenbeld. hendikepirana lica i sl. stara lica. Defendologija. Technical Research Centre of Finland (VTT). Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. Bezbednost saobrañaja. The Escape Project. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. The Impact of Enforcement on Accidents.

Zakon o bezbednosti saobrañaja. USA. 6. Zakona . 41/94-573. 15/84. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 21/90 i 28/91. . “Sluæbeni list SFRJ”. br. Zakona . Videti ål. 5. br. Vidieti ål.Literatura 275 10. 63/ 88. “Sluæbeni glasnik SRS”. Metodologija izrade zakona. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 80/89. br. 33. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. 24/94-297. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. 34/92. 2003. MUP. 28. 28/96-5. 19/04 i 84/04. br. Zakon o prekrãajima. 5/86. Vlada RS.“Sluæbeni list SRJ”. MUP . “Sluæbeni glasnik RS”. Vidieti ål. Vidieti ål. 2003. 2. Beograd.“Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. MUP. 13/93-284. 29/90. Zakona . 2002.67/933111. Zakon o policiji. Zakon o ministarstvima. br. br. br. 101/05. National Highway traffic safety administration. 2004. br. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. 50/88. “Sluæbeni glasnik RS”. Vidieti ål. 1. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. “Sluæbeni glasnik RS”. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 .48/94-1497. br.“Sluæbeni list SRJ”. 101/05. br.53/93-2467. Zakona .USP. 2004. Zakona . 53/82. Zakona . Vidieti ål. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Reforma saobrañajne policije.

2. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11.11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .1.

Za vozila iz taåke 2. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. radne 1 “.1 Prema ZoBS-u. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja... odnosno po sluæbenoj duænosti.11. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana.1.” (ZoOBS. voœenja i okonåanja upravnog postupka. ålan 195). vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. O registrovanim vozilima vodi se evidencija..1. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. Izuzetno od odredbe stava 1. registruju se i traktori. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. – upravni poslovi u oblasti vozaåa. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana .pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta.. .1. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. ovog ålana. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. 279 11. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. 11.

ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). “ (ZoBS. vozila pod hipotekom i sl. 3 Ovo je upravna.Lipovac. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. procesna kontrola. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). – izdavanje naloga za ispitivanje vozila. P. zapreæna vozila. – pridruæivanje registarske oznake vozilu. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka.. samo ako su registrovana. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori.).. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije... Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. – registracija vangabaritnih vozila. – promena vlasnika vozila. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. – promena tehniåkih podataka o vozilu. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. – produæenje vaæenja registracije vozila. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). Za registrovano vozilo iz stava 1. 2“ .2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. bicikli sa motorom. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. bicikli sa motorom. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. 280 . motokultivatori. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. motokultivatori. Zakonom o opãtem upravnom postupku. – odjava vozila. – privremena registracija vozila (RP). radne maãine. – registracija motocikla. ålan 132). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. – izdavanje uverenja o vozilima. internim aktima MUP-a (npr. – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila.

komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. odnosno ãasije. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. reãenje o nasledstvu i sl. Dakle. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. 281 11.11. naknada za puteve. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole.). 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. radne maãine. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. dokazi o plañenim daæbinama. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. motokultivatori. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. porez na dodatnu vrednost. stara saobrañajna dozvola. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .1. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). Dakle. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza.). odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. Kasnije se. dokaz se donosi na uvid. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. Stranka pokreñe ovaj proces.

) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu.Lipovac. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. 282 . odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika.) ulaæu se u dosije vozila. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). – kada vlasnik vozila. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli).). Promena tehniåkih podataka o vozilu. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. P. – ako je vozilo nestalo. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. a po potrebi i registarske tablice). a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. Svi znaåajni dokazi (raåuni. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. – ako je vozilo uniãteno. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). promena boje vozila. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. Promena vlasnika vozila. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. kupoprodajni ugovori. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja).

Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. Privremena registracija vozila. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. na osnovu vaæeñe putne isprave. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Ukoliko doœe do gubitka. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. onda vlasnik ne plaña osiguranje. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom.1. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. Meœutim.11. Uz zahtev za privremenom registracijom. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. 283 11. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). Ukoliko je vaæila ranija registracija. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Ukoliko je stara registracija istekla. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. odnosno nosiocu prava raspolaganja. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl.

U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). veñ ih korisnik uniãtava. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima.Lipovac. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. prepravljana ili nije ni postojala. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. P. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). u njegovo ime. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. 284 . s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). odnosno ãasije. ãirina. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. niti posebna potvrda. oãteñena. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. visina). OUP vrãi identifikaciju vozila.

Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. o broju motora i broju ãasije. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. o osiguranju itd. 1909.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. o prvoj registraciji. struåni i uslov lepog ponaãanja. “atest”). Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). mesto. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. Pariz. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. o poreklu vozila. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. 285 11. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS).11.1.1. . o registraciji.2. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. starosni. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. Na primer. na osnovu dosijea vozila. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). na zahtev stranke (izjava).

– izdavanje instruktorskih dozvola. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. 286 . Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). 2) da je navrãilo 18 godina. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. stav 1. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima.. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. ovog ålana. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”.. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. – upisivanje novopoloæenih kategorija. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti). “ (ZoOBS.Lipovac. Izuzetno od odredbe taåke 2. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom... P.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. ålan 171). – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole.

13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. odnosno meœunarodne obaveze. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). 5) dve istovetne fotografije.1. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. 287 11. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. 4) vaæeñe lekarsko uverenje.11. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda.) i 5) dve istovetne fotografije. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. administrativne i druge takse i sl. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. Pored ovih sadræaja. novo lekarsko uverenje itd. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta.

Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. a nakon toga se produæava. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. radnom maãinom i motokultivatorom.Lipovac. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. P. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). uz zahtev. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. lekarsko uverenje i sl. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji.). Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. skrati program obavezne obuke za vozaåa. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). drugi itd. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine).). Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. Vozaå. to se unosi u evidencije vozaåa. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. Lica starija od 65 godina. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. 2) da je navrãila 23 godine starosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. 288 . odnosno gubitka vozaåke dozvole. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da.

O izvrãenim merama vodi se evidencija. Kada vozaå pristupi. 289 11. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje).1. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu.11. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. tj. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. vojni organi. nije izvrãena. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. Na osnovu prikupljenih informacija. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. preduzeñe. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa.15 S druge strane. o åemu se izdaje potvrda. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. Zdravstvene ustanove. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. sudovi. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. pa se smatra da mera ne teåe. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). Sa druge strane. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. donese lekarsko uverenje. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru.

Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). o poloæenim kategorijama.1. 290 . Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. o nekaænjavanju vozaåa. C ili D). Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama.3. za C i D kategoriju vozila). o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. 11 11.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Poniãtena vozaåka dozvola. P. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. poniãtava se vozaåka dozvola. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje.Lipovac. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. vrãi se na zahtev vozaåa. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. otvaranje centara za obuku vozaåa.

) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. panoa saobrañajnih znakova. uredbi. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. drugih zakona. grafoskopa i sl. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). . dokumentacija o pregledanim vozilima. njena ispravnost i dokumentacija o opremi. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. neophodno je podneti zahtev OUP-u. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. nastavnika teorijske nastave i dr. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. katalozi i druga neophodna struåna literatura). Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. ovlaãñeno lice iz OUP-a. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila.2. Na primer. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. – opreme (postojanje propisane opreme. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. struånjaka propisanih struånih profila). ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti.2. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. Na osnovu ovog zahteva. odnosno Vlada.11. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). 291 11.

saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. priprema odgovarajuñe predloge. izgradnje i odræavanja puteva.). prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. Na primer. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. Na primer. Na primer.Lipovac. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. Saobrañajna policija. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. Konaåno. odnosno gradska odluka i sl. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. P. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. Na primer. da li se i kako sprovodi. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. Sa druge strane. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima.

br. “Sluæbeni list SRJ”. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. Zakona – 67/93-3111. 293 11. 15/84. 63/ 88. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 80/89. 30/94 – 25/97509. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja.“Sluæbeni list SRJ”. Vidi: ål. “Sluæbeni glasnik SRS”. Videti: ålan 33. 50/88. 6. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 101/05. 24/94-297. 2. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. Zakon o prekrãajima. 33/97. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. Zakon o ministarstvima. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. br. “Sluæbeni glasnik RS”. 34/92. . Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Vidi: ål. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. br. Zakon o bezbednosti saobrañaja. u OUP-u vode se propisane evidencije.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. br. 53/82. Zakona – 48/94-1497.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. Zakon o opãtem upravnom postupku. “Sluæbeni list SFRJ”. Videti: ålan 1. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakon o policiji. pravo æalbe itd. Vidieti: Odluku US RS IU br. Zakona – 53/93-2467. 19/04 i 84/04. odnosno javnom tuæiocu. 21/90 i 28/91. br. 79/05. 5/86. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. 28/96-5. “Sluæbeni glasnik RS” br. 41/94-573. Zakon o dræavnoj upravi. Vidi: ål. 28. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. Zakona . 29/90. 101/05. 13/93-284. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . “Sluæbeni glasnik RS” br. Videti: ålan 5.

6.12.1. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12.5.4. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.3. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12.2.

– Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre).1. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . U zavisnosti od rezultata nadzora. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. 297 12. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. prestanak druãtva). br. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. izriåu se zakonom odreœene mere. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. promene statusa. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. 33/97).12. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. S toga se. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. br. odnosno pokreñu razliåiti postupci. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. br. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja.

organizacije. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. upotreba jezika i pisma. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. u skladu sa zakonom. ekonomiånost postupka. pravo na æalbu. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. 4) izdavanje privremenih nareœenja. pruæanje pomoñi neukoj stranci. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. sluæbenost. pravosnaænost reãenja.Lipovac. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. predmeta i robe. 2) izricanje mandatne kazne. efikasnost. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. 3) pregledanje poslovnih prostorija. odnosno zabrana. postrojenja. javnost. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. Pored opãtih naåela (zakonitost.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. 6) obaveãtavanje drugog organa. 298 . kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. P. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. ocena dokaza.. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. objekata. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. saradnja sa drugim organima i organizacijama. P. koja vrãi poslove dræavne uprave. evidencije i druge dokumentacije. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. materijalna istina. zaãtita prava graœana i javnog interesa. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. ureœaja. sasluãanje stranke. samostalnost u radu.

4. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. Vlasnik – dræalac stvari.12. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. godine æivota i braåno stanje). mesto roœenja. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Po pravilu. Upoznavanje se vrãi. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. prezime. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. 2. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1.2. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. iskazi svedoka. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. zanimanje. uåeãñem u izvoœenju do299 12. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji.2. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. Ako postoji potreba. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). U protivnom. okolnostima i prikupljenim dokazima. 3. izjave stranaka. prituæbe i drugog sliånog akta. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. od strane ovlaãñenog lica. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. . ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. prebivaliãte ili boraviãte. omoguñavanjem uvida u spise predmeta.

obrazloæenje. fotografije i drugi prilozi. P. Reãenje se donosi pismeno. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. a. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. dispozitiv (izreku). posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv.Lipovac. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. crteæi. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Izuzetno. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. 300 . Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. ako jesu. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. Pismeno reãenje sadræi: uvod. u sluåajevima predviœenim zakonom. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. predmet u kome se vrãi nadzor. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. kao i datih izjava. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. Pri tom. 5. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. svedoka. punomoñnika ili predstavnika. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. Izuzetno. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. upisuju se u zapisnik ãto taånije. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. skice. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. po potrebi i njihovim reåima. Izjave stranaka. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. P. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. imena sluæbenih lica. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. zbog åega se poniãtava reãenje. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. reãenje se moæe doneti i usmeno. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. potpis sluæbenog lica i peåat organa. uputstvo o pravnom sredstvu. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. mesto i vreme nadzora (dan i åas).

Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. propis o nadleænosti tog organa. Rok koji je odreœen po mesecima. 301 12. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. odnosno telefaksom. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. mesece i godine. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Kad je rok odreœen po danima. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. 6. 7. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. ne uraåunava se u rok.12. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. Podnesak je podnesen u roku. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. odnosno odredili. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. naselje. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. utvrœeno åinjeniåno stanje. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. dan predaje poãti. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba.2. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. meseca. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. Ako u postupku uåestvuju organizacija. to mora biti navedeno u dispozitivu. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. a ako je potrebno. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. odnosno godine. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. a mogu se raåunati i na åasove. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. Rokovi se raåunaju na dane. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. moæe se podeliti i na viãe taåaka.

Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. Izuzetno. 9. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. on je odmah ãalje prvostepenom organu. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. u granicama zahteva stranke. Dræavni. kao i poãto je æalba iz– javljena. a on je propustio da je koristi. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. a na ãtetu javnog interesa. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. P. Nedopuãtenu. on moæe postupak dopuniti. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. ako je to zakonom predviœeno. odnosno poslata drugostepenom organu. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. odnosno javni tuæilac. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe.Lipovac. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. Prema rezultatu dopunjenog postupka. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. ako zakonom nije drukåije odreœeno. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. Kad je æalba propisno izjavljena. a u skladu sa Zakonom o policiji. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. kad su zakonom ovlaãñeni. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. iz nadleænosti OUP-a. 302 .

303 12. sistematizuju se i unapreœuju znanja. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. II – u autoãkoli. stiåu se najvaæniji stavovi. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe).. 2) tehniåkih pregleda vozila. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. duæan je. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. uz æalbu. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. kroz uåeãñe u saobrañaju.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. 4 Lipovac. u osnovnim i srednjim ãkolama). u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. Apatin. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. bez odlaganja. . ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju.3. Prvostepeni organ je duæan da. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. ålan 3). a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. u uvodnim odredbama ZoBS-a.” (ZoBS. 2002. Tako. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova.12. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. u predãkolskim ustanovama. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe.3. K. Zbornik radova (181-194).

. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. selekciju kandidata za vozaåe. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu. 7) doobuku vozaåa. 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. 80/89.. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 10) obuku za viãu kategoriju. COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”.. br. 9) sistem vozaåkih dozvola. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. br.). – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. . br. P. 53/82. 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. br. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. br. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. br.. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad.). 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. doobuka. . 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. 11) sistem kazni. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. 2/83). 2/83). 12 304 . 50/88. 2/83). Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”.Lipovac. 63/80.

– na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. ureœaji i uåila.3. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. ãemama. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. poãtovanje propisa i savestan rad). COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. prostorijama. Meœutim. 305 12. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. poãtovanje nastavnog plana i programa. vozila na motorni pogon. uåilima. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. sredstva. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. br. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. akt o osnivanju. vozilima. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). a na osnovu zahteva. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. dokaze da raspolaæe poligonom. – da li vozilo ispunjava uslove. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera.12. overen nastavni plan i program. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP).

P.7 12. Vrnjaåka Banja. 2005. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. br. 23/84). ukupnim masama. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje. valjci (za merenje sila koåenja). ZoBS. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. br. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. 306 . OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. regloskop (za kontrolu farova). Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. Pravilnik o dimenzijama. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. pantljika. tehniåka dokumentacija i evidencije).4. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima).Lipovac. 2/83). Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS.8 struåni kadar. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. 7 12 Vasiljeviñ. br. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. 2 /83). ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. merna letva. propisana oprema. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). fonometar (za merenje buke). ãtoperica i katalog boja. 23/84) i propisi o merilima i merenjima. J. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore).

na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. Meœutim. 307 12. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. svakodnevno prati stanje puteva. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. Lokalnim putevima. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. Organi za saobrañaj (direkcije). odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. opremljena i ovlaãñena. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju.5.5. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). OUP. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. (Dræavnim putevima I i II reda. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin).12. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. . vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno.

u vreme turistiåkih sezona. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. ZoBS). ZoBS). odnosno donese reãenje da se postavi. tako i za sopstvene potrebe. ZoBS). Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe..Lipovac. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima.. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). Samoupravne interesne zajednice.). uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata. 10 ”. naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. sportskih i sliånih dogaœaja. P. ZoOBS). Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima.. 308 . ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. Organizacije i zajednice iz stava 1.. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. 12. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. ZoBS).6. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd.. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve.” (ZoOBS ålan 8).

– psihofiziåko stanje vozaåa. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. svaki pravoz. – evidencije. vanredni. Dakle. – koriãñenje tahografa. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 309 12. dnevni i povremeni). – proveru poznavanja propisa za vozaåe. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. svakog instruktora. ålan 8).6. naåin vrãenja kontrole. – radno vreme vozaåa. – tehniåke preglede vozila (redovni. – redove voænje i naåin nagraœivanja. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. novog vozaåa i svaku deonicu puta. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS.12. svakog kandidata za vozaåe. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. Prema republiåkom ZoBS. delokrug. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. periodiåni. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. – posedanje vozila. kontrola i evidentiranje tah. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. uloæaka. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. vozaåa instruktora. – optereñenje vozila. ålan 164). Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. ovlaãñenja. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima.

Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. br. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. P. br. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni list SFRJ”. 2003. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. Zakona – 67/933111. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakon o dræavnoj upravi. 33/97. br. MUP. br. 41/94-573. 15/84. 101/05. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. 310 12 . Zakon o opãtem upravnom postupku. Vrnjaåka Banja. Videti ålan 6. 63/88. ukupnim masama. 23/84. Vidieti ålan 28. br. br. Videti Odluku US RS IU br. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. Pravilnik o dimenzijama. 24/94-297. br. Videti ålan 5. (dokument MUP-a). Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. 80/89. 2004. Policija se moæe. “Sluæbeni glasnik RS”. K. br. MUP – USP. Zbornik radova (181-194). “Sluæbeni glasnik RS”. 53/82. br. vozila. 34/92. vozaåi i prevoz. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. Vidieti ålan 33. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. posvetiti drugim izvorima opasnosti. br. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. “Sluæbeni glasnik RS”. 30/94 – 25/97-509. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. br. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 101/05. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Videti ålan 1. J. Videti Odluku SUS IU br. S druge strane. 5/86. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. P. Zakona – 48/94-1497. 2/83. Zakon o prekrãajima. 23/84. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. br. 13/93-284.Lipovac. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa.. 21/90 i 28/91. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br. niti vozila za obuku). Apatin. Videti ålan 2. Reforma saobrañajne policije. br. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. 50/88. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. 2004.. Beograd. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa.. 79/05. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 29/90. “Sluæbeni glasnik SRS”. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – 53/93-2467. 2/83. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. Zakon o ministarstvima. br. 2/83. 28/96-5. 19/04 i 84/04. 2002. 2005. Zakon o policiji. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Lipovac. br. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Literatura Kovaåeviñ. u kontroli na putu. “Sluæbeni glasnik RS”. Vasiljeviñ.

13.3.7.2. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13.1. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13.5.4. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.

OUP. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. neposredna kontrola saobrañaja.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja.1. nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim prekrãajima. kontroliãe saobrañaj. o vozilima. o tehniåkim pregledima. u okviru svoga redovnog posla. o vozaåkim ispitima itd. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. o saobrañajnim nezgodama.). 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. 13. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. 313 13. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. Meœutim. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. Na primer. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . o radu centara za obuku vozaåa.

tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. stepen poãtovanja svetlosnih signala. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. P. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. ovo je jednostavniji. 314 13 . procenat sporih vozila i disperziju brzina. – stepena prihvataça propisa. poãtovanje reæima saobrañaja itd. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. poãtovanje ograniåenja brzine. Naime. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. a posebno: srednju vrednost. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. nego prañenje nezgoda na putu. S druge strane.Lipovac. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. veliåinu prekoraåenja. – konflikata u saobrañaju. humaniji. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. Meœutim. procenat prekoraåenja. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. poãtovanje zabrane parkiranja. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. odnosno droga. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. senzori). Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. a posebno: poãtovanje prava prvenstva.

Svaki saobrañajni policajac.2.2. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. zbog uticaja prisustva policije. – periodiåne (dnevne. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. Ovako se bezbedno. meseåne. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). u toku rada.000 do 100. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu.13. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. 315 13. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. sedmiåne. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. konflikti se dogaœaju od 10. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. U zavisnosti od teæine. polugodiãnje. saradnja sa medijima. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. veñ i prihvatanje propisa. nauånim i struånim institucijama. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. 13. izveãtaja i biltena. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. tako ãto se prate konflikti na putu. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. dræavnim organima i drugim subjektima.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. vozilima i saobrañajnim nezgodama.

).3.5. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. tehniåkih pregleda. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. realizaciji i prañenju. polaganja vozaåkih ispita. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. na evropskom ili regionalnom nivou. prevoza. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. 13 13. 13. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. istraæivanja. OUP treba da stalno inicira donoãenje. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju.Lipovac. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi. P. struånih udruæenja. tako ãto ñe: 316 . odræavanja puteva. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom.4. razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. projekata itd. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. 13.

viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. tj.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. Nama je interesantan saobrañajni. . – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. dvotoåkaãi). Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). a posebno kada koristi sluæbena vozila.).6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. pozoriãne predstave. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. hendikepirana lica.3 – pomoñ. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. filmovi. specijalni recidivizam. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. ne moæe se zameniti.6. tribine za roditelje i vaspitaåe . – uåestvovati u realizaciji..13. igre. peãaci.. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. a posebno stareãina. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama. 317 13. deca. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå.

4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas.Lipovac.7. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. uåitelja.). Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. P. stavova. stavova. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. 318 . 13. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. uåeãñe u obuci. koje propisuje MUP. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). prvi roditeljski sastanak. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. ålan 163). a prema propisu koji donosi MUP. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. organa uprave i graœana. odnosno preduzeña. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja.

Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. 2) ciljna grupa. – pruæi policijsku podrãku kampanji. 3) poruka (kratka. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. 6) odreœivanje uloge mas-medija. problemima.7. 11) odreœivanje poåetka. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. trajanja i troãkova kampanje. finansijska. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. 4) sredstvo prenoãenja poruke. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. politiåka. medijska i policijska). jednoznaåna). . 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. zabludama i metodama izvoœenja.13. 10) odreœivanje sadræaja poruke. jasna. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. normativna. 7) planiranje ostalih aktivnosti. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. stavove i ponaãanje). ciljnih grupa i ciljeva kampanje. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. korigujemo. 12) planiranje prateñih istraæivanja. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). 5) izbor optimalne strategije kampanje.

ponaãanje policije. 2000).Lipovac. mladih vozaåa. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. dobra je i kampanja). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. a mediji treba samo da publikuju i objasne. Kaznama se sve reãava). – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. B. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. glume. U naãim uslovima postoje mala. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. biciklista i dr. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. Luka. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. ciljnih grupa). sankcije i sl. Policija moæe sve. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor).. P. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. novi nauåni i struåni stavovi. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. Dakle. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. – unapreœivanje ponaãanja (dece. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. S ciÿem uåenja.). umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. tj.. umetnosti. Policija je odluåila i sprovodi.

Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. Beograd. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. uz pomoñ AMSS i MUP-a. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. Na osnovu jasne podrãke struåne. Beograd. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. na 170 (2002). Ipak. a zatim na 166 (2003). Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. procenjeni na ispod 60%. porastao je ugled saobrañajne policije. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. saobrañajne policije i medija. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. U toku 2003. 2000). a zatim i u upravi grada. policiji. unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. u Upravi saobrañajne policije Beograd. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. a posebno uniformisanih pripadnika policije. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 2001/2003). Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001.7. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. realizovana je podkampanja u medijima. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju.13. na 847 u toku 2002. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). Ipak. saobrañajna policija je ostala usamljena. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. S druge strane. a zatim u republiåkoj vladi. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. 2001/2003). ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja.

– ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. Backer. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. P. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. Social Marketing. a ne sebe. San Francisko. – sahrani alkohol. Social Development. E.. umesto kampanja). razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. Gosche.. 1995. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. i 2005. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. Rogers.. Early & Often.. 1989. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. 1992. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para.. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). i Sopory. T. Elliot. B. Josscy-Bass. P. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. and the Environment. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja.. Minister of Transport. 322 . a rezultate publikovati. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. A.Lipovac. Literatura Andreasen. Media Questions and Answers on 2010.M. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. H. Roads and Traffic Authority. – kampanje treba pratiti. Elliot. Australia. B. Designing Health Communication Campaigns. tako da se moæe iz proãlosti uåiti. nego æivot u trenutku. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. Elliott and Shanahan Research.. sama prinuda daje trenutne efekte. New Zealand.

J. 1995. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. 2002. Media Choice. 1998. R. MacFadyn. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing... New Zealand. 1999. i Hastings. Traffic Safety Reference Guide.. 6-8. 3. Traffic Engineering and Management. New York. Centre for social marketing. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. McGraw–Hill.R. T. S. Centre for social marketing. I. 1999. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Nordic Road and Transport Research. 1999. i Taylor. Rossiter. Percy L. L.. No. Macpherson. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971. Ogden. i Donovan. National Highway Traffic Safety Administration. . S. Stead.. CEMT. 1999. Marketing Bulletin. T. i Lewis T... The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns.Y.E. M.W.Literatura 323 13. G. pp. Advertising and Promotion Management Edition. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. K. 2002. Safety of Vulnerable Road Users. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein.

Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14.2.10. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.9. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.6. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.7. Druãtvene promene. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14.14.3.5.8.1. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.4.

trening.14.. D. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. 52. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije.) i zemljama u tranziciji. nepristra1 Kavran. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti.1. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. N. prema svojim potrebama. a posebno u najrazvijenijim (SAD. 327 14. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Britanija. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. Takoœe je neophodno da se neprekidno. DRUÃTVENE PROMENE. Policija postaje servis graœana. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. Beograd. 2003. svrhu. odreœuje ulogu. str. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. pa i policije kod svih zemalja. okrenut i otvoren ka graœanima. Zeland. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. Meœutim. reforma. V. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. a proãirujuñi servisne funkcije. Kanada. Teæi se efikasnijem. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . efikasnost. zemlje EU itd. Javna uprava. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti.

ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. stvaraju konfliktne situacije. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. razumevanja i saradnje. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd. pa åak i najviãe rukovodioce. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. kao i pojedinci podloæni korupciji. politiåka javnost. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. P. mediji. propisi koje sprovodi. 328 . da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. 14. oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. o neefikasnom radu pojedinaca. na obostranu korist. najãira javnost. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti.2. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. Javni su i ciljevi rada. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost.). zloupotrebljavaju ovlaãñenja. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca.Lipovac. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja.

policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja.3. preskupu. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. gubitaka i troãkova. jer su oni naruåioci usluge. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. Graœani. sve viãe ometa saobrañaj. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. jer se iscrpljuje. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. Graœani nisu zadovoljni. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. oni plañaju uslugu. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. a nekad je ugroæena i protoånost. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. 2. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. U ovom procesu svi dobijaju. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. 14. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju.3. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. zbog uloge 329 14. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. da ih stalno prate i unapreœuju. Preterana policijska prinuda. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a neefikasnu. Meœutim. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. angaæuje sve viãe potencijala. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Saobrañajna policija je nezadovoljna. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. manje se eksponira i ometa saobrañaj. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. bez druãtvene podrãke. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja.14.

javnost je i te kako zainteresovana. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. etniåkih i drugih manjina. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. uverenja i potvrda i dr. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom.). oruæanih listova. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Za rad saobrañajne policije. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju.Lipovac. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. liånih karata. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. Zainteresovanost javnosti. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. P. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. 14. Zbog svih ovih åinjenica. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. U celini odnosa policije i javnosti.4. Osim toga policija kao najvidljiviji. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima.

njihovim organizacijama. prekomerna brzina i sl. saobrañajna policija. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana.4. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. veñ policija zbog graœana. ovlaãñenja propisana. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. Meœutim. Zemun. vozaåi. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. åak. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. udruæenjima. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. 2 Keãetoviñ. Aktivno ukljuåivanje graœana. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. Æ. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. Dakle. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju.2 Veñina policijskih organizacija. 1997.14. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. otkrivaju one koji to ne åine. kao i svih organizacija i institucija itd.). preduzeñima i asocijacijama. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. 331 14. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist.. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. (projekat). Odnos policije i javnosti. peãaci. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). na nauånim osnovama. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. Viãa ãkola unutraãçih poslova.

mogu se definisati razliåite ciljne grupe. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. svoj stav o saobrañajnoj policiji. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. P. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. u Srbiji. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. sankcionisa332 . – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije.). – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. 14. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije.Lipovac. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta.5. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. – slabljenju efektivnosti u radu. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. Godiãnje se. – graœani saobrañajnu policiju. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. istraæivati i prilagoœavati. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste.

i Miliniñ.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. zdravstvenom stanju itd. odnosno uniformisanosti. preduzetih mera prinude. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. 333 14. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . No 3. znakova i naredbi. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. putnika ili peãaka.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1.6.14.4 3 Lipovac. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja.. nekompletna oprema i sl. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. obrazovanju. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. graœani su trpeli odreœene posledice. Bezbednost. socijalnom poreklu. Sa druge strane. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. K. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. 2002.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. funkciji u druãtvu. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. statusu. starosti. a posebno negativnih reakcija javnosti. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja.6. u svojstvu vozaåa. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. Ovako se formira pojedinaåni stav. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. po vizuelnom identitetu. 14. B.

nerazumljivo dugog åekanja u redu. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. neaæurnosti. pronalaæenjem lica za kojima se traga. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. uspostavljanje dobre komunikacije. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. a vozaåima pro334 . postupanjem po problematici javnog reda i mira.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. neefikasnosti sluæbe itd. U postupku izdavanja javnih isprava. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. P. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). nedoslednosti u primeni propisa. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. veñ i od drugih delikata u saobrañaju.Lipovac. odbijanja zahteva. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. Interventnim regulisanjem saobrañaja. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. ne samo od saobrañajnih.8 miliona vlasnika motornih vozila. loãe komunikacije. oko 3. Zakonito. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu.

Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. ãta joj najviãe zamera. Sa druge strane. rasporedu ulica. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. Na osnovu struånog informisanja i propagande. starim i hendikepiranim osobama) i dr. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. objektima. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna.). a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. u toku 2000. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. institucijama. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. pravilima saobrañaja. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju.6. izolacije ili samoizolacije. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju.14. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. udaljenosti. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. reakcija policije je pozitivna. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. jer u njoj vidi svoju zaãtitu.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . 335 14. Na primer. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. Ovo izaziva konflikte.

radio. tehniåke neispravnosti vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. ali i negativnih primera. voænja pod dejstvom alkohola. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. zapreñenim kaznama i dr. nepropisno kretanje peãaka i sl.Lipovac. na tematskim konferencijama. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja.sr. obuke vozaåa. 336 . U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina.gov. Masovni mediji (televizija. tj. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). Veoma je znaåajno da saobrañajna policija.). uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. Povremenim saopãtenjima. pohvale i predloge. ukazati na nadleænost i obaveze. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. U protivnom. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. ako je prezentacija policije neaæurna. posledicama i strukturi nastradalih lica. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. da podnose predstavke. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. nauåno – obrazovnim institucijama. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. Meœutim. P. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom.yu).mup. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema.7. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. dræavnim organima. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. kao i u intervjuima (neposrednim. peticije. nevladinim i drugim organizacijama. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti.

uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. gledanje filmova. u septembru 2001. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. pisanje. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. izveãtaja i dr. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. podnesaka. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. registracije vozila i sl. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. saobrañajne patrole graœana itd.. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena.14. Obuka dece realizuje se kroz igru. “ãta znaã o saobrañaju”. Ipak. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. kriviånih prijava. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza.907 uåenika. saobrañajna policija je realizovala 1. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda.). ãkolske saobrañajne patrole. uåiteljima. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. godine. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. u Srbiji. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti.392 sata obuke. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. Primera radi. 337 14. kojom je obuhvañeno 62. crtanje. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. polaganje vozaåkog ispita. Zbog svrhe.7. Kvalitet rada saobrañajne policije. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije. posebno dece i omladine. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju.

Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija.Lipovac. koji odstupaju od opãtih interesa. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. u procesu uspostavljanja dobrih.8. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. obrazovne i struåne institucije i organizacije. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. struåna udruæenja. principijelnim odnosom. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. prostor u radio i TV emisijama. na obostranu korist. P. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. da otklanja sve nepravilnosti. obrazovnim i struånim institucijama. mogu se opredeliti kao struåna javnost. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. Uspostavÿeni kontakti. prostor u novinama i sl. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. aæurnim bazama podataka. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. ustanove i asocijacije. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. za ove organizacije znaåi transfer. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. Saradnjom sa Auto-moto savezom. Saradnja sa nauåno. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. na struånim osnovama zas338 14 . Zahteve i kritiku struåne javnosti. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta.

Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. Detendologija. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. Primenom ovlaãñenja. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. 5 Lipovac. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. Baça Luka. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja.14. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. Primera radi. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. naåelo stalnosti. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. Preko institucionalizovane javnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. naåelo sluæbenosti. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. vrlo precizno definisao ko. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. Sa druge strane. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja.. zaãtita æivota i imovine ljudi. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije.9. naåelo humanosti. Odnos saobrañajne policije i javnosti. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja.9. br. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. 339 14. 2000. naåelo zakonitosti. K. je zaãtita njega samog. 14. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. Zakonodavac je. odnosa. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. 8-4.

– socijalni status. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. Da bi struåno radili svoj posao. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. Meœutim. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. nacionalna pripadnost. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Dakle. U tom smislu.Lipovac. Saobrañajni policajac je duæan. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. P. kacigu i druge sisteme zaãtite. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. profesija i druge karakteristike liånosti. a posebno obuka vozaåa). niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. Prema ovom naåelu. Åinjenje prekrãaja. na ãtetu kvaliteta rada. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Nije moralno da policajac opominje. u svakom kontaktu. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. veñ i “duh zakona”). pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. S druge strane. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise.). saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. zakonima i podzakonskim aktima.

Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. Sa druge strane. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. Policajac je duæan da.14. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. Meœutim. a posebno ostali graœani. u skladu sa zakonom. policije uopãte i druãtva u celini. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije.9. bar sa formalno-pravne strane. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. ali ima i znaåajnih specifiånosti. tako i u privatnom æivotu. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. moraju biti zadovoljni. Zakon bi trebalo da. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. Sa druge strane. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. u skladu sa zakonom. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. Ove pretpostavke omoguñuju. kako na duænosti. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. tako da to bude efikasno i jednostavno. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. 341 14. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. za sve situacije u saobrañaju. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja.

a na ãtetu graœana. analizirati loãe primere.10. 342 . uvaæavati graœanina. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. Naime. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. isticati i nagraœivati dobre primere itd. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. podræavaju ih i kada nisu u pravu. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. temperamentu. U naãim uslovima.Lipovac. P. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. kulturi. poniæavanje liånosti i sl. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. lopovluk. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti.) eliminiãe. istraæuje i razvija.). Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama.

pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. – Redovne konferencije za ãtampu. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije.. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa).10. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose.14. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. za sugestije itd. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. analiziraju i predoåavaju rezultate. predlaæu mere i aktivnosti. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). 343 14. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. za kritiåka miãljenja. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. a ne da se rad svede na represiju.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). – Policija bi trebalo da. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. za prigovore. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. u skladu sa zakonom. na istaknutim mestima. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. za savete.

Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. uz bilbord sa imenima uåesnika. privrede. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. koji bi trebalo. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Tako se. graœana. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja.7 Saobrañajna policija. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. nevladine organizacije itd. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih.Lipovac. a posebno deci. prevoznici. preduzeña za puteve. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. za dobrobit graœana. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. organizacijom. merama. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. nauåne i struåne ustanove. u svakoj prilici. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. ta da se otvori graœanima. tehniåki pregledi. razliåitih organizacija i udruæenja. sadræajima. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. P. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. 344 . primera radi. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna.) i da im pomaæe u radu. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. prave se video spotovi i sl. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. jer se tako udaljava javnost od policije. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. u narednom periodu iskoristiti. sa sveæim mrljama krvi.

Beograd. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. 2002. Bezbednost. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. A. Problems. No3. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Preporuka (2001) 10.393).. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Reforma. S. Articles About Traffic Police Corruption. 112 Cox. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kavran. Lipovac. 2000. Lipovac. 4.. 2006. Zbornik radova (383 . G. Peåar. Evropski kodeks policijske etike. Izbor... Banja Luka. Minnesota Institute of Public Health. Æ... Jaker.V. Trening. Rutgers University Press. New Brunswick. Pantazijeviñ. Æ. Beograd. No 8-9. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti. 2001. K. SSUP. Nauka o policiji. 2003. Bezbednost saobrañaja. Defendologija. H.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Skopljak. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Novi Sad.Literatura Literatura Bayley. 1997. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. D. Police: Practicies. (seminarski rad).. Efikasnost. V. 1985.. S. V. Police Verbal Responses From Public Image. i Skalar. i Keãetoviñ. B. B. 3/1980. (seminarski rad).A Comparative International Analysis. National Highway Traffic Safety Administration. Cvetkoviñ. 2006. April 1995. Allyn & Bacon. D. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. i Miliniñ. 2002. J. 1997. 2001. Keãetoviñ. Woodhull. Patterns of Policing . Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Odnos policije i javnosti (projekat). Komitet ministara saveta Evrope.. Beograd. K. Beograd. 345 14. 1973. Milosavljeviñ. 1996.. Beograd. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . M. Traffic Safety Reference Guide. J. Strazburg. Policijska akademija.. p. 1994. Javna uprava. K. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. 1998. Boston. Perspectives. The Police Journal.

2. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .1. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. vrste patrola 15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.15.3. Patrolna sluæba.4.

1.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. biciklom. Beograd.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. 2000. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj.. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. motociklom. Police Science Series. PATROLNA SLUÆBA. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. putniåkim vozilom i helikopterom. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. 1999. Police organization and management. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . nepropisnim kretanjem peãaka itd. 2 Miletiñ. New York. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. B. odnosno zaãtite javnog reda i mira. Kontrola i regulisanje saobrañaja.15.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. 1 Leonard and More. 349 15. 3 Na primer.

a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine.Lipovac. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. Naime. padavine. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). po pravilu. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. P. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. Stareãina odreœuje sastav patrole. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. Ipak. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. U toku jedne smene. (ne pravi buku. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. a onda mokri nastavljaju voænju. 350 . blokade puteva i sl.). Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. u peãaåkim zonama. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. U njima. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. a posebno u uæem gradskom jezgru. pa se u tim uslovima slabije koriste. Konaåno. odnosno ulica. uslovi smanjene vidljivosti. gust saobrañaj. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. po pravilu. zastoji na putu. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). u stambenim oblastima. spora vozila na putu. u naãim uslovima. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. u kontroli peãaåkog saobrañaja. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd.

U zavisnosti od naåina rada. radi nadzora. toku pijaånog dana itd. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. kombinovane (meãovite). 1999. S druge strane. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. specijalizovane. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. sportskih i drugih priredbi itd. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. demonstracija. mobilne i stacionarne. za materijalno tehniåka sredstva. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. velika prekoraåenja brzine i sl. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. u toku sedmice (u dane vikenda. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja.1. u vreme turistiåke sezone. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. Zbog ekonomske krize. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 351 15.). 5 Miletiñ. helikopterske patrole su veoma skupe. Patrolna sluæba.15. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. vrste patrola policajac. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima..). u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. prañenja. Beograd. B. za blagovremeno i uredno izveãtavanje.) ili po potrebi (u vreme vaãera. a posebno za vreme smena turista i sl. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola.). povremene.). Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi).

6 Leonard and More. P. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. protivpoæarna policija. 2000. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. poreska policija. kontrolu tahografa. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. New York. 352 . Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama.). ali nemaju odreœen reon na kome deluju. kontrola tereta. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. kontrolu prolazaka na crveno. celo naselje. vojska. u proãlosti. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. zajedno sa policijom. Ove patrole mogu biti specijalizovane. 15. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”.).Lipovac. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. kontrolu tereta. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira.2. ãumska uprava. voænja za vreme zabrane i sl. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. u blizini graniånih prelaza. prañenje odreœenih kategorija vozila. voænja u pijanom stanju. Stacionarne patrole su.) ili drugih subjekata koji. Police Organization and Management. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. pograniåna policija). imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. kontrola saobrañaja i sl. blokade puta. Police Science Series. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. voænja neregistrovanih vozila. voænja ukradenih vozila. policija opãte nadleænosti. sudije za prekrãaje itd. saobrañajna inspekcija itd.

PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. Police Organization and Management. karakteristike putne mreæe. ubice. New York. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. niti opãteprihvañena veliåina. prostitutke. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. rasprostranjenost korupcije.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. Ipak. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. obim i struktura saobrañaja.85 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole. kradljivci vozila. zakonska reãenja.000 stanovnika. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. 2000. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. odnos policije i javnosti.000 do 250.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela). agresivni vozaåi i dr.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10.15 ⋅ ---I k = 0.000 stanovnika i 2. 1. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. moral policajaca. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n . zavisnici od droge.7 do 1. 9 Leonard and More. 353 15. bezbednosna kultura u druãtvu. zdravlje i sposobnosti policajaca. Police Science Series. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. vrsta zadataka koji su povereni policiji.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. 7 Provalnici. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice.2.15.+ 0.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10.

. 15. Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. onda je posmatrana deonica (sektor. tri i viãe pomoñnika komandira. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. zamenik i pomoñnik komandira. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. – od 50 do 80 radnika – komandir. zamenik i dva pomoñnika komandira.0). Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. 0. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici.3. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). prvenstveno.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. Saobrañajni fakultet. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. P.Lipovac. str. pa bi trebalo poveñati broj patrola. 10 Jankoviñ. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. dobro odabranih. 354 . osposobljenih i motivisanih stareãina. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. Beograd. zamenik.0). pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. 48. reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. – preko 80 radnika – komandir. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela).85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. D.0). na osnovu broja radnika. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. 2003. – od 30 do 50 radnika – komandir. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih.

ali ne deæura u prostorijama). Sa druge strane.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. podrãku policijskim poslovima. javnog reda i mira. administraciju. nasilja u porodici. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. 355 15.1. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak.15. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). tj. rukovoœenje itd. 12 sati rada (dan). Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. voœenje evidencija i sl.3. preventivnog rada u ãkolama. tehniåka podrãka. Interneta. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe.3. Konaåno. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . posebne zadatke. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. tj. administracija. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. S druge strane. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. 24 sata odmora. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca.

minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu.Lipovac. za prevenciju kriminala. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. prikuplja neophodne dokaze. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti).2. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. Saradnja sa medijima. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora.13 Konaåno.3.12 struåne obuke i usavrãavanja. broja i vrste saobrañajnih sektora. loãeg planiranja. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. raspodela ovog perioda (npr. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. do poveñavanja optereñenja i stresa. saradnja sa ãkolama. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. U proseku. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. Meœutim. pomaæe istraænom sudiji. 13 Nema opãteg pravila. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. pratnja tereta. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. zaãtitu æivota i imovine. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. do nezadovoljstva. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. 15. P. 356 . odnosno tuæiocu. akcija pojaåane kontrole i sl. nalaæe sprovoœenje mera. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. nalaæe veãtaåenja i sl. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja.

a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. broj raskrsnica. gustina uliåne mreæe. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. pojedinaåna inicijativa. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. S druge strane. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. Naime. æale se na neravnopravan poloæaj.). kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. da idu u administraciju i sl. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. poåinju izbegavati radne obaveze. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. obima saobrañaja. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine).15. åeãñi su zastoji u saobrañaju. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl.). Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja.3. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice.

15. neravnomernost po danima u toku meseca. za pojedine puteve. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge.3. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda.). P. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. Na primer. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. voænje pod uticajem alkohola. odnosno svakog policajca. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. slabije pokrivene oblasti. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila.Lipovac. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). raste saobrañaj u turistiåkim centrima. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. voænje pre sticanja prava na upravljanje. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova.3. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . nepravilno kretanje peãaka i sl. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja.

ne poãtuju znak “stop”. Na primer. nego intenzitetu saobrañaja. u nekim saobrañajnim uslovima.3. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). a u popodnevnim satima je obratno. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl.15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . voze pod uticajem alkohola. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. Ova opãta pravila se moraju. nema nepropisnih preticanja. a smanjuje se u veñim gradovima. Suprotno tome. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. S druge strane. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. malo vozila na putu. Suprotno tome. Sa druge strane. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. Na primer. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. u nekim saobrañajnim uslovima.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. prav i pregledan put i sl. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. voze za vreme zabrane. jer nema uslova za preticanje. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu.). 359 15. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. jer je saobrañaj veoma gust. Konaåno. nepravilno se kreñu kolovozom. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. prema industrijskim i administrativnim centrima. za svaki konkretan sluåaj.

propisi. zadacima i prihvañenim naåinom rada. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. razvoj metodologije planiranja. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. Lisabon. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). vozila. Smene se mogu preklapati. 14 Na primer. PRI. putevi.1. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja.Lipovac. zbog jednostavnosti planiranja. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. organizaciju pomoñi povreœenima. 15 International Road Safety Strategy.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. puteve. finansiranje.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. 360 . Ipak. Konaåno. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. od 8 do 16 sati. P. 2000. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. promene ponaãanja. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. White book. ciljevima. kazne.4. prañenje efekata preduzetih mera. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. pomaganje povreœenima u nezgodama. 15.4. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. propise.

15. ETSC. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. 2000. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. Strazburg. Konaåno. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Brisel. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Komitet ministara saveta Evrope. 2000. COM(2000) 125 final. Melburn. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. Npr. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. Lisabon. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Evropska komisija. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. Preporuke. Npr. problem. K. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. brzina.4. European Transport Policy For 2010: time to Decide. 19 ETSC – European Transport Safety Council. Na primer. CEMT/CS(2002)7/PROV. Vrnjaåka Banja. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. 1997. Brussels. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. PRI. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. zadatke u bezbednosti saobrañaja. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. 2001. 1999. alkohol. Brisel. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno).17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. 361 15. 2000. 23 Evropski kodeks policijske etike. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . godine. Paper. Strategije bezbednosti saobrañaja. 2005. Npr. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010.. 2001. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2002. 26 Lipovac. 22 Past. Australian Transport Council. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. European Transport Safety Council (ETSC). 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). vizije. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja.25 Nacionalne strategije definiãu stanje. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente.

– saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja.2. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. – instruktivno-kontrolna delatnost. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. P. Vrnjaåka Banja. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. a zatim kljuåne oblasti rada. Krsto Bezbednost saobrañaja 15.). Utvrœivanje planova rada.. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. 27 15 Miliniñ. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). B. broj prekoraåenja brzine.4. 362 . – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka).Lipovac. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. broj kontrola na putu. planovi rada viãih organizacionih jedinica). – prijem patrola po povratku sa sluæbe. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. srednja brzina na putu. broj odsustvovanja sa posla. broj akcija pojaåane kontrole. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. 2005.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. ciljeve. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda.

. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju . blokade. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda.30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – .). Mada je Nalog veoma konkretan.. u periodu od 11. garaæa i sl.).. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe. domonstracije. u sluæbenim prostorijama. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled..00 sati. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. . U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. putniåko vozilo.. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto. polazak patrole iz stanice u 6. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke..45 do 8. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine . ãtrajkovi. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole . umor. odnosno njihovi zamenici. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji.00 do 6.. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” . Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli.. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka.15. belo. u raskrsnici ulica ... obuåenost.. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). da li su shvatili zadatke i sl. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce.. odnosno pomoñnikom komandira..25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja... veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . u mestu . S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu... pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. stanje liåne opreme i naoruæanja.. neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list)..30 do 12.. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe. . od 6.4.. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15. od 7.15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu.... Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan). vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . urednost. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama. Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan... u pravcu neposredno ispred oãtre krivine .

Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. Instruktivno-kontrolna delatnost. stareãina upravlja stanicom. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. stareãina odobrava izlazak na teren. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. Ostali pisani izveãtaji (npr. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. pisanih podnesaka. 364 . obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. P. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. broj i struktura uoåenih prekrãaja.28 sluæbene beleãke. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. ako ona obezbeœuje lice mesta. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. U toku sluæbe. prijave. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. izveãtaja deæurne sluæbe. reãenja o prekrãajima. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. Na osnovu sugestija stareãine. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. rada administracije. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. Konaåno. S druge strane. prigovora na rad. odnosno lice koje on ovlasti. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). a drugi organ vrãi uviœaj. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu.

PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. seminari i struåna predavanja u stanici.4. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje.). a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. o problemima i slabostima koje uoåava). provere znanja. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). prima izveãtaj. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. Stareãina jedinice saobrañajne policije. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. ostali vidovi obuke u stanici i sl. rad sa policajcima – mentorima u stanici. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima.15. prati rad. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. odlazak u druge jedinice. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. – neposredno na terenu. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca.

Naime. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. P. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. nadzor nad odvija366 . kada. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. dobiti podrãku u opremanju. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. voænja pod uticajem alkohola. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. o saobrañaju. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. nezaustavljanja na znak “Stop”. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. Konaåno.). Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. o ranijim istraæivanjima i sl. Na primer. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a.Lipovac. a rezultati rada bolji. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. voænja neispravnih vozila itd. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila.). Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. Sa druge strane. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. prolasci na crveno. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja.

D. Pri. Brisel. Lisabon. White book. a Review of the Literature. Beograd. K. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Lipovac.. i Dobovãek. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije.. Police Organization and Management. COM(2000) 125 final. 2004. Vrnjaåka Banja. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. 2002. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Miliniñ. 1997. Strazburg. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. International Road Safety Strategy. Canberra: Federal Office of Road Safety. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. ovi poslovi su meœusobno isprepletani. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. M. New York. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. Preporuke. M.. 53. Past.. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Strategije bezbednosti saobrañaja. ETSC. Report No. 367 15. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. 2000. 2005. Facultz of Crminal Justice. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Jankoviñ. Meãko. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . voænja pre sticanja prava. PRI. Saobrañajni fakultet. Traffic law Enforcement. Leonard and More.. Australian Road Research. G. voænja neregistrovanih vozila..Literatura njem saobrañaja. D. Komitet ministara saveta Evrope.. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. 2000. B. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 2001. CEMT/CS(2002) 7/ PROV.). Zaal. 2000. B. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Police Science Series. Lisabon. 2005. Monash University. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Policing in Central ind Eastern Europe. Mada su pojedinaåno objaãnjeni.. Vrnjaåka Banja. Beograd. zavisni i meœusobno uslovljeni. Pagon. Literatura Armour. B. 1984. 1999. 2000. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. 2003. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Ljubljana.. Brussels. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Evropski kodeks policijske etike. 1994. Miletiñ.

Lipovac. 1999. Home Office. European Transport Safety Council (ETSC). Melburn. Road Policing and Traffic. Brisel. P. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. Evropska komisija. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. Australian Transport Council. 1998. White Paper. 368 . The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. 2000. London. 2001.

2. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.4. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16.16. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16. Dosije sektora .3.1. Poslovi i zadaci na sektoru 16.

371 16. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. koordinacija. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. usmeravanje.16. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. kontrola i odgovornost). pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje.2. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. internim aktom – Uputstvom. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor.1997). organizuje se po sektorima. SEKTORSKI RAD U BEZBED.7. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. Prema veliåini sektora. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. SAOBRAÑAJA . 16.1.

odnosno 5 radnika na sektoru). – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1.). Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru.3. – kontrola kretanja i boravka stranaca. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru.Lipovac. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. – vrãenje kontrole vozaåa. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. S druge strane. putne isprave. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. Na saobrañajnom sektoru se. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. pored nabrojanih. kategorije. uåesnicima u saobrañaju. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. – odræavanje javnog reda i mira. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. voœa sektora je policajac koji 372 . – liåne karte. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. centri za obuku vozaåa. On. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. liåne i imovinske sigurnosti graœana. daje predloge. – zaãtita od poæara. preduzeña za odræavanje puteva i dr. P. dræanje i noãenje oruæja i municije. AMSA. Voœa sektora prati stanje na sektoru. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. – nabavljanje. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. 16.

SEKTORSKI RAD U BEZBED. Planiranje.16. Meœutim. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. – predlaæe broj radnika na sektorima. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. pregled servisa i radnji za popravku vozila. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. SAOBRAÑAJA . – planira. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. 373 16. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. struåno usmerava. dosije pozorniåkog reona. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. a posebno za voœenje dosijea sektora.4. 16. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. pregled vaænijih transportnih preduzeña. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena.4. Na nivou policijske uprave. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). U tom smislu. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). organizovanje. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. treba unaprediti sadræaje dosijea. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. – planira. skica podruåja sektora. organizuje. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. bezbednosna procena. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja.

Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Brisel. Strazburg. 1994. 2006.. Evropski kodeks policijske etike. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. o putu i putnim objektima. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). 2001. Jankoviñ. Miletiñ. MUP RS. Leonard and More. D. 2000. p. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Beograd. vol. neravnomernost i struktura saobrañaja). B.. Zaal. Beograd. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Saobrañajni fakultet.. Report No. 2006. 1999. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Beograd. European Transport Safety Council (ETSC).Lipovac. Beograd. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. S. Petroviñ. Komitet ministara saveta Evrope.. Monash University. Rakiñ. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. 31. P. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). Stefanoviñ.. 53. G. Canberra: Federal Office of Road Safety. Literatura Clarke. 1999.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. karte nezgoda na putu. 2003. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). I. a Review of the Literature. Milijeviñ.p. D. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). 31-43.. Police Science Series. Traffic Law Enforcement. Dosije sektora se vodi ruåno. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. 1997. o radovima na putu. 2006. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). Beograd. o saobrañajnim prekrãajima. D. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. Preporuke. Accident Analysis and Prevention. 2006. Police Organization and Management. New York. V.. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. 374 .

162. 62. 128. 156. 110. 338. 171. 96. 190. 314. 254. 201. 343. 69. 310. 23. 352. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 114. 257. 147. 391. 108. 151. 98. 309. 23. 109. 27. 63. 339. 258. 48. 165. 334 auto-moto savez 260. 219. 43. 47. 132. 313. 65. 128. 127. 33. 270. 123. 4. 71. 64. 80. 42. 337. 144. 96. 338. 17. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 265. 105. 128. 22. 366. 139. 394 automobilske patrole 350. 372. 61. 157. 189. 303. 313. 173. 70. 351 autoãkola 93. 244. 314. 336. 329. 41. 145. 19. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 71. 20. 185. 335. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 74 centar za obuku vozaåa 290. 34. 24. 93. 74. 306. 310. 78. 158. 44. 304. 129. 197. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 334. 27. 69. 79. 239. 304. 338. 105. 303. 35. 159. 292. 97. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 338. 253. 30. 390. 42. 238. 111. 64. 308. 24. 394 bankina 97. 59. 5. 53. 307. 358 apsolutni pokazatelji 21. 26. 316. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 132. 104. 305. 68. 371. 256. 104. 120.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 358. 132. 150. 71. 79. 131. 80. 291. 79. 265 berme 97. 115. 65. 21. 45. 3. 393 375 .

7 drumski saobrañaj 4. P. 270. 269. 205 fotodokumentacija 204. 105. 236. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 337. 196. 151. 214 fotografisanje 204. 299. 220. 301. 287. 167. 9. 248 etiologija 165. 10. 144. 305. 130. 235. 214. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 168.Lipovac. 120. 268. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 354. 221. 283. 205. 11. 199. 234. 89. 298. 355. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 290. 248. 73. 101. 204. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 212. 273. 235. 284. 207. 288. 232. 281. 211. 291. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 228. 206. 238. 355 G grafiåki metod 204. 215. 207. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 173. 249 forsirano koåeçe 94. 209. 128. 88. 240. 41. 207. 71. 208. 374 druãtvene podele rada 6. 229. 200. 211. 7. 133 fenomenologija 165. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 72. 203. 239 funkcionalna raspodela 353. 125. 215. 90. 282. 206. 54. 48 H helikopterske patrole 351.

69. 141. 162. 274. 147. 330. 280. 183. 106. 360 kacige 22. 344. 150. 254. 123. 144. 125. 308. 357 ispitivanje vozila 162. 248. 158. 123. 259. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 143. 308. 297. 161. 265. 219. 208. 333. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 113. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 154. 215. 42. 306. 182. 362. 77. 332. 352. 313. 329. 320. 344. 310. 255. 331. 213. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 318. 335. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 153. 264. 325. 322. 267. 144. 142. 364. 288 Internet 72. 160. 210. 272. 328. 141. 220. 256. 316. 281. 204. 351. 292. 270. 304. 211. 81. 200. 93. 310. 147. 155. 334. 184. 112. 187. 124. 205. 187. 243 377 . 206. 152. 307. 272. 321. 320. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 365 intenzitet saobrañaja 93. 254. 179. 358.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 198. 79. 269. 111. 269. 338. 186. 336. 145. 320. 292. 142. 117. 159. 149. 140. 122. 139. 150. 261. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 195. 108. 143. 97. 342. 322. 179. 280 interventno regulisanje 259. 320. 152. 153. 139. 190 iskljuåenje vozila 265. 320. 273. 74. 73. 221. 309 javnosti 33. 110. 206. 35. 233. 105. 209. 147. 336. 327. 308. 343. 319. 61. 339. 353 javni rizik 81. 155. 350 kampanje 112. 333. 255. 315. 124. 333. 286 K kazne 34. 306 isprañaj patrole 362. 266. 72. 177. 149. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 355. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 299. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 188. 337. 188. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 146. 265. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 268. 298. 155. 178. 124. 339 iskustvo 27. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 179 izuzimanje tragova 203. 311. 179. 363. 342. 249. 295. 270. 183. 169. 146. 275. 321. 269. 179. 318. 284. 261. 95. 143. 145. 343. 63. 204. 158. 31. 340. 259. 128. 272. 273. 75. 285. 270. 341. 264. 74. 185. 263. 107.

konfliktna tehnika 94. 242. 117. 93. 229. 315 kriminalistiåke definicije 193. 208. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 181. 176. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 315. 180 modeli posledica 183 378 . 373 koncentrisani tragovi 226. 270. 372. 182. 73. 177. 328. 315. 207. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 332. 167. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 200. 33. 148. 95. 71. 154. 213. 46 kontramere 19. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 93. 264 kontrola vozila 161. 149. 183. 59. 41. 243. 94. 289. 231. 335. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 211. 255. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 177. 226. 23. 362 koncentracija alkohola 110. 254. 150. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37.Lipovac. 361. 108. 149. 95. 184. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 248. 188. 334. 207. 161. 177. 188. 95. 203. 244. 99. 273. 70. 117. 94. 240 kriviåno delo 194. 330. 179. 116. 118. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 222. 496. 77. 196. 42. 150. 308. 22. 338 kontejner 14. 201. 334. 67. 361 merenja 67. 140. 100. 66. 213. 187. P. 40. 333. 32. 363. 369. 165. 361 meœunarodni izvori 43. 235. 78. 314. 202. 94. 288. 71. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 365. 222. 298 mesto sudara 221. 144. 179. 254. 206. 151. 264. 65. 286. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 205. 178. 255. 298. 74. 221. 180. 209. 74. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 18. 227. 73. 315. 249 metodologija 26. 289 konflikti u saobrañaju 67. 78. 184. 22. 220. 185. 75. 269. 195. 130.

331. 115. 224. 373 najugroæenije grupe 311. 327. 80. 317 najãira javnost 74. 374 obezbeœenje tragova 199. 54. 339.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 83. 309. 338. 299. 161. 127 nauåne metode 59. 366. 99. 310. 308. 266. 303. 283. 302. 80. 197. 233 379 . 318. 74. 208. 364. 77. 70. 292. 121. 162. 78. 266. 264. 28. 61. 123. 197. 306. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 144. 339. 256. 311. 200 opasne situacije 69. 74 nauåne ustanove 34. 89. 307 osiguranje 49. 223. 167. 337. 141 oãteñenja 52. 196. 298. 210. 263. 88. 255 nauåno posmatranje 70. 233 opomena 265. 132. 341. 168. 33. 290. 118. 154. 228. 254. 161. 183. 298. 183. 78. 328. 288. 116. 258. 330. 100. 189. 263. 86. 314 normativne definicije 173. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 265. 99. 322. 81. 303. 94. 255. 316. 41. 359. 258. 257 nadleæni organi 47. 140. 344. 206. 219. 225. 82. 63. 266. 259. 273. 269. 214. 363. 123. 314. 87. 292. 343. 190. 266. 153. 205. 265. 313. 73. 230 objektivni rizik 119. 65. 255.372. 328 nareœenja 229. 267. 268. 273. 300. 189. 257. 92. 117. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 261. 62. 183. 254. 232. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 133. 80. 142. 67. 67. 81. 372 neposredni uvid 299. 55. 354. 303. 271. 26. 281. 68. 116. 272. 184. 341. 313. 177. 189. 236. 255. 198. 189. 106. 362. 176 ograniåena odgovornost 52. 155. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 358. 226. 67. 73. 306 nevladine organizacije 40. 282. 179. 84. 374 nauka 6. 95. 120. 53. 79. 305. 307. 211. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 72. 70. 329. 347. 306. 39. 41. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 265. 23. 64. 154. 265 nasloni za glavu 64. 158. 79. 305. 342 osposobljavanje 21. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 222. 342. 313. 66. 307. 363. 66. 255 nastradali 4. 80. 304. 351. 214. 53. 35. 125. 334. 200. 195. 273. 338. 265. 21. 325. 234. 295. 275. 352 organ za saobrañaj 263. 310. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 174 novåana kazna 152. 297. 182. 56. 229. 161. 283. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 325. 232. 97. 321. 99. 231. 219. 265. 167. 271. 295. 71. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 284. 305. 91. 350. 273. 308. 336. 93. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 59. 90. 133. 320. 289 nadzor 47. 264. 146. 284. 29. 85. 214. 94. 88. 75. 210. 65. 195. 131. 155. 56. 172. 18. 254. 329. 195. 69. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28.

123. 141. 355. 343. 360. 189. 336 policajac 70. 104. 107. 108. 84. 197. 189. 318. 254 ponaãanje 22. 226 pravne norme 39. 272. 343. 179. 367. 126. 55. 9. 144. 52. 349. 357. 320. 160 public relations-PR 328. 183. 126. 105. 188. 225. 314. 126. 327. 374 prostorno-vremenske analize 202. 319. 373 policija 19. 254. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 95. 63. 222. 222. 185. 357 politiåka javnost 74. 78. 169. 80. 35. 90. 344. 124. 122. 64. 350. 20. 321. 340. 73. 126. 325. 372 patrolne sluæbe 268. 249. 127. 147. 184. 343 putar 149. 273. 13. 272. 319. 310. 320. 253. 79. 320. 373 povrãinski tragovi 226. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 366 policijska funkcija 319. 142. 93. 347. 141. 353. 364. 203. 116. 33. 337. 140. 321. 153. P. 69. 154. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 255. 176. 268. 362. 352. 21. 169. 274. 68. 354. 11. 16. 333. 333. 50. 51. 337 prekrãajni postupak 198. 317. 315. 162. 292. 354. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 145. 98. 219. 70. 23. 55. 327. 117. 182. 185. 65. 231. 220. 28. 372. 360. 168. 358. 227. 180. 335. 51. 359. 18. 137. 297. 363. 17. 49. 88. 12. 266. 342. 328. 118. 94. 56. 354. 339. 339 380 . 263. 125. 315 postojeñe staçe 26. 285 poruke 150. 69. 185 patrole 120. 153. 9. 344 privredni prestup 265. 282. 264. 182. 360. 321. 104. 219. 361. 181. 25. 347. 363. 97. 6. 196. 264. 71. 168. 273. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 80. 229. 150. 358. 207. 91. 351. 177. 41. 343. 336. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69.Lipovac. 72. 207. 357. 179. 311. 113. 352. 200. 125. 183. 78. 161. 356. 356. 255. 265. 188. 267. 174. 199. 106. 149. 79. 327. 149. 254. 367. 127. 220. 145. 355. 7. 13. 170. 119. 327. 80. 347. 189. 328. 256. 7. 328 politiåke partije 159. 93. 341. 35. 108. 120. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 355 prenosivi tovarni list 54. 335. 188. 103. 205. 125. 128. 98. 147. 255. 114. 132. 339. 333. 53. 366 poniãteçe registracije 280. 362. 184. 227. 115. 93. 119. 73. 188. 133. 349. 183. 67. 148. 299. 267. 94. 6. 30. 183. 181. 342. 105. 198. 330. 116. 334. 103. 65. 351. 313. 273. 79. 187. 223. 201. 352. 46. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 144. 167. 48. 184. 167. 254 putnik 7. 318. 337. 344. 68. 188. 270. 356. 292. 52. 177. 229. 219. 256. 64. 221 prvenstvo prolaza 97. 54. 352. 53. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 21. 356. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 115. 365. 366 podrãka kampaçama 150. 143. 223. 185. 269. 106. 154. 182. 29. 338. 365. 146. 153. 56 prevozilac 49. 50. 186. 350. 293. 141. 183. 336 posledice nezgode 5. 366. 306. 313. 249 povrede 52. 159 pravosuœe 254. 178. 321. 333. 30. 173. 353. 332. 170. 315. 123. 108. 206. 337. 92. 34. 51. 15. 154. 202. 97. 26. 23. 357. 298. 18. 97. 298. 214. 328. 364. 319. 79. 27. 52 prevoz robe 13. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 46. 340. 315. 181. 80. 111. 111. 257. 53. 114. 195. 330. 199. 317. 292. 264. 139. 355. 128. 356. 54. 265. 285. 360. 132. 329. 149. 80.

313. 196. 317. 134. 197. 232. 258. 144 serija dogaœaja 168. 161. 108. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 344 saobrañajni znaåaj 202. 301 rukovoœeçe 195. 317. 257. 321. 222. 315. 67. 356. 68. 357. 21. 309. 247. 126. 88. 228. 174. 150. 43. 95. 355 raspored sluæbe 362. 103. 179. 169. 264. 224. 243. 219 saobrañajne nezgode 4. 130. 90. 18. 200. 133. 134. 91 saobrañajni sektor 356. 161. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 169. 98. 191. 174 381 . 172. 107. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 362. 34. 85. 334. 315. 35. 39. 62. 334. 317. 203. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 132. 330 saobrañajna nauka 59. 56. 282. 337. 300 Savet Evrope 41. 335. 360. 221. 81. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 29. 165. 5. 366. 291. 5. 134. 263. 175. 330. 281. 255. 216. 352. 351. 139. 373 saobrañajni sistem 9. 171. 157. 181. 217. 202. 17. 104. 11. 48. 366 S saobrañajna delatnost 3. 184. 221. 62. 366. 355. 263. 22. 347. 143 rokovi 26. 180. 7 saobrañajna dozvola 264. 115. 177. 67. 269. 173. 199. 230. 223. 359. 274. 64. 78. 285. 22. 372 relativni pokazateÿ 20. 356 registarske tablice 161. 25. 149. 210. 80. 203. 255. 97. 46. 272. 314. 307 saobrañajna sredstva 4. 298. 121. 229. 219. 94. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 13. 261. 355. 154. 111. 179. 350. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 293. 364. 214. 63. 129. 274. 231. 212. 99. 111. 292. 128. 149. 339. 105. 39. 314 rizik nezgode 121. 244 saradça 338. 91. 176. 116.Indeks R raspodela ljudstva 347. 243. 257. 131. 122. 307. 93. 162. 26. 28. 111. 168. 86. 147. 82. 33. 364. 281. 132. 213. 171. 133. 62 saobrañajna trasologija 217. 207. 314. 70. 40. 281. 363. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 363. 233. 171. 291. 280. 63 saobrañajna patrola 350. 24. 131. 193. 352 saobrañajna signalizacija 265. 366 sasluãanje lica 299. 84. 162. 30. 41. 125. 242. 355. 273. 72. 309. 313. 280. 106. 69. 208. 267. 283. 194. 115. 178. 336. 259. 120. 114. 118. 150. 142. 162. 133. 87. 273. 61. 374 saobrañajne patrole 337. 354. 63. 313. 105. 272. 372. 351. 85. 15. 235. 65. 119. 206. 215. 62. 372. 271. 371. 333. 195. 48. 21. 259. 201. 280. 170. 140. 159. 316. 168. 92. 222. 222. 304. 141. 331. 51. 374 saobrañajni put 4. 18 saobrañajni rizik 81. 152. 18. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 337. 125. 284. 329. 266. 266. 226. 343. 71. 283. 198. 362. 81. 229. 140. 23. 356 rizik kaæçavaça 140. 178 rizik od nezgode 108. 132. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 257. 19. 220. 140. 355. 59. 282. 79. 367. 75. 74. 271. 271. 183. 358. 78. 20. 373. 77. 31. 23. 282. 120. 227. 177. 44. 354. 152. 53. 83. 133. 359. 167. 123. 76. 32. 259. 352. 89. 49. 354. 127. 43. 182.

361 struåna javnost 33. 335. 80 teæina nezgoda 103. 357. 207. 349. 358. 313. 73. 32. 32. 35. 88. 366. 297 stanice policije 347. 162. 291. 149. 318. 145. 121. 63 ãtetni dogaœaji 52. 354. 360. 304 sistem radnji 193. 206. 171. 69. 132. 84. 157. 179. 174. 363. 105. 177. 106. 104. 64. 124. 311. 159. 32. 146. 303. 70. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 24. 332. 329. 123. 35. 333. 81. 372 tehniåko regulisaçe 63. 34. 362. 24. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 103. 109. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 144. 67. 76. 103. 344. 207. 331. 311. 203. 106. 149. 68. 97. 255. 96. 127. 362. 142 spell teorija 75. 123. 147. 83. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 212. 257. 306. 120. 338 struåne organizacije 253. 208. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 151. 151. 167. 3. 200. 25. 328. 264. 117. 201. 309. 315. 337. 105. 313. 222. 145. 30. 203. 215 skiciraçe 204. 254. 334. 148. 255. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 175. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 27. 169. 112. 267. 314 tehniåki pregled vozila 159. 176 382 . 356. 40. 34. 158. 334. 84. 303. 293. 33. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 179. 352. 343 T taåkasti tragovi 226. 355. 93. 75. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 144.Lipovac. 133. 174. 33. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 73. 269. 154. 111. 174. 266. 177. 292. 314. 361. 178. 153. 258. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 353 sprovoœeçe zakona 144. 313. 11. 146. 134. 123. 187. 255. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 125. 74. 363 sistem kazni 42. 271. 143. 149. 316. 316. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 244. 254. 254. 115. 151. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 258. 32. 256. 159. 65. 33. 104. 315. 268. 321. 214. 233. P. 320. 372. 204. 213. 367. 144. 145. 78. 360. 340. 152. 161. 49 subjektivni rizik 119. 318. 213. 119. 162. 80. 181. 48. 28. 338 teorija sklonosti 21. 366. 215. 290. 141. 143. 351. 148. 111. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 97. 125. 255. 339. 133. 211. 355 sudstvo 19. 291. 209. 64. 209. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 143. 328. 99. 185. 227. 148. 205. 205. 320. 270. 367 sudija za prekrãaje 152. 295. 73. 77. 153. 71. 268. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 182 skupãtina 156. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 36. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 397 stavovi 70. 199. 34. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 314. 313. 214. 307. 115. 176 sposobnost 64. 364. 77. 108. 142. 316. 98. 4. 213. 289. 352. 311. 316. 284. 115. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 150. 149. 149. 23. 269. 255. 253. 335 stepen motorizacije 19. 365. 320. 254.

169. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 203. 76. 286. 235. 234. 198. 199. 230. 222. 76. 234 tragovi voæçe 210. 144. 284 vangabaritni teret 271. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 127. 179. 246. 230. 245. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 246 tragovi koåeça 194. 167. 123. 285. 204. 227. 242. 40. 290. 172. 219. 144. 215. 112. 153. 242. 239. 152. 303. 212. 372. 242. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 238. 154. 284 umor 105. 234. 154 vozaåka dozvola 42. 229. 205. 235. 337 vozaåki ispit 111. 103. 56 tragovi grebaça 234. 233. 286. 238. 75. 174. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 230. 202. 202. 358. 235. 75. 219. 293. 292. 212. 205. 243. 243. 162. 270. 112. 274. 366. 356 V vangabaritna vozila 280. 153. 299. 304. 373 uviœajna dokumentacija 189. 245 tragovi kretaça 223. 194. 235. 224. 203. 213. 220. 211. 279. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 205. 213. 247 tragovi klizaça 210. 70. 155. 305. 304. 351 voœa sektora 354. 225. 247. 223. 97. 288. 103. 243 tragovi zanoãeça 234. 189. 289. 286. 254 upravni poslovi 259. 232. 343. 305. 161. 308. 352. 233 videosnimaça 204. 68. 234. 46 uporedna analiza 99. 221. 174. 255. 226. 291. 233. 226. 204. 287. 69. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 201. 249. 313. 334. 366 upravljaåke mere 26. 179 verbalni metod 204. 159. 226. 290 vazduãni jastuk 64. 227. 337. 235. 27. 244. 44. 303. 242. 220. 245. 293. 208. 304 unutraãnji izvor 40. 354. 244. 224. 264. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 280. 237. 209. 304 tipiåni tragovi 224. 240. 123. 211. 183 383 . 233. 162. 337. 169. 232. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 104. 228. 214. 227. 203. 241. 126. 234. 144. 194. 231. 134. 65. 374 vrsta puta 130. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 199. 233. 246. 191. 214. 228. 269. 207. 193. 373 vozaåi poåetnici 112. 43. 200. 208. 175 teorija zaraze 19. 200. 290.Indeks teorija sluåaja 19. 236. 215. 175 teorijska nastava 291. 264. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 234. 372. 191. 363. 287. 196. 240. 369. 288. 209. 277. 210. 207. 306. 274. 216. 55.

244. 161. 220. 288. 103. 309 znaåaj tragova 217. 269. 240. 104. 301. 33. 255. 41. 255. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 302. 78. 161. 128. 163. 293. 292. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 285. 269. 22. 209. 208. 205. 289. 229. 198. 17. 268. 63. 204. 243. 68. 251. 228. 289. 268. 221. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 27. 234. 285. 253. 211. 194. 273. 158. 23. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 273. 351 zdravstveni uslovi 287. 206. 173. 235. 245. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 227 zaãtitne mere 22. 254 384 . 157. 196. 254. P. 188. 235. 334 zaãtitni sistem 23. 270. 246 Æ æalbe 267. 214. 249 zapreminski tragovi 226. 156. 212. 256. 240. 233. 331 zagaœivaçe 4. 96. 244. 264. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 280. 362. 258. 303 æeljeno stanje 26. 80. 185. 298. 254. 240. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 239. 339.Lipovac. 156. 242. 286. 360.

rvtv.be/ www.co.unece.nl/ 8.swov. 3.nl/ www.securiteroutiere .trl.gouv.htm www.org 2.org/ www.equipement. 7.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red. Evropska federacija za puteve www. www. www. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.int/en/ www.etsc. broj 1.who.be 385 . Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11. www. 6.erf. 9.inrets.piarc. 5.org/ 4.rws-avv.uk/ www.fr/ 10. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12.nl/ www.cemt.fr/ cnsr/index.

Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.cfm www. Britanija) 22. Britanija) 21. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.kfv.co. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18.de National Society for Road www. P. Britanija) 20.gov.co.dvla. org/ www.unc.uk/ www.uk/ www. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.vti.thinkroadsafety . Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15.vv.org. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28.Lipovac. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.bast.trl.erso.com www.gov. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.pacts.edu/ index.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.rospa. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.uk/ www.eu/ www.hsrc.se/ www. Ãvedska administracija za puteve 16. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.fi/ www.se/ www.uk/ 23.tiehallinto. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.at/ www. org www.org/ 386 .ntf.iihs.aaafoundation. Finska administracija za puteve 19.uk/ www.irte. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24. Krsto Bezbednost saobrañaja 13. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.grsproadsafety.

Kanadsko udruæenje automobilista 40.arrb.fars.trb.gwu. Federalna putna administracija 35. Uprava za transport SAD. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.eu/ transport/ 387 .gov. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.preventionrouti ere.edu/ gulliver.trb.asso.org/ www.fi/ Department for transport www. Svetsko udruæenje za puteve 45.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.piarc. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.com.fr/ www.govt.gov www.c om/ www.euroncap. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34.ltsa.org/ gulliver.gov/ www. Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.nhtsa. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37.fiafoundation.fhwa.ncac. Odeljenje za transport (V.europa. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.caa. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.com/ programme www. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.aspx www.ca/ www.dot.dekra.asp 43.dot.nz/ www.au/ www. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46.nsc. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.fr/ www.nhtsa.g ov/Main/index.dft.org/ default.org/ www. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.inrets.uk/pgr/ roads/ www.de ec.vtt.

.

E. vol. 389 .. Accident Analysis and Prevention. i dr. Saobrañajni fakultet. and the Environment. Uvod u saobrañaj 1.p.. 2006. 2000. R. Bezbednost saobrañaja 2. M. Verlag Information Ambs Gmbh. M. & Andersson. articles About Traffic Police Corruption.. 112. M.. M. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. p. Perspectives. V. Beograd. M. 1963. 31-43. i Rau. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Lindenmann. Burg. Verlag Information Ambs Gmbh.. Kippenheim. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 34. Boston. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. i Banoviñ. Accident Analysis and Prevention. H. Beograd. Andreasen. Clarke. Dragaå. H.. p.. N.. T. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. D. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. Social Development. 1981.. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. VÃUP... Adamoviñ. Cox. Kriminalistiåka metodika. Informator. H. Illinois. New Brunswick. San Francisko. Josscy-Bass. R. Uvod u saobrañaj 2. 2000. S. Rogers. Ahmed. 1992.. Saobrañajni fakultet. M. Australian Road Research. S.. M. Evenston. Baker. 2002. P. 1985.. Traffic Accident Investigator's Manual for Police.. Zemun. Beograd. 1987. (seminarski rad). New York. i Sopory. Boãkoviñ.. 1996. deo. Åoviñ. M. 2001. Problems. Police: Practicies. Unfallversuche. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Zagreb. Backer. Rutgers University Press. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. 31. vol. D.. Armour. 2002. Kippenheim. H. pp 541 – 551. 1999. A.LITERATURA Adamoviñ. 1996. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Burg. M. 1995. 1984.. Bayley. Beograd. i Vujaniñ. Designing Health Communication Campaigns. No 4.. Aranœeloviñ. Allyn & Bacon. Saobrañajni fakultet. Cvetkoviñ. H.

Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Van Nostrand Reinhold. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Guria. 1986. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå. Minnesota Institute of Public Health. Elliott. i Negri. Minister of Transport. Accident Analysis and Prevention. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. New York. New York. Hyden.. New York. Evaluation 85. Paris.. Hauer. Volume I Wiley. vol. 1992.. Beograd. Œ.... Induced Exposure. 2000. p. Bezbednost drumskog saobrañaja. The Escape Project.. 25. 1988. M. London. i dr. L.. 1986. 1987.. Bulletin 70. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. 18. J. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. An Introduction to Probability Theory and its Applications. vol. Evans L. Accident Analysis and Prevention. Lund institut tehnologije. New York. Grime. Kriminologija. Traffic Safety and the Driver. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Kambera. 1997. 1999. B. Elliot. Hakkert A. veãtaåeçe. 1973. Ercoli L. 1987. 2000.. 22.. B. Iniñ.Lipovac. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. 1957. No 6. Hauer E. Gorkiñ. Igçatoviñ. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. P.. Sluæbeni list SFRJ. & Garder. Handbook of Road Safety Research. G. 1981. vol 18. 1994. Jaker. i dr. H. Beograd. E.. A. 1991. Evaluation of Local Safety Measures.. S.. Medicinska kriminalistika. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Saobrañajni fakultet. 1981.. Media Questions and Answers on 2010. III deo. 1989. Accident Analysis and Prevention. Beograd. Federal Office of Road Safety. H. No 1. tehnika saobrañajnih konflikta. otkrivaçe NN – uåinilaca. Bezbednost drumskog saobrañaja. C. Elliott. 1985. P.M. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting.765-772. Beograd. 1998. vol. Estimation Number of Accident.. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. Nomos. Obrada saobrañajne nezgode. Feller. uviœaj. New York. Hautzinger. 1990. E. Geoffrey.S i Hauer. Novi Sad. TRL. tragovi. Deliverable 5. Federal Office of Road Safety.. 390 .. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. P.. Technical Research Centre of Finland (VTT). Road User Behavior: Theory and Research. Fakultet tehniåkih nauka. vol 5. S. Epstein. Gavriloviñ. Harris S. No 2. T. W. Gosche. New Zealand.. Accident Analysis and Prevention.. Privredna ãtampa. B.1993. Accident Analysis and Prevention. Haght F.C. R. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. Kambera.. C.. Goldenbeld. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. No 6.

Police Organization and Management. Lipovac. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21.. Lipovac. Lajunen. Bezbednost. 2000. Beograd. Vujaniñ. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. 2003.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Zemun. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. A.. & Donne. K. 2000. Odnos saobrañajne policije i javnostI. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 .. K. Leonard and More. K. i Vemiñ. 2000. Beograd.. Kovaåeviñ. 22. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Jolis. i Aranœeloviñ. Lipovac. Minnesota Institute of Public Health. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. M. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. Beograd. Aranœeloviñ. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Baça Luka. D.. Jankoviñ. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. i dr. 1996.. D. P. Æ. Lipovac. No 8-9. 4.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). efikasnost. Kriminalistika taktika. Buliñ. 2001. K. G. 2001. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. Vujaniñ. 1996. K.. 6. i Keãetoviñ.. 1999.. Lipovac. 1998. K.. K. 2002. 1997. Novi Sad. K. K. No 2. Aranœelovac.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). T. K. Defendologija.. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Zemun. M. veku (Zbornik radova)... Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. 2001. 1994. Krivokapiñ.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik).. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik).. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . i Ristiñ. 2001. Michel. Æ. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Novi Sad. CIBS. New York.Literatura Jaker. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).. 2001. trening. X. Pariz. Lipovac.. Beograd. Lipovac.. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. France-selection. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. M.. reforma. P. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Zemun.. i Parker. Viãa ãkola unutraãçih poslova. D. New York. Beograd. Keãetoviñ.. V. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). M. 2003. Kavran. Zemun. Æ. vol.. Javna uprava. Lipovac. Police Science Series... M. D. Lipovac. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Odnos policije i javnosti (projekat). Manuel de Premiers Secours Routiers. R. K. 1997. Fusilier. Lipovac. br. Saobrañajni fakultet. i Æarkoviñ. Œ.

. Beograd. Lipovac.. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Saobrañajni fakultet. Viãa ãkola unutraãçih poslova. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Lipovac. M. Strategije bezbednosti saobrañaja. i dr. Baça Luka. Iniñ. 1999 – 2003).. K. 2002. N. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. Lipovac. 2004.Lipovac. Novi Sad. Beograd.. D.. 2003. Neãiñ. Miloãeviñ. CIBS – Saobrañajni fakultet... priruånik za peãake (priruånik).. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). 2006. Lipovac. K. Lipovac. K.. Sad. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Lipovac. AMS Republike Srpske i Grafomark. 2006. Beograd. i Jovanoviñ. M. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. i Peãiñ. 2006. Deset lekcija koje æivot znaåe. Deset lekcija koje æivot znaåe. Lipovac. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). ''Model 5''. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). (studija). Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). Beograd. D. Lipovac. M. Lipovac. 2007. M.. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. 2003. 392 .. 2007. Baça Luka.. Lipovac. K. neka iskustva razvijenih zemaÿa. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. K. i Vukaãinoviñ. M. Novi Sad. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda.. 2006. K. K. K. (studija). K. 2007. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Kako i gde preñi ulicu. bojanka za decu. i dr. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. (studija). Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. K. Vrçaåka Baça.. i Vukaãinoviñ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i dr. veku (Zbornik radova). Lipovac. K. K. Lipovac. 2002. Zemun. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). 2006.. (studija). 2003.. slikovnica za decu. M. Tesliñ.. Lipovac. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. K. Lipovac. i Vukaãinoviñ. Apatin. Fakultet tehniåkih nauka. (projekat). Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). K. 7.. K. Lipovac.. 2007. Beograd. Beograd. 2005. Beograd. i dr.. 2008 – 2012. Lipovac.. i dr. Budva. ''Model 5''.... Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. K.. 2002. P.

Y. Saobrañajni fakultet. Zemun. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Dobovãek. Ekonomski fakultet. Saobrañajni fakultet.. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja.. Zemun. 1993. i Todoriñ. 1996. Maksimoviñ.. Kriminalistiåka tehnika... Beograd. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik).. Michigan. 2007. Nicholas S. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. Beograd. 1990. 2007. Beograd. Vrçaåka Baça. 1999. S. L. K. Beograd. B. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. T. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. 1998. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. V. International Congress. K. Traffic Engineering and Management. Detroit. i dr... i Baãiñ. Kinney. C. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). Nauka o policiji. Ÿudska prava.. B. A. Miloãeviñ. Muræan. Kriminalistiåka tehnika. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. 1999. R. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. Novakoviñ. 1991. Nicholson. Zlatibor. B. Macpherson.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Clayton. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Beograd... Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. 2004. 2007. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Accident Analysis and Prevention. No 1. 1994. New York.. D. Beograd. S. Stead. Marketing Bulletin. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. Milosavÿeviñ. M. G. Beograd. 2005. Mitroviñ. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. (Zbornik radova). S. Smith. Ekonomika saobrañaja. 1994. 25. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). Meãko. Beograd. K. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. D.Y.. Monash University. Australia. Saobrañajni fakultet.. R. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). T. 2006. i Kukiñ. i dr. Saobrañajni fakultet. M. Facultz of Crminal Justice. Lipovac K. Miliniñ. 2000. 1998. Beograd. Policijska akademija. U.. Ÿubÿana. Teorije saobrañajnih nezgoda. Primeçena kriminalistiåka tehnika. i Lewis. Beograd. B. Society of Automotive Engineers. J. R.. Policing in Central and Eastern Europe. D. Jovanoviñ D...... 1997. Beograd. Pagon. Ogden.. Lipovac. G.. Miletiñ. S. Maksimoviñ. i Jovanoviñ. New Zealand. vol. Centre for Social Marketing.W.. 393 .. K. 1995. Policijska akademija..Literatura Lipovac. i Wong. S. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. i Taylor. Beograd. i Hastings.. Miliniñ. Milijeviñ. MacFadyn. Æ. Fakultet organizacionih nauka. Beograd.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Plato. 1994. i Boæiñ. Lipovac. Social Marketing. B. Tumbas. V. 2007. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). G.

Lipovac. izloæenost. i Skalar. 2005. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. Publisher. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Dosije sektora: Zreçanin. G. V. Brisel. J.. Stein H. Vodineliñ. No 5.. Rotim. J.R. Policijska akademija. I. Beograd. Advertising and Promotion Management Edition. Stefanoviñ. ekspertize prometnih nezgoda. vol. R. R. Putni saobrañaj. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. Level 3. Saobrañajna kriminalistika. Harmonization of European Accident Investigation Systems. (seminarski rad). Accident analysis and prevention. V. Bezbednost saobrañaja. Savremena administracija.W. 1987. Thomas. P.. Accident Analysis and Prevention. Milicionarski odnosi sa javnoãñu.. Petroviñ. No 2. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). Rivers. Duxbury Press. Beograd. Beograd.. Vasiÿeviñ. S. Thomas. 1995. Skopÿak. Beograd.. J. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. Thulin H. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo. 2006. i Jones. Bezbednost saobrañaja. svezak 1. 2001. Traffic Accident Investigators’ Manual. 1989. Rothe. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja. S. Elementi sigurnosti cestovnog prometa.1994. A. S. B. 1996. Beograd. New York. SSUP. Peåar. i Knuiman. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. VTI izveãtaj broj 390 A. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu.W. F. Institut za sigurnost na autoputu. Charles C. New York.. The Police Traffic Control Function Rakiñ. Paul... Vrçaåka Baça. Beyond Traffic Safety. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. 2001. 1994. (seminarski rad). McGraw..S. Beograd. 1986. Percy L.. i Donovan. J. (seminarski rad).. 1995.. Analize podataka i zaãtita. 1982. Viãa ãkola unutraãçih poslova. (seminarski rad). i Nilsson. J. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji. P.... 1994. M. I.. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Bezbednost 2. Road Transport VII – 33.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. G. vol. 1998. 2000.. 2006. Beograd. New York. 2006. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Drugo izdaçe. Rice J. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1994. 1997.. Pantazijeviñ. P. V. Rivers. i dr. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ. Beograd. Beograd.Hill. Matematiåke statistike i analize podataka. Transaction Publishers.W. S. New Brunswick and London. Bel