BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . . . 159 Literatura . . . . . . . . . . 147 5. . . . . . . .1. . . . Istorijat . . . . . . . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . . . . . . . . . . . 168 6. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . .2. . . .1. . . . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . Opisni modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 6. . . . Kljuåne oblasti primene zakona . . . . Primeri etioloãke analize nezgoda . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . . . . 150 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . Struktura i sadræaj pravnih akata . .4. . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 6. . . . . . . . . . . .5. . . . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . . . .1. 173 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . .5.1. . . 163 6. . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 5. . 193 IX . . . . 167 6.2. . . . . 181 6. . . . . . . . .5. . . . . . . . . .5. Sprovoœenje zakona u praksi . . . . . . . . . . . 151 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pojam saobrañajne nezgode . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . . .4. . . . . 193 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . 177 6. . . . . . . . . . . . . . . Teorija zaraze . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . 175 6. . . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . . .3. . . . 180 6. 149 5. . . . . .1. . . . . 188 Literatura . . . . . . .5. . . . . . 147 5. . . .4. . . . . . . .3. . . . . . . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . .6. . . . . . 193 7.3. . . . . . 146 5. . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorija sklonosti . 172 6. .5. . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . 148 5. . . . . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . Spell teorija . . . . . . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . . . . .6. . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . 183 6. . . . .3. . . . . . 174 6. . . .2. . .2. . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . 176 6. . .2. . . . .2. . . . . . . . . Teorija sluåaja . . . . .8. . .6. . . . . . . . . . . . . . 155 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . . 171 6. .1. . .1. .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 6. . . . . .5. . . . . . . . . . 170 6. . . . . . . . .1. . . . . . . . . .2. . . . . . . . .5. . . . . . . . 149 5. . . . .5. . . . . . . . . . . 176 6.6. Kljuåne oblasti u EU . .6. . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . 174 6. . . . . . . Serije dogaœaja . . . . . . . . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. .4. . .6.2. . . . . . . . . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . 179 6. . . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . .2. . 155 5.4. . .2. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 5. 189 7. . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . .

. . P. . . .1.3. .2. . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . . . .Lipovac. . . . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . . . . . . . . . . . . . .2. . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . 220 8.8. . . . . . . . . . . 205 7. . . . . . . . 212 7. . . . Naåelo usaglaãenosti . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . . 201 7. . . . . . . . . . . . . 233 8. . . .4. . . . . . . . . . 221 8. . .2. . . . . . . . . . . . . 211 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.5. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tragovi kretanja vozila . . 223 8. . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . 209 7. . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . . .3. Naåelo sveobuhvatnosti . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . 211 7. . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . .2. . . . . . . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . . .6. . . . 213 7. . . .4. . .2. . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode .4. . .1. . . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . . . 224 8. . Situacioni plan lica mesta . . . . . . . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda .3. . . . . 234 X . . . . . . 201 7.1. . 206 7. Saobrañajni znaåaj tragova . . . . . . . . . . . . 220 8. . . . . . . . . Zapisnik o uviœaju . Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . . .4. . . . 194 7. . . . . 208 7. . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . 213 7. . . . . . . . . 199 7. . . . . . . . . .4. . . .4. . . . . 227 8. . . . . . . . . . .5. . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . .5. . Fotodokumentacija .4. . . . . Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . 226 8. . . . . . 207 7. . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . Uviœaj kao sistem radnji . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . . . . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . 234 8. . . . . .3. . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema vrsti . . . 231 8. . . . 228 8. . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . . 204 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 8. . . . . . . . Skica lica mesta . . . . . .2. . . .3. . . . . .5. . . . . . . . . . . . .3.4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 8. . . . . . .2. . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . 227 8. . Podela tragova prema veliåini . . . . . . .2. . . . . . . . . . 203 7. . Naåelo objektivnosti . 200 7. 194 7.1. . . .4. .6. . .6. .3. . . . . . . . . . . .3. . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . .4. .1. . . . . . . . . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda .1. . . . . . . 219 8. . 222 8. . . . . . . .2. . . .6. . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje .5.1. . . . . . . . . . . . . . . . . 230 8.4. . . . . . . . . . 223 8. . .5. . . . . . 215 Literatura . .5. . . . 216 8. . . . . . . . . . . . . . . . .

. . .1. .3. . . . . . . . . . . . . 306 12. .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . 256 9. . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 12. . . .3. . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 Literatura . . . . . . . . . . . lica i predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . 310 XI . . . . . . . .1. . . . . . . . . . 253 9. . . . . .1. . . . . . . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . . . . . 259 10. . . . .1. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Literatura . . . . .1. . . . . . . . .3. . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . . . 307 12. .2. . . . . . . . . . . . .1.1. . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . 247 8. . . . . . . . . .5. . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291 Literatura . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . . . . . 253 9. . . . . . . . . . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . . . . . . .2. .1. . . . Krajnji poloæaj vozila. . 264 10. 274 11. . . . . . . .1. . . . 264 10. . . . . . . . . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . . . . . . . . . . 285 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. Neposredna kontrola saobrañaja . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . . . . . . . . . . Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . .2. .2. . . . . . . . . 303 12. . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 10. . . . 279 11. .1. . . . . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . . . . . . . . . . 250 9. . . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . . .1.2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 11. . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . .3. . . . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . 258 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 12.1.2. . . . . . . . . . . . . . 293 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . .4. . 279 11. . . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . .2. . . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.9. . . . . . . . . . . . . . . . 349 15. . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . 333 14. . . . . . . .1. . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 14. . . . . . 358 15. . . . . 327 14. . . . . . 317 13. . . . . . . . .3. . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13.3. . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . .2. . . . . . 332 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Patrolna sluæba. . . . . . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . vrste patrola . . .1. . . . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . . . . . 318 Literatura . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 15. . 315 13. . . . . . . . 367 XII . . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . .4. . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . .10. . .3. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . .6. . . . . . . . . .4. . . . 355 15. .2. . . . . . . . 328 14. 352 15. . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . .2. . . .Lipovac. .8. P. . . . . .3. . 316 13. . . . . . Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . 354 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 14. . . . . . . . . . . . . . . . . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. . . . . .7. . . . . . . .1. . .1. . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . . . 362 Literatura . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . . . . . . . . . . 316 13. . . . . . . 360 15. . . . 338 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . Druãtvene promene. . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . . . . 342 Literatura . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . . .3. . . 316 13. . . 356 15. . . . . .7. . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 14. . . Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . . .4. . . . . 329 14. . . . . 322 14. 345 15. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti . . . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. .5. . promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . . . . . . .1. . . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama .2. . .2. . . . . 313 13. . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 372 16. . . . . . . . . . . . . . 389 XIII . . . . .4. . . . . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . . .3. . . . Poslovi i zadaci na sektoru . 373 Literatura . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . . . . . . . . . Dosije sektora . .

Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. pojam i predmet saobrañajnog prava. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. åiçenica i definicija. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja.. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). opãte nauke o bezXV .. odnosi saobrañajne policije i javnosti. sa mnoãtvom novih informacija. . Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti.. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva.. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. podataka. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. saobrañajne nezgode. znaåaj saobrañaja. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja. faktore bezbednosti saobrañaja. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). uviœaj saobrañajnih nezgoda. razvoj saobrañaja.IZVOD IZ RECENZIJE . preventivno-propagandni poslovi. kako u celini. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. tako i u pojedinim delovima. inspekcijsko-tehniåki poslovi. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost.

Recenzent Prof.inæ. XVI . dr Milan Vujaniñ. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja.. P.. saob. autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . dipl. Iznoseñi materiju.Lipovac.

znaåaj saobrañaja. preventivno-propagandni poslovi. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. saobrañajnim planerima na svim nivoima. saobrañajnim inæeçerima. Autor XVII . olakãati spremaçe ispita. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. odnosi saobrañajne policije i javnosti. inspekcijsko-tehniåki poslovi. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. pojam i predmet saobrañajnog prava. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova. i to: pojam saobrañaja. razvoj saobrañaja. radnicima osiguraça. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. koji rade u obuci vozaåa. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. na tehniåkim pregledima itd. pomoñi unapreœeçu znaça. Na tome sam im veoma zahvalan. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. faktori bezbednosti saobrañaja. prvenstveno. saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. onima koji upravÿaju putnom mreæom. saobrañajnih fakulteta.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE . P. Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol.Lipovac.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

Lipovac. P. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII .

bezbednost saobrañaja 1. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.5.6. Saobrañaj. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. ãtetne posledice saobrañaja. UVOD 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1.4.3.2.1.1.

000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane.000 do oko 3. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. S druge strane. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. Ãta je to saobrañajna delatnost.1. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. SAOBRAÑAJ. Izdvojio se iz trgovine. tj. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja. stvari ili saopãtenja. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. Trgovina je obuhvatala kupovinu. Konaåno. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. tj.000 do oko 10. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi.000 godina pre naãe ere. znaåajnog broja ljudi. od oko 10. Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. Naime. porasla su i rastojanja prevoza. od oko 50. odnosno saopãtenja. saobrañaj i prodaju. UVOD . Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. 3U naãe ere. ãta je saobrañaj. a odgovori jednostavni. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje.1.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi). Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). stvari ili saopãtenja.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. 3 1.

nije moguña. prvenstveno. åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. Dakle. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). ne oåekuje se potpuna sigurnost. – zagaœivanje okoline bukom. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. P. Dakle. Saobrañajni put je deo prostora koji se. UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. Meœutim. rekreacija i saobrañaj). Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. tj. S druge strane.Lipovac. Pri tome. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). To su magistralni. åamci i druga plovila. – materijalne ãtete. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. stanovanje. letelice i baloni. saobrañaj je egzistencijalna funkcija. Saobrañaj nije sam sebi cilj. Konaåno. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). na danaãnjem nivou razvoja. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. a posebno saobrañajnim nezgodama. bez4 . – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. mora se saobrañati. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. Potpuna sigurnost u saobrañaju. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. jer je to egzistencijalna funkcija. Meœutim.

Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. S razvojem robovlasniãtva. na mala rastojanja. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja.2. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. tj. na velikim rastojanjima.). smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. svi robovi itd. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. S druge strane. sva oruœa i alati. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. UVOD . onda moæemo razlikovati dva pristupa. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. 1. Dakle. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. za poåetak. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. mi ñemo se.1. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. javÿa se integralni (kombinovani) transport. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva.2. odnosno sa razvojem druãtva. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe.

7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). umetnici) kupuju na træiãtu. naoruæanja. a posebno zbog potreba vojske. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. Zadræava se naturalni karakter privrede. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. trgovci. Naime. umetnost i nauka. Drumarine. suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. njihova korisna nosivost je bila mala. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. potreba) na velika rastojanja. Feudalci teæe da se osamostaljuju. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa. konstruisali åamce i velike brodove. carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. hrane i dr. Obrazuju se prve velike dræave. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. deo proizvoda namenjeni su razmeni. odnosno robovlasnik). veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. do druge polovine 13. do feudalca. P. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. Meœutim. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. veka.Lipovac. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. a samo manji deo se prevozi 6 . Usporen je razvoj umetnosti. kulture. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi. Razvijaju se pismenost. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. a znatno kasnije i zaprega. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta).6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. U feudalizmu. Mada dominira naturalna proizvodnja.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. vojnici.

putovanjima ljudi. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. splavovi i åamci). Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. Industrijska proizvodnja postavlja. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. stoåarstva i zanatstva) i trgovine. jer su robovi skupi. Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. vuna i sl. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). sirovina (pamuk. U vreme raœanja modernog sveta (15. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. Meœutim. kakao itd.). specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. prenosom saopãtenja itd. veku. kafa. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. Industrijska proizvodnja je masovna. 7 1. Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. puteva i organizacije prevoza. prevozima velikih i malih koliåina itd. i 16. Tokom 15. Veliki brodovi se ne grade. kukuruz. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. projektovao prvo 14.). konstruisao prvu parnu lokomotivu. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). Novi putevi se ne grade.9 parnih lokomotiva. stari se ne odræavaju – veñ propadaju.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. sirovina i proizvoda na jednom mestu. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju. Obnavljaju se suvozemni putevi. Izmeœu 1833.2. do 18. serijska. 11 Amerikanac Fulton je 1807. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila.1. i 1836. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige.10 a zatim i parobroda. Zahteva koncentraciju radne snage. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. ali i rastojanja prevoza. Meœutim. zapreæno vozilo. Serija tehniåkih pronalazaka. parno vozilo za vuåu topova. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. prevozima na duga i kratka rastojanja. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. zanatstva i trgovine. UVOD .

Ovo je omoguñeno razvojem novih. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. Amerikanac Henri Ford 1896. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada.). Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. Saobrañajni fakultet. Boãko Raduloviñ. N. Zelandu itd. U Srbiji se prvi automobil. radio i televizija. P. vodovodi itd. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. aprila 1903. i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl.Lipovac. jer je 1837. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. Benc je proizveo 69 automobila. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. æelezniåka pruga i saobrañaj. pojavio 3. marke Niseldorf. 14 Poruånik kraljeve garde. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña.500 km. Konaåno. metodom masovne proizvodnje. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). stavljaju se na toåkove. 13 Ford je 1912. i 1893. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije). Izmeœu 1885. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. 16 Tokom 19. 1993. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. sklapao automobil za samo 93 minuta. veka. Beograd. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. a zatim i lokomotiva. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. knjiga I. S druge strane. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja.12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890.). Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. otkrili elektriåni telegraf. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi.13 Tako je motorizovana Amerika. posle Napoleonovih ratova. Konaåno. 8 . ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). prenos informacija i telekomunikacije itd. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. Africi.). telegraf15 i telefon. tek 1971. kupio je automobil u Beåu. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. razvija se integralni transport. Australiji. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933.

. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. 1. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi.3. Ekonomika saobrañaja.. tako i za civilizaciju u celini. u Mesopotamiji.1. 1972. Londonu se od 1833. tako da ukupni efekti budu optimalni. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme.1. razvijene su parne koåije. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. U kopneni saobrañaj spadaju drumski. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni).3. Oko 3. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. Dajmler je 1885. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. do 1836. UVOD obrañaja. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori).3. Vidovi saobrañaja se dele na grane. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon. (kretao se brzinom 12 km/h). veka. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. vidove i grane saobrañaja. privrede i druãtva u celini. vodni i vazduãni. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. æelezniåki i cevni saobrañaj. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. veka. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. a zatim i parni omnibus.250 godine pre naãe ere. 9 1. jezerima i kanalima. Z. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. Zapreæno vozilo. broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20.

trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. Pronalazak pneumatika (Danlop. a zatim i u vangradskom prevozu. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. mesta dopreme. veka) makadam koji se i danas sreñe. goniå stoke. peãak itd. U periodu od 1950. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. a manje brzini i udobnosti. Od 1899. 10 . vremena polaska. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”.Lipovac. 1993. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950.). S druge strane. biciklista. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. Od 1837. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. a njihovi toåkovi su hrapavi. putanje. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe). Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). brzine kretanja itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. U Parizu je 1900.. 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. Pored poskupljenja goriva. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. Saobrañajni fakultet. jed19 Grupa autora. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik. vozne jedinice se kreñu nezavisno. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). Najåeãñe Ne zahteva presedanje. P. Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. a zatim i od asfalta i betona. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). veñ. Beograd. Ove razlike se danas smanjuju. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. Poåetkom 20. puãtena prva trolejbuska linija. u kombinaciji sa peãaåenjem. zadovoljava Potrebe za putovanjem. do 1970. mesta polaska. knjiga I.

to je simbol uspeãnosti (prestiæa).3. na mala rastojanja. U Engleskoj je 1830. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. UVOD . 11 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. zadovoljava sujetu. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. poveñava pristupaånosti i mobilnost. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena).1. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. i kretala su se drvenim ãinama.. + pogodan je za neplanirane prevoze. U Engleskoj je 1820. obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu.3.20 åeãña zadræavanja. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. jer su manje brzine kretanja. 1. a putanje su duæe. Tako je 1825.2. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. zavidan nivo udobnosti. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. za odlaganje). Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja.

Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. Nemac Simens je 1879. 1981. S druge strane. ostvarene su brzine od 250 km/h. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva.000 t robe. otvorena prva linija metroa. pa su skupi prevozi praznih vagona. do 1900. a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja. na savremenim prugama preko 160 km/h.000 automobila i isto toliko vozaåa. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. potrebno je 50 vagona. jedna lokomotiva. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. U Londonu je 1863.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). sa parnom vuåom. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2. a na brzim prugama preko 250 km/h. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). U periodu od 1890. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije. automatizacije i usavrãavanja. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. Pariz i Berlin. 12 . brzina od 450 km/h.Lipovac. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. P. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. a 2007. London. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova).

pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). Egipñani su pre 6. niti prevozu od vrata do vrata. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). 13 1. pa pravim veslima. – nije prevoz od vrata do vrata. udobne. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. biti u toku noñi preveæen do odrediãta.3. mesta stajanja. a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU. putevi. Zatim je poåeo da vesla rukama. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza. Tako smo dobili åamce sa veslima. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu.1.3.000 godina znali za jedro. niti za disperzovane (rasute) prevoze. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras.). Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. ulazak/izlazak putnika itd. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska. granom. Naime. 1. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. Ãinski prevoz je predodreœen za brze.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. UVOD . Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika.3. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. – skup je prevoz praznog vozila.

posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. sa dominacijom velikih brodova. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. duæine 160 km. Meœutim. Veñ u starom Egiptu.000 t. Novi. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina.000 km. a najveñi i do 500. 1. nosivost.000 t.000 t. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. 4. primenjuju se dizel motori na brodovima. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja.000 t nosivost. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka.000 t. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. snaga. velike æelezniåke kompozicije oko 2. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. 14 . skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta.Lipovac. Kasnije su.16 kW u pomorskom saobrañaju. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. jezera i reke. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. otvoren je 1869. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode. i skrañuje put do Indije za oko 10. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu.350 t nosivosti. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. veliki vagoni oko 80 t.7 kW u ãinskom prevozu. Graœeni su i novi kanali. Od 1903. Suecki kanal.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15.000 km. Praktiåno. brzina i bezbednost. Dakle. proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1. veliki avioni 30 – 50 t. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. P. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). standardni brodovi nose 20.

rude i sl. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta.3.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. Mada se mogu poveñavati brzine broda. magla. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan. a zatim dao prve skice vazduhoplova.3. Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. to nije racionalno – preskupo je. Meœutim. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. jezera) i skupe veãtaåke kanale. osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. 1. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo.). 15 1. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). reke. UVOD . Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. odnosno 28 do 46 km/h. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska.). – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. – Rekreativni prevoz i sl. – vodni saobrañaj je spor. koristiñe se vazduãni saobrañaj. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila.29 a vodni putevi postoje.1. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. nafte. vodostaj itd. oluje. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora.4. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. vetrovi.

na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2. a krajem 20. parnom maãinom i benzinskim motorom. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809).5 puta viãe). praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. krajem drugog svetskog rata. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884.000 km/h. 31 Na primer. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. godine. prohodnosti terena. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. niti od duæine relacije. decembra 1903.). Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). Konaåno. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge.30 visine i dometi. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi.Lipovac.5 sata). Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. Vojne potrebe. niti odræavati. a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. helikopter je poleteo tek 1907. 16 . 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. a ne oslanjajuñi se o podlogu. savladana je za 33. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. pa su otpori kretanju najmanji.836 m. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. Meœutim. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. brzine. 17. P. u SAD je 1952. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. u Severnoj Karolini (SAD). veka preko 1. veka. pred Drugi svetski rat 400 km/h. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16.25 putnika (oko 6. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h.5 putnika. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin.

– loã odnos bruto/neto mase.7 Dakle. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. str. V. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. Pomorski saobrañaj 7. opravdavaju velike troãkove prevoza). a posebno sa drumskim saobrañajem. Beograd. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena.9 1.8 27. Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. Autobusi 3. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana.0 3. 17 1. bezbednost saobrañaja itd.3. – klima i loãe vremenske prilike (magla. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. Tabela 1. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. niti prenos saopãtenja.3 3. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. vetrovi. Ekonomski fakultet. zagaœivanje æivotne sredine. UVOD . 33 Zbog nedostatka prostora. 349. Vazduãni saobrañaj 6. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade.1.. Putniåki automobil 5.1). Æeleznica – elektriåna vuåa 2.1. – prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). Ekonomika saobrañaja. padavine. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. kroz uãtedu u vremenu. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza. Æeleznica – dizel vuåa 4.5 4.9 3. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. 1994. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport.5 22. S. i Boæiñ. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase.0 12.5 10. prilagoœenost korisniku. brzinu prevoza.

Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. 1994. pruga. i Boæiñ. privrede. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike. Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. 35 Evropska S. a ceo prevoz postaje jeftiniji. da podræi meœunarodnu robnu razmenu. Time to Decide. Tako je omoguñena jednostavna. V. tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. jedinstvena razvojna politika.5. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. nauke itd. jedinstveni menadæment. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. dinamiåko planiranje izgradnje itd. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40.000 na 20.000 km pruga. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana. Beograd. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. 2001. razvoj turizma. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. do 2010. a prevaziãli nedostaci.34 Zemlje EU. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. grana) prevoza. 1. P.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje. 34 Novakoviñ. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza.Lipovac. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. vazduãnih koridora). str. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja.3. 329. European Commission. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. bræi i bezbedniji. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema.000 u periodu od 2001. European Transport Policy for 2010. kanala. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. cevovoda.). 18 . Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine. jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. Ekonomika saobrañaja. Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. 36 White Paper.. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife. Ekonomski fakultet. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. jedinstveni marketing.

Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). Ovo je razumljivo. probleme ukljuåivanja motora itd. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. UVOD 1. popravkama. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila.1. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). Razvijene dræave su ranije imale problem. Dakle. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. za naãe potrebe. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana. 1.1. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu.4. smatralo liånim problemom korisnika vozila. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. niti su na isti naåin reãavani. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet.4. Ovo se. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). nisu bili na isti naåin tretirani. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. pre svega. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. te ranije pristupile njegovom reãavanju. 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Kad neko ima prvu nezgodu. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno. s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. s pravom.4. prva nezgoda je sluåajna. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo). Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu.000 stanovnika.

Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education). trajala do tridesetih godina 20. Automobili su predmet divljenja okoline. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.Lipovac. 1896).40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. a posebno u razvijenim zemljama. za veñinu razvijenih. Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. 1. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement).4. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. åak i u svetskim okvirima. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. Dakle. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. Naime. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja. 1898). a posebno u razvijenim zemljama.000 stanovnika). 1834). 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom. P. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). u prvoj fazi. 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja.2. veka. Ovo je i bilo prihvatljivo.42 Prva faza je. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. 40 41 42 Dakle. 20 . Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. jer je broj nezgoda bio vrlo mali.

Dakle. skloni svim vrstama incidenata. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd.000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. ali na dobrovoljnoj osnovi. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. ali nezavisno i izolovano. u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement).1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. Dalje se razvijaju teorija i praksa. 21 1. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). postoje grupe ljudi koji su. pa i saobrañajnim nezgodama. 1. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70. broj nastradalih u nezgodama itd. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. pored pravnika. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda.4. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). U reãavanje problema. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. UVOD . 46 Prema teoriji sklonosti. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”. Dakle. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja.4. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. zbog svojih psihofiziåkih osobina. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. Japan i druge. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1.3. U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta.

Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. Na osnovu empirijskih istraæivanja. pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. 22 .) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. P. nego njihove pojedinaåne greãke. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama). Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. Meœutim. sigurnosni pojasevi.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. ãto nailazi na otpor kod korisnika. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Naime. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. projektanta vozila i psihologa). Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. kacige. Ãtetne posledice saobrañaja. standardi u pogledu bezbednosti vozila. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda.Lipovac. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. kao na primer: ograniåenja brzina. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja.

socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. sociologije. nauåna znanja su se. Meœutim. broj nastradalih itd. 51 Na primer.4. 23 1. patnja.).). a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. a automobil kao potreba savremenog åoveka.4. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. Beograd. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste.4. Dakle.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. gubici i troãkovi). engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. 50 Dragaå. R. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. sa razvojem saobrañaja.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. sistemske analize.. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. 2 deo. Pored materijalnih posledica (ãtete. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd.51 1. najåeãñe. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. Bezbednost saobrañaja. sa porastom broja registrovanih vozila itd. Saobrañajni fakultet.). u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo. UVOD . tako da se ne ometa njegov razvoj. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. 3. Meœutim. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima.1. sa porastom broja stanovnika. lekara i psihologa. teorije komunikacija itd. Struånjaci.000 stanovnika). 1983. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo.0003P(N/P). u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. str. Uzima se u obzir rizik u saobrañaju. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja.

a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. WHO.54 U toku 1990. oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. u sve saobrañajne. 53 Ovi 24 . Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). materijalni. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). na velika vrata. april 2004). 1998). New York. 1998. ali i u urbanistiåke. do tada neviœen. P. Okuplja se. osnivaju se nacionalne. poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl.53 U toku 2002. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. 7. Kontramere se preduzimaju na mreæi.). u sudarima na putu poginulo je 1. na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. International Federation of Red Cross and Crescent Societies.Lipovac. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. Bezbednost saobrañaja uãla je.. ekonomske i druge planove. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. nedeljama ili mesecima. 55 World Disasters Report. problemi u protoånosti saobrañaja. Ljudski. pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. Oxford University Press Inc. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. 2004.18 miliona ljudi. Procenjuje se da ñe se do 2020. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. popeti na treñe mesto.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. milioni su bili hospitalizovani danima. New Delhi. godine odnele oko 30 miliona æivota. Ove ustanove.

nacionalni podaci. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.000 36.300 46.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama). Umesto ranijeg prihvatanja problema. 70.700 37.200 50000 50. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja. sa procenom plana smanjnja do 2010.000 46.400 49. u odnosu na strateãki plan.300 60000 59.800 50. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije.400 41. UVOD . 56 Dugo je.1. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara). 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.200 54.500 56.1 hiljadu).200 27.100 40000 39.400 55. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica. u periodu od 1972.900 43. u teoriji. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).4 na 48.500 29.100 55. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).4.5 na 4.CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).700 42. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja.800 34.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.57 Na teritoriji SR Nemaåke.700 30000 31. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).1. do 1993. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada.000 cilj za 2010: spasiti 25.500 61.300 66. EU od 1990.600 59. do 2005. . Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. 25 1.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: .000 25. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.900 70. za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).

Meœutim.5. Dakle. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl. Dakle. pojam nastradalih. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. Ciljevi su precizniji. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava. pa i ãire. ako se ne preduzimaju nikakve mere). neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. a u zavisnosti 26 . pojam materijalne ãtete i dr. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja.). Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. P. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%.). vizija su bezbedni putevi. tj.Lipovac. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno.). realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja.

imaju najbezbednije puteve u svetu. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. cilj strategije u Australiji je da do 2001. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa. a koji su UN prihvatile kao preporuku. 27 1. u skladu sa usvojenom strategijom. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. 58 Na primer. cilj Kanade je da u 2001. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. cilj Nizozemske je da u 2000. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. finansijske i svake druge podrãke. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast.1. tako da u 2000. Vlada bi trebalo da. kratkoroånih mera. – osnivanje drugih koordinacionih tela. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. u razvijenim zemljama. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. sagledati stanje bezbednosti saobrañaja.5. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. u ãto krañem periodu. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. UVOD . – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. Primera radi. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. – osmiãljavaçe programa hitnih. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. Vlada bi. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. odmah. formira struåni tim koji ñe.

dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. 1995. uz tendenciju brzog rasta. od 1960. ka zemljama u razvoju. Æeneva. zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. U Tabeli 1. 59 Na primer. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. prvi put posle neprekidnog porasta. do 1980.1. 28 . S druge strane. P. a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory.000 vozila. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. Krajem 20. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965.9. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje.6. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. U Danskoj je.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. praktiåni rezultati. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. u periodu od 1970. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja. poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. ostvareni su znaåajni pozitivni. do 1995. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. a zatim i ka nerazvijenim. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1.Lipovac. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. 1990). prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. a u Tabeli 1.6. u periodu od 1970.59 S druge strane. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. u Japanu je.2. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala.3. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). 1.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje).

1.949 121.635 8 194 38. .117 213.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.373 7.207 6. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.565 151 321 151 975 8.6.2. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. 1985.126 54826 62446 50.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1.956 42. 1980. 2000.657 43.034 224.770 24302 23834 63473 115295 V. do 2005.336 242. Naprotiv. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost. 1975. 1960.065 42.946 8975 8801 31.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182.767 85. 1965. 2005. 1990.761 229. 1995. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.930 98 243 18.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.744 49.339 44. 2004.340 6. na svojim primerima.812 7.626 15. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.641 37.633 6. 1970. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1.

Naime. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). P. 1965. 2005. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama.Lipovac. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. 1990. 1995. 1985. 1970. u periodu od 1955. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. 1975. do 2005. 1980. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955.3. 1960. 2000.

.2. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota.2. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu.2. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti.6. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. 1. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina.6. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu. Sa Slike 1. UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu).1. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Imajuñi ovo na umu.

do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. Æeneva. S obzirom na to da nisu. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. S druge strane. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja.Lipovac. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. Slika 1. Turska. uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. u naåelu. Turska spada u prvu grupu dræava koje. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. – dræave koje. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. niti teorijske modele i procedure. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. Prihvañene 32 . kao i tzv. niti su zapoåele upravljanje. ne razvijaju teoriju. zemlje u tranziciji. od 1960. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. P. Neke nerazvijene zemlje. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. 1995). ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. do sada.3.

do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. SFRJ. struåno 33 1. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. da se moæe smanjivati. odnosno njihovom implementacijom. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Ove zemlje. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Zbog njihove snage i vitalnosti. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. Meœutim. 1995). do sada.4. UVOD . Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. Ipak. od 1960. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. ali sa tendencijom rasta.1. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. Æeneva. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. ove ustanove neprekidno. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. Slika 1. Meœutim. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda.6. nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. u naåelu. Konaåno. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja.

5. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. 1995). Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. u duæem vremenskom periodu. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Æeneva. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. P. Dræava nema prihvañenu politiku. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Krajnji rezultat ovakvog. Tako je od 1975. na nauånim osnovama zasnovane. struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. Francuska. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. do 1993.Lipovac. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. preispituje. od 1960. niti finansijski autoritet. Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Slika 1. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. politiåki. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Ove dræave redovno donose. taksi goriva i sl. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. nemaju struåni. Pojedini. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). niti strategiju bezbednosti saobrañaja. Iz godine u godinu objektivno se prati. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava.

U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. Æeneva.6. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. od 1960.3.6. Naime. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8.1. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. . 35 1. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. Meœutim. Danska. Tako je od 1970. 1995). mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. 1. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. u duæem vremenskom periodu. Primera radi u Francuskoj je. do 1993.5 hiljada godiãnje. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. Danas. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. upravlja bezbednoãñu saobrañaja.6. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. Naime.

Saobrañajni fakultet. 36 . 1999. str. str. Beograd. 356. Literatura Adamoviñ. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva. 1994. European transport policy for 2010. 368.. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. Word Disasters Report. M. str. str. 208. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. knjiga 1. Uvod u saobrañaj 1. 2001. 1993. European Commission. 239. P. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva.Lipovac. R.. Grupa autora. Dragaå. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. ali i ãire. Novakoviñ.. Beograd. Beograd. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. 240. Ekonomski fakultet. str. M. 2002. i Vujaniñ. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. Saobrañajni fakultet. S. M. Adamoviñ. i Boæiñ. 1998. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Saobrañajni fakultet. 2005. Saobrañajni fakultet. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. Beograd. Uvod u saobrañaj 2.. V. deo. str. Time to decide. 2000. Oxford University Press. 157. Beograd. White Paper. Æeneva. Bezbednost saobrañaja 2. stvaranje. Ekonomika saobrañaja. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja.

Izvori saobrañajnog prava 2.4. Subjekti saobrañajnog prava 2.2.1. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . Pojam saobrañajnog prava 2.5. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2.6. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.3.2. Predmet saobrañajnog prava 2.

u upravnom pravu. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. a naroåito za saobrañajnu policiju. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme.e do 565.). Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. koji je donet oko 2000. zakonitost itd. ali ima i znaåajnih specifiånosti.. u obligacionom pravu itd. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. . 2.. POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine.. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu.) 39 2.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. u meœunarodnom pravu. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti.e.1. u zavisnosti od ciÿeva i potreba.. Sa druge strane. godine p. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava.n. meœunarodno. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. 3. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju. primat meœunarodnih izvora prava. 1. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. u graœanskom pravu. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. godine p. SAOBRAÑAJNO PRAVO . koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi.. ustavnost.2.e (Julije Cezar je 50.) Meœutim. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761.n. praktiåna definicija saobrañajnog prava. Ovo je znaåajno i za policiju. godine n. godine p. privredno. kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). Ovo je najkonkretnija. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka).n.

40 . 3 Komitet je. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. U nizu vaænih dokumenata. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. izveãtaja radnih grupa i dr. rezolucija. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. pripremio preko 500 rezolucija. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. a zatim putem preporuka. sporazume. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Paris. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja.3 preporuke i druge dokumente UN. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). Konaåno. projekat E-puteva). P. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. Afrike i Amerike. 2 2. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). PRI. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. do sada. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.2 Ova strategija. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. Osnovan je 1947. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. Kanade. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope. veoma je razvijena meœunarodna saradnja. rezolucije. standarde.2. Japana i Australije. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. kao i predstavnike SAD. Azije. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer.Lipovac. agencija i drugih nevladinih organizacija. 2000. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. regionalni i lokalni faktori. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu).

Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. SAOBRAÑAJNO PRAVO . puteve. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. na primer. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. palete itd. 41 2.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. za glavne meœunarodne puteve.svojih ålanova. podræava razliåite baze podataka.2. prevoznike. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. vodnog i æelezniåkog saobrañaja. Okuplja predstavnike 30 dræava. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). S obzirom na to da EU. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA). kontejnere.2. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. tj. za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. pa i u vezi saobrañaja. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). Obe baze podræava OECD.). Meœunarodni komitet za alkohol. za integralni transport itd. za meœunarodni prevoz putnika. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. Tako. odnosno bezbednosti saobrañaja. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. Ovi standardi su obavezujuñi.6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. pored SAD. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). pa i bezbednosti saobrañaja.

veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. sporazuma. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. Zato je. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. poåetkom 20. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. pratiti njihov rad. ne poznaje granice. Meœunarodna automobilska federacija (FIA).). Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). veku. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. S druge strane. Na primer.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. Zatim je Rusija. S jedne strane. a posebno bezbednost saobrañaja. – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. 42 . Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. veka inovirala i izmenila svoja pravila. Dakle. rezolucija itd. a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. u Rusiji.Lipovac. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja. saobrañaj. danas. Zato je 1909. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). ali i u okruæenju. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. P. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. protokola. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd.

primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. Kada se jednom prihvate. sporazumi transportera. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja.3. direktive i preporuke. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. nadleænosti i sankcija. Sa druge strane. Srbija je bila potpisnica ove konvencije. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. æelezniåko saobrañajno pravo. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. ujednaåeni uslovi rada. postojeñe prakse. odluka i uredbi i sl. a posebno bezbednost saobrañaja. Izvori saobrañajnog prava 2.3. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora.2. PTT pravo i vazduhoplovno pravo.1.3. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. odreœuju opãte uslove poslovanja. niti sankcije. meœunarodni protokoli. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja. meœunarodni standardi. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. pomorsko pravo. bilateralni i multilateralni sporazumi. podzakonskih akata na nivou dræave. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava).3. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse.2. 2. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. . Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. rezolucije. serija pravilnika. Polaze od nauånih dostignuña. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. rezultata istraæivanja. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. 2.

prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. uredbe i sl. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. uzanse. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. doktrina. To nije bio razlog da te zemlje. 1926). oktobar 1909). P. decembra 1943). – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. sporazumi.3. akti). 12/60. – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava). 1926). Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. vozaåe. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. protokoli. koji se i danas primenjuju.Lipovac. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. opãta pravna naåela. za naãe potrebe. Dodatak. Sve bi smo ih. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. 11. ugovori. – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. 16.3. Istorijski gledano. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. 44 . primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje).8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). 15. 1921). 2. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. septembar 1950). Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). 1949). a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. gde je spadala i Srbija. br. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. akti preduzeña.

zvuåna i svetlosna upozorenja. br. br. 20. avgusta 1960). 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. preticanje. 1. 1. – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd. br.11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. septembar 1949.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. brzina vozila. 13.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. novembra 1968). osvetljenje vozila). 8/77. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. saobrañaj na putu i na raskrsnici. manevrisanje vozilima. 8/59. br.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. 13/57. Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. zaustavljanje. sadræi: definicije saobrañajnih termina. mimoilaæenje.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. 8.9 koja kao najvaænije odredbe. maja 1977. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 6/78). stupio na snagu 5. godine – stupio na snagu 7. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. . SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. 5/62. 1926).15 U odnosu na motorna vozila. br. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). 13/57). 45 2. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. pristupilo 58 dræava. odredbe o peãacima i vozaåima. 1968). 4/91. januara 1976). 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. br. 30/74. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. br. novembra 1968. stupio na snagu 10. u Beåu (Æeneva. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. 15.3. maj 1971. br. 19. 3/78. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva. jul 1970. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak.2. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. Konvenciji je do kraja 1999. decembar 1957. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. juna 1979). pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. mart 1958)16 itd. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak.

4. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. septembar 1957). organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1. velikim meœunarodnim uticajem EU. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). mada formalno nisu ålanica EU. januar 1962). odluke i standarde nacionalnog znaåaja. velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. mart 1973). Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. P. EU inicira. 2 2. 46 .3. Posmatrano kroz bliæu istoriju.Lipovac. kakva je naãa. decembar 1972) itd. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. pravilnike. uredbe. septembar 1970). maj 1955). – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912). pa i saobrañaja. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña.

19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 13/93. 5/86. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 50/88. br. – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). 46/91. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). 24/ 94. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). 47 2. 53/93. Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena.3. 53/93. 48/94 i 42/98. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914). – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. br. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 67/93. itd. SAOBRAÑAJNO PRAVO . br. br. 28/91. 26/95. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. br. koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje.2. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. odluka. br. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 46/95. 17 “Sluæbeni list SFRJ”. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). 63/88. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). 41/94 i 28/96. 53/82. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. br.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. uputstava. 22 “Sluæbeni list SRJ”. 80/89. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije).18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. 29/90. Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). br. 19 “Sluæbeni list SRJ”. javni putevi i obavljanje prevoæenja. 15/84. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. 67/93 i 48/94. 34/92. 60/98 i 5/99. 52/91.22 Pored Zakona.

(putnici. – saobrañajno osoblje (vozaå.. utvrœene su Zakonom o ministarstvima.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava.Lipovac. kondukter. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. 8/91. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje.). 44/91 i 87/92. 7/91. a posebno prava i obaveze prevoznika. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja. poãiljaoci.5. 2. 48 . Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju.. Na primer. stjuardese. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. P. niti vrãe prevoz. organi i dr. primaoci). Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. kao fiziåka i pravna lica. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. preduzeña. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. br. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. putnika i primaoca.4. 2. jer su meœusobno isprepletani. poãiljaoca.

uzansama i drugo. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu.6. zastupniãtva. 2. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja.). onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. (na primer. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije. 49 2. preduzeña za odræavanje puteva. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. direkcija. registracija vozila itd. agencijski poslovi itd.. Dakle. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. poslovi osiguranja i sliåno). Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. predstavniåki i agencijski poslovi. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. – preduzeña. S. str. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. javna preduzeña ili privredna druãtva. organi za saobrañaj itd. osiguranja. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. 1994. prevozu u drumskom saobrañaju (17).).. zastupniãtvo. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). VÃUP. kontrole i upravljanja saobrañajem.6.). privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. obavezama iz saobrañajnog prava. – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika.2.). zdravstvene ustanove i sl. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. auto-ãkole. SAOBRAÑAJNO PRAVO . Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika. skladiãtenje..25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. ona nije dovoljna. policija. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja.24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. izdavanja isprava za saobrañaj. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon. 213.

mesto ugovora. – putnik . relaciji i naknadi za prevoz. mesto utovara. koja je sastavni deo vozila. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. 2. mesto opredeljenja. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika). primi stvar predatu na prevoz. zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. P. a za raåun drugog lica. ukljuåujuñi i prikolicu. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz.Lipovac. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika. trenutno. – poãiljalac – lice koje. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. mesto istovara itd. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. Forma ugovora je razliåita. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora.6. na osnovu ugovora. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. 50 . ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama.1. – naruåilac prevoza – lice koje. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. Pored navedenih pojmova i izraza. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. predaje stvari na prevoz. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. mesto polaska. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. relaciji. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. u svoje ime. a koje putnik sam åuva. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz.

prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. niti da ometa druge putnike. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. Prevozilac ñe. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja).2. troãkove (do 10%). Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. Prevozilac je duæan da preveze prtljag. u vreme i na naåin kako je ugovoreno. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. .). Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. Pored uobiåajenih uslova prevoza. primereno vrsti i duæini putovanja. obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). U sluåaju prekida putovanja. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca.6. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. u ovom sluåaju. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. teãko pijanstvo i sl. U vanlinijskom prevozu putnika. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. zbog zaãtite drugih putnika. uz posebnu nadoknadu. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. zadræati samo administrativne i dr. Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. 51 2. ukoliko prevoz kasni. Meœutim. Meœutim. SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza). putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. pa putnik zato odustane od prevoza. Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. on ima pravo na povrañaj prevoznine. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom.

Konaåno. Meœutim. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. do 61. po putniku.Lipovac. zavisno od stepena krivice prevozioca. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. pada na prevozioca. Teret dokazivanja odgovornosti. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. Moguñe je. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. Na primer. P. teret dokazivanja je na putniku. odnosno 1. U suprotnom. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika. ulazio ili izlazio iz vozila. u skladu sa zakonom. ugovorom. do 730 nemaåkih maraka. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. do 182. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. – za telesno oãteñenje. onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. U tom sluåaju. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. 52 2 . na zahtev putnika. Dakle. Åak i ako bi se. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). po putniku. do dvostrukog iznosa prevoznine. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. naknada moæe biti i veña. dok se putnik nalazio u vozilu. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog.000 nemaåkih maraka. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo.000 nemaåkih maraka.

Prebacujuñi odgovornost na prevozioca. 53 2. on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag).2. Najåeãñe se. otpremnica i sliåno). u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Primera radi. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti . Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. Konaåno. zakonom predviœenih. 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO . onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti.6. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti.zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. Sa druge strane. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca.6. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. Sa druge strane. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. osim kada on dokaæe suprotno. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik). Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. Prvo. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik).2. Naime. Rokovi teku od dana saznanja. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. niti spreåiti.

osim u pomorskom. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. kako bi se. pored opãtih pravila obligacionog prava. da promeni relaciju. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. P. Dakle. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. a istovar primalac.Lipovac. smeãtaja tereta u vozilo i dr. izdavanjem tovarnog lista. 26/95. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. br. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. da promeni primaoca. da robu proda itd. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. gde se zakÿuåuje teretnica. da promeni krajnju destinaciju. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. Po pravilu. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. vaæe i posebna. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. Kada poãiljalac utovara robu. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. 54 . o åemu ñe kasnije biti reåi. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. ugovorenim ili najpovoljnijim putem.). podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju.

prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. – podaci o poãiljaocu. koliåina. – pouzeñe. SAOBRAÑAJNO PRAVO . robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. a na ostala dva primerka. U tom sluåaju. – rok prevoza. – podaci o prevoziocu. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. – podaci o vozilu. Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja.prenosilac). – odaci o stvarima (opis. troãkovi. – podaci o primaocu. – roãkovi koje preuzima poãiljalac. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. posebnom izjavom (indosamentom).2. 3. Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. posebna vrednost stvari. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. 2. Åesto se izdaje 55 2. uputstvo o rukovanju. – uputstvo o osiguranju. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. Dakle. – pisak isprava koje se prilaæu. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant.6. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. primalac i dr. uputstvo o carinjenju). Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. – naåin utvrœivanja koliåine. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. Njime.). – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima.

a teret dokazivanja je na prevoziocu. VÃUP. Zemun. Global Road Safety Crisis. bolest æivotinja koje se prevoze i sl. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari. 57/309. i 2. 56 . Committee of Deputies. Resolution adopted by the General Assembly.5. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja.2003.. 29. Todoroviñ. Beograd. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. P.. kvarenje robe. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. Lisabon. Dujkoviñ. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. PRI. Zemun. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. Kçiga 6. White book.. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. VÃUP. Tom 1. Lipovac. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta. niti izbeñi. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. Primera radi. European Conference of Ministares of Transport. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. Beograd. Meœunarodni ugovori. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. CEMT (2002). V. Dakle. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca.. Sluæbeni glasnik. VÃUP. O ovome odluåuje sud.). do 1/3 prevoznine. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). 1994. International Road Safety Strategy. Sliåno kao u prevozu putnika. Literatura Pantazijeviñ. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. 2000. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje). Bezbednost saobrañaja. K. S. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. P.Lipovac.

1977. Brussels. ETSC. 125 final. 2002. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Brussels. COM. A Strategy for EU Transport Research. 2001. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Lisabon. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 2000. pri. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. WHO. 2000. World Disasters Report. ETSC. 2001.2. CEMT/CS(2000)7/PROV. 2000. 125 final. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. COM. Brussels. 2000. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. SAOBRAÑAJNO PRAVO . National Centre for Injury Prevention and Control. Centrres for Desease Control and Prevention. 2002. 2000. Past. Present and Future Road Safety Work in Ecmit.6.

1.5.4. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3. Teorije saobrañajnih nezgoda 3. Nauka i saobrañajna nauka 3. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.7.3. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .6.3.8.2. Metode bezbednosti saobrañaja 3. Nauåne metode i metodologija 3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.

1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Beograd.3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . M. odrediti njen predmet. Konaåno . Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. 3. Uvod u saobrañaj 1. javila se potreba za grananjem nauke. a ne da se izoluje jedan deo znanja. 61 3. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. niti nezavisne jedna od druge.. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. tehniåke i druãtvene nauke. Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. metode i praktiåne ciljeve. a ne celovit sistem. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. nisu potpuno posebne. Sa porastom ljudskih znanja. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Danas je najåeãña podela na prirodne. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci. Naime. do odreœenog istorijskog trenutka. Saobrañajni fakultet. str. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. 1999. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja.1.

Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. javni gradski prevoz. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. upravljanje saobrañajnim procesima. planiranje saobrañaja. pa i na primeru saobrañajne nauke. Razvoj saobrañaja. saobrañajna pedagogija.2. treñe u prirodne. saobrañajna logistika.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. porast opãtih znanja. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. projektovanje saobrañaja. teorija saobrañajnih tokova. Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. bezbednost saobrañaja itd. 2U pravom smislu reåi. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. saobrañajno pravo. druãtvenim ili tehniåkim naukama. saobrañajna istorija. ekonomika saobrañaja. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. s druge strane. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja.Lipovac. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. saobrañajna geografija. organizacija prevoza. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. 3. druge se svrstavaju u druãtvene. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. Takva je i bezbednost saobrañaja. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. druãtvene okvire. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. P. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. tehniåkih i druãtvenih nauka. regulisanje saobrañaja. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). Meœutim. 62 . Ona je nastala izdvajanjem. saobrañajna psihologija. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja.

zauzimanje æivotnog prostora. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. ni u pogledu metoda istraæivanja. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. integralnog transporta. socijalno zagaœivanje sredine itd. predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. 63 3. ekologije itd. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. Sa druge strane. U uæem smislu. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. kao retko koja druga nauåna disciplina. saobrañajne psihologije. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. organizacija i eksploatacija saobrañaja. negativni socijalni uticaji saobrañaja. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. psihologije liånosti. procesa sudara itd. åovek je pre svih drugih negativnih efekata. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. Bezbednost saobrañaja.3. saobrañajne nezgode su. na danaãnjem nivou razvoja. ali i druge discipline saobrañajne nauke.3.3. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. 3. a posebno znanja iz matematike. tehniåkih i druãtvenih nauka. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. saobrañajne logistike. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. menadæmenta i upravljanja. saobrañajnog prava itd. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). niti izolovana nauåna disciplina. ali i najãire javnosti. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . postaju sve znaåajniji. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. Ipak. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. Sa druge strane.3. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. ni u pogledu predmeta izuåavanja.1. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. statistike. Naime. principi rada razliåitih motora. Znanja prirodnih nauka. regulisanja saobrañaja. vremenom.

3. konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. 3 3. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. veñ. Dakle. kada se. Meœutim. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. sa niskim rastinjem oko puta. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. stanje puta.Lipovac. Na primer. vazduãni jastuci. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. odræavanju i eksploataciji puteva). dogodile.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.3.3.2. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. ipak. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. P. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. 64 . nasloni za glavu itd. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode. Na primer. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju. Meœutim. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda. desi saobrañajna nezgoda.).).

Leksikon stranih reåi i izraza. ali mogu poveñati posledice ili.. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. – pozitivni uticaji na aktivnu. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda. metod sinteze. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara).4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. veoma skupo. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. str. primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. metod analize. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je.4. po pravilu. åak izazvati smrt suvozaåa. M. induktivni i deduktivni metod. Prosveta. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. 3. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. metod eksperimenta i metod posmatranja. Åeãñi su sluåajevi razliåitih. Veoma retko neki element vozila. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. u proseku. tehniåkim i druãtvenim naukama.). kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). åoveka.4. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. 65 3. Tu su metod apstrakcije. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1.3. 1980. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara. Beograd. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. Ipak. u razliåitim situacijama3 (na primer. 2. 559. ali poveñava broj obaranja peãaka). ali moæe povrediti lica u vozilu. 4 Vujaklija. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu. Metod (gråki methodos ili lat. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja.

1981. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. 13. 88. efikasnost. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. K.. str. bez primene metodologije i metoda. M. P. vrednosti i oblasti primene. Åigoja ãtampa. logia – nauka. 126.. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. to ne bi bilo pouzdano. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja. Savremena admi- nistracija. Beograd. itd. str. tj. nesistematskim radom. Œ. Zato su vaæni metod i metodologija. sinteza.8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. str.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda.7 Na primer. 6 Lukiñ. metod posmatranja. indukcija.. Metodologija druãtvenih nauka. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). 9 Vujaniñ. i Lipovac. R. apstrakcija. Peåujliñ. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd.. 58. opãte logiåke metode su: analiza. Bezbednost drumskog saobrañaja. 1999. 2000. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom. Beograd. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. citirao 7 Ãuãnjiñ. 1998. str. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. prednosti i nedostatke.. str. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. dedukcija. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. izuåava njihovu zasnovanost. Metodologija. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije. 66 . Beograd. naåinom na koji ona predmet saznaje. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje.. metod eksperimenta. 5 Ignjatoviñ. M. generalizacija. 1997. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. metod anketa i intervjua. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. Meœutim. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. 8 Iniñ. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. Nomos.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. Beograd.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. Metodologija (gråki methodos – put. Uvod u sociologiju. 3.Lipovac. tako i posebne nauåne metode. Œ. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. Novi Sad. Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Kriminologija. Zbornik radova. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. FTN. M.

). broj nezgoda itd.3. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina.5. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. Socioloãka imaginacija. u nastavku. radijusi krivina itd.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. Pri tome se koriste direktni i indirektni.2.1. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih. 1964. lenjir).). Primera radi. 139. ãirine puta. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja. Zato ñemo. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. str. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. ne znamo duæinu deonice puta.. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda. Na primer. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. 3.5. brzine kretanja vozila. U bezbednosti saobrañaja. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. Primena statistiåkog 10 Mils. R. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Meœutim. 3. Mere se razliåite veliåine. broj nastradalih u nezgodama itd.5. saobrañajni protok. Saobrañajne nezgode. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja. primenjuje se metod merenja. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. 67 3. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Beograd. pantljika.5.

Lipovac. a danas se. da se odredi tip nezgode. izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. P. 11 Na primer. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. bez obzira da li je vrãen uviœaj. o vozilima.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. ove evidencije nisu organizovane. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. Meœutim. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. o putu. Neposredno posle saobrañajne nezgode. U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. u Srbiji. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. niti pouzdani u svim sadræajima. Meœutim. za preciznu analizu mesta kontakta. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. o licima i o samoj nezgodi. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa. brzina uåesnika u nezgodi. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. mogu se koristiti razliåite baze podataka. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. u naãim uslovima. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. Meœutim. 1996.12 Zato se slabo koriste. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). 12 Osiguranja samo godiãnje 1. a posebno taånost zakljuåaka. u Srbiji se od 1. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. ako ih uopãte i vode. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. ove evidencije nisu standardizovane. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. 68 . o vremenu. niti pokretan sudski postupak). policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). Sa druge strane.

Na primer. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. UN. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. intervju. niti uvezane. automatizovane. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave.3. Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. skale procene i testovi. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. Metod ankete Anketa (lat. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. uoåavanje veliåine problema. inlquastia. ni ove baze nisu automatizovane. tipizacija saobrañajnih nezgoda. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi.5. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju. Ove baze podataka nisu standardizovane. Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. EU. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka. Meœutim. na skali od 1 do 5). Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). brzinama. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. o sankcijama. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. 69 3.5. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. pa se nedovoljno koriste.3. 3. mehanizmu sudara. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. CEMT i druge institucije. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. fr. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda.

– stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci. Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode. ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. nastavnika. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd. vozaåa.. koji pripadaju riziånim grupama. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. struånjaci za planiranje. 70 . tuæioci i drugi pravnici. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. projektanti reæima saobrañaja. vaspitaåa. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. roditelja. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. P. 3. o tome koje su to opasne situacije. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. policije itd.. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana.). o kontramerama koje predlaæu itd. ponaãanje uåesnika u saobrañaju.5. predstavnici odgovornih subjekata itd. sudije.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. sistematski i svrsishodno sprovedeno. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. razlozi za uåestalost propusta. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda.Lipovac. o kontramerama koje preduzimaju.4. subjektivni stavovi raznih subjekata. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju. peãaci i ostali) o shvatanju problema. mesto i naåin posmatranja.

5. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. a ãta ne. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. 1998.5. da se organizuje periodiåno. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. konflikta ili druge saobrañajne situacije. Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. 71 3. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila.3. okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. EU. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. OECD. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. 113. puta i okoline. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. ali i razgovore i ankete. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. Obavljaju se u vezi nezgode. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata. Eksperiment se unapred dobro planira. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. realizuje se po utvrœenoj proceduri. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. 3. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. a zatim formira dokumentacija. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7).5. str. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda.

– Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). testovi prevrtanja vozila. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. VRC je otvoren za televiziju i javnost. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). od 2000. ipak. P. dese (pasivna bezbednost). 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. celom povrãinom ili delom povrãine. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama. Naime. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. kao i obaranja peãaka. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. åeoni delom povrãine. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata.000 $ na nekoliko desetina dolara. boåni sudari i udari. u Virdæiniji. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se.). osiguranike. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. 72 .. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. donosioce odluka. 16 Research Center. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP. ali i javnosti. ali i na svetskom nivou. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center. proizvoœaåe automobila i ostale.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina).14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center).Lipovac. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. vazduãni jastuci. prevrtanje vozila. Posle objavljivanja nekih rezultata. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. nasloni za glavu itd. udari otpozadi itd. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. boåni i udari odpozadi).

izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu. 3. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke. a rezultate objavljivati. Na priumer. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ugroæenost.5. na adresi www.6. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila.highwaysafety.5. delimiåno. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. kod izbora vozila. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke.22 S druge strane. Metod komparacije moæe. pri izboru vozila. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. Na primer. 2.7. SAD. 4.3.Arlington. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. U toku 2002. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. izmeœu pojedinih regiona. izmeœu pojedinih mikrolokacija. Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite.5. 37. str. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u. vozaåa itd.org mogu se nañi 22 Status Report. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). rezultati USNCAP testova. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. kada se izvrãi 21 Na primer. 2002. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). 3. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. u cilju sagledavanja efekata. 73 3. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. Zainteresovani kupci. Vol.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. No.

Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. Na osnovu profesije. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. 3 3.5. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda.8. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora. anketama. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera.5.9. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. To se moæe postiñi konkursima. kako bi se mogli reãavati. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. P. razgovorima itd. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. koji projektuju saobrañajnice. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. promovisali ideje i kon74 . Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. 3. Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju.Lipovac. sudije. tribinama. tuæioci i sudski veãtaci). otvorenim radio i TV emisijama.

broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña.e . njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). u posmatranom periodu).. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. tj. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici..n = 0.. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost).) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe...3. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje. – teorija sklonosti i – spell teorija.za. . odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama.. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama.. Meœutim.6.. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña.1. 1. 2.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. Dakle. verovatnoña da neki vozaå.. ako su dogaœaji retki. – teorija zaraze.6. 3 . 75 3. 1..6.. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere. 2. 3. 3. Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe. 3. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

Smrtnost na 100. Na primer. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa).3. u toku 1998. bila su 30. zbog nezgoda na radu itd. Japanu (547).000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca.6 u 1995. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. 35 Prema podacima KEMT.000 stanovnika u Australiji. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ãto dovodi do opadanja smrtnosti. Meœutim.). razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. doãlo je do pada na 11.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100.2. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100. 1970. OECD i Australija. zbog kancera.1. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD.000 stanovnika. Tako. a 1995. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). Slika 3. Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. na primer. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23. 83 3. zbog moædanog udara. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju.4 (1970) na 11.7. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97). pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja.

2.9 31. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika.4 17.3 15.0 13.5 7.8 – 24.7 25.5 10. 18.4 15.5 9.8 18.6 13.0 21. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.6 12.0 25.6 33.0 14.4 13.1 20.7 10. P.4 14.7 – 13.7 12.6 22.5 39. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.9 14.3 20.7 20.3 19.3 10.2 11.6 27.3 11.6 14.1 16.9 9. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.3 26.0 11.5 17.9 5.8 23. a posebno saobrañajni rizik.8 23.7 – 16. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.4 9.8 14.5 18.0 28.2 8.5 10.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 12.0 11. 26. 11. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.3 11. 13.1 12.9 14.3 13.1 19.6 16.2 18.6 – 15.0 – 24.7 16.9 20. Smrtnost na 100.3 28.0 1995.4 18.0 14.4 11.2 23.7 6.9 11.9 14.3 19.7 9.5 16.1 22.5 19.2 7.2 – 16.5 13.8 – 18.6 16.8 23.6 9.0 16.1 20.8 1980.5 – 17.1 – 8.5 31.6 15.2 21.2 11.4 27.7 13.0 22.6 9.5 24.6 23.1 1985.2 15.4 11.5 22.4 19.0 19.6 14.5 9.2 15.7 12.3 – 15.9 – 12.6 15.4 34.3 17.8 32.9 8.0 – 18.5 17.3 14.7 18.4 1975.6 25.0 28.2 19.7 9.5 16.4 9.4 15.7 13.0 19.1 1990.9 32.Lipovac.2 9.2 16.7 27.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.3 22.1 11. 22.4 24. 30.6 20.5 21.1 13.5 11.3 22. 84 .5 10.

3 4.0 1.7.1 1. U toku 2001.4 2.000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.8 3.3.8 3. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.3 5.8 2.000 registrovana vozila). Na primer.7 18.4 5.7 0.0 3.000 reg.6 2.3 35.1 2.2 72.1 25.1 1.1 2.8 smrtnih sluåajeva na 10.8 2.2 2.1 2. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.0 – 6.000 registrovanih vozila.5 – 2.0 85 3.2 28. u Srbiji je bilo oko 8. Australija je zabeleæila 1.0 smrtna sluåaja na 10. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.3 1.000 registrovanih vozila).5 0.0 2. 1995.3 smrtna sluåaja na 10. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .9 4.0 1.8 1.7 1. vozila 1.3 6.6 2.0 4. Registrovana vozila.5 1.7 2.1 poginulih na 10.4 4.0 smrtnih sluåajeva na 10.5 47.9 – Smrtnost na 10.3.9 2. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.5 3. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.8 3. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.000 registrovanih vozila. vozila (milion) 11.7 2. 1995.000 registrovanih vozila.8 4.1 17.5 2. Tabela 3.

Na primer. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika.Lipovac. Smrtnost na 10. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. 1995. uspostavljeni trend je nepovoljniji.2. 86 . joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend.3. Obiåno se poredi sa zemljama OECD.000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD. Slika 3. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. P.000 registrovanih vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10. sa trendovima u drugim referentnim prostorima.

7 – 9.3 4.6 3.2 1990.2 16.8 (smrtnih sluåajeva na 10.2 4.2 4.6 – 8. u istom periodu.0 – 3.7 2.4 25.4 4.1 9.9 4.7 6.0 3.3 2.3 1.0 2.0 15.6 7.2 8.8 11.8 6.3 – 5.4 2.3 2.3 7.2 11.5 3.6 11.9 3.5 12.0 na 1.0 87 3.2 1. 4.0 u 1995. nego ãto je prosek u zemljama OECD.5 u 1970.2 2.1 2.8 4. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10. Tabela 3.0 2.2 2.5 2.7 1.6 2.8 3.2 4.0 – 6.5 4. Dakle.0 7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.2 6.0 4.5 – 2.5 2.2 4.3 – 9.7 2.0 – 8.6 2. 5.3 5.0 3.3 11.1 4.6 6.4 3.0 – 4.1 3.2 2.8 2.8 2.7 10.1 4.8 1995.7 5. do 1980).0 1.3 4.7 3.5 5. 1970 – 1995).8 1.8 2.4 1985.0 6.5 7.0 2.8 1.2 4.0 3.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.2 3.5 1.7 6.3 2.5 2. Australija je.1 2.3 1. na 2. 3.4 2.2 11.4 – 4.4 4.3 4.9 5.5 3.7 2.2 2.1 1.3.3 – 26.8 5.4 4.9 9. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .7 4.1 7.9 10.0 2.2 6.4 2.8 3.4 15.9 18.9 3.6 1980.7 – 6.4 3.4.9 2.7 2.7.0 1. 8.000 registrovanih vozila). u ovom periodu.5 1975. 1.2 9.9 9. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.2 6. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.1 2.6 7.4 9.2 – – 23.3 4.9 4.7 15.7 4.3 – 3.5 3.1 2. 2.5 2.5 11.8 11. imala manji saobrañajni rizik.6 9.

pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva. na raåun putovanja automobilom. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). CEMT/CS (2002) 7/PROV. 88 . Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1.08 Automobil 0. Meœutim. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva). neophodno.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje.4). P. 8. Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. Zato je.0 0.33 0. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. Ipak. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3. pa i ne koristi ovaj parametar. PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT. kada automobil izaziva i druge probleme.5. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika.8a Peãaåenje 7./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom.3 Motocikl 16. on se sve viãe koristi. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja. /htr. Na primer.08 a. Ovo posebno vaæi za velike gradove. Tabela 3.1 Autobus 0.04 0. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju.Lipovac.5 Bicikl 6.

2 poginula na 100 milion kilometara itd. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.1 0.9 poginula na 100 milion kilometara).8 – 1. Australija je bila peta sa 1.8 1. u toku 1995.6.6 – – 1.3 1. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1.2 – 1.7. godiãnje je bilo (u proseku) 1.1 – – – 1.2 1.1 1.9 1. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0.3 –/- 89 3.9 – 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni).3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.8 – – – 1.3.4 – 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Tabela 3.

P. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3.Lipovac.6 (u 1970) na 1. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.2 u istom periodu. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. Na primer.4 na 1.5. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD. 90 . Slika 3. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Na primer.3 (u 1995).4. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5.

0 – – – – – – 9.8 – 1.3 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.9 – – – – – – 4.3 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 2.1 3.9 – 1.3 / 91 3.2 – 1.0 – 2.3 – – – 3.0 – – 1.4 2.4 10.1 2.8 – – 1.6 1.1 1.7 – 1.4 – 1.6 / 1975.8 3.8 2.3 – 1. 1.7.8 – 2.9 – 2.8 1.1 – – – 1.0 5.8 – – 2. 2.9 1.9 / 1985. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.9 – 2. 4.4 1.4 3.3 2. 3.7 3.6 2.6 – – 1.2 5.4 – – 2.6 – 3.2 – – – 1.5 2. 1.7 – – – 1.4 – 1.8 – – – 1.9 – – – – – – – 3.6 – – – 2.6 – – – – – – – 5.1 4.7 / 1995.1 2.9 – – – 6.4 – – 1.2 / 1990.7 6.6 / 1980.8 – 1.6 8. 3.9 – – 2.7 – – – – – 3. do 1995.2 1.7 – – 2.1 0.5 – 2.7.3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.8 – 1.1 3.1 – 9. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.7 1.1 3.

Lipovac. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). broj saobrañajnih nezgoda. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. 92 . za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje).000 vozila koja proœu putem. lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. Na primer. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. ali i od raspoloæivih podataka. ali joã nije zaæiveo). ali i najmanji uzorci). 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju).000 vozila koja proœu putem. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. Kod broja nastradalih. – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. ovde su. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara. – broj nastradalih (poginulih.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. P. preœenu kilometraæu i transportni rad. – broj nezgoda na 100. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). od cilja istraæivanja. mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara.38 Sa druge strane. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima.

ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali.000 preœenih kilometara.2.3. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja).000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kao na primer: – broj nezgoda na 100. na 100. biciklista. vozaåa putniåkih vozila i biciklista.7. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene.000 kilometara. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu. prevoj. na 100. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali. 3.000 vozila koja proœu putem itd. suvozaåa. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 vozila koja proœu putem. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. kao na primer: – broj nezgoda na 100. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. na 100. most i dr. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali.000 kilometara itd. putnika. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. 93 3.7. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). te ocenjuje bezbednost saobrañaja. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju.000 kilometara.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa).000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd.

Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. a na vrhu saobrañajne nezgode. broj pojedinih prekrãaja i sl. niti drugih naglih reakcija. tako da je sudar neizbeæan. OECD. vreme posle prekoraåenja. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike. rastojanja do taåke sudara itd. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. Oslo. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Snimanje se vrãi dva do tri sata. str. Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). ali preduzimaju radnju izbegavanja. ako se njihovo kretanje ne promeni. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina.Lipovac. 94 . Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). S tim u vezi mere se vreme do sudara. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. pa se nezgoda jedva izbegla. 1998. a ãirina njegovu uåestalost. koji uåesnici ih åine. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. stepen koriãñenja pojaseva. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). 106. u toku dva do pet dana. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. P. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. ãta izaziva nezgode itd. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. 1977. Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. brzine. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja.).

95 3. 43 (Safety of Vulnerable Road Users. u proceni razliåitih reæima saobrañaja. preko konflikata razliåite opasnosti. 44 Hauer. ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. & Garder R. 1986. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. No 6. E. 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra. str. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd. 106. Vol.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. Dok je uzorak nezgoda mali. 1998.3. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku..). str.6. Accident Analysis and Prevention. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. a analiza konflikata i pre posledica. u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta. do saobrañajnih nezgoda. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza.000 puta åeãñi). Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. 471-481. Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). 18. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique.000 do 10.7. OECD. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3.

stalno analizirajuñi. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. svakih pet godina i sl. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja.7.8.Lipovac. – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. vreme. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. metod. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. ciljeve i zadatke istraæivanja. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti.). Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . 3 3.3. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. predmet. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti. P. korektnost i objektivnost analize.

). Ureœenost okoline puta (nasipi. preglednost na putu.3. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. vaæni objekti oko puta. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. zabrane skretanja. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. uzduæni i popreåni nagibi puta. ekonomski standard. teãko povreœeni i lakãe povreœeni). prema starosti. druãtveni ambijent itd. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. prema vozaåkom iskustvu itd. prolasci kroz naseljena mesta. struktorom. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju. ãirina i kvalitet bankine. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. Zato bi pored broja. peãaci i dr. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. zabrane parkiranja i zaustavljanja.). Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. postojanje i geometrija raskrsnica. normativni ambijent. objekti na putu i oko puta.8. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. suvozaåi. postojanje i stanje signalizacije itd. ambijent oko puta itd. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. 97 3. berme ili trotoara. stanje privrede. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. naåine regulisanja prvenstva prolaza. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. prema polu. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. motociklisti. biciklisti. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. organizacija poslova saobrañaja.). postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu.). putnici. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. useci.

Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). Srbije. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. tzv. 1999. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana).). meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. uzrok nezgode i dr. sletanje sa kolovoza i udar u objekat. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda. boå45 Babkov. okolnosti). M. boåni sudar. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. uåesnicima..F.Lipovac. sletanju vozila sa puta (19-25%). Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. posledicama. Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). vrstama. 46 Vujaniñ. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. naåinom kretanja. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama. Moskva. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). prevrtanje vozila na putu. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. 1982. sletanje vozila sa puta. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren.. raskrsnice. 98 . udar u objekat na putu. na opasnoj deonici itd. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. U Srbiji bez pokrajina. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. P. Beograd. padanje iz vozila u pokretu. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. str. dr. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. 285. vremenom dogaœanja itd. ispadanje. Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. sudar pri voænji u istom smeru. obaranje ili gaæenje peãaka. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). projekat saobrañajnih nezgoda. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). sudar pri uporednoj voænji. Saobrañajni fakultet. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada). V. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo.

Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. S. Kriminologija. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. 2002. str. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. Œ. 356. Iniñ. Beograd. 1997. 400. Fakultet tehniåkih nauka. 481. Beograd. Literatura Dragaå. Bezbednost saobrañaja 2. 1994. Saobrañajni fakultet.. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Saobrañajni fakultet. a åesto ni tada). Åak i kada su ove procene sasvim grube. i Vujaniñ M. R. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. M. 218... Bezbednost drumskog saobrañaja.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%).. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. Ignjatoviñ. Nomos. str. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. str. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. Teorije saobrañajnih nezgoda. 99 3. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja. Beograd. one su veoma korisne. Novi Sad. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. 1998. str. Miloãeviñ. Za one koji donose odluke. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. deo. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima.

705-725. Lipovac. Beograd. & P. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. 1998. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta. 2001. Accident Analysis and Prevention. 471-481. Babkov. Beograd. Vol. Hauer. 315. Œ. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. Ãuãnjiñ. P. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Izveãtaj iz 1995. Sidnej.. i Lipovac K. 1986. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. Past. Konferencija evropskih ministara transporta. M. Safety of Vulnerable Road Users. V. 1999. 285. Bezbednost. str... Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. CEMT/CS (2002)7/PROV. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). str. K. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. No 6.. str. Åigoja ãtampa. 2000.F. Beograd. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. 18. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). No 6. Garder..Lipovac. Moskva. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. 100 . 1995. Metodologija. str. E. 2002. (Zbornik radova). 1982.

Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .4.1.2. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.3. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.

. No 4. Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica.. N. klima. zaãtitni sistem. kolovozni zastor. kiãa. kvalitet uviœaja . ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka.. Andersson. pp 541 – 551. N. zaãtita od poæara. vozilo. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. 411-421. barijere pored puta. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra. 103 4. W.HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. Accident Analysis and Prevention. upotreba pojasa.. noñ. 1980. pouzdanost . sposobnosti. 95(5). oprema puta. Vol. vazduãni jastuci . & R. 34. hortikultura. propisi. New York. konstrukcija . saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed. tehniåka ispravnost. opremljenost vozila.1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica). opraãtajuñi putevi . psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. kvalitet i odræavanje puta.. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. 1 Ahmed.. oprema vozila.. Public Health Reports.. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju.1. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. alkohol .. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. brzo zbrinjavanje povreœenih.. ureœenost okoline puta.. ponaãanje. 2002.. stavovi. & Andersson R... samoobjaãnjavajuñi putevi . prve pomoñi . okruæenje) pre.. zdravstvena zaãtita. konstrukcija. porodica.. 3 Haddon.3 Tabela 4. 2002). Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. masa. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety).

izmenljiva signalizacija . obuka u pruæanju prve pomoñi. oprema puta. zdravstvena zaãtita ... Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. propisi. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4.2.... puta. zaãtita od poæara... pouzdanost ... sposobnosti. P. samoobjaãnjavajuñi putevi . vozilo. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek.. hortikultura . UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. klima.. sposobnosti.. odræavanje puta. pouzdanost ... vozila. okruæenje) pre. opraãtajuñi putevi barijere pored puta.. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja. kolovozni zastor. konstrukcija. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. izmenljiva signalizacija . kvalitet uviœaja .. odræavanje puta. masa . stavovi... psihofiziåke ponaãanje .. put. PUT oprema puta. okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. hortikultura. zaãtita tehniåka ispravnost. noñ.. porodica. kvalitet uviœaja... kiãa.. kvalitet puta. sposobnosti . oprema vozila. put.. zaãtitni sistem ... konstrukcija ... obuka.Lipovac. Tabela 4. vozilo. ponaãanje ... zdravstvena zaãtia. konstrukcija. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi . opremljenost vozila. propisi. brzo zbrinjavanje povreœenih. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta. psihofiziåke stavovi.3... klima. kolovozni zastor.. kvalitet. obuka. porodica.. ureœenost okoline puta. sposobnosti tehniåka ispravnost. masa . opremljenost vozila. opraãtajuñi putevi... zaãtitni sistem. oprema od poæara... VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 . samoobjaãnjavajuñi putevi .

ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . D. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.str. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. Beograd... a posebno reœe prekoraåuju brzinu. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. Naime. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne.6 % teãko i 6. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Ipak. retko ginu. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard.3 % poginulih. Buliñ. Saobrañajne nezgode u preticanju.4. uticaji droga i lekova. Œ.. stavovi i ponaãanje åoveka. puãenje) 4. Æene. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. socio-demografska obeleæja.). bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. prolaze na crveno. Novi Sad. i Vemiñ. 105 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. æene åine 3.1. [CM(86)16]. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. S druge strane. u proseku. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. Ipak. 287 – 292). (39. Prema istraæivanjima iz 2002. znanja. 1997. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. K. – starost. bolest. ishrana. 6 Lipovac. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. 5 Lipovac. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. pa åak i izmere. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. tj.1. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji.1. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. Æene su manje izloæene saobrañaju. 2002 (Zbornik radova.1. oko 5. K. obrazovanje.

7 60 – 69 1. 106 ..2 3.0 1. i dr.0 1. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene. Accident Analysis and Prevention. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.3 preko 70 prosek 1. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.7 0. 9 Bedard. & Y.0 3.Lipovac.1 3.6 0. Vol.6 0.8 0. 1996. 34.0 1. No 6.0 1. Britanija N.0 1.4 2. Oslo-Kopenhagen.1 2. The Independentcontribution of Driver.0 1. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. Vol. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49.0 1. T. No 4.7 0.4. sposobnosti. T.7 0.8 1.3 5.1 3. Accident Analysis and Prevention. CEMT.7 3. New York. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. 34. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective. New York. stavove.0 1.8 0. ponaãanja.8 26 – 39 0. & Y.5 2. Institut za ekonomiku transporta..8 1.3 1. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.8 0.9 1. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.4 3. kako u apsolutnim vrednostima. tako da za vozaåe preko 80 g.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena.4 1. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih. Naime.1 3.0 1. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. P.0 0. 4.8 0. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.7 2. Tabela 4. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti.8 0. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa.7 1.8 0. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. Wolf. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.8 40 – 59 0. 2002.9 0.5 Rosenbloom.2 3.0 1.6 1. ali postoje i dve razlike.1.7 0.0). g (Bedard.7 0.2. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom.9 0. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.5 3. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.6 0.8 0. 1978. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.9 5. 2002).2 1. i dr.8 1. M.5 1. pp 569 – 580. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena. Wolf. M.9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama. 2002). pp 717 – 727.6 3. 2002.0 1.

Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). Cemt. i dr. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4. bræe reaguju. “U” kriva opisuje ovu zavisnost.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. S. zdraviji. S druge strane. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama.1. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo.1.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers. 1985. bolje åuju itd. 107 4. M.. olako bi10 Pavloviñ. Mladi ljudi su sposobniji. [CM(85)18]. 2002.4. Zemun. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke.).

.1. Beograd. Braver i E. pp 399–406. New York.17 Razlikuju se opãte (govor.Lipovac. Vol. sloæenim situacijama. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. str. P.. stereovid. No 1. Ovo proizlazi iz stavova. No 6. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers.P Obeleæja. periferni vid) itd. E. I. Parsonson R. New Brunswick and London. Na primer. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa.13 sporije reaguju. 1991). Vol. Accident Analysis and Prevention. Medicinski leksikon. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno).16 4. 29. i Hansson G. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. M. 29. (Evans. 17 Babiñ. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu.14 nego kod ostalih nezgoda. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem. 14 Lipovac. Saobrañajne nezgode u preticanju. C. 952. biciklista itd. Accident Analysis and Prevention.3.. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. Beograd. 13 Isler. P. Izgleda da posle ove starosne granice.. opaæanje itd. J.12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. Beyond Traffic Safety. oslabljen im je vid (oãtrina vida. 1994. Capability) je. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke.. 1997. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. 1999. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. 16 Farmer. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. 1997 str. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. 4. 108 . agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. u boånim sudarima u SAD.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica. Sposobnosti Sposobnost (engl. Neki autori smatraju (Rothe. pijanstvo. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr. Mlaœi ljudi. (monografija). K. pp 793 – 801. hodanje. 1997. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. R. str. bræe nego ãto to oni smatraju. Na primer. onda je njihov rizik joã izraæeniji.. i dr. 41 i 42. New York. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. Transaction Publishers.

). S druge strane. Univerzitet u Novom Sadu. bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju.. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. na mreænjaåi postoji tzv. M. M. periferni vid. str.1. tj. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija. 19 Iniñ.2. 109 4. str. åovek je neñe videti. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. Ako crteæ pribliæavate licu. Sad. Åovek selektivno opaæa. Bezbednost drumskog saobrañaja. Ostalo pokriva periferni vid.18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). Ako slika padne na æutu mrlju. N. dinamiåki vid itd. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. JRJ. vidno polje. adaptacija. 69. Stokholm. str. slika i slova. Beograd. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. 284 – 295. sluha. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti. Fakultet tehniåkih nauka. 1997. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. tada ñe se krug videti odliåno. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. mirisa i dodira. 1997). 1999. Naime. Ono ãto ne oåekuje. Posebno su vaæni oãtrina vida.1 %.4. 1701. jer je slika pala u æutu mrlju. . 1994. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe.

o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci. Åovek perifernim vidom opaæa. tako da su njihove slike uæe. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. a ãta nije.Lipovac. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. Npr. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. a posebno minimum poznavanja 110 . a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. P. 4. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h.1. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. Ranije se ovaj uticaj precenjivao.4. 4 Slika 4. pogled im duæe zastaje na predmetima. a srediãnjim prepoznaje. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje.3. neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

3 1. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. 38 Vujaniñ.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala.. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4.. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima. 71. Tako na primer. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Beograd. u toku 2001. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).58 0..Lipovac. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. Institut Saobrañajnog fakulteta. u Beogradu se. do 2002. koji se teãko izbegava. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. Tabela 4. 1999. M. Beograd. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). 118 . Lipovac. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. B. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte.6.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1.08 0.38 Dakle. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena. 2002. i 72.6 1. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. P. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. U Beogradu se u periodu od 1997. Saobrañajni fakultet. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova. i dr. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima.6). str. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. Naime. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. K. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat.

Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. No. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju.7). Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima.7 10. May 4. ãto dovodi do promene ponaãanja.4. Imajuñi ovo u vidu. 1997. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen. . Saobrañajne nezgode u preticanju. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju.3.1. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. str. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. 5. poslova. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. gde je dozvoljeno preticanje. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. 119 4. Saobrañajne nezgode u preticanju.6 10.highwaysafety. str. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju.1. 1997. Naime.. 22. ali je ovo poveñanje manje. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila).40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. 34.4 45. 2002 (www.org). Beograd. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. K. K. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. 40 Lipovac. zbog velikog kapaciteta. 42 Isto.6 45. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama..8 88. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. Tabela 4. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik.39 Istraæivanja u SAD. Meœutim.7.7 78. Vol 37.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji.7.4 77.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja.

Beograd. 44 Sarkozy. des Transports. Close-following drivers on two-lane highways. Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. Dossier de presse. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%.7. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd.. S. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. Saobrañajni fakultet. 45 Rajalin. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad). P. i 23.. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. No 6. du Tourisme et de la Mer. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja. Ipak. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. 27 octobre 2003. Na primer. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. Summall.1. RN 20 La Ville-duBois. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. New York.. odnosno 14. Gilles de ROBIEN. ãto je veoma opasno. N. Dejstvom alkohola. 4.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. Vol.4. pod dejstvom 43 Karaliñ. 4. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. 29.45 4 4. 22. Ministre de l’Equipement. 2002.5%.7. a posebno ako forsirano koåi).8. 1997. Hassel i H.. pp 723 – 729. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. negativna uticaja alkohola na åoveka. a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. S. produæava se vreme reakcije. Ministre de l’Intérieur. B. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. Accident Analysis and Prevention. Kod æena nije uoåena ova korelacija. 120 .5. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza.1.Lipovac. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). str. du Logement. S druge strane. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida.1. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila.

Kod 0. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention. & MaromY.24 promila na sat. No 6. 51 Waller. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost).) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja).0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. 1997. 47 Isto.4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. Kod koncentracije od 0. New York. Ferrante A. Alkohol je. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. kod 0. usporavaju se reakcije.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno.4.5 puta viãe nezgoda sa nastradalim. poveñava se samouverenost.51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje.5 promila znatnije slabe razumne koånice. vrste i koliåine hrane. Veñ kod 0. Oslo-Kopenhagen.. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. nego meœu ostalim nezgodama. 29. Vol. dok droge (bez alkohola) nisu. D. Vol. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!).) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim. i Assum 1989. New York. 121 4.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola.. 1991). 1999.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. brzine pijenja itd. Institut za ekonomiku transporta. pp 211 – 220. poveñava se spremnost za rizik. 1985. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja). 1996. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . za 20 min. Ãvedski nauånik Widmark (1922. 2001. a kod 1. Sa 0. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. pp 817 – 827.. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. 50 Rosman. P. po pravilu. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima.3 promila slabi procena rastojanja i danju. Kod 0. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin.1. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola.1 do 0. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa.5 promila. i dr. 29.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. opada koncentracija i slabi paænja. Vozaåi sa preko 1. No 3. Ova dva uticaja se pojaåavaju. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy. oko 60 %.

Accident Analysis and Prevention. elektronska prismotra i sl.. Vol. godine ne mogu kupovati alkohol). U N. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0. 34. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. T. Naime. ako je pijan vozaå svestan rizika.. 2001. 1997. zabrana upravljanja. Vol. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol.Lipovac. zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18. R. Vol. pp 303–312. zakonskih ograniåenja. i Blewden M.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. Fatality Pedestrian and Alcohol. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. M. noñu i tokom vikenda. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. P. 2002. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. No. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo. i Blewden M. Na primer. New York. T. Accident Analysis and Prevention. 19. delimiåno.55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju. 29. i dr. New York. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. 2001. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. random breath testing activity). 29. New York. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. No 2. 56 Ostrom.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe.. 2001). on moæe obazrivim ponaãanjem. Y. Francuskoj i dr. S druge strane. Smrtnost peãaka i alkohol.57 52 Miller. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. AAP. i Gourlet. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. oãtrih kazni. Meœutim. AAP. a nisu uåestvovali u nezgodama. 57 Ostrom..6 promila (g/l). rizici se mogu i viãestruko poveñati. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. 20 ili 21. ako je vozilo neispravno itd. deca. Accident Analysis and Prevention.8 promila) rezultira nezgodom. pp 449 – 455. pp 173 – 180. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. No 4. 55 Fontaine..). sporom i paæljivom voænjom. 53 Voas. 54 U Norveãkoj. Pijani peãaci. 122 . Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). No 2. H. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom.52 Danas se. Ako pijan vozaå vozi noñu. i Erriksson A. Ove mere idu od edukacije. No 6. M.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. 2001 (783-791). kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. da kompenzira negativan uticaj alkohola. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. åestih. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. i Eriksson A. 3. a posebno kod peãaka. u uslovima smanjene vidljivosti. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible.

4.1.1. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora.1. produæava vreme reagovanja itd. To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. odluåivanju. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. Posebno je opasno nagomilavanje umora. a manje za vozilo. bezvoljnost.9. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. a ne za vozilo. sa obiljem stresnih situacija.10. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. 59 Highway design and traffic safety. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. tromost.1. njegova usavrãenost i moguñnosti. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. padanje glave. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa. ãto stvara veoma opasne situacije.1. 4. 123 4. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. . Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. Ali sama priprema. optiåke iluzije. slabi opaæanje i procene. Engineering handbook. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. ali i doslednom kaznenom politikom. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme.10. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). vazduãni jastuci. odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. Pospanost. shvatanju.4. Meœutim. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. ometa precizne i koordinirane pokrete. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). Sidney. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. Razdraæljivost.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. 1997. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. ali su neãto manji.

Trajanje intervencije. Ãvedska i dr. New York. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm. i Davidse: R. No 6. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. posebna deåija sediãta.).).Lipovac. P.2. No 4. I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. Australija. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred. Zaãtita dece u vozilu Deca.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%.. Velika Britanija. smanjivanjem izuzetaka. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. 759 – 777. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. 29. a mogu ih i povrediti.10. Glase K. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. & Fadden M. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. 2001..60 4. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru.. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. Zato neke dræave (SAD. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima. Accident Analysis and Prevention. 4 4. Accident Analysis and Prevention. Vol. pp str. Bijleveld F. Ãvedska.. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). 1997. Bicycle helmet efficacy. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). Vol.1. New York. pp 345 – 352. A Meta-analysis. 124 .1. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell.. Ovaj uticaj je veñi. a meta – analysis. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. Australija. 29. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. M. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja. Kanada itd. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina. R. a u zavisnosti od uzrasta deteta. podmetaåi i sl. Kanda. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah.3. Konaåno.10. Finska.

. New York. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. 64 Miller. 34. sediãta sa naslonima za glavu. S druge strane. i dr. pp 807 – 814. T. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. Parker. i D. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. 62 Shope.. agresivno prañenje drugih vozila.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. 2001 (649-658). sigurnosni pojas. vikanje. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. AAP.). drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca. 4. Road Rage in Arizona: armed and dangerous. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope.. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. No 2.4. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. No 5. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. i ParkerD. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. i dr. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. ali u nekim dræavama je vrlo visok. M. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. 2001). J. T. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja.2. ureœaji za upravljanje. a naroåito: toåak. driver anger and aggressive driving. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. 63 Lajunen. ureœaji za koåenje. bez dodatnih povreda. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. spreåavanje prolaza drugim vozilima. 125 4. i dr. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. Viãi standard pojedinca. nepristojni gestovi. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences.2. AAP. a posebno kod vozaåa.. Agresivnost (psovanje.11. M. Naime. J. No 6.1. 2001 (243-255). Accident Analysis and Prevention.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. 2002. i dr. Vol. 2002).

⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. 29.. 26. konstrukcija vozila. Accident Analysis and Prevention. 609-616. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila. masa vozila.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu.2.5 =11.2 – 2. D. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1. karoserija. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. Vol.65 4.800/900)2. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. 5. New York.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode. 66 Evans.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake.800/900)2. L. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1.). brave na vratima.5 – 3.1. New York.2 =4. str. No. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2. 65 Wood.800/900)3. Kod sudara vozila sliåne mase. Vol.56 kada se odreœuju rizici od smrti). Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. duæina vozila. (139-151).= -----. D. 126 . 1997.. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti..3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. ostala oprema vozila (ABS. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. 2. No. 1997). Accident Analysis and Prevention. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. m1 i m2 mase ovih vozila. rezervoar za gorivo itd.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. stanje tehniåke ispravnosti vozila. P. branik. Primer 3. 1997. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. ARS i dr.Lipovac.

ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). – nasloni za glavu. Da bi se omo127 4. – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi.2. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije.2. – vazduãni jastuci. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. a levi suvim i åistim). 4. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. åak i pri snaænim sudarima. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja.3. Ova vrednost odgovara npr. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.4. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. – 100 ms vozilo se zaustavlja. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa).2. trajanju jednog jedinog treptaja oka. S druge strane. – ABS (Anti blokirajuñi sistem).2. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. Konstrukcija vozila . – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. da blokira toåak. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke.

a poveñavaju pozitivni. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). preko senzora na toåku. Jedno istraæivanje (Farmer. obezbedili da se i dalje okreñe.). tj. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. 69 Harless. NHTSA. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS.Lipovac. G. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. jer.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem. biciklisti). Vol. i dr. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. 1997. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. na primer. ãto. potcenjuje krivine. 2001). New York. 68 Farmer. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation. po pravilu. Vol. i dr. poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. New York.. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. 128 . ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. P. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. pp 745 – 757. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. C. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). Ovo moæe rezultirati time da vozaå. 2002. peãaci. “sleti” s puta. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. No 3. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. na vlaænim podlogama i u krivinama. S druge strane. Accident Analysis and Prevention. C. 29. 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje. Moguñe je da vozaå. D. 34. NHTSA. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. Accident Analysis and Prevention. & Hoffer. pp 333 – 341. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. 2002).69 S druge strane. Ovi sistemi. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. No 6. 2001.

4. NHTSA.Nalazi studija iz 1998. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program.8. Hiltona. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. 2000. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .2. 129 4.

63 0.18 0.Lipovac.18 0.3.66 1. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila). 1989) (US Department of Transportation.1.74 0.00. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama.26 Ruralni putevi 0.57 0.16 0. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.00 1. Ako je proseåan rizik 1. 1991) (Elvik. 1989) 0. Oslo-Kopenhagen. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4. 1991) (Elvik.80 Gradske ulice 1. strukturi uåesnika u saobrañaju. 1991) (Marburger i Stockner. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4.95 0.32 1.31 0.9. P. godina (Elvik. 130 .00 1.3.96 0.00 1. Institut ekonomiki transporta.35 1. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja. brzini kretanja. Tabela 4.63 1.57 Prosek za sve puteve 1.00 1.44 0.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.93 0.9. 1989) (UK Department of Transport.38 2.07 1. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.00 1.00 1.31 0.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja. 1996.

nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. S druge strane. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. 21. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija).3. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici.2. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. autoputevi su najbezbedniji putevi. str. K. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. 74 Lipovac. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila.3. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. Ovo je logiåno. Naime. Saobrañajni fakultet.73 Meœutim. . OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje.3. nestrpljivosti i agresivnosti. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda.. raskrsnice zamaraju vozaåe. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu.74 4.3. a posebno promene radijusi krivina i nagibi. 4. 131 4. doprinose napetosti.4. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja.3. 73 Isto. Posebno su opasne promena staçe kolovoza. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica. Beograd. kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. a na krivinama sa 100 – 200 m. 1993. Neki tipovi nezgoda (npr.4.

vegetacija i sl. bermi i sl. No. 77 Ogden.). Naime. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima. Vol. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. pri silasku sa puta. 34. 29. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. S druge strane. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. 1997.. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Ako ometaju preglednost. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju. 3. danas se. New York. Vol. Transport DG – 106. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. Final Report. Fourth framework pro- gramme road transport. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. Risk and Accident Consequence Models. åvrsti objekti. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. Izgradnja prepreka ima smisla. niti na put. pp 353-362. stubovi.84). Ove elemente pripisujemo okolini. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. Accident Analysis and Prevention. Transport research.5. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. I. vozaåi voze sporije. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. K.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. P.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. S druge strane. Predictive. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku.75 Meœutim. & Golias.. 1997 (str. pp 357 – 365. Accident Analysis and Prevention. zidani objekti i sl. 4.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. betonski i drugi stubovi. M. vozila åesto udaraju u ove prepreke. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. 2002. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda). New York. December 1998.Lipovac. Ogden (1997). niti na vozilo. Dakle.3. 78 Karlaftis. Pariz. No 3. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. smanjuje broj nezgoda i do 41%. The 132 .

Accident Analysis and Prevention. Vol.79 S druge strane. slab nadzor. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. i dr. a posebno nezgoda sa nastradalim.9 do 4. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode. saobrañajni i dr. New York. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. i dr. S. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja.. 29. Ferguson. J. K. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau..4. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. Naãa istraæivanja (Lipovac. 1997. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. rad policije i sudstva. metroloãke prilike. . 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. i sl.4. str. 2001. porodica. urbanistiåko planiraçe prostora. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad.). 80 133 4. pp 373 – 385. stavovi o bezbednosti saobrañaja. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. No 5. New York. V. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. 649–658. dræavno ureœeçe. i dr. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. 2001. 81 Truls. No 3. doslednost kaæçavaça..4. 79 Shope. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. Vol. uslovi. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. J.81 Neposredna kontrola brzo deluje. nego ostali. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. 29. pp 229 – 234. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. No 3. sistem obrazovaça i vaspitaça. zakoni i drugi propisi. staçe zdravstvene zaãtite. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. AAP.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0. itd. Accident Analysis and Prevention.8 km/h.

. M.83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). Povey. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation. 34. D. Vol. 2002). tako i na svim putevima (globalno). nego u bogatim oblastima. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. Accident Analysis and Prevention. 2002. No 5. & Frith W. tinejdæer.. M. pp 523 – 529. muãkarci. L.P. 34. i dr. Vol. 34. 2002..82 Meœutim.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno). pp 583 – 593. u odreœanom opsegu. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. 34. Meœutim. M. 2001. 88 Eby. hispanics and whites.. & Langley J. 2001. Vol. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika. No 6. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine. M. pp 773 – 777. Povey & Frith W. pp 649 – 654.. No 5. New York. Accident Analysis and Prevention. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. New York.. Vol. No 6. New York. J. pp 815 – 823.. No 5. putnici i Afroamerikanci). L. 2002). primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. New York. M. 89 Vollrath. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. No 3. Vol. 34.. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. i dr. T. pp 673 – 687.. poveñanje prihoda. 85 Keal. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. S druge strane. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. L.84 i 2002).. kod Amerikanaca afriåkog porekla). rizik od nezgode raste. i dr. Langley. 4 82 Abdalla. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. Accident Analysis and Prevention. kod mladih vozaåa..Williams & Farmer C. J. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use. 84 Keall. & J. New York. New York. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. a posebno noñu (Vollrath. Suprotno tome. ako je saputnik mlaœa osoba. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. Accident Analysis and Prevention. 87 Wels. Accident Analysis and Prevention. D. A. 29.Vivoda & Fordyce T. No 4.. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. New York. 2002. P.89 Meœutim.Lipovac. I. Accident Analysis and Prevention. Seat belt use among african americans. 134 .Povey & Frith W. 1997.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. Accident Analysis and Prevention. 29. Vol. 2002. 2002. 83 Scufham. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). Vol. P. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal..87 Prelazak na primarne zakone (Eby. 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. Meilinger & Kriger P. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. pp 277 – 2284.

maja 1971. & Donne X. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Lipovac. June 2000. No 2. NHTSA. 2. Michel A. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe.Literatura Ahmed. 2000. Jolis. European Transport Safety Council. 29.. Kontrola i regulisanje saobrañaja. decembar 1994. Accident Analysis and Prevention. (139-151). April 1999. France-selection. B. godine.. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.2235. pp 541 – 551. godine. juna 1976. 19. Beograd. 2001. Project funded by European Commission under the transport. The ”Escape” Project. 135 4. RTD programme of the 4th framework programme. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). No 5. No. Beograd.3047.. Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. Pariz.. 1999. 10. 1997. septembar 1996. J. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. (649-658). No 4.. Wood. Accident Analysis and Prevention. Lajunen. Vol. (243-255). N. Fusilier R. 1999. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01.. Saobrañajne nezgode u preticanju. Shope. Council Directive 94/72/EEC. 1999. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. AAP. GADGET. 2001. i dr. aprila 1975. D. & Andersson R. 21. Legal Measures and Enforcement. K. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. Deliverable 5. P. Manuel de Premiers Secours Routiers. februar 1996. 34. 29. Miletiñ. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. 2002. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. Council Directive 96/C110/05 (proposal). OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . Contract Nº: RO-98-RS. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Vol. jul 1996. Council Directive 96/427/EC. jul 1991. T. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. Contract No RO-97-sc. 1997. i Parker D. 5... New York.

4 136 . septembar 2000. decembar 1996. Council Directive 97/26/EC. 2. jul 1996. jun 1997. 7. 6. jun 1997.novembar 1996. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. Common Position No 9/97 .Lipovac. 97/C 69/02. 14. P. 20. Commission Directive 2000/56/EC. 23. Council Directive 97/26/CE.

Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .5. Kljuåne oblasti primene zakona 5.2.3. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.4. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.5.1. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

da je ono u skladu sa evropskim trendovima. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. da je to najbolje reãenje. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. onda ga neñe podræati. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. S druge strane. Od toga kako ñe javnost pri146 . neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene.5. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima.2. Meœutim.6. 5. S druge strane. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. Ako je koordinirana priprema. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima. Ovde je vaæna uloga politiåke. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti. on neñe biti izglasan. U suprotnom. 5 5. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. te da nema bolje alternative.Lipovac. veñ da se maksimalno ispoãtuje. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. da je ono interes graœana. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon. kada se usvoje. ona moæe. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona.4. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti.2. Dakle. kada je zakon usvojen. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. åak. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela.2. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. P. U suprotnom. a posebno struåne javnosti.

Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja. neophodna je jasna podrãka struåne. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj. politiåke i najãire javnosti.7. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona.5. 5. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. vlasti i graœana itd. a posebno na policiju.2. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. Naprotiv. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. 5. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. ako se ne budu sprovodila. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. Sa druge strane.).8. pokretanje odgovarajuñeg postupka. dokumentovanje i obrada prekrãaja. Da bi se obezbedila primena propisa. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. Da bi se zakon sprovodio. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise.2. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. politiåkoj i najãiroj javnosti. S druge strane.2.

U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Meœutim. RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. ãirom kontinenta. razliåitim tradicijama. Gadget WP 5. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. Working paper 4 (WP3). EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. u brzini otkrivanja prekrãaja. brzina. The ”Escape” Project. Project funded by European Commission under the transport. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). Contract Nº: RO-98-RS. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini. 148 . S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Contract No RO-97-sc. Deliverable 5. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. May 2000.3047. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd.Lipovac. April 1999. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. P. RTD programme of the 4th framework programme. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona. RTD programme of the 4th framework programme. Contract Nº: RO-98-RS.3047. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene.3. u posledicama za prekrãioce. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. June 2000. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona.2235. 5. Zakljuåeno je da. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. Project funded by European Commission under the transport. The “Escape” Project. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol.

u poslednje tri decenije. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. samo u Finskoj.5 Meœutim. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Zapreñena kazna. stanje puteva i vozila. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli. 149 5. Imajuñi navedeno u vidu. publicitet i edukacija. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik. Mada je policija nosilac primene prinude. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. a unapreœivanje bezbednosti vozila. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU.4. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). koãtalo oko 5. niti u politiåkoj javnosti Evrope. kao i pri sprovoœenju zakona. a posebno u manje razvijenim zemljama. zakoni i sudska praksa. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. . Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju.1. a posebno policije i dr. Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. pa i ãire javnosti.5. Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa).000 æivota. Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja.4. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. upotrebu alkohola. druãtvenoekonomsko okruæenje. putara.4. Naime. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. dræavnih organa. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. manje rasipanje energije. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. tj. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti.

Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. obuke vozaåa. informisanosti vozaåa. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd.Lipovac.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. 1998. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). 1998. Serock (Poland). 150 . godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu. 29/30.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. Pored aktivnosti u vezi puteva. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. maj 1996. Budimpeãta. decembar 1998.4. Final Report. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. infrastrukturi i vozaåima. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. sedamdesetih godina proãlog veka. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. smanjene su varijacije brzina. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). P. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je. – Managing Speeds of Traffic on European Roads. smanjen je nivo najveñih brzina. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari). predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi.2. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja.

151 5. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). 11 Legal Measures and Enforcement. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe. Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). brzinu. Code of Good Practice. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. potiåu od 1900. 12 U toku 1899. PRI. RTD programme of the 4th framework programme. alkohol.2235. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. Gadget WP 5. mlade vozaåe i prolazak na crveno. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. Project funded by European Commission under the transport. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. maj 2000.4. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. Granice dozvoljenih brzina su rasle.4. Kljuåne oblasti primene zakona 5.3. Konaåno. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. (6) upotreba svetala u toku dana. a sprovoœenje zakona slabilo. polje rada i glavne pretpostavke. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta. 10 Priorities in EU Road Safety. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). 1903. 2000. (4) uvoœenje limitatora brzine. 9 National Strategic Road Safety Plans. Contract No RO-97-sc.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU. April 1999. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). Commission of the European Communities. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine.11 . (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. Brisel.5. COM(2000) 125 final. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol. EU je. Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. EU je marta 2000. (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata.

pohaœanje kurseva itd. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. 152 . pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy..).13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura.Lipovac. za iste prekrãaje. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste.2 promila (velike novåane kazne. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. autobusi i sl. kazne razlikuju i do deset puta.). Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. pametne kartice. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. leåenje. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi. o rizicima velikih brzina i sl. obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni.5 promila alkohola u krvi. nego za treznog vozaåa. Road Traffic Safety Handbook. P. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. kazna zatvora. GIS. do 1. oduzimanje vozaåke dozvole.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. Oslo – Kopenhagen. detektori brzine i sl. 1996. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog.).5 promila alkohola u krvi. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom.

– predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. a posebno predvideti velike novåane kazne. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. Tek kada su pojasevi postali obavezni.0 %. a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. Ovim i drugim merama. preko 1. Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. a posebno za vozaåe. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu).16 Dosledna policijska prinuda. zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. smatraju zadovoljavajuñom.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. privremenu zabranu upravljanja vozilom. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. – pooãtriti sankcije.4. u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem.2 miliona testova). testira oko 40 % svih vozaåa (1.5. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. moguñnost hapãenja na licu mesta. postignuti su znaåajniji efekti. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. 153 5. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju.000 æivota godiãnje. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. u sluåajnim kontrolama. na 0. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu.2 promila alkohola u krvi). Joã 1960.2 %. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. . u EU bilo spaãeno oko 7. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni. u Finskoj se svake godine. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. kazne zatvora. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. za razliku od evropskog proseka oko 3. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju. 15 Na primer. To je dalo slabe efekte.

kao i u nove autobuse. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju.Lipovac. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. P. zabrana voænje mladih putnika i sl. edukacija. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. Moskva 1930 itd. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. kombi vozila. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. uslovi osiguranja. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. laka i srednja teretna vozila. a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl. – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva.). Njujork 1918. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 . njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %.). Pariz 1923.). Da bi se unapredilo ponaãanje novih. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj.). a posebno mladih vozaåa. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove). prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. proces dobijanja vozaåke dozvole. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. kampanje.

nedovoljno prihvatanje na sudu. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). Srbija je. ukÿuåujuñi i video nadzor. Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. zabranu upravljanja. veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer.5. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja.5. – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora.5. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. 1903). .5. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910).17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. Posle Drugog svetskog rata. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. intenzivirana je meœunarodna saradnja. – urediti efikasan nadzor. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. ona je vrlo efikasna. slaba podrãka javnosti. Uredbu o izgradnji puteva (1910). 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje. 155 5.1. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. 1926). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. u naãim uslovima. kao i njihovu eksploataciju. Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi.

Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990.). a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. u saveznom Ustavu SFRJ. iz 1974. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. 156 . U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. Zakon o standardizaciji. Konaåno. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. 6/1978. 18 Convention on Road Traffic. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. maja 1977. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. br. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. Ipak. P. saobrañajni znakovi i sl. 8. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. novembra 1968. pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. kao na primer: Zakon o putevima. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. Od 1993. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. Republike i pokrajine su. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. 1949).Lipovac. a stupila na snagu 21. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. saveznim Ustavom i svojim ustavima. Na osnovu ovih konvencija. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. kao i materiju koja nije bila deljiva. godine. Zakon o merilima i mernim jedinicama. U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). u skladu sa saveznim Zakonom. 1968). Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978.

13/93-284. donosi i izvrãava savezne zakone. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje. stav 1. naãa zemlja je. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja. 50/88. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja. . Meœutim. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. 28/96-5. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. Zakon o meœunarodnom prevozu. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. od 4. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. 26/1995. Prema Ustavnoj povelji.. preko svojih organa. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. taåka 5). Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori.5. br. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. druge propise i opãte akte. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. br. .2. “Sluæbeni list SRJ”. 157 5. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. 34/92.2003. 29/90. odnosno pitanjima: .. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. Ove zakone prate brojni podza19 . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi.20 Zakon o prevozu opasnih materija. veñ ovu oblast.5. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. Posle otcepÿeça. 11/91. br. zakoni. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. 80/89. do danaãnjih dana. utvrœuje politiku. Dakle. 41/94-573. obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima.19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. ålan 77. 21 “Sluæbeni list SRJ”. br. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ.5. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava..... 20 “Sluæbeni list SFRJ”. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi. u posmatranom periodu. ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore.2. u potpunosti. SRJ. Meœutim. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. (Ustav SRJ. 63/88.

kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. odluka o pariranju itd. uspostavljena je nova dræavna zajednica. statut preduzeña. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. 39/84. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. odluka o kategorizaciji ulica. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. akt o sistematizaciji radnih mesta. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). 21/90. viãe puta su menjane i dopunjavane. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima.23 Zakon o policiji. 5/86. akt o nagraœivanju. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. u praksi. a posebno 1988. 53/82. 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. S druge strane.Lipovac. u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. Dakle. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. 28/91.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. 3) Pravilnik o dimenzijama. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. br.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. i. 158 . Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. kao obaveze. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. P. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. Zakon o putevima. do danas. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Zato se. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. 15/84. br. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. kao o tehniåkim podacima za te puteve. nije bitno menjan.

12. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. nestale su samoupravne intersne zajednice. 4.5. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode.5. 11. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. 3. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. 2. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. 4. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. ali do kraja 2007. 5. 9. Preduzeña i ustanove su. svojim odlukama. 10. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Saobrañajno-tehniåke mere. ovaj zakon nije usvojen. 3. Posebno su. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. Posebne mere za bezbednost saobrañaja.5. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. 8. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. prevozom. uredili reæim saobrañaja. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. Kaznene odredbe. prava i obaveze pojedinih subjekata.26 25 1. 5. Uvodne odredbe. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. naroåito u oblasti obuke vozaåa. reklame na ulicama i sl. vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. ureœenje povrãina. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. Unutraãnja kontrola. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. 8. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. Pravila saobrañaja.). Osnovne odredbe. s tim u vezi. 11. . tehniåkih pregleda vozila. 9. Posebne mere bezbednosti. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. Kaznene odredbe. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. na lokalnom nivou. Saobrañaj. umesto OUR uvedena preduzeña.3. Vozaåi. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. 2. Saobrañajni znakovi. Vozila. 159 5. 6. 7. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. Savet za bezbednost saobrañaja. 10. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. U toku 2006. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. Vozila. uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. 7. 26 1. Prelazne i zavrãne odredbe. Prelazne i zavrãne odredbe. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. Putevi. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. 6. Vozaåi.

prvenstvo prolaza. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. upotrebu svetala u saobrañaju. brzinu. 160 5 . svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake.Lipovac. U drugom poglavlju (2. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. kretanje peãaka. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. magistralni i regionalni putevi. staraju o bezbednosti saobrañaja. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. obaveza vozaåa prema peãacima. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. Treñe poglavlje (3. presecanje kolone peãaka. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. Znakovi opasnosti. odstojanje izmeœu vozila. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. Naime. skretanje. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. saobrañaj na raskrsnici. P. bicikla sa motorom i motocikla. finansiranja i odræavanja puteva. u okviru svojih nadleænosti. preticanje i obilaæenje. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. mimoilaæenje. i teret na vozilu. vuåenje vozila. radnje vozilom u saobrañaju. saobrañaj u tunelu. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. saobrañaj bicikla. izgradnje. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. vozila sa pravom prvenstva prolaza. opremanja i odræavanja. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. do 128 ålana). znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. U prvom poglavlju (1. oznake na kolovozu. kretanje vozila po putu. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. vozila pod pratnjom. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. U åetvrtom poglavlju (4. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. zaustavljanje i parkiranje. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. a posebno autoputevi. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba.

Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. 161 5. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). motokultivatora i sl. a posebno uslove za upravljanje vozilima. prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. struåni pregled. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. na vozilo (kontrola vozila. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. 31. kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. U desetom poglavlju (10. Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. kontrolni zdravstveni pregled. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom.5. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. analiza krvi ili urina. Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. radnih maãina. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. lica koja naiœu ili se zateknu.). da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). primena tehniåkih sredstava. Ãesto poglavlje (6. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. Osmi deo ZoOBS-a (8. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. tretirani vozaåi motornih vozila. da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode. Treba istañi da su na saveznom nivou. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. (ål. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. ali i u republiåkom ZoBS-u. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. prvenstveno. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). zdravstvenih ustanova. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. vozaåa koji naiœu ili se zateknu.5.

vozaåka dozvola. br. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. 9) savet za bezbednost saobrañaja. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. 162 . kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. 53/82. saobrañaj bicikla. 5/86. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja. uredile ovlaãñenja. 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. prosvetu i privredu. probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). 5) vozilo (ispitivanje vozila. zdravlje. vuåenje vozila. P. 15/84. 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. 8) unutraãnja kontrola. unutraãnje poslove. kretanje peãaka. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. zaustavljanje i parkiranje. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. ispitivanje vozila. osposobljavanje kandidata za vozaåe. Na primer. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. 21/90 i 26/91. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. naizmeniåno propuãtanje vozila. Primera radi. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. nadleænosti.Lipovac. registracija i tehniåki pregledi). privremeno oduzimanje registarskih tablica. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. naåin sprovoœenja zakona. vozaåki ispit. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. 6) saobrañajno-tehniåke mere. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. bicikla sa motorom i motocikla. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja.

“Sluæbeni list SFRJ”. Legal Measures and Enforcement.21/90. Project funded by European Commission under the transport.). Deliverable 5. RTD programme of the 4th framework programme. A Strategic Road Safety Plan for European Union. “Sluæbeni glasnik RS”. 63/80. maj 2000.2235.3047.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. 1997. Serock (Poland). New Brunswick and London. maj 1996. Brisel. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. Legal Measures and Enforcement. The “Escape” Project. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. Literatura Rothe. Working paper 4 (WP3). Code of Good Practice. RTD programme of the 4th framework programme. National Strategic Road Safety Plans. Contract Nº: RO-98-RS. RTD programme of the 4th framework programme. December 1998. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. Project funded by European Commission under the transport. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. 15/84.3047. Project funded by European Commission under the transport. Contract No RO-97-sc. 1998. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 163 5. WP 5 Contract No RO-97-sc. 29/30. razvojem automobilske industrije. Transaction Publishers. 2235. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. Gadget. Commission of the European Communities. 2000. April 1999. Final Report. June 2000. Beyond Traffic Safety. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. P. The ”Escape” Project. Gadget WP 5. May 2000. br. 17/74. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. European Transport Safety Council. br. 1994. Project funded by European Commission under the transport. 53/ 82. ECMT Actions on Speed Moderation. April 1999. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. 50/88. RTD programme of the 4th framework programme. propisa o metroloãkim uslovima i sl. PRI. nastalim druãtvenim promenama. COM(2000) 125 final. Budimpeãta. Priorities in EU Road Safety. Contract Nº: RO-98-RS. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda.. inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva.

Final Report. 8. Convention on Road Traffic. broj 6/1978. maja 1977. 1996. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. decembar 1998. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). a stupila na snagu 21. novembra 1968. P.Lipovac. Road Traffic Safety Handbook. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 5 164 . Oslo – Kopenhagen. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.

1. SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6. Pojam saobrañajne nezgode 6. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6.4. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6. Prañenje saobrañajnih nezgoda .7.3. Modeli bezbednosti saobrañaja 6.6.5.2. Teorije saobrañajnih nezgoda 6.6.

vremenske raspodele nezgoda. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. bez dubljeg izuåavanja uzroka. broja i strukture nastradalih. trenda u razvoju pojave. Fenomenologija je nauka o pojavama. marka. vreme nezgode. na konkretnom mestu. Na osno167 6. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). tj. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. Ne izuåavaju se. Na primer. obaranje peãaka. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. udar u prepreku na putu. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. mesto nezgode. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. starost. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. vrsta i lokacija povreda i sl.). Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. registraciona oznaka i sl. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . silazak sa puta itd. meteoroloãki uslovi. tip nezgode (åeoni sudar. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama.). odnosno koji su izazvali nezgodu. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret). prostorne raspodele nezgoda. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. starost. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu.1. obeleæja vozila (vrsta. tip. otklanjanje izvora opasnosti. svojstvo u saobrañaju.) itd.6. Ne meri se karakter. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe. prema teoriji zaraze. Meœutim. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t.5. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. 6. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze. Teorija zaraze Meœutim. a – intenzitet nezgoda. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. Dakle. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n.5. Konaåno. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. 6. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. e – osnova prirodnog logaritma. pa i saobrañajnim nezgodama. ako znamo svojstva liånosti. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima. Dakle. Meœutim.6. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste.3. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. Na osnovu testiranja vozaåa. Dakle.2. sklon je i svakoj drugoj. pa i ideju o zarazi. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima.5. Dakle. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. Naime. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. a na osnovu toga i 175 6.

MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. ali i od vremenskih. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. S druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama.5. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. 6. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. a oni. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). unapred. Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama. ni posle duæeg perioda. a poslodavac to nije uvaæio. Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd.6. Prema spell teoriji.4. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. Na primer. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti. ali je bezbedan u drugim uslovima. nisu uåestvovali u nezgodama. U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama. Prema teoriji oæiljaka. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). odrede da li je i koliko sklon nezgodama. pre prve nezgode. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. 176 . a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima.Lipovac. P. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. 6 6. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). a to je teorija oæiljaka. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama.

Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr. broj åasova provedenih u saobrañaju. åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. potroãnja goriva). Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema.6. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost. treba ih procenjivati. Obiåno se prati broj nezgoda. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. Vremenom (posle nekoliko procena). Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. rizik od nezgode i posledice nezgode. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Ni jedan nije potpun.1. Svaki ima svoje prednosti i mane. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. broj preœenih vozilo kilometara. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. broj putovanja. broj konflikata.6.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. manje od 0. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. broj registrovanih vozila. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. greãke ñe se smanjivati. da bi mogli da shvatimo. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Ipak. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. procenat i veliåina prekoraåenja brzine. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. i indirektne procene izloæenosti (npr. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. zatim kod nezgoda. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika.6.

Dinamiåki rizik (broj pog. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra. = 60. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. . u skladu sa naåinom merenja izloæenosti. Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.2. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje.Lipovac.ooo.1 pog/100 mil. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode).000.1 pog/100. Na osnovu ovakvog pristupa.ooo km =660 pog/god.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja.000 km/god * 1. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . problem bezbednosti saobrañaja (npr. P.000.

obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. ali i projektovanje kontramera. boljim zakonima. obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. kursevima defanzivne voænje itd. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). 3) transportni (infrastruktura). opreme. niskim rastinjem pored puta itd. boljom konstrukcijom vozila. boljom primenom zakona. Naime. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme.). sistemom kazni. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja.6.2.). edukacijom dece. Na primer. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima. vremenske prilike). ali su oskudni podaci o izloæenosti. ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. Pri projektovanju kontramera. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama.6. 3. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. Meœutim. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. efikasno transportovanje povreœenih. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. zaãtitnih kaciga. . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. preraspodela sa individualnog na javni prevoz. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. 2. prañenjem novih vozaåa. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. sa noñnog na dnevni saobrañaj. uklanjanjem barijera pored puteva. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl.6. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). uoåavaju se tri pravca delovanja: 1.

Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. sociologija. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. P. Meœutim. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Meœutim. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. medicina. ergonomija.6. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. biomehanika. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida.3. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. pa i nemoguñe izvesti. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. 6. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. pa ih je teãko interpretirati. Meœutim. 180 6 . u skladu sa stanjem vozila. te da na osnovu tog ponaãanja. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj.Lipovac. ali su mnogo vaæniji. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle). Zato se nikada ne moæe predvideti gde. fizika itd. koje je åesto veoma teãko. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”.

Na primer. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . put (geometrija puta. postojanje trotoara.). troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. Precizno gledano. a posebno materijalne posledice. rad koånica. ponaãanju i veãtini.). stabilnost). raspodela brzina. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika. 6. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. distribucija praznina). 2 AIS . brzina i distribucija brzine. kao ãto su veliåina. prepreke itd.6. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju. 181 6. povrãina kolovoza. ljudski troãkovi. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. povrãina.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. materijalne ãtete. S druge strane. Vozilo (npr. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. troãkovi rehabilitacije. njegova veliåina. homogenost. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. povrede i pogibije lica. administrativni troãkovi itd. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. gustina saobrañaja i sl. ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. stabilnost. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. raskrsnice.6. ãirina. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. koånice. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila.6.4. prihvatanju ili kontrolisanju rizika.

The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. 6 IIS . obilaæenje. p. – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta.). odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). ali ne i ozbiljnost povrede. – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). J. skretanje itd.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . Nenj York.). 25. U ekonomskom smislu.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog. starost. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede. No 6. 5 ISS . treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD). Vol.Lipovac. P. Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila).5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. – zdravstveni problem.1993. kaciga i sl. 182 .C. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila). – ekonomski problem itd. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem. åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. 4 ICD .. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. model i tip motornog vozila. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. – gubitke i 3 Guria.765-772. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). stanje pored puta. voænja unazad. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja.4 – skrañena skala povreda (AIS).6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. ozbiljne povrede nastaju u treñoj. Accident analysis and prevention. – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje. – broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda.

To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. – masa vozila.5. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. 1994.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. Luxembourg.8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. Directorate-General XIII. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). nezgode u preticanju.6. obaranje bicikla i motocikla itd. nasipi. Brussels 2001. Commission of the European Communities. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja.6. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja.). danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. – brzine uåesnika u nezgodi. – starost povreœenih lica itd. 6. gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. troãkovi rehabilitacije. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta. Transport Safety Performance Indicators. useci i sl. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. peãaci su ugroæeniji od putnika. a zatim obaranje peãaka. a biciklisti su najugroæeniji). SAOBRAÑAJNE NEZGODE .6. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. 183 6. Nisu svi oni jednako znaåajni. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. – vrsta puta (autoput. administrativni troãkovi. 9 European Transport Safety Council.). odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. EC Transport Research.

EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja. Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. P. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. veliåina i vreme uzimanja uzorka. – indikatori koji se odnose na vozila. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni.). pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. Dræave koje su ovo zapoåele. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. – indikatori koji se odnose na puteve. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka. protokoli merenja i sl. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja.Lipovac. . Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje.3. kao i da ih objavljuju. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. lakãe projektuju efektivne kontramere. 6 184 Slika 6.

. Transport Safety Performance Indicators. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. 10 European Transport Safety Council. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima.1.6. periodi odreœivanja. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. 185 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. itd. Brussels 2001. kao i sa ciljevima politike. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. ako je potrebno. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. ako je potrebno. kategorija puteva. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila.). moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. kada je reå o: vozaåima. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima.6. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. deåjim zaãtitnim sistemima. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike.

ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. ne samo kada je u pitanju drumski transport. Naravno. . meœunarodna poreœenja nisu smislena. posebno kvalifikovani lekari. kada su u pitanju teãke povrede. 6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. kao komponente politike bezbednosti puteva. Hitne sluæbe. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. dobija se vreme zakone stizanja. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. Po definiciji. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu.Lipovac. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. P.

Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva.6. u poreœenju sa 1994. zaãtitnih kaciga. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”). godinu. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6. Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .2.6. godine. 1998. Tabela 6. 1999) Cilj za 2000. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994.

Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998. godine. ne postoji 188 6 . odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. u poreœenju situacijom u 1994. veliåina materijalne ãtete i sl. najsveobuhvatnije i najpreciznije. sa 1994. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. Naime. godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. Mada su policijske evidencije jedinstvene. P. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. okolnosti. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja. godinu. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. 6.). znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja.Lipovac. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama.7. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja.

Traffic safety and the driver (Page 154-155). trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. New York. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. koji prati odgovarajuña dokumentacija. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. a posebno nezgode sa nastradalim licima. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). ne postoji jedinstvena baza podataka.7. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. i Negri.6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. Van Nostrand Reinhold. L (1991). A proposal for the stadarization of road accident reports. evaluation of local safety measures. osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. niti jednostavan pristup ovoj bazi. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. niti standardizovane. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. Paris: Onser. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. Evaluation 85. Evans. 189 6. L. L (1985). – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. . niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. ove evidencije nisu usaglaãene.

2-11 Rothengather. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. Vol 5. H.. van Gorkum. R.1994. Durholt. Duxbury Press. Vol. Assen. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. S i Jones. Hornstein. A. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju.W Knuiman (1994). EC Transport Research. Directorate-General XIII. Rice. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Finska. and Bruin. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. Belmond. Hyden. Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. Tehnika saobrañajnih konflikata.M (1966). Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. E (1988). E (1986). OECD.765-772. i M.. 45-48. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. Matematiåke statistike i analize podataka. i Nilsson. Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. EIB. Izloæenost. Lund institut tehnologije.C. i Yiik Diew Wong (1993). J. Luxembourg. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Stein. S (1990).Lipovac. An introduction to probability theory and its applications. VTI izveãtaj broj 390 A. Accident analysis an prevention. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. Haght. 25. I. H. H. New York. Induced Exposure. Procena oåekivanog broja nesreña. J.12 strn. Rosman. G (1994). Eds. Septembar 1995. No 6. Seminar. Road user behavior: Theory and research. Michaels. Marcel Dekker. Hakkert A. R. Commission of the European Communities. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222.1993. 1996/09 Nicholson. A. NJ (1957).. Volume I Çiley. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test. A (1995). H. F (1991). The extent and some implications of incomplete accident reporting.S. Accident analysis and prevention. Hauer. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. Drugo izdanje. Guria. OECD/IRTAD (1995).L. Bulletin 70. The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. T. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. 1994. Helsinki. D. Karr. F. A. Institut za sigurnost na autoputu. (1973). New York. P. 190 .S i Hauer. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990). p. Paris. (1987). P. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Hautzinger. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Putni saobrañaj. Thulin. Harris. Drugo izdanje. Tassaux-Becker (1993).11-13. Analiza nesreña i prevencija 18(1). C (1987). Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. Jednogodiãnje istraæivanje.

UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.8.2. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7.6.7.7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7.5. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.4.3. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.1.

M. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. Beo- grad..2. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju.. da se temelji na åulnom opaæanju. 7.1.1. Prema ovom pristupu. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe. Meœutim. koje se registruju u zapisniku o uviœaju.7. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. a to su struåni poslovi na uviœaju. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela.1. Lipovac K. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. i Banoviñ B. Æarkoviñ M.. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. 1996. 193 7. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ. 7.. ali ima i eksplicitnih definicija. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja.1. 321-336. Prilog definisanju pojma uviœaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . uviœaj predstavlja istraænu. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. Bezbednost 3. str.

4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo.). koje je protivpravno i koje je skrivljeno. P.3 ZoOBS i u internim aktima MUPa. 3 Ålan 238. pre formalnog pokretanja postupka. KZ). 194 .2 Zakonom o upravnom postupku. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14.3. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. Dakle. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). tragovi (trag koåenja i sl. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. veñ su prekrãaji. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode.1. alkoholisanost vozaåa i sl. 7.4. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku.). samo saobrañajna itd. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve).) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. uz pomoñ razliåitih pomagala).4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. veñ moæe biti i posredno. samo istraæna. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. ). Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja. Prema ovom. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). savremenom pristupu. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. Dakle. 7. Zakonom o prekrãajima. ZKP. samo kriminalistiåka. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu.1.Lipovac. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. meteoroloãke prilike. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. vremena. Formalno pravno. Zakoniku o kriviånom postupku. Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. opaæaju.

6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. i 295. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. i 295. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine.1. i 2. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. st.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. (ålan 290. stav 2. stav 2. 289. (2) Ako je delo iz stava 1. do 4. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. st. st. ovog ålana uåinjeno iz nehata.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. 1. 1. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . 1. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. brodski. 1. (4) Ako je usled dela iz ål. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. stav 3. (ålan 296. 1. ovog ålana uåinjeno iz nehata. i 2. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. stav 3. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. 290. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. 291. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. – otmica vazduhoplova. (ålan 295. 1. i 295. – piratstvo.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima.7. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. i 2. (5) U sluåajevima iz st. iako zna da vozaå zbog umora. 290. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. (ålan 289. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. st. stav 1. 291. (ålan 297. stav 3. 289. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. 291. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. 289. (3) Ako je usled dela iz ål. 1. sredstava. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. i 2. stav 2. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. tramvajski. trolejbuski. ovog ålana uåinjeno iz nehata. st. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je delo iz st. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. i 2. stav 1. 1. (2) Ako je usled dela iz ål. kazniñe se zatvorom do tri godine. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. KZ) 195 7. stav 3. stav 3. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. st. i 295. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 289. 290. kazniñe se zatvorom do tri godine. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. i 2. 290. (2) Kaznom iz stava 1. 291. (3) Ako je delo iz stava 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. broda i drugog prevoznog sredstva. i 2. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. davanjem pogreãnih znakova ili signala.

saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. 68/2002. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. br. preduzeti i pronalaæenje.. januar 2006. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje. posebno izvrãiti sa svakim od njih.. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. “Sluæbeni glasnik RS”. br.. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. koje ñe. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. u posebnom poglavlju. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta.. Ålan 112. saobrañajne ili druge struke. vozaå. saobrañajne ili druge struke. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. koje ñe. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. Ålan 110. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima. 196 . saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. Sa druge strane. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. put. savezni ZoOBS se odnosi.Lipovac. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. Dakle. br. ponovo izvesti pojedini dokazi. 70/2001. preduzeti i pronalaæenje.) ili su nastale lake telesne povrede. po potrebi. Ålan 111. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. prvenstveno. 58/2004) 11 “. po pravilu. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. uåesnik u saobrañaju. 70/2001. “Sluæbeni glasnik RS”. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. po potrebi. ovlaãñena lica. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. peãak. vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. po potrebi. saobrañajna nezgoda itd. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se. 58/2004). 68/2002.000 dinara (01. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. teãke telesne povrede ili smrt lica. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. br. u ålanu 10. P.

Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu.. dok se ne izvrãi uviœaj. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. Ålan 156. duæan je da odsutnom vlasniku. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152.7. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. 2. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. 197 7. prisutni vozaå. V. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. Ålan 155.13 13 “. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ålan 157. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. i 3. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. zdravstveno preduzeñe. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem. Ålan 153. Ålan 154. Ålan 159..1. Ålan 158. U sluåajevima iz st.. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova.. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi..

predviœen je u Zakonu o prekrãajima.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode. 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. izvrãiñe se uviœaj. 11/91 . Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. 44/89.. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. ovog ålana. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. 19 “ . stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. P. “Sluæbeni list SFRJ”. 53/82.. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. 50/88. sistem sankcija.. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. vozaå ili vlasnik. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. ålan 156). “Sluæbeni glasnik SRS”. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. 28/91 . teret. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. “Sluæbeni glasnik SRS”. (ZoOBS. ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Sudija koji vodi prekrãajni postupak. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima.. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. (ålan 209.. Ako vozaå ili vlasnik. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak.br. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti.. ovog ålana. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. br.. prekrãajni postupak.14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. teret.Lipovac. br. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu.19 Ålan 160. III.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima... 7 198 . . ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. 18 Ålan 156. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. duæan je da: 1. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. 44/89).. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. Zakona o prekrãajima... ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja. br. “Sluæbeni glasnik SRS”.

pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. ovog ålana nije prisutan vlasnik. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. da se ne meça staçe na mestu nezgode.. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1.7. duæan je da odsutnom vlasniku. dostavÿa najkasnije do 15.000 dinara.” (Zakon o policiji. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. Ålan 73. registraciji.20 7. Ako uåesnik iz stava 1.2. prisutni vozaå. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom. . Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. 20 “. Ålan 74. Ålan 72. i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. prikupljanja obaveãtenja itd.. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. Ålan 75. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima.. 199 7. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. odnosno korisniku drugog vozila. pronalasku uåinioca. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. duæni su da: 1. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu. pronalaska uåinioca. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. 3. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije... ovog ålana. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. prekrãajem ili dogaœajem.”. 2. ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. . odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima.. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. ovog ålana.2. ålan 65). januara tekuñe godine za proteklu godinu. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana.

a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. Ipak. polazeñi od uviœajne dokumentacije. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. pa i ãire zajednice. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu. 200 . u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi.2. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode.1. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. Naime. greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. u æivotu njegove porodice. Sud ñe. O nezgodi odluåuje sud. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. a nekad i pogreãnim. 7. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. Sa druge strane. Svako izolovano posmatranje uviœaja. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa.Lipovac. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. P. Dakle. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode.21 åini sudski proces neefikasnim. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). (ãto pre) ode na lice mesta.

– specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). Society's Duty. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. po pravilu. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode.2. European Transport Safety Council. imamo moguñnost i da ih reãimo. 2001. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. 201 7. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). 7. U tom smislu su razvijene metode analize. – specifiånosti izvrãioca. U suprotnom. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela.3. ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja. – obimu posledica.2. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. saobrañajno-tehniåki veãtak. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici.3. odnosno sudija.7. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. ali i metode vrãenja uviœaja. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna.

odreœivanje mesta sudara. zaobiñi da kaæu istinu. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. P. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. po pravilu. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim. pogreãne procene rastojanja itd. U suprotnom. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja. po pravilu. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. Meœutim. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. åulnim opaæanjem. bar. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. po pravilu. uåesnici u saobrañaju. Kad se otkriju ovi uåesnici. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. reñi neistinu ili. veñ poãteni graœani.Lipovac. odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). nisu kriminalci. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta.23 niti su struåni. 202 . izlazi uviœajna ekipa. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. prostorno-vremenska analiza. pogreãne procene brzina. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. Naime.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. oni ñe. uåesnici saobrañajnih nezgoda. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom.

ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju. Naime. – merenje konkretne vidljivosti. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe.). Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer.4. – vanredni tehniåki pregled vozila. propise u bezbednosti saobrañaja. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). pronevera i sl. – izuzimanje sijalica.25 7. Naime. saobrañajnu psihologiju.7.4.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. 25 Dakle. a radi kasnije analize. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. – merenje konkretne preglednosti i sl. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. niti je bio na uviœaju. posebno obuåene i opremljene za ove poslove. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. Nabrojane specifiånosti. odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. 203 . Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. kod kraœa. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda.

meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. P. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje.5.Lipovac. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru.. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. Zagreb. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. maj 1991. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. tako da fiksira sve ãto je vaæno. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. o uåesnicima i sl. 204 . 3) skicu lica mesta. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda.26 26 Lipovac. K. Naime.). Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. Konaåno. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). 2) metod fotografisanja i videosnimanja. Ovde se javlja niz problema. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. Sa druge strane. 7. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama.

meteoroloãkim prilikama. elemente krivina.). organu i uviœajnoj ekipi. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). a posebno: opãti izgled lica mesta. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog. podatke o oãteñenjima vozila i objekata. dat nalog za obdukciju leãa i sl. ime. Verbalni metod ima niz prednosti. skiciranje. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. dimenzije i druga vaæna obeleæja). naåinu obezbeœenja lica mesta. geometriju raskrsnice. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja.uåesnicima nezgode. raznih izveãtaja i sl. mulaæiranje itd. lica. o radnjama pre i posle uviœaja. Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije. izuzimanje.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. podatke o putu i vremenu. leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. a posebno oãteñenja vozila. jer se jedini pominje u Zakonu. jer se jedino pominje u zakonu. o mestu i vremenu.5. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. o uåesnicima. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. o radnjama na uviœaju.5. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. preduzete radnje na uviœaju itd. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . poloæaj.1.7. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. sluæbenih beleãki. o meteoroloãkim prilikama. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. podatke o vozilima . Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. naœena vozila.). Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. 205 7. raspored tragova i predmeta. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja).). izgled saobrañajne povrãine. o sastavu uviœajne ekipe itd. opisni i zavrãni. o svedocima. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi.

206 7 . subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. obuåena lica i vreme). Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. i to: – vrstu i izgled traga.5. opãteg izgleda lica mesta.2. fotografisanje ima i niz nedostataka. posle izuzimanja. te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. Naime. Meœutim. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. Meœutim. imajuñi u vidu ukupne ãtete. nepravilnih tragova i predmeta i sl. geometrije saobrañajnice i sl. P. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. a posebno troãkove sudskog procesa. Fotografija je sveobuhvatna. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije. tj. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). meœusobnog poloæaja tragova. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Fotografisanje je. – poloæaj traga. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. bliæi izgled lica mesta.Lipovac. 7. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. izgled predmeta i tragova nezgode. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. – poreklo i naåin nastanka traga. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj.

u vreme uviœaja. a nedostatke prevaziñi. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. Zbog nabrojanih prednosti. åesto.5. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa. loã crteæ. – razdvaja vaæno od nevaænog.7. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. a) SKICA je jednostavan. Skice se. slobodoruåni. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. 7. ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi. 207 7. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. a ne moæe se objaãnjavati niåim. Ova. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu.5. i to onako KAKO JE MERENO. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. predmeta i saobrañajne povrãine. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . po pravilu. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja.3. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja.

Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. P.32 – zbog poãtovanja razmere.Lipovac. – nije verna. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. Meœutim. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. ãto sudovi posebno cene.30 Dakle. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. Ovi crteæi se rade u prostorijama.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 208 . 7. tako da ne optereñuju crteæ.5.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak. ne prikazuje izgled lica mesta.). a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. – skica nekad nije univerzalna. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan). ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta. izgled kolovoza i sl. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. Ovakav crteæ ima velike prednosti. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. advokatima. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. jer se crta slobodoruåno. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog. nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). koje su vaæne za analizu nezgode. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). strankama i sl.4. tj. uz pomoñ pribora za crtanje. tuæiocima. izgled oãteñenja vozila. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta.

izdvoje. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. Kada se izuzme neki predmet. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja. 209 7. time su.7. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna.5.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom).5. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. po pravilu. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). tj. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela.5. – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. Meœutim. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. spakuju i saåuvaju. – na crteæu nije sve kotirano. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom. – ovi crteæi se crtaju posredno. a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan. dobrom organizacijom. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. 7.

delovi odeñe i obuñe peãaka. voænje. Naime. klizanja. jer su fiksirani na kolovozu.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. æica i sl. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. grudvice zemlje i sl. Naime. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. tj. odnosno pneumatika. Konaåno. ljuspice boje i sl. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu.). Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. tahograf i sl. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. kao ostali elementi dokumentacije. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. koåioni cilindar. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. spona. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. po pravilu. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta.). Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu.). – preko armature izliva se drugi. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. oãteñenja objekata. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. izuzet predmet se. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe.) itd. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). tragovi krvi.). komadi razbijenog stakla. sklopovi vozila (farovi. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. otpali delovi sa vozila (komad migavca. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. pneumatik. P.Lipovac. oãteñenja kolovoza i sl. – napravi se æitka gipsana kasa. deblji sloj gipsane kaãe. granåice. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci.

odnosno objektivno utvrœene stvari. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. Sa druge strane. u pesku i sl. u blatu. Dakle. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja.6. tj. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. prisustvom svedoka. 34 Naæalost. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. Meœutim. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. trag voænje u snegu. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica).7.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7.1. 211 7. onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. Konaåno. dobijaju teæinu åinjenica. po oåiglednosti. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice.6.6. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. menja se njihov tretman. 7. u rastopljenom asfaltu. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice. naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. Ako se ipak. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima. To je preduslov da sud. a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica.). Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike).

u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji.2.Lipovac. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. uzroånik nezgode itd. suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). ista orijentirna i fiksirna taåka. ista orijentirna prava itd. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. 7. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). ukoliko nije drugaåije naglaãeno. 35 Na 7 primer. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. veãtak i dr. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. P. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer.6. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. prihvataju kao åinjenice. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. fotodokumentacija. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. situacioni plan i dr. neznanjem ili nesavesnim radom. u zapisniku.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. naåin kretanja pre nezgode. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. 212 .) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti. Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno.

i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. razmeru i sadræaj situacionog plana. jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. Na primer. u praksi. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja. ako u dokumentaciji nema skice. odreœivati sastav uviœajne ekipe. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. Zato je. 213 7. jer se to oåekuje od zapisnika. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Sa druge strane. 7. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje.6. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. vrstu i broj ostalih priloga itd. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. broj potrebnih fotografija. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti.7. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). a ne retko donose se i pogreãni stavovi. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. Primera radi. U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti.7. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. u praksi. ako u njemu nema podataka o uåesnicima. makar jednom elementu dokumentacije. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. obim i sadræaj zapisnika. Naæalost.3. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. ako nije prikazan izgled lica mesta itd.7. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode. nema podataka o putu i vremenu. Sliåno je i ako u. trajanje uviœaja.

(2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. fotografiãe.Lipovac. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. P. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. postupi po zahtevu oãteñene stranke. po pravilu. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. Uviœaje vrãi istraæni sudija. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. skicu. OUP-a evidentira podatke. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju.). 214 . Meœutim. Osiguranja ñe. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi.). a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. (3) Konaåno. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. Sa razvojem digitalne fotografije. analizira i obraœuje tragove itd. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. vrãi uviœaj. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima. crta skicu lica mesta i sl. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. izraœuje situacioni plan lica mesta. a fotografije da se rade naknadno. ne radi. skicira. Fotodokumentacija se. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. odnosno obaveãtenja o nezgodi. Ako je obaveãten o nezgodi. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. situacioni plan i ostale priloge). osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. Naæalost. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza). Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. Naime. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. fotodokumentaciju.

a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. u taåno odreœenim situacijama. Naæalost. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta. 7. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ako se fotografisanje izostavlja.39 Na primer. zbog cene i nepraktiånosti postupka. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta. Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. “zbog cene”. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). ne moæe pouzdano i korektno analizirati.7. baã zbog ove “uãtede”. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. kompletiranja uviœajne dokumentacije. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti.8. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. Treba imati na umu to da. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. Naprotiv.8. Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. Sa druge strane. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod. tj. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. 215 7. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. Naime. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. Na primer. Izuzetno. moæe se prihvatiti da se. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu. redovno rade negativi. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja.

216 7 . Thomas. Rivers. Viãa ãkola unutraãnjih poslova... Zemun. International Congress. 2003. Zemun. 1994. Lipovac. K. Policijska akademija. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Brisel. 1991. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu).. Verlag Information Ambs Gmbh. Beograd. (262 p). 1996. M. 1997. Rivers. 1996. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces. Privredna ãtampa... Bezbednost 3. H. P. Lipovac. Prilog definisanju pojma uviœaja. Beograd. Rolly Kinney J. p321-336. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Detroit. i Banoviñ B.. Lipovac K. M. Primenjena kriminalistiåka tehnika.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Beograd. Unfallversuche. Zemun. Charles C. V. Zemun. S.. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Maksimoviñ. 1963. 1994. 1990. Zemun. 1994. Tumbas. Michigan.. K. 1998. Beograd. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. i Todoriñ U. K. 1981. 2001 (364 p). Uãtede na uviœaju su prihvatljive.Lipovac.. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. Illinois. Smith. R. Vodineliñ. Literatura Aranœeloviñ. i Rau H. R.. Publisher. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. Beograd. Saobrañajna kriminalistika. 1981. V. Burg. Savremena administracija. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. i dr. Level 3. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. Bezbednost drumskog saobrañaja. 2000. Kippenheim. Kippenheim. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa.. Maksimoviñ. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. R. Gorkiñ. Polje. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. OEBS. Burg. 2000 (208 p). Evenston. 1995. Baker. Society of Automotive Engineers. Æarkoviñ M. Traffic Accident Investigator's Manual for Police... Transport Research Apas. 1986. R. Nicholas S.. Beograd.W..W.. Ãkuliñ. Kriminalistiåka tehnika.. Lipovac. i Lindenmann H. P. Traffic Accident Investigators’ Manual. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Dragaå. i Aranœeloviñ M. Thomas.. Medicinska kriminalistika. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Beograd. Osnovni kurs za policajce.. 1996. Road Transport VII – 33.. R. S. Vujaniñ M. Saobrañajni fakultet.. Mitroviñ. H. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). (312 p). Zemun.. M. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Kriminalistiåka tehnika. Gregory C. III deo. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje.

1.4. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.8.5.2. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.3. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . Pojam tragova saobrañajne nezgode 8. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8.

Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda. 219 8. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. za potrebe jednog kursa o uviœajima. nastaju vrlo razliåite promene. u najopãtijem smislu. promena poloæaja i druge promene na vozilu).1. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. tragovi koåenja.8. a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama). promene raspoloæenja itd. promene na odeñi i obuñi. kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. promena ponaãanja. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. i to: naåinom nastanka. Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. na put i putne objekte (promena poloæaja. na lica i æivotinje (povrede. Konaåno. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. klizanja itd. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. Dakle. Naime. objekta. promene æivotnih ciljeva itd. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. u naãoj praksi je prisutna jedna. povrede.). posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl.).). POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. tragovi zanoãenja. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija.

Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. tj. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. Razliåiti tragovi. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi.2. oblik. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. obrada tragova na licu mesta. Dakle. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. 8. analiza tragova. poloæaj. na osnovu analize tragova. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. Vrsta. P. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. veñ se oni meœusobno prepliñu. Na primer. Znaåaj traga je veñi. imaju razliåit znaåaj. intenzitet. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. 8. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. u razliåitim situacijama. Tek kada se. karakteristike tragova.1. ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. uslovno. Ipak ñemo na ovom mestu.Lipovac. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag. U tom sluåaju imamo 8 220 .2.

utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). vlakana i sliåno. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . primenom proverenih nauånih metoda. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. komad ukrasne lajsne. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm.2.). 221 8. Sa druge strane.2.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. mesto sudara. smerovi kretanja. usporenja vozila.00 cm.8. 8. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. 1 Na primer. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. pravci kretanja. Meœutim. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. niti od teretnih vozila. Eliminacija je proces u toku koga. åiji je cilj da se. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. elementi prostorno-vremenske analize itd.2. obuñe. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. – delovi odeñe. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine.

Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. Naime. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. – oãteñenja vozila. Ma kako. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. Ma koliko on bio vaæan. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). tj. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. 8.1. Naime. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda.3. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). a pravi krivci nekaænjeni. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. Kad otkrijemo uåinioca. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. U supotnom. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle.3. moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. u nekim situacijama. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova. o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna. a zanemarimo saobrañajni znaåaj.Lipovac. P. a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). 8. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. Ako nije bilo registrova- 8 222 . pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem.

ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). u sluåaju potrebe. 8. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. Meœutim. tako da se mogu uoåiti golim okom. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. naæalost. otpale materijale i delove. a veoma su vaæni za analizu nezgode. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .3. niti rekonstruisati. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. 8. Ovde se. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova.3. nezgoda se tretira kao prekrãaj. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. prema veliåini. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi.2. Pored ovog procesnog znaåaja. Makrotragovi su dovoljne veliåine. U praksi se. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda.3. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe. 223 8. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna.3. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. misli na tragove kretanja vozila. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. Oãteñenja vozila. pre svega.8. dele na: – mikrotragove i – makrotragove. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode.

zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. 8. 8. a tragovi na vozilima. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta.5.4. – tragove na povrãinama van kolovoza. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila.. oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara.3. P. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda.. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. Ålanovi uviœajne ekipe.3. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd. Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. Naime. Na primer. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. razlikujemo: – tragove na kolovozu. oãteñenja vetrobranskog stakla. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. kod obaranja peãaka. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. oãteñenja prednje åeone maske vozila. 8 224 . a posebno rukovodioci uviœaja. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode.

oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. kruæni krvni podliv od volana. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara.8. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. 225 8. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa. õemper. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. prelomi lobanje itd.. oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu... – na suvozaåu: povrede ruku. butne kosti i karlice. oãteñenja.). Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica.. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa. pocepane pantalone u predelu potkolenice. krvni podlivi i prelomi rebara.) itd. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa.). prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova). povrede glave i åela od ogledala. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice.. “gasa” ili spojnice. . povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. u predelu butne kosti i karlice. – u vozilu. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. prelomi kostiju ruku. krvni podlivi i serijski prelomi rebara.3. nasloni za ruke i sl. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa. ruåica vrata. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. majicu i sl. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju.

kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. a koji bi morali ostati. – linijske tragove (pravolinijske. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. 8. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi.6. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode. – povrãinske tragove i – zapreminske tragove. na licu: – nañi sve tragove. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. a kasnije i u sudskom postupku. krivolinijske i kombinovane). Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. P. a nalaze se na licu mesta. ako je ova verzija taåna. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti.3. Najåeãñe su ovo 8 226 . Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije). Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove.Lipovac. Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). – koncentrisane tragove. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative.

na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda.4.). 227 8. odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . prvenstveno. Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. a posebno rukovodilac uviœaja. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. tj. akumulator itd. napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. na prvi pogled. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu).4. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna. Meœutim. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. Kada se shvati saobrañajna situacija. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju.4. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. prvi korak u njihovoj obradi. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. Meœutim. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova.8.1. torba koja je ispala peãaku. To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je. Ostali ålanovi ekipe.

Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. Konaåno. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. niti su pouzdaniji. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. Meœutim. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. pa i saobrañajne nezgode. Naime. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja.4. kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. promene ili uniãtavanja. Na primer. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova). Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. Shvatajuñi izjave.2. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila.Lipovac. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. ne daju niãta novo. Naime. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. P. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . 8. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. trag se mulaæira itd. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila.

“stop-policija” i sl. Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode.. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. od poæara i sl. parkiranjem sluæbenog vozila itd. Meœutim. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. U nekim sluåajevima. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode .. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. kao i za obezbeœenje i obradu tragova). . Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode).8. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode.) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. kupama. njih bi trebalo markirati pre pomeranja. 229 8. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. Naime. pa i obezbeœenja tragova. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja .. uåesnici nezgode i sl. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. rampama i drugim preprekama.4.).. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. (ålan 148.

trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim).). P. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl.Lipovac.). rasuti zemlja. crepom. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. ako ih nismo markirali i sl. ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. 8. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer. 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). poloæaj tragova stakla. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom. U zavisnosti od konkretnih uslova.4. odnose se povreœena lica. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. ciglom. a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer.). Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . ako ga ne markiramo. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. åesto se pomeraju vozila. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi.). 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta.3.

U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake. 1d. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani. – slovne (alfabetske) oznake (A. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A. Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. pa se one i analiziraju. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije). odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu.4. zemljanim. .. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu.. . Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. A1.4. Ako se markiranje vrãi na licu mesta. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. odnosno oblik zone traga.. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). 8. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. nego onim koje oni odrede na fotografijama. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. 3. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. odnosno detalji na ovim tragovima. leãevima. markirati tragove.4.2.. a.. . Tragovi na licima. oãteñenja predmeta. Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije.). koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta). markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). .). one prate pravac pruæanja linijskih tragova. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. Tako se mogu markirati povrede lica. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove. Dakle.. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. 231 8..8. B C. Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag. Pri markiranju poloæaja predmeta.4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). b c. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. tragova stakla i sliåno. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. onda se markirna linija prekida.

Obiåno se.). Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj.Lipovac. on se moæe oznaåiti na fotografijama. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. a izuzetno i naknadno – na fotografijama. 3) oznaåe se linijski tragovi. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima. poloæaj svedoka i sl. Izuzetno. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. plastike i sliånih materijala. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. tragovi na objektima i sliåno). P. po pravilu. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike.). To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. po pravilu. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. vrãi pre fotografisanja. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. 8 232 . a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. Oznaåavanje tragova se. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. vaæna oãteñenja vozila. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). poloæaj vozila pre pomeranja. oznaåavaju na licu mesta. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). tako da se dobro vide na fotografijama. crepom i sl. moæe se prvo napraviti snimak tragova.

4. 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta.8. – fotografisanje i videosnimanje. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). Dakle. plan). a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene. Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. Na primer. snimiti (fotografisati izgled traga. a u drugim se ne navode (zapisnik). izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag.5. po potrebi. Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). ucrtati. 8.4. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). u vezi oznaåavanja. odnosno detalja na njemu). 233 8. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. U zavisnosti od znaåaja traga.

neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. ako nisu forsirano koåeni. najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama.5. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje.5.). Pored toga znaåaj nekih tragova. niti ekstremno ubrzavani. c) tragovi zanoãenja. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. oãteñenja vozila. 8. Meœutim. krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. b) tragovi koåenja. 8 234 . Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati. P. tj. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. tj. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. promene na tragu nastale pri sudaru. a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. svakako. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). tahografski zapis itd). Da bi se ovo moglo struåno uraditi. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove.1. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade.Lipovac. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima.

upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. Meœutim. – oznaåiti trag voæçe. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. po rastopljenom asfaltu. po snegu. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. – markirati trag. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd.1. a na Slici 8. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. Ova promena na povrãini podloge (utisak. 235 8. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno. i to.2. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. Na Slici 8. – skicirati trag. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. – fotografisati trag.) predstavlja trag voænje. niti je ekstremno ubrzavano). pre svega. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi. – izmeriti trag. – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. . ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. mulaæirati trag. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. povaljana trava i sl..5.8.

Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac. K.5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. P. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Zemun. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu.1. str. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. 8 236 . Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 72. 2000..Lipovac. Beograd.

ako se vozilo kreñe na uzbrdici. ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1).. – vreme odziva koåionog sistema (t2).2 sekunde. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). skreñe. usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça).8.7 sekundi. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo. tj. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. ablenduje.25 sekundi. Meœutim. Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0. alkoholisani vozaåi. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno. Dakle. vozaåi pod uticajem droga i lekova. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0. a pod dejstvom sila koåeça. . bo (m/h2). na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. prenosi komandu do nogu i ruku. 237 8. – staça kolovoznog zastora itd. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe.5 sekundi.5 do 1. umorni vozaåi. Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. – isti vozaåi bræe reaguju. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). a kod pneumatskih koånica od 0. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. ako je situacija opasnija i prostija. Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. koåi i sliåno). slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa).5. Od trenutka proklizavaça..3 do 0.15 do 0. – optereñenosti vozila. U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira).15 do 0. obraœuje informaciju o opasnoj situaciji. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0.

a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. odnosno crçi tragovi na kolovozu. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. ako je veña brzina vozila. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. dolazi do proklizavaça pneumatika. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi. 8 238 . Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. ako se vozilo nastavi kretati. ima izraæene spoÿaãçe ivice. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. proklizavaçe je potpuno. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. Pri forsiranom koåeçu. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. odnosno do blokiraça pneumatika.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. optereñeçe vozila. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. loãi pneumatici i sliåno). a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. U prvoj fazi. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. P.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). po pravilu. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. zagreva se i topi. tj. proklizavaçe je maçe. klizav kolovoz. Meœutim. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. odnosno. ako se mogu uoåiti.Lipovac. tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. kada toåak prestane da se okreñe (blokira). jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. U drugoj fazi. Naime. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene.

ako vozilo nije stalo. 10 Kinetiåka energija se. 239 8. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. a na zavrãetku trag se oãtro prekida. pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. u procesu koåeça. a zavrãeci tragova su u istoj visini. pa nastavilo voæçu. pretvara u rad sila koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. Meœutim.8. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça.5. Naime. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. onda je vozilo samo prikoåeno. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). . – Ako je vozilo pomereno. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. Konaåno. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça.

Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. ãirinu traga). – markirati tragove koåeça (po potrebi). po potrebi. 12 Dakle. Meœutim. – ãirina pneumatika. – legendom objasniti oznake. utvrditi i dokumentovati neispravnost. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. da je slabije koåio i sliåno. na licu mesta se samo sumça.Lipovac. 8 240 . P. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. na licu mesta ñemo posumçati. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost.). detaÿe (promene) na tragu. duæinu i.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. nañi karakteristiåne. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. – fotografije bi trebalo da prikaæu. a posebno one koji nastaju pri sudaru. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. – skicirati tragove koåeça. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. Ako nekog traga koåeça nema. gde ñe se. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. tj. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. Izuzetno. eventualno. 11 Ako se trag pruæa luåno. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. poloæaj i veliåine tragove koåeça. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno.

ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0. Beograd.05 7.8. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.31 0.30 5.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8. K.35 5.45 5.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.90 3.90 1.13 1.65 4.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5. 2000.25 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4. Zemun. Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.95 0.14 14 Lipovac.49 6.58 . str.15 6.5.13 7..45 7.2. 241 8.29 0.55 5.35 1.00 3.60 3. 92.

Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça). Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. led. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. onemoguñeno upravÿaçe vozilom.Lipovac. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. voda. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. siñi ñe sa puta. Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. tj. tzv. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. – nagle promene pravca pruæaça traga. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. tip i godinu proizvodçe vozila. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. P. spreåava se potpuno proklizavaçe. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. anti blokirajuñi sistemi (ABS). Mada postoje razliåite varijante ABS. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . åak. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa.

kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. Naime. Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. 243 8. Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. za razliku od koåeça. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. a posebno na tragovima voæçe. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. u krivini ili raskrsnici). jakog boånog vetra i sliåno. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . zacrçeçe i zadebÿaçe traga). koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila.5. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. pristupamo çihovoj obradi. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer.8. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça). Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. slabÿeçe. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara.

15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja.Lipovac. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. doãlo je do zanoãeça. 15 Naime. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). ovaj detaÿ fotografisati. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. sudar i sliåno. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça. detaÿno obraditi tragove sudara. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. 8 244 . putaçu vozila u skretaçu. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. u nekim situacijama. 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. P. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. Znaåaj tragova zanoãeça je. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. boåni nagib kolovoza. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). putaçu pre prevrtaça i put koåeça. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. klizav kolovoz. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). opisati. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. a pre svega oãteñeça vozila.

a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano.8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. Izuzetno. 6) skicirati tragove zanoãeça. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. ne vide se celom duæinom. u situacijama kada su sile priaçaça male. onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive.5. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. Naime. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu. çihovo rastojaçe je promenÿivo. tj. tj. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. – pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. pri klizaçu. i to: – pri koåeçu. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. U svakom od ovih sluåajeva. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. ako je trag zanoãeça dug. a ako su uoåÿive one su ukoãene. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. ni na podlozi.

Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. spuãtaju i grebu po kolovozu. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). doãlo je do nekontrolisanog kretaça. tj. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. Na licu mesta se najåeãñe.Lipovac. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. 8 246 . pri sudarima vozila. P. – pri pucaçu pneumatika. iviåçake. – ako je grebaçe posledica sudara. pa se ne meri pojedinaåno. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). kad se doçi delovi vozila deformiãu. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. tj. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. na vozilu i objektu itd.). odnosno çihovo poreklo. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila. – pri snaænim sudarima vozila. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. kvalitetno fiksirati staçe podloge. na vozilu i kolovozu. objekte i sliåno.

– izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). – pri kretaçu posle sudara. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. Da bi se ova pretraga olakãala. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe.5. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu. delovi spoÿçih ogledala. – otkriti poreklo tragova grebaça. mesta snaænih sudara vozila. motora i sliåno. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. mesta obaraça bicikla. i to: mesta prevrtaça vozila. odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. veliåinu i poreklo tragova grebaça. staklo. sneg i sliåno. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe). a åesto. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. – u zapisniku detaÿno opisati izgled.2. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. poloæaj. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). oãteñeni delovi vozila. komadi razbijenog stakla.5. zemÿa. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). mesta eksplozije pneumatika. 247 .8. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. delovi ukrasnih lajsni. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. led. kolovoza ili prepreke. ÿuspice boje i gita. nemoguñe dokazivati naknadno. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. 8. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. Naæalost. – pri sudaru.

sneg i sliåno. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. Sa druge strane. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. P. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. Na primer. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. sakriti ili uniãtiti ove tragove. ako nisu markirani. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno. – kod nezgoda sa NN vozilom. uporedo sa analizom ostalih tragova. Naime.16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. zemÿa.). kiãa. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno.Lipovac. od vrste sudara. od atmosferskih prilika i sliåno. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. sneg. od oblika i mase predmeta. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. 8 248 . pre sudara. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. Naime. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. Kretanje vozila i ljudi.

brzine vozila u trenutku sudara. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. Konaåno. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. Naime. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. okvira fara. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. odnosno odgovarajuñim merenjima. sudarnu brzinu. izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. ukrasnih lajsni. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. izgled.5. oblik i veliåinu predmeta). Krajnji poloæaj vozila. krupniji komadi stakla fara). U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). 249 8. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini.3. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. a posebno mehanizam sudara. trebalo bi napomenuti. U tom smislu. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. mestom sudara. poloæaj i veliåinu ovih tragova. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove. Krajnji poloæaj vozila. Posebno je znaåajno. Ako su dimenzije traga znaåajne. sudarnim brzinama.8. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. meriñemo ih kao povrãinske tragove. obavezno se vrãi. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. vrste sudara. lica i predmeta na mesta nezgode. u vezi je sa mehanizmom sudara. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. 8. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . lica i predmeta fiksira se skiciranjem. poreklo.5. koje je nosio peãak ili biciklista. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). merimo ga kao koncentrisan trag.

Detroit. 1981. i dr. Policijska akademija.. 1996. Rolly Kinney. Lipovac. R. Beograd. Beograd. i Aranœeloviñ M. P. Burg.. Beograd. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. Beograd. Privredna ãtampa. Kriminalistiåka tehnika. 1981. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. 8 250 . Kippenheim. Lipovac. Kippenheim. K. Vujaniñ M. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. S. Verlag Information Ambs Gmbh. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. Lipovac.. i Rau H. International Congress. 1981.Lipovac. V. R. Zemun. Evenston. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker.. Mitroviñ. Saobrañajna kriminalistika. ekspertize prometnih nezgoda. Savremena administracija. III deo. veãtaåenje. 2000.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Grupa autora.. i Todoriñ U. 1986. Bezbednost drumskog saobrañaja. Gregory Smith C. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Dragaå. Unfallversuche... 1994. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila. Society of Automotive Engineers. H. Zemun. Tumbas. svezak 1. 1963. Informator.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. P. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zemun. Zagreb. Obrada daobrañajne nezgode. 1989. H. F.. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti... uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda.. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. 1996. Michigan. 1994.. 1996. Saobrañajni fakultet. Medicinska kriminalistika.. Rotim... Lipovac.. Beograd. i Ristiñ Æ. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Nicholas S. Zemun.. 1994. V. Zagreb. Kriminalistiåka tehnika. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu.. uviœaj. otkrivanje nn – Uåinilaca. tragovi. Gavriloviñ. J... Burg. S.. Maksimoviñ. V. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zemun. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Kriminalistika taktika. Aranœeloviñ M. K. Beograd. Sluæbeni list SFRJ. Graœevinski fakultet. i Æarkoviñ M. K.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. M.. 2000. i Lindenmann H. Beograd. Åoviñ. Aranœelovac. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda.. K. Beograd. Illinois. Beograd. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije.. 1990. 1987. 1994. 1995. Vodineliñ. Gorkiñ. Krivokapiñ.

3. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9.9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.4.1.2. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9.

1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). politiåke partije i organi1 Iniñ. prava na slobodu. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. 253 9. 1997. Sad. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. N.9. 9. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema.2. Bezbednost drumskog saobrañaja. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti.1. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. U tom smislu. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. struåne organizacije. M. ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. privredni subjekti.. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. veoma su znaåajni za bezbednost dræave. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. troãkovi i gubici. FTN. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi).

) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. zdravstvene ustanove. viãe ãkole. organi za saobrañaj. kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. Izvrãni organi (vlada. Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. organi prosvete i obrazovanja. priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. autoãkole itd. putari. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. nevladine organizacije. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. ali i drugih subjekata. gradsko veñe. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. 254 . Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. izvrãni odbori gradova. organi unutraãnjih poslova. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. autoãkole i sl. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. osiguranja. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. fakulteti.Lipovac. osnovne ãkole. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. pravosuœe (organi sudske vlasti). Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Skupãtine (republiåka. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. P. na propuste. srednje ãkole. i sl. nauåno-obrazovne ustanove. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). meœunarodne organizacije i institucije. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. prevoznici.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. tehniåki pregledi vozila. Naime. Skupãtine utvrœuju koncept. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere.). o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. stavova. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. pokrajinska.

Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. Sa druge strane. sudovi. Kroz redovno leåenje. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). Naime. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. da prati savremena nauåna dostignuña. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. Posebno su znaåajne struåna. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. Sa druge strane. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. na obostranu korist. svojim efikasnim i struånim radom. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. Pravosuœe (sudije za prekrãaje. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja. za projektovanje mera i njihovo prañenje. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca. politiåka. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti.). tuæilaãtva. ulaganjem u razvoj nauke. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. . da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. EU i sl. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. finansijska. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. vaspitno-popravne ustanove). Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. vrãi transfer znanja i iskustava. razvija naãa znanja i praksu. odreœuje vizije. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. za razvoj domañih znanja. medijska i najãira javnost. a posebno na vozaåe. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. 255 9. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja.9. struåne asocijacije i sl. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Preko ovih vladinih. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. u preventivne aktivnosti. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma.2.

obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. 9. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . Sa druge strane. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. medija i delom politiåkih i drugih lidera. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja. Zainteresovana finansijska javnost. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. pod uticajem struånjaka. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. najãira javnost. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. Medijska javnost.Lipovac. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. P. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. Na osnovu takve podrãke. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. na osnovu stavova struåne javnosti. Konaåno. Naime. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama.3. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. najãira javnost ih prihvata. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova.

Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije. – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje.3 Dakle. saobrañajne policije (dokument MUP-a). – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite.3. Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. predviœanje. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. uåesnici u saobrañaju. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. Osim ulo- .2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite.9. 2003. nevladine i druge organizacije. analitiåko prañenje. Beograd. u skladu sa evropskim standardima. vozaåima. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. saobrañajna privreda i industija vozila. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. 257 9. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. lokalna samouprava. dræavna administracija.

Naime. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. 9. S druge strane. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. 9 Ålan 4. koordinacije. 258 . vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. organi unutraãnjih poslova. u okviru svog delokruga. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. 3 i 4.Lipovac. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova.. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. P. U rejonima vojnih objekata. U vrãenju poslova iz stava 1. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. ma koliko bila velika uloga OUP-a. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima.. Meœutim. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja.4. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. ovog ålana. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). OUP moæe biti uspeãan i efikasan. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål.

Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. veku. B. M. Kambera. Jaker. 1989. neka iskustva razvijenih zemalja. Federal Office of Road Safety. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. M. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. Iniñ. 10 p. Bezbednost drumskog saobrañaja. Beograd. B. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. 1998. K. Defendologija.. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu. Lipovac.. 259 9. (Zbornik radova. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. 249-258). na osnovu naãe prakse.. Minnesota Institute of Public Health. K. Jaker. Lipovac. K. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis.Literatura Literatura Boãkoviñ. 6p (Zbornik radova. jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Minnesota Institute of Public Health.. Ipak. 2002. 2001. Elliott. M.. . Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. Odnosi policije sa javnoãñu. K... Æ. Lipovac. VÃUP. Kriminalistiåka metodika. Lipovac. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community... znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Elliott. za potrebe ovog izlaganja. 2000. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. G. G. i Banoviñ. Keãetoviñ. 2002. 2000. i Vukaãinoviñ M. 1991. 257–262). Novi Sad. Budva. VÃUP. Novi Sad.. Novi Sad. Federal Office of Road Safety. Banja Luka. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. Neãiñ M. No 8-9. Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. 1992. i Keãetoviñ Æ. Kambera. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju. 2001. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). 2000..

CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske.. Novi Sad. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad).Lipovac. 287–292). Nauka o policiji. Plato. Paris. i dr. OECD. 6p (Zbornik radova. Pantazijeviñ. Lipovac. 2000. Policijska akademija... Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. P. (Zbornik radova. National Highway traffic safety administration. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. M... Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). Buliñ Œ. 3–6). 2001.. B.. CIBS. Milosavljeviñ. CIBS. B.. i Vemiñ D. i Vukaãinoviñ M. Ljudska prava. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Simonoviñ. Policijska akademija. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Marketing of Traffic Safety. Beograd. 1997. Reforma saobrañajne policije. Lipovac. Æ. N. Bezbednost 2. 1–8). Beograd. CIBS. Beograd. (dokument MUP-a). K. K. Kontrola i regulisanje saobrañaja. B. M. i Vukaãinoviñ M. (Zbornik radova. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu.. Beograd. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje). Beograd.. 59 – 65) Miliniñ. 2002. Fakultet organizacionih nauka. Vujaniñ. Lipovac. S.. 2003. 2001. 2000 (Zbornik radova. 2003. Beograd. 2000. 1998. Beograd. (Zbornik radova. 1996. Vujaniñ. Lipovac. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. Vujaniñ. K.. K. 1999. K. 2001. 2004. M.. Saobrañajni fakultet. K. 9 260 . VÃUP. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”. Beograd. Beograd. Pantazijeviñ. K. i dr. i Lipovac K. 7. Beograd i Banja Luka. i Peãiñ D. Beograd. USA. Komitet ministara Saveta Evrope. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Vujaniñ. Lipovac. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. Beograd. 1993. 6 p. Traffic Safety Reference Guide. S. Strazburg. Evropski kodeks policijske etike. 2003.. 8 p. 2001. Lipovac. Beograd. Preporuka (2001) 10. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje... i dr. 2003. 1982. 6 p. 2001.. Beograd. Sad. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Muræan.. Miletiñ. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. veku. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. B. Beograd. 1-6). Bezbednost saobrañaja. M.

10.1. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . Neposredna kontrola saobrañaja 10. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10.2.

. 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima.” (Zakon o policiji.. 1 .. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj.Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. Policijski poslovi. Ipak. kontrola. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima . 2) bezbednosna zaãtita imovine. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. kontrola. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. 263 10. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). sloboda i liånog integriteta lica. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”.. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA .. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. 6) regulisanje. s ciÿem nadzora. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. ålan 10). 5) odræavanje javnog reda. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. u smislu ovog zakona. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem.. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). 2 Zakon o ministarstvima. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. kao i podrãka vladavini prava.” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. 3) spreåavanje. ålan 3. prava.. Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj. Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima.”. U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije).. .1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. bezbednost.

posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole.1. semaforima i drugom opremom. P. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. ali moæe da obuhvati i peãake. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. 10 10. vozila i put. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta. odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. Samo izuzetno (interventno).Lipovac. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. umor i bolest. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. pravilima saobrañaja.1. voænja pre sticanja prava na upravljanje. 264 . onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. 10. putnike i druge uåesnike u saobrañaju. saobrañajnim znakovima. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. 10. upotreba droga. psihoaktivnih materija. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje.1. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. lekova i dr.1.2.

(udarne rupe na kolovozu. trotoara. ili ako je dotrajao. d) novåana kazna na licu mesta. ograda. OUP iz ålana 154. bermi itd. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera).3. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan.4 10.” (ålan 155.4. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja).10. pravilan raspored tereta na vozilu. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. organ iz stava 1. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA .1. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. bankina. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja. smerokaza i dr. odnosno ukloni ili zameni. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. ZoBS). f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. propusta za vodu. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela.” (ålan 156. na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. vlasniãtvo tereta. c) opomena uåesnika u saobrañaju.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). odroni. 10.1. funkcionisanje semafora itd. potpornih zidova. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo.1. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. ZoBS) 265 10. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. e) pokretanje prekrãajnog postupka. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove.

. “ (Zakon o prekrãajima. u naãim uslovima. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. Dakle. drugi dræavni organi. fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju).. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa..). proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. svako peto teretno vozilo i sl. ali je vrlo rasprostranjeno.. ali moæe biti opasna (npr. voænja pre sticanja prava i sl. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). P. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). vozila ili deonica puta.Lipovac. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. graœani i drugi subjekti. upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. javni i privatni sektor. ålan 290). – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. Mada se. b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. 7 “ . O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. Ovo nije ispravno. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. Neposrednim prisustvom u saobrañaju. 266 . Kad je propisom o prekrãaju predviœeno. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja.

odnosno moæe ga dokazati.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila. da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta.10. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja.. odnosno staralac maloletnika. ålan 240. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. 10 “. 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. niti izjavi æalbu. “ (Zakon o prekrãajima. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. ovog zakona. ålan 291). æalba nije dozvoljena. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. popunjava se Zapisnik. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu.. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). postupak je zavrãen. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca.1. Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila).. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik).. ovog zakona. – policajac je uoåio prekrãaj. da plati isti iznos u roku od 8 dana. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. kao i da . moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. preko organa uprave koji je doneo reãenje. 267 10. usvojilac. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. Ako novåana kazna iz ålana 290. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda.

Vlada Republike Srbije. na koje lice moæe uloæiti Æalbu. P. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). odluke skupãtine opãtine. 2002. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. kao i za prekrãajni postupak. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). izrade zakona. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. 2004.Lipovac. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. Ukoliko lice uloæi Æalbu. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. MUP – USP. 2004. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. prekid postupka. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. Ako se lice ne æali. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. niti se pojavi u OUPu. organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Beograd. 268 . policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). MUP. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku.

ide u zatvor. Uåinilac prekrãaja. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. nepodoban da upravlja vozilom. ide na doobuku itd. o znaåaju prekrãaja itd. s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom. 269 10. vrãi opãtu kontrolu (vozila.1. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje.). – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. o prekrãiocu. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. tereta i vozaåa). a za lice od 16 godina kazne. ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. zaãtitne mere i vaspitne mere. po Zakonu. upisuju se mere u vozaåku dozvolu. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. odnosno ako je. predoåava licu. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . odnosno bolestan). odnosno lice).). umoran.vozila. ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. o ranijim kaznama. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. zapreñenu kaznu i njegova prava. opomena. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje). u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. lice plaña izreåenu kaznu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora).10. zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti.16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. vozaå. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom. Prekrãajni postupak se pokreñe. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon.

uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu). Ako lice. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164. 4. stav 3. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 2. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. 1. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). vozaåa i tereta. izveãtaj o ranijim kaznama. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. ZoOBS) 270 . Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. stav 3. Vozaåu se. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. dokaz o prekrãiocu.” (Ålan 212. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. 4. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. broj oduzete vozaåke dozvole. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. i 6. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa.Lipovac. 5. i 6. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. u roku tri dana. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. ovog zakona. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. 5. stav 2. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. ovog zakona. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. 1. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. 1. ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). 2. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. ne preuzme vozaåku dozvolu. i 3. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. bolest. dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. stav 2. P. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. kao i prema vozaåu iz ålana 190. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor.

ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. ovog ålana . U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. a za prekrãaje iz stava 1. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. ZoOBS. vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja.1. stav 4. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja.” (ålan 218. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ili na kome je teret nepravilno smeãten. 271 10. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. ovog zakona. pismeno nareœenje. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. odnosno da su istekle probne tablice.i registarske tablice. vrstu i registarski broj vozila. ZoOBS. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. odnosno da upotrebi zimsku opremu. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). na licu mesta. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole.10. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ovog ålana. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. ime i prezime vlasnika. odnosno nedovoljno obezbeœen.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu.” (ålan 216. ZoOBS. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost.21 . Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno.” (ålan 219.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. ime i prezime vlasnika. Vozilo iz stava 1. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. odnosno masu ili osovinsko optereñenje.

h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. ovog ålana. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. put i mesto oduzimanja. 3. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. ZoBS. P. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. odnosno masu ili osovinsko optereñenje.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. vozaåa i tereta. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. ili na kome je teret nepravilno smeãten. 10 272 . odnosno da upotrebi zimsku opremu. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. datum.” (ålan 259. uz strogo poãtovanje Zakona. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. ZoOBS. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. (ålan 217. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. Vlada Republike Srbije. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. 2. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. razlog oduzimanja. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu. odnosno nedovoljno obezbeœen. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. 2002. Beograd. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi. izvrãi opãtu kontrolu vozila. zatekne u saobrañaju: 1. ovog ålana. vreme. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda.Lipovac.

273 10. ãkolska saobrañajna patrola. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju. opasno oruœe – vozilo). a posebno obezbeœuje projektovanje. liånom svojstvu (npr. od strane ovlaãñenog lica. vreme smanjene vidljivosti). Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve).2. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. . Na osnovu dokaza. na nepreglednom putu). i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. vreme izvrãenja (npr. kamere.10.2. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). novåana kazna i oduzimanje predmeta. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. sredstva izvrãenja (npr. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. oduzimanje predmeta. zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). automatski brojaåi. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora.). drzak naåin). vojnik. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. sa24 Isto. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. senzori. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. mesto (npr. izmenljiva signalizacija itd. OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka.

– da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. B. 2000. Beograd.). Banja Luka. D. Æ.). The Escape Project.. Policijska akademija. i dr. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). Deliverable 5.. Handbook of Road Safety Research. No 8-9. Komitet ministara saveta Evrope. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. April 1994. Evropski kodeks policijske etike. Beograd. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. Pantazijeviñ. radovi na putu i sl. The Impact of Enforcement on Accidents. Federal Office of Road Safety. 274 10 . Grime Geoffrey. stara lica. Beograd. Odnos saobrañajne policije i javnosti.dok postoje razlozi za odstupanje). 2000. 2000. Policijska akademija. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. 2001. London. Nauka o policiji. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. Monash university. S. Bezbednost saobrañaja. 2000. 53. 1987. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Defendologija. Keãetoviñ. Literatura Goldenbeld. B.M. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. Lipovac. 1999.. u svim situacijama koje su predvidive).Lipovac. 2002. Weston Paul.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode.).. Deliverable 3 – WP 2. Strazburg. Technical Research Centre of Finland (VTT). – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . P. C. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. Preporuka (2001) 10. SWOV Institute for Road Safety Research.... Zaidel. opravdan je termin “neposredno”. 1997. The Police Traffic Control Function Zaal. VÃUP. The Escape Project. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. Milosavljeviñ. odræavanje puta i sl. Miletiñ. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. bez ovlaãñenog lica. Beograd. opasni i vangabaritni tereti i sl. Sa druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). Report No. VÃUP. Technical Research Centre of Finland (VTT). Odnosi policije sa javnoãñu. Kontrola i regulisanje saobrañaja. TRL. K. D. hendikepirana lica i sl..

Zakona . “Sluæbeni list SFRJ”. br. 15/84. Vidieti ål.USP. 2002. MUP . National Highway traffic safety administration. “Sluæbeni glasnik RS”. 2. “Sluæbeni glasnik RS”. 5. Zakona . br. 2004. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 53/82. Vlada RS. MUP. 2003.Literatura 275 10. br. “Sluæbeni glasnik RS”. br. 41/94-573. 24/94-297. 21/90 i 28/91. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. “Sluæbeni glasnik SRS”. Vidieti ål. 80/89. Zakona . Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja.“Sluæbeni list SRJ”. 33. Vidieti ål. 5/86. 6. 13/93-284. Beograd. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 1. 50/88. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 19/04 i 84/04. Zakon o prekrãajima. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 101/05. USA. 101/05. br. 29/90. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. Videti ål. Zakona . 28/96-5. br.“Sluæbeni list SRJ”. Reforma saobrañajne policije. br.“Sluæbeni list SRJ”.53/93-2467. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. . Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Zakon o policiji. 63/ 88. 2004. 2003. 34/92. MUP. Zakon o ministarstvima.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona . 28. Vidieti ål. br.67/933111. Zakona . br. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Vidieti ål.48/94-1497. Metodologija izrade zakona. br.

1. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.2. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .11. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11.

voœenja i okonåanja upravnog postupka. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ..1. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. ålan 195). ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica.11. Za vozila iz taåke 2. O registrovanim vozilima vodi se evidencija. – upravni poslovi u oblasti vozaåa... Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS. 279 11. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. Izuzetno od odredbe stava 1. Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. odnosno po sluæbenoj duænosti. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. .1.” (ZoOBS.1 Prema ZoBS-u.. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. ovog ålana. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova. radne 1 “. UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava. registruju se i traktori.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. 11.1. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja. motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta.

– izdavanje naloga za ispitivanje vozila. 2“ . – privremena registracija vozila (RP). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. 280 . Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. bicikli sa motorom. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). zapreæna vozila.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. – promena vlasnika vozila. 3 Ovo je upravna. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. procesna kontrola. P. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. – registracija motocikla. vozila pod hipotekom i sl. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. samo ako su registrovana. Zakonom o opãtem upravnom postupku. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole. internim aktima MUP-a (npr. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa). – registracija vangabaritnih vozila. radne maãine. motokultivatori.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori. – promena tehniåkih podataka o vozilu.. Za registrovano vozilo iz stava 1. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka).Lipovac. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. – produæenje vaæenja registracije vozila. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). bicikli sa motorom. “ (ZoBS.. – izdavanje uverenja o vozilima.. ålan 132). motokultivatori. – odjava vozila. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila.). Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon.. – pridruæivanje registarske oznake vozilu.

). Kasnije se. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. reãenje o nasledstvu i sl. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). 281 11. dokaz se donosi na uvid. 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine.1. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. Dakle. motokultivatori. kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole.). porez na dodatnu vrednost. Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. odnosno ãasije. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. stara saobrañajna dozvola. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). Dakle. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku.11. Stranka pokreñe ovaj proces. dokazi o plañenim daæbinama. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. naknada za puteve. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila. radne maãine. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr.

Promena vlasnika vozila. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora.) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila. Svi znaåajni dokazi (raåuni. P. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica). – ako je vozilo uniãteno. vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. Promena tehniåkih podataka o vozilu. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. promena boje vozila. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. – kada vlasnik vozila. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. 282 . – ako je vozilo nestalo. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka.Lipovac.) ulaæu se u dosije vozila. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument).). podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. kupoprodajni ugovori. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). a po potrebi i registarske tablice).

Uz zahtev za privremenom registracijom. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. na osnovu vaæeñe putne isprave. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. Privremena registracija vozila. 283 11. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno. onda vlasnik ne plaña osiguranje. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana.1. Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. odnosno nosiocu prava raspolaganja. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila. Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija.11. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. Ukoliko doœe do gubitka. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Ukoliko je vaæila ranija registracija. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Ukoliko je stara registracija istekla. Meœutim. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu.

Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). veñ ih korisnik uniãtava. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. odnosno ãasije. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje).Lipovac. P. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). OUP vrãi identifikaciju vozila. visina). o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. 284 . mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. prepravljana ili nije ni postojala. niti posebna potvrda. Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. u njegovo ime. To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. oãteñena. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. ãirina. izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica.

Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). starosni.2. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole. Zakonom o opãtem upravnom postupku. mesto.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. o poreklu vozila. o osiguranju itd. 1909. Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. 285 11. struåni i uslov lepog ponaãanja.11. Na primer. . neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. na zahtev stranke (izjava). o broju motora i broju ãasije.1. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. o prvoj registraciji. na osnovu dosijea vozila. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. o registraciji. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu.1. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. “atest”). Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti).11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. Pariz.

– izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. ålan 171). pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). 286 . 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu.. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura. ovog ålana. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. “ (ZoOBS.. stav 1.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. P. – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani..Lipovac. – upisivanje novopoloæenih kategorija. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. Izuzetno od odredbe taåke 2. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti).. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. – izdavanje instruktorskih dozvola. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. 2) da je navrãilo 18 godina. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”.

Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. odnosno meœunarodne obaveze. 287 11. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. novo lekarsko uverenje itd. Pored ovih sadræaja. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole.) i 5) dve istovetne fotografije. 5) dve istovetne fotografije. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole.1. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom.11. Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. 4) vaæeñe lekarsko uverenje.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. administrativne i druge takse i sl. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj.

drugi itd. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). P. Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). lekarsko uverenje i sl. 2) da je navrãila 23 godine starosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. uz zahtev. a nakon toga se produæava. to se unosi u evidencije vozaåa. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine.Lipovac. Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. 288 . 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora).). Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Lica starija od 65 godina. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. odnosno gubitka vozaåke dozvole. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. skrati program obavezne obuke za vozaåa. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. Vozaå. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. radnom maãinom i motokultivatorom.).

tj. Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. sudovi. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). Kada vozaå pristupi. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. pa se smatra da mera ne teåe. o åemu se izdaje potvrda. nije izvrãena. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka. Sa druge strane.11.1. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa.15 S druge strane. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). Zdravstvene ustanove. O izvrãenim merama vodi se evidencija. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. preduzeñe. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. donese lekarsko uverenje. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji. vojni organi. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. 289 11. upisuje se mera u vozaåku dozvolu. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). Na osnovu prikupljenih informacija. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa.

3. falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr.1. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. 290 . Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. vrãi se na zahtev vozaåa. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom). poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu. o poloæenim kategorijama. za C i D kategoriju vozila). onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). poniãtava se vozaåka dozvola. – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. P. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. C ili D). Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa. otvaranje centara za obuku vozaåa. o nekaænjavanju vozaåa. Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). 11 11. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje.Lipovac. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. Poniãtena vozaåka dozvola. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl.

obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda.2. 291 11. odnosno Vlada. uredbi. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. neophodno je podneti zahtev OUP-u. ovlaãñeno lice iz OUP-a. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila.11. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti. nastavnika teorijske nastave i dr. . struånjaka propisanih struånih profila). ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. katalozi i druga neophodna struåna literatura). dokumentacija o pregledanim vozilima. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. Na primer.2. – opreme (postojanje propisane opreme. panoa saobrañajnih znakova. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. drugih zakona. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. grafoskopa i sl. Na osnovu ovog zahteva. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. njena ispravnost i dokumentacija o opremi. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima).

opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. Saobrañajna policija. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. Sa druge strane. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl.Lipovac. Konaåno. policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Na primer. Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga. izgradnje i odræavanja puteva. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. priprema odgovarajuñe predloge. Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. Na primer. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova.). odnosno Ministar unutraãnjih poslova. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. odnosno gradska odluka i sl. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. P. da li se i kako sprovodi. Na primer. Na primer.

odnosno javnom tuæiocu. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. . 2. br. Videti: ålan 1. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. 24/94-297. 293 11.“Sluæbeni list SRJ”.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. Vidi: ål. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . “Sluæbeni glasnik SRS”. formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Zakon o prekrãajima. “Sluæbeni glasnik RS” br. “Sluæbeni glasnik RS” br. Zakona . kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. Zakon o bezbednosti saobrañaja.“Sluæbeni list SRJ”. Zakona – 48/94-1497. 28/96-5. Videti: ålan 33. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. 28. 79/05. 19/04 i 84/04. 53/82. Vidi: ål. Vidi: ål. 29/90. “Sluæbeni glasnik RS”. 30/94 – 25/97509. “Sluæbeni list SFRJ”. Zakon o dræavnoj upravi. u OUP-u vode se propisane evidencije. br. Zakon o opãtem upravnom postupku. 5/86. 33/97. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza. 6. 80/89. br. br. 63/ 88. 101/05. Zakon o ministarstvima. OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. 21/90 i 28/91. Vidieti: Odluku US RS IU br. br. Zakona – 53/93-2467. 41/94-573. pravo æalbe itd. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. 15/84. “Sluæbeni list SRJ”. 13/93-284. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o policiji. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. 34/92. 50/88. 101/05. “Sluæbeni glasnik RS” br. Videti: ålan 5. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. Zakona – 67/93-3111.

6.1. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza .12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.5.2.3. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12.4. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12.

a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.12. promene statusa. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. S toga se. prestanak druãtva). br. odnosno pokreñu razliåiti postupci. U zavisnosti od rezultata nadzora. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. 33/97). 297 12. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. 79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”.1. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. br. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. izriåu se zakonom odreœene mere. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . br. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku.

efikasnost. upotreba jezika i pisma. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. 298 . 6) obaveãtavanje drugog organa. pravosnaænost reãenja. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. P. ureœaja. samostalnost u radu. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka.. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. sluæbenost. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. evidencije i druge dokumentacije. postrojenja. odnosno zabrana. sasluãanje stranke. u skladu sa zakonom. organizacije. predmeta i robe. 3) pregledanje poslovnih prostorija. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. materijalna istina. pruæanje pomoñi neukoj stranci. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. 4) izdavanje privremenih nareœenja. javnost. ocena dokaza. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. koja vrãi poslove dræavne uprave. saradnja sa drugim organima i organizacijama. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta. 2) izricanje mandatne kazne. objekata. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Pored opãtih naåela (zakonitost. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. ekonomiånost postupka. P. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa.Lipovac. zaãtita prava graœana i javnog interesa. pravo na æalbu.

iskazi svedoka. 2.2. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. Upoznavanje se vrãi. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. uåeãñem u izvoœenju do299 12. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. prezime. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. mesto roœenja. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. prituæbe i drugog sliånog akta.2. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). U protivnom. 4. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja.12. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. 3. prebivaliãte ili boraviãte. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. okolnostima i prikupljenim dokazima. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled. Vlasnik – dræalac stvari. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati. izjave stranaka. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. od strane ovlaãñenog lica. godine æivota i braåno stanje). da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. zanimanje. Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. Ako postoji potreba. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. Po pravilu. .

Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. Reãenje se donosi pismeno. svedoka. 300 . Izjave stranaka.. u sluåajevima predviœenim zakonom. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. Izuzetno. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. P. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. punomoñnika ili predstavnika. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. predmet u kome se vrãi nadzor. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. reãenje se moæe doneti i usmeno. 5. Pri tom. skice. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. Izuzetno. po potrebi i njihovim reåima. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. a. dispozitiv (izreku). posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. obrazloæenje. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. zbog åega se poniãtava reãenje. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku. Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. ako jesu.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. crteæi. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. kao i zapisniåar – ako ga je bilo.Lipovac. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. mesto i vreme nadzora (dan i åas). uputstvo o pravnom sredstvu. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. imena sluæbenih lica. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. Pismeno reãenje sadræi: uvod. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. potpis sluæbenog lica i peåat organa. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. upisuju se u zapisnik ãto taånije. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. kao i datih izjava. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. fotografije i drugi prilozi. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. P.

odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. 6. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika.12. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno.2. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. odnosno godine. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. Rok koji je odreœen po mesecima. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. Ako u postupku uåestvuju organizacija. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. 301 12. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. utvrœeno åinjeniåno stanje. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. dan predaje poãti. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. odnosno odredili. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . odnosno telefaksom. a mogu se raåunati i na åasove. Podnesak je podnesen u roku. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Rokovi se raåunaju na dane. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. a ako je potrebno. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. mesece i godine. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. to mora biti navedeno u dispozitivu. 7. naselje. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. Kad je rok odreœen po danima. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. meseca. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. propis o nadleænosti tog organa. Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. ne uraåunava se u rok. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom. moæe se podeliti i na viãe taåaka. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu.

Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. 9. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. kad su zakonom ovlaãñeni. on moæe postupak dopuniti. a on je propustio da je koristi. a na ãtetu javnog interesa. ako zakonom nije drukåije odreœeno. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. odnosno poslata drugostepenom organu. on je odmah ãalje prvostepenom organu. 302 . a u skladu sa Zakonom o policiji. ako je to zakonom predviœeno. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. Kad je æalba propisno izjavljena. odnosno javni tuæilac. Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. P. u granicama zahteva stranke. Dræavni. Prema rezultatu dopunjenog postupka. iz nadleænosti OUP-a. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. Izuzetno. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje.Lipovac. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. Nedopuãtenu. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. kao i poãto je æalba iz– javljena. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana.

Tako. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. uz æalbu. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa.3.. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. 303 12. Apatin. ålan 3). osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. Zbornik radova (181-194). sistematizuju se i unapreœuju znanja. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. stiåu se najvaæniji stavovi. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. u uvodnim odredbama ZoBS-a. u osnovnim i srednjim ãkolama).12.” (ZoBS. duæan je. u predãkolskim ustanovama. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. Prvostepeni organ je duæan da. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. K.3.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena. bez odlaganja. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. 2002. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. II – u autoãkoli. 2) tehniåkih pregleda vozila. . kroz uåeãñe u saobrañaju. 4 Lipovac. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.

. oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). P. 50/88. 7) doobuku vozaåa. COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. 53/82. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. 2/83). br. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”.). b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. 11) sistem kazni. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu.. . 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. 2/83). 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje. br. br... 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. 63/80. 12 304 . 80/89. 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. 10) obuku za viãu kategoriju. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa. 2/83). br.Lipovac.).. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. selekciju kandidata za vozaåe. 9) sistem vozaåkih dozvola. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. doobuka. br.

ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a). – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. Meœutim. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). br. 305 12. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. dokaze da raspolaæe poligonom. vozila na motorni pogon. vozilima. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. a na osnovu zahteva. poãtovanje propisa i savestan rad). ureœaji i uåila. – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. overen nastavni plan i program. prostorijama. uåilima.12. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. akt o osnivanju. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. sredstva. ãemama. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. poãtovanje nastavnog plana i programa. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada.3. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. – da li vozilo ispunjava uslove. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave.

tehniåka dokumentacija i evidencije). ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore). regloskop (za kontrolu farova). a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu.Lipovac. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.. ukupnim masama. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. Vrnjaåka Banja. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. 306 . J. Pravilnik o dimenzijama. 7 12 Vasiljeviñ.8 struåni kadar. 2/83). o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. ZoBS. 23/84). Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. ãtoperica i katalog boja. valjci (za merenje sila koåenja).4. merna letva. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). br. 2 /83). ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. propisana oprema. 2005. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. fonometar (za merenje buke). 23/84) i propisi o merilima i merenjima. br. pantljika. Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS.7 12. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. P. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje.

Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. .12. 307 12. Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. OUP. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. Meœutim. (Dræavnim putevima I i II reda. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj. svakodnevno prati stanje puteva. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda. Organi za saobrañaj (direkcije). podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije). – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. Lokalnim putevima. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja.5. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja.5. opremljena i ovlaãñena. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme.

ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. Samoupravne interesne zajednice.Lipovac. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima. U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve.). naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. 308 . ZoBS). uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja... ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. tako i za sopstvene potrebe. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata.6.. ZoBS). Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja. Organizacije i zajednice iz stava 1. ZoBS). ZoBS). preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe.” (ZoOBS ålan 8). odnosno donese reãenje da se postavi. u vreme turistiåkih sezona. P. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. 12. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. sportskih i sliånih dogaœaja.. 10 ”. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. ZoOBS)..

3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. – redove voænje i naåin nagraœivanja. delokrug. svaki pravoz. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. – optereñenje vozila. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. periodiåni. – radno vreme vozaåa. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. ålan 164). UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja. – evidencije. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . vanredni. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. svakog instruktora. ålan 8).6. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. – koriãñenje tahografa. uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. dnevni i povremeni). nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. novog vozaåa i svaku deonicu puta. svakog kandidata za vozaåe. – posedanje vozila. 309 12. vozaåa instruktora. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. – saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. – tehniåke preglede vozila (redovni. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. kontrola i evidentiranje tah. naåin vrãenja kontrole. Prema republiåkom ZoBS. uloæaka. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS.12. – psihofiziåko stanje vozaåa. Dakle. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje. ovlaãñenja.

5/86. MUP. 79/05. 33/97. 101/05. br. br. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. br. br. K. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. “Sluæbeni glasnik SRS”. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. Beograd.. “Sluæbeni glasnik RS”. Videti Odluku SUS IU br. 2/83. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. vozaåi i prevoz. (dokument MUP-a). Zbornik radova (181-194). br.. 2003. br. Pravilnik o dimenzijama. 2/83. 2004. Zakona – 48/94-1497. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi. Zakon o bezbednosti saobrañaja. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakon o ministarstvima. Zakon o opãtem upravnom postupku. ukupnim masama. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. 2/83. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 30/94 – 25/97-509. 41/94-573. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. posvetiti drugim izvorima opasnosti. “Sluæbeni glasnik SRS”. Lipovac. S druge strane. Zakon o prekrãajima. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. 24/94-297. Literatura Kovaåeviñ. 2004. MUP – USP. Zakon o dræavnoj upravi. br. Videti ålan 1. Videti Odluku US RS IU br. br. 53/82. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. “Sluæbeni list SFRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. 34/92. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. 50/88. br. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Videti ålan 6. “Sluæbeni glasnik SRS”. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. “Sluæbeni glasnik RS”. 19/04 i 84/04. 310 12 . seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. Vidieti ålan 28. P. “Sluæbeni glasnik RS”. Zakon o policiji. niti vozila za obuku). 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 63/88. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. vozila. 23/84. 2005. Policija se moæe. 13/93-284. 101/05. 28/96-5. br. “Sluæbeni list SRJ”. 23/84. Reforma saobrañajne policije. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. 2002. Videti ålan 5. J. 80/89. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. u kontroli na putu. Vrnjaåka Banja.Lipovac. br. Apatin. Vidieti ålan 33. br.. Videti ålan 2. Zakona – 67/933111. 21/90 i 28/91. P. 15/84. br. br. br. Zakona – 53/93-2467. 29/90. Vasiljeviñ.

Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja .2.13. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13.5.4.3.1. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13.7.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13.

vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. o radu centara za obuku vozaåa. neposredna kontrola saobrañaja. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. 13. u okviru svoga redovnog posla. o tehniåkim pregledima. o vozilima. o saobrañajnim nezgodama. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama. OUP. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. o vozaåkim ispitima itd. kontroliãe saobrañaj. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim prekrãajima. Na primer.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. Meœutim.1. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja.). 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. 313 13.

S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. ovo je jednostavniji. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). a posebno: poãtovanje prava prvenstva. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. procenat sporih vozila i disperziju brzina. æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. poãtovanje zabrane parkiranja. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. P. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. procenat prekoraåenja. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu.Lipovac. stepen poãtovanja svetlosnih signala. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. odnosno droga. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. Meœutim. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. humaniji. senzori). treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. poãtovanje ograniåenja brzine. a posebno: srednju vrednost. nego prañenje nezgoda na putu. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. veliåinu prekoraåenja. OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). 314 13 . – stepena prihvataça propisa. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. Naime. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine. poãtovanje reæima saobrañaja itd. – konflikata u saobrañaju. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. S druge strane. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama.

Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja.13. Svaki saobrañajni policajac. sedmiåne. meseåne. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. nauånim i struånim institucijama. Ovako se bezbedno. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. 315 13. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. dræavnim organima i drugim subjektima. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. veñ i prihvatanje propisa.2. u toku rada. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). U zavisnosti od teæine. polugodiãnje. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. konflikti se dogaœaju od 10. a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode.000 do 100. vozilima i saobrañajnim nezgodama. izveãtaja i biltena. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. tako ãto se prate konflikti na putu. – periodiåne (dnevne. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. 13. saradnja sa medijima. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova.2. zbog uticaja prisustva policije. Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike.

projekata itd. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. istraæivanja. 13.5. odræavanja puteva. polaganja vozaåkih ispita. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. OUP treba da stalno inicira donoãenje. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi.4.). razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. P. 13 13.Lipovac. regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. prevoza. tako ãto ñe: 316 . Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. struånih udruæenja. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima.3. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd. realizaciji i prañenju. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. na evropskom ili regionalnom nivou. 13. – zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. tehniåkih pregleda. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja.

tribine za roditelje i vaspitaåe . a posebno stareãina. igre. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. specijalni recidivizam.. 317 13. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. filmovi. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. pratiti efekte i unapreœivati ove programe. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica. pozoriãne predstave. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima).). – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. dvotoåkaãi). ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. a posebno kada koristi sluæbena vozila. – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika.3 – pomoñ. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. tj. ne moæe se zameniti.. – uåestvovati u realizaciji. . – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama.6. peãaci. veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. hendikepirana lica. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama). deca. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. Nama je interesantan saobrañajni. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu.13.

4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole. 2) izbor i analiza ciljnih grupa. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. P. prvi roditeljski sastanak. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. organa uprave i graœana. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. 13. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. a prema propisu koji donosi MUP. 318 . uåeãñe u obuci. stavova. uåitelja. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS.7. odnosno preduzeña. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. ålan 163). Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja.).Lipovac. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. stavova. ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. koje propisuje MUP. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva.

2) ciljna grupa. 6) odreœivanje uloge mas-medija. trajanja i troãkova kampanje. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). 7) planiranje ostalih aktivnosti. medijska i policijska). 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. normativna. korigujemo. jasna. jednoznaåna). finansijska. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje.13. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. problemima. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. 4) sredstvo prenoãenja poruke. 3) poruka (kratka. . 12) planiranje prateñih istraæivanja. – pruæi policijsku podrãku kampanji. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. stavove i ponaãanje). 10) odreœivanje sadræaja poruke.7. zabludama i metodama izvoœenja. 5) izbor optimalne strategije kampanje. politiåka. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. 11) odreœivanje poåetka.

). a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). 2000). biciklista i dr. glume.Lipovac. mladih vozaåa. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. B. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje.. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. U naãim uslovima postoje mala. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola.. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). ponaãanje policije. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. novi nauåni i struåni stavovi. sankcije i sl. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. Policija je odluåila i sprovodi. S ciÿem uåenja. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). dobra je i kampanja). – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. Luka. Dakle. ciljnih grupa). Kaznama se sve reãava). Policija moæe sve. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. umetnosti. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). a mediji treba samo da publikuju i objasne. Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. tj. P. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. – unapreœivanje ponaãanja (dece.

poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. procenjeni na ispod 60%. saobrañajna policija je ostala usamljena. Ipak. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. realizovana je podkampanja u medijima. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. U toku 2003. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu. na 847 u toku 2002. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. a zatim i u upravi grada. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. uz pomoñ AMSS i MUP-a. a posebno uniformisanih pripadnika policije. poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. policiji. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). Beograd. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. u Upravi saobrañajne policije Beograd. 2001/2003). unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. porastao je ugled saobrañajne policije. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. na 170 (2002). Na osnovu jasne podrãke struåne.7. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. Beograd. Ipak. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. saobrañajne policije i medija.13. 2000). a zatim u republiåkoj vladi. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. S druge strane. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001). SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. a zatim na 166 (2003). 2001/2003).

– kampanje treba pratiti.M. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu.. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. i Sopory. – sahrani alkohol. B.. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja.. a rezultate publikovati. P. Minister of Transport. umesto kampanja). – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. 1989. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe. Josscy-Bass. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje. H.. Social Marketing.. Rogers. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. Social Development. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. B. Roads and Traffic Authority. Australia. A. nego æivot u trenutku. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. San Francisko. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. Designing Health Communication Campaigns. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para.. 322 . P. Gosche. sama prinuda daje trenutne efekte. Early & Often. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. Media Questions and Answers on 2010. 1995.. Elliot. T. 1992. tako da se moæe iz proãlosti uåiti.Lipovac. a ne sebe. New Zealand. Literatura Andreasen. i 2005. E. Backer. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). Elliott and Shanahan Research. Elliot. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. and the Environment.

MacFadyn. Ogden. Traffic Safety Reference Guide. Traffic Engineering and Management.. 3. T. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. Advertising and Promotion Management Edition. 2002.. Rossiter. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. 1999. i Taylor. M. Macpherson. Centre for social marketing. Stead. i Hastings.. T.W. 1999. Centre for social marketing. McGraw–Hill. i Lewis T. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971..E.. I. National Highway Traffic Safety Administration. Nordic Road and Transport Research. K. J. New York. Marketing Bulletin. S. 1998.Y. i Donovan. 1995. No. Safety of Vulnerable Road Users.. S. G. New Zealand.. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Percy L. 2002. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. 1999. CEMT. R. 1999.R. . Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing.Literatura 323 13. pp. 6-8. L. Media Choice.

14.8.6. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14.7. Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti .5. Odnosi sa struånom javnoãñu 14. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.10. Druãtvene promene. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.4.1.2. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.3. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.9. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.

1.. Kanada. efikasnost. trening. 327 14. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. nepristra1 Kavran. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. Takoœe je neophodno da se neprekidno. Britanija. Teæi se efikasnijem. str. D. Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. prema svojim potrebama. N. a proãirujuñi servisne funkcije. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. Zeland. Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. okrenut i otvoren ka graœanima. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. svrhu. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Danas se intenzivno menjaju javne uprave. u radu policije i u odnosu policije i javnosti. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. Javna uprava. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. DRUÃTVENE PROMENE. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. odreœuje ulogu. Meœutim. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. Policija postaje servis graœana. zemlje EU itd. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. V. pa i policije kod svih zemalja. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. Beograd. 2003. 52.) i zemljama u tranziciji. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. a posebno u najrazvijenijim (SAD. reforma. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji.14.

oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. P. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. o neefikasnom radu pojedinaca. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd. zloupotrebljavaju ovlaãñenja. razumevanja i saradnje. na obostranu korist. stvaraju konfliktne situacije. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd.).2. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. pa åak i najviãe rukovodioce. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. 328 . da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. najãira javnost. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. kao i pojedinci podloæni korupciji. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada. POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. mediji. propisi koje sprovodi. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti.Lipovac. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti. Javni su i ciljevi rada. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). 14. politiåka javnost.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja.

zbog uloge 329 14. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. gubitaka i troãkova. jer se iscrpljuje. da ih stalno prate i unapreœuju. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti.3.14. 2. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Meœutim. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. angaæuje sve viãe potencijala. Saobrañajna policija je nezadovoljna. sve viãe ometa saobrañaj. Graœani. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. Preterana policijska prinuda. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. preskupu. manje se eksponira i ometa saobrañaj. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. bez druãtvene podrãke. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. U ovom procesu svi dobijaju. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno.3. a nekad je ugroæena i protoånost. a neefikasnu. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. oni plañaju uslugu. 14. jer su oni naruåioci usluge. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. Graœani nisu zadovoljni. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor.

kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. P. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju.). Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja.Lipovac. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. uverenja i potvrda i dr. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. 14. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. oruæanih listova. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . javnost je i te kako zainteresovana. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. etniåkih i drugih manjina. Za rad saobrañajne policije. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. liånih karata. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. U celini odnosa policije i javnosti. Osim toga policija kao najvidljiviji. Zbog svih ovih åinjenica. Zainteresovanost javnosti.4.

dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja. Odnos policije i javnosti. Zemun. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Dakle. ovlaãñenja propisana. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. na nauånim osnovama. To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija. Meœutim. prekomerna brzina i sl. peãaci. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. Æ. preduzeñima i asocijacijama. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. udruæenjima. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). 1997. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. (projekat).14. vozaåi.). Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. kao i svih organizacija i institucija itd.2 Veñina policijskih organizacija. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. åak. veñ policija zbog graœana. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Viãa ãkola unutraãçih poslova. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. Aktivno ukljuåivanje graœana. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti.. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu. 331 14. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. otkrivaju one koji to ne åine. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. saobrañajna policija. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise.4. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. njihovim organizacijama. 2 Keãetoviñ.

Godiãnje se. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. 14. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. svoj stav o saobrañajnoj policiji.5. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. istraæivati i prilagoœavati. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. u Srbiji. – slabljenju efektivnosti u radu. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju.). – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. P. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. sankcionisa332 . – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste.Lipovac. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. – graœani saobrañajnu policiju.

K. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja. 333 14. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna.6. i Miliniñ. nekompletna oprema i sl. No 3. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. odnosno uniformisanosti. obrazovanju. funkciji u druãtvu. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. starosti. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. Beograd.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1. u svojstvu vozaåa. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. B. putnika ili peãaka.14. Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. 14. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. graœani su trpeli odreœene posledice. po vizuelnom identitetu. a posebno negativnih reakcija javnosti. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. znakova i naredbi. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. 2002. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju.6. Sa druge strane. Ovako se formira pojedinaåni stav.4 3 Lipovac. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. socijalnom poreklu. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. Bezbednost.. preduzetih mera prinude. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . zdravstvenom stanju itd. statusu. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja.

otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. a vozaåima pro334 . Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. U postupku izdavanja javnih isprava.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl. Interventnim regulisanjem saobrañaja. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju. neefikasnosti sluæbe itd. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. P. pronalaæenjem lica za kojima se traga.Lipovac. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. neaæurnosti. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca.500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. postupanjem po problematici javnog reda i mira. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom. nedoslednosti u primeni propisa. oko 3. loãe komunikacije. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. Zakonito. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. ne samo od saobrañajnih. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. nerazumljivo dugog åekanja u redu. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli.8 miliona vlasnika motornih vozila. uspostavljanje dobre komunikacije. odbijanja zahteva. veñ i od drugih delikata u saobrañaju.

Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). jer u njoj vidi svoju zaãtitu.6. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. institucijama. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. 335 14. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. objektima. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. Sa druge strane. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja.). Ovo izaziva konflikte.14. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. Na primer. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji. starim i hendikepiranim osobama) i dr. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. Na osnovu struånog informisanja i propagande. ãta joj najviãe zamera. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. reakcija policije je pozitivna. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. rasporedu ulica. u toku 2000. pravilima saobrañaja. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. udaljenosti. izolacije ili samoizolacije.

nevladinim i drugim organizacijama. obuke vozaåa. tj. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila. nauåno – obrazovnim institucijama. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. voænja pod dejstvom alkohola. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. P. ali i negativnih primera. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. peticije. trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. U protivnom. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti. zapreñenim kaznama i dr. dræavnim organima. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju.sr. 336 . ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu.7.gov. U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. ukazati na nadleænost i obaveze. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. pohvale i predloge. Masovni mediji (televizija. na tematskim konferencijama.). ako je prezentacija policije neaæurna. nepropisno kretanje peãaka i sl. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. kao i u intervjuima (neposrednim. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje.yu). telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). Meœutim. da podnose predstavke.Lipovac. posledicama i strukturi nastradalih lica. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. radio. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. tehniåke neispravnosti vozila. vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom.mup. Povremenim saopãtenjima.

crtanje. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. saobrañajne patrole graœana itd. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. godine. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. gledanje filmova. izveãtaja i dr.14. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. Primera radi. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. podnesaka. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. 337 14. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije. kojom je obuhvañeno 62. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. ãkolske saobrañajne patrole. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa.. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. saobrañajna policija je realizovala 1. polaganje vozaåkog ispita. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda.907 uåenika. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu. u Srbiji. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. u septembru 2001. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. “ãta znaã o saobrañaju”. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Ipak. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. Obuka dece realizuje se kroz igru. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. Kvalitet rada saobrañajne policije. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju.). uåiteljima.7. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije.392 sata obuke. posebno dece i omladine. registracije vozila i sl. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. pisanje. Zbog svrhe. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. kriviånih prijava. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja.

za ove organizacije znaåi transfer. Zahteve i kritiku struåne javnosti. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. mogu se opredeliti kao struåna javnost. aæurnim bazama podataka. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. prostor u novinama i sl. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. na struånim osnovama zas338 14 . P. obrazovne i struåne institucije i organizacije. Saradnja sa nauåno. na obostranu korist. principijelnim odnosom.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. da otklanja sve nepravilnosti. struåna udruæenja. Uspostavÿeni kontakti. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. ustanove i asocijacije. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta.Lipovac. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. Saradnjom sa Auto-moto savezom. prostor u radio i TV emisijama. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. obrazovnim i struånim institucijama. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. u procesu uspostavljanja dobrih. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela.8. koji odstupaju od opãtih interesa. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom.

moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. 5 Lipovac. naåelo sluæbenosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. K. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra.. Zakonodavac je. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. Baça Luka. naåelo stalnosti. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. vrlo precizno definisao ko. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. 339 14. Preko institucionalizovane javnosti. odnosa. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. naåelo zakonitosti. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. Sa druge strane. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. 2000.9. br. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. Primenom ovlaãñenja. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. 14. Detendologija. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. zaãtita æivota i imovine ljudi. naåelo humanosti. Primera radi.14. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe.9. 8-4. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. je zaãtita njega samog.

– socijalni status. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. nacionalna pripadnost. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. S druge strane. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa. u svakom kontaktu. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. zakonima i podzakonskim aktima. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Nije moralno da policajac opominje. P. Prema ovom naåelu. U tom smislu. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. veñ i “duh zakona”). odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja.Lipovac. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. a posebno obuka vozaåa). Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. Saobrañajni policajac je duæan. poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. na ãtetu kvaliteta rada. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. Da bi struåno radili svoj posao. kacigu i druge sisteme zaãtite.). Dakle. profesija i druge karakteristike liånosti. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . Meœutim. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. Åinjenje prekrãaja.

Sa druge strane. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. u skladu sa zakonom. Meœutim. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. moraju biti zadovoljni. kako na duænosti. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. tako da to bude efikasno i jednostavno. Policajac je duæan da. tako i u privatnom æivotu.14. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. policije uopãte i druãtva u celini. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. bar sa formalno-pravne strane. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Sa druge strane. Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. Zakon bi trebalo da. ali ima i znaåajnih specifiånosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. a posebno ostali graœani. 341 14. Ove pretpostavke omoguñuju. u skladu sa zakonom. za sve situacije u saobrañaju.9. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju.

podræavaju ih i kada nisu u pravu. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. poniæavanje liånosti i sl. odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. lopovluk. a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. istraæuje i razvija. sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. temperamentu. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. P. – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. a na ãtetu graœana. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti.10. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva.) eliminiãe. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd. uvaæavati graœanina. 342 . greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji.). kulturi. U naãim uslovima. analizirati loãe primere. isticati i nagraœivati dobre primere itd. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. Naime.Lipovac. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. destimulisati ili åak kaænjavati greãke.

Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . predlaæu mere i aktivnosti. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. za prigovore. – Policija bi trebalo da. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. – Redovne konferencije za ãtampu. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). u skladu sa zakonom.10. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. za kritiåka miãljenja.. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama). za sugestije itd. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. analiziraju i predoåavaju rezultate. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). za savete. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja. – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. a ne da se rad svede na represiju. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. 343 14. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. na istaknutim mestima.14.

7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. graœana. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja.7 Saobrañajna policija. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. prave se video spotovi i sl. organizacijom. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. P. tehniåki pregledi.Lipovac. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. privrede. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. ta da se otvori graœanima. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. jer se tako udaljava javnost od policije. sa sveæim mrljama krvi. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. preduzeña za puteve. nevladine organizacije itd. a posebno deci. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. koji bi trebalo. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. Tako se.) i da im pomaæe u radu. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. uz bilbord sa imenima uåesnika. merama. u svakoj prilici. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. u narednom periodu iskoristiti. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. primera radi. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. razliåitih organizacija i udruæenja. prevoznici. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. za dobrobit graœana. nauåne i struåne ustanove. 344 . Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. sadræajima. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole.

345 14.. Traffic Safety Reference Guide. K. Skopljak.. Problems. Cvetkoviñ. (seminarski rad). 2002. K.Literatura Literatura Bayley. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Æ. Preporuka (2001) 10. H. Rutgers University Press. Police: Practicies. 1996. Bezbednost... Milicionarski odnosi sa javnoãñu. Zbornik radova (383 . i Skalar. Beograd. Æ. Allyn & Bacon. National Highway Traffic Safety Administration. 2001. 1997. No3. Beograd. Articles About Traffic Police Corruption. Javna uprava. Bezbednost saobrañaja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Jaker. Beograd. V. Kavran. 2001. 2006. New Brunswick. Trening.. Lipovac. Evropski kodeks policijske etike. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti. Minnesota Institute of Public Health. Milosavljeviñ. Pantazijeviñ.393). Peåar. Odnos policije i javnosti (projekat).. K. p. G. Policijska akademija. Reforma. 1998. Perspectives. i Keãetoviñ.. Komitet ministara saveta Evrope. J. (seminarski rad). i Miliniñ. M. S.. Keãetoviñ. Defendologija. A.. 2002.A Comparative International Analysis. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici.V. V.. Patterns of Policing . Strazburg. D.. Izbor. B. Odnos saobrañajne policije i javnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . S. B. 112 Cox. D. 1994. Boston. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. 1997.. 2000. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. 3/1980. Beograd. Nauka o policiji. No 8-9. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Woodhull. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Efikasnost.. April 1995. Police Verbal Responses From Public Image. 4. Novi Sad. 1973. Beograd. The Police Journal. Banja Luka.. Lipovac. 2006. J. SSUP. 2003. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 1985.

1.4. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15.2.3. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.15. vrste patrola 15. Patrolna sluæba. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije .

kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. 349 15. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. Kontrola i regulisanje saobrañaja. putniåkim vozilom i helikopterom.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala.15. u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. nepoãtovanjem reæima saobrañaja.3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. 3 Na primer. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. biciklom. 2000.. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim. nepropisnim kretanjem peãaka itd. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. motociklom. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Viãa ãkola unutraãnjih poslova.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. PATROLNA SLUÆBA. 1 Leonard and More. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. odnosno zaãtite javnog reda i mira. B. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). 1999. Beograd. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. 2 Miletiñ.1. Police Science Series. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. Police organization and management. New York.

Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. Stareãina odreœuje sastav patrole. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti. gust saobrañaj. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. (ne pravi buku. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. 350 . U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima. U njima. stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila. u stambenim oblastima. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. padavine. P. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. po pravilu. u kontroli peãaåkog saobrañaja. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. po pravilu. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. a onda mokri nastavljaju voænju.Lipovac. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. a posebno u uæem gradskom jezgru. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. Konaåno. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. blokade puteva i sl. a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). Naime. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. U toku jedne smene. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). u peãaåkim zonama. Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. uslovi smanjene vidljivosti. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. Ipak. odnosno ulica. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. zastoji na putu. u naãim uslovima. pa se u tim uslovima slabije koriste. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. spora vozila na putu. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju.).

danas su helikopterske patrole svedene na minimum. radi nadzora. S druge strane. specijalizovane. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja.). Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. povremene. 351 15. u toku sedmice (u dane vikenda. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. U zavisnosti od naåina rada. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. a posebno za vreme smena turista i sl. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji.5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena.1. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore.).). da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja.). Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. u vreme turistiåke sezone. 1999. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci. mobilne i stacionarne. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. 5 Miletiñ. helikopterske patrole su veoma skupe. Patrolna sluæba. prañenja. toku pijaånog dana itd. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene. uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. za materijalno tehniåka sredstva. Kontrola i regulisanje saobrañaja. kombinovane (meãovite). velika prekoraåenja brzine i sl. Zbog ekonomske krize. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju.. vrste patrola policajac. sportskih i drugih priredbi itd. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada. B. demonstracija. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola.) ili po potrebi (u vreme vaãera. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.15. Beograd.

ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. poreska policija. Police Science Series.2. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine.) ili drugih subjekata koji. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama.). 352 . Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. kontrola tereta. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. voænja za vreme zabrane i sl. protivpoæarna policija. kontrola saobrañaja i sl. grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). kontrolu tereta. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. 2000. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. voænja u pijanom stanju. saobrañajna inspekcija itd. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. P. sudije za prekrãaje itd. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. vojska. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). predstavnika drugih dræavnih organa (carina. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike. celo naselje. policija opãte nadleænosti. New York. Police Organization and Management. ali nemaju odreœen reon na kome deluju. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. kontrolu tahografa. u proãlosti. Stacionarne patrole su. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. Ove patrole mogu biti specijalizovane. voænja ukradenih vozila. Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. kontrolu prolazaka na crveno. pograniåna policija). prañenje odreœenih kategorija vozila. ãumska uprava. zajedno sa policijom. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. voænja neregistrovanih vozila. blokade puta.Lipovac. u blizini graniånih prelaza.). 15. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. 6 Leonard and More. Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima.

Ipak.2. karakteristike putne mreæe. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. moral policajaca. kradljivci vozila. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja.000 stanovnika i 2. zakonska reãenja. ubice. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd. 9 Leonard and More. zavisnici od droge. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana. Police Science Series.000 stanovnika. 7 Provalnici. agresivni vozaåi i dr.+ 0. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela). na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. zdravlje i sposobnosti policajaca. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. 78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca. obim i struktura saobrañaja. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. 1. 2000.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite.7 do 1. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime.85 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole.15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika.000 do 250. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. odnos policije i javnosti.15 ⋅ ---I k = 0. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca. 353 15. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. rasprostranjenost korupcije. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe. niti opãteprihvañena veliåina. New York. Police Organization and Management. vrsta zadataka koji su povereni policiji.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica. prostitutke. bezbednosna kultura u druãtvu.7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n .

osposobljenih i motivisanih stareãina. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). D. P. zamenik i dva pomoñnika komandira. zamenik. pa bi trebalo poveñati broj patrola. – preko 80 radnika – komandir. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek. tri i viãe pomoñnika komandira. Saobrañajni fakultet.3. prvenstveno. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. zamenik i pomoñnik komandira. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. na osnovu broja radnika.0). i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). onda je posmatrana deonica (sektor. dobro odabranih.0). Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). 2003. str. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina.Lipovac. 48. 354 . a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica.0). Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. – od 50 do 80 radnika – komandir. 10 Jankoviñ.. 15. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih. 0. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. – od 30 do 50 radnika – komandir. Beograd.

priprema pisanih podnesaka i njihova obrada.1. administraciju. javnog reda i mira. Sa druge strane. zaduæivanje i razduæivanje policajaca. nasilja u porodici. preventivnog rada u ãkolama. tj. 12 sati rada (dan). za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima. ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. Konaåno. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. podrãku policijskim poslovima. Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. tj.3. Interneta. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). neophodno je pripremiti potrebne dokaze. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. rukovoœenje itd. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. S druge strane. tehniåka podrãka.3. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja). ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. 355 15. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti.15. ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. voœenje evidencija i sl. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. posebne zadatke. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . ali ne deæura u prostorijama). Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. 24 sata odmora. administracija. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije.

do nezadovoljstva. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu. do poveñavanja optereñenja i stresa. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. 356 .3. loãeg planiranja. ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. Saradnja sa medijima. broja i vrste saobrañajnih sektora. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. odnosno tuæiocu. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. za prevenciju kriminala. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. nalaæe veãtaåenja i sl. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore.13 Konaåno. 13 Nema opãteg pravila. Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). nalaæe sprovoœenje mera. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. U proseku.Lipovac. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. akcija pojaåane kontrole i sl. pomaæe istraænom sudiji. saradnja sa ãkolama. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. 15. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole.12 struåne obuke i usavrãavanja.2. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. Meœutim. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. zaãtitu æivota i imovine. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). raspodela ovog perioda (npr. pratnja tereta. prikuplja neophodne dokaze. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora.

PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. æale se na neravnopravan poloæaj. U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine). gustina uliåne mreæe. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. poåinju izbegavati radne obaveze. pojedinaåna inicijativa. onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. åeãñi su zastoji u saobrañaju. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. Naime. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. da idu u administraciju i sl.). a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. S druge strane. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala.). obima saobrañaja. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe.3. vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu.15. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. broj raskrsnica. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu.

onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine.Lipovac. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. nepravilno kretanje peãaka i sl. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. voænje pod uticajem alkohola. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima. odnosno svakog policajca. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. voænje pre sticanja prava na upravljanje. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. raste saobrañaj u turistiåkim centrima. P.).3. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. za pojedine puteve. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine. 15. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. slabije pokrivene oblasti. Na primer. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. neravnomernost po danima u toku meseca.3. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. – vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja.

a u popodnevnim satima je obratno. ne poãtuju znak “stop”. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. nepravilno se kreñu kolovozom. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. S druge strane. Ova opãta pravila se moraju. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. Konaåno. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine.15. nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. voze za vreme zabrane. nego intenzitetu saobrañaja. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. Suprotno tome. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). u nekim saobrañajnim uslovima. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca.). Na primer.3. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. a smanjuje se u veñim gradovima. Suprotno tome. 359 15. u nekim saobrañajnim uslovima. prema industrijskim i administrativnim centrima.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. Na primer. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. nema nepropisnih preticanja. Sa druge strane. jer je saobrañaj veoma gust. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. malo vozila na putu. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. voze pod uticajem alkohola. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. jer nema uslova za preticanje. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . za svaki konkretan sluåaj.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. prav i pregledan put i sl. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti).

Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama. puteve. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. prañenje efekata preduzetih mera. kazne. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. 2000. zbog jednostavnosti planiranja.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja. 15. zadacima i prihvañenim naåinom rada. putevi. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. 360 . P. organizaciju pomoñi povreœenima. finansiranje. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. razvoj metodologije planiranja. promene ponaãanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. propise. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. pomaganje povreœenima u nezgodama.Lipovac. propisi. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. White book. Lisabon. ciljevima.4.4. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). PRI. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. Smene se mogu preklapati. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. od 8 do 16 sati. Ipak. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). Konaåno. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale.1. 15 International Road Safety Strategy. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. vozila. 14 Na primer.

Brisel. Evropska komisija. godine. 22 Past. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. COM(2000) 125 final. 2001. 2005. Npr. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno). sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. Npr. alkohol. Npr. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 2000. European Transport Policy For 2010: time to Decide. Brussels. Melburn.15. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu. CEMT/CS(2002)7/PROV. 23 Evropski kodeks policijske etike. Komitet ministara saveta Evrope. PRI. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. 2002. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union.25 Nacionalne strategije definiãu stanje.. Konaåno. Australian Transport Council. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Paper. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. Strategije bezbednosti saobrañaja. Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. Lisabon. Na primer. 1997. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. 2001. 2000.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. vizije. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. ETSC. Vrnjaåka Banja. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. Preporuke. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Strazburg. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. zadatke u bezbednosti saobrañaja. 1999. brzina. 2000.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. 19 ETSC – European Transport Safety Council. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Brisel. 361 15. European Transport Safety Council (ETSC). problem. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). 26 Lipovac. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. K.4. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010.

P. Vrnjaåka Banja. 27 15 Miliniñ.2. a zatim kljuåne oblasti rada. broj akcija pojaåane kontrole. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja.). Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. srednja brzina na putu. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. Utvrœivanje planova rada. – instruktivno-kontrolna delatnost. 2005. broj prekoraåenja brzine. region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. ciljeve. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu.4. nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. planovi rada viãih organizacionih jedinica). 362 . – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka). okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. – prijem patrola po povratku sa sluæbe.. broj kontrola na putu. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. B. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. broj odsustvovanja sa posla. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije.

u periodu od 11. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole . neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. urednost. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu. od 6. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. stanje liåne opreme i naoruæanja. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine . pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe... u sluæbenim prostorijama..). a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” . domonstracije. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju ..30 do 12. a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine ...00 sati.. odnosno njihovi zamenici. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola. ãtrajkovi. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . od 7.. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu. umor.....15. garaæa i sl. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka. . Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled. belo.15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu...45 do 8. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan).). stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak. rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. putniåko vozilo. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. Izdavanje pismenih nareœenja patrolama. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe.25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. odnosno pomoñnikom komandira. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. u mestu .4. da li su shvatili zadatke i sl.. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca.. obuåenost....00 do 6. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe.. polazak patrole iz stanice u 6.. u raskrsnici ulica .30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – . i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine..... Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju.. nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. . U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15. Mada je Nalog veoma konkretan. blokade.

preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. S druge strane. ako ona obezbeœuje lice mesta. Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. broj i struktura uoåenih prekrãaja. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. Konaåno. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe).Lipovac. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. 364 . Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. a drugi organ vrãi uviœaj. reãenja o prekrãajima. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. odnosno lice koje on ovlasti. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. P. izveãtaja deæurne sluæbe. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu.28 sluæbene beleãke. Ostali pisani izveãtaji (npr. pisanih podnesaka. stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. prigovora na rad. prijave. rada administracije. Na osnovu sugestija stareãine. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). Instruktivno-kontrolna delatnost. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. stareãina odobrava izlazak na teren. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola. U toku sluæbe. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. stareãina upravlja stanicom.

a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). seminari i struåna predavanja u stanici. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. odlazak u druge jedinice. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca. planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu.). a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka.4. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. Stareãina jedinice saobrañajne policije. provere znanja. o problemima i slabostima koje uoåava). Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs.15. Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. prati rad. prima izveãtaj. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. rad sa policajcima – mentorima u stanici. – neposredno na terenu. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista). a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. ostali vidovi obuke u stanici i sl.

Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. voænja neispravnih vozila itd. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima.). Sa druge strane. o saobrañaju.Lipovac. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. dobiti podrãku u opremanju. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. a rezultati rada bolji. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. nezaustavljanja na znak “Stop”. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. Na primer. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. P. kada. nadzor nad odvija366 . prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. voænja pod uticajem alkohola. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. Naime. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. prolasci na crveno. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a. Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. o ranijim istraæivanjima i sl. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode.). Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. Konaåno. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju. obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja.

Pri.. Policing in Central ind Eastern Europe. Meãko.. M. i Dobovãek. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Police Organization and Management.. 2000. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. 1997. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. M.). 2005. Preporuke. 2002. Beograd. 367 15. Vrnjaåka Banja. Traffic law Enforcement. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. Present and Future Road Safety Work in ECMT. ETSC. Beograd. Evropski kodeks policijske etike. 1994. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. B. zavisni i meœusobno uslovljeni. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. 2003. 1999. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. New York. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. 1984. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Facultz of Crminal Justice. 2004. Komitet ministara saveta Evrope. 2000. Canberra: Federal Office of Road Safety. Monash University. Miliniñ. Lisabon. voænja pre sticanja prava. D. Australian Road Research. Strazburg. Lipovac. Leonard and More. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. International Road Safety Strategy. Brussels. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . 2001. Zaal. voænja neregistrovanih vozila. B. Ljubljana.... ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. Vrnjaåka Banja.Literatura njem saobrañaja. 2005. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. Lisabon. K. Report No. Strategije bezbednosti saobrañaja.. 2000. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Brisel. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. Past. Miletiñ. Pagon. ovi poslovi su meœusobno isprepletani.. 2000. Police Science Series. B.. Literatura Armour. Saobrañajni fakultet. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. White book. D. 53. COM(2000) 125 final. Kontrola i regulisanje saobrañaja. a Review of the Literature. PRI. Jankoviñ. G.

HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report. 2001. Evropska komisija. Australian Transport Council. 1999. London. 2000. Home Office. European Transport Safety Council (ETSC). Road Policing and Traffic. European Transport Policy for 2010: Time to Decide.Lipovac. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. P. 1998. Brisel. 368 . Melburn. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. White Paper.

1. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. Dosije sektora . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16.4.16.2. Poslovi i zadaci na sektoru 16.3.

Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. koordinacija. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. SAOBRAÑAJA . Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru.1997).1. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. internim aktom – Uputstvom.2. SEKTORSKI RAD U BEZBED. Prema veliåini sektora. organizuje se po sektorima. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. 16. kontrola i odgovornost). pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja.16. usmeravanje. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje.7. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. 371 16. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja.

3. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. centri za obuku vozaåa. P. – nabavljanje. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. AMSA. – zaãtita od poæara. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. pored nabrojanih. – liåne karte. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. Voœa sektora prati stanje na sektoru. dræanje i noãenje oruæja i municije. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. 16. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. daje predloge. S druge strane. uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. – odræavanje javnog reda i mira. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. liåne i imovinske sigurnosti graœana. – kontrola kretanja i boravka stranaca. On. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. Na saobrañajnom sektoru se. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. voœa sektora je policajac koji 372 . – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda.Lipovac. – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. odnosno 5 radnika na sektoru). organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. preduzeña za odræavanje puteva i dr. kategorije. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru.). uåesnicima u saobrañaju. putne isprave. – vrãenje kontrole vozaåa.

Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). U tom smislu. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. skica podruåja sektora. treba unaprediti sadræaje dosijea.4. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). pregled servisa i radnji za popravku vozila. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. a posebno za voœenje dosijea sektora. organizuje. DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. Meœutim.4. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir). bezbednosna procena. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. – planira. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. 16. Na nivou policijske uprave. organizovanje. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. – planira. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. struåno usmerava. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. 373 16.16. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. dosije pozorniåkog reona. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. SEKTORSKI RAD U BEZBED. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. SAOBRAÑAJA . pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. – predlaæe broj radnika na sektorima. pregled vaænijih transportnih preduzeña. Planiranje. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila.

New York. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). Traffic Law Enforcement. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). Evropski kodeks policijske etike. Monash University. Brisel. o putu i putnim objektima.Lipovac. Beograd. B. V. European Transport Safety Council (ETSC).p. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. MUP RS. 2000. Kontrola i regulisanje saobrañaja. 1999. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Beograd. 1994. Canberra: Federal Office of Road Safety. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. a Review of the Literature. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. Stefanoviñ. Police Science Series. Report No. 1997.. Preporuke. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. I. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2006. Petroviñ.. 2003. Zaal. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd.. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). Saobrañajni fakultet. 374 . p.. 2001. Komitet ministara saveta Evrope. D. Milijeviñ.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. S.. Beograd. Miletiñ. o radovima na putu. Dosije sektora se vodi ruåno. 2006.. neravnomernost i struktura saobrañaja). Police Organization and Management. 53. vol. Strazburg. D. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. D. Leonard and More. 31-43. Beograd. Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). Rakiñ. 31. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Jankoviñ. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Beograd. 1999. Literatura Clarke. o saobrañajnim prekrãajima. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. karte nezgoda na putu. Accident Analysis and Prevention. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. G. Beograd. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. 2006. 2006.. P.

307. 189. 131. 68. 129. 43. 219. 70. 65. 329. 394 automobilske patrole 350. 171. 335. 128. 139. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 314. 173. 258. 343. 105. 303. 265 berme 97. 79. 21. 371. 24. 120. 27. 24. 239. 20. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 110. 35. 44. 151. 352. 150. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 132. 104. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 190. 123. 185. 74. 108. 390. 42. 93. 244. 334 auto-moto savez 260. 165. 358. 27. 65. 79. 338. 5. 128. 358 apsolutni pokazatelji 21. 23. 305. 145. 47. 132. 337. 393 375 . 197. 98. 306. 147. 238. 71. 63. 96. 270. 156. 4. 254. 310. 162. 309. 71. 80. 71. 48. 257. 53.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 64. 144. 157. 127. 59. 97. 104. 304. 34. 372. 291. 105. 394 bankina 97. 62. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 351 autoãkola 93. 336. 111. 338. 109. 45. 30. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 303. 17. 316. 69. 33. 314. 115. 96. 128. 78. 253. 22. 313. 23. 3. 201. 61. 334. 265. 19. 79. 41. 338. 391. 339. 114. 80. 310. 132. 292. 366. 69. 304. 256. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 74 centar za obuku vozaåa 290. 26. 313. 308. 158. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 42. 338. 159. 64.

385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 71. 199. 248. 301. 305. 11. 337. 196. 90. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 209. 287. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 229. 282. 228. 221. 151. 207. 374 druãtvene podele rada 6. 130. 234. 206. 167. 355. 249 forsirano koåeçe 94. 215. 128. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 206. 220. 208. 270. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 214. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 290. 212. 203. 214 fotografisanje 204. 355 G grafiåki metod 204. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 281. 207. 125. 215. 54. 105. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 235. 144. 283. 232. 204. 211. 299. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 89. P. 269. 205. 133 fenomenologija 165. 288. 284. 205 fotodokumentacija 204. 207. 168. 10. 235. 7 drumski saobrañaj 4. 72. 291. 9. 200. 298. 173. 236. 211. 7. 73. 273. 101.Lipovac. 239 funkcionalna raspodela 353. 120. 238. 48 H helikopterske patrole 351. 268. 41. 354. 240. 88. 248 etiologija 165.

220. 113. 184. 255. 280. 61. 284. 149. 106. 306. 357 ispitivanje vozila 162. 211. 335. 69. 206. 155. 233. 254. 178. 150. 261. 268. 320. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 329. 72. 160. 264. 81. 124. 310. 320. 340. 111. 123. 256. 179. 311. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 147. 351. 322. 141. 188. 339 iskustvo 27. 249. 185. 117. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 358. 79. 158. 333. 331. 318. 266. 304. 333. 150. 208. 307. 161. 360 kacige 22. 162. 183. 274. 183. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 275. 155. 321. 152. 319. 243 377 . 141. 152. 364. 343. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 42. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 139. 209. 177. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 143. 295. 353 javni rizik 81. 153. 320. 204. 74. 261. 204. 336. 325. 315. 190 iskljuåenje vozila 265. 344. 362. 337. 355. 158. 285. 273. 122. 342. 154. 179. 75. 313. 107. 330. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 338. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 74. 316. 210. 286 K kazne 34. 187. 97. 310. 352. 179. 146.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 179. 124. 254. 248. 270. 188. 143. 200. 145. 341. 73. 343. 124. 259. 169. 147. 327. 221. 35. 309 javnosti 33. 281. 265. 145. 108. 31. 198. 350 kampanje 112. 272. 273. 320. 105. 206. 153. 320. 272. 195. 155. 297. 308. 306 isprañaj patrole 362. 146. 95. 142. 334. 269. 110. 63. 322. 342. 93. 339. 149. 288 Internet 72. 128. 318. 140. 255. 147. 213. 179 izuzimanje tragova 203. 123. 186. 299. 263. 267. 308. 363. 182. 259. 292. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 270. 332. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 205. 125. 159. 280 interventno regulisanje 259. 139. 344. 77. 270. 264. 265. 328. 215. 144. 321. 365 intenzitet saobrañaja 93. 187. 292. 143. 272. 333. 219. 112. 336. 298. 144. 142. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 269. 269. 308.

177. 94. 298 mesto sudara 221. 95. 188. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 74. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 205. 73. 222. 161. 315 kriminalistiåke definicije 193. 93. 149. 100. 177. 308. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 288. 332. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 255. 240 kriviåno delo 194. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 184. 286. 273. 151. 335. P. 213. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 117. 249 metodologija 26. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 94. 361 merenja 67. 167. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 78. 18. 41. 328. 75. 202. 67. 264 kontrola vozila 161. 196. 270. 182. 213. 298. 185. 203. 22. 95. 269. 65. 188. 315. 361. 242. 144. 195. 235. 179. 177. 361 meœunarodni izvori 43. 140. konfliktna tehnika 94. 33. 231. 176. 264. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 71. 74. 66. 95. 243. 314. 46 kontramere 19. 200. 181. 77. 59. 179. 222. 372. 94. 165. 207. 148. 99. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 78. 150. 70. 254. 289. 207. 334. 211. 180 modeli posledica 183 378 . 209. 93. 362 koncentracija alkohola 110. 71. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 178. 289 konflikti u saobrañaju 67. 254. 248. 150. 187. 108. 496. 73. 116. 333. 220. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 40. 154. 201. 338 kontejner 14. 315. 42. 221. 208. 229. 22.Lipovac. 149. 373 koncentrisani tragovi 226. 32. 315. 255. 226. 118. 130. 206. 184. 117. 334. 363. 227. 244. 23. 330. 183. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 180. 365. 369.

197. 93. 281. 329. 272. 141 oãteñenja 52. 269. 92. 271. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 259. 196. 257. 313. 223. 54. 303. 99. 106. 266. 322. 116. 290. 182. 300. 214. 268. 68. 78. 67. 366. 79. 314. 70. 87. 73. 210. 183. 61. 258. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 189. 305. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 161. 329. 132. 342 osposobljavanje 21. 363. 28. 56. 334. 330. 153. 255. 344. 64. 228. 363. 39. 337. 341. 161. 140. 82. 56. 94. 71. 263. 86. 127 nauåne metode 59. 73. 62. 298. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 298. 231. 316. 79. 303. 352 organ za saobrañaj 263. 232. 331. 362. 264. 263. 99. 254. 266. 95. 198. 284. 116. 195. 80. 339. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 258. 320. 341. 219. 200 opasne situacije 69. 208. 225. 131. 200. 354. 327. 146. 167. 338. 264. 99. 351. 75. 265 nasloni za glavu 64. 21. 77. 364. 313. 271. 222. 133. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 91. 118. 155. 265. 133. 33. 78. 162. 265. 177. 197. 59. 206. 307. 306. 309. 69.372. 174 novåana kazna 152. 195. 85. 154. 229. 97. 115. 205. 342. 88. 255. 306 nevladine organizacije 40. 168. 292. 273. 26. 210. 282. 299. 317 najãira javnost 74. 307 osiguranje 49. 321. 41. 90. 72. 283.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 289 nadzor 47. 359. 29. 350. 35. 94. 53. 374 obezbeœenje tragova 199. 74. 66. 189. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 23. 81. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 65. 325. 233 379 . 190. 255 nauåno posmatranje 70. 65. 256. 123. 167. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 305. 373 najugroæenije grupe 311. 265. 154. 305. 88. 275. 176 ograniåena odgovornost 52. 53. 219. 328. 311. 295. 155. 233 opomena 265. 283. 226. 372 neposredni uvid 299. 328 nareœenja 229. 336. 304. 308. 338. 67. 142. 81. 232. 318. 297. 273. 292. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 121. 302. 100. 255. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 265. 224. 125. 273. 211. 234. 214. 374 nauka 6. 70. 41. 123. 308. 265. 80. 236. 288. 179. 66. 80. 257 nadleæni organi 47. 303. 89. 189. 339. 347. 343. 261. 74 nauåne ustanove 34. 358. 158. 310. 84. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 161. 306. 266. 63. 67. 80. 267. 144. 284. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 183. 18. 266. 255 nastradali 4. 195. 55. 183. 313. 325. 295. 83. 310. 273. 189. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 254. 314 normativne definicije 173. 214. 120. 184. 230 objektivni rizik 119. 117. 254. 307. 172.

254. 269. 203. 35. 16. 153. 306. 222. 51. 249 povrede 52. 363. 220. 185. 181. 219. 344 privredni prestup 265. 139. 68. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 333. 17. 119. 343. 265. 79. 141. 35. 221 prvenstvo prolaza 97. 353. 315 postojeñe staçe 26. 364. 65. 27. 197. 325. 362. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. 182. 366 poniãteçe registracije 280. 330. 314. 54. 120. 329. 114. 327. 104. 15. 285. 328. 7. 127. 229. 23. 263. 177. 273. 268. 106. 103. 145. 116. 356. 336 policajac 70. 319. 184. 360. 330. 145. 119. 154. 11. 28. 321. 79. 147. 149. 227. 183. 78. 79. 187. 56. 144. 357. 154. 358. 13. 317. 170. 356. 347. 219. 180. 117. 357 politiåka javnost 74. 202. 53. 315. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 53. 177. 274. 90. 273. 21. 361. 25. 29. 183. 108. 272. 253. 359. 181. 318. 310. 49. 342. 141. 186. 328. 349. 336 posledice nezgode 5. 178. 80. 30. 350. 46. 183. 358. 321. 321. 365. 313. 229. 54. 21. 340. 196. 350. 336. 231. 113. 104. 9. 222. 188. 219. 126. 343. 254. 170. 249. 367. 188. 344. 354. 41. 33. 140. 71. 341. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 226 pravne norme 39. 80. 207. 374 prostorno-vremenske analize 202. 34. 292. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 125. 366 podrãka kampaçama 150. 133. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 335. 363. 319. P. 72. 153. 265. 339 380 . 168. 327. 337. 80. 111. 7. 349. 69. 116. 169. 227. 214. 362. 159 pravosuœe 254. 48. 80. 95. 189. 315. 356. 184. 98. 338. 333. 26. 264. 267. 337. 118. 179. 206. 122. 13. 68. 355. 12. 298. 132. 256. 123. 255. 333. 126. 328 politiåke partije 159. 335. 55. 128. 285 poruke 150. 30. 256. 141. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 80. 351. 115. 340. 272. 352. 137. 367. 333. 200. 148. 126. 189. 52. 189. 56 prevozilac 49. 167. 327. 70. 254 putnik 7. 355. 98. 142. 9. 205. 270. 64. 357. 91. 55. 50. 105. 143. 352. 73. 320. 366. 355. 182. 146. 299. 337. 354. 297. 207. 154. 343 putar 149. 343. 51. 105. 126. 313. 185. 97. 327. 94. 372 patrolne sluæbe 268. 168. 124. 339. 53. 160 public relations-PR 328. 173. 153. 255. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 181. 132. 65. 311. 92. 93. 18. 372. 46. 360. 366 policijska funkcija 319. 18. 357. 111. 144. 292. 6. 52 prevoz robe 13. 185. 64. 199. 182. 69. 317. 332. 315. 185 patrole 120. 150. 67. 184. 266. 267. 108. 293. 351. 334. 318. 107. 320. 264. 63. 225. 176. 354. 347. 356. 195. 79. 6. 149. 353. 20. 364. 188. 319. 264. 51. 169. 127. 73. 347. 115. 321. 106. 125. 352. 93. 298. 188. 201. 128. 188. 365. 167. 179. 183. 103.Lipovac. 254 ponaãanje 22. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 342. 147. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 220. 93. 337 prekrãajni postupak 198. 360. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 282. 273. 199. 360. 356. 108. 355 prenosivi tovarni list 54. 339. 292. 198. 255. 123. 94. 50. 174. 223. 88. 344. 52. 149. 223. 328. 97. 352. 320. 78. 114. 373 policija 19. 373 povrãinski tragovi 226. 161. 257. 97. 84. 183. 162. 125. 23.

363. 293. 281. 116. 105. 313. 162. 56. 181. 61. 53. 105. 255. 280. 194. 171. 75. 129. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 140. 168. 203. 351. 357. 314 rizik nezgode 121. 227. 22. 30. 313. 372 relativni pokazateÿ 20. 83. 111. 314. 85. 18. 141. 84. 331. 255. 115. 366 sasluãanje lica 299. 99. 339. 94. 111. 309. 271. 273. 43. 247. 149. 78. 172. 65. 162. 180. 264. 281. 274. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 235. 97. 40. 215. 347. 272. 70. 107. 221. 336. 360. 271. 274. 281. 23. 122. 120. 121. 64. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 21. 355. 132. 31. 123. 352. 352 saobrañajna signalizacija 265. 200. 355. 335. 354. 210. 329. 330 saobrañajna nauka 59. 144 serija dogaœaja 168. 119. 149. 317. 362. 198. 243. 147. 356 registarske tablice 161. 201. 152. 355. 46. 175. 78. 334. 224. 128. 269. 13. 285. 178. 154. 233. 90. 67. 334. 228. 231. 343. 87. 177. 76. 165. 15. 214. 20. 71. 350. 283. 364. 202. 72. 67. 115. 171. 337. 300 Savet Evrope 41. 243. 304. 142. 169. 284. 32. 17. 79. 333. 366. 292. 315. 373. 131. 108. 133. 133. 283. 62. 162. 48. 223. 330. 193. 179. 229. 195. 206. 134. 89. 161. 62. 301 rukovoœeçe 195.Indeks R raspodela ljudstva 347. 359. 356 rizik kaæçavaça 140. 217. 28. 355. 359. 86. 362. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 93. 291. 139. 43. 259. 207. 199. 272. 309. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 213. 159. 103. 257. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 23. 132. 373 saobrañajni sistem 9. 354. 219 saobrañajne nezgode 4. 127. 273. 161. 131. 95. 352. 344 saobrañajni znaåaj 202. 355 raspored sluæbe 362. 62 saobrañajna trasologija 217. 282. 26. 34. 33. 152. 271. 372. 51. 63. 259. 358. 171. 267. 197. 317. 351. 143 rokovi 26. 263. 81. 157. 364. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 229. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 150. 178 rizik od nezgode 108. 169. 257. 216. 140. 150. 366. 24. 44. 173. 221. 363. 258. 313. 315. 104. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 91 saobrañajni sektor 356. 366 S saobrañajna delatnost 3. 111. 257. 266. 130. 167. 203. 118. 337. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 63 saobrañajna patrola 350. 21. 176. 98. 367. 263. 179. 140. 174. 133. 62. 230. 371. 291. 69. 59. 85. 77. 35. 307 saobrañajna sredstva 4. 261. 48. 41. 106. 244 saradça 338. 80. 125. 11. 282. 317. 222. 81. 170. 316. 39. 212. 321. 220. 374 saobrañajne patrole 337. 49. 266. 226. 208. 88. 374 saobrañajni put 4. 354. 182. 183. 68. 63. 356. 134. 177. 92. 120. 18 saobrañajni rizik 81. 74. 372. 7 saobrañajna dozvola 264. 82. 280. 307. 19. 126. 298. 222. 29. 282. 114. 174 381 . 242. 314. 134. 18. 259. 91. 184. 280. 168. 222. 219. 133. 232. 132. 22. 39. 5. 196. 5. 25. 125. 191.

254. 257. 145. 295. 153. 207. 69. 255. 209. 34. 176 382 . 315. 115. 268. 313. 316. 344. 316. 123. 146. 353 sprovoœeçe zakona 144. 233. 213. 80 teæina nezgoda 103. 147. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 271. 304 sistem radnji 193. 145. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 363 sistem kazni 42. 67. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 320. 320. 318. 316. 178. 215. 167. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 222. 337. 205. 71. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 77. 357. 185. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 335 stepen motorizacije 19. 104. 123. 179. 159. 289. 187. 124. 320. 98. 270. 182 skupãtina 156. 208. 75. 63 ãtetni dogaœaji 52. 256. 313. 355. 255. 64. 244. 358. 266. 211. 333. 207. 88. 149. 76. 212. 109. 303. 360. 334. 176 sposobnost 64. 145. 204. 125. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 367 sudija za prekrãaje 152. 309. 293. 314. 49 subjektivni rizik 119.Lipovac. 372. 332. 314 tehniåki pregled vozila 159. 23. 338 teorija sklonosti 21. 148. 84. 35. 149. 152. 148. 338 struåne organizacije 253. 321. 104. 258. 68. 255. 362. 36. 264. 30. 34. 149. 290. 328. 132. 174. 214. 269. 111. 32. 254. 203. 201. 32. 105. 157. 25. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 254. 179. 103. 162. 254. 354. 33. 349. 83. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 351. 143. 314. 328. 105. 133. 151. 291. 340. 127. 315. 74. 154. 292. 329. 200. 34. 258. 143. 255. 343 T taåkasti tragovi 226. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 93. 397 stavovi 70. 48. 80. 335. 361. 311. 70. 339. 175. 367. 123. 149. 3. 255. 307. 142 spell teorija 75. 77. 33. 306. 215 skiciraçe 204. 284. 64. 144. 316. 158. 181. 174. 40. 205. 115. 97. 213. 149. 141. 106. 4. 352. 148. 81. 117. 35. 213. 11. 96. 203. 106. 103. 209. 84. 297 stanice policije 347. 269. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 267. 206. 153. 214. 362. 253. 311. 313. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 28. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 125. P. 199. 162. 78. 32. 268. 144. 73. 364. 291. 318. 174. 177. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 73. 372 tehniåko regulisaçe 63. 352. 159. 151. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 99. 27. 73. 134. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 108. 97. 121. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 150. 171. 143. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 33. 65. 177. 161. 303. 313. 111. 24. 144. 361 struåna javnost 33. 112. 24. 355 sudstvo 19. 331. 32. 334. 120. 365. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 311. 169. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 360. 366. 133. 363. 119. 146. 142. 356. 366. 151. 227. 115.

201. 230. 225. 372. 233 videosnimaça 204. 303. 290. 159. 245. 234. 284 vangabaritni teret 271.Indeks teorija sluåaja 19. 219. 235. 226. 243. 162. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 203. 290. 242. 351 voœa sektora 354. 167. 234. 239. 215. 293. 286. 233. 70. 306. 238. 373 vozaåi poåetnici 112. 123. 291. 232. 274. 153. 179 verbalni metod 204. 235. 363. 155. 293. 246. 215. 104. 224. 112. 209. 202. 372. 264. 234. 44. 169. 214. 179. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 211. 199. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 204. 220. 274. 194. 242. 290 vazduãni jastuk 64. 220. 213. 233. 304 unutraãnji izvor 40. 230. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 287. 232. 75. 126. 207. 279. 227. 304. 228. 304. 76. 172. 144. 191. 245 tragovi kretaça 223. 212. 56 tragovi grebaça 234. 373 uviœajna dokumentacija 189. 234. 288. 352. 285. 270. 354. 366. 203. 255. 189. 191. 216. 227. 76. 204. 313. 203. 233. 286. 334. 208. 162. 241. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 161. 200. 223. 103. 237. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 249. 221. 123. 231. 152. 269. 244. 292. 198. 234 tragovi voæçe 210. 40. 68. 337. 222. 287. 144. 103. 226. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 305. 235. 174. 112. 238. 247 tragovi klizaça 210. 280. 366 upravljaåke mere 26. 224. 46 uporedna analiza 99. 169. 374 vrsta puta 130. 55. 243. 264. 230. 242. 254 upravni poslovi 259. 226. 246 tragovi koåeça 194. 236. 183 383 . 69. 27. 240. 337 vozaåki ispit 111. 174. 228. 97. 134. 43. 286. 308. 175 teorijska nastava 291. 205. 205. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 245. 242. 337. 234. 199. 240. 200. 202. 75. 207. 154 vozaåka dozvola 42. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 209. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 154. 214. 227. 358. 175 teorija zaraze 19. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 196. 243 tragovi zanoãeça 234. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 299. 244. 289. 229. 288. 153. 305. 213. 277. 343. 246. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 127. 235. 369. 284 umor 105. 247. 210. 65. 208. 194. 205. 193. 144. 235. 219. 303. 211. 233. 212. 304 tipiåni tragovi 224. 356 V vangabaritna vozila 280.

27. 285. 157. 103. 68. 264. 286. 17. 240. 214. 255. 270. 229. 235. 269. 280. 205. 188. 289. 41. 63. 254. 78. 301. 253. 209. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 23. 292. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 246 Æ æalbe 267. 285. 206. 302. 243. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 227 zaãtitne mere 22. 211. 80. 273.Lipovac. 194. 249 zapreminski tragovi 226. 198. 161. 255. 22. 268. 254 384 . 239. 240. 161. 251. 235. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 289. 293. 208. 254. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24. 245. 339. 33. 173. 298. 158. P. 228. 185. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 128. 269. 240. 220. 256. 104. 234. 331 zagaœivaçe 4. 244. 258. 303 æeljeno stanje 26. 96. 244. 196. 221. 212. 163. 288. 309 znaåaj tragova 217. 204. 242. 334 zaãtitni sistem 23. 351 zdravstveni uslovi 287. 362. 273. 268. 156. 233. 156. 360.

gouv.who. 3.equipement.org 2.org/ www.nl/ 8.inrets. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.unece. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12. Evropska federacija za puteve www. www. 6.be 385 .int/en/ www.nl/ www.etsc. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.securiteroutiere . 7.trl.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.co.piarc. www.erf.org/ 4.fr/ cnsr/index. 9.rvtv.fr/ 10. 5.cemt.uk/ www. www.rws-avv.swov. broj 1.htm www.nl/ www.be/ www.

gov. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.grsproadsafety. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.org/ 386 . Finska administracija za puteve 19.irte. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.edu/ index. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17.aaafoundation.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.se/ www.rospa. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.de National Society for Road www.co.com www. Britanija) 21. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.fi/ www.co.thinkroadsafety . Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.uk/ www. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28. org www. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.uk/ www. Britanija) 22. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.erso.uk/ www. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.vv.eu/ www.at/ www.uk/ www.uk/ 23. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.cfm www. Ãvedska administracija za puteve 16.dvla.trl. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24.Lipovac.unc.kfv.se/ www.org.tiehallinto. P.hsrc.gov.bast. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www.ntf. org/ www.iihs. Britanija) 20.vti.pacts.

fiafoundation.aspx www. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34.arrb. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.com.gov/ www. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48. Odeljenje za transport (V.gwu.fr/ www.nhtsa.asp 43. Svetsko udruæenje za puteve 45.org/ gulliver.fr/ www.fars.ltsa.org/ default. Uprava za transport SAD. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.europa.ca/ www.edu/ gulliver.piarc.fhwa. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www.preventionrouti ere.gov www.govt. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.g ov/Main/index.dot.trb.gov. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.inrets. Federalna putna administracija 35.eu/ transport/ 387 . Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33.euroncap.dot.dekra.org/ www. Kanadsko udruæenje automobilista 40.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.c om/ www. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37.dft.asso. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.ncac.de ec.vtt.trb.uk/pgr/ roads/ www.nz/ www.com/ programme www.fi/ Department for transport www.caa.org/ www.nsc. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.nhtsa.au/ www. Meœunarodno udruæenje automobilista 36.

.

Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. i Sopory.. No 4. M. M. Beograd. Aranœeloviñ.. Problems. Kippenheim. E. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Kippenheim. 1987. Accident Analysis and Prevention. Designing Health Communication Campaigns. M. 1963.. Zagreb. & Andersson. 2000. 1996.. 2001. deo. H. Boston. Saobrañajni fakultet. A. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Burg.. Josscy-Bass. Zemun. M. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Åoviñ. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. and the Environment. VÃUP... M. Kriminalistiåka metodika. pp 541 – 551. Beograd. Saobrañajni fakultet. M. M.. Social Development. 31-43. Boãkoviñ. Beograd. Informator. Clarke... D. 1996. 1999. H. 34. i dr. R. New Brunswick. T. Accident Analysis and Prevention. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Burg. R. Dragaå. H. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. (seminarski rad). Rogers.. i Rau. 2006. Armour. V. S. S. 389 . 1985. Bayley. Baker. articles About Traffic Police Corruption. vol.. Rutgers University Press. vol. 31. 2002. Backer. Beograd. i Vujaniñ. i Lindenmann. p. Uvod u saobrañaj 1.. 1984. D. Adamoviñ.. H. 2000. Saobrañajni fakultet. Verlag Information Ambs Gmbh. Bezbednost saobrañaja 2.. Cvetkoviñ. Illinois..LITERATURA Adamoviñ. i Banoviñ. New York.. Cox. Uvod u saobrañaj 2. p. Ahmed. 112. 2002. P. Perspectives.p. Andreasen. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. H. Unfallversuche. M. Allyn & Bacon. 1995. Police: Practicies.. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. M. Verlag Information Ambs Gmbh.. San Francisko. Evenston. N. Australian Road Research. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. 1992. 1981. Kriminalistiåka fotografija (praktikum).

Accident Analysis and Prevention. Technical Research Centre of Finland (VTT). The Escape Project. Gorkiñ.. B. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. 1988. Van Nostrand Reinhold. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. 25. 1957. Estimation Number of Accident. Social Marketing: How to say What Needs to be Said. Hauer E. Œ. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Guria. vol 5. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. P. III deo. Saobrañajni fakultet. Evaluation of Local Safety Measures.. 2000. Hakkert A. Accident Analysis and Prevention.. Privredna ãtampa. J. H. 1994. Medicinska kriminalistika. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. Geoffrey. Novi Sad. Beograd. Beograd.. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. Lund institut tehnologije. S. No 6... Road User Behavior: Theory and Research. Elliott. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. G. 18. R... i Negri. p. 390 . Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Feller. M. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. New York. Grime. Minister of Transport. Iniñ. Gavriloviñ.S i Hauer.. Sluæbeni list SFRJ. An Introduction to Probability Theory and its Applications. Evaluation 85. Ercoli L. 1992.. 1987. Nomos. E. Federal Office of Road Safety. Obrada saobrañajne nezgode. Gosche. vol. Goldenbeld... 1997. Igçatoviñ.. 1998. W. Hautzinger. Media Questions and Answers on 2010. London. Harris S.. Haght F. Traffic Safety and the Driver. tragovi. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. T. Bulletin 70. A. Epstein. 1987. vol. E.. Accident Analysis and Prevention. TRL. New York. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports.. 1981. Paris.Lipovac. S. Bezbednost drumskog saobrañaja. New York. otkrivaçe NN – uåinilaca. No 6.C. P. Beograd. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. Handbook of Road Safety Research. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. vol 18. Elliott. 1973. 22. B. 2000. No 1. Accident Analysis and Prevention. 1986. Deliverable 5. Hyden. C.. Kambera. Jaker. Evans L. Kambera.. 1991. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Kriminologija. Elliot. Minnesota Institute of Public Health. Fakultet tehniåkih nauka. H. 1981.765-772. tehnika saobrañajnih konflikta. veãtaåeçe. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. vol. 1989. No 2. Accident Analysis and Prevention. Volume I Wiley. New Zealand. New York. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå.. i dr. Induced Exposure. 1990.1993. P. 1986. i dr. Beograd. Federal Office of Road Safety.. Hauer. 1985. Bezbednost drumskog saobrañaja. B. C. uviœaj.. & Garder.M.. 1999. New York.. L..

Beograd. M. Novi Sad. D. Jolis.. Kovaåeviñ.. 2001. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. M.. Kavran. 1998. Zemun.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. M. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. K. Novi Sad. Lipovac. Aranœeloviñ. Lipovac. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). 2002.. K. vol. A. Police Science Series. Æ.. 4. P. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja.. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Keãetoviñ. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention. Odnos saobrañajne policije i javnostI. i Parker. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Jankoviñ. i Keãetoviñ. Aranœelovac. 2001. Manuel de Premiers Secours Routiers. 2000.. 2001. K. K. i Aranœeloviñ. 2001. Pariz. No 8-9. Lipovac. Æ. K. Police Organization and Management. 6. Zemun.. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. V. Buliñ. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. Baça Luka. Œ. K. Kriminalistika taktika. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 2003. 2000. K. Saobrañajni fakultet. Odnos policije i javnosti (projekat). 22. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . 2001. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik).. Beograd. G.. reforma... K. 1994. M. 1996. Michel.. Defendologija. K. X.. R.. K. D. Lipovac... i dr. Zemun. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad).. & Donne. Beograd. trening. Vujaniñ. France-selection. br. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova.. Krivokapiñ. 1997. New York. Æ. D. Lipovac. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. 1997. i Ristiñ. 1999.. 1996.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik)... Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . D. No 2. Lipovac..Literatura Jaker. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). i Vemiñ. 2000.. Minnesota Institute of Public Health. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Leonard and More. i Æarkoviñ. efikasnost. New York. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Javna uprava. CIBS. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). P... znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Vujaniñ. T. veku (Zbornik radova).. Beograd. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. M. Lajunen. Bezbednost. Lipovac. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. K. Beograd. 2003.. Zemun.. Lipovac. Fusilier.

Neãiñ. 2006. Sad. Lipovac. 7. Beograd. Lipovac. i dr.. Strategije bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni fakultet. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). 1999 – 2003). M.. 2007. i dr.. K. Miloãeviñ. 2003. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Lipovac. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). Lipovac. 2002. ''Model 5''. K... Fakultet tehniåkih nauka. Lipovac. (studija). Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. 2006. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. 2007. Beograd. Lipovac. 2004. AMS Republike Srpske i Grafomark.. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x.Lipovac. Beograd.. Lipovac.. K. Vrçaåka Baça. 2006. 2008 – 2012.. Iniñ. bojanka za decu. Tesliñ. K. Lipovac. Novi Sad. D. K. Deset lekcija koje æivot znaåe. Lipovac.. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova). Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). M. (studija). K. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. 2002. K. K. slikovnica za decu. Lipovac.. i Vukaãinoviñ. M. i dr. Lipovac. i Jovanoviñ. 2006. 2007. Beograd.. Lipovac. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. M. i dr. neka iskustva razvijenih zemaÿa.. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Lipovac. P... K.. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). Lipovac. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. Budva. i Vukaãinoviñ. K. Lipovac.. Beograd. i Vukaãinoviñ. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). Lipovac. M. Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. K. Beograd. Novi Sad. 2003. 2007. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. Apatin. Deset lekcija koje æivot znaåe. Beograd. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. 2005. 2006. (studija). Viãa ãkola unutraãçih poslova.. 2003... K.. Baça Luka. i dr.. (projekat). Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. K.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Peãiñ. M. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). Kako i gde preñi ulicu.. (studija). D. 2002. veku (Zbornik radova). priruånik za peãake (priruånik). Zemun. K. N. ''Model 5''. Baça Luka. K. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. K. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA.. CIBS – Saobrañajni fakultet. 392 .

. Beograd. 2007. Lipovac.. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova). L. i Wong. Michigan. Projektovaçe modela inoviraça znaça u saobrañaju (magistarski rad). Centre for Social Marketing. D. Miloãeviñ. Æ. i dr. Australia. i Jovanoviñ. 25.. Maksimoviñ... Miliniñ. Mitroviñ. K. M. B. Muræan.Literatura Lipovac. Accident Analysis and Prevention. Beograd. i Lewis... Macpherson. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). Beograd.. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Nicholson. i Taylor. Novakoviñ. R. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Da li su nezgode raspodeÿene otrovom? Statistiåki test. K. Meãko. Saobrañajni fakultet. i Boæiñ. Policijska akademija. Pagon. Kriminalistiåka tehnika. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Saobrañajni fakultet. 1998. Jovanoviñ D. Ogden. 1996.. Smith. Marketing Bulletin. Beograd. 2005. New Zealand. 1993. B. Tumbas.. Viãa ãkola unutraãçih poslova. No 1. Detroit. S. G. B.. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Ekonomski fakultet. (Zbornik radova).. Saobrañajni fakultet.. T. Fakultet organizacionih nauka. Vrçaåka Baça. Monash University. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 393 . C. i dr. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). Lipovac K. 1995. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice.. V. A. Facultz of Crminal Justice.W. 2006. Traffic Engineering and Management. 2000. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja. S. 2004. Zemun. Society of Automotive Engineers. Primeçena kriminalistiåka tehnika. Beograd. Beograd. Miliniñ. Lipovac. Saobrañajni fakultet. V. Beograd. Zlatibor.. S. K. J. 2007.. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). 1991. Beograd. i Dobovãek... seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse. S. Y. Policijska akademija. B.. Nicholas S. 1999. vol. Beograd. G.. 2007. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji. i Baãiñ. Beograd. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.. Teorije saobrañajnih nezgoda. Ekonomika saobrañaja. B. Kriminalistiåka tehnika. Zemun. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Hastings. Kinney. S. Ÿubÿana. K.. 2007. Kontrola i regulisaçe saobrañaja. Plato. 1994. T. 1994. Milosavÿeviñ... Stead... Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. 1994.. Clayton. Policing in Central and Eastern Europe. D. G. International Congress. Nauka o policiji. U. M.. 1997. i Todoriñ. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Maksimoviñ.Y. MacFadyn. Beograd. Beograd. 1990. D. Miletiñ.. New York. Beograd. 1998. R. 1999. Ÿudska prava. R. Milijeviñ. i Kukiñ. Social Marketing.

. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Petroviñ. Beograd. Rotim. No 5. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. 1995. Beograd. S. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Publisher. S.. Zagreb. Skopÿak. (seminarski rad). Beograd. 1987. Institut za sigurnost na autoputu. Beyond Traffic Safety. Stefanoviñ. (seminarski rad). P. M. Traffic Accident Investigators’ Manual. S. Analize podataka i zaãtita. Vasiÿeviñ. Savremena administracija. Sudari i kamioni ukÿuåeni u çima: studije pojedinih sluåajeva. R. Etika milicije u regulisaçu i kontroli saobrañaja. Charles C.Lipovac. 2006.. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu... rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ÿudi. 2006. seminar-savetovaçe-razmena najboÿe policijske prakse. J. R.L. Bezbednost saobrañaja. J. 1998.. Brisel. i dr. 394 . Saobrañajna kriminalistika. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. New York. Rice J. Transaction Publishers.. Beograd. V. Putni saobrañaj. B. Transport Research Apas. Policijska akademija. Rossiter.. svezak 1. Viãa ãkola unutraãçih poslova.W. Vodineliñ. i Skalar. New York. 2001. I. S.. Savetovaçe: Kontrola i regulisaçe saobrañaja (Zbornik radova). Thomas. 1994. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. 2000. Matematiåke statistike i analize podataka.. New Brunswick and London. J. Beograd. Beograd. 1995. i Jones. G. Pantazijeviñ. Rothe. Road Transport VII – 33. F.. 1986. Accident Analysis and Prevention.. Pantazijeviñ. P. izloæenost. J. V. Poreœeça bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. 2006. Percy L. Paul. Thomas. R.W. i Nilsson. P.. 1989.. Shope. Rivers. Thulin H..W. Rosman D. New York. (seminarski rad). Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Dosije saobrañajnog sektora PS Lapovo..Hill. McGraw.1994. Advertising and Promotion Management Edition. Simonoviñ. Stein H. Vrçaåka Baça. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1982. Krsto Bezbednost saobrañaja Pantazijeviñ. Beograd. Level 3. J. Beograd. No 2. 22. Weston. Rivers. VTI izveãtaj broj 390 A. Accident analysis and prevention.. ekspertize prometnih nezgoda. 2005. 2001. Duxbury Press. Peåar. Harmonization of European Accident Investigation Systems. (seminarski rad). i Knuiman. G. i Donovan. 2006... 1996. vol. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãaçe kod mlaœih i odraslih: koriãñeçe supstanci i roditeÿski uticaji.. 26. Viãa ãkola unutraãçih poslova. The Police Traffic Control Function Rakiñ. I. Bezbednost saobrañaja. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. V. Belmond.. 1997. Beograd. Bezbednost 2. SSUP.R. 1994. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 1994. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – svetska iskustva. Drugo izdaçe. Dosije sektora: Zreçanin. 1973. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.. vol. A..S.

. June 2000. Luxembourg. M. 1998. Ãkuliñ. Woodhull. COST 313: Socio-Economic Cost of Ro