P. 1
Krstop.lipovac Bezbednost Saobracaja

Krstop.lipovac Bezbednost Saobracaja

|Views: 33|Likes:
Published by Fatmir Husejni

More info:

Published by: Fatmir Husejni on May 20, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/01/2013

pdf

text

original

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA – uõbenik –

Autor Prof. dr KRSTO P. LIPOVAC, dipl. inæ. saobrañaja

Recenzent Prof. dr Milan VUJANIÑ, dipl. inæ. saobrañaja

V. d. glavnog i odgovornog urednika Milovan IVANOVIÑ

Urednik izdaça Slavica ÑIROVIÑ

Za izdavaåa Milovan IVANOVIÑ

Izdavaå Javno preduzeñe Sluæbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristiña 1

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 656.1.08 (075.8) 656.1.053 (075.8) 351.811 (075.8) LIPOVAC, Krsto P. Bezbednost saobrañaja / Krsto P. Lipovac. – Beograd: Sluæbeni list SRJ, 2008 (Beograd: Grafiåki centar). – XXII, 398 str.: ilustr.; 24 cm Tiraæ 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 387-396 i uz svako poglavlje. – Registar. ISBN 978-86-355-0747-7 a) Drumski saobrañaj – Bezbednost b) Saobrañajne nesreñe c) Saobrañajna policija COBISS.SR-ID 145745932

Krsto P. Lipovac

BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA
– uõbenik –

BEOGRAD 2008.

SADRÆAJ
Strana

Predgovor prvom izdanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Skrañenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIX 1. UVOD 1.1. Saobrañaj, ãtetne posledice saobrañaja, bezbednost saobrañaja . . . . . . . . 1.2. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Najznaåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1. Drumski saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti drumskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu . 1.3.2. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti ãinskog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu . . 1.3.3. Vodni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vodnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu . . . Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika, osim u sluåajevima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.4. Vazduãni saobrañaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifiånosti vazduãnog saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu 1.3.5. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope . . . . . . . . . . . . 3 5 9 9 9 10 11 11 11 12 13 13 13 14 15 15 15 15 16 17 18 V

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

1.4. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.1. Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.4.2. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 1.4.3. Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1.4.4. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.5. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . 26 1.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.6.1. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama . 28 1.6.2. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.6.3. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.1. Pojam saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Meœunarodne organizacije i udruæenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.1. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . 2.3.4. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Predmet saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Subjekti saobrañajnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.1. Prevoz putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuåivanje ugovora, osnovni sadræaji ugovora . . . . . . . . . . . . . . Prava i obaveze prevozioca i putnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2. Prevoz robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formalni i neformalni ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveze prevozioca i poãiljaoca, vrãenje utovara i istovara robe . Pojam i sadræaj tovarnog lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prenosivi tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI 39 40 43 43 43 44 46 48 48 49 50 50 51 52 53 53 54 54 55 56 56

Sadræaj Strana

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.1. Nauka i saobrañajna nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.1. Predmet bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.2. Ciljevi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3.3. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Nauåne metode i metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Metode bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.1. Metod merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.2. Statistiåki metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.3. Metod ankete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.4. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) 3.5.5. Metod eksperimenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.6. Metod komparacije – uporeœivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.7. Case Study metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.8. Ekspertska metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5.9. Mesto i uloga javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Teorije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.1. Teorija sluåaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.2. Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.3. Teorija sklonosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6.4. Spell teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend . . . . . . . . . . . . . Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima . . . . . . . . . . . 3.7.2. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7.3. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 3.8. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.1.2. Starost uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 4.1.3. Sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 VII 61 62 63 63 64 64 65 67 67 67 69 70 71 73 73 74 74 75 75 76 76 77 77 78 81 83 84 86 88 90 92 93 96 96 99

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja Strana

4.1.4. Znanja – obrazovaçe i obuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 4.1.5. Stavovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.1.6. Iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 4.1.7. Ponaãanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.1.7.3. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama . . . 119 4.1.7.4. Nepoãtovanje prvenstva prolaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.7.5. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila . . . . . . . . . 120 4.1.8. Voænja pod uticajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 4.1.9. Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10. Nekoriãñenje sistema zaãtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 4.1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.10.3. Zaãtita dece u vozilu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 4.1.11. Ostali elementi faktora åovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 4.2.1. Masa vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 4.2.2. Konstrukcija vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.2.3. Oprema vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4.3. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.1.Vrsta puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 4.3.2. Trasa puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.3. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.4. Stanje kolovoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 4.3.5. Prepreke pored puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 4.4. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja . . . . . . . . . . . . . . 140 5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja . . . . . . . . . . . 142 5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . 143 5.2.1. Formiranje struånih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise . . . 145 5.2.4. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.2.5. Donoãenje zakona i drugih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 VIII

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sprovoœenje zakona u praksi . 151 5.2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorije saobrañajnih nezgoda . . . 175 6. . . . .6. .5. 174 6. . . . . . . . . .2. . .6. . . . . . . 176 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Teorija sluåaja . . .4. . 167 6. Opisni modeli . . . . . . . . . . Pojam saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . 168 6. . .7. . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 5. . . . . . .1. . . . . .2. . . . . . . Znaåaj definisanja kljuånih oblasti . . . . . . . . 193 7. . . .5. . . . . . Spell teorija . Etiologija saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . Normativne definicije saobrañajne nezgode . . . . Serije dogaœaja . . . . . 170 6. . . . . . . . . Struktura i sadræaj pravnih akata . 146 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . 188 Literatura . . . . . . . . .2. 168 6. . . . . Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . Modeli bezbednosti saobrañaja . Primeri etioloãke analize nezgoda . . 175 6. . Kriminalistiåke definicije uviœaja . . . . . . Fenomenologija saobrañajnih nezgoda . . . . . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. . . . . Prañenje saobrañajnih nezgoda . . . . Teorija sklonosti . . . . 179 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . .6. . . . . . . . .2. . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 6. . . . . . . . . . . . . . 149 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . 157 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . 176 6. . . . .2. . . . . . . . . . . 171 6.4. . . . . . . . .5. .1.4. . . . . . . . . . . . . . . . . . Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) . . . . . . Procesualistiåke definicije uviœaja . . . . . . . . . . . . . . . . Istorijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . 183 6. . . 174 6. . . . . .3. . . . . . . . . Kljuåne oblasti primene zakona . . . . . . 147 5. .1. . . . . . .Sadræaj Strana 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5. . . . . . . . . . . . . . . .7. . . .1. . . . .3. . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . 193 7. . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa . . . . 150 5. . . . . .6. . .2. . . . 172 6. . . . . . . Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda . . 180 6. . . . . . . . . . . . .1. . . . Kljuåne oblasti u EU .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . Teorija zaraze . . . . . . . . . . . . 177 6. . . 193 IX . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji . . . . . . . . 171 6.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 7. . . . 149 5.4. . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) . . . . . . . . . . . . . . . Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa . . . . . . Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kljuåne oblasti u naãim uslovima . . . .5. .5.3.8. . . 181 6. .6. . . .3. .1. . . . . . .1. . . . . .2. .4. . . 159 Literatura . . . . 148 5. . . . . . . . . . . . . . . . .5. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. . . Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja . Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5.4. . . . .5.3.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 7. . . . . . .2. . . . . . . .6. . . 222 8. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. 234 X . .2. . . .4. . . . . Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . 231 8. . 201 7. . . . . . . . Podela tragova prema veliåini . . . . . Znaåaj tragova saobrañajne nezgode . . 221 8. Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . 230 8. . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . Skica lica mesta . . . . . . . . Podela tragova sa aspekta merenja . . 211 7. . Zakonski osnov za vrãenje uviœaja . . . . . .3. . . . . . . . . . . Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . 204 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . .4. .4. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda . . .3. . . . . . . 194 7. . . . . . . . Naåelo usaglaãenosti . . . . . . . . . . . . . Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode . . . . Uviœaj kao sistem radnji . . . Tragovi kretanja vozila .1. . . . . . . . . 213 7. . . . . . . .4. . . . . . 201 7. . .4. . . . 227 8. . . . . . . . . . . . 220 8. . . . .1. . . . . . . . . . . Saobrañajni znaåaj tragova . . . .7. . . . . . Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . 208 7. . . . . . .2. . . . . . . . . . . . Naåelo objektivnosti . . . . . . .5. . . . . . .3.3. . . . . . . . . . Pojam tragova saobrañajne nezgode . . . . . . . . Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . Naåelo sveobuhvatnosti . . . .6. . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . 224 8. . . . . 200 7. . . . . . . . Podela tragova prema mestu nalaæenja . . Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti . . . . . . . . . 227 8. . . 234 8. . . . . . . . . . .6.3. . . . . . . . . . 224 8. . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema vrsti . . . . . . . . . . . P. . Kriminalistiåki znaåaj tragova . . . . 223 8. . . . . . . . 199 7. . . . . . . . . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 7. . .2. . . . . Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje . . . . . . . . . . 216 8.6.6. . .1. . . . . . .1. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . 212 7. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja . . . . . 228 8. . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . 233 8. . . . . . . . . . . . . . . .1. 206 7. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . 215 Literatura . 226 8. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda . .3. . .1. . 209 7. . . . . . . .4. . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . .5. . 207 7. .3. . .3. . 220 8. .8. . . .3. . . .5. Situacioni plan lica mesta . . . Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima . .4. . . . .4. . . 222 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 7. . . . .5. . . . . . . . . Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zapisnik o uviœaju . . . . . . . . . . . . . 223 8. .3. . . . . . . ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8. . . . .3. . . . . . . . .2.2. . . . . 205 7. . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda . . . . . .5. . . . . . . . . .2. .1. .5. . . . . . . . . . Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode . . . . . . . . . . . .3. . 219 8. . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali . . . . . . . . . . . .Lipovac. . . . . . . . Fotodokumentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali . . . . .2.5. . . .1. . . . Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije . . . . . . 211 7. . .

. . . . . . . . . . . . . . Otpali delovi i materijali sa vozila . . . . .1. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja . . . . 307 12. . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .1. . . . . . . Krajnji poloæaj vozila. . . . . . . . . . .4. . . . . . Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . .1. . . . . . . 250 9. . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja . . . . . . . . 297 12.2. . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozaåa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola saobrañaja . . . . . . . .1. . . . . . . 303 12. . . . . . . 259 10. . . . . . . . 253 9. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti ispitivanja vozila i tehniåkih pregleda vozila . . . . . . . . . . . .1. . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. . . . . . 253 9. . . . . . . . . . . . . . . Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 11. . . . . .5. . . 273 Literatura . . 290 11. . . . . Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . 256 9. . . . 247 8.1. .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 12. . . . . 264 10. . . . . . . 258 Literatura . . . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 Literatura . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . Upravni poslovi u oblasti vozila . . . . . . . . .2. . 291 Literatura . . . . . .3. . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . .6.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana . . . . . . . .3. 285 11. 310 XI . . . . . . . . . . . .4. . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 11. . . . . . . MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. . . 264 10. . Mesto i uloga oup u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja . . .2. . . . 264 10. . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . 279 11. . . . . . . . . . . . . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja . . . . . . . . 249 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lica i predmeta .3. . . . . . .1. . . . Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. . . . . . .Sadræaj Strana 8. . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . 299 12. . . .2. . . . . . . . Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita . . . . . . Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura . . . . . Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . Neposredna kontrola vozila u saobrañaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 10. . . . . . . . . . . . . . . . 293 12. . . . . .5. . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 14. . . . . . . . Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu . 336 14. 342 Literatura . . . . 328 14. . . . . . . . . . . . . . Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa . .3. Druãtvene promene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . .4. . . .3. . . . . . . . . . 327 14.3. . . . . . . . . . . . . . . . . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . .1. . . . . . . 332 14. . . . 362 Literatura . .5. . . . 316 13. . . . . . . . . . . . . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 14. . . . . .1. . . . . . . .1. Raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . . . . . . . . . . .3. . Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa . . . . Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . . . . . .3. . . . . . . . . . . . 367 XII . . . P. . . . . . . . 322 14. 360 15. 356 15. . . .6. . . . . . . . . .1. . .4. . . 316 13. . . . . . . .7. . 317 13. . . . . Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti . . . . . . . Planiranje rada saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . . Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? . . . . . Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju . . . . . . . . Odreœivanje potrebnog broja policajaca . ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14. 339 14. . . .4. . . . . . . .2. . . . Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . .2. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti . . Patrolna sluæba. . . .10. . . . . . PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . 352 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . Odnosi sa struånom javnoãñu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. 318 Literatura .7. . . . . . . . Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima . . . . . . 333 14. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa . . . . . . . . 329 14.Lipovac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja . Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti .2. . .5. . . . . . . . . 349 15. . . . . . . . . . . .2. . . Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . Krsto Bezbednost saobrañaja Strana 13. . . . . . . . . . . . vrste patrola . . . . . . . . . 313 13. 360 15. . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15. Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . . Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu . . . . . . . .4. 316 13. . . . . . . . . . . . 345 15. 315 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . .9. . . . . . . Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja . . . . . . . . . . realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama . . . . . . . 355 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354 15. . . . . .8. . . . .

. . . . . . . . . . . .1. . . . . . . 371 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poslovi i zadaci na sektoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dosije sektora . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . 385 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Indeks . . . . . 372 16. . . . . . 375 Najznaåajnije koriãñene internet adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389 XIII . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesto i uloga voœe sektora i komandira . . . .Sadræaj Strana 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16. . . . 371 16. . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada . . . . . . . . . . .

poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. kako u celini. Rukopis je zasnovan na najnovijim nauånim dostignuñima u bezbednosti saobrañaja. sa mnoãtvom novih informacija. ali tako da uvaæava postojeñe staçe razvoja naãe nauåne misli i praktiåne aspekte bezbednosti saobrañaja u Srbiji. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. .. saobrañajne nezgode. Autor je u rukopisu vrlo uspeãno izbalansirao potrebu za osnovnim znaçima iz saobrañajnih nauka (posebno iz bezbednosti saobrañaja). Kçiga daje moguñnost kreativnom pristupu u organizaciji nastave. U posebnom delu su izloæeni najvaæniji poslovi bezbednosti saobrañaja koji se realizuju u MUP-u. uz naglaãenu funkciju da pomognu izuåavaçe i shvataçe posebnog dela bezbednosti saobrañaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja. znaåaj saobrañaja. odnosi saobrañajne policije i javnosti. åiçenica i definicija. opãte nauke o bezXV . Opãti je utisak da je dostavÿeni rukopis napisan vrlo struåno. pojam i predmet saobrañajnog prava. preventivno-propagandni poslovi. Prezentovani sadræaji su usklaœeni sa vaæeñim nastavnim planom i programom po kome se izuåava nastavni predmet Bezbednost saobrañaja na Kriminalistiåko-policijskoj akademiji. uviœaj saobrañajnih nezgoda. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. kombinovana sa preciznim definicijama kÿuånih pojmova. Svi navedeni sadræaji dati su detaÿno. razvoj saobrañaja. odnosno u åijoj realizaciji uåestvuje MUP. podataka. Prikazani su mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. U kçizi je prisutan sadræaj koji se odnosi na nauånu disciplinu bezbednost saobrañaja (opãti deo) i obim sadræaja koji se odnosi na policijske poslove bezbednosti saobrañaja (posebni deo predmeta). faktore bezbednosti saobrañaja. Sve navedeno studenatima ñe olakãati razumevaçe i uåeçe ovog gradiva. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. inspekcijsko-tehniåki poslovi. U kçizi se koristi jasna nauåna terminologija. Rukopis obuhvata vrlo raznovrsne sadræaje koji se odnose na pojam saobrañaja.... tako i u pojedinim delovima. Analiza sadræaja u tekstu pokazuje visoku nauåno-struånu vrednost.IZVOD IZ RECENZIJE . struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.

autor je na mnogim primerima pokazao da u punoj meri podræava savremeni koncept bezbednosti saobrañaja. ukÿuåujuñi i praktiåne aspekte vrãeça poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a.Lipovac. dr Milan Vujaniñ. dipl.. Krsto Bezbednost saobrañaja bednosti i drugih policijskih nauka.. P. Pred nama je rukopis koji predstavÿa odliånu osnovu za razumevaçe bezbednosti saobrañaja i posebno policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Iznoseñi materiju. Recenzent Prof. saob. U svemu navedenom åovek je najveñi potencijal unapreœeça bezbednosti saobrañaja . XVI .inæ.

na tehniåkim pregledima itd. razvoj saobrañaja. Verujemo da ñe udæbenik opravdati svrhu. Pisaçu ovog izdaça znatno su doprineli studenti koji su u okviru nastave. Oåekujemo sugestije za unapreœeçe sadræaja. olakãati spremaçe ispita. pojam i predmet saobrañajnog prava. inspekcijsko-tehniåki poslovi. Udæbenik bezbednost saobrañaja je vredna literatura nastavnicima i uåenicima sredçih saobrañajnih ãkola i brojnim pojedincima koji obavÿaju razliåite poslove bezbednosti saobrañaja: stareãinama policije. koji rade u obuci vozaåa. radnicima osiguraça. saobrañajnim inæeçerima. razvoj nauåne oblasti bezbednost saobrañaja. struktura poslova bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a. preventivno-propagandni poslovi. i to: mesto i uloga poslova bezbednosti saobrañaja u poslovima javne bezbednosti. studentima Kriminalistiåko-policijske akademije. Na tome sam im veoma zahvalan. Materija je podeÿena u dve makroceline: opãta bezbednost saobrañaja i posebni deo koji prvenstveno opisuje policijske poslove bezbednosti saobrañaja. Prvi deo obuhvata najznaåajnije sadræaje koji su neophodni za razumevaçe materije bezbednosti saobrañaja. pa ñe pisaçe drugog izdaça biti olakãano. a posebno u okviru izrade seminarskih radova pomogli da se pojedine oblasti boÿe sagledaju i objasne. odnosi saobrañajne policije i javnosti. i to: pojam saobrañaja. pomoñi unapreœeçu znaça. upravno-pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. saobrañajnih fakulteta. stavova i ponaãaça i da ñe doprineti donoãeçu i primeni novog Zakona o bezbednosti saobrañaja i prateñih propisa. saobrañajnim planerima na svim nivoima. faktori bezbednosti saobrañaja.PREDGOVOR PRVOM IZDANJU Udæbenik Bezbednost saobrañaja nameçen je. prvenstveno. znaåaj saobrañaja. onima koji upravÿaju putnom mreæom. viãih i visokih ãkola koje izuåavaju nastavno-nauånu oblast bezbednost saobrañaja. Autor XVII . saobrañajne nezgode i uviœaj saobrañajnih nezgoda. poslovi neposredne kontrole i interventog regulisaça saobrañaja. patrolna i pozorniåka delatnost i sektorski rad u bezbednosti saobrañaja. U drugom delu detaÿnije su prikazani pojedini poslovi bezbednosti sobrañaja koji su u nadleænosti organa unutraãçih poslova.

SKRAÑENICE ABS ADR AETR AIS AMSS AMSRS ANCAP APC ATP CARE CEMT CIBS CMR COV CSC CTI CVR Å-V-P-O E ECE UN ECMT EE EEE – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) – Evropski sporazum o Meœunarodnom prevozu opasne robe – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju Meœunarodne drumske prevoze – Skrañena skala povreda (Abbreviated Injury Scale) – Auto moto savez Srbije – Auto moto savez Republike Srpske – Australijski program za procenu novih vozila (Australian New Car Assessment Programme) – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – Baza podataka za zemlje ålanice EU – Konferencija evropskih ministara transporta (Conference of Ministares of Transport) – Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – Centar za obuku vozaåa – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – Komitet za unutraãnji transport – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – åovek–vozilo–put–okruæenje – Inæenjerstvo (Engineering) – Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija – Konferencija evropskih ministara transporta (Europian Conference of Ministry of Transport) – Inæenjerstvo–Obrazovanje (Engineering – Education) – Inæenjerstvo–Obrazovanje – Prinuda (Engineering – Education – Enforcement) XIX .

droge i saobrañajnu bezbednost ICD – Meœunarodna klasifikacija bolesti (International Clasification of Diseases) IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije IIS – Skala oãteñenja pri povredama (Injury Impairmant Scale) Ik – Indeks kontrole INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije IRF – Meœunarodna putna federacija (International Road Federation) IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) IRU – Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (International Road Union) IS – Informacioni sistem ISO – Meœunarodna organizacija za standardizaciju (International Standard Organization) ISS – Ukupni rezultat ozbiljnosti povreda – (Injury Severity Score) IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje JIS – Jedinstven informacioni sistem JNCAP – Japanski program za procenu novih vozila (Japaniese New Car Assessment Programme) KEMT – Konferencija evropskih ministara transporta KZ – Kriviåni zakonik (Kriviåni zakon) MUP – Ministarstvo unutraãnjih poslova NHTSA – Nacionalna administracija za bezbednost puteva u SAD (National Highway Traffic Safety Administration) NN vozilo (lice) – nepoznato vozilo (lice) XX EEEE .Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja – Inæenjerstvo–Obrazovanje–Prinuda–Æivotna sredina (Engineering – Education – Enforcement–Environment) EU – Evropska unija (Europian Union) EuroNCAP – Evropski program za procenu novih vozila (Euro New Car Assessment Programme) FIA – Meœunarodna automobilska federacija FIM – Meœunarodna motociklisticka federacija FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila FTN – Fakultet tehniåkih nauka GIS – Geografski informacioni sistem IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. P.

Skrañenice NRSC OECD OTA OUR OUP PGDS PR PRI PRU PSP PTT PUS QALY RP RPE RS SF SFRJ SN SN upitnik SPG SRJ SRS SRS SSSR SUP ÃSP TCT TRRL UITP UK UKBS UN USNCAP USRS USP VIN – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) – Svetska turing i automobilska organizacija – Organizacija udruæenog rada – Organ unutraãnjih poslova – Proseåan godiãnji dnevni saobrañaj – Odnosi sa javnoãñu (Public Relations) – Meœunarodna organizacija za preventive – Jedinica za odnose sa javnoãñu (Public Relation Unit) – Poznavanje saobrañajnih propisa – Poãta-Telefon-Telegraf – Po uputstvu SUP-a – Godine prilagoœenog kvaliteta æivota (Quality Adjusted Life Years) – Privremena registracija – Izdavanje privremene registarske tablice – Republika Srbija – Saobrañajni fakultet – Savezna Federativna Republika Jugoslavija – Saobrañajna nezgoda – Obrazac za evidentiranje saobrañajnih nezgoda – Saobrañajne patrole graœana – Savezna Republika Jugoslavija – Dodatni sistem za odræavanje (Suplementary Restrain System) – Socijalistiåka Republika Srbija – Savez Sovjetskih Socijalistiåkih Republika – Sekretarijat Unutraãnjih Poslova (Policijska uprava) – Ãkolske saobrañajne patrole – Tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (Traffic Conflict Techniques) – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) – Meœunarodna unija za javni transport – Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) – Unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja – Ujedinjene nacije (United Nations) – Ameriåki program za procenu novih vozila (US New Car Assessment Programme) – Ustavni sud Republike Srbije – Uprava saobrañajne policije – Meœunarodna oznaka vozila – ãasije (Vehicle Identification Number) XXI .

Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja VRC WHO WP ZKP ZoBS ZoOBS ZoP ZUP – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) – Radni dokument (Working Paper) – Zakon (zakonik) o kriviånom postupku – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima – Zakon o prekrãajima – Zakon o upravnom postupku XXII . P.

Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1.1. UVOD 1. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (pristupi reãavanju problema bezbednosti saobrañaja) 1. Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja 1. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva 1.4.3. ãtetne posledice saobrañaja.1.6. Saobrañaj.5. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja . bezbednost saobrañaja 1.2.

Saobrañajna delatnost je postala znaåajna za åoveka. Saobrañaj (1) je samostalna ljudska delatnost åiji je cilj promena poloæaja ljudi. UVOD .1. stvari ili saopãtenja. sa pojavom prvih ljudskih naseobina (mlaœe kameno doba). Naime. grupa ljudi koji su samo saobrañali i od toga æiveli. S druge strane. od oko 10. u treñoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojila se trgovina. sada se prevoze i proizvodi zemljoradnje. Uveñane su koliåine dobara koje je trebalo prevesti: pored proizvoda lova i sakupljanja. Izdvojio se iz trgovine. prvoj velikoj druãtvenoj podeli rada izdvojili su se zemljoradnja i stoåarstvo. U drugoj velikoj podeli rada izdvojila se grupa ljudi koji su se prvenstveno bavili zanatstvom i od toga æiveli. znaåajnog broja ljudi. ÃTETNE POSLEDICE SAOBRAÑAJA. 3U naãe ere. stvari ili saopãtenja. Ãta je to saobrañajna delatnost. tj. od oko 50. a odgovori jednostavni. Za naãe potrebe istañiñemo nekoliko definicija saobrañaja.000 godina pre 2 Mlaœi paleolit. åime se skreñe paænja na ekonomski smisao saobrañaja. Pojavila se potreba za saobrañanjem – za saobrañajnom delatnoãñu. ãta je saobrañaj. Pojava zemljoradnje uveñala je potrebe za saobrañanjem. saobrañaj i prodaju.1 Pronalazak vatre2 je omoguñio veñu pokretljivost ljudi i nomadski æivot i u hladnijim predelima. neophodno je dati adekvatne odgovore na ova pitanja kako bismo korektno izlagali smisao i znaåaj bezbednosti saobrañaja. Saobrañaj nije isto ãto i saobrañajna delatnost i moæe se definisati na razliåite naåine. tada se pojavila potreba da se svakodnevno promeni mesto znaåajne koliåine hrane. Kasnije se iz trgovine izdvojio saobrañaj. Trgovina je obuhvatala kupovinu. tj. 3 1.000 do oko 10. ãta znaåi saobrañati? Ma koliko navedena i druga sliåna pitanja izgledala nevaæna. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA Nastavni predmet bezbednost saobrañaja odnosi se na saobrañaj i saobrañajnu delatnost. grupa ljudi koji su se bavili trgovinom i od toga æiveli.1. Konaåno. odnosno saopãtenja. Saobrañaj kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru treñe velike podele rada. jer su se ljudi nastanjivali na duæe vreme oko mesta proizvodnje. 1 Mlaœe kameno doba (neolit). porasla su i rastojanja prevoza.3 Danas se sve åeãñe govori o transportnoj (saobrañajnoj) industriji (privredi).000 godina pre naãe ere.000 do oko 3. SAOBRAÑAJ. Saobrañajna delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi. Zato se pojava saobrañajne delatnosti vezuje za mlaœe kameno dobaneolit.

åamci i druga plovila. regionalni i lokalni putevi (drumski saobrañaj). Saobrañaj je mnogo doprineo ukupnom razvoju civilizacije i predstavlja jedan od vaænih elemenata ovog razvoja. S druge strane.Lipovac. Saobrañaj nije sam sebi cilj. meœunarodni i domañi koridori (vazduãni saobrañaj). Saobrañajni put je deo prostora koji se. uz odræiv dalji razvoj saobrañaja. Vazduãni put predstavlja deo vazduãnog prostora koji je odreœen po pravcu pruæanja. po visini i po ãirini i u kome je bezbednost plovidbe obezbeœena radio – navigacionim ureœajima. rekreacija i saobrañaj). åiji je cilj povezivanje ostalih funkcija. Meœutim. jer je to egzistencijalna funkcija. Smisao saobrañaja se odnosi na uspeãno povezivanje ostalih funkcija. U drumskom saobrañaju to su drumska prevozna sredstva – vozila. Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja se bavi izuåavanjem ãtetnih posledica saobrañaja i metodama njihovog smanjivanja. Kao najznaåajnije ãtetne posledice saobrañaja danas se istiåu: – iscrpÿivaçe prirodnih resursa. Zato teæimo uspostavljanju optimalne sigurnosti. u vazduãnom saobrañaju to su avioni. Saobrañajna sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobrañaj. saobrañajna sredstva i organizovanost (ureœenost). u æelezniåkom saobrañaju to su lokomotive i æelezniåka kola – vagoni. na danaãnjem nivou razvoja. ãtetne posledice saobrañaja prete da omalovaæe i znatno umanje koristi od saobrañaja. – zagaœivanje okoline bukom. letelice i baloni. U ovoj definiciji sadræani su osnovni elementi saobrañaja: saobrañajni put. za naãe potrebe najznaåajnija je sledeña definicija saobrañaja: Saobrañaj (3) je jedna od 4 egzistencijalne funkcije svakog æivotnog prostora (rad. a posebno saobrañajnim nezgodama. a u vodnom saobrañaju to su brodovi. nije moguña. To su magistralni. prvenstveno. uz ãto manje negativnih efekata? Bezbednost saobrañaja je nerazdvojni deo definicije saobrañaja. P. mora se saobrañati. daje odgovor na pitanje: Kako saobrañati. ne oåekuje se potpuna sigurnost. tj. stanovanje. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Saobrañaj (2) je organizovano kretanje saobrañajnih jedinica saobrañajnim putevima. – nastradali u saobrañajnim nezgodama (lakãe i teæe povreœeni i poginuli). u definiciji saobrañaja pominju se i odreœeni uslovi – ograniåenja: uz ãto manje negativnih efekata. Bez saobrañaja nije moguñe funkcionisanje i trajan opstanak æivotnog prostora. bez4 . UZ ÃTO MANJE NEGATIVNE EFEKTE. koristi za kretanje saobrañajnih sredstava. glavne i sporedne pruge (æelezniåki saobrañaj). Pri tome. Meœutim. Konaåno. izduvnim gasovima i otpadnim materijama. Potpuna sigurnost u saobrañaju. – materijalne ãtete. Dakle. frekvencije (radio saobrañaj i telekomunikacije). gubici i troãkovi saobrañajnih nezgoda i – socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa izazvano saobrañajem. Dakle. Bezbednost saobrañaja se bavi negativnim efektima saobrañaja. saobrañaj je egzistencijalna funkcija.

2. Kombinovanim i sveobuhvatnim preduzimanjem mera aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja smanjuju se broj nezgoda i veliåina njihovih posledica. Mada se bezbednost saobrañaja bavi svim ãtetnim posledicama saobrañaja. Pored noãenja tereta (od strane åoveka ili æivotinja). Kada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koliåina stvari i ljudi. dva aspekta bezbednosti saobrañaja: aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja. onda moæemo razlikovati dva pristupa. ograniåiti i detaljnije izuåavati saobrañajne nezgode kao predmet bezbednosti saobrañaja. Nastankom zahtevi za prevozom velikih koliåina stvari i ljudi. S druge strane. Brojni su primeri koji ovo dokazuju. S razvojem robovlasniãtva. svakodnevno prevoze unutar poseda na ma5 1. javÿa se integralni (kombinovani) transport. Ukoliko razvoj saobrañaja kasni za razvojem druãtva. u saobrañaju su dominirala saobrañajna sredstva koja su to omoguñavala. Ako se predmet bezbednosti saobrañaja svede na saobrañajne nezgode.). U prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koliåine tereta. 1.1. na mala rastojanja. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva bednost saobrañaja daje odgovor na pitanje kako saobrañati uz ãto manje ãtetnih posledica. Dakle. robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i jeftino kupuju robove. odnosno sa razvojem druãtva. mi ñemo se. onda nivo saobrañaja postaje smetnja daljem razvoju druãtva. sva oruœa i alati. Nivo razvoja saobrañaja uvek je zavisio od nivoa tehnoloãkog i ukupnog razvoja druãtva i njemu se upodobljavao. znaåajniji prevozi su realizovani vuåenjem na raåvastoj grani (koja klizi). za poåetak.2. Kada se pojavila potreba za efikasnim koriãñenjem razliåitih grana i vidova saobrañaja. Prvi suvozemni putevi bile su staze koje su utabale æivotinje. Aktivna bezbednost saobrañaja odnosi se na spreåavanje nastanka saobrañajnih nezgoda. smanjenje verovatnoñe da se desi nezgoda. veñ smanjenje ãansi da posledice nezgode budu veñe. na velikim rastojanjima. Pasivna bezbednost saobrañaja se odnosi na smanjivanje ãtetnih posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. pojavila su se i transportna sredstva koja su ovo omoguñavala. UVOD . tj. cilj pasivne bezbednosti saobrañaja nije smanjenje broja nezgoda. Ovakve zahteve mogao je da zadovolji primitivan saobrañaj koji je koristio ljudski rad i delimiåno snagu pripitomljenih æivotinja. Pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja onda kada se dogodi saobrañajna nezgoda. Merama aktivne bezbednosti saobrañaja postiæe se smanjenje broja saobrañajnih nezgoda. svi robovi itd. ZNAÅAJ SAOBRAÑAJA ZA RAZVOJ DRUÃTVA Saobrañaj je nastao kao potreba åoveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba (posebno zahteva za saobrañajem). nivo razvoja saobrañaja umnogome odreœuje trenutni nivo i omoguñuje dalji razvoj druãtva. Javlja se potreba da se znatno veñe koliåine tereta (sva proizvodnja. splavovima i prvim åamcima (izdubljeno stablo) koji su iãli nizvodno ili su bili vuåeni i sl.

suæavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. Ovakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. Znatan deo brodskog prostora zauzimali su sami veslaåi i potrebna hrana i voda. Drumarine. ovo je bilo dovoljno i zadovoljavalo je tadaãnje potrebe. U okviru treñe velike druãtvene podele rada izdvaja se trgovina. 6 Ovaj period se naziva mraåni srednji vek.7 Na duæa rastojanja se prevozi samo deo proizvodnje sa feuda (1/10 do 1/3) i deo proizvodnje na posedu feudalca (rezultat kuluka). Usporen je razvoj umetnosti. Razvijaju se pismenost. Jedan od najveñih pronalazaka u istoriji – pronalazak toåka. a znatno kasnije i zaprega. Mada su brodovi nekad bili i veoma veliki. Zauzvrat kmetovi se oduæuju svojim gospodarima tako ãto besplatno rade na njihovim imanjima (kuluk) ili daju deo (od jedne desetine do jedne treñine svih prihoda) svojih proizvoda (naturalna renta). 4 Ljudi su upuñeni da deo dobara (zemljoradnici i zanatlije) ili sva potrebna dobra (åinovnici. veka. ljudi su sve viãe koristili vodni prevoz: konstruisali su bolje splavove. omoguñio je konstrukciju taljiga (grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa toåkom koji se okreñe). umetnost i nauka. omoguñuje se intenzivnije bavljenje umnim radom. Feudalci teæe da se osamostaljuju. do feudalca. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 lim i srednjim rastojanjima (sa jednog na drugi kraj poseda ili od udaljenih njiva do skladiãta ili mesta gde stanuju robovi.6 Smanjene su koliåine dobara koje se prevoze. konstruisali toåak koji se okreñe i na njega stavili granu sa teretom. deo proizvoda namenjeni su razmeni. P. grade se putevi sa tvrdom podlogom i putna mreæa.4 Vezivanjem znaåajnog fiziåkog rada za robove. Naime. Tako se razbijaju i paråaju velike i snaæne dræavne zajednice. konstruisali åamce i velike brodove. Meœutim.5 velikoposednici (zbog problema prañenja velikih poseda. potreba) na velika rastojanja. Zadræava se naturalni karakter privrede. do druge polovine 13. hrane i dr. a samo manji deo se prevozi 6 . U feudalizmu. kada su ljudi shvatili da su otpori klizanju nekoliko desetina puta veñi od otpora kotrljanju. nauke i drugih oblasti duhovnog stvaralaãtva. naoruæanja. njihova korisna nosivost je bila mala.Lipovac. tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Shvativãi da su otpori kretanju u vodi znatno manji. umetnici) kupuju na træiãtu. vojnici. Zbog poveñanih zahteva za prevozom. trgovci. kulture. a posebno zbog potreba vojske. Mada dominira naturalna proizvodnja. ali i zbog problema saobrañaja) daju komade zemlje kmetovima koji na ovim malim posedima i æive. oni su umesto jednostavnog i teãkog vuåenja grane. Snaga vetra je koriãñena za odmor robova i kretanje u smeru vetra. Ovo dovodi do zatvaranja na svoje posede. 5 Feudalno doba se u Evropi vezuje za period od kraja 10. S obzirom na to da su robovi bili dostupni i jeftini. odnosno robovlasnik). carine i druge daæbine pretvarale su se u pravu pljaåku trgovaca. Zbog nepoznavanja puåine i problema u orijentaciji. ovi brodovi su plovili rekama i u priobalnom moru. ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saopãtenja i informacija. ali raste produktivnost rada (jer je kmet viãe zainteresovan za proizvodnju). Obrazuju se prve velike dræave. Formiranje organizovanih vojnih formacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobrañanjem: za brzim prebacivanjem vojnih jedinica (vojnika. veliki brodovi su pokretani ruåno – snagom robova. Osnovno prevozno sredstvo bili su tovarne æivotinje. 7 Najveñi deo dobara koji se proizvede – troãi se na feudu.

a nema ni potrebe za ovakvim prevozima. sirovina (pamuk.) i novih proizvoda sa novootkrivenih prostora (krompir. koja je stvorila nove zahteve za prevozima. vek) deãavaju se znaåajne promene u druãtvu i privredi: uvodi se manufakturna proizvodnja. Istorijski pronalasci koji su omoguñili industrijsku revoluciju. Obnavljaju se suvozemni putevi. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. prevozima velikih i malih koliåina itd. ali i rastojanja prevoza. Porast nepoljoprivrednog (gradskog) stanovniãtva zahteva prevoz velikih koliåina hrane sa udaljenih podruåja. splavovi i åamci).). Poveñavaju se koliåine dobara koja se prevoze. zanatstva i trgovine. Velika geografska otkriña zahtevaju razmenu (prevoz) izmeœu vrlo udaljenih delova sveta. kafa. konstruisao prvu parnu lokomotivu. 11 Amerikanac Fulton je 1807. sirovina i proizvoda na jednom mestu. Ovo zahteva i prevoz velikih koliåina sirovina sa veñih udaljenosti. stari se ne odræavaju – veñ propadaju. prevozima na duga i kratka rastojanja. do 18. veka pojavljuju se prva saobrañajna preduzeña za prevoz vodama (osnivaju ih vlasnici brodova i åamaca). Veliki brodovi se ne grade. Tokom 15. veku. do tada neviœene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saopãtenja. Serija tehniåkih pronalazaka. 10 Englez Riåard Trevitik je 1804. u Londonu je organizovan javni gradski prevoz omnibusima na parni pogon koji su imali 14 i 22 sediãta. a zatim i za drumski saobrañaj (preduzeña za prevoz poãte i putnika zapreænim vozilima – diliæansama). stoåarstva i zanatstva) i trgovine.). puteva i organizacije prevoza. Novi putevi se ne grade. U vreme raœanja modernog sveta (15. Saobrañajna delatnost ostaje u okviru zemljoradnje.2.1. vuna i sl. Zahteva koncentraciju radne snage. Industrijska proizvodnja postavlja. zbog neuspeha njegovog eksperimenta. 7 1.11 Oto mo8 U Evropi se kompas ãiroko primenjuje u 9 Francuz Kinjo je 1769. vek) omoguñuje prekookeansku plovidbu. specijalizovana i robna – namenjena træiãtu. joã uvek se preteæni deo saobrañajne delatnosti obavljao u okviru drugih oblasti proizvodnje (zemljoradnje. Otkriñe kompasa8 i ustava – prevodnica (15. putovanjima ljudi. Menja se i struktura prevoza: raste udeo prehrambenih proizvoda (za gradsko stanovniãtvo). Pojavljuje se potreba za raznovrsnim prevozima (åestim prevozima. konstruisao prvi parni parobrod koji je saobrañao na reci Hadson. Izmeœu 1833. jer su robovi skupi. prenosom saopãtenja itd. parno vozilo za vuåu topova. omoguñuju i pravu revoluciju u razvoju saobrañaja. Manufakturna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koliåina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. Poåinje proces druãtvene podele rada u kome se iz trgovine izdvaja saobrañaj kao samostalna oblast “proizvodnje”.9 parnih lokomotiva. deãavaju se velika geografska otkriña i razvijaju gradovi i trgovina. Koriste se prevozna sredstva iz ranijeg perioda (taljige. kakao itd. Ovakvi zahtevi dovode do razvoja postojeñih sredstava prevoza. i 1836. Parna maãina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila. zapreæno vozilo. Meœutim. i 16. UVOD . kukuruz. otkriñe novih maãina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju.10 a zatim i parobroda. projektovao prvo 14. prvim konstruktorom se smatra Dæordæ Stivenson koji je 1814. Meœutim. Znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva Manje koliåine dobara i manja rastojanja prevoza usporavaju razvoj prevoznih sredstava. Industrijska proizvodnja je masovna. serijska.

stavljaju se na toåkove. veka. a zatim i legendarni model T koji se (od 1908 do 1928) proizvodi u velikoj seriji od 15 miliona komada. aprila 1903. saobrañaj koristi sva dostignuña u razvoju druãtva za svoj dalji razvoj. tek 1971. posle Napoleonovih ratova. Na osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj druãtva i razvoj saobrañaja. 14 Poruånik kraljeve garde. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. a zatim i lokomotiva. konstruiãe åetvorotoåkaãa sa kojim prelazi 1. a fabriåki ãofer je ostao åetrdeset i pet dana da bi obuåio prvog srpskog ãofera Sretena Kostiña. Zelandu itd. Africi. otkrili elektriåni telegraf. 1993. Benc je proizveo 69 automobila. Razvijeni saobrañaj omoguñuje do tada neviœene migracije stanovniãtva u udaljene kontinente. radio i televizija.).13 Tako je motorizovana Amerika. bio bi onemoguñen ili sputavan dalji razvoj druãtva. U Srbiji se prvi automobil. moæe se uoåiti opãta zakonitost – meœuzavisnost: druãtveni razvoj odreœuje zahteve za saobrañajem i podstiåe stalni razvoj saobrañaja (jer saobrañaj nije sebi cilj. a zatim to radi i Gotlib Dajmler (Ãtutgart). Beograd. Ovo je omoguñeno razvojem novih. kupio je automobil u Beåu. Saobrañajni fakultet. 8 . i nuklearna energija nalazi primenu u saobrañaju (za pogon velikih i brzih brodova i sl. telegraf15 i telefon. koncentracija stanovniãtva u gradovima zahtevala je razvoj javnog gradskog putniåkog prevoza (s druge strane saobrañaj je omoguñio razvoj gradova) itd. veñ ima cilj da zadovolji odreœene druãtvene potrebe). sklapao automobil za samo 93 minuta. Ovaj rekord je potukla legendarna “buba” – “folksvagen”. prenos informacija i telekomunikacije itd. Amerikanac Henri Ford 1896. metodom masovne proizvodnje. brzih i sigurnih brodova i drugih prevoznih sredstava. Evropu je napustilo oko 55 miliona ljudi (krenuli su ka Americi.500 km. 16 Tokom 19.). P. 15 Nemci Gaus i Weber su 1833. Konaåno. Ali ovo je izazvalo i bolje povezivanje i saradnju izmeœu dalekih krajeva. Nemac Karl Benc konstruãe prvi automobil sa unutraãnjim sagorevanjem. vodovodi itd. unapredio ovaj izum i omoguñio njegovu praktiånu upotrebu. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 tori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom. uspeãan razvoj saobrañaja omoguñuje i pospeãuje dalji razvoj druãtva. razvija se integralni transport. æelezniåka pruga i saobrañaj. i 1893. ali se Amerikanac Morze smatra pronalazaåem telegrafa. 13 Ford je 1912. Optimalan razvoj omoguñuje se samo usklaœenim razvojem sa12 Grupa autora. jer je 1837.). S druge strane.16 ãto dodatno podstiåe razvoj trgovine i saobrañaja (veze sa zemljom porekla). a zatim i u ostalim vidovima saobrañaja. Ukoliko bi razvoj saobrañaja kasnio. N. pojavio 3. Konaåno. Izmeœu 1885.Lipovac. Australiji. Kostiñ je kasnije bio ãofer kralja Petra Karaœorœeviña Prvog i osnivaå “Ãoferskog srpskog udruæenja”. Boãko Raduloviñ. Vojne potrebe osvajanja i åuvanja reda u dalekim kolonijama postavili su posebno visoke zahteve pred saobrañaj (s druge strane saobrañaj je omoguñio efikasne vojne operacije).12 Danlop je izumio pneumatike i od 1890. U skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju: cevni transport (naftovodi. knjiga I.14 Elektriåna struja i elektriåni motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila. marke Niseldorf. U ovom periodu najveñi deo saobrañajne proizvodnje obavlja se u okviru saobrañajnih preduzeña.

broj motornih vozila u SFRJ je premaãio broj zapreænih vo18 U zila tek sedamdesetih godina 20.18 Pronalazak diferencijala (1828) ubrzao je razvoj parnog drumskog vozila. ostao je nereãen problem najveñeg radijusa kretanja i velike mase akumulatora. Drumski saobrañaj Istorijat drumskog saobrañaja Najstarija drumska prevozna sredstva bili su raåvasta grana i grana ispod koje su poturene oblice. a zatim i parni omnibus. Zato se pravim poåetkom razvoja danaãnjih drumskih vozila smatra åetvorotaktni motor kojeg je konstruisao Nemac Nicholaus Otto (OTO motori). U kopneni saobrañaj spadaju drumski. Razvijati saobrañajni sistem znaåi koordinirano razvijati sve grane saobrañaja. . UVOD obrañaja.250 godine pre naãe ere. Savremeni koncept polazi od åinjenice da je saobrañajni sistem jedinstven. NAJZNAÅAJNIJE SPECIFIÅNOSTI (PREDNOSTI I NEDOSTACI) POJEDINIH GRANA SAOBRAÑAJA Saobrañajni sistem se moæe podeliti na podsisteme. a pojedine grane saobrañaja su njegovi podsistemi. prvi pravi automobil na elektriåni pogon konstruisao je Truve 1881. 1. vodni i vazduãni. tako i za civilizaciju u celini. vidove i grane saobrañaja.. Svaka grana saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. do 1836. 1972. Ekonomika saobrañaja. jezerima i kanalima. U vodni saobrañaj spadaju saobrañaj morima i okeanima i saobrañaj rekama. Zapreæno vozilo. jahaña i tovarna æivotinja bili su dominantni u drumskom saobrañaju do sredine 20. konstruisao prvi motocikl sa dizel motorom. U vazduãni saobrañaj spadaju saobrañaj u vazduãnom prostoru i saobrañaj u kosmiåkom prostoru. Z. Mada su elektriåna vozila brzo postigla zadovoljavajuñe brzine.1. veka. u Mesopotamiji. Vidovi saobrañaja su kopneni (suvozemni). Oko 3. Stari koncept saobrañaja pojedinaåno je razmatrao i favorizovao pojedine grane saobrañaja.1. Dajmler je 1885. 9 1. te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom (integralnom) saobrañajnom sistemu. Ovo vaæi kako za pojedine dræave ili çihove regione. Mada je vozilo na elektriåni pogon konstruisao Davidson 1842. tako da ukupni efekti budu optimalni. Londonu se od 1833. veka. privrede i druãtva u celini. Danas najrazvijenije dræave imaju i najrazvijeniji saobrañajni sistem i obratno. (kretao se brzinom 12 km/h).3. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja 1. odvijao redovni prevoz omnibusima na parni pogon.3.17 Posle parnog drumskog vozila koje je konstruisao Francuz Kinjo. razvijene su parne koåije. poåela je upotreba toåka i konstruisane su taljige (drvena konstrukcija sa osovinom na kojoj je toåak) i prva kolica sa toåkovima. æelezniåki i cevni saobrañaj. Vidovi saobrañaja se dele na grane. a sledeñe godine i 17 Jelinoviñ.3.

Rimska dræava je posebno mnogo paænje posveñivala gradnji kvalitetnih puteva. Prvi putevi u drumskom saobrañaju su bile utabane staze. ovome su doprineli i ekoloãki razlozi. a zatim i u vangradskom prevozu. U antiåkom vremenu grade se putevi sa tvrdom podlogom. + automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza:19 korisnik je i prevoznik.). S druge strane. biciklista. Iz ovih osobina proistiåe niz prednosti i nedostataka drumskog saobrañaja: + drumski saobrañaj je pravi transport “od vrata do vrata”. Poåetkom 20. P. U periodu od 1950. + drumski saobrañaj je vrlo elastiåan prevoz u pogledu puteva (vrlo razuœena mreæa drumskih puteva). Ford uspostavlja serijsku proizvodnju automobila. Francuz Arman Peæo je prvi konstruisao motor sa rasporedom cilindara u obliku slova V i umnogome usavrãio ãasiju. Od 1899. veka) makadam koji se i danas sreñe. goniå stoke. veka kolovoz se pravi od sitne kamene kocke (zalivene bitumenom). U razvoju kamiona veña paænja je posveñivana snazi motora. mesta dopreme. Posle naftne krize trolejbusi se ponovo vrañaju u upotrebu.Lipovac. vozne jedinice se kreñu nezavisno.4 puta veñe nego u ãinskom saobrañaju). 1895) omoguñili su dalji razvoj automobila. Pronalazak pneumatika (Danlop. Beograd. zadovoljava Potrebe za putovanjem. Od 1837. peãak itd. jed19 Grupa autora. Ãkotski inæenjer Dæon Mak Adam je pronaãao (poåetkom 19. a Luj Reno usavrãava menjaå i koristi kardansko vratilo. knjiga I. mesta polaska. brzine kretanja itd. veñ. puãtena prva trolejbuska linija. Saobrañajni fakultet. Specifiånosti drumskog saobrañaja Drumska vozila se kreñu hrapavim povrãinama. trolejbuske linije su masovno zamenjivane autobuskim. Ulice u centru Beograda su bile poploåane drvenim kockama sve do 1950. u kombinaciji sa peãaåenjem. putanje. Autobusi su prvo uvedeni u gradskom.. 1888) i njegovo usavrãavanje (Miãelin. 10 . Najåeãñe Ne zahteva presedanje. Ove razlike se danas smanjuju. Znatno kasnije je zapoåeta izgradnja klasiåne kaldrme koja se postavljala direktno na zemlju. 1993. do 1970. U Parizu je 1900. automobil je uvek u blizini i na raspolaganju. Pored poskupljenja goriva. Karl Benc istovremeno konstruiãe svoj prvi automobil (1885). a njihovi toåkovi su hrapavi. Automobilizam u Srbiji 1903 – 1933. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 svoj prvi automobil na åetiri toåka. a zatim i od asfalta i betona. a manje brzini i udobnosti. u SAD se grade drveni putevi (poploåani krupnim drvenim kockama). + drumski saobrañaj je prilagodljiv korisniku u pogledu koliåine prevoza. Veliki koeficijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja (oko 27 puta veñe nego u vodnom saobrañaju i 3. vremena polaska. u pogledu vozila (vrlo raznovrsna vozila u drumskom saobrañaju) i u pogledu korisnika (praktiåno svaki åovek moæe biti korisnik kao vozaå. uvedeni su autobusi sa benzinskim motorom (umesto konjske vuåe).

to je simbol uspeãnosti (prestiæa). UVOD . obezbeœuje odreœeni nivo intimnosti i privatnosti. jer je jednostavna organizacija pojedinaånih prevoza. za odlaganje). Prva tramvajska pruga izgraœena je u Njujorku 1832. jer su manje brzine kretanja. 11 1. – drumski saobrañaj viãe zagaœuje okolinu i traæi viãe povrãina (za parkiranje i za kretanje. + pogodan je za neplanirane prevoze. + jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobrañaja. poveñava pristupaånosti i mobilnost. jer troãi viãe goriva i zahteva angaæovanje viãe ljudi (posada). na mala rastojanja. Tako je 1825. pojedinaånim putanjama i u razliåita vremena). Buduñe mesto i uloga drumskog prevoza u saobrañajnom sistemu S obzirom na prednosti i nedostatke.1. zadovoljava sujetu. – drumski prevoz je skuplji od ãinskog i vodnog. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje i bezbednost drumskog saobrañaja. – konfiguracija terena znaåajno utiåe na troãkove. i kretala su se drvenim ãinama.3.3.20 åeãña zadræavanja. pa i poslova bezbednosti drumskog saobrañaja. drumski saobrañaj ñe biti znaåajan podsistem saobrañajnog sistema koji ñe na sebe preuzeti: – kapilarne – disperzivne prevoze (prevoze malih koliåina tereta i malo putnika. – veoma je sloæena organizacija drumskog saobrañaja. te skrañuje ukupno vreme putovanja (od vrata do vrata) itd. zavidan nivo udobnosti. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja nostavan je prevoz manjih i srednjih prtljaga. a na brzim prugama 160 ili 250 km/h. Prva rudarska kolica – preteåa æelezniåkog vagona pojavila su se u Alzasu 1550. U Engleskoj je 1820. a putanje su duæe. Stivensonova parna lokomotiva vukla kompoziciju od 12 teretnih i 22 putniåka vagona sa 90 t robe i 450 putnika. prohodnost i bezbednost drumskog saobrañaja. Prva ãinska vozila su se gradila po uzoru na drumska vozila. – drumski prevoz je sporiji od ãinskog. Najmanje brzine na klasiå- nim prugama su 100 km/hat.. U Engleskoj je 1830. Kasnije je uoåeno da je otpor kotrljanju po ãinama znatno manji nego otpor kotrljanju po drumu. izgraœeno oko 400 km gvozdene pruge. 1.2. poåeo organizovani æelezniåki prevoz koji je koristio 20 Maksimalna dozvoljena brzina na Evropskim putevima ne prelazi 130 km/h. – drumski saobrañaj je najopasniji saobrañaj (najmanje bezbedan). – iznenadne i neplanirane prevoze i – integralni transport. Onda su se poåela proizvoditi veña vozila i spajati u kompozicije. Ãinski (æelezniåki) saobrañaj Istorijat ãinskog saobrañaja Stari Egipñani su kao ãine koristili ælebove u kamenu.

U Londonu je 1863. Veoma je skupa infrastruktura za ãinski prevoz. Pariz i Berlin. Uloga policije je mala i svodi se na obezbeœenje javnog reda i mira u stanicama i u vozovima (pratnja vozova). a posebno pri jednovremenom prevozu velikih koliåina tereta i velikog broja putnika na veña rastojanja.000 automobila i isto toliko vozaåa. automatizacije i usavrãavanja. a brzine kretanja vozila veñe nego na drumu. Za isti prevoz drumom trebalo bi 100 – 200 teretnih vozila i oko 200 vozaåa. Postoji prostor da se bezbednost æeleznice dalje poveñava.Lipovac. jedna lokomotiva. sredstava (ãinama se kreñu samo standardizovane loko21 Primera radi. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 iskljuåivo parne lokomotive. u Francuskoj su ostvarene brzine od 380 km/h. loã je odnos korisne koliåine prevoza (tereta) i ukupne koliåine (teret sa vagonima i lokomotivom). 12 . London. Na pruzi Tokio – Osaka (515 km) 1964. jedan maãinovoœa i joã 5 ljudi. na savremenim prugama preko 160 km/h. otvorena prva linija metroa. U Ãvajcarskoj je elektrificirana prva pruga 1897. pa su skupi prevozi praznih vagona. konstruisao prvu elektriånu lokomotivu. + jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saobrañaja u ãinskom prevozu. Na osnovu ovih osnovnih osobina ãinskog prevoza mogu se izvesti njegove vaæne specifiånosti (prednosti i nedostaci): + ãinski prevoz je brz prevoz zato ãto su putevi krañi (blage krivine). ostvarene su brzine od 250 km/h. brzina od 450 km/h. Nemac Simens je 1879. do 1900. Za prevoz automobilima trebalo bi oko 2.21 + priliåno je otporan na vremenske nepogode i klimatske uslove. Cena prevoza malo zavisi od koliåine robe. subjektima koji vrãe transport ili se staraju o infrastrukturi. P. 22 Ãansa da putnik u drumskom saobrañaju pogine je oko 30 puta veña nego u ãinskom prevozu. potrebno je 50 vagona. + jediniåna cena prevoza (din/toni ili din/putniku) je niska. Specifiånosti ãinskog saobrañaja Pri kretanju glatkih metalnih toåkova po metalnim ãinama javljaju se mali otpori trenja kotrljanja (znatno manji od otpora pri kretanju drumom). elektriåne metroe dobijaju Budimpeãta. a 2007. 23 Najveñi deo poslova poverava se preduzeñima i dr. Ovo omoguñuje obrazovanje velikih kompozicija vagona koje vuåe jedno vuåno vozilo – lokomotiva.22 + prosta je organizacija ãinskog saobrañaja i velike moguñnosti kontenerizacije.23 – ãinski prevoz je krut prevoz – nije elastiåan u pogledu puteva (vozi se samo prugama). a na brzim prugama preko 250 km/h. Nadzor vrãe organi za saobrañaj. 1981.000 t robe. Upravljanje se vrãi ãinama preko svih toåkova. + manje zagaœuje okolinu od drumskog saobrañaja (jer je elektrificiran i automatizovan). Danas se na klasiånim prugama ostvaruju brzine preko 100 km/h. S druge strane. U periodu od 1890. sa parnom vuåom. ako hoñemo da odjednom prevezemo sa jednog na drugo mesto 1. + ãinski prevoz je pouzdan i bezbedan.

mesta stajanja. Naime. ulazak/izlazak putnika itd. u Nemaåkoj ñe svaki teret koji bude predat æeleznici veåeras. veñ se mora kombinovati sa drumskim saobrañajem. odreœuju i njegovo buduñe mesto u saobrañajnom sistemu. biti u toku noñi preveæen do odrediãta. Savremene brze pruge su posebno skupe u izgradnji i odræavanju i mogu se opravdati samo na magistralnim pravcima sa stanicama na velikim rastojanjima. niti za disperzovane (rasute) prevoze. UVOD . a 24 Danas su razvijeni i realizovani koncepti noñnog skoka. Tako smo dobili åamce sa veslima. koncentrovane (masovne) prevoze robe i putnika na velika rastojanja. – uspostavljanje ãinskog prevoza i odræavanje infrastrukture su skupi. pa pravim veslima. niti prevozu od vrata do vrata. nije prilagoœen zahtevima pojedinaåno malih prevoza.1. putevi. pa se mogu opravdati samo masovnim prevozima. Dubeñi stablo snizio je teæiãte i obezbedio stabilnost. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja motive i vagoni koji su vlasniãtvo dræave ili velikih preduzeña). granom. ali ñe i procesi podele rada ubrzati dalji razvoj æeleznice i ojaåati ovakve pozicije ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu. a zatim i veñe brodove koji su vekovima vladali morima i rekama.3. Ãinski prevoz je predodreœen za brze.). Egipñani su pre 6. – nije prilagodljiv pojedinaånim potrebama korisnika. 1. udobne.3. Zbog brzine i pouzdanosti ãinski prevoz ñe biti sve znaåajniji za privredu. Ãinski prevoz nije predviœen za male koliåine tereta i putnika. – nije prevoz od vrata do vrata. 13 1. praistorijski åovek je ovu ideju iskoristio i napravio splav i prvu laœu. Zato ñe se sve viãe kombinovati sa drumskim saobrañajem koji ñe preuzimati disperzovane prevoze na kratka rastojanja i neplanirane prevoze. Vodni saobrañaj Istorijat vodnog saobrañaja Gledajuñi stabla kako plivaju vodom i ptice ili æivotinje na stablima. – skup je prevoz praznog vozila. Sliåan koncept primenjen je u SAD i Japanu. 24 Buduñe mesto i uloga ãinskog prevoza u saobrañajnom sistemu Navedene prednosti i nedostaci ãinskog prevoza. niti korisnika (vozno osoblje su samo profesionalci). – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja.000 godina znali za jedro. Zatim je poåeo da vesla rukama. – zaustavljanja u stanicama uveñavaju troãkove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja. veñ se pojedinaåni korisnici prilagoœavaju ãinskom prevozu (vreme polaska.24 Brze pruge ñe ubrzati svetsku meœunarodnu podelu rada. a najavljuje se njegovo proãirenje i na celu EU.3.

000 t. Suecki kanal. Praktiåno. primenjuju se dizel motori na brodovima.000 t nosivost.Lipovac. i skrañuje put od istoåne do zapadne obale Amerike za oko 15. Kini i Mesopotamiji grade se kanali – veãtaåki plovni putevi kako bi se obezbedio kontinuitet vodnog saobrañaja. duæine 160 km. Veñi brodovi viãe uranjaju u vodu i stabilniji su. Iz ovih osnovnih zakonitosti – osobina. skoro da nema ograniåenja za veliåinu brodova.5 kW u drumskom prevozu ili 320 kW u vazduãnom saobrañaju. standardni brodovi nose 20. 26 Veliki kamioni imaju nosivost 30 – 40 t. Panamski kanal je puãten u saobrañaj 1914. sa dominacijom velikih brodova.27 + vodni saobrañaj je pogodan za vrlo masovne prevoze. 27 Za prevoz jedne neto tone tereta treba angaæovati 0. Trebalo je skoro 100 godina da se parobrodi oslobode jedrenjaka. veñi kanal je puãten u saobrañaj 1992. veliki avioni 30 – 50 t. jer se tada smanjuju jediniåni troãkovi prevoza. bez posebnog poveñavanja otpora trenja. Specifiånosti vodnog saobrañaja Mali su otpori trenja izmeœu vode i broda. nosivost. åeliåni brodovi skoro da nemaju ova ograniåenja i veñi su i do stotinu puta. otvoren je 1869.000 km.000 t. Prvi parobrod sa propelerom zaplovio je 1836. Veñ u starom Egiptu. Dakle. i omoguñuje plovidbu brodova do 1. uporedo sa razvojem brodova poveñavali su se njihova veliåina. veliki vagoni oko 80 t. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 brodarstvo u antiåkim dræavama je omoguñavalo trgovinu i velike vojne pohode.000 t. 4. Vodni putevi su prvo bile samo prirodne saobrañajnice: mora. + vodni saobrañaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejnera. Kasnije su. Ludvigov kanal Rajna – Majna – Dunav otvoren je 1846. Engleski inæenjer brodogradnje Brunel je 1838. velike æelezniåke kompozicije oko 2. snaga. kanal je uoåi drugog svetskog rata napuãten. brzina i bezbednost.000 t.350 t nosivosti. åak i kada cela povrãina uronjenog dela broda dodiruje vodu. 14 . Meœutim. i skrañuje put do Indije za oko 10. 1. 25 Dok su drveni brodovi dostizali 90 m duæinu i oko 5. konstruisao prvi savremeni åeliåni parobrod (sa mostovskom konstrukcijom i duplim dnom) koji je preplovio Atlantik za 13 dana i 3 sata. veliki brodovi za reåni saobrañaj su od 1.7 kW u ãinskom prevozu.26 Veliki su otpori sredine pri kretanju broda kroz vodu i oni rastu proporcionalno kvadratu brzine. Od 1903. Jedrenjaci su i dugo posle Fultonovog parobroda (1807) uspeãno konkurisali parobrodima. a najveñi i do 500.16 kW u pomorskom saobrañaju. tako da su se parne maãine ugraœivale kao pomoñno sredstvo – dodatak jedrenjacima. P. ovi kanali napuãteni ili su poveñavani. jezera i reke. Åeliåni brodovi prevazilaze ograniåenja u veliåini i nosivosti25 i konaåno potiskuju jedrenjake. posle Drugog svetskog rata i brodovi na nuklearni pogon. Graœeni su i novi kanali. + mali su troãkovi uspostavljanja saobrañaja i ne zavise od duæine plovnog puta (obiåno se svode na troãkove izgradnje luka i pristaniãta). proizlaze prednosti i nedostaci vodnog saobrañaja: + vodni saobrañaj obezbeœuje najjeftiniji prevoz pri malim brzinama. zbog ograniåenja za velike brodove i konkurencije æeleznice. Novi.000 km.

3.4. – vodni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. magla. vetrovi.29 a vodni putevi postoje. Kada se vosak istopio krila su se raspala i Ikar poginuo. + pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saobrañaj je bezbedan.3. nafte. – kada se prevoze putnici sa automobilima i prtljagom. Vodni saobrañaj nije pogodan za prevoz putnika. – klima i vremenske prilike znatno utiåu na odvijanje vodnog saobrañaja (led. 29 Buduñe mesto i uloga vodnog prevoza u saobrañajnom sistemu Uvaæavajuñi prednosti i nedostatke vodnog saobrañaja. – turistiåkih putovanja åiji je cilj boravak (uæivanje) na brodu i sl. – Povezivanje kada je cena vaænija od brzine. – Rekreativni prevoz i sl. On je prouåavao oblik i naåin kretanja ptiåjih krila. – vodni saobrañaj je spor. odnosno 28 do 46 km/h. – ako je vodni put znatno krañi (pa i bræi) od kopnenog puta. Meœutim. veñ se najåeãñe mora kombinovati sa æelezniåkim i drumskim saobrañajem. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja + vodni saobrañaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobrañaja (integralni transport). Vazduãni saobrañaj Istorijat vazduãnog saobrañaja Vekovna æelja åoveka da leti opevana je u mitu o Dedalu i Ikaru koji opisuje kako je Ikar poleteo sa krilima od ptiåjeg perja i voska. vodostaj itd. rude i sl.28 jer otpori rastu sa kvadratom brzine. – skupi su prevozi malih koliåina na mala rastojanja. – Prevoz ogromnih koliåina jeftine i nekvarljive robe (peska. – vodni saobrañaj je ograniåen na prirodne plovne puteve (mora. koristiñe se vazduãni saobrañaj. oluje.). 15 1. 29 Za prevoze kod kojih je vaæna brzina. Leonardo da Vinåi je dao prve nauåne radove u oblasti aeronautike. reke. Princip letenja letelica teæih od vazduha ot28 Najsavremeniji brodovi se kreñu brzinama 15 do 25 åvorova. jezera) i skupe veãtaåke kanale. UVOD . a zatim dao prve skice vazduhoplova.). osim u sluåajevima: – kada ne postoje drugi vidovi prevoza. moæe se definisati njegovo buduñe mesto i uloga u saobrañajnom sistemu: – Povezivanje ostrva i vodom razdvojenih regiona na kratkim rastojanjima. Mada se mogu poveñavati brzine broda.1. – Prevoz sirovina koje dozrevaju ili se doraœuju u toku prevoza. to nije racionalno – preskupo je. Zato vodni saobrañaj nije podesan za velike brzine. 1.

krajem drugog svetskog rata. Specifiånosti vazduãnog saobrañaja Vazduhoplovi se kreñu kroz najreœu sredinu – vazduh. parnom maãinom i benzinskim motorom. Iz ovih osnovnih osobina proistiåu najvaænije prednosti i nedostaci vazduãnog saobrañaja: + najkrañe vreme prevoza. a krajem 20. U meœuvremenu je tehnika napredovala i sigurnost letenja poveñana. praktiåna primena ovih principa se desila znatno kasnije. + avionski saobrañaj je jedan od najbezbednijih grana saobrañaja. S obzirom na to da je vazduhoplov odvojen od podloge. veka. Braña Mongolfije su konstruisali prvi balon sa zagrejanim vazduhom (1783) koji je za 25 minuta preleteo 8 km. a ne oslanjajuñi se o podlogu. helikopter je poleteo tek 1907. 30 Pred Prvi svetski rat ostvarene su brzine 100 km/h. pa su otpori kretanju najmanji. P. a posebno na duæim relacijama omoguñuju velike brzine (jer su mali otpori kretanju) i krañi putevi. kretanje ne zavisi od konfiguracije i kvaliteta terena. brzine.5 sata). godine. veka preko 1. + mali su troãkovi uspostavljanja vazduãnog saobrañaja (posebno na duæim relacijama) i ne zavise od konfiguracije. u Severnoj Karolini (SAD). niti od duæine relacije. Prve jedrilice bez sopstvenog pogona konstruisane su poåetkom 19. savladana je za 33.5 putnika. Prvi let preko Atlantika ostvaren je 1927 (Relacija Njujork – Pariz od 5. Vazduãne laœe – diriæabli su konstruisani 1884. Mada je Leonardo napravio prvu skicu helikoptera davne 1488. braña Vilbur i Orvel Rajt su napravili prva åetiri leta u trajanju 12–15 sekundi. Od pravih trasa se odstupa izuzetno zbog bezbednosti leta ili zabrane preletanja (gradova i sl.).Lipovac. Znatno kasnije je doãlo do prve primene u privredi i za civilne potrebe. Jugoslavija je ukljuåena u evropsku vazduhoplovnu mreæu 1923. decembra 1903.000 km/h. u SAD je 1952.25 putnika (oko 6. Prvi mlazni avion konstruisan je u Nemaåkoj. 31 Na primer. 16 . a posebno ratovi su dali najveñi podstrek razvoju vazduhoplovstva. prohodnosti terena. Zato su vazduãni putevi krañi od svih drugih. Posle uspeha brañe Rajt razvoj letelica je bio izvestan: rasli su snaga motora. na milijardu putniåkih kilometara preœenih avionom poginulo 2.836 m.31 – troãkovi odræavanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu (zato nije pogodan za spore prevoze teãkih tereta). U meœuvremenu su bolji rezultati postignuti sa letelicama lakãim od vazduha. + letovi veñih i teæih aviona su rentabilni samo pri veñim brzinama. Dve godine kasnije (1785) sliåan balon je preleteo kanal Lamanã. ali ih je posebno razvio nemaåki grof Cepelin. Vrãeni su brojni eksperimenti da se letelice pokreñu ljudskom snagom.5 puta viãe). a na istu kilometraæu putniåkim automobilom poginulo je 16. 17. Meœutim.30 visine i dometi. Konaåno vazduhoplovi koriste prirodne puteve koje ne treba posebno graditi. ostvarivãi brzinu 9 – 11 km/h. Vojne potrebe. pred Drugi svetski rat 400 km/h. a serijska proizvodnja poåela tek u toku drugog svetskog rata (za potrebe ameriåke vojske). Vazduhoplov je izloæen sili gravitacije koju mora da savlada silom potiska i snagom svojih motora. niti odræavati. Konaåno. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 krio je Englez Dæordæ Kejli (1809).

– prevoz lako kvarljivih roba (kod kojih je brzina prevoza prioritet). Æeleznica – dizel vuåa 4. a savremena tehniåko-tehnoloãka 32 Novakoviñ. 33 Zbog nedostatka prostora. veñ se mora kombinovati s drugim vidovima prevoza.1). – loã odnos bruto/neto mase. – povezivanje nerazvijenih oblasti teãke konfiguracije terena. str.8 Potroãnja po jednoj neto tona kilometru 1. U daljem razvoju saobrañaja trebalo bi imati navedene specifiånosti pojedinih grana.9 3. Æeleznica – elektriåna vuåa 2.1. 349. brzinu prevoza. Putniåki automobil 5. Ekonomski fakultet.3. – povezivanje udaljenih ostrva i planeta. Vazduãni saobrañaj 6. oluje) znatno utiåu na pouzdanost (letovi se otkazuju) i bezbednost leta. padavine.3 3. Autobusi 3. Nadalje ñe se saobrañajni sistem posmatrati kao jedna celina. a posebno razlike u potroãnji energije (Tabela 1. Beograd. zagaœivanje æivotne sredine. Relativni odnosi specifiåne potroãnje energije po vidovima transporta (kao reper je uzeta potroãnja kod æeleznice – elektriåne vuåe)32 Transprot 1. a posebno sa drumskim saobrañajem.0 12.5 4. – klima i loãe vremenske prilike (magla.7 Dakle. Buduñe mesto i uloga vazduãnog prevoza u saobrañajnom sistemu Vazduãni saobrañaj ima veoma vaæno mesto u saobrañajnom sistemu. V. ovde nisu detaljnije obrazlagani cevni transport. bezbednost saobrañaja itd. UVOD . Reåni saobrañaj Potroãnja po jednom putnik kilometru 1. Ekonomika saobrañaja. svaka grana saobrañaja ima svoje specifiånosti33 (prednosti i nedostatke) koje definiãu njeno mesto u saobrañajnom sistemu.. – vazduãni saobrañaj nije pravi transport od vrata do vrata. niti prenos saopãtenja.8 27. Tabela 1. 1994. prilagoœenost korisniku. S. Najzanåajnije specifiånosti (prednosti i nedostaci) pojedinih grana saobrañaja – vreme putovanja je duæe na krañim relacijama (jer se vremenu kretanja dodaje i oko 1 – 2 sata potrebnih za dolazak do aerodroma i pripremu za let.5 22.0 3. Pomorski saobrañaj 7.1. vetrovi. – prevoz skupih roba i bogatih putnika (åije velike zarade. 17 1.5 10. i Boæiñ.9 1. a posebno sluæi za: – prevoz na vrlo velika rastojanja. tako da prevoz mase vazduhoplova uveñava jediniåne troãkove prevoza po toni neto mase. kroz uãtedu u vremenu. opravdavaju velike troãkove prevoza).

Ovo bi trebalo da obezbedi ãto racionalnije tokove roba i putnika na nivou Evrope. cevovoda. 34 Novakoviñ. str.35 obezbeœuje se zajedniåko finansiranje.000 km pruga. P. European Commission. a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobrañajnog sredstva od strane korisnika. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 reãenja ñe sve viãe olakãavati kombinovanje razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu (integralni transport). da podræi meœunarodnu robnu razmenu.5. a ceo prevoz postaje jeftiniji.Lipovac. kanala. vazduãnih koridora). jedinstveni menadæment.000 u periodu od 2001. U tom smislu je napravljen istorijski iskorak ãezdesetih godina 20. pa i druge evropske dræave sve viãe koordiniraju svoje saobrañajne politike. Ekonomski fakultet. jedinstveni marketing. Koordinirano se biraju optimalni magistralni pravci. kao i integraciju razliåitih grana saobrañaja u svakom pojedinaånom transportu kako bi se najbolje iskoristile prednosti pojedinih grana.3. ali i druge evropske zemlje usklaœuju svoje saobrañajne politike..000 na 20. Savremene koncepcije saobrañajne politike Evrope Evropska unija. Tako je omoguñena jednostavna. Dræave i drugi subjekti (æelezniåke uprave i preduzeña) posveñuju posebnu paænju bræoj modernizaciji æelezniåkog saobrañaja kao osnove saobrañajnog sistema. 329. jedinstvena razvojna politika. grana) prevoza. bræi i bezbedniji. 2001. 1. 35 Evropska S. i Boæiñ. Time to Decide. veka kada su prihvañeni standardi u proizvodnji paleta i kontejnera. ekonomska komisija za Evropu je usvojila plan magistralne æelezniåke mreæe koji obuhvata 41. U tom smislu je prihvañena politika i strategija razvoja saobrañaja u EU36 kojom se predviœa i smanjenje broja poginulih u saobrañaju sa 40. pruga. dinamiåko planiranje izgradnje itd. 18 . Saobrañaj je postao oblast u kojoj se najbræe ide na meœunarodne. European Transport Policy for 2010. Tako se na svakoj deonici puta koristi optimalno sredstvo (vid. Dræave obezbeœuju druãtveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza. Ekonomika saobrañaja. Beograd. do 2010. jedinstveni standardi za saobrañajne puteve i saobrañajna sredstva. a posebno evropske integracije (jedinstvene tarife.34 Zemlje EU. nauke itd. Usvojeni su zajedniåki evropski kriterijumi koji predviœaju da se velike brzine postiæu izgradnjom novih pruga (za brzine preko 250 km/h) ili rekonstrukcijom postojeñih (za brzine do 250 km/h). jedinstvena mreæa EURO CITY vozova visokog kvaliteta itd. Koncept integralnog transporta podrazumeva integraciju transporta i proizvodnje. U tom smislu se razvijaju koncepti æeleznice za velike brzine.). tako da se mogu definisati osnovni elementi saobrañajne politike koji su opãteprihvañeni u Evropi. a posebno u pogledu razvoja i unapreœenja evropskog saobrañajnog sistema (izgradnja magistralnih mreæa puteva. Opãti cilj globalne saobrañajne politike je razvoj saobrañajnog sistema. Usvojen je i plan evropskih drumskih koridora itd. 36 White Paper. 1994. a ne pojedinih vidova i grana saobrañaja. a prevaziãli nedostaci. privrede. razvoj turizma. jeftina i brza promena prevoznih sredstava i prelazak sa jedne na drugu granu saobrañaja. V.

UVOD 1. na pitanje “ÃTA?” (Ãta se to dogodilo?). s obzirom na brojnost i tehniåke moguñnosti tadaãnjih automobila. Åoveåanstvo je proãlo nekoliko faza u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. ãto ih je svrstavalo u vrlo visoku klasu graœana.4. to menja njegovu verovatnoñu da uåestvuje u sledeñoj – on je “zaraæen”! 19 1. ranije su shvatile prirodu i teæinu problema bezbednosti saobrañaja. izdvojiñemo åetiri osnovne faze razvoja teorijske misli i prakse bezbednosti saobrañaja.1.1. popravkama. Ovi problemi nisu imali isti znaåaj. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Druãtvo nije uvek imalo iste probleme bezbednosti saobrañaja (po vrsti i obimu). probleme ukljuåivanja motora itd. Ovo je razumljivo. za naãe potrebe. 38 Saobrañajne nezgode se dogaœaju sluåajno i verovatnoña da neko ima odreœen broj saobrañajnih nezgoda u posmatranom periodu je ista za sve vozaåe i odreœuje se prema Puasonovom zakonu raspodele. Problemi bezbednosti saobrañaja su smatrani prolaznim “po sebi” i vezanim za fazu neprilagoœavanja ljudi vozilima i obratno.39 Nesavrãena vozila nisu izazivala veñe probleme bezbednosti saobrañaja u danaãnjem smislu. Åak ni u pravilima saobrañaja nisu pravljene znaåajnije razlike. Mada se ove faze mogu razliåito definisati. Bazama podataka o saobrañajnim nezgodama nije posveñivana nikakva paænja (nisu postojale). on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. te ranije pristupile njegovom reãavanju. pre svega. Dakle. Razvijene dræave su ranije imale problem. Tipiåne kontramere koje se vezuju za prvu fazu. S obzirom na ruånu proizvodnju automobila. Sva paænja je usmeravana na probleme koji su se odnosili na pouzdanost u radu i potrebu za åestim stajanjima.000 stanovnika. / 1935)37 automobil je koriãñen po analogiji sa konjskom zapregom. Kad neko ima prvu nezgodu.4. a saobrañajne nezgode evidentirane i prañene kao vrsta kriviånog dogaœaja. prva nezgoda je sluåajna. Istraæivanja saobrañajnih nezgoda svodila su se na pojedinaåne istrage organa gonjenja (policija i sudstvo) i odnosila su se. smatralo liånim problemom korisnika vozila. Samo najteæe nezgode su se evidentirale kao vrsta kriviånog dogaœaja (evidentiralo se samo ÃTA se dogodilo).4. nisu bili na isti naåin tretirani. Ovo se. U teorijama saobrañajnih nezgoda prihvañena je teorija sluåaja.38 koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. s pravom. Brzine su bile ograniåene na 6 – 10 km/h (u naseljima i za teretna vozila) ili oko 10 do 20 km/h (putniåki automobili na otvorenim putevima). 39 Ova teorija prihvata teoriju sluåaja za prvu nezgodu. odnosile su se na uspostavljanje tehniåkih zahteva u vezi vozila i na kontrolu ispu37 Razvijene zemlje su ranije ulazile u sve faze i bræe menjale stavove o bezbednosti saobrañaja. 1. Osobe koje koriste vozilo imale su tretman imuñnih vlasnika vozila. RAZVOJ TEORIJSKE MISLI O BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA (PRISTUPI REÃAVANJU PROBLEMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA) . Saobrañajne nezgode su retki i pojedinaåni sluåajevi (ãta se to dogaœa?) U prvoj fazi (trajala do 1925. Pojedinaåni (separatni) napori za spreåavanje nezgoda temeljili su se na metodu pokuãaja i pogreãaka. niti su na isti naåin reãavani. Stepen motorizacije bio je ispod 25 motornih vozila na 1.

1. Prvenstveno su isticane neposredne i lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda (nastradala lica i materijalna ãteta). Ograniåenja brzine od oko 20 km/h (koja su obuzdavala rast broja saobrañajnih nezgoda) sve viãe su zaostajala za tehniåkim moguñnostima vozila i postajala su neodræiva. 1834). Ovo dovodi do pravog buma (porasta) broja saobrañajnih nezgoda u svetu. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 njavanja ovih zahteva. 1896). P. Osnovna ideja saobrañajnog projektovanja svodi se na prilagoœavanje åoveka da upravlja svim saobrañajnim situacijama.000 stanovnika). 20 . Dominira doktrina jednog “E” (Engineering). veka. Postavljeni su temelji doktrine “tri E” (Engineering – Education – Enforcement). Ovo je i bilo prihvatljivo. jer je broj nezgoda bio vrlo mali. a posebno u razvijenim zemljama. problem bezbednosti saobrañaja je minimiziran i vezivao se za interese pojedinaca. Ovu fazu karakteriãe i vrlo buran razvoj svih grana saobrañaja.42 Prva faza je. niti se posebno istiåu problemi bezbednosti saobrañaja. 43 Misli se na broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih. 41 U ovoj nezgodi poginuo je prvi peãak. u prvoj fazi. Naglo su rasli svi apsolutni43 i relativni pokazatelji (ne)bezbednosti saobrañaja. 40 41 42 Dakle. 44 Posebno se misli na relativni broj nezgoda i broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika i broj registrovanih vozila. izgradnja vrlo skupih i kvalitetnih puteva. Dakle.Lipovac. Prihvañeno je da ñe se saobrañajnim situacijama moñi uspeãno upravljati 40 Tada je u jednom autobusu kod Glazgova eksplodirao parni kotao i poginulo je 5 ljudi.40 Druga saobrañajna nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se 62 godine kasnije (London. kao najznaåajnije apsolutne pokazatelje bezbednosti saobrañaja. trajala do tridesetih godina 20. åak i u svetskim okvirima.4. U ovoj fazi niti se dovoljno ceni znaåaj saobrañaja. Naime. Istragom je utvrœeno da se jedan neoprezni vozaå kretao preve- likom brzinom od åak 12 km/h. prva evidentirana saobrañajna nezgoda sa poginulim licima dogodila se u Engleskoj (Glazgov. za veñinu razvijenih.41 Na treñu nezgodu sa smrtnim ishodom.44 Ovo je prihvañeno kao zakonitost – nuæna posledica razvoja saobrañaja. Nebezbednost saobrañaja je druãtveni problem (zaãto se to dogaœa?) Drugu fazu (od 1925/30 do 1965/70) karakteriãe masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu (od 25 do 250 motornih vozila na 1. 1898). 42 U ovoj nezgodi prvi put je poginuo vozaå. åoveåanstvo je åekalo samo dve godine (SAD. u prvoj fazi su savladani problemi upravljanja vozilom (vozila su na viãem tehniåkom nivou i jednostavna su za upravljanje) i sada se paænja posveñuje kontroli i reãavanju saobrañajnih situacija. Rezultat takvog pristupa bio je stalni porast broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Automobili su predmet divljenja okoline. a posebno u razvijenim zemljama. a uspostavlja se i doktrina dva “E” (Engineering – Education).2.

000 stanovnika) i dalji razvoj saobrañaja. prvi put je zapoåeto ublaæavanje rasta pokazatelja bezbednosti saobrañaja. 46 Sve viãe se problem bezbednosti saobrañaja priznaje kao znaåajan druãtveni problem (a ne samo problem pojedinca). Japan i druge.46 Velika paænja se posveñuje otkrivanju i zaãtiti od vozaåa koji su skloni saobrañajnim nezgodama (recidivistima). ali se ne shvata ozbiljnost negativnih efekata u saobrañaju. ako ljudi budu dobro obuåeni (Education) i ako policija natera sve korisnike puta da poãtuju pravila saobrañaja (Enforcement). u ovoj fazi sve viãe se istiåe znaåaj saobrañaja za razvoj druãtva. pored pravnika. ali na dobrovoljnoj osnovi. 47 SAD kao saobrañajno najrazvijenija dræava prve su uãle u ovu fazu. Ovu fazu karakteriãu koordinirani napori da se smanje stradanja u saobrañaju. ali nezavisno i izolovano.3. do 1980/ 85) nastavlja se razvoj saobrañajnih potreba. otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje “ZAÃTO?”.4.) rastu degresivno (sporije od linearnog rasta). U tom smislu poåinje se pridavati velika paænja projektovanju vozila i puta. broj nastradalih u nezgodama itd. 1909) predviœaju se i osnovni uslovi za upravljanje automobilima. ukljuåuju se inæenjeri (projektanti puta i vozila) i psiholozi (oblikovanje – prilagoœavanje liånosti). 21 1. postoje grupe ljudi koji su. Zatim slede razvijene zemlje Zapadne Evrope. Rezultat ukupnih napora bilo je ublaæavanje porasta broja saobrañajnih nezgoda. porast broja vozila (od 250 do 500 motornih vozila na 1. Prvi vozaåi u Srbiji su morali da provedu 6 meseci u automobilskim garaæama da bi izaãli na vozaåki ispit. dok relativni pokazatelji (broj nezgoda na 100 hiljada stanovnika. broj nastradalih na sto milion vozilo kilometara itd. 46 Prema teoriji sklonosti. pa se nedovoljno ceni znaåaj bezbednosti saobrañaja. Dakle. ako vozila i putevi budu dobro projektovani (Engineering). zbog svojih psihofiziåkih osobina. Do izraæaja dolazi teorija sklonosti. Sve viãe paænje se posveñuje struånoj analizi saobrañajne nezgode. skloni svim vrstama incidenata. U reãavanje problema. 45 U Prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilima (Pariz. ali i nagli porast broja nastradalih u njima (zbog veñih brzina). Dalje se razvijaju teorija i praksa. UVOD . 1. pa i saobrañajnim nezgodama.1.) rastu progresivno (bræe od linearnog rasta). Prvi pokuãaji upravljanja i obuzdavanja rasta saobrañajnih nezgoda (kako se to dogaœa?) 47 U treñoj fazi. Oni se mogu otkriti i pre nego ãto uåestvuju u prvoj saobrañajnoj nezgodi. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja (saobrañaj ñe biti bezbedan). koja zapoåinje ãezdesetih godina47 (od 1965/70.4. ali se moguñnosti reãavanja i dalje vezuju za pojedinca (tumaåi se nedostatkom veãtina ili nepoãtovanjem pravnih i moralnih normi). osposobljavanju vozaåa45 i kontroli saobrañaja. Apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. Uspostavljaju se prve nacionalne baze podataka o saobrañajnim nezgodama. Dakle.

pojave se samo opisuju i definiãu kao problem. Posebna paænja se posveñuje ljudskom faktoru. sve viãe se nameñe potreba obazrivog i strpljivog koriãñenja vozila.48 Ovo povezivanje teorije i prakse je dovelo do toga da 48 Na primer. zakonsko ograniåavanje upotrebe alkohola za vozaåe itd. P. a posebno ulogu ljudskog faktora u nastanku saobrañajnih nezgoda. Izuåavaju se samo “spolja vidljiva obeleæja pojava”. Prvi rezultati postiæu se u multidisciplinarnom istraæivanju i analizi uzroka saobrañajnih nezgoda. standardi u pogledu bezbednosti vozila. teorijskih formulacija i modela koji koriste statistiåke analize. struånjaci saobrañajne medicine i primenjene statistike i matematike. 22 . Nove mere su obiåno restriktivne i/ili skupe. kao na primer: ograniåenja brzina. Aktiviraju se pojedinaåne institucije i zaduæuju za prañenje pojedinih segmenata bezbednosti saobrañaja. Otkriva se da su åeãñe zdruæene greãke vozaåa i drugih uåesnika. Kao uzrok nebezbednosti u saobrañaju prihvataju se problemi i nesavrãenost sistema åovek–vozilo–okruæenje. sigurnosni pojasevi. Na osnovu empirijskih istraæivanja. izduvnim gasovima i drugim otpadnim materijama).) i nacionalne evidencije saobrañajnih nezgoda. Korisnicima vozila se priznaje aktivna uloga u sistemu (vozaå). Shvatajuñi veliki raskorak izmeœu prirode åoveka i tehniåkih karakteristika vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Sve ozbiljnije se pokuãava (i uspeva) upravljati saobrañajem na putevima. Programirane akcije i napori polako dobijaju zaokruæenu formu i postaju sastavni deo saobrañajne politike. ãto nailazi na otpor kod korisnika. narasle su do te mere da su postale jedan od centralnih problema razvoja saobrañaja (pa i ukupnog druãtvenog razvoja). projektanta vozila i psihologa). Meœutim. poginuli u saobrañajnim nezgodama itd. Ovako se struånjacima daju dobri argumenti za uvoœenje novih i menjanje postojeñih pravila saobrañaja. Sve viãe paænje posveñuje se zagaœivanju æivotne sredine (bukom. ovaj period karakteriãe fenomenoloãki pristup izuåavanju ãtetnih pojava u saobrañaju. Kao osnovna ideja upravljanja odreœuje se smanjivanje – eliminisanje rizika iz saobrañajnog sistema. Kao tipiåne kontramere pojavljuju se kombinovani modeli i ãeme za smanjivanje rizika u saobrañaju.Lipovac. nego njihove pojedinaåne greãke. U istraæivanjima se nameñe cost/benefit analiza s ciljem odgovora na pitanje “KAKO spreåiti nezgode?”. trebalo je oko 15 godina istraæivaåkog rada da bi zapoåelo uvoœenje obaveze da se u vozila ugraœuju sigurnosni pojasevi itd. Naime. U reãavanje saobrañajnih problema (pored projektanta puta. Nekoliko teorija pokuãava da opiãe uticaj ponaãanja åoveka na bezbednost saobrañaja. razdvajanje motornog od ostalog saobrañaja. sve viãe se ukljuåuju saobrañajni inæenjeri. Usaglaãavaju se definicije osnovnih pojmova (saobrañajna nezgoda. struåno se dolazi do najefikasnijih mera i modela zaãtite. Ãtetne posledice saobrañaja. Zapoåinje sistemski pristup u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. kacige. Obazrivo se uvode zaãtitne mere u saobrañaju.

gubici i troãkovi). Saobrañajni fakultet. Mada su ovakvi napori dali dobre poåetne rezultate. Meœutim. vezivala za pojedinaåne mere i probleme. Dakle. ali se smanjuju relativni pokazatelji (broj nezgoda na milion vozila.). u ovoj fazi se posebno ceni znaåaj saobrañaja. a posebno porast broja saobrañajnih nezgoda.. Osobe koje upravljaju vozilom tretiraju se kao korisnici puta. 1983. Bezbednost saobrañaja. Saobrañaj i saobrañajni problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima.49 Nastavlja se rast apsolutnih pokazatelja bezbednosti saobrañaja (broj nezgoda. 2 deo. Struånjaci najraznovrsnijih profila (pored inæenjera. Beograd. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja su primenjene mere sve viãe utemeljene na teoriji i istraæivanjima. sve viãe se uvaæavaju nematerijalne posledice saobrañajnih nezgoda (bol. sve åeãñe su prisutni struånjaci primenjene tehnologije.). najåeãñe. Meœutim. R. Struånjaci. sociologije.4.51 1.000 stanovnika). 3. Izloæenost riziku se povezuje sa nebezbednoãñu u saobrañaju. 23 1. broj nastradalih na 100 milion vozilo kilometara itd. a automobil kao potreba savremenog åoveka. sa razvojem saobrañaja. Pored materijalnih posledica (ãtete. broj nastradalih itd. a sve viãe se prihvata i znaåaj bezbednosti saobrañaja. P – broj stanovnika i N – broj registrovanih automobila Ovo se izuåavalo.1. pa i veliki deo populacije prihvataju matematiåke modele o zakonitosti rasta broja nezgoda i njihovih posledica.4. teorije komunikacija itd. Baze podataka se prikupljaju sistematski i viãedimenzionalno. socijalno zagaœivanje æivotne sredine itd. 51 Na primer. nauåna znanja su se. engleski nauånici su uoåili (i prihvatili kao nuænost) da broj nezgoda sa smrtnim ishodom raste po sledeñoj zakonitosti: D=0. Zaãtitni sistem omoguñuje kontinuirano smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (sistem upravljanja) U åetvrtoj fazi (od 1980/85) i dalje raste broj vozila (preko 500 motornih vozila na 1. patnja. str. Posledice saobrañajne nezgode se analiziraju integralno. sa naglaãenom potrebom za ujednaåavanjem definicija i baza. sa porastom broja stanovnika. sistemske analize. UVOD . sa porastom broja registrovanih vozila itd. dokazivalo i ovakvom trendu se teæilo.). Uspostavljaju se meœunarodne 49 U teoriji se razvijaju modeli za prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica koji polaze od pretpostavke da apsolutni broj nezgoda i njihovih posledica neminovno raste. nije sazrela svest o moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. a da se poboljãa bezbednost saobrañaja.1/3 gde su: D – broj nezgoda sa smrtnim ishodom. regulisanje saobrañaja i transportni sistem u celini.) razvijaju teorije i modele bezbednosti saobrañaja. lekara i psihologa. vrlo brzo se ispostavilo da njihov efekat nije trajan i beleæen je dalji rast ãtetnih posledica.4. Obuzdavanje relativnih pokazatelja (uz obavezan porast apsolutnih pokazatelja)50 je prihvañeno kao zakonitost i cilj kome se teæilo. Kao konaåni cilj definiãe se upravljanje ukupnim transportnim sistemom. u saobrañajnoj i ukupnoj razvojnoj politici druãtva. 50 Dragaå. tako da se ne ometa njegov razvoj.0003P(N/P). Uzima se u obzir rizik u saobrañaju.

Oxford University Press Inc. osnivaju se nacionalne. april 2004). Uspostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izmeœu pojedinih grana saobrañaja (koje dræava nizom mera nameñe i odræava). poremeñaji na saobrañajnoj mreæi i sl. godine saobrañajne nezgode su se popele na deveto mesto na svetskoj listi uzroånika smrtnosti (prema izgubljenim godinama æivota). problemi u protoånosti saobrañaja. u sudarima na putu poginulo je 1. uz voœenje raåuna o ceni i ukupnim transportnim troãkovima (vremenski gubici. Okuplja se. Ljudski. podaci su promovisani u Svetskom izveãtaju o katastrofama (World Disasters Report. danas ljudi na putovanja troãe od 60 do 90 minuta dnevno i ovaj *troãak* se ne razlikuje bitno u afriåkim selima i evropskim gradovima. 54 Road safety is no accident (Broãura povodom svetskog dana zdravlja posveñenog stradanjima u saobrañaju. vremenski i drugi gubici u saobrañaju mobiliãu na izgradnju i uåvrãñivanje stabilnih sistema zaãtite. a ne samo naknadno opisivati i tumaåiti. do tada neviœen. 1998. godine odnele oko 30 miliona æivota. a oko 5 miliona je doæivotno onesposobljeno. Bezbednost saobrañaja uãla je. materijalni. 7. ekonomske i druge planove. na velika vrata. nauåni i struåni potencijal koji se profesionalno bavi problemima bezbednosti saobrañaja. Prihvañeno je da se problemi bezbednosti saobrañaja mogu i preduprediti.54 U toku 1990. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama: IRTAD (baza podataka za zemlje OECD). 2004. Kontramere se preduzimaju na mreæi. Tvorci saobrañajne politike shvataju da saobrañajne nezgode prete da omalovaæe sve koristi koje druãtvo ima od saobrañaja. WHO.. 52 Prema procenama MIT (Massachusetts Institute for Technology) i IIASA (International Institute for Ap- plied Systems Analysis). 1998). Poslovi bezbednosti saobrañaja su maksimalno decentralizovani i dolazi do izraæaja lokalno upravljanje. u sve saobrañajne. Ove ustanove.). na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog prañenja stanja bezbednosti saobrañaja u dræavi i u svetu planiraju i predlaæu veoma ãiroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezbednosti saobrañaja.52 53 54 Procenjuje se da su saobrañajne nezgode do 1990. milioni su bili hospitalizovani danima. bezbednost saobrañaja postaje znaåajna stavka u dræavnim troãkovima (dræave trajno i povoljno reãavaju finansiranje bezbednosti saobrañaja). oko 20 do 50 miliona je bilo povreœeno. ali i u urbanistiåke. nedeljama ili mesecima. New York. 53 Ovi 24 . Procenjuje se da ñe se do 2020.Lipovac. popeti na treñe mesto. CARE (baza podataka za zemlje ålanice EU) itd.53 U toku 2002. P. International Federation of Red Cross and Crescent Societies. New Delhi.18 miliona ljudi.55 Problemi bezbednosti saobrañaja nameñu se kao prioritet u ukupnoj saobrañajnoj politici (pa i ãire). pa i multinacionalne nauåno-istraæivaåke ustanove. International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies. 55 World Disasters Report.

5 na 4. 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Slika 1.400 41.200 27.56 U ovoj fazi sve viãe se istiåe i socijalno zagaœivanje meœuljudskih odnosa kao znaåajna posledica saobrañajnih nezgoda i ukupnog saobrañaja. UVOD .700 42. prihvañen je stav da se bezbednoãñu saobrañaja moæe upravljati.000 cilj za 2010: spasiti 25.100 55.600 59. do 1993.000 46. uz smanjivanje broja saobrañajnih nezgoda i svih negativnih posledica (u apsolutnim iznosima).57 Na teritoriji SR Nemaåke.800 50.500 56. a time i do porasta broja saobrañajnih nezgoda i svih njihovih posledica.800 34.900 43.6 hiljada teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama). do 2005.200 50000 50. u odnosu na strateãki plan. u teoriji.000 2010 20000 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 Izvori: . 56 Dugo je. njegovog opisivanja i tretiranja kao viãe zakonitosti (Boæije davanje).1.300 66.1 hiljadu).500 61. Godišnji broj poginulih lica u saobraæajnim nezgodama. Umesto ranijeg prihvatanja problema. a broj poginulih je smanjen za oko 57 % (sa oko 9. sa procenom plana smanjnja do 2010. EU od 1990.300 60000 59. u periodu od 1972. Razvoj teorijske misli o bezbednosti saobrañaja Kao rezultat ovog novog pristupa reãavanju problema bezbednosti saobrañaja postiæu se neverovatni rezultati.400 49. a za 90% poveñan je broj preœenih kilometara (sa 220 na 410 milijardi kilometara). za 100% poveñan je broj registrovanih motornih vozila (sa 16 na 32 miliona).CARE (EU baze podataka o saobraæajnim nezgodama).000 25.900 70. U ovoj fazi menja se izneti stav i praktiåno pokazuje da je moguñe razvijati saobrañaj.4 na 48. bio opãteprihvañen stav da razvoj saobrañaja dovodi do poveñavanja intenziteta saobrañajnih tokova.nacionalni podaci.000 36.500 29. 70.4. Sliåne rezultate postigle su i druge razvijene zemlje Zapada. 57 Danas neki autori ovo istiåu kao najznaåajniju ãtetnu posledicu saobrañaja.000 života evidentirani broj poginulih 80000 70000 55.100 40000 39.1. Godiãnji broj poginulih na putevima Evropske unije.700 30000 31. uz neprekidno smanjivanje broja i posledica saobrañajnih nezgoda (åak i apsolutnih vrednosti).200 54. .400 55.300 46. Istovremeno je broj teãko povreœenih u saobrañajnim nezgodama smanjen za oko 47 % (sa oko 92. 25 1. koji se svode na dalji razvoj saobrañaja. Ova istraæivanja i rezultati koji su postignuti nameñu potrebu da se iz temelja promeni stav o problemima bezbednosti saobrañaja.700 37.

Ovo moæe podrazumevati redefinisanje osnovnih pojmova (pojam saobrañajne nezgode.5. Æeljeno stanje u bezbednosti saobrañaja trebalo bi definisati za period od bar 5 godina. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Dakle. da bi se upravljalo stanjem bezbednosti saobrañaja. pa i ãire. tj. vremenski ograniåeni i obiåno definisani odreœenim vrednostima (na primer. – definisati æeljeno stanje i – odabrati upravljaåke mere kojima ñe se postojeñe stanje pribliæiti æeljenom. Danas je u toku usklaœivanje ovih postupaka na nivou Evrope. ako se ne preduzimaju nikakve mere). bezbednost saobrañaja nije Bogom data i od nas nezavisna pojava.Lipovac. Veoma je vaæno da sve zemlje svoj postupak prilagode postupku koji se primenjuje u zemljama Evropske unije. OSNOVNI PREDUSLOVI ZA UPRAVLJANJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se nekim sistemom uspeãno upravljalo.). Dakle. redefinisanje i striktno poãtovanje procedure uviœaja i razjaãnjavanja saobrañajnih nezgoda i sliåno. realno definisati æeljeno stanje i preduzimati mere da se postojeñe stanje pribliæi æeljenom. Pri definisanju postojeñeg stanja neophodno je uoåiti i osnovne tendencije u razvoju pojave. postojeñe stanje podrazumeva i prognozu razvoja pojave na osnovu postojeñeg stanja (na primer. a u zavisnosti 26 .). Ciljevi su precizniji. P.). prognozu broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. usaglaãavanje na nivou Evrope je preduslov za koriãñenje proverenih metodologija upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. neophodno je dobro poznavati postojeñe stanje. pojam nastradalih. da se u narednih 5 godina smanji broj poginulih za 40%. redefinisanje metodologije evidentiranja saobrañajnih nezgoda. Pozitivni efekti ovih mera neñe se brzo uoåiti. kako bi se mogli sagledavati ciljevi i efekti upravljanja. Vizije se definiãu bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti (na primer. neophodno je: – poznavati postojeñe stanje. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA JE DRUÃTVENI FENOMEN KOJIM SE MOÆE UPRAVLJATI! 1. pojam materijalne ãtete i dr. a napori za njihovo preduzimanje su veliki. pod pretpostavkom da se nastavi postojeñi trend. Meœutim. U oblasti bezbednosti saobrañaja moæe se sliåno definisati pojam upravljanja. U svetu su razvijeni i precizno definisani postupci istrage saobrañajnih nezgoda i prañenja postojeñeg stanja. Pri definisanju æeljenog stanja trebalo bi definisati vizije i ciljeve upravljanja. kako bi se rezultati mogli uporeœivati i korektnije definisati æeljeno stanje. Dakle. vizija su bezbedni putevi. tehniåki ispravna i bezbedna vozila itd. da se u narednih 10 godina smanji broj nezgoda sa nastradalim za 50% i sl.

cilj Ãvedske je da neprekidno smanjuju broj nastradalih. Svi subjekti bezbednosti saobrañaja bi donosili svoje programe i planove koji bi obuhvatali konkretizaciju mera i zadataka ãto im je postavila Vlada. nacionalni program podizanja nivoa bezbednosti saobrañaja koji je razvijen u TRRL (London). formira struåni tim koji ñe. Strategiju bezbednosti saobrañaja (za period od 5 do 10 godina) bi trebalo da usvoji Parlament i zaduæi Vladu za sprovoœenje. obuhvata sledeñe faze: – analiza postojeñeg stanja i definisanje prirode i veliåine problema. Veoma je vaæno da se æeljeno stanje definiãe ãto realnije. od opãtih prilika u zemlji i raspoloæenja da se ulaæe u ovu oblast. – osnivanje drugih koordinacionih tela. tako da se njegovom realizacijom opravdaju uloæena sredstva i stekne samopouzdanje svih subjekata bezbednosti saobrañaja i druãtva u celini. 27 1. – poboljãavanje prikupljanja baze podataka i – primena prioritetnih mera i razvoj petogodiãnjeg Programa.1. pripremiti nacionalnu politiku i strategiju bezbednosti saobrañaja. a koji su UN prihvatile kao preporuku. bude manje od 400 poginulih i 37 hiljada povreœenih u saobrañajnim nezgodama. u razvijenim zemljama. imaju 25% manje nastradalih nego u 1985. iskustva razvijenih i naãe specifiånosti. tako da u 2000. – razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti (pravno utemeljenje NRSC). ostvare 50% manje poginulih i 40 % manje povreœenih nego 1985. Primera radi. Do optimalnih upravljaåkih mera moæemo doñi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezbednosti saobrañaja u razvijenim zemljama. kratkoroånih mera. cilj Kanade je da u 2001. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezbednosti saobrañaja bio bi struåno osmiãljavanje i usvajanje strategije i programa bezbednosti saobrañaja. 58 Na primer. UVOD . Osnovni preduslovi za upravljanje u oblasti bezbednosti saobrañaja od postojeñeg stanja. – osmiãljavaçe programa hitnih. kao i efekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraæivanja i iskustava. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke UN. cilj strategije u Australiji je da do 2001. u ãto krañem periodu. a zatim da zadræe pozitivan trend i u 2010. odmah. finansijske i svake druge podrãke. Vlada bi trebalo da. – osnivanje NRSC i obezbeœenje tehniåke. Pri tome bi trebalo imati u vidu definisane ciljeve58 i odgovarajuñe efekte koji su postignuti u prvim fazama upravljanja. u skladu sa usvojenom strategijom.5. od dosadaãnjih rezultata u upravljanju. donela konkretan Nacionalni izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja za period 1 do 2 godine i krenula sa njegovom realizacijom. smanji ugroæenost stanovniãtva na 10 poginulih na 100 hiljada stanovnika godiãnje. – formiranje radne grupe za istraæivanje i ocenu problema. Vlada bi. – definisanje uloge i izvora finansiranja nacionalnog tela za bezbednost saobrañaja – NRSC (National Road Safety Council). sagledati stanje bezbednosti saobrañaja. imaju najbezbednije puteve u svetu. cilj Nizozemske je da u 2000.

Krsto Bezbednost saobrañaja 1 1. 1995. do 1980.59 S druge strane. dat je pregled broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u odabranim zemljama. a u razvijenim zemljama ovaj procenat je oko 6%. u Japanu je. POSTIGNUTI REZULTATI I STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kao rezultat promene u shvatanju moguñnosti upravljanja i redefinisanja ciljeva upravljanja.60 kao i naconalnih izveãtaja61 mogu se pratiti efekti mera koje se preduzimaju u ovoj oblasti. kojeg objavljuje IATSS (International Assocation of Traffic and Safety Sciences). poveñan broj preœenih kilometara za oko 50 % itd. a zatim i ka nerazvijenim. razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Sliåno je i s drugim razvijenim zemljama. prikazani su brojevi nastradalih u saobrañajnim nezgodama. Istovremeno je poveñan broj motornih vozila u Japanu za oko 110 %. a u Tabeli 1. praktiåni rezultati. S druge strane. Smrtnost u saobrañajnim nezgodama seli se “na jug”. od 1960. P.9. U Tabeli 1.Lipovac. Osnovna obeleæja bezbednosti saobrañaja u odabranim zemljama Na osnovu zvaniånih izveãtaja koje objavljuju Ujedinjene nacije. Posle trenda neprekidnog porasta broja nezgoda. 61 Na primer: White Paper on Transportation Safety in Japan.5 hiljada saobrañajnih nezgoda godiãnje). a broj povreœenih smanjen za oko 39 % (sa 981 na 600 hiljada povreœenih). 28 .3. Ovi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje.6. U zemljama u razvoju oko 15% svih poginulih u saobrañajnim nezgodama su deca. u Japanu i Australiji ova stopa iznosi samo 1. nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve faze u reãavanju problema bezbednosti saobrañaja. kao i doslednom sprovoœenju strategija bezbednosti saobrañaja. veka u saobrañajnim nezgodama na “jugu planete” ginulo je preko 70% svih poginulih u nezgodama. 1990). zemlje u razvoju na saobrañajne nezgode troãile su oko 53 milijarde dolara (godiãnje). uz tendenciju brzog rasta. Preko 90% poginule dece u saobrañaju poginulo je u nerazvijenim i zemljama u razvoju. praksa zemalja koje nisu shvatile ovaj zaokret i dalje je zaostajala.6. posle neprekidnog rasta broja saobrañajnih nezgoda do 1965. ostvareni su znaåajni pozitivni.000 vozila.1. U Danskoj je. do 1995. smanjen broj saobrañajnih nezgoda za 34% (sa 718 na 476 hiljada saobrañajnih nezgoda) dok je broj poginulih smanjen za 48% (sa 17 na 9 hiljada). 60 Statistics of Road Accidents in Europe and North America. 1. prvi put posle neprekidnog porasta. 59 Na primer. u periodu od 1970. Zahvaljujuñi neprekidnim (i sve obimnijim) istraæivaçima u oblasti bezbednosti saobrañaja.2. Na dijagramu 1 prikazan je broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim u nekoliko dræava. Krajem 20. Dok je u Etiopiji zabeleæeno 192 poginula na 10. uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. Struktura nastradalih na “severu” i na “jugu” bitno se razlikuje. Prema procenama londonske TRRL (Transport Road Research Laboratory. zabeleæeno smanjenje broja saobrañajnih nezgoda za oko 58 % (sa 20 na 8. u periodu od 1970. poveñan broj vozaåa za oko 65 %. Æeneva. beleæe se prva znaåajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima. ka zemljama u razvoju.

565 151 321 151 975 8. 1960. 1975. pokazale da se trend porasta broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica ne mora prihvatiti kao nuænost. 1995.641 37.553 43472 5105 12537 54896 6561 16538 48817 18144 23729 9569 58883 9266 22662 57968 16636 28651 12644 62123 16047 24072 46643 52365 8784 49396 7848 54119 67803 15231 25649 36960 42348 44892 42.635 8 194 38.390 154874 184302 183423 182294 15929 10337 12334 6790 11502 9155 7759 10175 Francuska 140232 141309 210754 228050 251192 241049 191096 162573 132.626 15.633 6.117 213.223 Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska 17223 22396 26984 5920 5423 4128 278944 335509 316361 377610 337732 379235 327745 340043 388 003 382 949 339 310 14093 18289 15895 18233 21537 19609 22 798 23 001 15 514 156520 166093 173132 168383 163770 157786 161782 182.812 7. Ukupan broj nezgoda sa nastradalim licima u odabranim razvijenim zemljama u periodu od 1955. UVOD Jednostavnom analizom ovih pokazatelja moæe se zakljuåiti da su razvijene zemlje.6.065 42.1.2.029 22 891 21 706 7 865 58206 45110 48. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Tabela 1. dobro osmiãljenim sveobuhvatnim programima ovakav trend se moæe radikalno menjati.340 6. 1990.207 6. 2000. .930 98 243 18. Naprotiv. 44970 73255 51631 76968 49132 60376 46214 60758 46275 46338 38.946 8975 8801 31.761 229.336 242.043 Jugoslavija Srbija SAD 2905 9669 20220 35948 39137 47762 14579 41642 47567 13165 15604 10528 12749 13373 12752 911350 931100 1190240 1344970 1239152 2074257 2241000 1900000 1855000 29 1.034 224. Britanija 217000 271787 299229 267457 246286 257282 251424 265600 237. 1965. 1970.767 85.956 42.949 121. 2005. 1980. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska 17163 19932 12221 19782 11439 39144 60200 1955.770 24302 23834 63473 115295 V. na svojim primerima.339 44. do 2005.159 81234 101507 83 586 101 729 15929 16975 15.744 49.126 54826 62446 50.373 7. 2004.657 43. 1985.

3. 1985. 1980. do 2005. 2005. 1970. Dræava Austrija Belgija Kanada Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Italija Holandija Norveãka Portugalija Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska Turska V. sedamdesetih godina (dok se ovakvi – novi trendovi nisu ustalili). u periodu od 1955. bilo je opãteprihvañeno da apsolutni pokazatelji bezbednosti saobrañaja (broj saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica) moraju da rastu. Britanija Jugoslavija Srbija SAD 5752 1552 213 520 1501 902 992 1247 5226 556 8197 1926 310 641 1706 1036 1269 1552 6970 1044 605 498 8058 735 765 1010 1049 1208 1055 1955. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 Tabela 1. 1995. 1485 828 1918 1097 1829 1392 2238 1544 2203 2346 6061 827 910 1742 2396 5461 690 551 1361 1801 4364 772 541 1391 1 210 976 768 1089 2925 582 441 498 396 331 379 5318 5400 1658 5625 987 224 1247 4442 440 409 1976 1 449 1 470 3960 634 649 8295 12150 15034 12996 12384 10447 10289 8 892 8 079 8400 1704 7130 1438 402 1875 4903 808 908 5477 5342 4142 1448 7906 9 454 7 503 1737 2 412 2 037 6621 7 020 6 649 1376 1 334 1 082 332 2321 2711 1877 6948 5749 5777 772 954 6317 5402 3 765 3 580 4992 1790 * 999 1048 572 591 12480 14406 15753 19193 14870 13041 760 931 1060 9511 2321 539 2676 4487 1172 1243 6054 6366 4241 1225 8537 1997 362 2262 5017 848 1209 4100 6239 5042 1648 8990 10208 2479 423 920 2802 1313 1304 2564 7952 1737 3181 560 1417 4197 1307 1694 3978 7499 3684 3336 841 43443 36688 36399 47089 52627 44525 51091 43825 Ovakve promene trenda u apsolutnom broju saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Ukupan broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odabranim razvijenim zemljama. kao posledica rasta saobrañajnih potreba i stepena motorizacije. 2000.Lipovac. 1975. 1960. Naime. znaåe da se iz temelja menja stav o moguñnostima upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja. Kao osnovno dostignuñe upravljanja prihvatani su pozitivni trendovi u promeni relativnih pokazatelja (broj nezgoda i veliåina njihovih posledica u odnosu na broj registrova30 . 1965. 1990.

2. 1. Imajuñi ovo na umu.2. znaåajno menjaju hipotezu o moguñnosti upravljanja stanjem bezbednosti saobrañaja i na drukåiji naåin (znatno oãtrije) definiãu ciljeve ovog upravljanja. Danas je nivo bezbednosti sa31 1. Dostignuti nivo bezbednosti saobrañaja je vaæan kriterijum za ovu diferencijaciju. moæe se zakljuåiti da su saobrañajne nezgode najåeãñi uzrok smrti ljudi do 35 godine æivota. saobrañajne nezgode su najznaåajniji uzrok smrtnosti ljudi. odnosno da u saobrañajnim nezgodama ginu mladi. a posebno u toku osamdesetih i devedesetih godina. odnosno ostvarena tendencija u prethodnom periodu. Sa Slike 1. u prethodnih tridesetak godina doãlo je do veoma znaåajne diferencijacije u svetu.2. Meœutim joã znaåajniji kriterijum za diferencijaciju je pogled na moguñnosti upravljanja u ovoj oblasti. Suãtinska razlika izmeœu razvijenih i nerazvijenih zemalja u oblasti bezbednosti saobrañaja S obzirom na to da nisu svi odmah shvatili suãtinu novog pogleda na upravljanje stanjem bezbednosti saobrañaja.6. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1.1. . UVOD nih vozila ili u odnosu na preœenu kilometraæu). U najboljoj poziciji su one dræave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. Uzroci smrti stanovniãtva u zavisnosti od starosti (izvor: Swedish National Road Administration). Pozitivna iskustva razvijenih zemalja u toku sedamdesetih.6.

uz nepromenjen trend razvoja saobrañaja. u naåelu. S obzirom na to da nisu. od 1960. koje se nekontrolisano pogorãava sa naglim porastom stepena motorizacije. 1995). Danas se razlikuju tri grupe dræava sa aspekta stanja bezbednosti saobrañaja: – dræave koje nisu prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. prihvataju da se moæe upravljati stanjem bezbednosti saobrañaja. Neke nerazvijene zemlje. åak i ne evidentiraju saobrañajne nezgode kao posebne dogaœaje. P. ali nisu realizovale sistem upravljanja i – dræave koje su prihvatile moguñnost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. ni prihvatile da je moguñe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. niti su zapoåele upravljanje. Takoœe se ulaæu napori da se uspostavljanjem sistema prañenja stvore prvi preduslovi za upravljanje u skoroj buduñnosti. zemlje u tranziciji. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. Rezultat ovakvog stanja je katastrofalno stanje bezbednosti saobrañaja u ovim zemljama. Turska spada u prvu grupu dræava koje. niti teorijske modele i procedure. njihova velika prednost je uspostavljen stabilan i sveobuhvatan sistem druãtvene organizacije koji garantuje zadræavanje pozitivnih trendova u razvoju bezbednosti saobrañaja. Slika 1. Turska. do sada. Æeneva. ne razvijaju teoriju. S druge strane. U prvu grupu dræava spadaju nerazvijene dræave i neke zemlje u razvoju.3. Ujedinjene nacije mnogo rade na tome da privole vlade ovih dræava da prihvate preporuku definicije saobrañajne nezgode (i drugih pojmova) i da poånu evidentirati i pratiti makar i najteæe saobrañajne nezgode. Ove dræave nemaju razvijenu teorijsku misao o bezbednosti saobrañaja.Lipovac. U naåelu je prihvañeno da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. U ovim dræavama razvija se teorijska misao ili se prenosi iz razvijenih zemalja. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Prihvañene 32 . ove dræave i ne pokuãavaju graditi sistem zaãtite. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 obrañaja u ovim dræavama znatno viãi. nisu uspele ni da zapoånu upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. – dræave koje. U drugu grupu spada veñina zemalja u razvoju. kao i tzv.

Slika 1. ove nisu dostupne struånoj javnosti. Dijagram prikazuje broj registrovanih saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. u duæem vremenskom intervalu beleæe se negativni trendovi: porast broja i posledica saobrañajnih nezgoda. struåno 33 1. nisu uspele da trajno i kvalitetno upravljaju bezbednoãñu saobrañaja.4. Ne postoje ozbiljnije nauåne institucije koje bi se bavile razvojem teorije i modela. SFRJ je spadala u drugu grupu dræava koje. ali sa tendencijom rasta. Meœutim.6.1. Danas se ove ustanove osnivaju i kao multinacionalne ili ujedinjeno i kordinirano deluju u regionima i na kontinentima. do 1990 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ove ustanove neprekidno. Meœutim. nepristrasno i vrlo sveobuhvatno prate stanje bezbednosti saobrañaja. pa se broj nezgoda i njihovih posledica koleba. odnosno njihovom implementacijom. ove dræave nisu razvile zaokruæen zaãtitni sistem. da se moæe smanjivati. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja su odreœene (vrlo ãarolike) definicije saobrañajnih nezgoda i drugih pojmova i ovi se evidentiraju i prate. Zaãtitni mehanizam bezbednosti saobrañaja ili nije ni formiran ili nije zapoåeo da funkcioniãe kao sistem. Zato je stanje u bezbednosti saobrañaja u ovim dræavama vrlo promenljivo i ne moæe se reñi da one uspeãno upravljaju ovim stanjem. Svako poboljãanje stanja u jednom periodu je sluåajno. u naåelu. Zbog njihove snage i vitalnosti. do sada. UVOD . prihvataju da se moæe upravljati i pokuãavaju da upravljaju bezbednoãñu saobrañaja. Æeneva. od 1960. Ove zemlje. Po pravilu “uspeãan period” smenjuje manje uspeãan (ãto se tumaåi nekim spoljnjim faktorima i viãom silom) ili vrlo neuspeãan period. struåno neprotumaåeno i ne garantuje stalnost. 1995). nedovoljno se koriste i åesto su predmet nestruånog i pristrasnog tumaåenja. nije suãtinski shvañen znaåaj evidencija. Ove dræave nemaju nacionalna tela za bezbednost saobrañaja ili ova tela nisu na odgovarajuñi naåin formirana i nemaju moguñnost stvarnog upravljanja stanjem. broj nastradalih i druge ãtetne posledice. Konaåno. åak i apsolutni broj saobrañajnih nezgoda. u treñu grupu spadaju dræave koje su prihvatile da se moæe upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Vrlo snaæni nauåni instituti i ustanove okupljaju veliki broj nauånika iz razliåitih oblasti i usmeravaju njihov rad na razvoj teorije i modela bezbednosti saobrañaja. SFRJ. Ipak.

Francuska je dobar primer dræave koja je uspela da. od 1960. vrlo vaæni subjekti pokuãavaju svojim ra34 . Tako je od 1975. u duæem vremenskom periodu. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 251 na 137 hiljada godiãnje. Krajnji rezultat ovakvog. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. usavrãava i popravlja rad svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Slika 1. Ove dræave redovno donose. taksi goriva i sl. Iz godine u godinu objektivno se prati. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja (saveti za bezbednost saobrañaja) nikad nisu bila shvañena. P. niti strategiju bezbednosti saobrañaja. kao i potvrœene moguñnosti struåne prognoze i pouzdanih analiza “ÃTA AKO”. vrlo striktno ih sprovode i neprekidno preispituju i optimizuju. sve viãe se bave implementacijom razultata istraæivanja i njihovim prañenjem. Nacionalna tela za bezbednost saobrañaja formirana na svim nivoima imaju najznaåajniju ulogu u upravljanju stanjem bezbednosti saobrañaja. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. niti realizovana na suãtinski korektan naåin. preispituje. Pojedini. Zato nema prihvañene ni programe koji bi sistematizovali aktivnosti svih subjekata u ovoj oblasti. do 1993. Stabilan zaãtitni mehanizam obuhvata najãire strukture i subjekte druãtva. strategije i programe bezbednosti saobrañaja. politiåki. niti finansijski autoritet. Zaãtitni mehanizam nije zaæiveo kao sistem. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 vode neprekidne projekte u najrazliåitijim oblastima bezbednosti saobrañaja. slivaju se u fondove bezbednosti saobrañaja). struåni autoritet (okupljaju i finansiraju sve nauåne potencijale u dræavi i okruæenju) i stabilnu finansijsku moñ i nezavisnost od trenutne izvrãne vlasti (ogromna sredstva od kazni. ispravnog pogleda na moguñnost upravljanja bezbednoãñu saobrañaja jesu dugotrajni pozitivni rezultati i trendovi u smanjenju broja saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. na nauånim osnovama zasnovane. nemaju struåni. Æeneva. Naãa zemlja je bliæa drugoj nego treñoj grupi dræava. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Ova tela imaju politiåki ugled (obiåno ih vode premijeri ili resorni ministri). Kod nas skoro da ne postoje nauåne ustanove koje se sistematski bave izuåavanjem problema bezbednosti saobrañaja. 1995). Francuska. Dræava nema prihvañenu politiku.5.Lipovac.

5 hiljada godiãnje. policija) i nadoknaditi pasivnost ostalih. Danas. mnogo je lakãe opredeliti se za ulaganja u ovoj oblasti. poãten i podræan od strane druãtvene zajednice. do 1993. Danska. Koncept po kome nebezbedni uåesnici u saobrañaju finansiraju bezbednost saobrañaja human je. Dijagram prikazuje broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim.3. Naime. Tako je od 1970. UVOD dom preuzeti ãire nadleænosti (na primer. zaustavljen porast godiãnjeg broja saobrañajnih nezgoda sa nastradalim. 1995). Primera radi u Francuskoj je. a zatim je ovaj broj smanjen za oko 125 hiljada (godiãnje) u odnosu na vrednost pre 30 godina. izvesne su ogromne uãtede koje ñe samo za nekoliko godina isplatiti sva ulaganja u sistem upravljanja. Danska je dobar primer dræave koja je uspela da. . od 1960. ukoliko krene putem kojim idu razvijeni. u duæem vremenskom periodu. Cena upravljanja bezbednoãñu saobrañaja Osmiãljavanje strategije bezbednosti saobrañaja i uspostavljanje prvih programa je skupo i premaãuje sva ranija pojedinaåna ulaganja. U svetu su posebno znaåajni sledeñi izvori: – kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim ponaãanjem su osnovni i najstabilniji izvor finansiranja bezbednosti saobrañaja. do 1993 (izvor: Statistics of Road Accidents in Europe and North America. Postignuti rezultati i stanje bezbednosti saobrañaja Slika 1. Meœutim. Izvori finansiranja su jedna od vaænih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezbednosti saobrañaja. saobrañaj moæe sam finansirati reãavanje saobrañajnih problema. Naime. Neizvesnost rezultata bila je faktor koji je posebno optereñivao one koji su se prvi odluåili za ovakva ulaganja. kada su u svetu veñ testirani programi bezbednosti saobrañaja i dali zadovoljavajuñe rezultate. 1.6. broj nezgoda sa nastradalim neprekidno smanjivan sa 20 na 8. Æeneva. zahvaljujuñi dosledno sprovoœenim programima bezbednosti saobrañaja.1.6.6. ãto ne moæe trajno doprineti razvoju ove problematike. upravlja bezbednoãñu saobrañaja. ãteta i gubitaka obavezivali su da se neãto radikalnije preduzme. ogroman broj nastradalih i iznos godiãnjih materijalnih troãkova. 35 1.

V. M.. Bezbednost saobrañaja 2. i Boæiñ. Adamoviñ. 239. 36 . str. str. Beograd. 1993. Æeneva. Novakoviñ.. 1998. Ekonomika saobrañaja. 240. 2001. Dragaå. str. 2000. Literatura Adamoviñ.Lipovac. Saobrañajni fakultet. i Vujaniñ. Saobrañajni fakultet. Iz navedenih izvora mogu se vrlo brzo formirati snaæni fondovi koji ñe garantovati neprekidnu brigu. Beograd. prañenje i razvoj zaãtitnog mehanizma bezbednosti saobrañaja. 62 U nekim sluåajevima prodajna cena goriva znatno premaãuje osnovnu cenu koãtanja. str. knjiga 1. deo. str. Saobrañajni fakultet. Grupa autora. 208. 2002. 1994. Uvod u saobrañaj 1. Word Disasters Report. Krsto Bezbednost saobrañaja 1 – cena pogonskog goriva je znatno optereñena potrebama saobrañaja62 i tako se posebno finansiraju troãkovi izgradnje i odræavanja puteva. European Commission. str. – snaæna automobilska industrija finansira reãavanje problema u oblasti bezbednosti vozila. Ekonomski fakultet. 1999. Automobilizam u Srbiji 1903-1933. a posebno u unapreœeçe bezbednosti puteva.. Saobrañajni fakultet. International Federation of Red Cross and Crescent Societies.. 157. Beograd. Najrazvijenije zemÿe iz cene goriva izdvajaju 30–35% u izgradçu i odræavaçe puteva. White Paper. Oxford University Press. stvaranje. M. 2005. Time to decide. Beograd. Beograd. M. Uvod u saobrañaj 2. European transport policy for 2010. R. 356. Statistics of Road Accidents in Europe and North America. ali i ãire. S. 368. – dræave iz posebnih fondova (koji su obiåno stvarani u oblasti saobrañaja i u vezi saobrañaja) finansiraju i usmeravaju poslove bezbednosti saobrañaja. P.

Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju . Subjekti saobrañajnog prava 2.2. SAOBRAÑAJNO PRAVO 2.6.5.4.1.2. Predmet saobrañajnog prava 2. Izvori saobrañajnog prava 2.3. Meœunarodne organizacije i udruæenja 2. Pojam saobrañajnog prava 2.

godine p.. primat meœunarodnih izvora prava. u zavisnosti od ciÿeva i potreba. u upravnom pravu.n. 3. a naroåito za saobrañajnu policiju. u graœanskom pravu. Saobrañajno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliãu odnosi izmeœu subjekata u saobrañaju. 2. u obligacionom pravu itd.n. saobrañajno pravo ima i znaåajne specifiånosti.). POJAM SAOBRAÑAJNOG PRAVA Saobrañajno pravo se moæe definisati na razliåite naåine. ova definicija sugeriãe da nisu jasne granice saobrañajnog prava.e do 565.. Saobrañajno pravo predstavlja pravnu oblast (granu prava) koja reguliãe saobrañajne aktivnosti u druãtvu. Prva pisana pravila saobrañaja nastala su iz obiåaja i navika koje su vremenom izgradili uåesnici u saobrañaju. SAOBRAÑAJNO PRAVO .e. Ova definicija naglaãava nauåni aspekt saobrañajnog prava (nauåna oblast). Sa druge strane. njegove ãire okvire i pripadnost (oblast pravnih nauka). Ovo je znaåajno i za policiju. 1.) 39 2.1. . kao i predmet kojim se bavi (saobrañaj). ustavnost. praktiåna definicija saobrañajnog prava. privredno. godine n. koji je donet oko 2000. ali ima i znaåajnih specifiånosti. te da se ono prepliñe sa mnogim drugim oblastima. a posebno je bila æiva i izraæena zakonodavna aktivnost za vreme Rimske dræave od 761. godine p.2. Saobrañajno pravo predstavlja oblast pravnih nauka koja izuåava optimalno regulisanje saobrañaja u druãtvu. Za praksu je znaåajno zaokruæiti skup svih pravnih normi (izvora) koji usaglaãeno i u celini ureœuju odnose izmeœu subjekata u saobrañaju.e uveo jednosmerni saobrañaj u Rimu. Saobrañaj i regulisanje saobrañaja su zajedniåki imenilac za sve segmente ove oblasti..e (Julije Cezar je 50.1 Saobrañajno pravo ima sliånosti sa klasiånim granama prava. Saobrañajno pravo je izvedeno iz klasiånih grana prava (upravno. Ovo je najkonkretnija.n. Saobrañaj je visoko normirana oblast druãtvenog æivota 1 Prva pisana pravila saobrañaja spominju se joã u Hamurabijevom zakoniku. koja ñe se starati o doslednom sprovoœenju ovih normi. Ovo je konkretnija definicija i naglaãava praktiånu vrednost saobrañajnog prava. meœunarodno... zadræava obeleæja grana prava iz kojih je izvedeno i uvaæava opãta pravna naåela (sadræaj pravne norme.) Meœutim. u meœunarodnom pravu. Za naãe potrebe izloæiñemo tri definicije saobrañajnog prava. Pravni odnosi u saobrañaju se prouåavaju i u drugim granama prava: u privrednom pravu. zakonitost itd. godine p.

U nizu vaænih dokumenata. Evropska ekonomska komisija Ujedinjenih nacija (ECE UN) je regionalna organizacija UN i radi na realizaciji ciljeva UN u razliåitim oblastima. projekat E-puteva). rezolucije. Meœunarodne organizacije mogu biti vladine i nevladine. Meœunarodna organizacija za preventivu (PRI) je jedna od najznaåajnijih meãovitih organizacija koja radi na unapreœenju preventive u saobrañaju na putevima. P. 2000. Japana i Australije. Daje doprinos nauåno-istraæivaåkom radu. rezolucija. a u zavisnosti od toga kakav tretman je koja dræava dala tom udruæenju (meãovite organizacije). a zatim putem preporuka. veoma je razvijena meœunarodna saradnja.2 Ova strategija. Konaåno. Komitet za unutraãnji transport (CTI) je organ ECE UN (osnovan u Æenevi. PRI. Krsto Bezbednost saobrañaja (na meœunarodnom i na unutraãnjem planu). Paris. saobrañajno pravo ima i svoj specifiåan predmet (saobrañajna aktivnost). izveãtaja radnih grupa i dr. naglaãen je primat normi meœunarodnog prava. Afrike i Amerike. posebno mesto zauzima Meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja na putevima koju je usvojio PRI i predloæio dræavama da rade na implementaciji. u Æenevi i okuplja predstavnike veñine evropskih dræava/vlada. Kanade. standarde. Putem preporuka vladama i nevladinim organizacijama radi na unapreœivanju 2 International Road Safety Strategy. Koordinira istraæivanja u oblasti saobrañaja. sporazume.2. predlaæe i podræava najznaåajnije meœunarodne projekte u saobrañaju (na primer. prati normativno regulisanje ove oblasti i aktuelne probleme. Nevladine organizacije okupljaju predstavnike privrednika. Azije. regionalni i lokalni faktori.Lipovac. kao i predstavnike SAD. agencija i drugih nevladinih organizacija. Neke meœunarodne organizacije okupljaju jednovremeno predstavnike dræava ili vlada i predstavnike nevladinih organizacija. Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT) je najznaåajnija vladina meœunarodna organizacija u oblasti svih vidova saobrañaja. prvo nastaju norme meœunarodnog izvora prava. Danas okuplja predstavnike 47 dræava Evrope.3 preporuke i druge dokumente UN. Vladine meœunarodne organizacije okupljaju predstavnike dræava ili vlada. dokumenata utiåe na politike dræava i vlada u ovoj oblasti. 2 2. pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja. a naroåito u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. ali i drugi dokumenti PRI predstavljaju odliåan vodiå za sve koji se bave bezbednoãñu saobrañaja. 3 Komitet je. a zatim se preuzimaju i dalje razraœuju u unutraãnjim izvorima. pripremio preko 500 rezolucija. ali se u primeni uvek moraju uzimati u obzir nacionalni. do sada. MEŒUNARODNE ORGANIZACIJE I UDRUÆENJA U ovoj oblasti deluje veliki broj meœunarodnih i nacionalnih strukovnih organizacija i udruæenja. Osnovan je 1947. 1947) koji priprema meœunarodne konvencije. primeni rezultata u praksi i ãirenju ideja bezbednosti saobrañaja ãirom sveta. 40 .

pored SAD. Meœunarodni komitet za alkohol. podræava razliåite baze podataka. 41 2. Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz (IRU) je nevladina organizacija koja okuplja predstavnike najznaåajnijih drumskih transportera i njihovih udruæenja. puteve. Bavi se razliåitim pitanjima ekonomskog razvoja. pa i bezbednosti saobrañaja. odnosno bezbednosti saobrañaja.4 meœunarodnu razmenu znanja i podataka itd. S obzirom na to da EU. za meœunarodni prevoz putnika. Koordinira saradnju izmeœu prevoznika i ãtiti interese prevoznika . za integralni transport itd. Najznaåajniji normativni akti koje donose nacionalni parlamenti inicirani su iz Skupãtine EU. Pored navedenih organizacija postoji i veliki broj drugih koje aktivno rade u pojedinim segmentima saobrañaja i daju doprinos daljem razvoju saobrañaja.). Za pojedine projekte postoje stalne i povremene radne grupe. poãtovanje ISO standarda åesto je uslov za uåeãñe u meœunarodnom saobrañaju. Tako. OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) je organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. palete itd. Ovi standardi su obavezujuñi.2. Skupãtina EU je veoma znaåajna institucija koja okuplja predstavnike dræava – ålanica EU. pa i u vezi saobrañaja. za reæim u meœunarodnom drumskom prevozu. Meœu njima su: Svetska turing i automobilska organizacija (OTA).6 Savet Evrope raspravlja teme iz razliåitih oblasti druãtvenog æivota. Svetska zdravstvena organizacija (WHO). za spreåavanje saobrañajnih nezgoda. droge i saobrañajnu bezbednost (ICADUS). kontejnere. 5 Grupe i komisije za saobrañaj. vodnog i æelezniåkog saobrañaja.5 Savet Evrope je jedna od najstarijih institucija koja okuplja predstavnike preko 45 dræava. a tesno saraœuje sa 70 drugih dræava. za konstrukciju vozila i za fiskalna pitanja.2. a IRTAD (International Road Traffic and Accident Database) najznaåajniju meœunarodnu bazu podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. za glavne meœunarodne puteve. prevoznike. 6 Srbija je primÿena u Savet Evrope kao naslednica dræavne zajednice SCG. pa i u oblasti saobrañaja (standardi za vozila. postaje lider u istraæivanjima u bezbednosti saobrañaja. Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa (IDBRA). Obe baze podræava OECD. Meœunarodne organizacije i udruæenja drumskog. za bezbednost pojedinih grana saobrañaja. SAOBRAÑAJNO PRAVO . podstiåe i inicira najznaåajnije istraæivaåke projekte. Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje (IVV) Meœunarodna putna 4 IRRD – International Road Research Documentation – predstavlja najznaåajniju bazu podataka o istraæi- vanjima u saobrañaju.svojih ålanova. Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila (FISITA). Meœunarodna organizacija ãefova policije (IFSO). Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu (IAATM). sedam radnih grupa stalno prouåava probleme drumskog saobrañaja: grupa za pravna pitanja. Meœunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je vladina meœunarodna organizacija koja stalno usaglaãava i donosi meœunarodne standarde u razliåitim oblastima. na primer. tako preuzima i primat u normativnom ureœenju ove oblasti. Meœunarodna organizacija policije (INTERPOL). tj. Veoma je aktivno u pripremi i donoãenju propisa koji ureœuju prevoz. Okuplja predstavnike 30 dræava. Komitet ima tri potkomiteta za tri grane saobrañaja. Posebne grupe i komisije obraœuju teme u vezi saobrañaja i bezbednosti saobrañaja.

a zatim je Rusija svoje ograniåenje podigla na 20 km/hat. pratiti njihov rad. veoma znaåajno biti aktivan u ovim organizacijama. Meœunarodna automobilska federacija (FIA).Lipovac.7 Vrlo brzo je shvañeno da nema smisla uspostavljati posebna nacionalna pravila. sporazuma. a posebno bezbednost saobrañaja. Uspostavljanje i izmena saobrañajnih pravila je mnogo skupo i predstavlja privilegiju najbogatijih. Zatim je Rusija. ne poznaje granice. Zato je 1909. Meœunarodna motociklistiåka federacija (FIM). – unapreœivanje i stalno usaglaãavanje minimalnih uslova koje bi trebalo da ispunjavaju putevi. Meœunarodna unija za javni transport (UITP). Danas se najveñe i najbogatije dræave udruæuju kako bi zajedniåki finansirale projekte bezbednosti saobrañaja.). – definisanje usaglaãenih uslova za obuku kandidata i polaganje vozaåkih ispita. poåetkom 20. ali i u okruæenju. P. Zato je. veka inovirala i izmenila svoja pravila. saobrañaj. Trebalo bi napomenuti da postoji veoma mali prostor za suverenitet u oblasti saobrañaja i da se on vremenom sve viãe suæava. danas. Posebni zadaci ovih meœunarodnih organizacija su: – usaglaãavanje i pripremanje svih meœunarodnih izvora prava (konvencija. – unapreœenje meœunarodnog prevoza i prevoza opasanih materija itd. i u tom periodu slabog meœunarodnog saobrañaja. saobrañajna pravila se uspostavljaju na osnovu veoma dugotrajnih i skupih istraæivanja i nauånih dostignuña u oblasti saobrañaja. Na primer. S jedne strane. – organizovanje i koordinacija nauånoistraæivaåkog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja. Druga zemlja koja je uspostavila svoja pravila saobrañaja bila je SAD (1896). rezolucija itd. u Rusiji. protokola. Ovom konvencijom prvi put su usaglaãena 7 Intersantno je naglasiti da je ograniåenje brzine bilo jedno od prvih uvedenih pravila. aktivno uåestvovati u radu i stalno unapreœivati nacionalno zakonodavstvo u ovoj oblasti i saobrañaj uopãte. veku. u Parizu odræana meœunarodna konferencija na kojoj je usvojena prva Meœunarodna konvencija o putovanju automobilima. – ujednaåavanje sistema kazni za saobrañajne prekrãaje. Velika je korist od delovanja navedenih i drugih meœunarodnih organizacija. 42 . Krsto Bezbednost saobrañaja 2 federacija (IRF). prva pravila saobrañaja su se pojavila u 17. SAD su ograniåile brzinu na 12 milja/h. Delovanje meœunarodnih organizacija je sve znaåajnije: obuhvata sve viãe oblasti i ureœuje ih sve detaljnije. – usaglaãavanje i stalno podizanje kriterijuma i tehniåkih normativa koje moraju da ispunjavaju vozila. Rusija je najpre ograniåila brzinu na 13 km/hat. Dakle. a posebno uslova za oduzimanje ili suspenziju vozaåkih dozvola. u åemu posebnu ulogu imaju meœunarodne organizacije. primetna je potreba usaglaãavanja pravila. a s ciljem opãteg napretka i napretka svake zemlje pojedinaåno. S druge strane. pa je oåigledan interes svih da unaprede saobrañaj u svojoj zemlji. Rezultate ovih makroistraæivanja i sagledavanja pojedinih iskustava kasnije koriste svi.

SAOBRAÑAJNO PRAVO pravila saobrañaja i usvojeni simbolni sistem saobrañajnih znakova koji i danas postoji. direktive i preporuke. rezultata istraæivanja. rezolucije. zakoni koji reguliãu bezbednost saobrañaja. zakoni koji reguliãu organizaciju saobrañaja. Meœunarodni izvori predstavljaju osnovu za unutraãnje izvore saobrañajnog prava. mada u to vreme nije imala razvijen motorni saobrañaj.3. meœunarodni protokoli. bilateralni i multilateralni sporazumi. Meœunarodni izvori su veoma åesto potpuni: obuhvataju sve osim organizacije. ujednaåeni uslovi rada. normativni akti organa lokalne samouprave (gradske – 43 2. serija pravilnika. æelezniåko saobrañajno pravo. Izvori saobrañajnog prava 2. . primenjivañe se odredbe meœunarodnog izvora. jednoznaåno tumaåenje poslovnih klauzula itd. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava Unutraãnji izvori saobrañajnog prava su: ustav koji definiãe dræavno ureœenje i okvire normativnog regulisanja saobrañaja. sporazumi transportera. pa se deli na: drumsko saobrañajno pravo. a zatim se sa njima usaglaãavaju nacionalna zakonodavstva. postojeñe prakse.3. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava Meœunarodni izvori saobrañajnog prava su: meœunarodne konvencije (viãe nego kod drugih grana prava). 2. Kada se jednom prihvate. Sa druge strane.3. odluka i uredbi i sl. ali ne odreœuju subjekte–nosioce obaveza. nivoa tehniåko-tehnoloãkog razvoja saobrañaja i razvoja meœunarodnih odnosa.1. zakoni koji reguliãu poslovne odnose u saobrañaju. IZVORI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Izvori saobrañajnog prava se mogu podeliti na meœunarodne i unutraãnje izvore. pomorsko pravo. niti sankcije. 2. saobrañajno pravo prati obeleæja grana saobrañaja.3. Tako se sve viãe smanjuju razlike izmeœu nacionalnih zakonodavstava i obezbeœuje stalno unapreœivanje i razvoj normativnog regulisanja saobrañaja. odreœuju opãte uslove poslovanja. PTT pravo i vazduhoplovno pravo. podzakonskih akata na nivou dræave.2. Ukoliko se neki unutraãnji izvor saobrañajnog prava razlikuje od meœunarodnog izvora. Meœunarodni izvori saobrañajnog prava sve viãe jednoobrazno reguliãu saobrañaj. nadleænosti i sankcija. Polaze od nauånih dostignuña. meœunarodni izvori saobrañajnog prava postaju deo unutraãnjeg prava. meœunarodni standardi. Obiåno se usaglaãavaju i usvajaju meœunarodne konvencije i sporazumi na osnovu iskustava i najrazvijenije prakse.2. Sve manje vode raåuna o razlikama izmeœu dræava. a posebno bezbednost saobrañaja. Za naãe potrebe najznaåajnije je drumsko saobrañajno pravo. Srbija je bila potpisnica ove konvencije.

akti preduzeña. Unutraãnji izvori saobrañajnog prava. Dodatak. prate i u potpunosti uvaæavaju meœunarodne izvore koje je dræava ratifikovala. organa i organizacija (a posebno onih koji obavljaju saobrañajne poslove u ãirem smislu). – Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol o drumskoj signalizaciji (Æeneva. oktobar 1909). Klasiåni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava nastali su poåetkom proãlog veka. To nije bio razlog da te zemlje. decembra 1943). Istorijski gledano. Usled naraslih potreba savremenog drumskog saobrañaja. gde je spadala i Srbija. sporazumi. – Meœunarodna konvencija o slobodi tranzita (Barcelona. za naãe potrebe. br. Krsto Bezbednost saobrañaja opãtinske odluke. doktrina. 2.8 8 “Sluæbeni list FNRJ”. uzanse. precedenti i sliåno) koje je zakljuåila naãa zemÿa ili je istima naknadno pristupila i koje su ratifikovane (prihvañene u zakonskoj proceduri od strane nadleænog zakonodavnog organa naãe zemlje). opãta pravna naåela. 12/60. 1926). uredbe i sl. 1949). primenjuju drugi izvori (meœunarodni obiåaji. najvaæniji meœunarodni izvori drumkog saobrañajnog prava bili su: – Meœunarodna konvencija o putovanju automobilom (Pariz. pre nego ãto su se u nekim zemljama pojavili i automobili. – Meœunarodna konvencija o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. Najvaæniji izvori koji se odnose na puteve su: – Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meœunarodni saobrañaj (Æeneva. protokoli. 44 . akti). 1921).3. ne pristupe meœunarodnim konvencijama tog vremena. automobile i one koje reguliãu ekonomske odnose u meœunarodnom drumskom saobrañaju (ugovori o prevozu). vozaåe. 15. ubrzo se pristupilo zakljuåivanju novih meœunarodnih ugovora. a zatim ubrzo posle toga donesu i svoje unutraãnje propise. Meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava 2 Najvaæniji formalni meœunarodni izvori drumskog saobrañajnog prava su meœunarodni ugovori (meœunarodne konvencije. ugovori.3. – Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju (Pariz. Sve bi smo ih. U drumskom saobrañaju se u manjoj meri nego u drugim granama. 11. 16. mogli grupisati na one koji se odnose na puteve. septembar 1950). – Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. 1926).Lipovac. P. koji se i danas primenjuju. sudske odluke i uåenje najpoznatijih struånjaka meœunarodnog prava).

13. 1968). odredbe o vozaåima automobila (vaænost vozaåkih isprava) i uslove koje treba da ispune bicikli i mopedi da bi bili prihvañeni u meœunarodnom saobrañaju. 1926). juna 1979).11 – Evropski sporazum o putnim oznakama (Æeneva. 6/78).2. br. preticanje. avgusta 1960). Izvori saobrañajnog prava 9 – Evropski sporazum o dopuni konvencije o saobrañaju na putevima otvorene za potpisivanje 8. 5/62. januara 1976). 12 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. mimoilaæenje. br. novembra 1968). – Dopunski sporazum o putnim oznakama (1973) itd.12 – Meœunarodna konvencija o putnoj signalizaciji (Beå. stupio na snagu 5. pristupilo 58 dræava. stupio na snagu 10.10 – Protokol o drumskoj signalizaciji. decembar 1957. 8. 8/59. br. 20. br. br. 8/77. 45 2. godine – stupio na snagu 7. 1. zvuåna i svetlosna upozorenja. pravila koja se primenjuju u saobrañaju na putevima (saobrañajna signalizacija. U vezi sa vozaåima i posadama vozila. maj 1971. u Beåu (Æeneva.9 koja kao najvaænije odredbe. 9 Konvencija je stupila na snagu 21. zakljuåeni su: – Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavlja meœunarodne drumske prevoze – AETR (Æeneva. 10 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. 11 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. Konvenciji je do kraja 1999. 3/78. br. sadræi: definicije saobrañajnih termina. saobrañaj na putu i na raskrsnici.3. osvetljenje vozila). 30/74. 16 “Sluæbeni list FNRJ” – Dodatak. mart 1958)16 itd. najvaæniji je Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzjamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (Æeneva.14 – Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola – APC.13 – Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila. odredbe o peãacima i vozaåima. br. ratifkovana i objavljena (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori br. maja 1977. septembar 1949. 13 “Sluæbeni list SFRJ”. 13/57). Stupanjem na snagu ove konvencije prestale su da vaæe u odnosima izmeœu strana ugovornica: Meœunarodna konvencija o automobilskom saobrañaju i Meœunarodna konvencija o drumskom saobrañaju (Pariz. koju je Jugoslavija bila ratifikovala 1957 (“Sluæbeni list FNRJ” – dodatak. 19. zatim Konvencija o interameriåkom regulisanju automobilskog saobrañaja (Vaãington. jul 1970. 15. decembra 1943) i Konvencija o drumskom saobrañaju (Æeneva. brzina vozila. uslove koje treba da ispune automobili i prikolice da bi bile prihvañene u meœunarodnom saobrañaju (idetifikacija i ispravnost vozila). novembra 1968. . 14 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. br. 4/91. zaustavljanje. 1.15 U odnosu na motorna vozila. 15 “Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. SAOBRAÑAJNO PRAVO Konvencija o saobrañaju na putevima (Beå. 13/57. manevrisanje vozilima.

– Sporazum o meœunarodnom prevozu lakokvarljivih prehrambenih proizvoda i specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP (1. – Evropski sporazum o meœunarodnom prevozu opasne robe – ADR (30. koncentracijom i dobrom organizacijom nauåno-istraæivaåkog rada u svim oblastima (pa i u oblasti bezbednosti saobrañaja). pa i saobrañaja. velikim meœunarodnim uticajem EU. decembar 1972) itd.4. Dokumenti meœunaronih organizacija sve se manje razlikuju od dokumenata EU. mart 1973). septembar 1970). P. Ovo se moæe objasniti velikom ekonomskom snagom zemalja ålanica EU. – Konvencija o ugovoru za meœunarodni prevoz robe drumom – CMR (19. – Uredba po kojoj ñe se izraœivati norme po kojima ñe se graditi pojedine vrste puteva (1912).3. – Meœunarodna konvencija o bezbednosti kontejnera – CSC (2. maj 1955). pravilnike. Uticaj institucija EU premaãuje granice EU. 2 2. odluke i standarde nacionalnog znaåaja. – Sporazum o specijalnim vozilima pokvarljivih namirnica i njihovoj upotrebi za meœunarodni prevoz nekih od tih namirnica (15. Danas Evropska Unija igra posebnu ulogu u meœunarodnom regulisanju mnogih oblasti druãtvenog æivota. teænjom evropskih zemalja ka sve åvrãñoj integraciji itd. organa i organizacija koji se bave drumskim saobrañajem. uredbe. Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava Unutraãnji izvori drumskog saobrañajnog prava su brojni i prema organima koji su ih doneli mogu se podeliti na: – zakone. finansira i koordinira najznaåajnija istraæivanja u saobrañaju (i bezbednosti saobrañaja) i rezultate ovih istraæivanja primenjuje u svojim pravnim normama i u praksi. 46 . Krsto Bezbednost saobrañaja Meœunarodni prevoz putnika i robe je pravno ureœen meœunarodnim izvorima: – Konvencija o ugovoru o meœunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga – CVR (1.Lipovac. kakva je naãa. Ovo je posebno znaåajno za male i ekonomski slabe dræave. Sve viãe autora prihvata da se krajem proãlog veka formirala posebna grana prava – pravo EU. velikom i dobro organizovanom aktivnoãñu organa EU u ovoj oblasti. septembar 1957). najznaåajniji naãi nacionalni (unutraãnji) propisi su: – Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). mada formalno nisu ålanica EU. EU inicira. – akte organa lokalne samouprave i – akti preduzeña. Zato nije sluåajno ãto veñina evropskih zemalja (ali i ãire) prate dokumente EU i svoje nacionalne izvore prava usaglaãavaju. januar 1962). Posmatrano kroz bliæu istoriju.

Predmet regulisanja posebnih zakona u drumskom saobrañaju su: bezbednost saobrañaja.17 – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (Republike Srbije). 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. 80/89. Izvori saobrañajnog prava – Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1914).2.20 – Zakon o putevima (Republike Srbije). – Naredba uprave grada Beograda o javnom saobrañaju (1924). 17 “Sluæbeni list SFRJ”. 26/95. 21/90 i “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. odluka. 53/93.19 – Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju (Republike Srbije). 60/98 i 5/99.3. 13/93. donet je i veliki broj podzakonskih opãtih akata (pravilnika. 47 2. 48/94 i 42/98. – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (1974). 67/93 i 48/94. br. javni putevi i obavljanje prevoæenja. br. uputstava. 46/95. 34/92. br. 53/93. U vezi s aktuelnim (vaæeñim) unutraãnjim pravnim izvorima u oblasti drumskog saobrañaja. br. 18 “Sluæbeni glasnik SRS”. – Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (1965). koja imaju za cilj njegovo bezbedno odvijanje. 50/88. Ti propisi (izvori) su: – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (SFRJ). 22 “Sluæbeni list SRJ”. 24/ 94. 52/91. 63/88. Najznaåajniji nadleæni organi i institucije u oblasti bezbednosti drumskog saobrañaja su: republiåki organ nadleæan za poslove saobrañaja. br.22 Pored Zakona.18 – Zakon o meœunarodnom prevozu u drumskom saobrañaju. 20 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. 28/91.21 – Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Materijalno-pravni propisi u oblasti drumskog saobrañaja su oni propisi kojima je ova oblast ureœena. br. 41/94 i 28/96. razlikujemo: materijalno-pravne odredbe propisa (koje ureœuju naåin odvijanja saobrañajne aktivnosti) i formalno-pravne odredbe (kojima se ureœuju nadleænosti organa za sprovoœenje). 21 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. br. 67/93. republiåki organ nadleæan za unutraãnje poslove. – Republiåki / pokrajinski zakoni o bezbednosti saobrañaja na putevima koji su doneti na osnovu proãirene nadleænosti ovih druãtveno-politiåkih zajednica posle donoãenja Ustava SFRJ od 1974. 19 “Sluæbeni list SRJ”. SAOBRAÑAJNO PRAVO . 46/91. odnosno kojima su propisana pravila ponaãanja uåesnika u saobrañaju na putevima. 53/82. itd. 5/86. lokalni organi vlasti i organi unutraãnje kontrole u preduzeñima. 15/84. – Uredba o saobrañaju na javnim putevima (1950). 29/90. a u skladu sa ovlaãñenjima iz istih. obrazaca i sliåno) kojima se detaljnije ureœuje naåin sprovoœenja pojedinih odredbi zakona. – Uredba o zaãtiti javnih puteva i bezbednosti saobrañaja na njima (1929). Sloæena organizacija bezbednosti saobrañaja i mnoãtvo subjekata zahteva i visok stepen koordinacije i saradnje. ali i sloæene poslove nadzora nad sprovoœenjem propisa. br.

2. 8/91. br. (putnici. Podrazumeva optimalno ureœenje saobrañajne aktivnosti tako da se obezbedi odvijanje saobrañaja uz minimalne ãtetne posledice. odgovornosti i ovlaãñenja policije u bezbednosti saobrañaja. a naroåito vrlo sloæenih nadleænosti i ovlaãñenja u saobrañaju. Saobrañajno pravo detaljno ureœuje odnose izmeœu svih uåesnika prevoza.23 Zakonom o unutraãnjim poslovima i Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima. organi i dr. 44/91 i 87/92. poãiljaoca. kao fiziåka i pravna lica. utvrœene su Zakonom o ministarstvima. bezbednost saobrañaja ñe umnogome zavisiti od naåina kako smo uredili poslovne odnose u saobrañaju i organizaciju saobrañaja itd. Krsto Bezbednost saobrañaja Nadleænosti organa unutraãnjih poslova. preduzeña. stjuardese.).5. – saobrañajno osoblje (vozaå. – treña lica – koja stupaju u pravne odnose povodom vrãenja saobrañaja.Lipovac.4. 7/91. primaoci). P. kondukter.) – åije su duænosti i prava regulisani saobrañajnim upravnim pravom osobenim za pojedine grane saobrañaja. 2. SUBJEKTI SAOBRAÑAJNOG PRAVA Kao najznaåajniji subjekti saobrañajnog prava mogu se istañi: – prevoznici – åije je karakteristiåno obeleæje da obavljaju prevoæenje u svojstvu preduzeña (za prevoz) ili kao graœani uz naknadu. a posebno prava i obaveze prevoznika. Organizacija saobrañaja podrazumeva ureœivanje organizacije saobrañajne aktivnosti. niti vrãe prevoz. 48 . putnika i primaoca.. Navedena tri predmeta saobrañajnog prava jako je teãko razdvajati. Za nas je posebno znaåajno ureœivanje nadleænosti. – subjekti koji vrãe usluge u oblasti saobrañaja koje nisu prevoæenje u osnovnom smislu – nisu saobrañajno osoblje. – korisnici prevoza – u toj ulozi javljaju se graœani.. mada nemaju direktnog udela u obavljanju saobrañaja (oãteñeni u saobrañajnoj nezgodi koji nisu uåestvovali u saobrañaju i sl. veñ oba23 “Sluæbeni glasnik Republike Srbije”. poãiljaoci. Na primer. jer su meœusobno isprepletani. Bezbednost saobrañaja predstavlja najkompleksniji predmet saobrañajnog prava. PREDMET SAOBRAÑAJNOG PRAVA 2 Kao predmet saobrañajnog prava mogu se definisati: – poslovni odnosi u saobrañaju – organizacija saobrañaja i – bezbednost saobrañaja. Poslovni odnosi u saobrañaju se odnose na poslove prevoza ljudi i prtljaga i poslove prevoza stvari. kao i ureœivanje odnosa policije i drugih subjekata.

Prevoznik je duæan da izvrãi prevoz u skladu sa naåelima dobrog privrednika. policija. zastupniãtva. brojni subjekti saobrañajnog prava vrãe odreœene poslove i zaduæeni su za pojedine aspekte odvijanja saobrañaja. Prevoz u drumskom saobrañaju se obavlja na osnovu Zakona o prevozu i Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju.. – preduzeña. predstavniåki i agencijski poslovi. Zakonom je posebno predviœeno da se prevozilac ugovorima ne moæe: 24 Pantazijeviñ. uzansama i drugo. kontrole i upravljanja saobrañajem. javna preduzeña ili privredna druãtva. zdravstvene ustanove i sl. organi za saobrañaj itd.. 49 2.). Pruæanje usluga prevoza je posao zakljuåen izmeœu davaoca usluge (prevoznika). zastupniãtvo. Dakle. POSLOVI PREVOZA U DRUMSKOM SAOBRAÑAJU Uopãte o prevozu u drumskom saobrañaju. poslovi osiguranja i sliåno). Obaveze u prevozu se ureœuju: – zakonom. uz odreœene osobenosti koje su svojstvene saobrañaju kao privrednoj grani. koji plaña odreœenu naknadu za izvrãenu uslugu. niti moæe zameniti aktivnosti drugih subjekata. (na primer. Ukoliko neka odredba nije u skladu sa Zakonom – primenjivañe se zakon.25 – posebnim ugovorima stranaka i – poslovnim obiåajima. Mada je uloga policije u organizaciji poslova bezbednosti saobrañaja vrlo velika.). – organi i organizacije ovlaãñeni da upravljaju infrastrukturom – ovlaãñeni zakonom da upravljaju infrastrukturom – najåeãñe putevima (npr. 213. VÃUP. 1994. Bezbednost 25 Videti Zakon o ugovorima o saobrañaja. preduzeña za odræavanje puteva. osiguranja.). 2.. Samo odgovorno i struåno obavljanje posla od strane svakog subjekta i koordinacija njihovog delovanja mogu stvoriti uslove za bezbedno odvijanje saobrañaja.2. Ukoliko se odnosi izmeœu ugovornih strana ureœuju i posebnim ugovorom. auto-ãkole. Pruæanje usluga u okviru saobrañajne aktivnosti moæe da se posmatra u odnosu na saobrañajne poslove u uæem (prevoæenje ljudi i roba – tovara i prenos saopãtenja) i ãirem smislu (prateñi poslovi – ãpedicije.). Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju vljaju poslove saobrañaja u ãirem smislu (poslovi ãpedicije. agencijski poslovi itd. prevozu u drumskom saobrañaju (17).6. onda taj ugovor mora biti u skladu sa Zakonom. skladiãtenje. S. str. Ovim zakonima ureœeni su obligacioni i drugi odnosi u oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobrañaju. SAOBRAÑAJNO PRAVO .24 Ugovori o saobrañajnim poslovima su sliåni sa drugim graœansko – pravnim ugovorima. – dræavni organi – koji imaju zakonska ovlaãñenja u vezi odvijanja saobrañaja.6. direkcija. privredna druãtva organizacije i organi sa odreœenim javnim ovlaãñenjima u saobrañaju (preduzeña za tehniåki pregled. obavezama iz saobrañajnog prava. ona nije dovoljna. koji je u obavezi da izvrãi prevoz i korisnika usluge. izdavanja isprava za saobrañaj. registracija vozila itd.

predaje stvari na prevoz. ne vode raåuna o moguñim ãtetnim posledicama. mesto utovara. a izuzetno i samim ulaskom u vozilo. P. – primalac je lice ovlaãñeno da u mestu opredeljenja. ceni i drugim elementima i o tome sklapaju poseban ugovor o prevozu. – korisnik prevoza – lice koje na osnovu ugovora sa prevoziocem. trenutno. Zakon predviœa pojmove: imalac prava. – poãiljalac – lice koje. relaciji i naknadi za prevoz. – naruåilac prevoza – lice koje. primi stvar predatu na prevoz. osnovni sadræaji ugovora Ugovor o prevozu putnika u drumskom saobrañaju je konsesualan. odnosno zakljuåen je kada se obe strane sporazumeju o prevozu. relaciji. – osloboditi tereta dokazivanja koji je predviœen zakonom (prebacivati teret dokazivanja sa prevozioca) i – predvideti ograniåenja odgovornosti prevozioca koja bi bila povoljnija od onih koja Zakon predviœa. U prevozu u drumskom saobrañaju koriste se pojedini izrazi i pojmovi i to: – prevozilac – lice koje na osnovu ugovora prevozi lica i stvari u drumskom saobrañaju. – prtljag – stvari koje putnik ima pravo da nosi sa sobom (u prevozu putnika).1. U linijskom prevozu ugovor se smatra zakljuåenim kupovinom karte. stiåe odreœena prava ili preuzima odreœene obaveze u vezi prevoza. jer naglaãavaju kvalifikovanu odgovornost prevozioca za svaki prevoz i spreåavaju da on ucenjuje ili prevari korisnike usluge koji su zainteresovani za uslugu prevoza i pristali bi da. na osnovu ugovora. a koje putnik sam åuva. a za raåun drugog lica. ukljuåujuñi i prikolicu. koja je sastavni deo vozila. 2. mesto polaska.6. mesto ugovora. mesto opredeljenja. zavisno od toga da li je u pitanju linijski ili vanlinijski prevoz. Pored navedenih pojmova i izraza. U slobodnom prevozu ugovorne strane se dogovaraju o prevozu. – putnik .Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 2 – osloboditi (delimiåno ili potpuno) odgovornosti koju Zakon propisuje. mesto istovara itd. – ruåni prtljag – stvari koje se mogu uneti u putniåki prostor vozila. 50 . zakljuåuje sa prevoziocem ugovor o prevozu lica. – vozilo – svako vozilo koje se koristi u izvrãenju ugovora. u svoje ime. na osnovu ugovora o prevozu lica ili po opãtim uslovima o prevozu putnika.lice koje na osnovu ugovora ima pravo da koristi prevoz. Forma ugovora je razliåita. Ova ograniåenja su veoma znaåajna. Prevoz putnika i prtljaga Zakljuåivanje ugovora.

Prevozilac ima pravo da odbije prevoz putnika bez obaveze vrañanja prevoznine u sluåajevima kada je putnik oåigledno nesposoban za prevoz (zbog bolesti) ili ako ometa izvrãenje obaveza prema drugim putnicima ometa prevoz (nasilniåko ponaãanje. U sluåaju prekida putovanja. a u odnosu na posebne uslove primenjuje se ugovor i zakon. onda ñe mu se vratiti celokupan iznos prevoznine (bez moguñnosti zadræavanja troãkova). Ukoliko putnik boluje od zarazne bolesti. Prevozilac ñe. Meœutim. ukoliko prevoz kasni. Pored uobiåajenih uslova prevoza. a prtljag (u prostoru za prtljag) uz nadoknadu. U sluåaju neispunjenja uobiåajenih uslova prevoza primenjuje se zakon. Prevozilac je duæan da preveze prtljag. Putnik ima pravo da odustane od prevoza. Ukoliko putnik iz bilo kog razloga ne preuzme prtljag. povratak u mesto polaska ili povrañaj dela prevoznine. Vozna karta je dokaz o zakljuåenju ugovora u linijskom prevozu. prevozilac moæe ugovoriti prevoz ovih putnika. Pri tome je obavezan da obezbedi uslove udobnosti i higijene. On ne sme da naruãava javni red i mir u toku prevoza. i to: ruåni prtljag (u putniåkom prostoru) bez posebne nadoknade. troãkove (do 10%). primereno vrsti i duæini putovanja. prevozilac je duæan da ga åuva ili poveri treñem licu na åuvanje (o troãku putnika). obiåno se zakljuåuje formalni ugovor i on sadræi elemente koji su delovi svakog ugovora. Meœutim. Ukoliko je izdata na ime ne moæe se prenositi na druga lica bez saglasnosti prevozioca. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju Prava i obaveze prevozioca i putnika Obaveza je prevozioca da ugovorne obaveze izvrãi relacijom. 51 2. zbog zaãtite drugih putnika.). sa odreœenim pravima i obavezama koji su utvrœeni ugovorom ili zakonom. a posebno ne sme da ometa prevozioca u izvrãenju obaveza prema drugim putnicima. on ima pravo na povrañaj prevoznine. teãko pijanstvo i sl. U vanlinijskom prevozu putnika. tako ãto obezbedi posebne uslove zaãtite. moguñe je ugovoriti i posebne uslove. Predmet ugovora je prevoz putnika uz naknadu. Vozna karta moæe da bude izdata na ime ili na donosioca. Putnik je obavezan da plati naknadu za prevoz – prevozninu (voznu kartu i prtljaænu kartu). Za primljeni prtljag prevozilac je duæan da izda prtljaænu kartu. Putnik se pojavljuje kao korisnik prevoza. uz posebnu nadoknadu. pa putnik zato odustane od prevoza. putnik ima prvo da zahteva nastavak putovanja drugim saobrañajnim sredstvom. . u vreme i na naåin kako je ugovoreno.2. niti da ometa druge putnike. prevozilac moæe odbiti da ga prevozi. Ukoliko ovo blagovremeno najavi prevoziocu (2 sata pre poåetka putovanja). SAOBRAÑAJNO PRAVO Ugovor o prevozu moæe da bude zakljuåen izmeœu prevozioca i putnika ili izmeœu prevozioca i naruåioca prevoza (kod vanlinijskog prevoza).6. zadræati samo administrativne i dr. u ovom sluåaju.

onda sud moæe odrediti i iznose naknada za ãtete veñe od zakonom ograniåenih. on se moæe osloboditi od odgovornosti i naknade ãtete. U suprotnom. Na primer. Ukoliko putnik dokaæe da je prevozilac izazvao ãtetu namerno ili krajnjom nepaænjom. u SRJ su za ãtete nastale u toku prevoza bili utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara: – za smrt putnika. do dvostrukog iznosa prevoznine. P. Prevozilac moæe da se oslobodi od obaveze naknade ãtete samo ako dokaæe da je ista priåinjena radnjom putnika ili usled viãe sile (radnjom koja se nije mogla izbeñi ili otkloniti). do 182. po putniku. teret odgovornosti prebacio sa prevozioca na putnika.000 nemaåkih maraka. pada na prevozioca. Åak i ako bi se. u tom sluåaju prevozilac moæe promeniti cenu karte. odnosno 1. ugovorom. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu putnika i prtljaga Ãtetni dogaœaji koji mogu nastati u prevozu putnika su: – ãtete usled smrti. – za zakaãnjenje ili prekid putovanja putnika. do 365 nemaåkih maraka po jednom prtljagu.460 maraka po putniku i – za gubitak ili oãteñenje ruånog prtljaga. teret dokazivanja je na putniku. Ukoliko dokaæe da ãtetu nije prouzrokovao namerno ili krajnjom nepaænjom. ako prevozilac dokaæe da je ãteta nastala viãom silom ili greãkom putnika. Ovaj put je teret dokazivanja na prevoziocu. Postoji ugovorna i vanugovorna odgovornost za priåinjenu ãtetu. u skladu sa zakonom. naknada moæe biti i veña. zakonodavac je predvideo tri razliåita sluåaja odgovornosti prevozioca: – po pravilu se primenjuje princip ograniåene odgovornosti (prevozilac nadoknaœuje iznose do zakonom odreœenih ograniåenja). dok se putnik nalazio u vozilu. Moguñe je. Za priåinjenu ãtetu prevozilac odgovara po zakonu i po odredbama ugovora koje su u skladu sa zakonom. 52 2 . ulazio ili izlazio iz vozila. zavisno od stepena krivice prevozioca. naknada ãtete se plaña u zakonom propisanim iznosima. Njegova odgovornost je objektivna i kvalifikovana. da se u prtljaænu kartu unese i veñi iznos od Zakonom predviœenog. takva odredba ne bi proizvodila pravno dejstvo. oãteñenja zdravlja ili povrede putnika koji su nastali u toku prevoza. – za gubitak ili oãteñenje prtljaga. do 730 nemaåkih maraka. U tom sluåaju. do 61. po putniku. na zahtev putnika.000 nemaåkih maraka. – ãtete usled zakaãnjenja ili prekida putovanja i – ãtete nastale usled oãteñenja ili gubitka prtljaga i drugih stvari koje su uz potvrdu predate na prevoz. – za telesno oãteñenje.Lipovac. Meœutim. Teret dokazivanja odgovornosti. Dakle. Konaåno.

Prevozilac ima najviãe moguñnosti da utiåe na bezbednost prevoza. zakonodavac predviœa ekstremne sluåajeve kada se odstupa od podrazumevane odgovornosti. Sa druge strane. 30 dana za gubitak ili oãteñenje prtljaga. ograniåenja (do stvarnih iznosa ãteta koje je dokazao putnik).6. Rokovi teku od dana saznanja. Najåeãñe se. prevozilac se smatra kvalifikovanim za poslove prevoza. niti spreåiti.2. Za ruåni prtljag prevozilac obiåno ne odgovara. Naime. osim kada on dokaæe suprotno. otpremnica i sliåno). Konaåno. onda se prevozilac moæe delimiåno ili åak potpuno osloboditi odgovornosti. SAOBRAÑAJNO PRAVO .zakonodavac je ograniåio iznose ãteta. 53 2. Prevoz robe Formalni i neformalni ugovori Ugovor o prevozu stvari zakljuåuje se izmeœu poãiljaoca i prevozioca. Zakonom su odreœeni i rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete. Sa druge strane. To znaåi da se ne saåinjava ugovor u posebnoj (pismenoj) formi. uobiåajeno se primenjuje (podrazumeva se) princip ograniåene odgovornosti .2. Tako se ãtiti prevozilac – spreåava se uniãtavanje prevozioca zbog jedne velike ãtete koja mu se desila. Ovaj ugovor je najåeãñe neformalan. zakonom predviœenih. Tako je obuhvañena i odgovornost putnika i ovaj stimulisan da pomogne bezbednom prevozu. zakonodavac ãtiti putnika i bezbednost saobrañaja. izdaje samo potvrda ili drugi dokument koji prati robu u prevozu (zakljuånica. prevozilac nadoknaœuje stvarne iznose ãteta koji mogu biti i veñi od zakonom propisanih ograniåenja i – u sluåaju dejstva viãe sile ili greãke putnika (prevozilac dokazuje da nije imao moguñnosti da ãtetu spreåi ili smanji) prevozilac se moæe potpuno osloboditi odgovornosti. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju – u sluåajevima namere ili krajnje nepaænje (dokazuje putnik). on prisvoji ili dozvoli da nestane prtljag). u sluåaju da prevozilac krajnjom nepaænjom ili namerno izazove ãtetu (na primer. Zato se smatra da je on uvek kriv (kriv je i kad nije kriv). onda se ne moæe pozivati na princip ograniåene odgovornosti. pa prevozilac dokaæe da to nije mogao predvideti. 15 dana za zakaãnjenje ili prekid putovanja. ukoliko putnik svojom greãkom izazove ãtetu ili ãteta nastane dejstvom viãe sile. U ovom sluåaju sud moæe odrediti i naknade veñe od. Primera radi. na osnovu usmenog ugovora poãiljaoca i prevozioca. ukoliko putnik ne dokaæe da je ãteta nastala krivicom prevozioca. 2. Prvo.6. Ovako je onaj ko najviãe utiåe na prevoz i najviãe zainteresovan da taj prevoz bude bezbedan. u SRJ (Srbiji) su propisani sledeñi rokovi: 6 meseci za smrt ili telesno oãteñenje. Zaãto su predviœena ova tri sluåaja naknada ãtete. a iskljuåeni sluåajevi u kojima bi putnik ili prevozilac bili zainteresovani za stvaranje ãtete. Prebacujuñi odgovornost na prevozioca.

Dakle. o åemu ñe kasnije biti reåi. ali se uglavnom koriste formulari koje je preporuåila Meœunarodna organizacija drumskih vozara (IRU). u sluåaju ãtetnog dogaœaja lakãe regulisala naknada ãtete. preveze i preda primaocu robu koju je primio na prevoz. pored opãtih pravila obligacionog prava. 26/95. formalni ugovor o prevozu stvari – tovarni list. a istovar primalac. P. Na ugovore o prevozu u drumskom sobrañaju. da promeni primaoca. Vreme trajanja utovara i istovara je od znaåaja kod raåunanja vremena eventualnog zakaãnjenja. Pojam i sadræaj tovarnog lista Tovarni list je isprava o zakljuåenom ugovoru o prevozu i dokaz da su stvari primljene na prevoz u drumskom saobrañaju. Po pravilu. To je dokaz da je sklopljen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. 54 . Krsto Bezbednost saobrañaja 2 Meœutim. utvrœena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju. Obaveza poãiljaoca je da prevoziocu saopãti specifiåna svojstva stvari koja su znaåajna za prevoz (a prevozilac ne mora da ih poznaje) i da plati prevozninu. podatke koje popunjava poãiljac robe i dopunske podatke. a posebno kako bi dokazivao propuste poãiljaoca. kako bi se. Tovarni list sadræi tri grupe podataka: podatke koje popunjava prevozilac. Forma tovarnog lista nije posebno propisana. prevozilac potvrœuje da je ugovor zakljuåen i da je robu primio na prevoz. ugovorenim ili najpovoljnijim putem. Tovarni list se zakljuåuje u svim granama saobrañaja. smeãtaja tereta u vozilo i dr. U ostalim sluåajevima u principu utovar vrãi poãiljalac. U sluåaju izdavanja prenosivog tovarnog lista pravo raspolaganja robom u prevozu se moæe drukåije urediti. vrãenje utovara i istovara robe Obaveza prevozioca je da. Zakljuåenje formalnog ugovora je u interesu prevozioca. Obaveze prevozioca i poãiljaoca. onda je duæan da se pridræava uputstava prevozioca u pogledu naåina utovara. Utovar i istovar robe u linijskom prevozu vrãi prevozilac. da promeni relaciju. br. da promeni krajnju destinaciju. zakon je definisao i sluåajeve kada se mora ili moæe zakljuåiti poseban. izdavanjem tovarnog lista.26 Prevoz robe i ostalih stvari ili tovara vrãi se uz naknadu.Lipovac. Kada poãiljalac utovara robu. Tovarni list se zakljuåuje u tri primerka: prvi primerak za prevozioca. Tovarni list je formalni ugovor o prevozu stvari koji se izdaje pri prijemu stvari na prevoz. ukoliko ugovorom nije drukåije predviœeno. drugi za poãiljaoca i treñi prati robu do primaoca. 26 Videti “Sluæbeni list SRJ”. vaæe i posebna. poãiljalac raspolaæe robom u toku prevoza. ãto znaåi da ima sva prava nad robom (da traæi vrañanje robe. osim u pomorskom.). da robu proda itd. gde se zakÿuåuje teretnica.

– roãkovi koje preuzima poãiljalac. zakon je predvideo koja prava raspolaganja stvarima u prevozu se mogu prenositi. – podaci o primaocu. – kod prevoza opasnih i drugih stvari za koje je posebnim propisom predviœeno da se mogu prevoziti samo pod posebnim uslovima.). SAOBRAÑAJNO PRAVO . – odaci o stvarima (opis. – kod prevoza stvari sa specifiånim svojstvima. – rok prevoza. Na prvom primerku tovarnog lista se nalazi klauzula da se radi o prenosivom tovarnom listu. jer neka posebna svojstva stvari nisu bila poznata prevoziocu ili on nije bio duæan da zna za njih i – uvek kada to zahteva prevozilac ili poãiljalac. Prenosivi tovarni list Prenosivi tovarni list je vrsta tovarnog lista kojim poãiljalac (indosant. Njime.6. – podaci o poãiljaocu. posebna vrednost stvari. koliåina. Prenosivi tovarni list se izdaje na ime ili na donosioca. – uputstvo o osiguranju. troãkovi. Prenosiv je samo onaj tovarni list koji kao takav utvrde sporazumno poãiljalac i prevozilac. napomena da je izdat prenosivi tovarni list. i to: – u meœunarodnom saobrañaju. – pouzeñe. robom u prevozu ne raspolaæe poãiljac. prenosi na drugo lice (indosataru) zakonom odreœena prava raspolaganja stvarima. Åesto se izdaje 55 2. – naåin utvrœivanja koliåine. posebnom izjavom (indosamentom). Dopunski podaci su: – zabrana pretovara. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju 1. poãiljalac sebi uskrañuje pravo da u toku prevoza menja delove glavne obaveze (relacija. 2. veñ onaj ko donese prenosivi tovarni list. uputstvo o rukovanju. kada poãiljalac daje posebno uputstvo o åuvanju i rukovanju stvarima. Zato prenosivi tovarni list ima karakter hartije od vrednosti. primalac i dr. Dakle. – podaci o prevoziocu. a na ostala dva primerka.prenosilac). Prevozilac bi trebalo da popunjava sledeñe podatke: – mesto i datum sastavljanja. uputstvo o carinjenju). 3. – pisak isprava koje se prilaæu. Zakon predviœa kada se izdaje tovarni list. – podaci o vozilu.2. U tom sluåaju. Poãiljalac popunjava podatke koji se odnose na: – mesto i datum utovara.

i 2.Lipovac. åime se deo svojinskih prava nad stvarima prenosi na prevozioca. 57/309..). bolest æivotinja koje se prevoze i sl. K. 2000. niti izbeñi. Sluæbeni glasnik.. Saobrañaj i telekomunikacije (75 multilateralnih meœunarodnih konvencije). VÃUP. U sluåaju da je ãteta nastala kao posledica namere ili krajnjeg nemara i nepaænje prevozioca (ãto dokazuje poãiljalac). do 1/3 prevoznine.. PRI. International Road Safety Strategy. do 18 nemaåkih maraka po bruto kilogramu. – za sluåaj zakaãnjenja u prevozu stvari. V. iznosi nadoknada za ãtete u prevozu stvari su ograniåeni zakonom. Resolution adopted by the General Assembly. – delimiåno ili potpuno oãteñenje stvari i – zakaãnjenje u prevozu. Dakle. a teret dokazivanja je na prevoziocu. sam snosi odgovornost u sluåaju da ovo izazove ãtetni dogaœaj. neprohodnost prvobitno ugovorenog puta.5. Tako se obezbeœuje lakãa manipulacija sa stvarima. Meœunarodni ugovori. VÃUP. Dujkoviñ. European Conference of Ministares of Transport. Krsto Bezbednost saobrañaja prenosivi tovarni list na prevozioca. White book. a posebno u sluåaju nepredviœenih problema u prevozu (dugo åekanje na carini. P. Todoroviñ. Safety Strategies for Rural Roads in Europe – draft Recommedatrions. kvarenje robe. zakonom su utvrœeni iznosi do kojih prevozilac moæe da odgovara. Lipovac. 1994. 2000. Prevozilac moæe izbeñi odgovornost samo ako dokaæe da je ãteta nastala kao posledica svojstva stvari koja mu nisu bila poznata (poãiljalac ga nije upoznao sa specifiånim svojstvima) ili zbog viãe sile koju nije mogao predvideti. Global Road Safety Crisis. prevozilac se ne moæe pozivati na zakonom ograniåene iznose. Rokovi za podnoãenje zahteva za naknadu ãtete su 60 dana za ãtetu u prevozu stvari (30 dana za zakaãnjenje).. 2 Ãtetni dogaœaji – odgovornost i naknada ãtete u prevozu robe U prevozu stvari mogu nastati sledeñi ãtetni dogaœaji: – gubitak stvari. Beograd. 29. S. P. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Zemun. Sliåno kao u prevozu putnika. Primera radi. VÃUP. Lisabon. ukoliko poãiljalac u tovarni list ne unese podatke o specifiånim svojstvima stvari ili unese netaåne podatke o stvarima koje se prevoze. Predavaça iz bezbednosti saobrañaja. Committee of Deputies. CEMT (2002). Bezbednost saobrañaja. Beograd. Tom 1. Kçiga 6. Za ãtete nastale u toku prevoza stvari.2003. u SRJ su utvrœeni sledeñi limiti: – za gubitak ili oãteñenje stvari. Literatura Pantazijeviñ. Zemun. 56 . O ovome odluåuje sud.

2000. 1977. Lisabon. 2002. 2001. 2000. COM. Present and Future Road Safety Work in Ecmit. 125 final. National Centre for Injury Prevention and Control. 2001. 125 final. Brussels.6. Past. Sluæbeni list FNRJ Sluæbeni list SFRJ Sluæbeni glasnik SR Srbije Sluæbeni glasnik Republike Srbije 57 2. CEMT/CS(2000)7/PROV. Brussels. World Disasters Report. 2000. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 2002. A Strategy for EU Transport Research. WHO. COM. Centrres for Desease Control and Prevention. Brussels.2. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. 2000. Poslovi prevoza u drumskom saobrañaju National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. ETSC. National Strategies for Advacing Child Predestrian Safety. 2000. SAOBRAÑAJNO PRAVO . ETSC. pri.

Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju .8.5.6. Teorije saobrañajnih nezgoda 3.3.2. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja 3.7.3. Metode bezbednosti saobrañaja 3. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja 3.1. Nauka i saobrañajna nauka 3. Nauåne metode i metodologija 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.4. Bezbednost saobrañaja kao nauåna disciplina 3.

3. Pre se moæe reñi da je sistematizovanje znanja u pojedine nauke samo uslovno. Pri tome ovo grananje bi trebalo shvatiti uslovno. Konaåno . Uslovno izdvajanje nauka je rezultat potrebe da se odredi osnovni predmet istraæivanja i metode koje se preteæno koriste. M. Metode razvijene u jednoj nauånoj oblasti koriste se za reãavanje problema u drugim nauånim oblastima. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve viãe grana i 1 Adamoviñ. Doprinos nauci daju nauåni radnici. Nauka se stalno unapreœuje i razvija. predmet istraæivanja ili metode svojstvene jednoj nauci.1. Nauka je skup svih znanja o odreœenoj temi. nisu potpuno posebne. metode i praktiåne ciljeve. Beograd. niti nezavisne jedna od druge. 1999. odrediti njen predmet. 61 3. tehniåke i druãtvene nauke. ove nauke viãe ne predstavljaju celovit funkcionalan skup svih znanja. neophodno je ãto korektnije definisati ovu nauånu oblast. Znanja se mogu razliåito sistematizovati u nauåne oblasti i nauåne discipline. a ne celovit sistem. Danas postaju sve znaåajnije dve osobine nauke: specijalizacija i interdisciplinarnost. a ne da se izoluje jedan deo znanja. Danas je najåeãña podela na prirodne. Ova meœuzavisnost i preklapanje pojedinih nauånih oblasti i nauånih disciplina su sve izraæeniji. Tehniåke nauke su deo istog sistema koji se bavi prouåavanjem tehniåkih aspekata proizvodnog procesa.1 To je sistematizovan skup znanja o objektivnoj stvarnosti do koga se doãlo primenom priznatih nauånih metoda istraæivanja. Sa porastom ljudskih znanja. Svaka nauka koristi dostignuña ostalih nauka i svoje rezultate ugraœuje u sveukupni fond znanja. str. Svaka nauka predstavlja samo deo sistematizovanih znanja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .3. Uvod u saobrañaj 1. druãtvene nauke su deo istog sistema nauka koji se bavi prouåavanjem odnosa u ljudskom druãtvu. Nauka je jedinstven funkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. do odreœenog istorijskog trenutka.. javila se potreba za grananjem nauke. Naime. NAUKA I SAOBRAÑAJNA NAUKA Da bi se uspeãno izuåavala bezbednost saobrañaja. Prirodne nauke åine deo opãteg sistema nauka koji se bavi prouåavanjem prirodnih zakona i pojava. ali i svi drugi koji uopãtavaju svoja i tuœa iskustva. Saobrañajni fakultet.

saobrañajno pravo. ekonomika saobrañaja. upravljanje saobrañajnim procesima. druge se svrstavaju u druãtvene. s druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 specijalizuje. BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA KAO NAUÅNA DISCIPLINA Bezbednost saobrañaja je nauåna disciplina koja izuåava meœuzavisnost izmeœu saobrañajnog i drugih procesa u druãtvu. P. veñ obuhvata segmente dve ili sve tri grupe nauka. Bezbednost saobrañaja pripada saobrañajnoj nauci. eksploatacija i odræavanje saobrañajnih sredstava. veñina nauånih disciplina saobrañajne nauke se ne moæe svrstati ni u jednu grupu. 3. Takva je i bezbednost saobrañaja. regulisanje saobrañaja. Posebno obuhvata delove nauka koji se odnose na prirodne zakone kretanja tela kroz razliåite sredine (delovi prirodnih nauka). saobrañajna psihologija. ali i kao rezultat interdisciplinarnog pristupa izuåavanju ove pojave. druãtvene okvire.2. saobrañajna pedagogija. Ova dva procesa se mogu analizirati na mnogim primerima. tehnologija i organizacija prevoza (tehniåke nauke). Ona je nastala izdvajanjem. tehniåko-tehnoloãke uslove prevoza. spajanjem i meœusobnim proæimanjem delova prirodnih. Interdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prouåavati svestrano: sa prirodnog. Meœutim. Teãko je reñi da li saobrañajna nauka pripada prirodnim. projektovanje saobrañaja. 62 .Lipovac. javni gradski prevoz. tehniåkog i druãtvenog stanoviãta. Saobrañajna nauka je nastala u procesu preraspodele predmeta izuåavanja starijih nauånih oblasti i disciplina. druãtvenim ili tehniåkim naukama. saobrañajna nauka je nastala tek posle Drugog svetskog rata. teorija saobrañajnih tokova. organizacija prevoza. uslove i posledice saobrañajne aktivnosti (druãtvene nauke). Danas se u okviru saobrañajne nauke izdvajaju nauåne discipline: tehnologija transporta. Saobrañajna nauka (nauka o saobrañaju) predstavlja podsistem opãteg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saobrañaju i u vezi sa saobrañajem. Nastala je kao potreba da se specijalizuju znanja koja se odnose na veoma vaæan predmet nauke (saobrañaj). saobrañajna istorija. bezbednost saobrañaja itd.2 ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. treñe u prirodne. Dok se neke discipline saobrañajne nauke mogu svrstati u tehniåke nauke. saobrañajna logistika. porast opãtih znanja. saobrañajna geografija. sa jedne i ãtetnih posledica saobrañaja. a posebno porast znanja koja se odnose na saobrañaj uslovio je izdvajanje posebne – saobrañajne nauke. Razvoj saobrañaja. 2U pravom smislu reåi. pa i na primeru saobrañajne nauke. Izuåava i pokuãava otkriti zakonitosti nastanka ãtetnih posledica saobrañaja. Mada je saobrañajna nauka veoma mlada. s ciljem optimizacije saobrañajnog procesa i smanjivanja ãtetnih posledica. planiranje saobrañaja. tehniåkih i druãtvenih nauka.

Ona se uveliko oslanja na dostignuña i znanja prirodnih. Otuda i åeste konfuzije da li bezbednost saobrañaja pripada regulisanju saobrañaja. a posebno znanja iz matematike. Tu spadaju saobrañajne nezgode sa svim lako merljivim posledicama. Sa druge strane. socijalno zagaœivanje sredine itd. Bezbednost saobrañaja je posebno povezana sa drugim nauånim disciplinama koje pripadaju saobrañajnoj nauci. saobrañajne logistike. Bezbednost saobrañaja. niti izolovana nauåna disciplina. negativni socijalni uticaji saobrañaja. tehniåkih i druãtvenih nauka. ali i najãire javnosti. integralnog transporta. ekologije itd. 3. psihologije liånosti. saobrañajne psihologije. procesa sudara itd. organizaciji saobrañaja ili nekoj drugoj disciplini. Znanja i dostignuña u vezi saobrañajnog procesa. Predmet i ciljevi bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja nije nezavisna. Sa druge strane. Znanja prirodnih nauka. neekonomske posledice saobrañajnih nezgoda sve viãe zaokupljaju paænju struåne. U meœuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i. mehanizacija i automatizacija saobrañajnih procesa. izduvnim gasovima i otpadnim materijalima koji potiåu iz saobrañaja). predmet bezbednosti saobrañaja vezuje se samo za saobrañajne nezgode ili joã preciznije za lako merljive posledice saobrañajnih nezgoda. Ona uveliko koristi dostignuña ostalih nauånih disciplina saobrañajne nauke: organizacije saobrañaja.3. åine osnove nauåne discipline bezbednost saobrañaja. saobrañajnog prava itd. znanja u vezi kretanja i zaustavljanja. na danaãnjem nivou razvoja. vremenom. statistike. postaju sve znaåajniji. ili ove discipline pripadaju bezbednosti saobrañaja. regulisanja saobrañaja.3. menadæmenta i upravljanja. Shvatanje ove meœusobne meœuzavisnosti omoguñava da se pravilno sistematizuju bezbednost saobrañaja. åovek je pre svih drugih negativnih efekata.3. ni u pogledu metoda istraæivanja. dostignuña bezbednosti saobrañaja integriãu se i uveliko koriste u navedenim nauånim disciplinama. poåeo ozbiljno izuåavati saobrañajne nezgode.1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . ni u pogledu predmeta izuåavanja. tehniåkog regulisanja saobrañaja se uvaæavaju u bezbednosti saobrañaja. negativni psiholoãki uticaji saobrañaja na pojedinca. ali i druge discipline saobrañajne nauke. predmet bezbednosti saobrañaja su sve ãtetne posledice saobrañaja.3. iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaœivanje okoline (bukom. saobrañajne nezgode su. Predmet bezbednosti saobrañaja U ãirem smislu. kao i znanja u vezi druãtvenog razvoja. integriãe i koristi znanja iz razliåitih nauka i nauånih disciplina. Naime. U uæem smislu. 63 3. najznaåajniji negativni efekat saobrañaja i ima smisla posebno ih istraæivati. PREDMET I CILJEVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3. organizacija i eksploatacija saobrañaja. Do danas su najviãe istraæivani lako merljivi efekti saobrañajnih nezgoda. kao retko koja druga nauåna disciplina. zauzimanje æivotnog prostora. Ipak. principi rada razliåitih motora.

Na primer. Trebalo bi uoåiti da ciljevi aktivne bezbednosti saobrañaja su prisutni dok se nezgoda ne desi. uvek se moraju imati u vidu oba aspekta bezbednosti saobrañaja. odnosno da smanjuje verovatnoñu (ãansu) nastanka saobrañajne nezgode. i opraãtajuñih puteva (sa blagim kosinama nasipa. Aktivna bezbednost saobrañaja je deo nauåne discipline bezbednosti saobrañaja koji ima cilj da spreåava (prevenciju) ili smanjuje broj (redukciju) saobrañajnih nezgoda. Meœutim. desi saobrañajna nezgoda. P.2. Smanjivanjem ãansi nastanka svake nezgode pojedinaåno. Pasivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj smanjivanje posledica saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile.Lipovac.3. sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd. onda se i cilj moæe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobrañajnih nezgoda.). vazduãni jastuci. Ciljevi bezbednosti saobrañaja Opãti cilj bezbednosti saobrañaja je smanjivanje svih ãtetnih efekata uz neometano odvijanje saobrañaja. ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu smanjiti posledice te nezgode.3. sa niskim rastinjem oko puta. oprema puta i ureœenje prostora oko puta. Dakle. smanjiti teæinu stradanja i smanjiti materijalnu ãtetu u toj nezgodi. Aktivna bezbednost saobrañaja ima opãti cilj da spreåava saobrañajne nezgode. 64 . dobrim odræavanjem vozila i puta moæe se smanjiti ãansa da se neka nezgoda dogodi. odræavanju i eksploataciji puteva). konstrukcija i upotreba sistema zaãtite na vozilu (sigurnosni pojasevi. skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoñe da se desi saobrañajna nezgoda pripada aktivnoj bezbednosti saobrañaja. Na primer. a pasivna bezbednost saobrañaja dolazi do izraæaja tek kada se nezgode desi. kvalitetna obuka ljudi u ukazivanju prve pomoñi. Meœutim. Mada neki elementi preteæno doprinose aktivnoj (ispravnost vozila. odnosno kako smanjiti broj nastradalih. U tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobrañaja. Tako se smanjuje broj saobrañajnih nezgoda. Ako se suzi predmet bezbednosti saobrañaja. 3 3. kada se. koncept samoobjaãnjavajuñih (obeleæja puta definiãu i objaãnjavaju oåekivanja u projektovanju.) smanjuju se posledice saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile. Aktivna i pasivna bezbednost saobrañaja Uslovno je moguñe razlikovati aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Pasivna bezbednost saobrañaja ima cilj da smanji broj i teæinu posledica saobrañajnih nezgoda koje su se. stanje puta.3. doprinosi se i smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda.). veñ. obuåenost i psihofiziåka sposobnost vozaåa itd. dogodile. dobrom obukom uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa i peãaka). Krsto Bezbednost saobrañaja 3. ovo se postiæe na dva naåina: smanjivanjem broja saobrañajnih nezgoda i smanjivanjem posledica saobrañajnih nezgoda koje su se veñ dogodile. nasloni za glavu itd. ipak. Naime. a neki preteæno doprinose pasivnoj bezbednosti saobrañaja (konstrukcija i oprema vozila.

veoma skupo. Metod (gråki methodos ili lat. jer se mogu nepotrebno aktivirati pri prelasku preko udarne rupe ili pri slabim sudarima. NAUÅNE METODE I METODOLOGIJA S obzirom na prethodno izloæeno. 559. – razliåiti – suprotni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (vazduãni jastuci smanjuju povrede i smrtnost kod snaænih åeonih sudara–pri upotrebi sigurnosnih pojaseva. ali poveñava broj obaranja peãaka). Beograd. 65 3. puta ili okoline u istom smeru deluje na sve faktore bezbednosti saobrañaja. po pravilu. mogu se izdvojiti neke metode koje su najåeãñe ili su najznaåajnije u bezbednosti saobrañaja. ali pozitivno utiåu na pasivnu bezbednost jer. åoveka. 3. Prosveta. Tu su metod apstrakcije. metod sinteze.4. Nauåne metode i metodologija obuka graœana u urgentnoj medicini itd. 4 Vujaklija. ali moæe povrediti lica u vozilu. jasno je da bezbednost saobrañaja koristi vrlo raznovrsne nauåne metode koje su svojstvene prirodnim. Neki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina prañenja i istraæivanja. pa åak i suprotnih uticaja: – razliåiti – suprotni uticaji na aktivnu bezbednost saobrañaja. ali posedovanje mobilnog telefona omoguñuje brzo obaveãtavanje i efikasno zbrinjavanje i spaãavanje povreœenih. primer: vazduãni jastuci negativno utiåu na aktivnu bezbednost. methodus – put i naåin istraæivanja) je postupak kojim se postiæe unapred postavljen cilj. a negativni uticaji na pasivnu bezbednost saobrañaja (na primer. a pozitivni na pasivnu bezbednost saobrañaja (1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . a nekad podrazumeva i metode pokuãaja i pogreãki. 2. tehniåkim i druãtvenim naukama. korektno je istañi da veñina elemenata utiåe i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Ipak. åak izazvati smrt suvozaåa.). primer: upotreba mobilnih telefona u toku voænje poveñava verovatnoñu nezgode. Nauåni metod se moæe definisati kao sveu3 U ovom sluåaju se mere svi efekti i odluåuju dominantni uticaji. metod eksperimenta i metod posmatranja. – pozitivni uticaji na aktivnu. Ovi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je. u proseku. induktivni i deduktivni metod. Veoma retko neki element vozila. M. ali mogu poveñati posledice ili. metod analize. Leksikon stranih reåi i izraza. 1980. u razliåitim situacijama3 (na primer. upotreba svetala danju smanjuje broj åeonih sudara.4.4 Metod je smiãljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. str. smanjuju smrtnost i teæinu povreda kod snaænih sudara).. kod nekih manjih sudara – ako ovaj sedi nepravilno i ne koristi pojaseve). Åeãñi su sluåajevi razliåitih. pri sudaru) i – negativni uticaji na aktivnu.3. unutraãnje ogledalo u vozilu smanjuje verovatnoñu nastanka nekih saobrañajnih nezgoda.

Metodologija. 13. str. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. – klasifikovati (kategorizacija i tipologija) i – protumaåiti i utvrditi zakonitosti: uzroåno – poslediåne odnose i veze u okviru predmeta istraæivanja. 9 Vujaniñ. 66 . naåinom na koji ona predmet saznaje. Savremena admi- nistracija. 5 Ignjatoviñ. 3. Metodologija bi trebalo da garantuje pouzdanost izlaznih rezultata itd. K.9 Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraæaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. Metodologija definiãe i opisuje metode spoznaje. Opãte nauåne metode istovetne su u svim naukama. Zbornik radova. Dosledna primena opãtih i posebnih nauånih metoda omoguñava i olakãava nam da koristimo tuœe rezultate. metod anketa i intervjua. str. metod poreœenja (komparacije) i metod analogije. Metodologija treba da pomogne u izboru metoda istraæivanja. Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. Zato su vaæni metod i metodologija. 2000. Uvod u sociologiju. 1999. nesistematskim radom. Pri tome se paralelno koriste kako opãte. pravilno postavljanje i testiranje nauånih hipoteza i siguran put do spoznaje. prednosti i nedostatke. bilo bi veoma opasno u nauånom smislu. P. Beograd. str. metod posmatranja. to ne bi bilo pouzdano. Œ. Kombinovana primena odgovarajuñih nauånih metoda treba da garantuje ãto jednostavnije (optimalno) postizanje cilja istraæivanja. R. efikasnost. M. Peåujliñ.. Beograd. tj. 1998. bez primene metodologije i metoda. citirao 7 Ãuãnjiñ. itd. izuåava njihovu zasnovanost. Izborom optimalnog metoda istraæivanja olakãava se istraæivanje. vrednosti i oblasti primene. ali i drugima da koriste rezultate naãih istraæivanja. tako i posebne nauåne metode. Novi Sad. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 kupnost nauånih i tehniåkih postupaka kojima se stiåu ili sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraæivanja.Lipovac. Nekad se do istih rezultata moglo doñi i drukåije.5 U uæem smislu to je misaoni ili praktiåni postupak koji omoguñuje da se doœe do znanja o predmetu istraæivanja. Meœutim. i Lipovac. Œ... 126. generalizacija.6 Mogu se razlikovati opãte i posebne nauåne metode. Predmet nauke se potpuno izdvaja tek njenim metodom.7 Na primer. Beograd. dedukcija. Metodologija druãtvenih nauka..8 Svaki metod koji se koristi u bezbednosti saobrañaja ima svoje prednosti i nedostatke. str. sinteza. opãte logiåke metode su: analiza. 1997. U okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja: – opisati pojavu (deskripcija). Najåeãñi posebni nauåni metodi u bezbednosti saobrañaja su: statistiåki metod. Bezbednost drumskog saobrañaja... apstrakcija. Beograd. 58. indukcija. Åigoja ãtampa. moglo bi biti sluåajno i ne bi imalo nauånu teæinu. Koristiti ovako dobijene rezultate u daljem radu. 8 Iniñ. 88. 6 Lukiñ. logia – nauka. Nomos. M. FTN. Kriminologija. M. 1981. str. metod eksperimenta. Tako se poveñava pouzdanost ukupnih rezultata istraæivanja. znanje) je deo logike koji se bavi prouåavanjem nauånih metoda. Opãti cilj primene nauånih metoda je saznanje. Metodologija (gråki methodos – put.

5. Zbog nedostatka opãteprihvañenih etalona – mera åesto se merenje vrãi tako ãto se uporeœuju nepoznate veliåine sa repernim veliåinama. Pokazatelji se koriguju i ponderiãu u zavisnosti od konkretnih uslova i ciljeva istraæivanja itd. izloæiti najvaænije posebne nauåne metode koje se koriste u bezbednosti saobrañaja.10 jer svaki je åovek svoj metodolog – drugi stav da je metod neophodan za savremeni nauåni rad. R.3. ali nema opãteprihvañenog metoda merenja.). ipak preovlaœuju pristalice drugog stava. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 139. standarda) koriste se relativna poreœenja nepoznatih veliåina. u nastavku. radijusi krivina itd. broj nezgoda itd. U bezbednosti saobrañaja. Beograd. Pri tome se koriste direktni i indirektni. U nedostatku opãteprihvañene veliåine (etalona.5. 1964. ne znamo duæinu deonice puta. Meœutim. primenjuje se metod merenja.) ili prava merenja (koliåina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu. ali se poreœenjem utvrœuje da li je manja od duæine druge deonice. 67 3. Saobrañajne nezgode. brzine kretanja vozila. veñ se treba osloniti na inteligenciju i slobodno miãljenje. Mere se razliåite veliåine. merenje duæine se vrãi tako ãto se nepoznata duæina poredi sa poznatom duæinom – etalonom (metar. METODE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3.. Kao jednostavna merenja u bezbednosti saobrañaja moæemo navesti: merenja koja se svode na brojanja (broj nezgoda.2. Zato ñemo. lenjir). Izbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora reãiti pre ili u toku istraæivanja. ãirine puta. 3. Primera radi. posebnu paænju zasluæuje merenje nivoa bezbednosti saobrañaja. Primena statistiåkog 10 Mils. Metode bezbednosti saobrañaja Danas postoje dva opreåna stava o potrebi i znaåaju metodologije: – prvi da je metod nepotreban. Statistiåki metod Statistiåki metod je nezaobilazan metod u istraæivanjima bezbednosti saobrañaja i podrazumeva obradu uzoraka. str. a posebno konflikti u saobrañaju su pogodne za primenu statistiåkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeriåkih obeleæja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih.1.). Socioloãka imaginacija. jer jedino metod garantuje optimalan put do spoznaje. saobrañajni protok. apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja. pantljika. Metod merenja Merenjima se uporeœuje nepoznata i poznata jednorodna veliåina.5. broj nastradalih u nezgodama itd. 3.5. Mada i prvi pristup ima vrlo uvaæene zagovornike. Danas se koriste razliåiti metodi merenja bezbednosti saobrañaja. Na primer.

Meœutim. 12 Osiguranja samo godiãnje 1. Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUPa je baza podataka o svim evidentiranim saobrañajnim nezgodama kod kojih je vrãen uviœaj. 68 . za analizu propusta itd (etioloãke i druge analize). ako ih uopãte i vode. Evidencije osiguranja pruæaju dobre podatke o lakãim saobrañajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vrãen uviœaj. Za potrebe istraæivanja bezbednosti saobrañaja. U buduñnosti bi trebalo unaprediti i automatizovati ovaj sistem izveãtavanja i usaglasiti ga sa meœunarodnim standardima. zavise od naåina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Zato nije zaæivelo stvarno koriãñenje bolniåkih izveãtaja u operativne svrhe analize stanja bezbednosti saobrañaja. ove evidencije nisu organizovane. Ranije su se podaci vodili samo ruåno. u Srbiji se od 1. da se odredi tip nezgode. Meœutim.12 Zato se slabo koriste. o vozilima. da se precizno odredi mesto i vreme nezgode itd.11 Ove baze podataka obuhvataju ona obeleæja saobrañajnih nezgoda koja su evidentirana u SN – upitniku. Niz vaænih podataka obiåno smatraju poslovnom tajnom. Policijski izveãtaji nisu sveobuhvatni. 11 Na primer. brzina uåesnika u nezgodi. Dnevni policijski izveãtaji obuhvataju osnovne podatke i opis dogaœaja za sve saobrañajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. niti uvezane u jedinstvenu bazu podataka. Izveãtaji iz zdravstvenih ustanova pruæaju kvalitetnije podatke o povredama uåesnika u saobrañajnim nezgodama. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 metoda. u naãim uslovima. bez obzira da li je vrãen uviœaj. ove evidencije nisu standardizovane. Ovako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji. Ovako formiran uzorak nezgoda dopunjuje osnovni uzorak iz JISa.Lipovac. o licima i o samoj nezgodi. P. niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem. trebalo bi ga uvezati sa policijskim izveãtavanjima. Sa druge strane. o putu. Posebno su korisni sluåajni i stratifikovani uzorci. Posle uvoœenja raåunara (osamdesetih godina 20-tog veka). izveãtavaju o ukupnoj ãteti koju su isplatila. ovi podaci se unose u jedinstvenu automatsku bazu podataka o saobrañajnim nezgodama. Policijski izveãtaji bi trebalo da se dostavljaju organima nadleænim za puteve (radi taåne lokacije nezgode). za preciznu analizu mesta kontakta. mogu se koristiti razliåite baze podataka. a danas se. ovako evidentiraju sve nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. evidentiraju i druge nezgode kod kojih je vrãen uviœaj. niti pokretan sudski postupak). niti pouzdani u svim sadræajima. ali i centralnom statistiåkom birou (radi formiranja jedinstvene baze podataka). U prvom periodu bile su obuhvañene samo nezgode sa obeleæjima kriviånog dela. ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode. policija popunjava statistiåki upitnik o saobrañajnoj nezgodi (policijski izveãtaj) koji obuhvata unapred odreœene podatke o mestu nezgode. Uzorci su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeleæja saobrañajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenoloãka analiza). a posebno taånost zakljuåaka. Zakljuåci su bolji ako su uzorci veñi i bolje predstavljaju celinu (reprezentativni uzorci). Neposredno posle saobrañajne nezgode. Meœutim. Ove baze pomaæu da se shvati dogaœaj. 1996. o vremenu. u Srbiji.

Statistiåki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. Reãeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se formiraju specifiåni uzorci. Najznaåajnija meœunarodna baza podataka koja obuhvata osnovne pokazatelje bezbednosti saobrañaja je IRTAD (International Road Traffic and Accident Database). Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu (na primer. intervju. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog (ispitanici daju slobodan odgovor). a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. zatvorenog (ispitanici biraju jedan od ponuœenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju meœu ponuœenim odgovorima ili daju slobodan odgovor. Meœutim. Obradom navedenih uzoraka omoguñuje se shvatanje i analiza pojave. skale procene i testovi. EU. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .5. O znaåaju ovih baza govori i podatak da ih podræavaju OECD. Na primer. inlquastia. uoåavanje veliåine problema.3. Upitnik je sistem pitanja åija je valjanost za konkretno istraæivanje ranije utvrœena. Metode bezbednosti saobrañaja Ekspertize saobrañajnih nezgoda pruæaju najdetaljnije podatke o saobrañajnoj nezgodi. enqueta) je nauåni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinaånih sluåajeva. mehanizmu sudara. na skali od 1 do 5). Posebno je znaåajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omoguñuje nauåno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. analiza propusta koji dovode do ovih nezgoda. ako im ni jedan ponuœeni ne odgovara). CEMT i druge institucije. automatizovane. tipizacija saobrañajnih nezgoda. Ako se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici. primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici formiraju uzorke koji se statistiåki obraœuju.5. analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda. pa se nedovoljno koriste. a posebno o naåinu nastanka opasne situacije. 3. Pored baza koje se formiraju na osnovu sabiranja i korekcija nacionalnih baza podataka. Ove baze podataka nisu standardizovane. Danas su i na meœunarodnom planu uspostavljene kvalitetne baze podataka. Pri tome se koriste sledeñe tehnike: upitnik. brzinama.3. niti uvezane. vaæno je napomenuti da postoje i posebne baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. o posledicama i drugim finijim obeleæjima nezgoda. UN. propustima uåesnika nezgode i moguñnostima izbegavanja nezgoda. analiza moguñnosti izbegavanja ovih nezgoda itd. Ovi uzorci su vrlo pogodni za analizu opãteprihvañenih (pravosnaænih) stavova o propustima. o sankcijama. 69 3. ni ove baze nisu automatizovane. Metod ankete Anketa (lat. fr. Za potrebe istraæivanja saobrañajnih nezgoda formiraju se posebni uzorci koji dopunjuju prve dve baze podataka.

ostaju nepoznati subjektivni uzroci stradanja u saobrañaju. policije itd. nastavnika.. ko pravi propuste i kako ih prevaziñi itd. u vreme stradanja i na naåin koji ne utiåe na ponaãanje posmatranih grupa. Nauåno posmatranje mora biti dobro osmiãljeno i unapred isplanirano. projektanti reæima saobrañaja. – stavove vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju (uåesnika nezgoda. roditelja. Posmatranje bi trebalo realizovati na mestima poveñane ugroæenosti. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Ma koliko statistiåki metod omoguñavao objektivno sagledavanje pojave. mesto i naåin posmatranja. koji pripadaju riziånim grupama.Lipovac. Na osnovu objektivne statistiåke metode nije moguñe ni projektovati optimalne kontramere. predstavnici odgovornih subjekata itd. 3. sudije. ponaãanje uåesnika u saobrañaju. mogu se ispravno vrãiti samo na osnovu posmatranja. struånjaci za planiranje. peãaci i ostali) o shvatanju problema. subjektivni stavovi raznih subjekata. razlozi za uåestalost propusta. o kontramerama koje predlaæu itd. policajci koji vrãe uviœaje ili analiziraju i prate saobrañajne nezgode. o tome koje su to opasne situacije. vozaåa. Pre posmatranja znaåajno je odrediti vreme. Metod nauånog posmatranja (prouåavanje ponaãanja i interakcija) Ma koliko bili znaåajni objektivni uslovi stradanja u saobrañaju. – stavove pojedinih kategorija ljudi o propustima i odgovornosti pojedinih subjekata (dece. stavovi o najvaænijim okolnostima stradanja itd.) o problemima bezbednosti saobrañaja i kontramerama koje bi trebalo preduzeti. 70 . – stavove struånjaka najrazliåitijih profila (veãtaci i drugi saobrañajni struånjaci.4. Metod anketa omoguñuje da sagledamo stavove odabranih delova populacije. a posebno: – stavove nastradalih o okolnostima njihovog stradanja. tuæioci i drugi pravnici. Da bi nauåni metod ankete dao pravi efekat neophodno je da budu realno definisana oåekivanja od ankete. vozaåa koji åesto voze u opasnim zonama. Ova dokumentacija ñe posluæiti kao osnova za kasnije faze istraæivanja (prikupljanje.5. sistematski i svrsishodno sprovedeno. vaspitaåa. Za vreme posmatanja posmatraå sistematski i po unapred utvrœenom planu registruje precizno definisane podatke i formira dokumentaciju.. da se odaberu i obuåe anketari i odabere populacija koja ñe biti anketirana. Veoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot (kratko) anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije definisala oåekivanja. P. o merama koje bi oni (rado) prihvatili i o kontramerama koje ne bi prihvatali. analiza saobrañajnih situacija i analiza saobrañajnih nezgoda. sreœivanje i obrada podataka i njihovo nauåno tumaåenje). Nauåno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u sluåajevima kada nema dovoljno drugih informacija. o kontramerama koje preduzimaju.).

Metode bezbednosti saobrañaja Posmatranje moæe da traje dugo. Metod eksperimenta Eksperiment je nauåni metod koji se sastoji u paæljivom posmatranju pojava i procesa. da se vrãi neposredno ili uz pomoñ savremenih sredstava i opreme. pri åemu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Mogu obuhvatati i razgovore sa uåesnicima konflikata.5. kako bi se projektovale ãto efikasnije kontramere. Najåeãñe se primenjuju sledeñe vrste prouåavanja ponaãanja:13 Dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) su nauåna posmatranja usmerena na konflikte u saobrañaju. 3. ali i razgovore i ankete. a zatim formira dokumentacija. a posmatranje je posebno znaåajno u mikroistraæivanjima. Mada se ranije sa sumnjom gledalo na moguñnosti metoda eksperimenta u bezbednosti saobrañaja. stavovi i ponaãanje pojedinih uåesnika u saobrañaju. str. 1998.3. 113. kako bi se bolje razumeli faktori koji dovode do pojedinih situacija. Japan i Australija) formiraju snaæni nauåni instituti za testiranje vozila. da se organizuje periodiåno. kao i u smanje13 Safety of Vulnerable Road Users. kod eksperimenta se veãtaåki – planirano deluje na stvaranje i promenu uslova.5. a ãta ne. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i nauånog posmatranja. Metod eksperimenta omoguñuje da se na neposredan naåin doœe do uzroåno-poslediånih odnosa i veza. Eksperiment se unapred dobro planira. Cilj je saznati stavove i dogaœaje koji su prethodili situaciji. Pozitivne interakcije doprinose bezbednosti saobrañaja i obratno. struåno se posmatra i prate vaæna obeleæja. Za razliku od nauånog posmatranja gde posmatraå nikako ne utiåe na razvoj pojave. u prevenciji saobrañajnih nezgoda (aktivna bezbednost saobrañaja). danas je to veoma znaåajan i åesto nezaobilazan nauåni metod u izuåavanju bezbednosti saobrañaja. OECD. realizuje se po utvrœenoj proceduri. puta i okoline. 71 3. Obavljaju se u vezi nezgode. Posebno mesto imaju eksperimenti sa vozilima. Ove studije podrazumevaju nauåno posmatranje. EU. konflikta ili druge saobrañajne situacije.5. Studije interakcije (Interactional studies) su nauåna posmatranja usmerena na interakcije izmeœu uåesnika u saobrañaju meœusobno ili izmeœu uåesnika u saobrañaju i vozila. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. Danas se u razvijenim zemljama sa jakom automobilskom industrijom (prednjaåe SAD. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Analiza ponaãanja (Behavioural analyses) je veoma znaåajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja liånosti (znanja i stavova). okruæenja i obeleæja saobrañajne situacije otkrije i protumaåi razliåite ãablone ponaãanja ljudi. Unapred treba znati i realno sagledati sva ograniåenja ovog metoda. Osnovni cilj ovih obimnih i veoma skupih testova je da se otkrije ãta moæe da pomogne. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Sa posmatranjem se mogu kombinovati i ankete.

). udari u prepreke pri malim brzinama od 5 do 20 milja/hat itd. – Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila (USNCAP). osiguranja veoma åesto plañaju ãtete koje su nastale pri malim brzinama. boåni i udari odpozadi). testovi udara vozila u DUMY lutke (peãake) itd. Zato su vrlo zainteresovani da se proizvode takva vozila koja ñe kod sudara pri malim brzinama imati ãto manju ãtetu. – Japanski program za procenu novih i polovnih vozila (JNCAP). donosioce odluka. 16 Research Center. bolju predstavu o tome: – kako putnici u motornim vozilima bivaju povreœeni u razliåitim saobrañajnim nezgodama. Naime. Danas VRC predstavlja srediãte svih istraæivanja u vezi vozila na nivou Amerike. Danas su najznaåajniji sledeñi programi za procenu bezbednosnih performansi vozila koji obuhvataju i odgovarajuñe standarde u testovima (crash tests) sa vozilima: – Australijski program za procenu novih vozila (ANCAP)20 obezbeœuje informacije o performansi vozila u testovima frontalnih i boånih sudara.17 – kako vozila povreœuju peãake i druge uåesnike u saobrañaju18 i – kako i kolika ãteta nastaje na vozilima pri manjim sudarima..000 $ na nekoliko desetina dolara. vazduãni jastuci. a najznaåajniji rezultati se objavljuju na Internetu. testovi udara automobila u nepokretnu prepreku (frontalni i boåni udar pri razliåitim brzinama vozila. prevrtanje vozila. testovi prevrtanja vozila. ali i javnosti. od 2000. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 nju broja i ozbiljnosti povreda u nezgodama koje se. a na osnovu prañenja njihovog uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Danas se najåeãñe realizuju åeoni sudari vozila i åeoni udari u prepreku (sa delimiånim i potpunim preklapanjem åeonih povrãina). celom povrãinom ili delom povrãine.19 Danas se u okviru metoda eksperimenta vrãe testovi sudara dva automobila (åeoni punom povrãinom. ipak. osiguranike. boåni sudari i udari. na osnovu kojih se realizuju opseæna istraæivanja i formira znaåajna dokumentacija. ali i na svetskom nivou. P. dese (pasivna bezbednost). Posle objavljivanja nekih rezultata. 14 Osiguravajuñi institut za bezbednost saobrañaja – VRC – Vehicle 15 Insurance Institut for Highway Safety Vehicle Research Center. VRC je otvoren za televiziju i javnost. Ove eksperimente prate sveobuhvatna snimanja i merenja. te da ãtete pri sudarnim brzinama od 5 milja/hat smanje sa 8. kao i obaranja peãaka. udari otpozadi itd. u okviru Osiguravajuñeg instituta za bezbednost na putevima. 18 Realizuju se eksperimenti sa posebnim lutkama koje imitiraju peãake u sudarima. proizvoœaåe automobila i ostale.14 otvoren Centar za istraæivanje vozila (VRC–Vehicle Research Center). åeoni delom povrãine.16 – kako deluju pojedini sistemi zaãtite i koji su njihovi efekti. Za razliku od ostalih istraæivaåkih centara. 17 Na osnovu ovih testova usavrãavaju se sigurnosni pojasevi. Testiranje vozila je doæivelo pravu ekspanziju kada je 1992. 19 Poslednjih godina u SAD su zapoåeti i eksperimenti udara u prepreku pri malim brzinama.15 Prouåavanje rezultata kontrolisanih testova i realnih saobrañajnih nezgoda daje istraæivaåima. Postoji poseban australijski program za procenu starih vozila. proizvoœaåi su bili prinuœeni da znaåajno promene konstrukciju branika i drugih elemenata. u Virdæiniji. 72 . nasloni za glavu itd.Lipovac. 20 Uprava za bezbednost drumskog saobrañaja u Novom Zelandu je ålan ANCAP.

7. 2002. Analiza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. sve viãe uvaæavaju rezultate ovih testova i prema bezbednosnim svojstvima se odluåuju za kupovinu vozila. dopuniti metod eksperimenta i druge metode åija je primena ograniåena.Arlington. Na osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvoœaåi su naterani da stalno unapreœuju bezbednosna svojstva vozila kako bi odræali ãto bolju poziciju na træiãtu. Metod komparacije moæe.org mogu se nañi 22 Status Report. 3. izmeœu pojedinih regiona. a rezultate objavljivati. No. kada je EuroNCAP testirao prve porodiåne automobile (1997). Zainteresovani kupci. izmeœu pojedinih opãtina i konaåno. izmeœu pojedinih mikrolokacija. Na primer. Uporeœuju se pokazatelji bezbednosti saobrañaja. ugroæenost. delimiåno.5. u istraæivanjima je nezaobilazan metod poreœenja – komparacije. Posebno je znaåajno objektivno istraæivati promaãaje kako se u buduñnosti ne bi pravile iste greãke. na adresi www. Na priumer. Ovakvi testovi se publikuju u posebnim publikacijama i na Internetu.highwaysafety. 2. analizu odabranih primera nije moguñe zameniti drugim metodama. Metod komparacije – uporeœivanja S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezbednosti saobrañaja.6. kako bi rastao fond znanja o moguñnostima unapreœivanja bezbednosti saobrañaja. 3. samo je jedan automobil dobio åetiri zvezdice.21 Moñna osiguranja su zainteresovana da se kupuju ãto bezbednija vozila (jer ñe isplañivati manje iznose ãteta) i sve åeãñe su organizatori i pokrovitelji objektivnih testova. Ovde se uporeœuje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera. Tako je zatvoren ciklus koji stalno unapreœuje bezbednosna svojstva vozila. kod izbora vozila. Zbir zvezdica definiãe bezbednost vozila.5. U toku 2002. str. stavovi i ponaãanje pojedinih kategorija stanovniãtva itd. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Posebno je znaåajan metod komparacije kod ispitivanja efekata pojedinih sistema zaãtite.22 S druge strane. SAD. 73 3. Uporeœivanja se vrãe izmeœu dræava (danas su nezaobilazna uporeœivanja sa EU i zemljama OECD). rezultati USNCAP testova. Metode bezbednosti saobrañaja – Evropski program za procenu novih i polovnih vozila (EuroNCAP). vozaåa itd. kada se izvrãi 21 Na primer. Na osnovu testova iz navedenih programa i standarda koji ih prate. 4. u ovim testovima proizvoœaåi istraæuju efekte svojih inæenjerskih mera i saznaju kako dalje razvijati vozila. Ovaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera. Vol. u cilju sagledavanja efekata. åetiri zvezdice su postale norma koju ispunjava veñina vozila testiranih u EuroNCAP-u.5. svakom vozilu koje je podvrgnuto testovima dodeljuje se odreœen broj zvezdica. pri izboru vozila. 37. Case Study metoda Ma koliko bilo znaåajno analizirati reprezentativne uzorke.3.

institucionalni i vaninstitucionalni centri moñi). Krsto Bezbednost saobrañaja tipizacija saobrañajnih nezgoda ili konflikata u saobrañaju. 3. To se moæe postiñi konkursima. 3 3. Odabrane nauåne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraæaja doãle prednosti ovih metoda. Eksperti mogu pomoñi u izboru optimalnih kontramera.5. Mesto i uloga javnosti Nauånim istraæivanjima otkrivaju se odreœane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odreœene kontramere. odabiru metoda i definisanju oåekivanja. a posebno pri izboru optimalnih kontramera. javnim raspravama pre i posle sprovedenih kontramera. promovisali ideje i kon74 . Veoma je znaåajno u istraæivaåke timove ukljuåivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda. Ekspertska metoda Kod istraæivanja u bezbednosti saobrañaja.9. kako bi se mogli reãavati. Da bi predloæene kontramere bile prihvañene. O tome se mora voditi raåuna pri planiranju istraæivanja. tuæioci i sudski veãtaci). Poseban znaåaj imaju donosioci odluka (politiåka javnost. – dobiti kvalitetnu kritiku predloæenih reãenja od najãire javnosti i – pridobiti najãiru javnost da prihvati nova reãenja. objekte velike atrakcije i reæim saobrañaja.Lipovac.8. ko je i kako mogao izbeñi saobrañajnu nezgodu i ko je i kako doprineo veliåini posledica. koji projektuju saobrañajnice. Svaka od nabrojanih i drugih nauånih metoda ima velike prednosti i znaåajne nedostatke – ograniåenja. Osnovni smisao je da se precizno definiãu problemi. razgovorima itd. Pri tome se posebno analizira: ko je i kako stvorio opasnu situaciju. neophodno je u proces njihovog projektovanja ukljuåiti najãiru javnost. Neophodno je u ceo proces ukljuåiti i politiåku javnost kako bismo istakli znaåaj bezbednosti saobrañaja. P.5. sudije. veliku pomoñ mogu pruæiti eksperti. Na osnovu profesije. uåestvovanjem istraæivaåa na sastancima u lokalnoj sredini. Meœu ekspertima bi se morali nañi posebno oni koji obraœuju i analiziraju saobrañajne nezgode (struånjaci iz policije. neophodno je izvrãiti studiju odabranih primera (CASE STUDY). a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraæivanja. anketama. tribinama. Tri su osnovna cilja koje treba postiñi: – saznati nove ideje iz najãire javnosti. otvorenim radio i TV emisijama. Tada ñe njihovi stavovi biti kvalitetniji. a prevaziãli se i nadoknadili svi nedostaci. iskustva i drugih obeleæja eksperata trebalo bi vrãiti ponderisanje njihovih odgovora.

n = 0. Meœutim.. odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoña. Dakle. Ma koliko ona imala znaåaj u istorijskom smislu. Teorije saobrañajnih nezgoda tramere.1.. Teorija sluåaja Prva nauåna teorija koja je pokuãala dati zakonitost broja nezgoda koje ñe imati pojedini vozaåi zasnivala se na statistici.6.e .. odnosno da su im iste ãanse da uåestvuju u nezgodama. Na ovu javnost se moæe delovati direktno i indirektno (delovanjem na glasaåe – najãiru javnost). u posmatranom periodu)..6.. 3.. Puasonova raspodela verovatnoña odnosi se na retke dogaœaje.6.) i l – intenzitet saobrañajnih nezgoda (srednji broj nezgoda za sve vozaåe.. n – konkretna vrednost sluåajne promenljive (moæe da uzima vrednosti: 0. broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña.23 Ova teorija polazi od vaæne pretpostavke da svi vozaåi imaju jednaku ãansu da imaju jednak broj nezgoda. u posmatranom periodu (pri odreœenoj kilometraæi i intenzitetu voænje) uåestvuje (ili izazove) n-nezgoda ima Pusaonovu raspodelu i odreœuje se po obrascu: λ –λ P [ N = n ] = ----. ako su dogaœaji retki.. tj. – teorija zaraze. u obilju razliåitih teorija posebno mesto zauzimaju: – teorija sluåaja. S obzirom na to da su saobrañajne nezgode retke (sa aspekta pojedinca za koga odreœujemo verovatnoñu da ima n-nezgoda). 1. 3. stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovoœenje i dalji rad u bezbednosti saobrañaja. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . . odnosno zakonitosti uåeãña pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (posebno vozaåa) u saobrañajnim nezgodama. 3.za. n! n Pri tome su: N – Naziv sluåajne promenljive – broj saobrañajnih nezgoda koje ima posmatrani vozaå u posmatranom periodu. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Do danas su razvijene brojne teorije saobrañajnih nezgoda.3. 1. – teorija sklonosti i – spell teorija. njeni dometi su 23 Puasonova raspodela verovatnoña je graniåni sluåaj binomne raspodele kada verovatnoña dogaœaja teæi nuli.. 2.. Cilj veñine teorija je da otkriju zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. 2.. verovatnoña da neki vozaå. 75 3. 3 . Ova matematiåka teorija se oslanja na dostignuña u matematici i teoriji verovatnoñe.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

bili mali. Naime, ovom teorijom se nisu mogle objasniti neke pojave, a posebno åinjenica da odreœene grupe vozaåa imaju znatno veñi deo nezgoda nego druge. Naime, u jednom preduzeñu za prevoz, na malu grupu vozaåa (20-30%) otpada najveñi broj saobrañajnih nezgoda (i preko 80%). Sa druge strane, postoji grupa vozaåa koja u celom svom radnom veku nema niti jedne nezgode. Ovo je redovno u preduzeñima za prevoz, ali se sliåna pojava moæe uoåiti i u ukupnoj populaciji vozaåa. Ova åinjenica je osporila polaznu pretpostavku teorije sluåaja – da svi vozaåi imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Zato teorija sluåaja nije naãla znaåajnije uporiãte i opravdanje u praksi i brzo je prevaziœena.

3.6.2. Teorija zaraze

3

Da bi protumaåili bitne razlike u broju nezgoda izmeœu pojedinih vozaåa, nauånici su unapredili teoriju sluåaja, tako ãto su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je sluåajna i svi imaju jednaku ãansu da uåestvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saobrañaju. Neki vozaåi postaju obazriviji i teãko mogu imati drugu nezgodu (opada im ãansa da imaju drugu nezgodu), a neki (åeãñe) postaju optereñeni prvom nezgodom i u sliånim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ãansa da imaju naredne nezgode. Ova kategorija vozaåa se, posle prve nezgode, zarazi saobrañajnim nezgodama. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujuñi, jer je ova teorija protumaåila bitne razlike izmeœu uåeãña pojedinih grupa vozaåa u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, u nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moæe protumaåiti neke vaæne pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na poåetku svi vozaåi isti – imaju istu ãansu da uåestvuju u nezgodi. Tek kada neki vozaå uåestvuje u nezgodi ova teorija ga istiåe i posebno prouåava. Ovo nije bilo prihvatljivo za praksu.

3.6.3. Teorija sklonosti
Praktiåni zahtevi u vezi teorija saobrañajnih nezgoda kretali su se od zahteva za objaãnjenjem pojedinih pojava do uoåavanja zakonitosti nastanka saobrañajnih nezgoda. Posebno se zahtevalo da teorija ponudi odgovor o bezbednosti pojedinih lica – vozaåa pre nego ãto ovi uåestvuju u nezgodama. Teorija sklonosti je prva nauåna teorija koja je ponudila moguñnost da oceni bezbednost pojedinih vozaåa i pre nego ãto uåestvuju u nezgodama. Ova teorija polazi od pretpostavke da su razliåiti ljudi razliåito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psihofiziåkih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta – sklono je i ostalim incidentima, pa i saobrañajnim nezgodama. U tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razliåitim incidentima – sklona su i saobrañajnim nezgodama. Na osnovu ove analogije, ova sklonost se moæe meriti i saopãtiti i pre prve saobrañajne nezgode. 76

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

Teorija sklonosti je protumaåila znaåajne praktiåne probleme i prvi put ponudila moguñnost da meri sklonost pojedinih lica ka saobrañajnim nezgodama, a na osnovu njihovog psihofiziåkog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. Na primer, na osnovu analize psihofiziåkih osobina liånosti ili na osnovu analize dosadaãnjih iskustava (nezavisno od saobrañaja), moguñe je odrediti sklonost vozaåa ka saobrañajnim nezgodama i izdvojiti ekstremno sklone, srednje sklone i one koji nisu skloni incidentima, pa ni saobrañajnim nezgodama. U skladu sa ovom teorijom elimisani su mnogi profesionalni vozaåi iz saobrañaja kao nebezbedni (veoma skloni saobrañajnim nezgoadama), a da nisu ni imali saobrañajnu nezgodu. Ipak, ova teorija je beleæila i brojne promaãaje u tumaåenju pojedinih pojava. Na primer, deãavalo se da vozaå koji je proglaãen ekstremno sklonim nezgodama u duæem periodu (posle preœene veñe kilometraæe) nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavrãavanju i korigovanju ove teorije.

3.6.4. Spell teorija
Spell teorija polazi od pretpostavke da liånosti koje su sklone jednom incidentu – sklone su i ostalim, pa su sklone i saobrañajnim nezgodama. Meœutim, ova teorija, pored psihofiziåkih osobina liånosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. Ova teorija polazi od toga da odreœeno lice moæe biti veoma sklono incidentima (i saobrañajnim nezgodama) u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. Na primer, jedno lice je veoma sklono incidentima noñu, drugo lice rano ujutro, a treñe u sumrak, po kiãi itd. U ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i saobrañajnim nezgodama. Dakle, ova teorija, spaja i uvaæava subjektivne karakteristike liånosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi (uåestvuje u saobrañaju). Trebalo bi imati na umu da je ovo samo uproãñeni prikaz åetiri teorije ili åetiri pristupa tumaåenju pojave saobrañajnih nezgoda. Danas su razvijene ili se razvijaju brojne teorije saobrañajnih nezgoda, ali najveñi broj vodi poreklo od navedene åetiri teorije.

3.7. MERENJE NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Merenje se moæe definisati kao uporeœivanje nepoznate i poznate veliåine iste vrste.24 Kvalitetno merenje znaåajnih veliåina je uslov za razvoj neke nauåne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavrãavane i optimizirane. Sa razvojem nauke i tehnike, merenja postaju sve preciznija, ãto omoguñuje dalji razvoj. Jednostavno i precizno merenje ni24 Merenje – procenjivanje neke veliåine prema njenom odnosu sa nekom veliåinom iste vrste, uzetom kao

jedinica i referenca (Nova Larusova enciklopedija, JRJ, Zemun, 1998).

77

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

voa bezbednosti saobrañaja je vaæan preduslov za razvoj ove nauåne discipline, ali i za uspeh praktiånih mera i akcija u ovoj oblasti. Merenja u bezbednosti saobrañaja nisu razvijena, niti su uspostavljeni opãteprihvañeni standardi i etaloni merenja.25 Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguñavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja bi trebalo da omoguñi: – opisivanje i ocenjivanje postojeñeg stanja, – definisanje æeljenog stanja (vizija i ciljeva), – merenje efekata kontramera i – unapreœivanje bezbednosti saobrañaja.

3

Danas se, pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja, ocenjuju: – trenutno stanje bezbednosti saobrañaja i – uspostavljeni trend u bezbednosti saobrañaja. Pri tome je neophodno postojanje nekih repernih vrednosti i uporeœivanje sa njima. Najznaåajniji reperi su stvarni pokazatelji bezbednosti saobrañaja za odabrane zemlje. Mada se izbor repera moæe smatrati politiåkom odlukom, danas se, najåeãñe, poreœenja vrãe sa zemljama OECD.26 Ocena bezbednosti saobrañaja moæe se vrãiti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja (merila) i drugim metodama.

3.7.1. Direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja
Direktni pokazatelji se odnose na saobrañajne nezgode i njihove posledice, i to su: – apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj i struktura nezgoda), – apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj i struktura povreœenih, veliåina materijalne ãtete), – relativni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda u odnosu na preœenu kolometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.), – relativni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda (broj nastradalih u odnosu na broj stanovnika, u odnosu na preœenu kilometraæu, u odnosu na broj vozila i sl.). Najznaåajniji apsolutni pokazatelji o saobrañajnim nezgodama su: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda,
25 Page,

Y., Statistiåki model za uporeœivanje mortaliteta na putevima u zemljama OECD, Accident Analysis and Prevention, Vol. 29, No 4, pp 371 – 385. 2001. 26 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

78

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

– broj saobrañajnih nezgoda (samo) sa materijalnom ãtetom, – broj saobrañajnih nezgoda sa nastradalim licima, – broj saobrañajnih nezgoda sa lakim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa teãkim telesnim povredama, – broj saobrañajnih nezgoda sa poginulim licima i ponderisani broj saobrañajnih nezgoda.27 Ovo su pokazatelji koji se, prvenstveno odnose na aktivnu bezbednost saobrañaja, mada struktura nezgoda prema teæini posledica govori i o pasivnoj bezbednosti. Najznaåajniji problemi koji se odnose na primenu navedenih parametara odnose se na razlike u definicijama saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica, razlike u vrednosti i korektnosti njihovog evidentiranja. Definicije pojma saobrañajne nezgode joã uvek se razlikuju od dræave do dræave. U Konvenciji o drumskom saobrañaju (Beå, 1968) definisani su saobrañajna nezgoda, poginuli28 i drugi vaæni pojmovi. Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (IRTAD)29 prihvatila je sliåne definicije. Neke dræave – ålanice OECD su prihvatile ove definicije i po njima evidentiraju nezgode i broj poginulih (Australija, Belgija, Kanada, Åeãka Republika, Danska, Finska, Maœarska, Island, Irska, Luksemburg, Nizozemska, Novi Zeland, Norveãka, Ãvedska, Velika Britanija, SAD). Druge ålanice OECD nisu uskladile svoje evidencije sa pomenutim definicijama (Austrija, Nemaåka, Francuska, Gråka, Italija, Japan, Portugal, Ãpanija, Ãvajcarska), pa se njihovi podaci o nezgodama i poginulim koriguju korekcionim faktorima da bi se mogli uporeœivati sa drugim zemljama. Bivãa SFRJ je prihvatila navedene definicije, tako da su naãe evidencije usklaœene sa navedenim meœunarodnim bazama. Trebalo bi naglasiti da se obiåno koristi broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. Meœutim, uvek postoji i znaåajna tamna brojka saobrañajnih nezgoda i tamna brojka njihovih posledica (koje su se desile, ali zbog raznih razloga nisu evidentirane). Mada je ova tamna brojka prisutna u svim zemljama, ona se bitno razlikuje od dræave do dræave. Znatan deo nezgoda se ne prijavljuje policiji, niti se prijavljuju sve povrede.30 Prema istraæivanjima OECD najmanje se prijavljuju nezgode u kojima nije uåestvovalo ni jedno motorno vozilo, u kojima je ærtva bilo dete, u kojima su nastale lakãe povrede ili samo materijalna ãteta, koje su se dogodile na lokalnim putevima.31 Sa najveñom pouzdanoãñu se evidentiraju smrtni sluåajevi. Pouzdanost, sveobuhvatnost i laka
27 Kada

se sve saobrañajne nezgode, na osnovu veliåine ukupnih posledica, svedu na nezgode sa materijalnom ãtetom, dobija se ponderisani broj saobrañajnih nezgoda. 28 Pod poginulim licima u saobrañajnim nezgodama smatra se svaka osoba koja je poginula odmah ili u roku 30 dana, usled saobrañajne nezgode. 29 IRTAD – International Road Traffic and Accident Database. 30 Prema izveãtaju KEMT, evidentira se oko 35 – 70 % nezgoda sa peãacima, oko 10-40 % nezgoda sa biciklistima i oko 50-75 % nezgoda sa automobilima (Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV). 31 Safety of Vulnerable Road Users, Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7), DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL, OECD, 1998.

79

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

3

pristupaånost podacima o broju poginulih u nezgodama su osnovni razlog zaãto se broju poginulih daje neproporcionalno veliki znaåaj u analizama bezbednosti saobrañaja. Tamna brojka posebno zavisi od organizovanosti zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja i spremnosti dræave i drugih subjekata da adekvatno reaguju u vezi saobrañajne nezgode. Ukoliko subjekti bezbednosti saobrañaja ne reaguju ili reaguju neefikasno, onda uåesnici nezgode neñe biti zainteresovani da se evidentira nezgoda, niti njene posledice. Posebno je opasna situacija u kojoj su najznaåajniji subjekti (uåesnici nezgode, policija i drugi dræavni organi) zainteresovani da ne evidentiraju nezgodu ili njene posledice.32 Mada u tamnoj brojci saobrañajnih nezgoda dominiraju lakãe nezgode, u nerazvijenim zemljama, postoje i nezgode sa najteæim posledicama koje se ne evidentiraju. Dræava bi trebalo da sistematski smanjuje broj nezgoda koje se ne evidentiraju, a posebno da iz ove tamne brojke eliminiãe nezgode sa najteæim posledicama. Ovo je veoma vaæna pretpostavka za uspeãno prañenje i ocenjivanje stanja, ali i za kvalitetno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. Apsolutni pokazatelji o posledicama saobrañajnih nezgoda su: – veliåina materijalne ãtete, – broj nastradalih, – broj lakãe povreœenih, – broj teæe povreœenih i – broj poginulih u saobrañajnim nezgodama. Navedeni pokazatelji odnose se i na aktivnu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Veliåina materijalne ãtete je teãko uporediva izmeœu razliåitih dræava, ali i u razliåitim periodima jedne iste dræave. Posebna smetnja su inflacija, promena nacionalnih valuta i naåin evidentiranja materijalne ãtete. Obiåno se u bazama evidentira iznos materijalne ãtete koji se proceni na licu mesta, a koji je, najåeãñe, ograniåen na procenjenu ãtetu na vozilu. S obzirom na to da je ovo povrãna procena na samom poåetku procesa, svi subjekti su åesto zainteresovani za smanjivanje iznosa (kako bi smanjili odgovornost uåesnika). Stvarni iznosi ukupnih materijalnih posledica koji bi obuhvatili sve gubitke, ãtete i troãkove (oãteñenja na vozilu, na teretu, na putu, na objektima, vremenske i druge gubitke, sudske troãkove, druge materijalne i nematerijalne ãtete) nigde se ne evidentiraju. Stepen teæine povreda, najåeãñe naknadno, utvrœuje lekar. Na licu mesta se samo evidentiraju najznaåajnije povrede i prve (laiåke) procene njihove teæine. U vezi svake nezgode odmah se evidentiraju poginuli, ali je ostavljena moguñnost da se u roku 30 dana dodaju novi podaci, tj. preinaåe povreœeni u poginuli. Apsolutni pokazatelji se dobijaju jednostavno – neposrednim evidentiraçem i brojanjem. Ovi pokazatelji su nezamenljivi za fenomenoloãko opisivanje
32

Na primer, u naãoj zemlji se åesto ne evidentiraju nezgode sa materijalnom ãtetom, jer uåesnici nisu zainteresovani da o njima obaveãtavaju policiju, niti osiguranja, a zbog njihove neefikasnosti. S druge strane, znaåajan broj nezgoda sa velikom materijalnom ãtetom ili sa telesnim povredama se evidentira kao nezgode sa manjom materijalnom ãtetom, jer se tako pojednostavljuje procedura.

80

3.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja

obima problema, kako bi se skrenula paænja javnosti na znaåaj bezbednosti saobrañaja, kako bi se uporeœivao ovaj sa drugim izvorima opasnosti itd. Meœutim, za stvarno merenje i uporeœivanje stanja bezbednosti saobrañaja korisniji su relativni pokazatelji. Relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja se dobijaju kao koliånik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja (o broju nezgoda ili njihovih posledica) i neke druge znaåajne veliåine (broj stanovnika, vroj vozaåa, broj vozila, broj preœenih kilometara, duæina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.). Najåeãñe su koriãñeni sledeñi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja: – broj saobrañajnih nezgoda (svih nezgoda, nezgoda sa nastradalim licima ili ponderisani broj nezgoda) na 10.000 registrovanih vozaåa, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 km puta, – broj saobrañajnih nezgoda na 10.000 vozila, – broj saobrañajnih nezgoda na 100 milion preœenih kilometara, – broj nastradalih na 100.000 stanovnika, – broj nastradalih na 10.000 registrovanih vozila, – broj nastradalih na 100 milion preœenih kilometara, – broj poginulih na 100.000 stanovnika (javni rizik), – broj poginulih na 10.000 registrovanih vozila (saobrañajni rizik) i – broj poginulih na 100 milion preœenih kilometara (dinamiåki saobrañajni rizik). Danas se, pri ocenjivanju stanja bezbednosti saobrañaja na nekom prostoru (u dræavi, u regionu), najviãe koriste poslednja tri pokazatelja,33 pa ñe o njima biti viãe reåi. Pri tome se ocenjuju trenutno stanje ovih parametara i uspostavljeni trend.

Javni rizik – trenutno stanje
Javni rizik predstavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 100.000 stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u saobrañajnoj nezgodi. Na primer, 1995. u Australiji su zabeleæena 11,2 poginulih u saobrañajnim nezgodama (smrtna sluåaja) na 100.000 stanovnika.34 Prema ovom pokazatelju Australija se nalazila na devetom mestu od 23 analizirane zemlje ålanice OECD. Velika Britanija je imala najniæu stopu od 6,4 smrtna sluåaja na 100.000 stanovnika. Portugal sa 28,8 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika je zabeleæio najveñu stopu meœu OECD nacijama. Srednja vrednost za OECD dræave iznosi 11,6 smrtnih sluåajeva na 100.000 stanovnika. U Srbiji je 2001. poginulo oko 17 ljudi na 100.000 stanovnika.
33 Past, Present and Future Road Safety Work in ECMT, CEMT/CS (2002)7/PROV. str. 6. 34 Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta, Izveãtaj iz 1995, Federalne kan-

celarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije, Sidnej, 1995.

81

3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Tabela 3.1. Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep. Danska Ukupan broj stanovnika (milion) 18.1 8 10.1 29.6 10.3 5.2 5.1 58.0 81.5 10.5 10.2 0.3 3.6 57.3 125.6 0 15.4 3.6 4.3 9.4 39.2 8.8 7.0 58.6 262.8 prosek 8,5 1273 Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12870 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41798 Smrtnost na 100.000 stanovnika 11.2 15.0 14.3 11.3 15.4 11.2 8.6 15.3 11.6 – 15.6 9.0 12.1 12.3 10.1 – 8.6 16.2 7.0 28.8 14.7 6.5 9.9 6.4 15.9 11.6 17

3

Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija, 2001.

82

stepen motorizacije u Srbiji je manji nego u zemljama OECD. Ova uporeœivanja se mogu vrãiti na istom prostoru. onda nije korektno uporeœivati prostore samo po ovom kriterijumu. Stanovnici Srbije se manje voze (prelaze manje kilometraæe) nego stanovnici zemalja OECD.). Meœutim. doãlo je do pada na 11. Srednja vrednost za dræave ålanice OECD-a takoœe je opala sa 23. zbog moædanog udara. stepen motorizacije je bio razliåit u SAD (757). ãto dovodi do opadanja smrtnosti.1. zbog kancera. zbog nezgoda na radu itd. Japanu (547).2. u toku 1998. u Zapadnoj Evropi (prosek je 454). Slika 3.000 stanovnika u Australiji. u zemljama centralne i istoåne Evrope (195) i centralnim nezavisnim dræavama koje su nastale raspadom SSSR (97).000 stanovnika. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Javni rizik – uspostavljeni trend Na osnovu pokazatelja smrtnosti. Na primer. Australijski trend poboljãanja povoljniji je od srednje vrednosti OECD zemalja. a 1995. bila su 30. 35 Prema podacima KEMT. na primer. 83 3. OECD i Australija. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100.000 stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovniãtva i posebno je znaåajan za uporeœivanje razliåitih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti (smrtnost zbog bolesti srca.6 u 1995. mogu se analizirati i trendovi u bezbednosti saobrañaja. razliåiti prostori se mogu uporeœivati po ovom kriterijumu samo ako su njihovi stanovnici jednako izloæeni saobrañaju. Ovaj pokazatelj dobro skreñe paænju na znaåaj saobrañajnih nezgoda i stradanja u saobrañaju.4 smrtna sluåaja (poginula u saobrañajnim nezgodama) na 100. 1970. Smrtnost na 100. Ukoliko su bitne razlike u stepenu motorizacije35 (broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika) i mobilnosti stanovniãtva (broj putovanja i preœena kilometraæa).4 (1970) na 11. Tako.3. pa je njihova izloæenost saobrañaju i saobrañajnim nezgodama bitno manja.7.

7 13.6 20.6 12.5 22.7 9.7 20.4 17.0 16.5 – 17.9 20.0 13.2 11.7 12. P. Smrtnost na 100.5 24.4 19. Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 3.7 16.4 24.4 13. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970. Saobrañajni rizik pred36 Stepen motorizacije se moæe definisati kao broj registrovanih vozila na 1000 stanovnika.6 – 15.2 11.2 7.1 – 8.7 18. 22.0 11.5 9.0 14.6 25.8 – 18.2 19.2 23.8 14.6 23.6 22. Izraåunava se kao koliånik izmeœu broja registrovanih motornih vozila i broja stanovnika. 18.5 21.1 12.5 17. 13.7 10.4 15.3 19.2 – 16.5 10.7 13.2 16.0 19.2.2 8.0 25.5 7.7 25.9 – 12.1 13.5 11. 30.2 18.000 stanovnika – tendencije Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.1 22.3 28.2 15.8 23.0 – 24.8 32.6 33.2 15.0 28.7 – 16.2 21.4 11.5 17.5 16.6 27.0 12.7 27.0 19.9 5.6 13.4 27.6 16. a posebno saobrañajni rizik. 26. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji bezbednosti saobrañaja.9 8.9 31.3 22.4 18.4 9.5 18.5 19.7 6.4 1975. 84 .0 11.5 39.Lipovac.3 15.4 9.6 9.8 18.7 – 13.5 13.6 14.1 11.5 31.3 11.8 1980.1 16.6 15.3 26.0 28.0 14.0 – 18.0 22.8 23.8 23.1 20.7 12. dve dræave) bitno razlikuju u stepenu motorizacije36 onda nije korektno njihovo stanje bezbednosti saobrañaja uporeœivati na osnovu pokazatelja javnog rizika.5 9.4 34.3 20.4 14.2 9.4 11.1 1985.9 11.6 15.3 – 15.7 9.9 32.9 14.3 22.6 9.3 11.0 21.3 19.0 1995.3 10.6 3 Saobrañajni rizik – trenutno stanje Ako se dva prostora (na primer.1 19.1 1990.1 20.6 16.3 13.5 10.3 14.9 14.5 16.6 14.5 10.8 – 24.4 15.9 14. 11.3 17.9 9.

3.8 2.1 2.3 1.000 registrovanih vozila.1 25.8 smrtnih sluåajeva na 10. Tabela 3.000 registrovana vozila).000 registrovanih vozila i zauzela peto mesto meœu 23 posmatrane dræave OECD.8 3.0 smrtnih sluåajeva na 10.8 1.5 1.3 smrtna sluåaja na 10.3 6.6 2.000 reg.0 smrtna sluåaja na 10. Ãvedska i Norveãka su imale najniæi (1.7 2.000 registrovanih vozila).0 2.8 2.1 poginulih na 10. u Srbiji je bilo oko 8. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja stavlja smrtnost (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama) na 10.0 – 6.6 2.7.3 4. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 592 441 8891 9454 – 1599 24 437 7033 12670 88 1334 581 305 2710 5751 572 692 3785 41798 Ukupan broj reg.8 3.3 5.5 3. Na primer. Srednja vrednost za OECD zemlje iznosila je 2.2 72.4 2.000 registrovanih vozila.0 1.9 2.9 – Smrtnost na 10.1 1.0 1.000 registrovanih vozila.5 0. U toku 2001.5 – 2.0 4.9 4. Australija je zabeleæila 1.3 35. a Maœarska najveñi saobrañajni rizik meœu OECD nacijama (6.5 47. vozila 1. Registrovana vozila. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 85 3.5 2.1 17. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .2 28.3.1 2. vozila (milion) 11.1 2.2 2.4 5.7 0.0 3.7 1. 1995.7 18. 1995.7 2.1 1.8 3.8 4. Saobrañajni rizik uzima u obzir nivo motorizacije.4 4.

000 registrovanih vozila) nego ãto je prosek za zemlje OECD.Lipovac. Mada je Australija imala stalno manji saobrañajni rizik (smrtnost na 10. sa trendovima u drugim referentnim prostorima. Na primer.000 registrovanih vozila. 1995.3. pri oceni bezbednosti saobrañaja u nekoj zemlji mogu se uporeœivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. Pri tome bi trebalo imati na umu i uporeœivati trendove u posmatranom prostoru. P. joã je znaåajnije analizirati uspostavljeni trend. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. 86 . uspostavljeni trend je nepovoljniji. Obiåno se poredi sa zemljama OECD. Slika 3. Saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Koliko god je vaæno tekuñe stanje saobrañajnog rizika. Smrtnost na 10.2.

2 4.6 1980.8 1.3 1.5 2.5 12. U Australiji se saobrañajni rizik smanjio sa 8.8 2.3 4.4 2.3 4.0 2. 1.1 2.8 3.5 2. na 2.0 3.8 2.8 5.4 1985.6 2.8 4.4 – 4.9 9.7 2.000 registrovanih motornih vozila) u zemljama OECD i Srbiji (period. ali je imala loãiji trend smanjivanja (posebno u periodu od 1970.3 7. 4.7 2.4 4.8 1.3 5.1 2.3 – 5.0 – 4.0 – 8.9 4.9 18. u zemljama OECD (prosek) saobrañajni rizik se smanjio sa 10.8 2.5 2.2 2.0 4.6 11.5 7.5 1975.4 2.0 3.2 11.4 25.3 4.7 15.4 15. Saobrañajni rizik (godiãnji broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u odnosu na 10.1 7.5 5.7 3.7 – 6. Tabela 3.0 2. 3.2 8.1 3. Australija je. 5.5 11.3 – 3.3 2.1 9.0 u 1995.7 6.1 2.6 6.3 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.0 – 6.9 9.3 2.2 2.0 – 3.2 1.1 4.7 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Na primer. 8.7 4.9 3. u istom periodu.9 3.3 – 26.8 (smrtnih sluåajeva na 10.6 7.4.9 10.8 11.2 11.6 9.2 4.1 1.0 15.0 3.3 4.2 6.3 2.2 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.7 5. 1970 – 1995).2 – – 23.2 4.9 4.6 3. 2.7 – 9.2 16.5 4.8 11.2 2.5 3.4 9.3.7 6.0 na 1.4 3.3 – 9.5 3. Dakle.7 10.5 3.5 1.2 9.0 2.4 4.9 2.5 2.4 4.7 2.2 4.8 6.2 6.5 u 1970.8 3.6 2.2 6.9 5.000 registrovanih vozila).6 – 8.2 4.3 11.2 1990.7 4.0 7.2 3.0 87 3. nego ãto je prosek u zemljama OECD.6 7.1 4.0 1.0 6.4 2.4 3. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . do 1980).0 2. imala manji saobrañajni rizik.7.5 – 2. u ovom periodu.8 1995.1 2.7 2.0 1.

1 Autobus 0.33 0.5 Bicikl 6. Meœutim. 8.4).8a Peãaåenje 7. Dinamiåki saobrañajni rizik predstavlja broj poginulih lica na 100 miliona preœenih kilometara. Veliki broj zemalja (meœu kojima je i naãa) nema razraœenu metodologiju utvrœivanja preœene kilometraæe.08 a. procenjivati na osnovu pilot istraæivanja (utvrœivanja preœene kilometraæe u reprezentativnih uzoraka vozila) itd. Dinamiåki saobrañajni rizik za razliåite naåine prevoza (PAST. onda se nivo bezbednosti saobrañaja moæe ocenjivati pomoñu dinamiåkog saobrañajnog rizika. kada automobil izaziva i druge probleme. Ovaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj bezbednosti saobrañaja. 88 . Na primer. u zemljama OECD (za 13 zemalja 37 Mobilnost stanovniãtva se obiåno iskazuje kroz proseåan broj putovanja po stanovniku ili kroz preœeni put (kilometraæu) u nekom periodu (u toku godine). Krsto Bezbednost saobrañaja Dinamiåki saobrañajni rizik – trenutno stanje Meœutim. ali da se stepeni koriãñenja vozila bitno razlikuju. Ovo posebno vaæi za velike gradove. Zato je. Tabela 3. Osnovni problem se odnosi na odreœivanje preœene kilometraæe u posmatranom periodu. na raåun putovanja automobilom. P. Preœena kilometraæa se moæe meriti direktno (na osnovu korektno utvrœenih kilometraæa u svakom vozilu prilikom redovnih tehniåkih pregleda). Ipak. postoji niz problema skopåanih sa odreœivanjem i primenom dinamiåkog saobrañajnog rizika. CEMT/CS (2002) 7/PROV. dva podruåja mogu imati sliåan stepen motorizacije.37 Ako se mobilnost bitno razlikuje.5.0 0. on se sve viãe koristi.08 Automobil 0. pa i ne koristi ovaj parametar. Dinamiåki saobrañajni rizik se koristi i za uporeœivanje rizika putovanja razliåitim vidovima saobrañaja (Tabela 3.3 Motocikl 16. neophodno.04 0. /htr. S obzirom na to da je rizik pogibije pri prevozu automobilom deset puta veñi nego pri prevozu autobusom. s obzirom na to da ovaj parametar najbolje odreœuje stanje bezbednosti saobrañaja./) 3 Vid / grana saobrañaja Drumski Æelezniåki Pomorski Vazduãni Dinamiåki saobrañajni rizik Naåin drumskog saobrañaja (br. saobrañajnom strategijom treba promovisati putovanje autobusom. izraåunavati indirektno (na osnovu prodatih koliåina i proseånih potroãnji goriva). PRESENT AND FUTURE ROAD SAFETY WORK IN ECMT.Lipovac. poginulih na 100 miliona putnik kilometara) Ukupno 1. pri ocenjivanju nivoa bezbednosti saobrañaja voditi raåuna i o mobilnosti stanovniãtva.

4 – 1.2 poginula na 100 milion kilometara itd.3.8 1. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .6 – – 1.1 1.7. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja su ovi podaci dostupni). Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija nema podataka Ukupan broj poginulih 2017 1210 1449 3347 1588 582 441 8891 9454 – 1589 24 437 7033 12670 68 1334 581 305 2710 5751 572 692 3765 41780 Ukupno preœenih kilometara (100 miliona) 1665 651 801 – – – 420 4967 6022 – – 19 319 – 7199 – 1112 – 288 – – – 607 4429 – Smrtnost na 100 miliona preœenih kilometara 1. Australija je bila peta sa 1. Tabela 3. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995.3 1.6. u toku 1995.3 poginula na 100 milion vozilo kilometara.9 poginula na 100 milion kilometara).9 – 1.1 – – – 1. Pri tome je Velika Britanija imala najniæu stopu (0. godiãnje je bilo (u proseku) 1.8 – 1.2 1.2 – 1.1 0.8 – – – 1.3 –/- 89 3. Zemlja Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.9 1.

5. U Australiji je ova smrtnost opala sa 4. veoma je znaåajno uoåiti trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Slika 3. Australija je imala neãto nepovoljniji trend od proseka za OECD.Lipovac. Posebno je korisno poreœenje sa zemljama OECD. To je neãto loãije od trenda srednjih vrednosti za ostale zemlje OECD. Dinamiåki saobrañajni rizik u zemÿama OECD (za koje postoje podaci) – trenutno staçe 1995. Trend u dinamiåkom saobrañajnom riziku (broju poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja kretanja u bezbednosti saobrañaja. Dinamiåki saobrañajni rizik – uspostavljeni trend Kao i kod ostalih parametara. srednja vrednost za OECD nacije je opala od 5.2 u istom periodu.6 (u 1970) na 1. Na primer. 90 .3 (u 1995). P. Slika 3.4.4 na 1. Na primer.

7.4 2. 1.6 / 1975.8 2. U svim zemljama OECD ovaj parametar je stabilno opadao u periodu od 1970.0 – 2.6 8.1 3.9 – – – – – – 4.9 – – 2. do 1995.4 10.8 2.7 – 1.3 / 91 3.6 – 3.8 – 2.7 6.6 / 1980.1 4.1 1.1 2.9 – 2.9 / 1985.8 – – – 1.3 1.6 – – – – – – – 5. 2.4 – 1.2 1.2 / 1990.8 1.4 – – 2.9 – – – – – – – 3.4 3.1 3. 3.3 2.1 – – – 1.1 – 9.0 – – – – – – 9.2 – – – 1.3.7 1.7 3.7 – – – 1.1 0.6 – – 1. 3.9 1.1 3.4 1.1 2.5 2. Danska Finska Francuska Nemaåka Gråka Maœarska Island Irska Italija Japan Luksemburg Holandija Novi Zeland Norveãka Portugal Ãpanija Ãvedska Ãvajcarska UK SAD OECD Srbija 1970.9 – – – 6.8 – – 2. 1.8 – 1.4 – – 1.8 – 1.2 – 1.7 / 1995.7 – – – – – 3.6 2.8 – – 1.5 – 2.4 – 1. Zemÿa Australija Austrija Belgija Kanada Åeãka Rep.8 3. 4.2 5.7 – – 2.9 – 2.6 1.9 – 1.3 – – – 3.0 – – 1. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Tabela 3.6 – – – 2.7. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .0 5.8 – 1. Dinamiåki saobrañajni rizik (broj poginulih u saobrañajnim nezgodama na 100 milion vozilo kilometara) je jedan od najboljih opãtih pokazatelja bezbednosti saobrañaja.3 – 1.3 1.

000 vozila koja proœu putem. ali i najmanji uzorci). P. ali joã nije zaæiveo). – broj nezgoda na 100 milion vozilo kilometara. Kod broja nezgoda mogu se uzimati u obzir sve nezgode (najjednostavnije i najgrublje). – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 km puta.38 Sa druge strane. broj saobrañajnih nezgoda. 39 Pod intenzitetom saobrañaja se najåeãñe podrazumeva PGDS (proseåan godiãnji dnevni saobrañaj) izraæen u proseånom broju vozila koja proœu putem u toku dana. Kod broja nastradalih. trebalo bi voditi raåuna o duæini te deonice i o intenzitetu saobrañaja na deonici. mogu se uzimati u obzir svi nastradali koji su evidentirani (najveñi uzorci. – ukupan broj poginulih u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. ali i od raspoloæivih podataka. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.000 vozila koja proœu putem. preœenu kilometraæu i transportni rad.Lipovac. 38 Transportni 3 rad se moæe izraæavati brojem putnik kilometara (u putniåkom saobrañaju) ili brojem tona kilometara (u teretnom saobrañaju). mogu se koristiti sledeñi parametri: – broj poginulih putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. – broj nezgoda na 100. Pri proceni bezbednosti saobrañaja na odreœenoj deonici puta. broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña itd. – broj nezgoda koje su izazvali vozaåi preduzeña u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. nezgode sa nastradalim ili samo sa poginulim licima (bolji i znaåajniji pokazatelj koji se ujednaåeno evidentira) ili ponderisani broj nezgoda (najbolji pokazatelj. mogu se koristiti pokazatelji koji uvaæavaju veliåinu voznog parka. – broj saobrañajnih nezgoda u odnosu na 100 milion vozilo kilometara. ali aæurnost i kvalitet evidentiranja se åesto razlikuje). lakãe i teæe povreœanih) putnika u odnosu na 100 milion putnik kilometara. ovde su. 92 . – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100 milion vozilo kilometara.39 Zato se obiåno koriste sledeñi parametri: – broj nezgoda na 100 km puta. pored ukupnog broja poginulih u saobrañajnim nezgodama (u kojima su uåestvovali autobusi i kamioni preduzeña). posebno znaåajni broj poginulih i povreœenih putnika. – broj nastradalih (poginulih. – veliåina materijalne ãtete u odnosu na 100 milion tona kilometara itd. za razliåite potrebe koriste se i drugi vaæni parametri. poginuli i teæe povreœeni (ujednaåenije i kvalitetnije evidentiranje) ili samo poginuli (najbolje evidentiranje. Koji ñe parametri biti koriãñeni zavisi od problema koji se istraæuje. Krsto Bezbednost saobrañaja Procene nivoa bezbednosti u pojedinim sluåajevima Pored gore objaãnjena tri opãta parametra bezbednosti saobrañaja. Pri oceni bezbednosti saobrañaja u autotransportnim preduzeñima. od cilja istraæivanja. Na primer.

7.40 40 Na osnovu reæima saobrañaja i saobrañajne slike utvrœuju se broj i vrste moguñih konflikata izmeœu uåesnika u saobrañaju. Pri oceni bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama trebalo bi imati na umu geometriju raskrsnice i reæim saobrañaja na raskrsnici – prilaznim kracima (mogu se uporeœivati raskrsnice sliåne po geometriji i reæimu saobrañaja). vozaåa Forda u odnosu na vozaåe Mercedesa. vozaåa koji su obuåavani u jednoj autoãkoli u odnosu na ostale itd. – broj nezgoda koje su oni prouzrokovali.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca) itd. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100. – broj nastradalih u nezgodama koje su oni prouzrokovali. most i dr.000 kilometara.000 vozila koja uœu u raskrsnicu (iz svih pravaca). biciklista. te ocenjuje bezbednost saobrañaja. 93 3. ostaje vaæno praktiåno pitanje: da li se moæe ocenjivati bezbednost saobrañaja i pre dogaœanja prve saobrañajne nezgode. odnosno bez poznavanja podataka o nezgodama i njihovim posledicama. ugroæena mesta) trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na tom mestu.3. – pokazatelji o potencijalnim saobrañajnim konfliktima. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja su: – broj i teæina konflikata u saobrañaju (Traffic Conflict). 3. putnika u putniåkim vozilima i putnika u autobusima. Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Pri oceni bezbednosti saobrañaja pojedinih kategorija uåesnika u saobrañaju (vozaåa. profesionalnih vozaåa i vozaåa amatera. kao na primer: – broj nezgoda na 100. na 100. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . kao na primer: – broj nezgoda na 100.000 vozila koja proœu putem.7.000 kilometara itd. kao na primer: – broj nezgoda na 100. na 100.2. suvozaåa. prevoj. Pri oceni bezbednosti pojedinih taåki na putu (krivina. Trebalo bi birati one parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saobrañaja na svim prilazima raskrsnici. putnika.000 preœenih kilometara. Indirektni pokazatelji bezbednosti saobrañaja Mada prethodno opisani direktni pokazatelji dobro opisuju stanje bezbednosti saobrañaja. U tom smislu se razvijaju mnoge metode koje koriste indirektne parametre bezbednosti saobrañaja.) mogu se koristiti pokazatelji koji uzimaju u obzir njihovu izloæenost saobrañaju (preœena kilometraæa).000 kilometara. – broj nastradalih u nezgodama u kojima su oni uåestvovali. vozaåa muãkaraca u odnosu na vozaåe æene. – broj nastradalih (poginulih i povreœenih) na 100.000 vozila koja proœu putem itd. vozaåa putniåkih vozila i biciklista. na 100.

Ovo zahteva posmatraåe koji su obuåeni da prepoznaju. Danas su razvijene subjektivne (åovek posmatra i kvalifikuje konflikt) i objektivne (konflikt se snima kamerom i kasnije analizira i kvalifikuje) metode primene konfliktne tehnike. Snimanje se vrãi dva do tri sata. 4) ozbiljan konflikt – Uåesnici idu prema sudaru i kasno reaguju. beleæe i analiziraju konflikti u saobrañaju na standardizovan naåin. ako se njihovo kretanje ne promeni. broj pojedinih prekrãaja i sl. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Konflikt je situacija u kojoj se dva ili viãe uåesnika u saobrañaju pribliæavaju jedan drugom (u prostoru i vremenu). DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. u toku dva do pet dana. Tehnika konflikata (TCT) je skup procedura kojima se identifikuju. Ove situacije zovemo i zamalo nezgoda. 94 . odnosno da postoji veza izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. U 41 Na osnovu izloæenosti pojedinim vidovima saobrañaja i njihovoj proseånoj opasnosti (riziku) ocenjuju se rizici u saobrañaju. str. Blagovremeno reaguju i nema forsiranog koåenja. procene i pribeleæe konflikte i njihove vaæne karakteristike.Lipovac. Mogu se definisati 5 nivoa na piramidi: 1) neometani prolazi – bezbedne saobrañajne situacije. a na vrhu saobrañajne nezgode. koji uåesnici ih åine. P. Situacije u saobrañaju (dogaœaji) se mogu prikazati kao nivoi na piramidi: na dnu piramide su bezopasne saobrañajne situacije (normalna voænja). Oslo. 3) blagi konflikti – Uåesnici idu prema sudaru. ali postoji rano uoåavanje i blago reagovanje. rastojanja do taåke sudara itd. Izvor: Safety of Vulnerable Road Users. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 – nivo izloæenosti saobrañaju (exposure to road traffic). vreme posle prekoraåenja. ali preduzimaju radnju izbegavanja. a ãirina njegovu uåestalost. tako da je sudar neizbeæan. 2) potencijalni konflikti – putanje uåesnika se presecaju. ãta izaziva nezgode itd. stepen koriãñenja pojaseva. Broj i teæina konflikata su najznaåajniji indirektni pokazatelj za ocenu bezbednosti saobrañaja.41 – razliåita merila ponaãanja (behavioural measures) koja ukazuju na nivo bezbednosti saobrañaja (proseåna brzina. – merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. 1998. OECD. 5) nezgoda – izbegavanje je zakasnilo i deãava se nezgoda sa posledicom. Savremene objektivne metode insistiraju na merenju opasnosti konflikta. S tim u vezi mere se vreme do sudara. 106. pa se nezgoda jedva izbegla. 42 Ova definicija je prihvañena na prvoj meœunarodnoj radionici o konfliktima u saobrañaju. Visina odreœuje opasnost dogaœaja. brzine. 1977. Analiza vrste i teæine konflikata omoguñuje da saznamo koje vrste konflikata se deãavaju. niti drugih naglih reakcija.42 Razvijena je posebna tehnika saobrañajnih konflikata ili konfliktna tehnika (TCT – Traffic Conflict Techniques) koja se zasniva na pretpostavci da se interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju moæe opisati kao kontinuum dogaœaja. Na osnovu toga mogu se projektovati dobre kontramere i ispravljati greãke pre nastupanja posledica.).

ãto nije moguñe na osnovu analize nezgoda. Vol. 1998. preko konflikata razliåite opasnosti. u proceni efikasnosti razliåitih kontramera itd.). Merenje nivoa bezbednosti saobrañaja Saobraæajne nezgode Ozbiljni konflikti zamalo nezgode” ” Slika 3. E. u proceni razliåitih reæima saobrañaja. Dosadaãnja iskustva pokazuju da je validnost konfliktne tehnike dobra.6.43 relativno kratkom vremenu moæe se dobiti kvalitetna analiza stanja. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). u proceni kvaliteta lokacije peãaåkih prelaza i autobuskih stajaliãta.000 puta åeãñi). 43 Konfliktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara (saobrañajnih nezgoada). DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. konfliktna tehnika omoguñuje da prouåimo ceo proces koji se zamalo nije zavrãio nezgodom. Konfliktna tehnika otkriva åak i male promene u riziku.3. 43 (Safety of Vulnerable Road Users. Piramida – interakcija izmeœu uåesnika u saobrañaju kao kontinuum dogaœaja od neometanih prolaza.7. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Analiza nezgode se moæe vrãiti tek kada su nastale posledice. OECD. kao i analiza efekata kontramera (pre i posle analiza). 44 Hauer. uzorak konflikata je veliki (konflikti su 5. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. No 6. 471-481.000 do 10. Accident Analysis and Prevention. str. do saobrañajnih nezgoda.. 1986. 106. 18. a analiza konflikata i pre posledica. str. & Garder R. Dok je uzorak nezgoda mali.44 Brojni su pozitivni primeri primene konfliktne tehnike: u proceni efikasnosti kruænih raskrsnica. Dok analiza nezgoda omoguñuje da shvatimo ãta se desilo u i posle kritiånog momenta. 95 3.

ciljeve i zadatke istraæivanja. Analiza stanja bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju bi trebalo da obuhvati sledeñe sadræaje: Uvod Na samom poåetku bi trebalo definisati prostor istraæivanja. a izveãtavati periodiåno u zavisnosti od problema (svake godine. Struåne analize bi trebalo raditi permanentno.). – analiza svesti graœana o problemima bezbednosti saobrañaja i moguñnostima upravljanja itd. vreme. Na osnovu toga se mogu struåno projektovati i realizovati buduñe aktivnosti. – analiza saobrañajnih zakona i njihove primene. U ove metode spadaju: – ekspertska i druge sliåne metode struåne procene stepena opasnosti.Lipovac. predmet. Korektno je saopãtiti i najvaænija ograniåenja. ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NA PODRUÅJU Analizirati stanje bezbednosti saobrañaja na nekom podruåju ili na nekoj deonici puta je veoma znaåajan zadatak u bezbednosti saobrañaja. neophodno je da se definiãe osnovni sadræaj i metod ovih analiza. To bi trebalo da garantuje sveobuhvatnost. Da bi analize stanja bezbednosti saobrañaja dale oåekivane efekte. Naime. Pri tome bi trebalo korektno odrediti domete sopstvenih analiza i ãto åeãñe analize poveravati nezavisnim struånim institucijama i istaknutim pojedincima – nauånim radnicima i istraæivaåima. stalno analizirajuñi. Analiza karakteristika putne (uliåne) mreæe Put je veoma znaåajan faktor bezbednosti saobrañaja koji utiåe na stanje bezbednosti. metod. Posebno su znaåajne karakteristike koje utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja (broj i ãirina sa96 . – kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova (funkcionisanje zaãtitnog sistema). P. svakih pet godina i sl. Ostale metode ocenjivanja bezbednosti saobrañaja Bezbednost saobrañaja se moæe uspeãno ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvantifikovanje odreœenih parametara. uporeœujuñi i ocenjujuñi stanje bezbednosti saobrañaja ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja i smaçivanju stradanja u saobrañaju. ali i na izbor mera koje ñe se preduzimati. – analiza postojanja sistemskih saobrañajnih mera. Krsto Bezbednost saobrañaja 3. 3 3.8. korektnost i objektivnost analize. – anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saobrañaju itd.3.7. ali i da analize uåini uporedivim i korisnim pri kasnijim analizama.

Analiza karakteristika saobrañajnih tokova Bezbednost saobrañaja je jedno od obeleæja saobrañaja. Analiza bezbednosti saobrañaja na podruåju obrañajnih traka. Opãta analiza broja i strukture nastradalih u saobrañajnim nezgodama Stradanja ljudi su najznaåajnija posledica saobrañajnih nezgoda. broj nezgoda prema teæini posledica (nezgode sa poginulim. struktorom. prema starosti. poduæno i popreåno odvodnjavanje vode. ekonomski standard. postojanje i ureœenost autobuskih stajaliãta na putu.).). organizacija poslova saobrañaja. Ako bi se posmatrao neadekvatno dug period. mogu presudno uticati na stanje bezbednosti saobrañaja. Pri tome bi trebalo posmatrati dovoljno dug period (minimalno 5 godina) za uoåavanje zakonitosti. prema vozaåkom iskustvu itd. a posebno poslova bezbednosti saobrañaja. postojanje i ãirina razdelnih ostrva. normativni ambijent. prolasci kroz naseljena mesta. Analiza vaænih elemenata okoline (ambijenta) Saobrañaj se odvija u druãtvenom. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . zabrane parkiranja i zaustavljanja. skup ograniåenja i zabrana) bitno utiåe na protoånost i bezbednost saobrañaja. sa povreœenim i sa materijalnom ãtetom). berme ili trotoara. vrsta i kvalitet kolovoznog zastora itd. ãto moæe ugroziti kvalitet predloæenih mera. 97 3. Analiza reæima (tehniåkog regulisanja) saobrañaja i stanja signalizacije Uspostavljeni reæim saobrañaja (namena saobrañajnih povrãina. aktivnost pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. preglednost na putu. uzduæni i popreåni nagibi puta. naåine regulisanja prvenstva prolaza. Ureœenost okoline puta (nasipi. ekonomskom i politiåkom ambijentu koji utiåe i na moguñnost sprovoœenja i efikasnost pojedinih mera. Mere koje ñe uticati na bezbednost saobrañaja moraju biti u skladu sa intenzitetima. to bi moglo da umnogome uopãti analizu i da neaktuelni problemi odvuku paænju. druãtveni ambijent itd. Opãta analiza broja i strukture saobrañajnih nezgoda Saobrañajne nezgode su najznaåajniji pojavni oblik nebezbednosti u saobrañaju.). prema polu. biciklisti.). ambijent oko puta itd. oãtre i opasne horizontalne i vertikalne krivine puta. postojanje i geometrija raskrsnica. teãko povreœeni i lakãe povreœeni).8. suvozaåi. prostornom i vremenskom raspodelom saobrañajnih tokova. Zato su saobrañajne nezgode najvaæniji element predmeta istraæivanja i treba im posvetiti posebnu paænju. peãaci i dr. Zato bi pored broja. putnici. prema kategoriji uåeãña u saobrañaju (vozaåi. motociklisti. postojanje i stanje signalizacije itd. Trebalo bi obratiti posebnu paænju na ograniåenja brzine.3. trebalo analizirati i strukturu nastradalih prema teæini posledica (poginuli. U ovom delu bi trebalo analizirati ukupan broj saobrañajnih nezgoda. stanje privrede. objekti na putu i oko puta. zabrane skretanja. useci. ãirina i kvalitet bankine. vaæni objekti oko puta.

Tipoloãka analiza saobrañajnih nezgoda Naãa statistika razlikuje 13 vrsta saobrañajnih nezgoda:48 sudar iz suprotnih smerova. udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo.F. crne taåke koje predstavljaju mesta na putevima/ ulicama.. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Prostorna distribucija raspodela saobrañajnih nezgoda Odgovoriti na pitanje: Gde se dogaœaju nezgode? je jedan od najvaænijih zadataka analize stanja bezbednosti saobrañaja. Kao rezultat ove topografske analize dobijaju45 se karte saobrañajnih nezgoda. linijski grafikoni saobrañajnih nezgoda i situacioni planovi saobrañajnih nezgoda. i Doroænie usloviy i bezonasnosmi dviæeniy MSR. a linijski grafikoni za prikaz prostorne raspodele nezgoda na deonici puta (na saobrañajnom sektoru. naåinom kretanja. Trebalo bi svaku saobrañajnu nezgodu ãto preciznije spustiti na teren. okolnosti). sletanje sa kolovoza i udar u objekat.. projekat saobrañajnih nezgoda. 1982. vremenom dogaœanja itd. V. 1999. Ovo se postiæe vezivanjem nezgoda za kilometarski stub (stacionaæu) na otvorenim putevima. vrstama. meœusobni sudar drumskog i æelezniåkog vozila. u zavisnosti od ciljeva analize (vreme dogaœanja. Za ova mesta poveñane ugroæenosti saobrañaja crtaju se posebni situacioni planovi sa detaljnijim prikazom saobrañajnih nezgoda po lokacijama. 48 Jedinstven informacioni sistem MUP-a R. 47 Mogu se izdvojiti i neke druge vaæne karakteristike nezgoda.). na opasnoj deonici itd.Lipovac. udar u objekat na putu. najviãe lica strada pri obaranju peãaka (22 – 30%). ali i za planiranje aktivnosti na prevenciji buduñih nezgoda. P. Beograd. vrsta nezgode (geometrijski oblik simbola odreœuje vrstu nezgode) i posledice nezgode (boja ili ãrafura simbola odreœuje posledice). dr. Vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda Odgovor na pitanje: Kada se dogodila nezgoda? je znaåajan za bolje shvatanje uslova nastanka nezgode. sudar pri voænji u istom smeru. posledicama. M. dnevna raspodela po danima u toku godine ili po danima u toku sedmice (utiåe na planiranje sedmiånih rasporeda rada) i åasovna raspodela nezgoda u toku dana (utiåe na planiranje rada u toku dana). sudar pri uporednoj voænji. 285. deonice puteva/ulica ili zone na kojima se åeãñe dogaœaju nezgode (na primer viãe od 5 nezgoda u toku godine). str. obaranje ili gaæenje stoke i ostale vrste nezgoda. odnosno za ulicu i kuñni broj u naseljima. Karte47 nezgoda su pogodne za makroanalizu na veñim povrãinama (podruåje grada). U Srbiji bez pokrajina. uzrok nezgode i dr. boåni sudar. tzv. uåesnicima. boå45 Babkov. Moskva. obaranje ili gaæenje peãaka. 98 . Na ovim46 prilozima se pregledno prikazuju mesto nezgode (na tom mestu se ucrtava odgovarajuñi simbol). Saobrañajni fakultet. sudaru iz suprotnih smerova (18 – 23 %). Znaåajne su godiãnja raspodela (distribucija) nezgoda (radi uoåavanja trenda razvoja pojave). raskrsnice. padanje iz vozila u pokretu. Srbije. ispadanje. Na osnovu topografske analize se izdvajaju. sletanje vozila sa puta. Inæenjerski priruånik iz drumskog i gradskog saobrañaja i transporta. prevrtanje vozila na putu. 46 Vujaniñ. sletanju vozila sa puta (19-25%). meseåna raspodela (radi uoåavanja sezonskih oscilacija i izrade godiãnjih planova rada).

str. Analiza dosadaãnjih mera i aktivnosti U analiziranom periodu su realizovane aktivnosti razliåitih subjekata. U narednim analizama ñe se izoãtravati kriterijumi i sve manje greãiti. NAUÅNA OBLAST BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Œ. Saobrañajni fakultet. S. ali i za druge subjekte bezbednosti saobrañaja.. str. Predlog buduñih aktivnosti sa procenom troãkova i oåekivanih efekata Na osnovu sveukupne analize koja obuhvata veñinu ili sve nabrojane elemente. ali i podruåja u zemljama OECD ili EU za koje su nam poznati podaci. bilo bi veoma korisno za pojedine predloæene mere proceniti troãkove i oåekivane efekte.Literatura nim sudarima (11 – 16 %) i u sudarima pri voænji u istom smeru (6 – 12%). M. 481. Literatura Dragaå. Uporedna analiza sa referentnim podruåjima Uvek bi trebalo raditi uporedne analize sa referentnim podruåjima. Åak i kada su ove procene sasvim grube. 218. Fakultet tehniåkih nauka. Propuste bi trebalo vezati za pojedine uåesnike u saobrañaju.. 1997. Novi Sad. ova analiza je veoma znaåajna za projektovanje kontramera za spreåavanje buduñih nezgoda. Analiza najåeãñih okolnosti nastanka saobrañajnih nezgoda i najznaåajnijih propusta Na osnovu analize pojedinaånih nezgoda mogu se uoåiti najznaåajnije okolnosti koje prate veñinu saobrañajnih nezgoda na pojedinim lokacijama ili u pojedinim vremenima. R. str. a njihove efekte analizirati kako bi se moglo uåiti za buduñe planove. Bezbednost saobrañaja 2. U svim ostalim vrstama nezgoda strada 8 – 12 % svih nastradalih. Iniñ. Beograd. trebalo bi struåno i sveobuhvatno predloæiti sistem buduñih mera i aktivnosti na unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Teorije saobrañajnih nezgoda. Kriminologija. str. Beograd. Kao referentna podruåja trebalo bi koristiti proseåne vrednosti u naãoj zemlji za podruåja sliånih saobrañajnih i drugih karakteristika. 99 3. 400. i Vujaniñ M. 1994. deo.. Beograd. 2002. Miloãeviñ. Ignjatoviñ. Ove aktivnosti bi trebalo pedantno pratiti i evidentirati. 356. 1998. one su veoma korisne. Mada je ova analiza veoma diskutabilna (mi ne znamo precizne okolnosti niti propuste pre okonåanja sudskih postupaka. Za one koji donose odluke. a åesto ni tada). Saobrañajni fakultet. Veoma je znaåajno objektivno i struåno analizirati najznaåajnije dosadaãnje mere i aktivnosti kako se ne bi ponavljale greãke. Bezbednost drumskog saobrañaja.. Nomos. Takoœe bi trebalo uoåiti i analizirati koji su to najåeãñi propusti koji doprinose nastanku ovih nezgoda.

Beograd. 1998. (Zbornik radova). Metodologija. Moskva. Hauer. str. i Lipovac K. 1999. No 6. Past. str. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Accident Analysis and Prevention. Garder. Federalne kancelarije za bezbednost saobrañaja na putevima Australije. Lipovac... str. 2000. Beograd. 18. Scientific Expert Group on the Safety of Vulnerable Road Users (RS7). Izveãtaj iz 1995. No 6. Nauåno-struåni skup Bezbednost dece u saobrañaju. V. DSTI/DOT/RTR/RS7 (98) 1/FINAL. 705-725. Safety of Vulnerable Road Users. 285. Krsto Bezbednost saobrañaja 3 Vujaniñ. CEMT/CS (2002)7/PROV. Sidnej. Konferencija evropskih ministara transporta. Ãuãnjiñ.Lipovac. Beograd. Doroænie usloviy i bezonasnosm dviæeniy MSR. M. Organizacija za ekonomsku kooperaciju i saradnju (OECD). 1995. & P. Australijska uporedna statistika o bezbednosti na putevima ãirom sveta.. 2002. 315... Vol. K. 100 . 2001.F. Babkov. Åigoja ãtampa. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. 471-481. 1986. E. 1982. str. Bezbednost. Teorija i praksa upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. P. Œ.

4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.1.4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.3. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja .2. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.

. Andersson. 3 Haddon.. prve pomoñi . Ameriåki nauånik William Haddon2 je pokuãao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica. Public Health Reports.. saobrañajne nezgode su najåeãñi uzrok (26 – 77%) smrtnih sluåajeva usled nenamernih povreda (Ahmed.. konstrukcija. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. 103 4. brzo zbrinjavanje povreœenih. Tako je nastala proãirena Hedonova matrica. masa. vrlo brzo se pokazalo praktiånijim da se iz faktora okruæenje izdvoji put kao poseban faktor. oprema vozila. & R.. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. pp 541 – 551.. ponaãanje. okruæenje) pre. stavovi. propisi. N. oprema puta. psihofiziåke obuka u pruæanju sposobnosti. N. sposobnosti. 411-421. zaãtitni sistem.3 Tabela 4. Advances in the Epidemiology of Injuries as a Basis for Public Policy. porodica. 2002).1 Obilje razliåitih uticaja doprinosi nastanku saobrañajnih nezgoda i njihovoj teæini (veliåini posledica).. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .. samoobjaãnjavajuñi putevi . ZA VREME SN (Crash) POSLE SN (Post – Crash) obuka. Accident Analysis and Prevention. kvalitet i odræavanje puta. Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. 34... alkohol . & Andersson R. New York. Bio je direktor NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) i IIHS (Insurance Institute for Highway Safety). kolovozni zastor. opraãtajuñi putevi . noñ. zaãtita od poæara.. OKRUÆENJE (Enviranment) Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra.. opremljenost vozila. ureœenost okoline puta... 2 William Haddon je osnivaå epidemiologije i kontrole povreda. klima. vozilo. kvalitet uviœaja . upotreba pojasa.. Brojni su pokuãaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. barijere pored puta. vazduãni jastuci . 1 Ahmed. pouzdanost . zdravstvena zaãtita. No 4.. W.. 95(5). tehniåka ispravnost. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK (Human) VOZILO (Vehicle) PRE SN (Pre – Crash) obuka. 1980. hortikultura.. 2002. Vol. konstrukcija .HEDONOVA MATRICA Prema istraæivanju koje je obuhvatilo 57 zemalja. kiãa.1.

obuka.. ponaãanje . propisi. okruæenje) pre. sposobnosti .. psihofiziåke stavovi. VOZILO PUT OKRUÆENJE 104 ... ureœenost okoline puta. zaãtita tehniåka ispravnost. porodica. oprema puta. samoobjaãnjavajuñi putevi .. masa . odræavanje puta. odræavanje puta. hortikultura.. OKRUÆENJE ureœenost okoline puta.2. PUT oprema puta. kvalitet puta. stavovi. kvalitet. zaãtitni sistem . okruæenje) na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. vozila.. opremljenost vozila. ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja.3. vozilo. vozilo. oprema od poæara. pouzdanost . kolovozni zastor.Lipovac. konstrukcija. zdravstvena zaãtia.. opraãtajuñi putevi barijere pored puta. kvalitet uviœaja. brzo zbrinjavanje povreœenih.. FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ÅOVEK VOZILO PRE SN ZA VREME SN POSLE SN obuka u pruæanju prve pomoñi ... kolovozni zastor. klima. zaãtita od poæara.. konstrukcija. Proãirena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. 4 S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti saobrañaja... pouzdanost . klima. hortikultura ...... P........ puta.. konstrukcija . UTICAJNI ELEMENTI – UTICAJI FAKTORI BEZBEDNOSTI AKTIVNA BEZBEDNOST PASIVNA BEZBEDNOST SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA SAOBRAÑAJA ÅOVEK obuka. kiãa.. za vreme i posle saobrañajnih nezgoda. Tabela 4.. porodica.. zdravstvena zaãtita . masa . kvalitet uviœaja . sposobnosti. obuka. izmenljiva signalizacija . sposobnosti. obuka u pruæanju prve pomoñi. psihofiziåke ponaãanje . put. opraãtajuñi putevi... Krsto Bezbednost saobrañaja Tabela 4. opremljenost vozila. put. oprema vozila. Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje åetiri faktora bezbednosti saobrañaja (åovek. noñ.. propisi... zaãtitni sistem. izmenljiva signalizacija .. sposobnosti tehniåka ispravnost. samoobjaãnjavajuñi putevi ...

.1.4 Uticaj åoveka na bezbednost saobrañaja nije dovoljno istraæen. – starost. 5 Lipovac.1. prolaze na crveno. 6 Lipovac. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobrañajnih nezgoda u Srbiji. stavovi i ponaãanje åoveka. tj. ishrana. 287 – 292). D. puãenje) 4. U nastavku ñe biti izneti neki od najvaænijih elemenata åoveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja: – pol. obrazovanje. bolest. ÅOVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA .).. ãto utiåe i na razliku u njihovom riziku uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Mnogo je elemenata åoveka koji na razliåite naåine utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Buliñ. Œ. i Vemiñ. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Æene su manje izloæene saobrañaju. Beograd. a posebno manje uåestvuju u najteæim nezgodama. Saobrañajne nezgode u preticanju. Ipak. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Åovek je najznaåajniji faktor u konturi Å-V-P-O.3 % poginulih.1. æene su manje sklone traganju za uzbuœenjima u saobrañaju i riziånim situacijama u sa4 Resolution No 86 on ways of influencing human behaviour with a view to improving road safety. bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. voze agresivno i voze pod uticajem alkohola.. moæemo zakÿuåiti da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. pa åak i izmere. K. Æene. æene åine 3.5 zakljuåeno je da æene imaju manji rizik uåeãña u nezgodama. [CM(86)16]. godine6 meœu vozaåima je bilo oko 22 % æena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). oko 5. – sposobnosti – znanje-obuka – stavovi – iskustvo – ponaãanje – voænja pod uticajem – umor ostali elementi (standard. 2002 (Zbornik radova. Prema istraæivanjima iz 2002. VI simpozijum Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002. åak i kada se ima u vidu smaçena izloæenost.6 % teãko i 6. Ipak.7 % lakãe povreœenih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama. 1997. Meœu ovim elementima posebno se istiåu sposobnosti. Æene åine manje saobrañajnih prekrãaja. dosadaãnja istraæivanja su omoguñila da se neki uticaji preciznije objasne. u proseku. Novi Sad.4. retko ginu. a posebno reœe prekoraåuju brzinu. 105 4. socio-demografska obeleæja. znanja. (39. K. uticaji droga i lekova.str. Pol Muãkarci i æene se razlikuju po mnogim obeleæjima. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. S druge strane.1. Naime.

No 4. M. 106 .7 0. a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima. 2002.3 1. Izvor: Snravoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. i dr. 1978. & Y. Wolf.7 2. Tabela 4.3 5. Naime. pp 717 – 727.3 preko 70 prosek 1.0 1. Rizik8 nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozaåa. Kod starijih vozaåa je obrnuto: starije æene imaju veñi rizik o odnosu na starije muãkarce. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañaju (Rosenbloom.0 1. Institut za ekonomiku transporta. 9 Bedard. Accident Analysis and Prevention.0 1. Britanija N. sposobnosti. g (Bedard. Zemlja 19 – 20 Australija Kanada Danska Francuska V. i dr. P. odreœeni su proseåni rizici od uåeãña u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (proseåan broj nezgoda za sve vozaåe uzet je kao 1.2 3. New York. ali postoje i dve razlike. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama (broj nezgoda na milion preœenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozaåa ima oblik slova “U”. 2002).Lipovac.5 1. Oslo-Kopenhagen.0 3.8 0.8 0.9 0.0 1. 4. Rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod mladih vozaåa je 3-4 puta veñi nego kod ostalih..4 1. Mladi muãkarci imaju znatno veñi rizik nego mlade æene. CEMT.2 3.8 26 – 39 0. Zeland Norveãka Ãvedska PROSEK 7 4 Godine starosti 21 – 25 1.1 3. tako da za vozaåe preko 80 g.2.8 0. tako i u odnosu na vozaåe srednje starosti.8 40 – 59 0. T. No 6.7 0.4. 34.6 0.9 1.7 0.8 0.5 Rosenbloom. kako u apsolutnim vrednostima.0 1. on je oko 5 puta veñi nego za vozaåe od 40 – 49. pp 569 – 580.8 0. T.6 3.1 3.7 60 – 69 1.4 3. Starost uåesnika u saobrañaju Razliåite starosne grupe imaju razliåita znanja.0).0 1.7 Izgleda da stavovi i ponaãanje odluåujuñe doprinose smanjenju rizika kod æena.8 1.0 1. Promena relativnog rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama prema godinama starosti.7 0.8 0.9 5. & Y.6 0. Accident Analysis and Prevention. Ova zavisnost je sliåna kod muãkaraca i æena.0 1. ponaãanja. 2002. Sensation Seeking and Detection of Risky Road Signals: a Development Perspective.8 0.. Crash and Vehicle Characteristics to Driver Fatalities.1 2.7 0. stavove. 1996.6 0.2 1. M.6 1.4 2. razliåitu izloæenost saobrañaju itd.7 3.5 2.7 1. Vol. Vol. Obzor meronrijamië no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy.9 0. 34.8 1. The Independentcontribution of Driver.1 3. New York. Wolf. mladi (do 25 godina) i stariji (preko 65 godina) imaju poveñan rizik.1.5 3.0 1.8 1.0 1.0 0. 8 Resolution No 37 on Driver traning [CM(78)17]. 2002).9 Na osnovu niza istraæivanja u razvijenim zemljama.0 1.

Cemt. istiåuñi veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na sredoveåne (Bedard. 107 4. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Struktura vozaèa prema starosti 30 25 20 15 10 5 0 18 -23 24 -30 31 -40 41 -50 51 -60 -65 61 reko ip Procentualna vrednost Godine starosti vozaèa Slika 4.1.4. “U” kriva opisuje ovu zavisnost.. bræe reaguju. U osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo. M.1. S. u saobrañaju najviãe ima sredoveånih vozaåa.11 Mladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobrañaju. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA . zdraviji. [CM(85)18]. olako bi10 Pavloviñ. Zemun. 2002. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.). 1985. sklonost ka riziånom ponaãanju i poåetniåke greãke. Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad). S druge strane. Mladi ljudi su sposobniji. 11 Resolution No 46 on Measures to reduce the accident risk of young drivers. Starost bitno utiåe na rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. i dr. bolje åuju itd.10 Objaãnjenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju niåeg zajedniåkog.

Mlaœi ljudi. stariji vozaåi imaju veñi rizik da uåestvuju u saobrañajnim nezgodama pri preticanju. hodanje. sloæenim situacijama. nepoãtovanje svetlosnih signala i saobrañajnih znakova. pp 399–406. S obzirom na sloæenost operacije preticanja. Sposobnosti vozaåa slabe sa staroãñu. Neki autori smatraju (Rothe.. pijanstvo. 1994. Ovo proizlazi iz stavova. Zato raste rizik od nezgoda u preticanju sve do 57 godine. (monografija).12 Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saobrañaju. Saobrañajne nezgode u preticanju. Medicinski leksikon. stereovid. Sposobnosti Sposobnost (engl. Vol. 1997 str.. Vol. u boånim sudarima u SAD. E.Lipovac. R. izvrãna moguñnost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom. Beyond Traffic Safety. Braver i E. opãteg modela ponaãanja i nedovoljne obuke. K.15 Sliåna zavisnost rizika od starosti uoåena je i kod drugih kategorija uåesnika u saobrañaju: peãaka. u proseku ñe zadobiti manje povrede i åeãñe preæivati nego starija lica.. Beograd. stariji uåesnici imaju tri puta veñi rizik povreœivanja od mlaœih. Accident Analysis and Prevention. ali bioloãka starost umanjuje njihove psihofiziåke sposobnosti: smanjena im je moguñnost da okreñu glavu. No 1.. Transaction Publishers. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 raju riziåna ponaãanja (veñe brzine.. 4. 29. Izgleda da shvatanje åoveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem.) i specijalne sposobnosti (upravljanje vozi12 Rothe.P Obeleæja. New York.. Accident Analysis and Prevention. 1997. No 6. 41 i 42.3. Na primer. Age Related Effects of Restricted Head Movements on the Useful Field of View of Drivers. opaæanje itd. 17 Babiñ. i dr. 14 Lipovac. Ovo posebno dolazi do izraæaja u uslovima oteæanog odvijanja saobrañaja i kod sloæenih situcija. Parsonson R.13 sporije reaguju. Na primer. 29.1. vozaåi postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju. pp 793 – 801. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. agresivna voænja) i potcenjuju ove rizike. onda je njihov rizik joã izraæeniji. 952. 108 . 13 Isler. Beograd. Capability) je. (Evans. 1997. M.17 Razlikuju se opãte (govor. New York. 1994) da se ovo moæe prevaziñi poveñavanjem prilika za edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruæaju moguñnost da se “isprazne”. biciklista itd. C. 15 Ako se uzme u obzir smanjena izloæenost starijih vozaåa. str. periferni vid) itd. ovo znaåajnije utiåe na bezbednost preticanja nego poveñavanje njihovog iskustva. Izgleda da posle ove starosne granice. 1999.14 nego kod ostalih nezgoda. i Hansson G. zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja. Mitter: Two-vehicle Side Impact Crashes: the Relationship of Vehicle and Crash Characteristics to Injury Severity. imaju veñe iskustvo (æivotno i saobrañajno). P. P. str. J. oslabljen im je vid (oãtrina vida.16 4. 16 Farmer. New Brunswick and London. ãto smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaåa. Uticaj starosti na pasivnu bezbednost saobrañaja nije tako detaljno istraæivan. ãto je u osnovi poveñanog rizika starih uåesnika u saobrañaju. 1991). bræe nego ãto to oni smatraju. I. Zato se oni teãko snalaze u raskrsnicama i dr.

18 Za bezbednost saobrañaja su najznaåajnije senzorne. Mreænjaåa prekriva zadnji deo oka i sadræi ñelije koje pretvaraju svetlosne zrake u signale koji se prenose preko oånog æivca do mozga (svesti). 1994. Preko 90% najznaåajnijih informacija za uåeãñe u saobrañaju prima se åulom vida. vidno polje. Ako slika padne na æutu mrlju.19 U senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa åulima vida. Åovek selektivno opaæa. periferni vid. S druge strane.. 69. Sposobnosti mogu biti prirodne (uroœene) ili steåene. Nacionalni savez ãvedskih autoãkola. str. Opaæanje je u direktnoj vezi sa oåekivanjem i paænjom.2. 109 4. Slika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka. . Fakultet tehniåkih nauka. tj. Kada zaæmurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug. Naime. Zenica se poveñava noñu i u uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliåinu propuãtene svetlosti.1 %. Ono ãto ne oåekuje. Ostalo pokriva periferni vid. Ako crteæ pribliæavate licu.1. 1997. Åovek vidi punom oãtrinom samo ako slika padne na malu povrãinu mreænjaåe. 1701. dinamiåki vid itd. sluha. a znak iks ñe se opaæati perifernim vidom. Univerzitet u Novom Sadu. M. 20 Priruånik za vozaåku dozvolu (korkortsboken). Sad. Bezbednost drumskog saobrañaja. JRJ. adaptacija. jer je slika pala u æutu mrlju. str. 19 Iniñ. u jednom trenutku ñe znak iks nestati. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja Slika 4. Beograd. N. str. åovek dobro i lako opaæa ono ãto oåekuje20 i ono ãto smatra opasnim (veliki rizik da ñe nastupiti posledice). a to je samo 1-2 % onog ãto se nalazi u vidnom polju. tada ñe se krug videti odliåno. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA lom itd. U krajnjim delovima perifernog vida oãtrina vida je manja od 0. åovek je neñe videti. æuta mrlja na kojoj nema nikakvih oånih ñelija.4. Posebno su vaæni oãtrina vida. 1997). na mreænjaåi postoji tzv. 284 – 295. mirisa i dodira. psihomotorne i mentalne sposobnosti (Iniñ. slika i slova.). bira ãta ñe opaziti i na ãta ñe reagovati. Oãtrina vida je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta. 18 Nova Larusova enciklopedija u tri toma. M. 1999. Stokholm. åovek neñe primetiti ili mu treba viãe vremena za primeñivanje.

neiskusni vozaåi åesto gledaju blizu vozila. kao i da se pretraæivanje u vidnom polju vrãi sistematiånije. Deca i pri mirovanju imaju manji vidni ugao. Predmeti se prvo uoåavaju perifernim vidom. 60 stepeni iznad i 70 stepeni ispod linije vida. a samo 30 stepeni pri brzini 140 km/h (“efekat tunelskog vida”). o åemu se mora voditi raåuna pri njihovoj obuci.4. a imaju loãu selekciju ãta je vaæno. a posebno minimum poznavanja 110 . Iskustvo pomaæe da se viãe i bolje koristi periferni vid. Npr. Åovek perifernim vidom opaæa. 4 Slika 4. Krsto Bezbednost saobrañaja Normalno vidno polje je ãirine oko 170 do 190 stepeni horizontalno.1. a zatim se usmerava pogled (po potrebi okreñe glava) i predmet prepoznaje. Vidno polje deteta je uæe nego kod odrasle osobe. Ranije se ovaj uticaj precenjivao. a ãta nije.Lipovac. tako da su njihove slike uæe. Vidno polje se suæava i slabi periferni vid i pri malim koncentracijama alkohola u krvi.3. 4. 75 stepeni pri brzini 50 km/h. P. Treba imati u vidu da se ãirina vidnog polja smanjuje sa brzinom i biñe: 100 stepeni pri brzini 30 km/h. 40 stepeni pri brzini 100 km/h. a srediãnjim prepoznaje. Izgleda da je za bezbedno uåeãñe u saobrañaju potreban odreœeni minimum znanja. Veoma je vaæna koordinacija srediãnjeg i perifernog vida. Znanja – obrazovaçe i obuka Na bezbednost saobrañaja utiåu obim i struktura znanja uåesnika u saobrañaju. pogled im duæe zastaje na predmetima.

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

saobrañajnih propisa.21 Istraæivanje pokazuje malu razliku u uåeãñu u nezgodama lica åije se znanje bitno razlikuje. Sve ukazuje da stavovi, veãtine i iskustvo imaju veñi uticaj na bezbednost saobrañaja nego nivo znanja. Meœutim, naãe istraæivanje znanja vozaåa koji su osuœeni zbog saobrañajnih nezgoda pokazalo je drastiåno nepoznavanje saobrañajnih propisa kod znatnog dela osuœenika.22 Izgleda da nedostatak minimuma znanja poveñava rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama kod svih kategorija uåesnika (vozaåa, biciklista, peãaka itd.). Smanenju rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama viãe doprinose kursevi za spreåavanje nezgoda (za vozaåe koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma23 (za vozaåe recidiviste), nego poveñavanje osnovne obuke. Kod peãaka i drugih uåesnika u saobrañaju najveñi uticaj imaju åesta i kratka uåenja prañena praktiånim veæbama u saobrañaju, interdisciplinarno uåenje i veæbanje (u okviru viãe nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera. Poseban znaåaj ima obrazovaçe i obuka vozaåa. Zbog velikog meœunarodnog znaåaja i meœuuticaja, obuka vozaåa se sve viãe unificira u Evropi24 i u svetu. Postoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaåa: prvo, ljudi se obuåavaju da poloæe vozaåki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo, preovlaœuje stav da uåenje voænje prestaje nakon polaganja vozaåkog ispita. Na primer, istraæivanja u V. Britaniji su pokazala da vozaåi koji se obuåavaju u defanzivnoj voænji teæe polaæu ispit, ali reœe uåestvuju u nezgodama, u odnosu na one koji se obuåavaju tradicionalno.25 Dakle, struktura i nivo znanja utiåu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Kvalitetnija obuka svih uåesnika u saobrañaju, a posebno vozaåa smanjuje teæinu nezgoda.26 S druge strane, napredna obuka urgentne medicine i redovno trenaæiranje profesionalaca koji stiæu meœu prvima na lice mesta (profesionalni vozaåi, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje) mogu bitno smanjiti posledice nezgoda.

4.1.5. Stavovi
Stavovi viãe nego znanja utiåu na bezbednost saobrañaja. U tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
21 Iniñ,

M., Bezbednost drumskog saobrañaja, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehniåkih nauka, Novi Sad, 1997, str. 340. 22 Ãkarin G., Karakteristike osuœenih lica za kriviåna dela iz bezbednosti saobrañaja (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2003. 23 Knighet, J. i Tippetts S., Accident Prevention Versus Recidivism Prevention Courses for Repeat Traffic Offenders, Accident Analysis and Prevention, New York, Vol. 29, No 1, pp 25 – 31. 1997. 24 Direktive EU u vezi obuke i polaganja vozaåkih ispita: Council Directive 91/439/EEC, 94/72/EEC, 96/ C110/05 (proposal), 96/427/EC, 96/439/EEC (proposal), 96/47/EC, 97/C 31/04 (proposal), 9/97 , 97/C 69/02, 97/26/EC, 97/26/CE, 2000/56/EC. 25 Vanke, J., Techniques for influencing driving the driver’s view, ecmt Expert Workshop on In-Car Technology, Delft, 1996. 26 Resolution No 45 on Measures to improve emergency assistance in road traffic, [CM(83)20], CEMT, 1983.

111

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

saobrañaja. Posebno su znaåajni stavovi o veliåini rizika u saobrañaju, o moguñnosti upravljanja bezbednoãñu saobrañaja, o liånoj i druãtvenoj odgovornosti za bezbednost saobrañaja, o znaåaju poãtovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saobrañaju itd. Stavovi se izgraœuju i ukorenjuju od roœenja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri uzori i najranija iskustva. Meœutim, veoma je vaæno sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova: u vrtiñima i predãkolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje ãkole (nastava iz viãe nastavnih disciplina i vannastavne aktivnosti), radio i TV emisijama, kampanjama u bezbednosti saobrañaja itd. Znaåajno je da ovo delovanje ãto ranije poåne, da bude kontinuirano i prilagoœeno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. U procesu izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobrañaja najteæe je eleminisati negativne uticaje, tj. spreåiti izgradnju negativnih stavova o saobrañaju i bezbednosti saobrañaja.27

4.1.6. Iskustvo
Ukupno æivotno, a posebno iskustvo u saobrañaju znaåajno utiåu na rizik saobrañajne nezgode. Ovo je prisutno kod svih kategorija uåesnika u saobrañaju, ali je najviãe istraæeno kod vozaåa i peãaka. Vozaåko iskustvo (vozaåki staæ) se moæe izraæavati na razliåite naåine: brojem preœenih kilometara, brojem sati voænje, brojem godina intenzivne voænje, obimom i vrstom voænje u razliåitim uslovima itd. Meœutim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom (nominalnom) vozaåkom staæu, tj. o periodu od polaganja vozaåkog ispita. Ovaj nominalni vozaåki staæ se sastoji od mrtvog i stvarnog vozaåkog staæa. Mrtvi vozaåki staæ je period posedovanja vozaåke dozvole u kome vozaå ne vozi ili malo vozi. Stvarni vozaåki staæ je period u kome vozaå intenzivno i aktivno vozi. Prema obimnim istraæivanjima koja su sprovedena u Srbiji, uoåeno je da vozaåki staæ odluåujuñe doprinosi bezbednosti vozaåa.28 Prema nominalnom vozaåkom staæu, svi vozaåi su podeljeni u pet klasa: – neiskusni vozaåi (vozaåi poåetnici) sa vozaåkim staæom do 5 godina, – nedovoljno iskusni vozaåi (od 6 do 10 godina nominalnog vozaåkog staæa), – iskusni vozaåi (od 11 – 15 godina nominalnog vozaåkog staæa), – zreli vozaåi (od 16 – 20 godina), – vrlo iskusni vozaåi (21 – 25 godina) i – stari vozaåi (preko 25 godina poseduju vozaåku dozvolu). Uoåeno je da oko 42 % vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (do 5 godina vozaåkog staæa). Ako se ima u vidu smanjena izloæenost vozaåa – poåetnika, tj. veliki mrtvi vozaåki staæ u naãim uslovima, zakljuåujemo da preko 50 % svih vozaåa uåesnika u saobrañajnim nezgodama åine vozaåi poåetnici (sa manje od 5 godina nominalnog vozaåkog staæa).
27 O reklamama ... 28 Lipovac, K. i dr.,

4

Obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita u funkciji bezbednosti saobrañaja, (studija), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Beograd, 1997.

112

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæajnim nezgodama

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u SN (sve kategorije)

1-5

6-1

0

Vozaèki staž (godine)

-1 11

5

16

-20

21

-30

pre

ko

30

Raspodela vozaèkog staža vozaèa uèesnika u saobraæaju (magistralni put Užice–Zlatibor, 2002)
Procenat meðu svim vozaèima uèesnicima u saobraæaju
25% 19% 17% 17% 12% 10%

Vozaèki staž (godine)
1-5 6-1 0 -1 11 5 16 -20 21 -30
pre ko

30

Slika 4.4. Procenat vozaåa koji su uåestvovali u saobrañajnim nezgodama, a prema njihovom vozaåkom staæu29 i vozaåko iskustvo vozaåa u saobrañaju na magistralnom putu.30

Dakle, vozaåko iskustvo smanjuje rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Meœutim, iskustvo moæe da smanjuje i posledice saobrañajnih nezgoda.
29 Isto. 30 Pavloviñ,

S., Terensko istraæivanje strukture vozila i vozaåa u saobrañaju (seminarski rad), Viãa ãkola unutraãnjih poslova, Zemun, 2002.

113

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4.1.7. Ponaãanje
Ponaãanje uåesnika u saobrañaju, a posebno poãtovanje propisa, najbitnije utiåu na bezbednost saobrañaja. Posebno su opasna sledeña ponaãanja u saobrañaju: – znaåajno prekoraåenje ograniåenja brzine, – nepoãtovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo), – preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, – nepoãtovanje prvenstva prolaza, – nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila, – nekoriãñenje zaãtitne opreme i – prelazak kolovoza van peãaåkog prelaza.

4.1.7.1. Brzina vozila u saobrañaju
Brzina utiåe na vreme putovanja, troãkove prevoza, zagaœivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet æivota, zdravlje itd.

4

Na rizik od nezgode utiåu: ograniåenje brzine, proseåna brzina vozila, procenat vozila åija brzina je veña od ograniåene, procenat sporih vozila i disperzija brzina.31 Broj nezgoda se poveñava za 10% (lakãe nezgode) do 25% (nezgode sa poginulim), kada proseåna brzina poraste za 5 km/hat. Ovo poveñanje je 25 – 50 %, ako brzina poraste za 10 km/hat. U suprotnom, ako se proseåna brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda (Slika 4.5).

nezgode sa poginulim nezgode sa povreðenim sve nezgode

Slika 4.5. Promena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu. Ãvedski model kada je posmatrana srednja brzina bila 80 km/hat (Anderssen & Nilsson, 1997).
31 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads, Transport research, Fourth framework pro-

gramme road transport, Transport DG – 106, Final Report, December 1998.

114

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

Rizik od nezgode razliåito se menja u razliåitim uslovima. Ako u naselju poraste srednja brzina za 10%, broj nezgoda raste za oko 21%. Smanjenje srednje brzine za oko 1 km/hat dovodi do smanjenja broja nezgoda za oko 2-3% (oko 4% na gradskim arterijama i oko 2 % na ulicama gde se vozila kreñu sporo). Velike proseåne brzina znaåi i velike sudarne brzine. Sa porastom sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti. Velike sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zaãtite. Na primer, rizik povreda vezanog putnika je 3 puta veñi pri sudarnoj brzini 50 km/h, nego pri brzini 30 km/h. Ove razlike su joã znaåajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi. Nepoãtovanje ograniåenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobrañajnim nezgodama. Naime, vozaåi koji voze prebrzo, prave i druge saobrañajne prekrãaje, a svaki treñi vozaå koji je kaænjen zbog prekoraåenja brzine bio je uåesnik saobrañajne nezgode. Procenat vozaåa koji ne poãtuju ograniåenje brzine (prekoraåuju brzinu) znaåajno utiåe na broj nezgoda. Ako se procenat vozaåa koji voze prebrzo udvostruåi, broj nezgoda poraste za oko 10%. Ako njihova proseåna brzina poraste za 2 km/h, broj nezgoda poraste za preko 20%. Disperzija brzina (razlike izmeœu brzina vozila u saobrañaju) utiåe na broj konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Ukoliko su brzine ujednaåene (male disperzije brzina) onda se dogaœa i manji broj nezgoda. Ako disperzija brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem, raste broj ometanja i negativnih meœuuticaja, vozaåi se viãe zamaraju i nerviraju, åeãñe su opasne situacije, pa i nezgode. Treba imati na umu da porastu broja nezgoda doprinose vozila koja se kreñu bræe, a posebno vozila koja se kreñu sporije. Brza i spora vozila imaju i veñi rizik uåeãña u nezgodama. Sa porastom sudarnih brzina poveñava se teæina nezgode, a posebno pri obaranju peãaka. Na primer, ako je brzina udara u peãaka 30 km/h, onda ñe poginuti oko 10% peãaka, pri brzini 40 km/h poginuñe oko 20 %, pri 50 km/h gine oko 40% peãaka, a pri 60 km/hat gine oko 80%. Ako je peãak udaren vozilom koje se kreñe brzinom 80 km/hat i viãe, njegove ãanse da preæivi su zanemarljive (Passanen, 1991).
Uticaj sudarne brzine na smrtnost razlièitih SN
100 90
ÈEONI SUDARI

RIZIK SMRTNOG ISHODA (%)

80 70 60 50 40 30 20 10 0 0 10 20 30 40 50
OBARANJE PEŠAKA

BOÈNI SUDARI

60

70

80

90

100 110 120 130 UDARNA BRZINA (km/h)

Slika 4.6. Rizik od smrti peãaka najviãe zavisi od brzine vozila u trenutku sudara (Passanen, 1991).

115

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Nilsson je (1984) izveo matematiåki model32 za odreœivanje uticaja poveñavanja brzine na broj saobrañajnih nezgoda i njihove posledice (Tabela 4.5).
Broj saobrañajnih nezgoda (y) Nezgode sa poginulim y1=(v1/vo )4y
o

Broj povreœenih (z) Poginuli z1=(v1/vo )4y
o+(v1/vo)
8(z

o-yo)

Nezgode sa teãko povreœenim i oginulim y1=(v1/vo)3yo Sve saobrañajne nezgode sa povredama y1=(v1/vo )2y
o

Poginuli i teãko povreœeni z1=(v1/vo)3yo+(v1/vo)6(zo-yo) Svi povreœeni (ukljuåujuñi i smrtnosti) z1=(v1/vo)2yo+(v1/vo)4(zo-yo)

Primer 1. Ako je, pri poåetnoj srednjoj brzini od v0= 85km/h, bilo 100 saobrañajnih nezgoda sa poginulim i 110 poginulih, onda bi, posle porasta brzine na 90 km/h, trebalo oåekivati oko: y1= (90/85)4 x 100 = 1,0594 x 100 = 125,7 saobrañajnih nezgoda sa poginulim, tj. oåkivalo bi se poveñanje za 25,7 %. Pri tome bi trebalo oåekivati oko: z1= (90/85)4 x 100 + (90/85)8 x (110 – 100) = = 125,7+1,0598(110-100)=141,5 poginulih lica, tj. oåekivalo bi se poveñanje za (141,5 – 110)/110 x 100 % = 28,6 % Primer 2. Ako je, pri srednjoj brzini v0 = 100 km/h bilo y0 = 1.000 nezgoda sa teãkim povredama (ukljuåujuñi i poginule), a broj teãko povreœenih i poginulih bio 1.500, onda ñe sa smanjivanjem brzine na v1 = 90 km/h, smanjiti i broj ovih nezgoda i nastradalih. Novi oåekivani broj nezgoda sa povredama biñe oko: y1 = (90/100)2 x 100 = 0,92 x 100 = 810 (smanjenje za oko 19%) a novi broj povreœenih (ukljuåujuñi i poginule) biñe oko: z1 = (90/100)2 x 100 + 0,94(1500-1000) = = 810 + 0,94(1500-1000) = 1138 (smanjenje za oko 24,1%)

4

32

Road Safety Principles and Models: review of descriptive, predictive, risk and accident conseqvence models, OECD, 1997.

116

4.1. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja

4.1.7.2. Prolazak na crveno svetlo
Ukrãtanje u nivou izaziva veñi broj veoma opasnih konflikata u saobrañaju. Zato se ureœenju prvenstva prolaza posveñuje posebna paænja. Prvenstvo prolaza moæe biti ureœeno kao prvenstvo onoga koji se kreñe savremenim kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao, znakom STOP, semaforima ili znacima koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena lica koja neposredno reguliãu saobrañaj. Svetlosni signalni ureœaji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to zahtevaju razlozi protoånosti (poveñan broj vozila ili peãaka) ili bezbednosti saobrañaja (veñi broj nezgoda). Semafori bi trebalo da omoguñe bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova, tako ãto vremenski razdvajaju konfliktne tokove vozila i peãaka. Pri projektovanju plana tempiranja semafora spreåava se jednovremeno
33 Status Report, Vol 37, No. 5, May 4, 2002. (www.highwaysafety.org). 34 SARKOZY, N., Ministre de l’Intérieur, de la Sécurité Intérieure et des

Libertés Locales; Gilles de ROBIEN, Ministre de l’Equipement, des Transports, du Logement, du Tourisme et de la Mer; RN 20 La Ville-du-Bois, 27 octobre 2003;Dossier de presse. 35 Lipovac, K. i Neãiñ M., Automatsko prañenje i kontrola prekrãaja u bezbednosti saobrañaja, Nauånostruåni skup: Propisi U bezbednosti saobrañaja, Postojeñe stanje i problemi primene, Beograd, 2003 (Zbornik radova, str. 101 – 113).

117

4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA

Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl.), danas se sve viãe koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa fotoaparatom ili kamerom. Koriste se dva tipa ureœaja. Jedan tip ureœaja snima trenutne brzine vozila (koristeñi radar ili detektore instalirane u kolovoz), a drugi tip ureœaja snima proseånu brzinu na posmatranoj (opasnoj) deonici puta. Danas se u oko 75 zemalja koriste ureœaji za automatsku detekciju prekoraåenja brzine (Status Report, juni 19, 1999; www.highwaysafety.org). Time se smanjuju broj vozila koja prekoraåuju brzinu (za 40 do 80 %)33 i veliåina ovih prekoraåenja. Velika Britanija (preko 5000 instaliranih radara sa kamerama na putevima) i Holandija (preko 6000 ureœaja) prednjaåe u automatskoj kontroli brzina. U Francuskoj je krajem 2003. bilo instalirano 100 radara sa digitalnim kamerama koji su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reãenja i plañanja kazni). Do kraja 2005. planirano je da se uvede 1000 ovakvih ureœaja. Na pojedinim kritiånim deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaåa koji prekoraåuju brzinu sveden je na 1%, posle uvoœenja ovih kamera. Na deonici puta u San Etjenu broj broj nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 90 na 5 posle uvoœenja ovih ureœaja.34 Dakle, veliki potencijal za uticaj na brzine leæi u automatskoj kontroli brzina. Meœutim, neophodno je reãiti nekoliko problema, a posebno problem dokazivanja prekrãioca, tj. odgovornosti vlasnika vozila. Mada meœunarodne strategije bezbednosti saobrañaja, EU, KEMT i veñina razvijenih zemalja preporuåuju uvoœenje odgovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da pomogne dokazivanje prekrãioca, ovo joã nije reãeno u naãem zakonu.35

Nepoãtovanje svetlosnih saobrañajnih znakova je veoma opasno.. Institut Saobrañajnog fakulteta. Oko 60% nezgoda na semaforizovanim prelazima37 desio se pri prelasku ulice u vreme kada je za peãake bilo ukljuåeno crveno svetlo. Krsto Bezbednost saobrañaja kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zaãtitna vremena.6 1. Lipovac.7 SN sa nastradalim 122 (77 %) 37 (23%) 159 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 0. 1999. 38 Vujaniñ. velika ulaganja da se raskrsnice i peãaåki prelazi semaforizuju i savremeno reguliãu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte.38 Dakle. Ovo najbolje ilustruju podaci o nezgodama na raskrsnicama u Beogradu (Tabela 4. M. saobrañaj se odvija tako ãto svi uåesnici oåekuju od drugih da poãtuju signalizaciju. na semaforizovanim raskrsnicama dogaœa dva puta viãe nezgoda sa materijalnom ãtetom i oko 7 puta viãe nezgoda sa nastradalim licima. jer naruãava naåelo poverenja izmeœu uåesnika u saobrañaju. Tabela 4. u toku 2001. i 72. Tako se garantuje bezbedno ukrãtanje i ulivanje saobrañajnih tokova. sve dok svi uåesnici poãtuju znake na semaforima. Ovome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peãacima dogaœa na semaforizovanim peãaåkim prelazima. Prolazak bilo koga uåesnika (peãaka. Tako na primer. Bezbednost dece u saobrañaju u Beogradu (studija). 2002..6). koji se teãko izbegava. str. nego na nesemaforizovanim raskrsnicama. Na semaforizovanim raskrsnicama se åeãñe dogaœaju nezgode i ove nezgode su opasnije. Naime. zbog ponaãanja 36 Karaliñ. godine (posmatrano je 692 raskrsnice na kojima su se dogaœale nezgode) Izvor: Statistiåki podaci MUP-a36 Broj raskrsnica Na semaforizovanim raskrsnicama 210 482 692 SN sa mat. Beograd.08 0. i dr. K.58 0. pa su raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica. P. 71.Lipovac. Saobrañajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u Beogradu.6. do 2002. Beograd.157 (100 %) Broj nezgoda po raskrsnici 2. a posebno vozila) na crveno je veoma opasan. u Beogradu se. Saobrañajni fakultet. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).. B. U Beogradu se u periodu od 1997. ãtetom 547 (47 %) 610 (53 %) 1.23 4 Na nesemaforizovanim raskrsnicama Ukupno U naãim uslovima je masovno nepoãtovanje svetlosnih signala.3 1. godine oko 20 % svih nezgoda sa peãacima dogodilo na peãaåkim prelazima. 118 . 37 Obuhvañene su nezgode kod kojih je utvrœeno stanje semafora. jer stvara opasan konflikt sa drugim uåesnicima. Znatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim prelazima.

6 10.7.40 Ove nezgode su teæe od ostalih (tabela 4. Vol 37.1. Imajuñi ovo u vidu. 42 Isto. 22. May 4.4. zbog velikog kapaciteta. U Srbiji se oko 7% nezgoda dogaœa pri preticanju. uz pomoñ savremenih ureœaja za automatsku detekciju i snimanje prolazaka na crveno svetlo. str. 2002 (www. gde je dozvoljeno preticanje. 34. a ove nezgode su lakãe u odnosu na boåne sudare. moæemo slobodno reñi da je nepoãtovanje crvenog svetla jedno od najznaåajnijih nebezbednih ponaãanja u saobrañaju.7 78.. pokazala je da se oko 91% ovih nezgoda dogaœa na preglednim deonicama.7. Saobrañajne nezgode u preticanju. K. 1997.7 Broj teãko povreœenih Broj lakãe povreœenih na 100 SN na 100 SN 52. 40 Lipovac.39 Istraæivanja u SAD. 119 4.8 88.org).4 45.4 Detaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u Srbiji. Meœutim.7). postavljeni u vozilima ili u 39 Status Report. ãto dovodi do promene ponaãanja. automatizovano otkrivanje prolazaka na crveno svetlo. Naime. ali je ovo poveñanje manje.1.highwaysafety. Kontrola preticanja moæe se vrãiti tradicionalno (neposredno opaæanje policajaca na putu) ili uz pomoñ savremenih ureœaja sa kamerom. Saobrañajne nezgode u preticanju. . 5. nezgode pri preticanju su posebno åeste na putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila).7 10.6 45. K.3. Evropi i Australiji ukazuju da se automatskim ureœajima moæe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za 25 do 30 %. No. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. neposredno posle duæih zabrana42 i posle deonica sa smanjenom preglednoãñu (na poåetku preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem). Uz odgovarajuñi publicitet (kampanje) poveñava se i subjektivni rizik. znaåajno uveñava specifiåan objektivni rizik da ñe vozaå koji ne poãtuje semafor biti otkriven i kaænjen.. poslova. Teæina saobrañajnih nezgoda pri preticanju je veña nego teæina ostalih nezgoda.41 Broj poginulih na 100 SN SN pri preticanju Ostale SN Sve SN 12. Viãa ãkola unutraãnjih 41 Lipovac. Preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama Preticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije bezbedno je veoma opasno. Ovi ureœaji mogu biti stacionirani na odabranim mestima. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uåesnika u saobrañaju. Tabela 4. Beograd. str.4 77. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom planiranja kontrole preticanja. Pri tome dolazi do poveñanja broja udara u zadnji deo vozila. U tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. 1997.

29.. Ministre de l’Equipement.8. negativna uticaja alkohola na åoveka. 45 Rajalin.7. a boåni sudari åine oko 16% nezgoda sa nastradalim licima. 22.1. No 6. Na primer. Voænja isuviãe blizu vozila ispred sebe je veoma opasna. Danas43 su pored tradicionalnih metoda. ali i poveñava rizik naletanja na vozilo otpozadi (ako prednje vozilo koåi. 2002. odnosno 14. des Transports. U uslovima gustog saobrañaja ovi procenti rastu na 58%. RN 20 La Ville-duBois.45 4 4. slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. Accident Analysis and Prevention. ukljuåujuñi i nezgode sa najteæim posledicama. Gilles de ROBIEN.44 Na evropskim autoputevima zapoåela je automatska kontrola odstojanja izmeœu vozila i od nje se oåekuju znaåajni efekti na bezbednost saobrañaja. du Logement. pogorãavaju se fizioloãke sposobnosti: slabi oãtrina vida. Analiza bezbednosti saobrañaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad).1. 44 Sarkozy. S.1. Close-following drivers on two-lane highways. i 23. 4. S druge strane. Summall... 120 .5. Vol. u Beogradu se oko 20% svih nezgoda dogaœa zbog neustupanja prvenstva prolaza. N. Nedræanje bezbednog odstojanja izmeœu vozila Oko 7 % svih nezgoda u Srbiji åine sudari vozila koja se kreñu u istom smeru. Dossier de presse. ovakvi prekrãaji su veoma åesti. Voænja pod uticajem Dva su najvaænija. Vozaåi–muãkarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju 2 – 3 puta viãe saobrañajnih prekrãaja.. B. Ministre de l’Intérieur. 27 octobre 2003. razvijene i savremene metode otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja. Kod æena nije uoåena ova korelacija. Saobrañajni fakultet. produæava se vreme reakcije.5%. Hassel i H. pod dejstvom 43 Karaliñ. Nepoãtovanje prvenstva prolaza Nezaustavljanje pri nailasku na znak “stop” i nepoãtovanje prvenstva prolaza u raskrsnici je veoma znaåajan prekrãaj koji dovodi do velikog broja saobrañajnih nezgoda. Dejstvom alkohola.4. Na Francuskim putevima oko 25 % vozaåa dræi malo odstojanje (manje od 2 sekunde). Korelacija je posebno izraæena kod mladih muãkaraca. ãto je veoma opasno. pp 723 – 729. de la Sécurité Intérieure et des Libertés Locales. 4. str.Lipovac.7. a posebno nezaustavljanja kod znaka “stop”. Krsto Bezbednost saobrañaja helikopteru. Ipak. New York. nego vozaåi koji dræe bezbedno odstojanje u voænji. S. Optimalni rezultati se postiæu kombinovanim radom patrole na zemÿi i snimanjem iz vazduha (helikoptera). a posebno ako forsirano koåi). a oko 6% vozaåa vozi na vrlo malom odstojanju od prednjeg vozila (manje od 1 sekund). Beograd. du Tourisme et de la Mer. P. Ovako se ometa vozaå prednjeg vozila. 1997.

No 3. New York. Sa 0. po pravilu.2 promila smanjuje se sposobnost da se noñu proceni rastojanje. broj poginulih u nezgodama bi se smanjio za 47 % (Evans. 121 4. 2001.49 Meœu nezgodama sa pijanim vozaåima ima 3. povezan sa teæim posledicama nezgoda (dva puta veñu smrtnost). Ãvedski nauånik Widmark (1922. Vozaåi sa preko 1. poveñava se samouverenost. 50 Rosman. Obzor meronrijamë no bezonsanosmi doroænogo dviæeniy. nego meœu ostalim nezgodama. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja alkohola slabi paænja.8 promila preko 75% vozaåa je bilo nesposobno. opada koncentracija i slabi paænja. ali se ovi kreñu izmeœu 20 i 60! 49 Snravoånik no bezomasnosmi doroænogo dviæeniy.. kod 0. 51 Waller.50 Alkohol poveñava rizik saobrañajne nezgode viãe nego bilo koji drugi poznati faktor rizika.0 promil nijedan vozaå nije u stanju da udovolji zahtevima saobrañaja i vlada svojim vozilom. 1997. oko 60 %. Ako bi se iz saobrañaja iskljuåili svi vozaåi pod uticajem alkohola u SAD. D. slabi kritiånost i raste sklonost ka rizicima. A linkage study of Western Australian drink driving arrests and road crash records. Vol.4. pp 817 – 827.46 Za 10 do 15 minuta resorbuje se oko pola.1. & MaromY. Vol.5 promila. 1985. vrste i koliåine hrane. Veñ kod 0. Zato se radi utvrœivanja ranije koncentracije alkohola (u vreme nezgode) dva puta vadi krv (u razmaku od 60 minuta) ili se vade krv i urin. poveñava se spremnost za rizik.) je utvrdio da se alkohol razgraœuje brzinom od 0. Rizik od uåeãña u saobrañajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. 1999.47 Posle 1–2 sata zavrãava se resorpcija. Oslo-Kopenhagen. Istraæivanje u Norveãkoj (Glad. brzine pijenja itd. 1991). 1996. Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste piña. dok droge (bez alkohola) nisu. 48 Razliåiti istraæivaåi su doãli do razliåitih odnosa. Publikacija nemaåkog saveta za bezbednost saobrañaja.) su pokazala da pijani vozaåi imaju 40 puta veñi rizik nezgode sa povreœenim i oko 160 puta veñi rizik nezgode sa poginulim.3 promila slabi procena rastojanja i danju..51 Najåeãñi pijani vozaåi su muãkarci. za 20 min. Accident Analysis and Prevention. a zatim opada (15 do 20 sati posle pijenja). a posle 30 minuta skoro 70% konzumiranog alkohola. 47 Isto. P.6 promila nesposobnih je bilo oko 60%. 29. starosti do 46 Alkohol am Steuer? NEIN DANKE! (Alkohol za volanom? Ne hvala!). Kod koncentracije od 0. Uticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu). i dr. Ferrante A. Crash Characteristics and Injuries of Victims Impaired By Alcohol Versus Illicit Drugs. Ova dva uticaja se pojaåavaju. Kod 0. Zato su neke dræave ovu granicu proglasile apsolutnom nebezbednoãñu i predvidele obavezno hapãenje vozaåa u tim sluåajevima. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA .24 promila na sat. suæava se vidno polje i oteæava prilagoœavanje na svetlo-tamu. i Assum 1989. Koliåina alkohola u krvi menja se vremenom. Accident Analysis and Prevention. Kod 0. a kod 1.1 do 0..5 puta viãe nezgoda sa nastradalim.5 promila znatnije slabe razumne koånice. New York. pp 211 – 220. No 6.5 promil alkohola u krvi imaju od 20 do 60 puta veñi rizik48 da uåestvuju u nezgodi nego vozaåi do 0. 29. Institut za ekonomiku transporta. tako ãto prvo raste (oko 60 – 70 minuta posle pijenja).4 promila oko 40% vozaåa nije sposobno da upravlja vozilom. Alkohol je. usporavaju se reakcije.

55 Meœu poginulim pijanim peãacima posebno se istiåu mlaœi muãkarci.: Evaluation of program to motivate impaired driving offenders to install ignition interlocks. a posebno kod peãaka. Fatality Pedestrian and Alcohol. zabrana upravljanja. Accident Analysis and Prevention. Francuskoj i dr. sluåajnih i dobro uoåljivih kontrola (highly visible.57 52 Miller. i Erriksson A. a nisu uåestvovali u nezgodama. Naime. razvijenim zemljama oko jedne treñine poginulih peãaka bili su pijani. stara lica i peãaci u zonama stajaliãta javnog prevoza. 3. kao i u sluåaju ako je ovaj test pozitivan. Vol. S druge strane. Ovaj ureœaj spreåava vozaåa da ukljuåi vozilo pre testiranja na alkohol. 34. Pijani peãaci. T. Troskovi nezgoda povezanih sa alkoholom: procena za Novi Zeland i mere koje se predla\u za meœunarodno koriscenje. 54 U Norveãkoj. on moæe obazrivim ponaãanjem. delimiåno. 53 Voas. ako se radi o mladom i neiskusnom vozaåu. Veliki broj ovih nezgoda se ne evidentira. Meœutim.. a oko 67% ovih nezgoda su sletanja sa puta i druge nezgode sa jednim vozilom. 2001. 29.52 Danas se.53 ako je ova ugradnja alternativa klasiånim kaznama (zatvor. 2001 (783-791). u uslovima smanjene vidljivosti. Najveñe smanjenje povratniãtva se postiæe. U N.8 promila) rezultira nezgodom. 1997. i Blewden M. New York. pp 449 – 455. godine ne mogu kupovati alkohol). postoje primeri vrlo iskusnih vozaåa koji su åesto vozili pijani. Najåeãñe se ove nezgode deãavaju u dane vikenda (preko 65%) i noñu. elektronska prismotra i sl. AAP. No. M. No 2. Vol.Lipovac. a samo jedna od 375 voænji u pijanom stanju se otkrije i osudi (Miller. No 6. alkohol poveñava i rizik kod drugih uåesnika u saobrañaju. Ako pijan vozaå vozi noñu. 122 . i Eriksson A. P. oãtrih kazni. 2001). 20 ili 21. rizici se mogu i viãestruko poveñati. M. Najriziånije grupe peãaka u Francuskoj su peãaci pod uticajem alkohola (posebno noñu). Smrtnost peãaka i alkohol. Alkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obiåno multipliciraju.6 promila (g/l). 19. 2001. ako je vozilo neispravno itd. AAP. Y. Ove mere idu od edukacije. i Gourlet. sporom i paæljivom voænjom. pp 303–312. zaãtitne alkohol-brave se ugraœuju u vozila åiji vlasnici su uhvañeni u voænji pod uticajem alkohola. No 2. Srednja koncentracija kod pijanih peãaka bila je 1. Na primer. pa do tehniåkih sredstava koja se ugraœuju u vozilo.56 Svaki åetvrti poginuli peãak-muãkarac u Ãvedskoj bio je pod uticajem alkohola. Ova pojava se zove kompenzacija rizika u saobrañaju. Accident Analysis and Prevention. H. noñu i tokom vikenda. 2002. random breath testing activity). deca. da kompenzira negativan uticaj alkohola. R.. åestih.). zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dræavama SAD lica mlaœa od 18.54 vozaåi traktora i biciklisti su takoœe veoma riziåne grupe. T.. Fatal Pedastrian Accident in France: A Typological Analysis. zakonskih ograniåenja. 56 Ostrom. i Blewden M. No 4. Accident Analysis and Prevention.. Posebno su ugroæeni pijani peãaci pedesetih godina. sve åeãñe primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj pijanih vozaåa u saobrañaju.. New York. ako je pijan vozaå svestan rizika. 57 Ostrom. pp 173 – 180. Vol. 55 Fontaine. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 30 godina. i dr. New York. 29. Zelandu je procenjeno da svaka 90-ta voænja u pijanom stanju (preko 0.

4. ometa precizne i koordinirane pokrete. Razdraæljivost. Efekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko 40% na prednjim sediãtima (za oko 40% smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila). Engineering handbook. ali i doslednom kaznenom politikom. ali u kombinaciji sa sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko 45% (Evans). odræavanje i koriãñenje se moraju vezivati za åoveka. Meœutim. a manje za vozilo. a da vozaåi nisu svesni opasnosti. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom. kratke pauze ne eleminiãu posledice umora. Zato danas ima smisla ovaj element viãe vezivati za åoveka. reagovanju) su rani znaci umora koji veñ utiåu na rizik nastanka saobrañajne nezgode. produæava vreme reagovanja itd. 4. odluåivanju. bezvoljnost. projektovani su i stalno se usavrãavaju razliåiti sistemi zaãtite. 1997. Pospanost. shvatanju. tromost. Ali sama priprema.10. padanje glave. Danas su najznaåajniji sistemi zaãtite tehniåki usavrãeni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. 59 Highway design and traffic safety. Nekoriãñenje sistema zaãtite Da bi se poveñala pasivna bezbednost saobrañaja. slabi opaæanje i procene.1. Upravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu paænju i koncentraciju. Posebno je opasno nagomilavanje umora. Ovo je posebno istraæivano kod vozaåa.1. optiåke iluzije. Umor dovodi do åeãñih greãaka u voænji. ali su neãto manji. nasloni za glavu i zaãtitne kacige za dvotoåkaãe. Åovek kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.1. vazduãni jastuci. a ne za vozilo. 123 4. smanjena koncentracija i usporenost (u opaæanju. Sidney. ponaãanje (pa i voænja pod uticajem) se menja unapreœivanjem znanja i stavova. san i “gubljenje filma” su kasni i veoma opasni znaci umora. sa obiljem stresnih situacija. ãto stvara veoma opasne situacije.10.58 Najznaåajniji sistemi zaãtite su: sigurnosni pojasevi. 4.1. Mada se vozaåi posle duæe voænje prilagoœavaju na umor.59 U najrazvijenijim dræa58 Za vozilo se moæe vezati postojanje sistema zaãtite. Na zadnjim sediãtima ovi efekti su nedovoljno istraæeni. Umor Umor izaziva slabljenje fizioloãkih i psiholoãkih funkcija åoveka. . To je mera politike bezbednosti saobrañaja u skoro svim dræavama sveta. njegova usavrãenost i moguñnosti. Efekti vazduãnih jastuka su oko 20% na prednjim sediãtima.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvaænijih mera u bezbednosti saobrañaja. vozaåi i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme.9.

. 2001. pri voænji dece zahtevaju posebne sisteme za zadræavanje dece u vozilu (kolevka. Finska. U nekim zemljama SAD pri iznoãenju deteta iz porodiliãta neophodno je dokazati posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta. 29. Vol. pp str.. a u zavisnosti od uzrasta deteta. smanjivanjem izuzetaka. M. podmetaåi i sl. obiåno na one koji su mlaœi od 18 godina.. Zato neke dræave (SAD. a meta – analysis. verovatnoña da se dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkoroåne efekte. 759 – 777. 1997. Bicycle helmet efficacy.Lipovac. P. mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozaåe mopeda. 29. a mogu ih i povrediti. Bijleveld F.. Velika Britanija.). New York. No 4. u veñini evropskih zemalja zakoni za noãenje zaãtitnih kaciga stupili su na snagu 1970 – tih godina.10. Ãvedska. Kanada itd. a posebno ona mlaœa od 12 godina i niæa od 150 cm.).1. su veoma ugroæena na prednjim sediãtima. ãirokim kampanjama i dobro vidljivom i publikovanom policijskom prinudom. Cilj ovih sistema je da ãto uspeãnije zadræe de60 Hagenzieker. 124 . I ostale zemlje ãirom sveta su uåinile isto. Zaãtita dece u vozilu Deca. Krsto Bezbednost saobrañaja vama (Nemaåka.3. Zato je najveñi broj dræava zabranio da ova kategorija putnika sedi napred.. Konaåno. Kanda. Zakoni u tim zemljama se uglavnom odnose na sve vozaåe-motocikliste.10. & Fadden M. Ãvedska i dr. pp 345 – 352. Sigurnosni pojasevi ne mogu uspeãno zadræavati decu pri sudaru.) procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim sediãtima premaãuje 90%. Australija. Kacige za motocikliste i bicikliste Na osnovu istraæivanja u nekoliko zemalja.61 upotreba biciklistiåkih kaciga smanjuje smrtne povrede za 27%. Upotreba sigurnosnih pojaseva moæe se poveñati u preciznom definisanju obaveze upotrebe pojasa u zakonu. No 6. a poveñane povrede vrata za 36% (ãto bi trebalo menjati boljom konstrukcijom lakãih kaciga). i Davidse: R.1. kampanjama u policiji i doslednom primenom u policijskim i drugim vozilima javnih sluæbi. Glase K.2. neke zemlje uvode obavezno noãenje kaciga za bicikliste. Ovaj uticaj je veñi. Trajanje intervencije. definisanjem neupotrebe pojasa kao primarnog prekrãaja (zbog kojeg se moæe zaustaviti vozilo i kazniti prekrãioci). New York. Neke dræave imaju ograniåene zakone za noãenje zaãtitnih kaciga koji se odnose samo na neke motocikliste. ako postoje dobri zakoni i ako se podstrekivanje vrãi odmah. 4 4. Effects Of Incentive Programs to Stimulate Safety Belt USE: 61 Attewell. Australija. Imajuñi navedene i druge rezultate u vidu. R. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention. posebna deåija sediãta. Do danas je uåinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na zadnjim sediãtima.60 4. Istraæivanja pokazuju da podstrekivaçe i nagraœivaçe pozitivno utiåu na stopu upotrebe sigurnosnog pojasa. A Meta-analysis. Pri tome su smanjene povreda glave za 40%. Vol.

2002. Stepen upotrebe ovih sistema je razliåit. Vol.. i dr. T.11. 2002). AAP. No 5. Are aggressive people aggressive drivers? A study of the relationship between self – reported general aggressiveness. bez dodatnih povreda. Voÿnost plañaça se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulaæu u bezbednost saobrañaja. sigurnosni pojas. Viãi standard pojedinca. M. Parker. nepristojni gestovi. 125 4. Agresivnost (psovanje. ali i opãti standard (druãtva) pozitivno utiåu na sve faktore bezbednosti saobrañaja.. adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruæje (Miller. i dr. 2001). a naroåito: toåak. spreåavanje prolaza drugim vozilima. Voÿnost plañaça se poveñava sa unapreœeçem svesti o znaåaju problema bezbednosti saobrañaja i jaåaçem svesti o moguñnosti da se upravÿa bezbednoãñu saobrañaja. Naime.63 Agresivnost ljudi uveñava rizik od nezgode. 34. pp 807 – 814. agresivno ponaãanje se moæe suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni. i dr. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA cu. Puãenje i upotreba alkohola i droga u mlaœim uzrastima su pouzdan predviœajuñi faktor za buduñi veñi rizik od ozbiljnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda (Shope. i D. 62 Shope. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.4. 2001 (243-255). agresivno prañenje drugih vozila.2. fiziåka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivnoãñu u voænji (Lajunen. Adolescent antecedents of high – risk driving behavior into young adulthood: substance use and parental influences. T. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila doprinose brojni elementi vozila. ureœaji za upravljanje.2. åak i u uslovima izgraœenih loãih stavova. a posebno kod vozaåa.64 Pogreãni stavovi i agresivno ponaãanje koji imaju korene u periodu pre obuke vozaåa. 63 Lajunen. ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. i dr. New York. Road Rage in Arizona: armed and dangerous.62 Æelja za ispitivanjem nepoznatog. Ostali elementi faktora åovek Danas je dokazano da nacionalni dohodak i voÿnost plañaça odluåujuñe utiåu na bezbednost saobrañaja. No 6.1. vikanje. drugi vidovi ometanja uåesnika u saobrañaju) je posebno prisutna kod muãkaraca.. ureœaji za koåenje. J. 64 Miller. AAP. J. driver anger and aggressive driving. 4. izgradnja druãtvene odgovornosti i rana edukacija o liånoj odgovornosti u saobrañaju. No 2. i ParkerD. ali u nekim dræavama je vrlo visok. Viãe efekata daje kombinacija primera koje daju odrasli. ne mogu se bitno izmeniti samo obukom. Agresivni ljudi su agresivni vozaåi. potreba za uzbuœenjima i avanturama dobro predviœaju riskantnu voænju. M. S druge strane. sediãta sa naslonima za glavu. .). Accident Analysis and Prevention. 2001 (649-658).

. Masa vozila Masa vozila presudno utiåe na posledice saobrañajne nezgode.3 puta veñi nego vozaå i putnici u veñem vozilu. 66 Evans. New York. New York. m1 i m2 mase ovih vozila..Lipovac.2. Krsto Bezbednost saobrañaja vazduãni jastuci. 1997).800/900)2. Vol. No. D.6 =6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu.). 609-616. osnovni parametar koji odreœuje rizik od povreda je duæina vozila (Wood. ARS i dr. ostala oprema vozila (ABS. konstrukcija vozila.⋅ k R1 m2 4 gde su R1 i R2 rizici povreœivanja ili smrti lica u prvom i drugom vozilu. Safety and the car size effect: A Fundamental Explanation. Accident Analysis and Prevention.1. duæina vozila. D.6 kada se odreœuju rizici povreda i k=3. dizajn i ureœenost unutraãnjosti vozila. Primer 3. a k – koeficijent koji se odreœuje empirijski (k=2. Accident Analysis and Prevention. Neka su se sudarila vozila åije su mase m1=1. Rizik od teæih povreda ñe biti oko: R2/R1=(1.. Osnovni parametri pasivne bezbednosti vozila su masa i konstruktivne moguñnosti apsorpcije energije pri sudaru. Njihov rizik od povreda ñe biti oko: R2/R1=(1.2 – 2. vetrobransko i ostala stakla na vozilu. masa vozila.800/900)3. Vozaå i putnici u manjem vozilu ñe imati rizik od smrti oko: R2/R1=(1. No. rezervoar za gorivo itd. 2. kompaktnost i obezbeœenost putniåkog prostora.5 – 3. L. P. branik. karoserija. 1997. 5.56 kada se odreœuju rizici od smrti). 26. Vol.6 puta veñi nego za vozaåa i putnike u veñem vozilu. 126 .65 4. brave na vratima.800/900)2. 1997. Kod sudara vozila sliåne mase. 29.5 =11.2 =4. Evans (1994) je utvrdio da rizici od smrti direktno zavise od odnosa masa vozila:66 R2 m1 ----. 65 Wood. dizajn i ureœenost spoljaãnjosti vozila. Kod sudara dva vozila vozaå i putnici u lakãem vozilu imaju veñi rizik od povreda i smrti. stanje tehniåke ispravnosti vozila. Driver Injury and Fatality Risk In Two-car Crashes Versus Mass Ratio Inferred Using Newtonian Mechanics.= -----. (139-151). str.800 kg i m2=900 kg i neka su njihove sudarne brzine bile jednake.

ako tokovi naiœu na razliåite podloge (desni toåkovi idu prljavim ili mokrim kolovozom. pre svega pomoñu harmoniånog delovanja i graniånika zatezanja. Ova vrednost odgovara npr. – nasloni za glavu. S druge strane. Nasloni za glavu imaju zadatak da spreåe nekontrolisano kretaçe glave unazad i prelom vratnih prãÿenova.2. – 110-150 ms gornji deo tela putnika se vraña u prethodni poloæaj. åak i pri snaænim sudarima. bez obzira na okretanje toåka upravljaåa). – 5 – 10 ms poåetak pomeranja poloæaja tela putnika usled inercije masa. Konstrukcija vozila . Ovo poveñava rizik od zanoãenja vozila i gubljenja stabilnosti pri koåenju.2. a levi suvim i åistim). Oprema vozila Najznaåajnija oprema vozila su: – sigurnosni pojasevi. poãto kod boånih kolizija postoji veoma kratka zona deformacije. Da bi se omo127 4. – 40 – 50 ms vazduãni jastuk se otvara do svoje pune zapremine. Cilj klasiånog sistema za koåenje je da spreåi okretanje toåka. – ABS (Anti blokirajuñi sistem). – vazduãni jastuci.2. Sudar vozila se po pravilu odvija u vremenu od oko 100 ms.3.2. Duæa vozila i vozila sa boÿom konstrukcijom ãtite vozaåe i putnike od povreda. trajanju jednog jedinog treptaja oka. – 60 ms glava i gornji deo tela putnika uranja u vazduãne jastuke. – 100 ms vozilo se zaustavlja. 4. Boåni vazduãni jastuci se za samo 10 ms od poåetka kolizije potpuno otvaraju. gas kojim je napunjen vazduãni jastuk izlazi kroz otvore. Aktiviranje vazduãnog jastuka za suvozaåa sledi oko 10 ms kasnije. Da bi se ovo postiglo nasloni bi trebalo da budu u visini glave. Vazduãni jastuci i ureœaji za zatezanje pojasa predstavljaju dalji korak u razvoju. ãto åvrãñe priåvrãñeni za sediãte i ãto bliæe glavi. ãto stvara efekat priguãivanja (pretvaranje energije). Aktiviranje vazduãnog jastuka odvija se u sledeñim vremenskim intervalima: – 0 ms sudar. Kao ãto su pokazala brojna ispitivaça i analize saobrañajnih nezgoda sigurnosni pojas moæe da ãtiti samo do promene brzine od oko 25 km/h.4. kako bi se ublaæilo dejstvo sila koje sigurnosni pojasevi viãe ne mogu optimalno da pokriju i da bi se smanjio broj povreda prouzrokovanih sigurnosnim pojasom. onda ñe se realizovati razliåite sile koåeça na levim i desnim toåkovima (åak i ako su koånice ispravne). da blokira toåak. Kada blokiraju upravljaåki toåkovi nije moguñe upravljati vozilom (vozilo ñe nastaviti da se kreñe pravo. vazduãni jastuk je potpuno ispraænjen. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA 4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Savremena vozila se konstruiãu tako da se ãto bezbednije apsorbuje velika koliåina energije pri sudaru.

i dr. ãto. Vol. peãaci. Accident Analysis and Prevention. Istraæivanje koje je organizovala NHTSA pokazala su da je put koåenja vozila sa ABS na ãljunkovitoj podlozi bio åak za 27% veñi nego kod vozila bez ABS. precenjuje moguñnosti upravÿaça zbog oslaçaça na ABS i sl. New York. Ovo se moæe tumaåiti tehniåkim prednostima ABS. obezbedili da se i dalje okreñe. NHTSA. Accident Analysis and Prevention. i dr. po pravilu. G. vozila sa ABS reœe uåestvuju u nezgodama u kojima ginu drugi (vozaåi i putnici iz drugog vozila. a posebno ako je vozaå pod uticajem alkohola (Harless. 34. No 6. 1997) je pokazalo da vozila sa ABS åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama u kojima ginu vozaå i putnici u tim vozilima68 (posebno u nezgodama sa jednim vozilom). pp 745 – 757.70 67 A Comprehensive Light Vehicle Antilock Brake System Test Track Performance Evaluation.: The Antilock System Anomaly: A Drinking Driver Problem.. odreœuju trenutak kada prestane okretanje toåka (trenutak blokiranja) i automatski koriguju (smanjuju) silu koåenja kako bi deblokirali toåak. 2002). poveñanje broja saobrañajnih nezgoda sa jednim vozilom moæe biti uslovljeno i promenom ponaãanja vozaåa (tj. na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja 4 guñilo upravljanje vozilom koje forsirano koåi i spreåilo njegovo zanoãenje.67 Nema dovoljno istraæivanja koja bi objasnila uticaj ABS na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. a poveñavaju pozitivni.69 S druge strane. 70 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Boljom obukom i prilagoœavanjem vozaåa na ABS otklanjaju se negativni uticaji (Farmer. New York. 2002. uvedeni su razliåiti sistemi koji spreåavaju blokiranje toåka pri koåenju (ABS – Anti blokirajuñi sistem). pp 333 – 341. NHTSA. u poreœenju sa istim vozilima bez ABS. Ovo skrañenje je bilo veñe kada je vozilo bilo optereñeno. Vol. Ovo moæe rezultirati time da vozaå. jer. P. veñ da omoguñi upravljanje i smanji zanoãenje pri forsiranom koåenju. D.). No 3. 128 . Jedno istraæivanje (Farmer. sprovodi ekstremne pokrete upravljaåa tokom paniåne situacije. Ovako se sistem odræava na granici proklizavanja. potcenjuje krivine. Moguñe je da vozaå. C. 29. “sleti” s puta. & Hoffer. 1997. umesto da radi na kontrolisanju pokreta vozila. na vlaænim podlogama i u krivinama. 2001).Lipovac. 68 Farmer. 2000. pokuãavajuñi da izbegne saobrañajne nezgode u koje je ukljuåen veñi broj vozila. preko senzora na toåku. Na veñini ostalih podloga ABS je skratio put koåenja od 10 do 30%. ABS u redovnim sluåajevima obezbeœuje i neãto veña usporenja. C. Neadekvatno upravljanje vozilom sa ABS ograniåava se na pijane vozaåe i vozaåe koji nemaju iskustva niti obuku u upravljanju ovim vozilima. Fatal Crashes of Passinger Vehicles Before and After Adding Antilock Braking System. biciklisti). S druge strane. ali i neprilagoœenoãñu vozaåa i uticajima ABS na ponaãanje i subjektivni oseñaj sigurnosti. tj. Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja (NHTSA) je pokrenula opseæna istraæivanja kako bi se bolje sagledali uticaji ABS na bezbednost saobrañaja. ABS nije uveden u upotrebu radi poveñavanja usporenja. dovodi i do poveñavanja intenziteta usporenja. 69 Harless. izaziva saobrañajnu nezgodu koja ukljuåuje samo njegovo vozilo. kompenzacija rizika) usled shvatanja i oslanjanja na koristi koje obezbeœuje ABS sistem (potcenjuje rizik velike brzine. Ovi sistemi. 2001.

NHTSA. Hiltona.8. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Tabela 4. 129 4. 2000.2. godine o uticajima ABS na bezbednost u vezi s automobilima71 .4. Vozilo kao faktor bezbednosti saobrañaja Prema istraæivanjima Hertz-a. i Johnson-a Tipovi saobrañajne nezgode Sve saobrañajne nezgode Smrtonosne saobrañajne nezgode Sudari u kojima uåestvuje viãe vozila Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –18* –42* Obaranje peãake Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –10 –30* Nezgode u kojima uåestvuje samo jedno vozilo Prevrtanja Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Prednji udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva Boåni udar u fiksirani objekat Suva i povoljna povrãina puteva Vlaæna i nepovoljna povrãina puteva –13 +2 +8 +7 +8 –17 +16 +40 +51 –14 –12 –11 –16 +63 +61 +69 +10 –38* +5 –40* 71 An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program.Nalazi studija iz 1998.

Lipovac. godina (Elvik.9.00 1.38 2. 130 .26 Ruralni putevi 0.1.80 Gradske ulice 1.16 0. 1989) 0. Krsto Bezbednost saobrañaja + Pokazuje porast odreœenog tipa saobrañajnih nezgoda za vozila opremljena sa ABS – Pokazuje smanjenje odreœenog tipa saobrañajne nezgode za vozila opremljena sa ABS 4. strukturi uåesnika u saobrañaju.18 0.07 1.66 1.9. 1989) (US Department of Transportation.3.63 1.00 1. 4 Navedene tri kategorije puteva se razlikuju po reæimu saobrañaja. 1991) (Marburger i Stockner.74 0.3.95 0. putevi se mogu klasifikovati u tri kategorije: – brzi putevi (autoputeve i puteve rezervisane za saobrañaj motornih vozila).00 1. – ostali otvoreni (ruralne) putevi i – gradske ulice. 1991) (Elvik. 1989) (UK Department of Transport.57 Prosek za sve puteve 1. Ako je proseåan rizik 1.93 0.96 0. Tabela 4. brzini kretanja. 1991) (Elvik.31 0.Vrsta puta Sa glediãta bezbednosti saobrañaja.18 0. 1996. Na osnovu istraæivanja u najrazvijenim zemljama odreœeni su rizici uåeãña u nezgodama na razliåitim putevima.00. PUT KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 4. Oslo-Kopenhagen.32 1.57 0. Obzor meropriytië po bezopasnosti doroænogo dviæeniy.00 no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. P.35 1.00 1.63 0.00 1. onda su relativni rizici nastanka saobrañajnih nezgoda na pojedinim putevima dati u tabeli 4. Institut ekonomiki transporta.31 0. tehniåko-tehnoloãkim karakteristikama. strukturi i uåestalosti konflikata u saobrañaju itd.44 0. Relativni rizik nezgoda na razliåitim putevima72 Zemlja Danska Norveãka Ãvedska Nemaåka Velika Britanija SAD PROSEK 72 Snrovoånik IZVOR: Brzi putevi istraæivaåi.00 1.

a posebno promene radijusi krivina i nagibi. nepovoljni radijusi i nagibi dodatno zamaraju vozaåe. K. Na ostalim otvorenim putevima za meãoviti saobrañaj (ruralni putevi) rizik nezgode je tri. raskrsnice zamaraju vozaåe. Neki tipovi nezgoda (npr. 4. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Dakle. Proseåan broj prikljuånih puteva (raskrsnica) Broj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. ovaj rizik je 4 do 8 puta veñi. Saobrañajni fakultet. jer svaka raskrsnica predstavlja veñi broj konflikata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. autoputevi su najbezbedniji putevi. na rizik nezgode joã znaåajnije utiåu promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. . Negativan uticaj nagiba i oãtrih radijusa utiåe na bezbednost saobrañaja i na ostalim (pravim i ravnim) deonicama.3.3. nestrpljivosti i agresivnosti. Posebno su opasne promena staçe kolovoza.4.4. Nezgode se koncentriãu na deonicama sa znatno oãtrijim krivinama u odnosu na prethodni pravac ili blagu krivinu. nezgode pri preticanju) se koncentriãu na pravcima posle serije oãtrih krivina i na ravnim deonicama posle duæih uspona.3.74 4. a na krivinama sa 100 – 200 m. Ako se na putu smenjuju duge prave deonice i deonice sa oãtrim krivinama ili se smenjuju ravne deonice sa strmim deonicama proseåan broj nezgoda raste. 73 Isto. Brude (1986) je utvrdio da je rizik nezgode na raskrsnicama sa åetiri prilaza dva puta veñi. S druge strane. Put kao faktor bezbednosti saobrañaja 4. doprinose napetosti.73 Meœutim. Prilog modelovanju procesa bezbednog preticanja (doktorska disertacija). kao i na deonicama sa usponom posle duæih ravnih deonica. Ovo je logiåno.3.2.3. a na gradskim ulicama ãest puta veñi. Beograd. Posle duæeg perioda sa loãom podlogom. stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveñavaju rizik nezgode i izmeœu raskrsnica. Naime. Stanje kolovoza Na mokrom i prÿavom kolovozu oteæano je upravÿaçe i koåeçe vozila. U krivinama sa radijusom od 400 m rizik od nezgode je dva puta veñi nego na pravoj deonici. 21.. Rizik nezgode je veñi u raskrsnicma sa viãe prilaza. 1993. ãto dolazi do izraæaja i posle ovih deonica. nego na sliånim raskrsnicama sa tri prilaza. u odnosu na puteve sa ujednaåenim uslovima voænje. str. 74 Lipovac. Najviãe nezgoda se dogaœa u vreme prvih kiãa posle duæeg suvog perioda. 131 4. Trasa puta Trasa puta veoma utiåe na bezbednost saobrañaja. sa intenzivnijim saobrañajem (a posebno sa viãe vozila iz sporednih puteva) i veñim brzinama ispred raskrsnica.

Ove elemente pripisujemo okolini.) koji utiåu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobrañaja. Izgradnja prepreka ima smisla. mora biti veoma detaljno i struåno analizirana. Accident Analysis and Prevention. Accident Analysis and Prevention. The 132 . 29. niti na vozilo.77 je pokazao da asfaltiranje bankina pored otvorenih puteva. K. Fourth framework pro- gramme road transport. vegetacija i sl. Svaka åetvrta nezgoda u Ãvedskoj predstavlja udar u prepreku. pp 353-362. S druge strane. S druge strane. 1997. No 3. pp 357 – 365.76 Ovako se vozaåi primoravaju da smanje brzine u opasnim zonama. Final Report. Krsto Bezbednost saobrañaja vozaåi prilagoœavaju svoje ponaãaçe i rizik nezgode opada. Transport research. Mada ovo moæe poveñati broj lakãih nezgoda. Ako ometaju preglednost. Ogden (1997). åvrsti objekti. Posebno su bila izraæena smanjenja udara odpozadi i sletanja sa puta. prepreke mogu imati i pozitivan uticaj na teæinu nezgoda. pa tako mogu poveñati rizik nastanka nezgode. ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. a 50% ovih udara su udari u drvo pored puta. Pariz. prepreke utiåu i na pasivnu bezbednost saobrañaja. Naime. 77 Ogden. Vol.78 Izgraœenost i odræavaçe trotoara najviãe utiåu na rizik stradaça u naseÿima. Izgradnja prepreka koje smanjuju preglednost. bermi i sl. ove prepreke mogu negativno uticati na aktivnu bezbednost saobrañaja (raste ukupan broj nezgoda). New York. Prepreke pored puta Pored puta se åesto nalaze razliåite prepreke (stablo drveta. No. vozaåi voze sporije. pa je i teæina ovih nezgoda maça. Effects of Paved Shoulders on Accident on Rural Highways. M.) najviãe utiåu na rizik od saobrañajne nezgode na otvorenim putevima. Predictive. pri silasku sa puta. kao mera za smanjivanje brzina na raskrsnicama i drugim opasnim mestima.3. Tako se poveñava teæina saobrañajnih nezgoda. betonski i drugi stubovi. 1997 (str. Ako se radi o åvrstim preprekama (stabla drveta. Najznaåajnije 75 OECD: 4 Road Safety Principles and Models: Review of Descriptive. analiziraju i postavljanje prepreka koje smanjuju preglednost.). 4. 3..84).5. vozila åesto udaraju u ove prepreke. ako su oåekivane dobiti veñe od ãteta. U Nemaåkoj oko 43% smrtonosnih nezgoda sa uåeãñem jednog vozila (sletanje sa puta) dogaœa se pri udaru vozila u drvo. Åeste prepreke zamaraju vozaåe i skreñu im paænju.. 2002. danas se. Transport DG – 106. stubovi. Geometrijski dizajn puta i stanje povrãina za peãake (bankina. 34. I. Dakle. P. Na bezbednost saobrañaja utiåu brojni elementi koji se ne odnose na åoveka. zidani objekti i sl. niti na put. 78 Karlaftis. 76 MASTER (Managing Speeds of Traffic on European Roads. Effects of Rural Geometry and Traffic Volumes on Rural Roadway Accident Rates. Vol. ovako se smanjuje broj nezgoda sa najteæim posledicama. Zato se u zimskim mesecima dogaœa maçi broj nezgoda. & Golias. New York. ali pozitivno na pasivnu bezbednost (smanjuju se posledice nezgoda).Lipovac. smanjuje broj nezgoda i do 41%.75 Meœutim. December 1998. Risk and Accident Consequence Models.

saobrañajni i dr. Vol. Naãa istraæivanja (Lipovac. i sl. J. prvi jesenji sneg i padavine posle duæih perioda bez padavina znaåajno poveñavaju rizik nezgoda. i dr. Uåesnici u saobrañaju se privikavaju na loãe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaåa. 81 Truls. porodica. New York. organizacija i kvalitet rada institucija bezbednosti saobrañaja. nego ostali. 1989) su pokazala da neoåekivane sneæne padavine. poveñavaju rizik od uåeãña u ozbiljnim saobrañajnim prekrãajima i nezgodama (Shope. doslednost kaæçavaça. pp 373 – 385. slab nadzor. Negativni uticaji roditelja: Blagi stavovi prema konzumiraçu alkohola mladih. a posebno nezgoda sa nastradalim. Ferguson. 29.80 POLICIJA–Uticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine U Norveãkoj je uoåeno da je redovna 9-toåasovna kontrola u toku 6 nedelja dovela do smanjenja proseåne brzine voænje za 0.8 km/h. 2001. 1997. No 3. 649–658. str. J. 1993) su potvrdila ove stavove i pokazala da pojava grada najviãe utiåe na rizik nezgode. metroloãke prilike. rad policije i sudstva. zakoni i drugi propisi. Okolina kao faktor bezbednosti saobrañaja 4.79 S druge strane. kiãa ili sneg) raste rizik od nezgode.9 do 4. 29. koordinacija i kooperacija svih subjekata bezbednosti saobrañaja. Increased Police Enforcement: Effects on Speed. Accident Analysis and Prevention. 79 Shope. K. deca roditeÿa koji su åeãñe åinili prekraãje i sama åesto åine prekrãaje i åeãñe uåestvuju u saobrañajnim nezgodama. S. Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe nezgoda imaju 22% veñu verovatnoñu da doæive bar jednu nezgodu. DECA I RODITELJI Vozaåi åiji roditelji su imali tri ili viãe saobrañajnih prekrãaja imaju 38% veñu verovatnoñu da naåine prekrãaj. Odnos roditeljskih vozaåkih dosijea sa vozaåkim dosijeima njihove dece. Skandinavska istraæivanja (Frdstroem i Bjornskau. AAP. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA NEPOVOLJNI VREMENSKI USLOVI U vreme padavina (grad.. Accident Analysis and Prevention. Posebno opada rizik od nezgoda sa povreœenim i poginulim. dræavno ureœeçe.4. V. New York. . OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA uticaje na bezbednost saobrañaja imaju: standard (pojedinca i druãtva). Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko riziåno ponaãanje kod mlaœih i odras- lih: korisñenje supstanci i roditeljski uticaji. i dr. te da su efekti trajali najviãe 8 nedelja. 80 133 4.4.. urbanistiåko planiraçe prostora. sistem obrazovaça i vaspitaça. uslovi. stavovi o bezbednosti saobrañaja.81 Neposredna kontrola brzo deluje. staçe zdravstvene zaãtite. No 3.4. Vol. No 5. ali su efekti ograniåeni u vremenu i prostoru. 2001.). pp 229 – 234.. itd. i dr.

Lipovac. a posebno ako ova osoba nema vozaåku dozvolu. No 3. 86 Prema sekundarnim zakonima nekoriãñenje sigurnosnog pojasa je prekrãaj za koji se vozilo ne moæe zaustaviti. P. skrivene kamere dovode do åetvorostrukog poveñanja realizovanih kazni. 2002.82 Meœutim. No 5.85 Ova smanjenja su znaåajna kako na konkretnoj deonici (lokalno).. ako se vozilo zaustavi zbog drugog prekrãaja. kod Amerikanaca afriåkog porekla). poveñanje prihoda.. 2002. Accident Analysis and Prevention. putnici i Afroamerikanci)... 2002)88 viãe je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve (mladi vozaåi. T. No 4. i dr.Povey & Frith W. Vol. Britaniji je utvrœeno da je stopa poginulih u saobrañajnim nezgodama mnogo veña meœu stanovnicima siromaãnih oblasati. Krsto Bezbednost saobrañaja STANDARD-pojedinca U V. 2002).. kod mladih vozaåa. 29. pp 277 – 2284. tako i na svim putevima (globalno). Povey & Frith W. 2001. pp 583 – 593. pp 649 – 654. New York. Further results from a trial comparing a hidden speed camera programme with visible camera operation.87 Prelazak na primarne zakone (Eby.Vivoda & Fordyce T. A. Accident Analysis and Prevention. rizik od nezgode raste.P. No 6.. Povey. primarni zakoni dozvoljavaju policiji da zaustavi vozaåe zbog nekoriãñenja pojasa i da naplate kaznu. PRISUSTVO SAPUTNIKA Prisustvo saputnika smanjuje rizik od nezgode. An Investigation Into the Relationships Between Area Social Characteristics and Road Accident Casualties. muãkarci. L. nasuprot vidljivih kamera za smanjivanje brzine... New York. Vol. Suprotno tome. A Model of Traffic Crashes in New Zealand. & J. hispanics and whites. Vol. Vol. 88 Eby. 87 Wels. Accident Analysis and Prevention. New York. ali izaziva poveñavanje dugoroåno poveñanje izloæenosti (motorizacije i mobilnosti). P. Accident Analysis and Prevention. M.. pp 773 – 777. Meilinger & Kriger P. imaju veñe efekte na smanjivanje broja prekoraåenja brzine. M. Seat belt use among african americans. 34. 2002). 34. Langley. J. L. Vol. L.. onda je moguñe naplatiti kaznu i za nekoriãñenje pojasa. pp 673 – 687. 2001. How the Presence of Passengers Influences the Risk of Collision With Another Vehicle. D. 89 Vollrath. D.. 2002. I. a posebno noñu (Vollrath. ZAKON I RASNA PRIPADNOST Primena primarnih zakona o pojasevima poveñava upotrebu sigurnosnih pojaseva. 83 Scufham. 2002. Meœutim. 29. New York. The Effects of Standard Enforcement on Michigan Safety Belt Use.89 Meœutim. nego u bogatim oblastima. i dr. Vol. 84 Keall. ako je saputnik mlaœa osoba. Vol. povezano je sa kratkoroånim smanjivanjem rizika.84 i 2002). No 6. 34. New York. pa moæe negativno da utiåe na rizik nezgode (Scuffham. M. u odreœanom opsegu. Relativna efikasnost programa skrivenih kamera. 85 Keal.. i dr. M. 4 82 Abdalla.86 a posebno kod nekih rasa/etniåkih grupa (npr. No 5. Accident Analysis and Prevention. J. tinejdæer. & Langley J. pp 523 – 529. New York. S druge strane. New York. M. pp 815 – 823..83 SKRIVENE KAMERE Skrivene kamere koje prati odgovarajuñi publicitet (kampanje). Accident Analysis and Prevention. u poreœenju sa sekundarnim zakonima. 34. Accident Analysis and Prevention. 34. 2002. 134 . & Frith W. No 5. broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere (Keal.Williams & Farmer C. 1997.

France-selection. K. Vol. Contract Nº: RO-98-RS. Accident Analysis and Prevention. Evropska konvencija o meœunarodnim posledicama oduzimanja prava na voænju motornog vozila od 03. & Andersson R. Legal Measures and Enforcement. Wood. N.. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Kontrola i regulisanje saobrañaja. OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI DRUMSKOG SAOBRAÑAJA Literatura . Fusilier R. AAP. i Parker D.. 10. P. godine. jul 1996. Pariz. i dr. 1999. RTD programme of the 4th framework programme. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.3047.. 1997. 2001. Police Enfocement Strategy to Reduce Traffic Casualties In Europe. godine i Sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i za vaænost vozaåkih dozvola (APC) od 01. (649-658). Shope. Saobrañajne nezgode u preticanju. 2001. 34. Differences in Case-specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-based Country Groups. D. Project funded by the European Commission under the Transport RTD Programme of the 4th framework programme. & Donne X. J. Jolis. februar 1996. Council Directive 96/439/EEC ( proposal). 2. New York.. Council Directive 96/427/EC. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. No 4. Deliverable 5. No 2. septembar 1996. April 1999. 1999. Manuel de Premiers Secours Routiers. godine.Literatura Ahmed. Michel A. Accident Analysis and Prevention.. Da li su agresivni ljudi agresivni vozaåi? AAP. T. 1997. Lipovac. jul 1991. 21. 29. 19. Beograd. An Overview of the National Highway Traffic Safety Administration's Light Vehicle Antilock Brake Systems Research Program. Council Directive 94/72/EEC. June 2000. Council Directive 96/C110/05 (proposal). Miletiñ.. Predznaci kod adolescenata koji ukazuju na visoko rizicno ponaãanje kod mlaœih i odraslih: koriãñenje supstanci i roditeljski uticaji. 2000. Beograd. NHTSA. maja 1971. 5. Safety and the Car Size Effect: A Fundamental Explanation. Vol.. (139-151). GADGET. decembar 1994. Lajunen. aprila 1975. Evropski sporazum o dopuni Konvencije o saobrañaju na putevima od 01. 2002. No. No 5. B. juna 1976.. pp 541 – 551. 29. Project funded by European Commission under the transport. European Transport Safety Council.2235. Contract No RO-97-sc. 135 4. 1999. The ”Escape” Project. (243-255). Direktive Evropske unije: Council Directive 91/439/EEC.

7. decembar 1996. Council Directive 97/C 31/04 (proposal). P. 97/C 69/02. 23. 6. jun 1997. Common Position No 9/97 . 4 136 . 14. jul 1996. 2.novembar 1996.Lipovac. 20. Council Directive 97/26/CE. Krsto Bezbednost saobrañaja Council Directive 96/47/EC. septembar 2000. jun 1997. Council Directive 97/26/EC. Commission Directive 2000/56/EC.

5.4. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji .3. Evropski procesi u primeni propisa u bezbednosti saobrañaja 5.5. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja 5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 5.2.1. Kljuåne oblasti primene zakona 5.

Danas se procenjuje da u promeni ponaãanja leæi najveñi potencijal uticaja na bezbednost saobrañaja (20 do 40% u EU). Propisi imaju veoma vaænu ulogu u promeni ponaãanja. Da bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je: da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi poãtuju propise i da budu kaænjeni oni koji ih ne poãtuju. Primena zakona ima razliåite kratkoroåne i dugoroåne ciljeve koji se realizuju u tri faze: 1. faza: PROMENA PONAÃANJA ZBOG POLICIJE To su trenutni efekti na terenu – na mestu i u vreme kontrole saobrañaja. Na primer, vozaåi ñe poãtovati crveno svetlo na semaforu (ili smanjivati brzinu) na datoj lokaciji u vreme kada shvate da postoji policijska kontrola. 2. faza: PROMENA STAVOVA To su kratkoroåni memorijski efekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekrãaj, a traju i posle policijske kontrole. Na primer, posle dugotrajne kontrole prolaska na crveno svetlo (ili kontrole brzine) na odreœenom mestu, vozaåi ñe poãtovati svetlosne signale (ili smanjivati brzinu) na tom mestu i u vreme kada nema policijske kontrole. Ovome posebno moæe da doprinese automatska kontrole saobrañaja. 3. faza: PROMENA MORALNIH – SOCIJALNIH NORMI To su dugoroåni efekti struåno projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saobrañajnih prekrãaja. Na primer, posle viãegodiãnje (ili viãedecenijske) dosledne primene zakona u vezi prolaska na crveno (ili kontrole brzine) i sveobuhvatnih kampanja koje struåno objaãnjavaju smisao prinude, veñina vozaåa prihvata da je nemoralno prolaziti na crveno ili drastiåno prekoraåivati brzinu. Tako se smanjuje broj onih koji åine taj prekrãaj na bilo kojem mestu i u bilo koje vreme. Sa druge strane, javnost se pridobija da pomogne i podræi policiju u otkrivanju i rasvetljavanju ovih prekrãaja. U Evropi je u toku proces usaglaãavanja propisa u bezbednosti saobrañaja. Posebno se prate i usaglaãavaju: – usvajanje zakona, – poãtovanje zakona (naroåito policijska praksa) i – efikasnost sudova. 139

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

5.1. PRIMENA ZAKONA I PROMENA PONAÃANJA U SAOBRAÑAJU

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

Pri usvajanju novih zakona i pri izmeni postojeñih od dræava se oåekuje da propisima podræe minimum usaglaãenih struånih stavova. U tom smislu, postoji veliki broj preporuka Ujedinjenih Nacija, Rezolucija i drugih dokumenata KEMT, Direktiva EU, dokumenata OECD itd. Postoje brojne meœunarodne organizacije, komisije i druga tela koji neprekidno prate ovaj proces i pomaæu vladama i dr. institucijama u kreiranju nacionalnih propisa. Proces usaglaãavanja se ne zavrãava prañenjem usvajanja zakona i drugih propisa. Danas se sve otvorenije izuåava i preporuåuje usaglaãavanje policijske prakse. Oåekuje se da se ãirom Evrope, a posebno u EU ostvari ujednaåen nivo poãtovanja zakona u oblasti bezbednosti saobrañaja. U tom smislu je usvojena Evropska strategija policijske prinude, a u reformama policijskih organizacija uåestvuju meœunarodni eksperti.

5.1.1. Oåekivana vrednost kazne i promena ponaãanja
Osnovni cilj primene propisa u saobrañaju je omoguñavanje neometanog odvijanja saobrañaja uz stalno smanjivanje rizika nastanka saobrañajnih nezgoda. Ma koliko ovi ciljevi bili razumni i opãteprihvañeni, teãko ih je ostvarivati u praksi. Naime, uåesnici u saobrañaju marginalizuju znaåaj rizika u saobrañaju. Verovatnoña saobrañajnih nezgoda je mala sa glediãta pojedinca koji treba da promeni svoje ponaãanje. On redovno precenjuje znaåaj svojih “odricanja” (smanjivanja brzine, poãtovanja svetala na semaforu, odricanja od alkohola, prelaska ulice na peãaåkom prelazu i sl.) u odnosu na “dobiti” u bezbednosti saobrañaja (statistiåko smanjivanje rizika nastanka nezgode). Rizik nastanka nezgode ne moæe bitno promeniti ponaãanje ljudi u saobrañaju. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo ponaãanje u saobrañaju. Neophodno je da se poveña rizik zaustavljanja (Rzaust), odnosno kontrolisanja zaustavljenih uåesnika u saobrañaju (Rkont/zaust). Ako su ove kontrole struåne, to ñe uveñati i rizik otkrivanja saobrañajnih prekrãaja (Rotkr/kont). Poveñan rizik otkrivanja unapreœuje ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Kao rezultat ovakvog razmiãljanja, u svetu se sve viãe prihvata metod planiranih, sluåajnih kontrola vozaåa (npr. kontrole alkoholisanosti vozaåa i sl.) i vozila (npr. kontrola teretnih vozila). Meœutim, razni propusti u sankcionisanju omoguñavaju da jedan znatan broj prekrãilaca ne bude kaænjen za prekrãaje koje su uåinili. Ovo ñe zavisiti od zakonskih reãenja, od kvaliteta rada policije, sudova, ali i od mentaliteta, od druãtvenog okruæenja itd. Neophodno je stalno poveñavati rizik kaænjavanja prekrãilaca koji su otkriveni u prekrãaju (Rkaæ/otkr). Konaåno, rizik kaænjavanja (Rkaæ) se dobija kao proizvod rizika (verovatnoñe) zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja: Rkaæ = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr Na ponaãanje u saobrañaju utiåe i veliåina kazne za pojedine prekrãaje (Vk). Oåekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne (matematiåko oåekivanje 140

5

5.1. Primena zakona i promena ponaãanja u saobrañaju

kazne) koju “plaña” uåesnik u saobrañaju za neki prekrãaj i dobija se kao proizvod rizika (verovatnoñe) kazne i vrednosti kazne: M(K) = Rkaæ · Vk M(K) = Rzaust · Rkont/zaust · Rotkr/kont · Rkaæ/otkr · Vk Ovako dobijena oåekivana vrednost kazne utiåe na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. Ãto je veña oåekivana vrednost kazne veña je i verovatnoña da uåesnike u saobrañaju odvratimo od åinjenja pojedinih prekrãaja.

Sliåno se mogu analizirati i drugi prekrãaji, ali je znaåajno prihvatiti da svih pet elemenata utiåe na oåekivanu kaznu, a ova na promenu ponaãanja.

5.1.2. Opãti i specifiåni rizik kontrole
Opãti rizik kontrole predstavlja rizik da ñe bilo koji uåesnik u saobrañaju biti zaustavljen i kontrolisan. Moæe se izraåunavati kao broj zaustavljanja (kontrola) u odnosu na broj vozila, vozilo kilometara, vozaåa, peãaka i sl. Na primer, ako na nekom podruåju ima 2 miliona vozaåa, a godiãnje realizujemo 70.000 alkotestova, onda je opãti rizik kontrole na alkohol: ORkont-alk = 70.000/2.000.000 = 0,035 = 3,5%, odnosno oko 3,5 % vozaåa je alkotestirano u toku godine. Sa poveñavanjem broja kontrolisanih uåesnika u saobrañaju, poveñava se obim rada saobrañajne policije, ometa se saobrañaj, opada rejting policije i to javnost sve teæe prihvata. Opãti rizik ograniåava druãtvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saobrañajnih zahteva. Ciljani opãti rizik kontrole se moæe definisati i strategijom bezbednosti saobrañaja, odnosno strategijom policijske prinude u saobrañaju. Policija ne bi trebalo da premaãi ovako definisan opãti rizik zaustavljanja, jer, u protivnom, neñe imati podrãku javnosti. Specifiåan rizik kontrole je rizik (verovatnoña) da ñe poåinilac prekrãaja biti zaustavljen i kontrolisan. Specifiåan rizik kontrole se izraåunava kao od141

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

Na primer, ako æelimo da smanjimo voænju pod uticajem alkohola, to se moæe postiñi poveñavanjem: – broja zaustavljenih vozila u saobrañaju (Rzaust), – broja alkotestiranih vozaåa meœu onima koje smo zaustavili (Rkont/zaust), – pouzdanosti alkotestiranja kvalitetom ureœaja, obukom i savesnoãñu policajaca (Rotkr/kont), – efikasnosti u procesu kaænjavanja, kako na licu mesta, u policijskoj organizaciji i u sudovima (Rkaæ/otkr) i – kazni za voænju u alkoholisanom stanju (Vk).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

nos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekrãilaca. Sliåno se moæe definisati i specifiåan rizik kaænjavanja (odnos broja kaænjenih i ukupnog broja pijanih vozaåa u saobrañaju). Na primer, ako je procenjen broj alkoholisanih vozaåa na nekom putu u vreme vikenda oko 500, broj zaustavljenih i kontrolisanih alkoholisanih vozaåa 80, a broj kaænjenih 60, onda je specifiåan rizik kontrole za ove prekrãioce, na tom putu, u vreme vikenda: SRkont-alk = 80/500 = 0,16 = 16 %, a specifiåan rizik kaænjavanja alkoholisanih vozaåa bio bi: SRkaæ-alk = 60/500 = 0,12 = 12 %, Dakle, oko 16% alkoholisanih vozaåa je kontrolisano, ali je samo 12% i kaænjeno za ovaj prekrãaj. Specifiåan rizik (posebno specifiåan rizik kaænjavanja) mnogo viãe utiåe na ponaãanje u saobrañaju, a nema druãtvenih ograniåenja za njegovo poveñavanje (moæe iñi i do 100%). Zato je znaåajno stalno poveñavati specifiåan rizik, ali tako da se ne prekoraåi opãti rizik. To se moæe postiñi samo vrlo struånim radom saobrañajne policije.

5.1.3. Objektivan i subjektivan rizik kontrole i kaænjavanja
Krajem proãlog veka shvañena je razlika izmeœu objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kaænjavanja. Objektivni rizik se definiãe kao odnos (koliånik) broja kontrolisanih (kaænjenih) i broja uåesnika (opãti rizik) ili broja prekrãilaca (specifiåan rizik). Meœutim, ako uåesnici u saobrañaju nisu upoznati sa rizikom kontrole i kaænjavanja, oni neñe promeniti ponaãanje. Zato je neophodno ãto bolje informisati uåesnike u saobrañaju. Tako se poveñava njihov subjektivni rizik, tj. oseñaj da ñe biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekrãaju i kaænjeni. Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih uåesnika u saobrañaju koji misle da ñe biti zaustavljeni, odnosno kaænjeni u prekrãaju. Danas je opãte prihvañeno da samo subjektivni rizik menja ponaãanje u saobrañaju, a objektivni rizici samo sluæe da odræe i poveñaju subjektivne oseñaje rizika kaænjavanja. Subjektivni oseñaj rizika se moæe poveñavati poveñavanjem objektivnih rizika, dobro uoåljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole (npr. kontrola brzine ili poãtovanja semafora), kampanjama u bezbednosti saobrañaja, informisanjem javnosti itd.

5

5.1.4. Konaåno, ãta æelimo i kako to postiñi
Sistem mera i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja treba da se kreñe u sledeñim okvirima: 142

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

U planiranju rada policije i u neposrednom radu trebalo bi teæiti da se poveñavaju subjektivni i specifiåan rizik, uz ograniåen opãti i objektivan rizik. To se moæe postiñi izborom metoda rada, planiranjem sluåajnih kontrola, automatskom kontrolom prekrãaja, kampanjama, dobro vidljivim i publikovanim radom policije i efikasnim sudstvom.

5.2. DONOÃENJE I PRIMENA PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA
Velika je uloga zakona u unapreœenju bezbednosti saobrañaja na putevima. Åesto se ova uloga pojednostavljuje i pod zakonom podrazumeva samo staranje o poãtovanju zakona, a nekad i samo policijska prinuda u neposrednoj kontroli saobrañaja (otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja). Meœutim, kada se pominje zakon1 (propisi), trebalo bi raspravljati o sledeñim vaænim poljima rada: 1) formiranje polaznih struånih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u bezbednosti saobrañaja, 2) usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti, 3) oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise,
1 Lipovac,

K., Jovanoviñ, S. i Mladenoviñ, D., Proces donoãeça zakona ...

143

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

– smanjivati broj zaustavljanja i kontrola uåesnika koji nisu u prekrãaju (poãtovati ograniåen opãti rizik), – poveñati broj zaustavljanja i kontrole prekrãilaca (poveñati specifiåan rizik), – poveñati verovatnoñu otkrivanja prekrãaja pri kontroli prekrãioca (efikasnost i pouzdanost kontrole), – poveñati verovatnoñu da otkriveni prekrãioci budu kaænjeni, – poveñavati svest kod svih uåesnika u saobrañaju, a posebno kod prekrãioca da ñe prekrãaj biti otkriven i sankcionisan (poveñati subjektivan rizik), – predvideti kazne koje odgovaraju prekrãaju (ãtetama i riziku koji izaziva) i prekrãiocu, a koje ñe njega i druge uåesnike u saobrañaju odvrañati od åinjenja tog prekrãaja. Najvaæniji cilj sistema aktivnosti u saobrañaju mora biti poveñavanje subjektivnog rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kaænjavanja. Tako se uveñava njihov subjektivni oseñaj za veliåinu kazne za prekrãaj i tako najviãe utiåe na promenu ponaãanja u saobrañaju. Meœutim, nije korektno “lagati” uåesnike u saobrañaju kako ñe za odreœeni prekrãaj platiti veñe kazne od zakonom predviœenih, jer se time ugroæava pravna sigurnost graœana i podstiåe korupcija u saobrañajnoj policiji. Ne mogu se postiñi dugotrajni efekti, ni ako se subjektivni rizik bitno razlikuje od objektivnog, a posebno ako je specifiåni objektivni rizik znatno manji od specifiånog subjektivnog rizika.

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

4) promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti, 5) donoãenje zakona i drugih propisa, 6) realizacija najãire kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti da prihvati i podræi odredbe zakona, 7) sprovoœenje zakona u praksi i 8) permanentno prañenje i unapreœivanje propisa. Mada se policija, prvenstveno, stara o poãtovanju zakona u saobrañaju, veoma je znaåajno da aktivno uåestvuje i u drugim poljima rada.

5.2.1. Formiranje struånih stavova
Formiranje struånih stavova na kojima ñe se temeljiti buduñi zakon i drugi propisi u bezbednosti saobrañaja je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspeãnost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspeãnost primene zakona. Struåni stavovi se crpe iz nauånih dostignuña i praktiånih iskustava u svetu i u naãim uslovima. Naime, bezbednost saobrañaja je visoko standardizovana i normirana oblast u meœunarodnim razmerama. S druge strane, pogreãni struåni stavovi su se uvek plañali poveñanjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. Kada se u bilo kom delu sveta pokaæe da su odreœeni stavovi prevaziœeni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. Na primer, prva upotreba sigurnosnih pojaseva beleæi se sedamdesetih godina. U narednih petnaestak godina veñina zemalja sveta je prihvatila ovo pravilo. Prve stepenovane vozaåke dozvole realizovane su u N. Zelandu 1987, a samo desetak godina kasnije ovaj sistem je zahvatio Englesku, Australiju, Kanadu i veñinu zemalja SAD. Kada su struånjaci u SAD utvrdili da ni veliki (USA size) vazduãni jastuci nisu dovoljno dobar sistem zaãtite, intenzivirali su kampanju poveñanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Meœutim, procenjuje se da je oko 5.000 ljudi ginulo svake godine zbog neupotrebe sigurnosnih pojaseva. Kada su shvatili da dete na prednjem sediãtu moæe biti teãko povreœeno od vazduãnog jastuka, zabranili su da mlade i niske osobe sede napred, a proizvoœaåe obavezali da na svakom vozilu stave i upozorenje. Brojni eksperimenti i zablude (pogreãni struåni stavovi) su krvavo plañeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. Tako se uåilo i danas se uåi u bezbednosti saobrañaja. Danas je period prihvatanja novih znanja znatno krañi i za pojedine sisteme zaãtite i pravila saobrañaja kreñe se od 1 do 5 godina. Da bi se u zakon ugradili napredni struåni stavovi i savremena dostignuña, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. Ovome veoma doprinose meœunarodne organizacije. Danas se posebno istiåe doprinos OECD, UN, CEMT, PRI, Saveta Evrope, EU i dr. Naãa je zemlja mala i siromaãna da bi sama pravila znaåajne iskorake u teoriji i praksi bezbednosti saobrañaja. Utoliko je vaænije organizovano i kontinuirano pratiti svetska dostignuña i organizovati transfer znanja u oblasti bezbednosti saobrañaja. Tako se formira odreœena struåna elita u bezbednosti saobrañaja koja akumulira znanja i iskustva, proverava ih i promoviãe u naãim uslovima. Angaæovanje ove elite u svim fazama pri144

5

5.2. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja

preme i prañenja sprovoœenja zakona je garancija kvaliteta zakonskih reãenja i stalnog razvoja bezbednosti saobrañaja u skladu sa svetskim dostignuñima.

5.2.2. Usaglaãavanje i verifikacija stavova, naåela i principa u ãiroj struånoj javnosti
Neophodno da se, u fazi formiranja struånih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave ãto åvrãñi kontakti sa najãirom struånom javnoãñu. Ovim se promoviãu i preispituju akumulirana struåna znanja i stavovi, kreiraju i koncentriãu nova saznanja, a posebno naãa iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. Na nauåno-struånim skupovima se iznose i usaglaãavaju struåni stavovi i angaæuje ãira struåna javnost da promoviãe struåne stavove. Tako poåinje i priprema najãire javnosti da shvati, uvaæi i prihvati neophodnost promena propisa. Konaåno, sistematskim uobliåavanjem i organizovanom proverom struånih stavova vrãi se pritisak na politiåku javnost da podræi nova reãenja, ali joj se i pomaæe da ova reãenja obrazloæi i sprovede. Ovaj proces ñe biti olakãan, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvaæe svetska dostignuña, usaglaãeni stavovi u meœunarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, naãa praksa i ograniåenja, kao i tendencije u bezbednosti saobrañaja. Ukoliko bi izostalo angaæovanje najãire struåne javnosti u pripremi zakona, pretila bi opasnost da se u novi zakon uvrste struåno neprovereni stavovi i reãenja, da se previde neka vaæna reãenja koja omoguñuju realizaciju u naãim uslovima, da se nedovoljno uvaæi naãa praksa i ograniåenja itd. Ovakvi promaãaji bi mogli da razaspu energiju struånjaka (deo struåne javnosti ne podræava nova reãenja), te da u najãiroj javnosti stvaraju ambijent da nova reãenja nisu struåna, da nisu sprovodljiva, te da im se treba odupirati.

5.2.3. Oblikovanje jasnih struånih stavova u zakone i druge propise
Kada su usaglaãeni struåni stavovi koji ñe biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za bezbednost saobrañaja ukljuåiti struånjake koji ñe pomoñi u oblikovanju struånih stavova u pravne norme. Jako je vaæno da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruæenje, a posebno probleme primene propisa u naãoj zemlji uvaæavaju usaglaãene struåne stavove i pravno okruæenje. Pravne norme moraju da se temelje na struånim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omoguñe efikasno sprovoœenje u naãim uslovima. Nije dobro ako zakonska reãenja ne prate savremena dostignuña u bezbednosti saobrañaja, ako nisu usaglaãena sa meœunarodnim ugovorima i propisima u naãem okruæenju (posebno je znaåajno voditi raåuna da propisi budu usaglaãeni sa propisima EU), ako nisu usaglaãena sa naãim sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju efikasnu primenu u naãoj praksi. 145

5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA

onda ga neñe podræati. on neñe biti izglasan. politiåka javnost mora da vodi raåuna o najãiroj javnosti (o glasaåima). P.4. trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi najãira javnost da ga podræi. Tada je jednostavno i donoãenje novih propisa.6. razliåite politiåke snage ñe pokuãati da kritikom nekih novih reãenja dobiju politiåke poene. to ñe ih koãtati: izgubiñe deo glasova na sledeñim izborima.2. U suprotnom. kada je zakon usvojen. da je ono interes graœana. da je ono u skladu sa evropskim trendovima. moæe se organizovati i spreåiti donoãenje novih zakona ili usporiti i omesti njihovo sprovoœenje. Tako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad struånih timova. da stvara ambijent u kome se od politiåke javnosti oåekuje donoãenje i brza implementacija novih propisa. Dakle. Ovde je vaæna uloga politiåke. U suprotnom. U prethodnim fazama je bilo prostora za suprotstavljanje razliåitih struånih i politiåkih stavova o novim reãenjima. zakoni ostaju da æive nezavisno od toga kako su i zaãto doneti.Lipovac. S druge strane. S druge strane. neophodno je stalno pruæati dobar izgovor za ove promene. Donoãenje zakona i drugih propisa Zakone donose zakonodavna tela. Ako znaåajan deo zakonodavnih tela ne podræi zakon. a posebno struåne javnosti. 5 5. Kada najãira javnost podræava nova reãenja. åak. onda bi razliåiti politiåki faktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podræe napredna reãenja u novom zakonu i drugim propisima. neophodno je da se nova reãenja promoviãu i zadobije podrãka najznaåajnijeg dela politiåke javnosti. a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. da se uvaæe i opravdaju njeni raniji stavovi. Zato je vaæno da se promocija novih reãenja vrãi paralelno u politiåkoj i najãiroj javnosti. a u krajnjim sluåajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili åak spreåe njegovo donoãenje. Zato je kampanja veoma vaæna faza koju treba planirati i dobro organizovati. nije cilj da se javnost ponizi i utera u red. Promovisanje struånih stavova i zakonskih odredbi u politiåkoj i najãiroj javnosti Dobra promocija stavova (kampanja) bi trebalo da garantuje da ñe najznaåajniji struåni stavovi biti ispoãtovani u zakonu i drugim propisima. Realizacija kampanje s ciljem unapreœivanja stavova najãire javnosti Najãira javnost treba da prihvati i podræi odredbe zakona. Mada je politiåka javnost dala poverenje struånim timovima da pripremaju predlog zakona. te da nema bolje alternative. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. ako se najãira javnost bude oseñala ugroæenom sa novim reãenjima.5. Meœutim. 5. Ako je koordinirana priprema. kada se usvoje. Ako glasaåi ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon.2. da je to najbolje reãenje. Ako ovo podrazumeva drastiåno menjanje stavova najãire javnosti. Ako politiåari donesu zakon suprotan volji najãire javnosti. ona moæe.2. Od toga kako ñe javnost pri146 . veñ da se maksimalno ispoãtuje.

7. Tako se stvara ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dræavni budæet. politiåke i najãire javnosti. Da bi se obezbedila primena propisa.2. 5. a posebno kako ñe se sprovoditi ovi propisi. 5. a posebno oblikovanje i podrãku policijskoj prinudi. ako se ne budu sprovodila. Bezbednost saobrañaja je oblast u kojoj politiåka javnost åesto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podræi propise. korisnici puta i drugi graœani na osnovu sprovoœenja zakona ocenjuju valjanost tog zakona. neophodno je da policijsku prinudu uvek prate i podræavaju dobro osmiãljene i struåno sprovedene kampanje usmerene prema ciljnim grupama iz najãire javnosti. Naprotiv.5.2. sankcionisanje prekrãaja i prañenje realizacije kazne (naplate novåanog iznosa kazne. Donoãenje i primena propisa u bezbednosti saobrañaja hvatiti nova reãenja u zakonu. neophodna je jasna podrãka struåne. sa poznatim metodama i struåno verifikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. pokretanje odgovarajuñeg postupka. dokumentovanje i obrada prekrãaja. odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. ukljuåujuñi i primenu razumne prinude. uspostavljen je loã ambijent u kome je normalno da se mogu krãiti propisi u bezbednosti saobrañaja od strane politiåke javnosti kojoj se odmah pridruæuju i policajci i drugi povlaãñeni slojevi stanovniãtva. politiåkoj i najãiroj javnosti. Ovo se obezbeœuje u prethodnim fazama. S druge strane. politiåka javnost uticajem na izvrãnu vlast. a nekad i remeti odnose policije i javnosti. Pri tome bi trebalo uvek voditi raåuna o struånoj.). Treba imati u vidu da politiåka javnost neñe biti preterano zainteresovana za sprovoœenje propisa. Politiåka javnost svojim primerom – moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podræava ili ne podræava propise u bezbednosti saobrañaja.8. vlasti i graœana itd. Ovo je najznaåajnija i najteæa aktivnost u vezi realizacije zakona i podrazumeva dugotrajan. zavisi kako ñe se donositi podzakonski akti. Ovo nikako ne doprinosi sprovoœenju zakona. poãtovanje zabrane upravljanja vozilom itd. a posebno za primenu represije u predizbornom periodu. a posebno na policiju. Da bi se zakon sprovodio. Sprovoœenje zakona u praksi Pod sprovoœenjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma znaåajnih aktivnosti: otkrivanje saobrañajnih prekrãaja na licu mesta. dosledan i dobro koordiniran rad viãe subjekata. Permanentno prañenje i unapreœivanje propisa Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih reãenja. Najbolja zakonska reãenja neñe dati nikakvih efekata. Paæljivo uvoœenje i prañenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti struåno vo147 5. Sa druge strane. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . moæe da pomogne ili odmogne doslednom sprovoœenju zakona. sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima.2. veñ se policijska prinuda definiãe kao deo ãirokih kampanja bezbednosti saobrañaja.

EVROPSKI PROCESI U PRIMENI PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Evropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u bezbednosti saobrañaja u evropskim zemljama. u brzini otkrivanja prekrãaja. 3 Review of Enforcement Support Systems in EU Countries.3047. brzina. May 2000. trebalo bi uåvrãñivati sva dobra reãenja. ali i u uticaju na ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. Contract Nº: RO-98-RS. u posledicama za prekrãioce. Na osnovu prvih iskustava u primeni zakona. The ”Escape” Project. Project funded by European Commission under the transport. Nije realno oåekivati da uskoro svako pravilo bude identiåno u svim evropskim zemljama.2235. Radni paket 5 (WP 5) je posebno analizirao primenu zakona u åetiri kljuåne oblasti (alkohol. Istraæivanja pokazuju da su zakoni 2 Legal 5 Measures and Enforcement. a posebno standardizovati norme koje reguliãu ponaãanje vozaåa u bitnim sferama. a biti spreman da se loãa reãenja vrlo brzo unaprede ili promene. prañeçe poãtovanja zakona3 (policijska praksa) i efikasnost sudskih odluka4 (sudska praksa). April 1999.Lipovac. 5. a posebno u primeni zakona: u stopi otkrivanja nepoãtovanja zakona. 4 Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Contract No RO-97-sc. postoji veliki prostor za unapreœivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovoœenja zakona. Project funded by European Commission under the transport. U ovoj fazi je veoma znaåajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uoåava manjkavosti i nedostatke. razlikama u ekonomskom i druãtvenom razvoju itd. RTD programme of the 4th framework programme. RTD programme of the 4th framework programme. Project funded by European Commission under the transport. Tako se obezbeœuju nepristrasni struåni stavovi o pojedinim zakonskim reãenjima i o zakonu u celini.3. Meœutim. Working paper 4 (WP3). U tom smislu je realizovano opseæno istraæivanje2 koje je obuhvatilo evropski kontinent. ãirom kontinenta. Ovo se tumaåi razliåitim istorijskim uslovima nastanka normi i njihove primene. Gadget WP 5. neophodno je vrãiti stalno usaglaãavanje. a imalo je cilj da se analiziraju razliåiti zakonski sistemi u Evropi: usvajanje zakona.3047. Danas u Evropi postoji velika razliåitost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. Na osnovu struånih i nezavisnih analiza. oni shvataju znaåaj i suãtinu svih reãenja. RTD programme of the 4th framework programme. sigurnosni pojasevi i mladi vozaåi) i dao preporuke za unapreœivanje propisa u navedenim oblastima. The “Escape” Project. veoma je znaåajno da se propisi koji se odnose na odreœene kljuåne oblasti usaglase i obezbedi ista primena ãirom Evrope. razliåitim tradicijama. Krsto Bezbednost saobrañaja œeno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. oni ñe biti spremni da uoåe probleme i predloæe preispitivanje nekih reãenja. P. Deliverable 5. Ovo je doprinelo da su znaåajne razlike u zakonskim odredbama. Zakljuåeno je da. S obzirom na to da su struånjaci iz policije uåestvovali u svim fazama pripreme i donoãenja propisa. Contract Nº: RO-98-RS. June 2000. Da bi evropski sistem zakonskih mera bio efikasan i uspeãan. 148 .

Znaåaj definisanja kljuånih oblasti Da bi se ostvarili ãto bolji efekti u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. velika veñina vozaåa smatra da je njihov rizik od uåeãña u nezgodama praktiåno jednak nuli.4. putara. niti u politiåkoj javnosti Evrope. a unapreœivanje bezbednosti vozila. Dobro odabrani prioriteti obezbeœuju veñu efikasnost pri manjem ulaganju.4. koãtalo oko 5. trebalo bi polaziti od: definisanih prioriteta u Evropi. 5 Procenjuje se da je sporo usvajanje i sprovoœenje opãtih brzinskih ograniåenja. a posebno policije i dr. zakoni i sudska praksa. kao i pri sprovoœenju zakona. stanje puteva i vozila. upotrebu alkohola. puta i saobrañaja bi plañali pojedini subjekti. samo u Finskoj. pa i ãire javnosti. Naime. Troãkovi nebezbednosti plañaju se solidarno i prihvataju kao nuæda (opãti porezi i takse). Evropske zemlje nisu zadovoljne primenom zakona. Zapreñena kazna. . Autoriteti koji donose i sprovode zakon ne vide interes da se ozbiljno bave aktivnostim koje ne odgovaraju potrebama i æeljama korisnika puteva (glasaåa). Imajuñi navedeno u vidu. veoma je znaåajno posvetiti posebnu paænju donoãenju i primeni zakona. vozaåevo shvatanje moguñnosti da ñe biti uhvañen u krãenju propisa. Mada je policija nosilac primene prinude. bolju podrãku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata. jer stvara veoma nizak nivo detekcije saobrañajnih prekrãaja i nizak subjektivan rizik. koriãñenje sigurnosnih pojaseva i drugih sistema zaãtite imali kljuånu ulogu u smanjivanju broja saobrañajnih nezgoda u zemljama EU. KLJUÅNE OBLASTI PRIMENE ZAKONA 5. tj.4. 149 5. Pri odreœivanju prioriteta u bezbednosti saobrañaja. Subjektivan rizik dominantno utiåe na stavove i ponaãanje vozaåa i drugih uåesnika u saobrañaju. neophodno je stalno isticati prioritete delovanja.1. stavovi prema bezbednosti saobrañaja nisu povoljni u najãiroj. za primenu zakona su veoma znaåajni i drugi faktori: informisanost. konkretnih problema bezbednosti saobrañaja u naãoj zemlji (prioriteti treba da budu najznaåajniji problemi bezbednosti saobrañaja) i od moguñnosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. Unapreœivanje bezbednosti saobrañaja je åesto u konfliktu sa komercijalnim potrebama proizvoœaåa vozila. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA koji reguliãu brzinu.5 Meœutim. a posebno u manje razvijenim zemljama.000 æivota. Sporo usvajanje i primena savremenih zakonskih reãenja umnogome je umanjilo pozitivne efekte. Saobrañajni zakoni i njihova primena odreœuju objektivan rizik da se otkrije saobrañajni prekrãaj. u poslednje tri decenije. Kljuåne oblasti primene zakona 5. Zato oni smatraju da norme koje reguliãu ponaãanje u saobrañaju ugroæavaju njihove interese i ometaju ih da zadovolje neke svoje potrebe. doslednost primene zakona informisanost i propaganda (kampanje) odreœuju subjektivan rizik.5. manje rasipanje energije. dræavnih organa. publicitet i edukacija. druãtvenoekonomsko okruæenje.

koji je brzine svrstao meœu najznaåajnije teme bezbednosti saobrañaja. smanjen je nivo najveñih brzina. KEMT preporuåuje dræavama: – da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveñala svest vozaåa da mogu biti uoåeni u prekrãaju u bilo kom trenutku. informisanosti vozaåa. Konferencija Evropskih Ministara Transporta (KEMT) je 1996. obuke vozaåa. 1998. U tom smislu KEMT je preporuåila usklaœivanje opãtih ograniåenja brzine na evropskom nivou (50 km/h u naseljima i 120 km/h na ostalim putevima). decembar 1998. spreåavanjem prekrãioca da izbegnu kaznu i zabranom koriãñenja ureœaja koji otkrivaju ili ometaju kontrolu brzine) – da se unaprede sankcije za prekoraåenje brzina (da se kazne prilagode ozbiÿnoãñu prekrãaja. a izbegavanje reklama åije poruke nisu u skladu sa ciljevima bezbednosti saobrañaja). 150 . infrastrukturi i vozaåima. Mada je uvoœenje opãtih ograniåenja brzine bilo odgovor na krizu goriva. kampanja (podrãka kampanjama bezbednosti saobrañaja. 7 ECMT Actions on Speed Moderation. posebno su smanjene brzine odreœenih kategorija vozila itd. Treña konferencija o bezbednosti saobrañaja (Fouvez. Final Report. predviœene su i aktivnosti u pogledu zakona (usvajanja i sprovoœenja). maj 1996. dalo je veoma dobre rezultate u upravljanju brzinama (smanjene su proseåne brzine u Evropi. za prevenciju saobrañajnih prekrãaja i prevenciju saobrañajnih nezgoda. 29/30. Budimpeãta. sedamdesetih godina proãlog veka. Krsto Bezbednost saobrañaja 5. Kljuåne oblasti u EU Veñina evropskih zemalja je.2. godine usvojila preporuke/zakljuåke6 u kojima se ponaãanje vozaåa odreœuje kao glavna determinanta bezbednosti saobrañaja na putevima i preporuåuje sprovoœenje akcija prema vozilu.) promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine voænje u Evropi.8 Meœunarodna organizacija za bezbednost saobrañaja (PRI) je 2000. fokusirala rad na usaglaãavanje i uvoœenje opãtih ograniåenja brzine i na procedure sprovoœenja ovih ograniåenja. P.4. – da se poveña efektivnost kontrole (usavrãavanjem opreme. – da se promoviãu kursevi za obnovu znanja.Lipovac. – Managing Speeds of Traffic on European Roads.) i odluåujuñe doprinelo neprekidnom smanjivanju smrtnosti na putevima najrazvijenijih zemalja. 1998. opreme u vozilu (na kontrolnoj tabli). Serock (Poland). – da se razvije sudska saradnja izmeœu dræava na nivou Evrope u cilju efikasnog sprovoœenja zakona u svim regionima. Pored aktivnosti u vezi puteva. smanjene su varijacije brzina.7 Evropska Unija je realizovala i znaåajan projekat upravljanje brzinama. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road 8 Mastar Modernising and Maintenance. preporuåila kodeks dobre prakse za nacionalne 6 Recommendations/conclusions 5 Adopted at the Council of Ministers. da se smanji vreme od prekrãaja do primene kazne i da se uvede alternativno kaænjavanje (kursevi i seminari).

Za svaki od navedenih prioriteta predviœeni su: akcije. veñ zbog smanjivanja potroãnje goriva.4. u Francuskoj je uvedeno ograniåenje od 20 km/h (u naseljima) i 30 km/h (na otvorenim putevima). (5) smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. Gadget WP 5. Granice dozvoljenih brzina su rasle. brzinu. Commission of the European Communities. 1903. kao kljuåne oblasti trebalo bi izdvojiti: brzinu. Brisel. maj 2000. Kljuåne oblasti primene zakona 5.12 Nakon prvih pozitivnih rezultata. – podræati automatsku kontrolu brzine (sa najavom na opasnim mestima i bez najave na ostalim deonicama). Na osnovu toga procenjeni su: troãkovi sprovoœenja. 2000. 151 5. potencijal smanjivanja smrtnosti i cena po izbegnutoj smrti. sigurnosne pojaseve (sisteme zaãtite). 9 National Strategic Road Safety Plans. Danas se kao najznaåajnije zakonske mere u oblasti brzine preporuåuju: – uspostaviti evropska ograniåenja brzine kretanja (posebno ograniåenje u naselju na 50 km/h i ograniåenje u zonama smirenog saobrañaja na 30 km/h). COM(2000) 125 final. polje rada i glavne pretpostavke. 11 Legal Measures and Enforcement. Konaåno. Kriza goriva (1973) je aktuelizovala opãta ograniåenja brzine. mlade vozaåe i prolazak na crveno.4. (4) uvoœenje limitatora brzine. u Norveãkoj su uvedena ograniåenja na 15 i 25 km/h itd. 12 U toku 1899. u Danskoj su uvedena ograniåenja na 15 i 30 km/h 1912. Contract No RO-97-sc. (6) upotreba svetala u toku dana. interes za industrijskim razvojem i poveñanjem mobilnosti preovladao je nad brigom za bezbednost saobrañaja. (2) projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog peãaka i biciklista. Kljuåne oblasti u naãim uslovima U skladu sa evropskim tendencijama. Project funded by European Commission under the transport. EU je. upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade vozaåe.5. RTD programme of the 4th framework programme. PRI. April 1999. 10 Priorities in EU Road Safety. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA strateãke planove bezbednosti saobrañaja9 u kome se kao prioritet istiåu uticaji na brzine. a) Brzina Prva opãta brzinska ograniåenja u Evropi koja su podstaknuta brigom o bezbednosti saobrañaja. Code of Good Practice. godine usvojila svoje prioritete u bezbednosti saobrañaja na putevima. EU je marta 2000. potiåu od 1900.11 . alkohol. kao prioritete u primeni zakona izdvojila: alkohol.10 U ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta: (1) razvoj EuroNCAP testova i informisanje potroãaåa na nivou EU.2235. a imajuñi u vidu stanje bezbednosti saobrañaja na naãim putevima.3. Tada se izvode prvi eksperimenti sa automatskom kontrolom brzine. (7) konstrukcija opraãtajuñih puteva i okoline i (8) menadæment crnim taåkama na putu. ali ne zbog bezbednosti saobrañaja. a sprovoœenje zakona slabilo. (3) upotreba sigurnosnih pojaseva i deåijih sediãta.

obavezno pohaœanje kurseva o bezbednosti saobrañaja. Predlaæe se dalje pooãtravanje kazni i uvoœenje efikasnih policijskih procedura. a posebno za teãka pijanstva i za recidiviste.2 promila (velike novåane kazne. pa do oduzimanja vozaåke dozvole i kazne zatvora. Prema istraæivanjima u skandinavskim zemljama. autobusi i sl. pametne kartice. oduzimanje vozaåke dozvole. 152 .).). privremeno oduzimanje vozaåke dozvole. do 1. detektori brzine i sl. Pri tome se sve viãe uvode razliåite procedure za lakãa pijanstva npr. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. P.). a posebno: 13 Danas 14 5 se u Evropi.5 promila alkohola u krvi. KEMT i EU su podræali ujednaåavanje limita za vozaåe – amatere na 0. nego za treznog vozaåa. U naãem novom Zakonu bi trebalo predvideti razliåite mehanizme koji ñe smanjiti voænje pod uticajem alkohola. a posebno predvideti fiksne kazne na licu mesta koje su bolje ujednaåene sa Evropom. o rizicima velikih brzina i sl.13 promenljive novåane kazne koje izriåe sudija za prekrãaje. zabrane upravljanja vozilom (za recidiviste). Posebno su opasni vozaåi sa veñim koliåinama alkohola u krvi. kazna zatvora. obaveznu kaznu zatvora za recidiviste.Lipovac. leåenje. b) Alkohol Alkohol je identifikovan kao najopasniji faktor poveñanja rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama i faktor poveñanja teæine nezgoda. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). uz moguñnost da zavrãi putovanje) i za teãka pijanstva (obavezno hapãenje. 1996. kazne razlikuju i do deset puta. a izuzetno privremeno ili trajno oduzimanje vozaåke dozvole) i – predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila (obavezu da otkrije identitet vozaåa). Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. pohaœanje kurseva itd. obaveznu privremenu zabranu upravljanja vozilom. – podræati upotrebu limitera brzine kao alternativu za oãtre kazne (kod vozaåa koji su uhvañeni u bezobzirnoj – brzoj voænji). o prevenciji prekrãaja i prevenciji saobrañajnih nezgoda. rizik uåeãña u nezgodi sa smrtnim ishodom je oko 160 puta veñi za pijanog. – posebnu paænju posvetiti bezobzirnoj voænji velikom brzinom: prekoraåenja veña od 30 i 50 km/h bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog oruœa i predvideti vrlo oãtre i efikasne sankcije (vrlo velike novåane kazne. Krsto Bezbednost saobrañaja – zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odreœenih kategorija vozila (teretna vozila. a posebno istakla znaåaj kampanja i efikasnih policijskih akcija. podræali sluåajne kontrole u saobrañaju i zaoãtravanje kazni. Ovaj rizik je åak 550 puta veñi kod vozaåa sa preko 1. – zaoãtriti sankcije za prekoraåenja brzine. – podræati opremanje infrastrukture i vozila savremenim ureœajima za merenje i limitiranje brzina (tahografi.5 promila alkohola u krvi.14 Evropa suoåena sa ovakvim stanjem. bitno je izmenila svoj pogled na aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. – ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila. Oslo – Kopenhagen. GIS. za iste prekrãaje. Road Traffic Safety Handbook..

zabranu upravljanja vozilom dok se vozaå ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu. uz moguñnost privremenog oduzimanja kljuåeva i vozila. Naãa zemlja je dosta vremena izgubila. moguñnost hapãenja na licu mesta. zbog neshvatanja znaåaja sigurnosnih pojaseva. u sluåajnim kontrolama. privremenu zabranu upravljanja vozilom. niti tretman sekundarnog prekrãaja nisu doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva. posebnim kursevima ili novom vozaåkom ispitu. Tako su postignuti znaåajniji efekti (upotreba pojaseva je porasla na preko 90% u nekim dræavama SAD). u Francuskoj se testira oko 25 % vozaåa svake godine itd. Finska je uspela da smanji procenat pijanih vozaåa u saobrañaju.4. godine zapoåete su kampanje i ugradnja sigurnosnih pojaseva u vozilima u Evropi. a posebno za vozaåe.15 – podræati efikasniju primenu zakona na licu mesta. smatraju zadovoljavajuñom. kazne zatvora. – pooãtriti sankcije.2 promila alkohola u krvi). proverama zdravstvenog stanja (bolesti zavisnosti) i proverama struånosti (ponovni ispit pred posebnom komisijom). a neupotreba pojaseva promovisana kao primarni prekrãaj. Procenjuje se da bi podizanjem upotrebe pojaseva na 100 %. pod razliåitim izgovorima (mada je ova obaveza predviœena u Zakonu). Dobrovoljna upotreba sigurnosnih pojaseva. u EU bilo spaãeno oko 7. postignuti su znaåajniji efekti. Tek kada su pojasevi postali obavezni. prañena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najviãe su doprineli znaåajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. Posebno negativan uticaj imala je policija i dræavni organi koji nisu podræavali uvoœenje pojaseva. – predvideti sluåajne kontrole u saobrañaju i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. iskljuåivanje svih pijanih vozaåa iz saobrañaja. Kljuåne oblasti primene zakona v) Sigurnosni pojasevi Na danaãnjem nivou razvoja. a posebno predvideti velike novåane kazne. U SAD je nevezivanje sigurnosnog pojasa bilo sekundarni prekrãaj u veñini dræava. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom (korektivnom obukom). 153 5.2 %. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – predvideti dugotrajne kampanje u vezi ãtetnosti alkohola za sve uåesnike u saobrañaju. testira oko 40 % svih vozaåa (1. . sigurnosni pojasevi su najznaåajniji sistem zaãtite za vozaåa i putnike u vozilu. Zbog sekundarnog prekrãaja vozila se ne zaustavljaju. ali ako se zaustave (zbog neåeg drugog) ovaj prekrãaj moæe biti sankcionisan. Oni snose veliku odgovornost za makar 100 smrtnih sluåajeva svake godine koji su mogli biti izbegnuti da smo dosledno sprovodili adekvatne mere i u prethodnom periodu obezbedili upotrebu sigurnosnih pojaseva u veñem obimu. preko 1. a hapãenje teãko pijanih vozaåa (npr. pa je savezna federacija stimulisala sve dræave (1997) da ovaj prekrãaj prebace u primarni.000 æivota godiãnje. To je dalo slabe efekte.0 %. Veñina dræava je narednih godina promenila zakon i nekoriãñenje pojaseva proglasila primarnim prekrãajem. 15 Na primer. ovo se u struånim krugovima smatra izuzetno velikom stopom nepoãtovanja zakona. u Finskoj se svake godine. Mada policije upotrebu pojaseva na nivou 80 – 95 % na otvorenim putevima i 70 – 85 % u naseljima. Ovim i drugim merama.5. za razliku od evropskog proseka oko 3. na 0.16 Dosledna policijska prinuda. Joã 1960. 16 Primarni prekrãaj je onaj zbog kojeg policajac moæe da zaustavi vozilo i kazni vozaåa ili putnika.2 miliona testova).

). – obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sediãtima gde su ugraœeni. selektivna kontrola i nadzor od strane roditelja i policije i sl. P. obavezno prisustvo iskusnog vozaåa. proces dobijanja vozaåke dozvole. edukacija. kao i u nove autobuse. a nezgode u kojima uåestvuju su najteæe. uslovi osiguranja. Moskva 1930 itd. d) Nepoãtovanje svetlosnih signala – semafora (prolazak na crveno) Prve semaforizovane raskrsnice pojavile su se da olakãaju rad policajaca na optereñenim raskrsnicama (London 1868. – podræati sprovoœenje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva. Krsto Bezbednost saobrañaja U Zakonu bi trebalo predvideti: – obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sediãtima u sve putniåke automobile. g) Mladi vozaåi Mladi vozaåi (posebno muãkarci do 24 godine starosti) imaju najviãi rizik uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Njujork 1918. – integrisane aktivnosti na unapreœenju bezbednosti vozaåa poåetnika (usvajanje i primena zakona. Nepoãtovanje crvenog svetla na semaforu je jedna od najopasnijih prekrãaja u saobrañaju (drastiåno se naruãava naåelo poverenja). a posebno mladih vozaåa. Mada ova kontrola zahteva instaliranje i odræavanje 154 5 .Lipovac. Brzo su uoåene velike moguñnosti doprinosa bezbednosti saobrañaja. – uvoœenje stepenovanih vozaåkih dozvola ili probnih vozaåkih dozvola – uvoœenje ograniåenja za vozaåe – poåetnike (zabrana voænje u noñnim satima. – prekrãaj nekoriãñenja pojaseva tretirati kao primarni prekrãaj.). a posebno kampanja koje ñe podræavati policijske aktivnosti. Sa uvoœenjem peãaåkih semafora (Manåester 1929) i semafora sa tri svetla (Manåester 1930) oåekivalo se da semaforizovane raskrsnice budu sasvim bezbedne (jer vremenski razdvajaju konfliktne tokove).). laka i srednja teretna vozila. Pariz 1923. prolazak na crveno dovodi do vrlo velikog broja saobrañajnih nezgoda na ulicama. Da bi se unapredilo ponaãanje novih. njihov udeo meœu vozaåima uåesnicima u nezgodama prelazi 30 %. Ovo je aktuelni problem u svim zemljama. Zbog neefikasne primene zakona u ovoj oblasti. kampanje. u Zakonu bi trebalo predvideti: – oãtrije sankcije za vozaåe – poåetnike. Razvijene zemlje su razvile metode automatske kontrole prolazaka na crveno svetlo. zabrana voænje mladih putnika i sl. – predvideti periodiåna snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. kombi vozila. Mada mladi vozaåi u EU åine 3 do 5 % svih vozaåa u saobrañaju. a posebno u onim koje nemaju dobro kordiniran rad policije i sudova. – posebno obavezati policiju i sve dræavne åinovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve. – koriãñenje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju vozaåi poåetnici (limiteri brzina. alkohol-brave koje zahtevaju alkotestiranje pre ukljuåivanja motora i sl.).

Ove metode su primenjivane i u naãim uslovima. neophodno je Zakonom: – podræati efikasan nadzor. ukÿuåujuñi i video nadzor. ona je vrlo efikasna.1. Posle Drugog svetskog rata. usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima (1910). NORMATIVNO UREŒENJE BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U SRBIJI 5. 1903).5. U praksi se javljaju razliåiti problemi: identifikacija i nalaæenje vozaåa. Srbija je. 1926) i meœunarodne Konvencije o saobrañaju po drumovima i putevima (Pariz. na osnovu obaveza iz ove Konvencije. u Beogradu se preko 75 % svih nezgoda u raskrsnicama dogaœa na semaforizovanim raskrsnicama. u naãim uslovima. kao i njihovu eksploataciju. Uredbu o izgradnji puteva (1910). – predvidi oãtre sankcije za nepoãtovanje svetlosnih signala na semaforu (visoke novåane kazne. Zato je kod nas veoma oteæano otkrivanje i dokazivanje ovih prekrãaja. tako da prekrãioci finansiraju nabavku i odræavanje savremenih ureœaja. slaba podrãka javnosti. oduzimanje vozaåke dozvole do okonåanja sudskog postupka. Uticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu. .5. Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u bezbednosti saobrañaja (1928). Da bi se smanjio broj nepoãtovanja semafora. pa do kazne zatvora) i njihovo efikasno i brzo sprovoœenje.5. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA skupe opreme (posebnih kamera). otkrivanje i dokumentovanje ovih prekrãaja.17 Zato je vaæno ovaj prekrãaj svrstati meœu prioritete u primeni Zakona. intenzivirana je meœunarodna saradnja. 155 5. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5.5. – urediti efikasan nadzor. nedovoljno prihvatanje na sudu. zabranu upravljanja. visoki troãkovi nabavke i odræavanja ureœaja. automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na infrastrukturi. U Æenevi su usvojeni meœunarodna Konvencija o drumskom saobrañaju i Protokol 17 Na primer. a u Beogradu je doneta Naredba o javnom saobrañaju u Beogradu (1924). veñ su pozitivni uticaji i na poãtovanje semafora na drugim raskrsnicama. ãto semaforizovane raskrsnice åini åak nebezbednijim u odnosu na ostale. ali su danas skoro izbaåene iz naãe prakse. 1926). Ovom Konvencijom usaglaãena su pravila saobrañaja i prvi saobrañajni znakovi. troãkovi otkrivanja i dokumentovanja ovih prekrãaja itd. Istorijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu meœunarodnu Konvenciju o putovanjima automobilima (Pariz. – ponovno vrañanje vozaåke dozvole usloviti doobukom – pohaœanjem struånih seminara i proverama zdravstvenog stanja. Na osnovu meœunarodne Konvencije o automobilskom saobrañaju (Pariz.

kao na primer: Zakon o putevima. 18 Convention on Road Traffic. Jugoslavija je ratifikovala ovu Konvenciju 1978. maja 1977. saobrañajni znakovi i sl. Na saveznom nivou doneti su i drugi vaæni zakoni.Lipovac. Zakon o saobrañajnoj inspekciji. 156 . a zatim i Osnovni zakon o bezbednosti saobrañaja (1965). ovlaãñenja i druge detalje bezbednosti saobrañaja na putevima. a da ñe republike i pokrajine urediti bezbednost saobrañaja na putevima. U tom smislu sve republiåke i dve pokrajinske skupãtine i drugi organi doneli su Zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima i prateñe propise. Republika Srbija je u sklopu ustavnih promena iz 1990. Republike i pokrajine su. u Æenevi je usvojena Konvencija o saobrañaju na putevima18 i Konvencija o signalizaciji na putevima (Æeneva. Zakon o prevozu u meœunarodnom drumskom saobrañaju. Takoœe su donele i druge znaåajne zakone. 1968). U meœuvremenu je donet novi Ustav SFRJ (1974). usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. u saveznom Ustavu SFRJ. Republike i pokrajine su donele svoje zakone o bezbednosti saobrañaja na putevima kojima su uredile nadleænosti. 8. P. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. odreœeno je i kako ñe se urediti oblast bezbednosti saobrañaja. novembra 1968. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 o drumskom saobrañaju (Æeneva. saveznim Ustavom i svojim ustavima. Zato se normativni akti na saveznom nivou smatraju najznaåajnijim normativnim aktima u bezbednosti saobrañaja. u skladu sa saveznim Zakonom. kao i materiju koja nije bila deljiva. Zakon o merilima i mernim jedinicama. Konaåno. godine. Zakon o standardizaciji. stavila van snage Zakone o bezbednosti saobrañaja koje su donele pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. a stupila na snagu 21. Predviœeno je da ñe se na saveznom nivou urediti bezbednost vazduãne plovidbe i OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. Osnove bezbednosti saobrañaja na putevima prvenstveno su obuhvatile sve preuzete meœunarodne obaveze SFRJ u ovoj oblasti. na celoj teritoriji Republike Srbije primenjuje se Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima RS. a Savezno izvrãno veñe (savezna vlada) i drugi savezni organi doneli su prateñe propise. Tako je savezna dræava normativno uredila OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima. 1949). pa åak i u potpunosti (pravila saobrañaja. br. kao na primer: Zakon o prevozu opasnih materija. upotpunile normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja na putevima. a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (“Sluæbeni list SFRJ” – Meœunarodni ugovori. U skladu sa ovakvim politiåkim opredeljenjem. Polazeñi od ovakvog opredeljenja. Ovakva politiåka volja je pretoåena u odredbe Ustava SFRJ (1974) i Ustava tadaãnjih republika i pokrajina. Skupãtina SFRJ je donela Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Ipak. Tih sedamdesetih godina proãlog veka bila je dominantna politiåka volja da se savezna dræava decentralizuje i ãto veñi broj vaænih atributa dræavnosti i vlasti prenese na nivo republika i pokrajina. Na osnovu ovih konvencija. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju itd. struåni zahtevi bezbednosti saobrañaja su uslovili da se na saveznom nivou neke vaæne oblasti urede veoma detaljno. 6/1978. u Jugoslaviji (FNRJ) je usvojena Uredba o javnom saobrañaju na putevima (1950). iz 1974.). Od 1993.

br. druge propise i opãte akte. preko svojih organa. godine je predvideo da se bezbednost saobrañaja u celini uredi na saveznom nivou. naãa zemlja je. Prema Ustavnoj povelji.5. 29/90. 63/88.. (Ustav SRJ.. ovakvo reãenje nije nikada zaæivelo u praksi. a najznaåajniji normativni akti su: Ustav SFRJ. Ovo znaåajno utiåe na sve segmente bezbednosti saobrañaja na putevima. utvrœuje politiku. Ove zakone prate brojni podza19 . 21 “Sluæbeni list SRJ”. nikad nisu sistematski preispitani i prilagoœeni promenama u druãtvu i novom pravnom ambijentu. u potpunosti. Meœutim. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja – struktura propisa Danas je bezbednost saobrañaja ureœena na åetiri nivoa: – Na saveznom nivou ureœene su osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. Meœutim. do danaãnjih dana. U meœuvremenu su se desile veoma krupne druãtveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno drukåije pravno okruæenje.5. 20 “Sluæbeni list SFRJ”.. taåka 5). 80/89. u Srbiji nisu donoãeni novi propisi.5. zakoni. 5) bezbednosti u svim vrstama saobrañaja. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima.2. ålan 77. Posle otcepÿeça. 28/96-5. u posmatranom periodu. ãto sve viãe oteæava primenu propisa i usloænjava stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. OSNOVE bezbednosti saobrañaja na putevima ureœivala je savezna dræava. 13/93-284.. donosi i izvrãava savezne zakone. odnosno pitanjima: . obezbeœuje ustavno-sudsku i sudsku zaãtitu u oblastima. koji su doneti saglasno Ustavu SFRJ iz 1974. 34/92. tako da sada vaæe zakoni i podzakonski akti. prepuãta dræavama Srbiji i Crnoj Gori..19 Bez obzira na nekoliko ustavnih zakona koji su odreœivali rokove za implementaciju. – druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvlaãñivanje republika i prebacivanje svih nadleænosti na saveznu dræavu i – poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadleænosti Dræavne zajednice u bezbednosti saobrañaja. od 4. veñ ovu oblast. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Ustav SRJ iz 1992. 50/88.20 Zakon o prevozu opasnih materija. Zakoni o ratifikaciji meœunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti bezbednosti saobrañaja.2003. 157 5. br. 41/94-573. . ureœivanje materije bezbednosti saobrañaja na putevima u celini pripada republikama ålanicama Dræavne zajednice Srbije i Crne Gore. br. proãla kroz tri vrlo razliåite koncepcije ureœivanja bezbednosti saobrañaja na putevima: – prema prvoj koncpeciji. Dakle. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobrañaju21 i dr. Zakon o meœunarodnom prevozu. a u Srbiji se i daÿe primeçuju Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. a republike ålanice su ureœivale bezbednost saobrañaja. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. br. “Sluæbeni list SRJ”. 26/1995. SRJ. stav 1.2. . 11/91. Crna Gora je donela svoj Zakon o bezbednosti saobrañaja.. Ovi propisi su viãe puta menjani u nekim detaljima. Odluka SUS 78/1-89 – “Sluæbeni list SRJ”.

u obimu koji utiåe na bezbednost upravÿaça vozilom. Ovim zakonima ureœeni su osnovni instituti zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. a posebno 1988. smatra da je danas na snazi Zakon iz 1988. – Na nivou preduzeña i ustanova ureœena su pitanja bezbednosti saobrañaja iz njihovog delokruga rada. viãe puta su menjane i dopunjavane. i. 9) Pravilnik o ukupnom trajaçu vremena upravÿaça vozilom. 53/82. meœu kojima su najznaåajniji 12 pravilnika i jedna odluka za sprovoœenje ZoOBS. 39/84. akt o nagraœivanju. 158 . odluka o pariranju itd. Zakon o putevima. a najznaåajniji normativni akti su: odluka o utvrœivanju reæima saobrañaja. Materijalne odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (iz 1974). 12) Pravilnik o posebnim uslovima za upravÿaçe odreœenim kategorijama motornih vozila oruæanih snaga SFRJ i Odluka o utvrœivaçu magistralnih puteva. 28/91. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. osnovu normativnog sistema materije bezbednosti saobrañaja na putevima u Republici Srbiji åine: Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima SFRJ i Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima SRS. statut preduzeña. odluke o odræavanju ulica i lokalnih puteva. a zatim Srbija definisana kao sa22 1) Pravilnik o saobrañajnim znakovima na putevima. 3) Pravilnik o dimenzijama. 8) Pravilnik o naåinu obeleæavaça vozila kojim se prevoze deca. odluka o utvrœivanju lokalnih puteva. interni akt o unutraãnjoj kontroli saobrañaja itd. 7) Pravilnik o posebnom znaku za oznaåavaçe vozila kojim upravÿa lice kome su oãteñeni ekstremiteti bitni za upravÿaçe vozilom. ukupnim masama i osovinskom optereñeçu vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispuçavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. S druge strane. Krsto Bezbednost saobrañaja 5 konski akti.23 Zakon o policiji. a najznaåajniji normativni akti su: akt o osnivanju. Zato se. 6) Pravilnik o zdravstvenim uslovima koje moraju ispuçavati vozaåi motornih vozila.24 – Na lokalnom nivou (opãtine i gradovi) ureœeni su reæim i tehniåko regulisanje saobrañaja na ulicama i lokalnim putevima. 4) Pravilnik o registraciji motornih i prikÿuånih vozila. pri åemu su ureœena i odreœena pitanja koja su. 5/86. u okruæenju su se desile bitne promene: raspala se dræava SFRJ. odluka o kategorizaciji ulica. Zakon o prevozu u drumskom saobrañaju. u praksi. Meœu podzakonskim aktima posebno su znaåajni 14 republiåkih pravilnika i Odluka o utvrœivanju magistralnih puteva. kada je uraœen preåiãñen tekst Zakona. br. uspostavljena je nova dræavna zajednica. 10) Pravilnik o osnovnim uslovima koje javni putevi izvan naseÿa i çihovi elementi moraju da ispuçavaju sa glediãta bezbednosti saobrañaja. akt o sistematizaciji radnih mesta. kao o tehniåkim podacima za te puteve. U kasnijem periodu su vrãene izmene visine iznosa novåanih kazni i druge manje znaåajne izmene. 23 “Sluæbeni glasnik SR Srbije”. nije bitno menjan. kao obaveze.22 – Republiåki propisi ureœuju bezbednost saobrañaja. 24 Ova odluka je objavÿena u “Sluæbenom listu SFRJ”. 11) Pravilnik o evidenciji o javnim putevima i objektima na çima. br. Republiåki Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima donet je 1982. odluka o javnom gradskom (lokalnom) prevozu. Odluka US RS IU broj 30/94 – 25/97509. P. odmorima vozaåa i naåinu rada udvojenih posada na vozilima. preuzeta zakljuåenim meœunarodnim konvencijama i drugim meœunarodnim aktima koje je naãa zemlja potpisala. 21/90. 2) Pravilnik o znacima koje uåesnicima u saobrañaju na putevima daju ovlaãñena lica. do danas. 15/84.Lipovac. Dakle. Zakon o saobrañajnoj inspekciji i drugi znaåajni zakoni. 5) Pravilnik o obrascu vozaåke dozvole. a najznaåajniji normativni akti su: Ustavi republika.

uvedene privatizacija i ravnopravan tretman svih vidova svojine i sl. odræavanje ulica i lokalnih puteva i druge vaæne komunalne poslove (parkiranje. 6. 10. Lokalna samouprava (gradovi i opãtine) su. na lokalnom nivou. Ovlaãñenja za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona. Saobrañaj.26 25 1. Posebne mere bezbednosti. Oba ova zakona su normativno definisala i uredila zaokruæen sistem zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. Mada veñina njihovih internih akata tretira problematiku koja je od znaåaja za bezbednost saobrañaja. Saobrañajno-tehniåke mere. Savet za bezbednost saobrañaja. nestale su samoupravne intersne zajednice. ovaj zakon nije usvojen. 7. Vozaåi. naroåito u oblasti obuke vozaåa. zaokruæili sistem pravnih normi u oblasti bezbednosti saobrañaja. posebno mesto zauzima Pravilnik o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja u ovim preduzeñima. prevozom. Prelazne i zavrãne odredbe. – osnovni uslovi za bezbedno i nesmetano uåeãñe u saobrañaju u odnosu na put. 7. Vozila. Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji 5. Preduzeña i ustanove su. Ovo je oblikovano u 11 poglavlja saveznog ZoOBS-a25 i 12 poglavlja republiåkog ZoBS-a. umesto OUR uvedena preduzeña. Posebno su znaåajni normativni akti preduzeña koja se bave obukom vozaåa i polaganjem vozaåkog ispita. 9. u okviru svojih nadleænosti i u skladu sa svojim poslovnim i drugim interesima. uredili pojedine segmente bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni znakovi. ureœenje povrãina. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. Vozaåi. U toku 2006. Unutraãnja kontrola.5. 4. 9. Putevi.3. Ove i druge promene su imale uticaja na stanje sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. tehniåko regulisanje bezbednosti saobrañaja. Posebno su. transformisale su se druãtveno politiåke organizacije u politiåke partije. 8. svojim odlukama. 26 1. 12. Struktura i sadræaj pravnih akata Strukturalo – sadræinski savezni i republiåki zakon ureœuju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i uåesnici u saobrañaju na putevima. Osnovne odredbe. s tim u vezi. Taj sistem se sastoji od sledeñih instituta ili celina: – pravila saobrañaja i druge regulacione mere sa stanoviãta bezbednosti i protoånosti i. 3. 4.5. Na osnovu ovlaãñenja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republiåkom nivou. prava i obaveze pojedinih subjekata. 8. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA mostalna dræava. reklame na ulicama i sl. unutraãnju kontrolu bezbednosti saobrañaja itd. Uvodne odredbe. 3. Pravila saobrañaja. sistemski su izmenjeni mehanizmi druãtvene kontrole. Prelazne i zavrãne odredbe. Finansiranje bezbednosti saobrañaja. Duænosti u sluåaju saobrañajne nezgode. ali do kraja 2007. Kaznene odredbe. pripremÿen je Nacrt novog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima. tehniåkih pregleda vozila.). 11. 5.5. Vozila. 2. 5. uredili reæim saobrañaja. Posebne mere za bezbednost saobrañaja. 2. 10. . vozaåa i vozilo i – mere i sankcije radi obezbeœivanja utvrœenog sistema zaãtite bezbednosti saobrañaja na putevima. promenjen je druãtveno-ekonomski sistem. 11. 6. 159 5. odræavanjem puteva i tehniåkim pregledima vozila. Kaznene odredbe.

a posebno autoputevi. staraju o bezbednosti saobrañaja. zvuåne i svetlosne znake upozorenja. odstojanje izmeœu vozila. odnosno sve osnovne odredbe u vezi bezbednosti saobrañaja. Posebno su detaljno odreœene obaveze u vezi staranja. pravila saobrañaja su priliåno detaljno definisana na meœunarodnom nivou. presecanje kolone peãaka. osnovni principi i naåela bezbednosti saobrañaja i definisani najvaæniji pojmovi koji ñe biti koriãñeni. Izgled i znaåenje svakog saobrañajnog znaka pojedinaåno predviœeni su u posebnom saveznom pravilniku. U posebnom saveznom pravilniku detaljno su utvrœeni osnovni uslovi koje putevi moraju ispunjavati sa glediãta bezbednosti saobrañaja. Putevi) predviœeni su osnovni uslovi koje moraju ispunjavati putevi. Naime. vozila pod pratnjom. saobrañaj bicikla. izgradnje. obeleæavanje prelaza puta preko æelezniåke pruge. putevi rezervisani za saobrañaj motornih vozila. Pravila saobrañaja) je jedan od najznaåajnijih i najobimnijih delova ZoOBS-a (od 27. mimoilaæenje. kretanje peãaka. 160 5 . znakovi izriåitih naredbi i znakovi obaveãtenja. Osnovne odredbe) odreœen je predmet ovog Zakona. kao i redovno brojanje saobrañaja na puteivma po jedinstvenoj metodologiji. Predviœena je obaveza voœenja evidencija o javnim putevima i objektima na njima. finansiranja i odræavanja puteva. Saobrañajni znakovi) nabrojani su najvaæniji saobrañajni znakovi i predviœeni osnovni uslovi koje oni moraju ispunjavati. saobrañaj na auto-putu i putu rezervisanom za motorna vozila. a na osnovu sistema saobrañajnih znakova koji je usaglaãen na meœunarodnom nivou. zaustavljanje i parkiranje. obaveza vozaåa prema peãacima. upotrebu svetala u saobrañaju. saobrañaj u tunelu. vuåenje vozila. U ovom poglavlju su ureœena pravila koja se odnose na: opãte odredbe (koje definiãu opãte obaveze i naåela bezbednosti saobrañaja). Predviœena je i obaveza da se poãtuju zahtevi bezbednosti saobrañaja u procesima: projektovanja. P. skretanje. saobrañaj na prelazu puta preko æelezniåke pruge. magistralni i regionalni putevi. oznake na kolovozu. bicikla sa motorom i motocikla. Krsto Bezbednost saobrañaja a) Struktura i sadræaj saveznog ZoOBS-a Na saveznom nivou su ureœene osnove bezbednosti saobrañaja. u okviru svojih nadleænosti. opremanja i odræavanja. U republiåkom Zakonu o putevima ovo je do kraja konkretizovano. kretanje vozila po putu. Zato su pravila saobrañaja uãla u osnove bezbednosti saobrañaja. svetlosni saobrañajni znakovi i svetlosne oznake. prvenstvo prolaza. saobrañaj tramvaja i drugih vozila na ãinama. brzinu. kao i nadleænosti u sporovoœenju pojedinih odredaba. Ovo je grupisano u sedam celina: opãte odredbe. U prvom poglavlju (1. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. radnje vozilom u saobrañaju. saobrañaj na raskrsnici. vozila sa pravom prvenstva prolaza. Znakovi opasnosti.Lipovac. U åetvrtom poglavlju (4. U drugom poglavlju (2. i teret na vozilu. Treñe poglavlje (3. a naãa zemlja je prihvatajuñi pojedine konvencije prihvatila i obavezu da ova pravila uredi svojim zakonom. obeleæavanje radova i prepreka na putu i znaci koje daju ovlaãñena lica. do 128 ålana). preticanje i obilaæenje. opãte obaveze najvaænijih subjekata da se.

Osnovni ciljevi koji su se æeleli postiñi detaljnim ureœivanjem ovih duænosti su: da se spreåe nova stradanja u saobrañaju. Posebne mere bezbednosti) obuhvata posebne mere bezbednosti koje se odnose na vozaåa (provera trenutnog psihofiziåkog stanja. na vozilo (kontrola vozila. Osmi deo ZoOBS-a (8. a posebno uslove za upravljanje vozilima. 31.). prestanak vaæenja nekih starih propisa i dinamika stupanja na snagu pojedinih odredbi ZoOBS-a. lica koja naiœu ili se zateknu. da se obezbedi spaãavanje nastradalih i smanjivanje posledica nezgode. ako red voænje ne odgovara minimalnom vremenu voænje). kontrolni zdravstveni pregled. Vozila) predviœene su opãte odredbe (koje se odnose na vozila). Deveto poglavlje ZoOBS-a (9. zaãtitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i kazne zatvora u sluåaju nepoãtovanja pojedinih odredbi ZoOBS-a. registracija motornih i prikljuånih vozila i tehniåki pregled motornih i prikljuånih vozila. tretirani vozaåi motornih vozila.5. zdravstvenih ustanova. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. U desetom poglavlju (10. zdravstvene preglede vozaåa i trajanje upravljanja motornim vozilom. 161 5. Prelazne i zavrãne odredbe) predviœena je dinamika usaglaãavanja postojeñih normativnih akata. struåni pregled. U poslednjem delu ZoOBS-a (11. Republike su uredile detalje registracije motornih i prikljuånih vozila. Vozaåi) normira osnovne uslove koji se odnose na vozaåe. osposobljavanje vozaåa motornih vozila. iskljuåivanje vozila iz saobrañaja. ali i u republiåkom ZoBS-u. privremeno iskljuåivanje iz saobrañaja i rad sa recidivistima). kao i registraciju ostalih vozila na motorni pogon. Ovlaãñenje za donoãenje propisa za izvrãenje ovog zakona) predviœena su ovlaãñenja pojedinih saveznih funkcionera da donesu podzakonske akte i detaljnije urede naåin sprovoœenja ZoOBS-a. prvenstveno. motokultivatora i sl. ovlaãñenih lica i organizacije za odræavanje puteva) u sluåaju saobrañajne nezgode u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta (nezgode sa obeleæjima kriviånog dela). radnih maãina. Duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda) predviœene su duænosti pojedinih subjekata (uåesnika nezgode. U sedmom poglavlju ZoOBS-a (7. upisivanje mere bezbednosti ili zaãtitne mere u vozaåku dozvolu. a da su republike uredile uslove koji se odnose na vozaåe ostalih vozila (traktora. Kaznene odredbe) utvrdilo je novåane kazne. da se ometanje protoånosti svede na minimum i ãto pre normalizuje saobrañaj u zoni mesta nezgode.5. Treba istañi da su duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda predviœene u Konvenciji o saobrañaju na putevima iz 1968. sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. da se obezbedi kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja radi analize konkretne nezgode (i zadovoljavanja pojedinaånih interesa uåesnika). da se obezbedi kvalitetno evidentiranje nezgode u cilju prañenja i shvatanja problematike bezbednosti saobrañaja. vozaåa koji naiœu ili se zateknu. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Normativno ureœenje bezbednosti saobrañaja u Srbiji U petom poglavlju (5.) i detaljnije uredile osposobljavanje kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita. Ãesto poglavlje (6. (ål. analiza krvi ili urina. primena tehniåkih sredstava. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole i skidanje registarskih tablica) i na red voænje u linijskom saobrañaju (obustavljanje saobrañaja na liniji. Treba istañi da su na saveznom nivou.

15/84. 5) vozilo (ispitivanje vozila. 10) finansiranje bezbednosti saobrañaja. unutraãnje poslove. osposobljavanje kandidata za vozaåe. 11) kaznene odredbe i 12) prelazne i zavrãne odredbe. dozvola za vozaåe traktora i potvrda o poznavanju saobrañajnih propisa). 7) posebne mere za bezbednost saobrañaja. naåin sprovoœenja zakona. Meœu podzakonskim aktima preovlaœuju pravilnici. Nisu donoãena odgovarajuña uputstva. kretanje peãaka. registracija i tehniåki pregledi). probne voænje i sportske i druge priredbe na putu). 4) vozaåi (uslovi za upravljanje vozilima. saobrañaj zapreænih vozila i kretanje stoke. saobrañaj traktora koji vuku zapreæno vozilo. prevoz lica i tereta motornim i prikljuånim vozilima. vozaåki ispit. P. uredile ovlaãñenja. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Srbije27 ima 12 poglavlja: 1) uvodne odredbe. vuåenje vozila. u skladu sa politiåkom voljom iz perioda donoãenja ovih zakona. 162 . br. rad na unapreœivanju vozaåa recidivista itd. privremeno oduzimanje registarskih tablica. saobrañaj radnih maãina i motokultivatora. bicikla sa motorom i motocikla. kao i mnoga druga pitanja koja nisu bila uãla u osnove bezbednosti saobrañaja na putevima. kao tehnoloãki pravni akti koji bi podræali i precizirali naåin sprovoœenja pojedinih mera i instituta bezbednosti saobrañaja. podzakonskim aktima nisu obuhvañeni i razraœivani: postupak iskljuåenja vozaåa ili vozila iz saobrañaja. ispitivanje vozila. Posebno se oseña nedostatak uputstava i drugih podzakon27 “Sluæbeni 5 glasnik SR Srbije”. 21/90 i 26/91. prosvetu i privredu. Ovo je stvorilo brojne nejasnoñe i nepreciznosti u primeni pojedinih mera i ovlaãñenja.Lipovac. zaustavljanje i parkiranje. Primera radi. 5/86. Na primer. 8) unutraãnja kontrola. saobrañaj bicikla. koje su doneli funkcioneri koji rukovode ministarstvima nadleænim za saobrañaj. 6) saobrañajno-tehniåke mere. zdravlje. 2) saobrañaj (ukljuåivanje vozila u saobrañaj i promena naåina i pravca kretanja. naizmeniåno propuãtanje vozila. 3) duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda. prevoz lica traktorima i prikljuånim vozilima koje vuku traktori. Krsto Bezbednost saobrañaja b) Struktura i sadræaj republiåkog ZoBS-a Republike su detaljnije razradile pojedine odredbe iz saveznog ZoOBS-a i uredile niz pitanja koja nisu bila ureœena na saveznom nivou. vozaåka dozvola. nadleænosti. 9) savet za bezbednost saobrañaja. Posebno je znaåajno istañi da su rapublike. 53/82.

1998. 163 5. The ”Escape” Project. P. Budimpeãta. 1997.3047. Project funded by European Commission under the transport. Legal Measures and Enforcement. Final Report. RTD programme of the 4th framework programme. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. Working paper 4 (WP3). inæenjerskim dostignuñima u oblasti izgradnje i odræavanja puteva. Treba imati na umu da je veliki broj odredbi vaæeñih propisa prevaziœen. Master – Managing Speeds of Traffic on European Roads. April 1999. razvojem bezbednosti saobrañaja i drugih nauånih disciplina. propisa o metroloãkim uslovima i sl. Review of Enforcement Support Systems in EU Countries. WP 5 Contract No RO-97-sc. ECMT Actions on Speed Moderation. Gadget WP 5. PRI. Literatura Rothe. May 2000. RTD programme of the 4th framework programme. 53/ 82. COM(2000) 125 final. br. Code of Good Practice. 15/84. 2235. Project funded by European Commission under the transport. 1994. Project funded by European Commission under the transport. unapreœivanjem ostalih vaænih propisa (standarda. 29/30. PROPISI U OBLASTI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Contract No RO-97-sc. Priorities in EU Road Safety. br. “Sluæbeni list SFRJ”. April 1999.. A Strategic Road Safety Plan for European Union. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. Third Road Safety Conference: Traffic Safety as a Premise of Road Modernising and Maintenance. 2000. Recommendations/Conclusions Adopted at the Council of Ministers. December 1998. European Transport Safety Council. Transaction Publishers. nastalim druãtvenim promenama. razvojem automobilske industrije. Contract Nº: RO-98-RS. RTD programme of the 4th framework programme. 17/74. June 2000. maj 1996. Beyond Traffic Safety. Deliverable 5. maj 2000. RTD programme of the 4th framework programme. National Strategic Road Safety Plans.2235.).21/90. Contract Nº: RO-98-RS.Literatura skih akata koji se odnose na primenu mera i ovlaãñenja od strane policije u kontroli saobrañaja. “Sluæbeni glasnik RS”. Legal Measures and Enforcement.3047. Gadget. Commission of the European Communities. New Brunswick and London. 50/88. Project funded by European Commission under the transport. Brisel. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. The “Escape” Project. 63/80. Serock (Poland).

decembar 1998. maja 1977. Final Report. Obzor meronriymiy no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. Convention on Road Traffic. Institut ekonomiki transporta (prevod na ruski). a stupila na snagu 21. 8. broj 6/1978. P. usvojena je na Konferenciji Organizacije ujedinjenih nacija u Beåu. Oslo – Kopenhagen. Snrovoånik no bezonasnosmi doroænogo dviæeniy. 1996. novembra 1968. Krsto Bezbednost saobrañaja Mastar – Managing Speeds of Traffic on European Roads. 5 164 . a Jugoslavija je ratifikovala 1978 (Sluæbeni list SFRJ – Meœunarodni ugovori. Road Traffic Safety Handbook.Lipovac.

5.1. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda 6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda 6.6. Teorije saobrañajnih nezgoda 6. Prañenje saobrañajnih nezgoda . SAOBRAÑAJNE NEZGODE 6. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. Etiologija saobrañajnih nezgoda 6.6.7.2.4. Pojam saobrañajne nezgode 6.

Izuåavaju se samo “spolja” vidljiva obeleæja nezgode (koja se odmah vide i bez posebne struåne analize): broj i struktura nezgoda. trenda u razvoju pojave. Fenomenologija posmatra i analizira statistiåki uzorak saobrañajnih nezgoda koje su se dogodile u nekom prostoru i vremenu. marka. tj. bez dubljeg izuåavanja uzroka. lako vidljiva obeleæja lica – uåesnika u nezgodi (pol. FENOMENOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Najvaæniji pojavni oblik nebezbednosti su saobrañajne nezgode. Treba imati u vidu da su ova dva pristupa izuåavanju razliåiti. mesto nezgode. Na osno167 6. Fenomenologija je nauka o pojavama. Fenomenologija saobrañajnih nezgoda izuåava saobrañajne nezgode kao pojave (fenomen). silazak sa puta itd. otklanjanje izvora opasnosti. tip nezgode (åeoni sudar. obaranje peãaka. vrsta i lokacija povreda i sl. Oslanja se na statistiåke i druge jednostavne metode i zato je primerena policiji. na osnovu fenomenoloãkog saznanja da se na jednoj raskrsnici dogaœaju nezgode pri skretanju ulevo.6. broja i strukture nastradalih. niti doprinos pojedinih faktora u nastanku nezgode. Na primer. starost. na konkretnom mestu. Fenomenologija posmatra saobrañajnu nezgodu kao “crnu kutiju”. ali vrlo isprepletani i meœusobno se dopunjuju. sloæenih meœusobnih odnosa koji su doveli do saobrañajne nezgode. Fenomenologija je veoma znaåajna za shvatanje problema i konkretnih izvora opasnosti. vreme nezgode. Zato je neophodno da im se posveti posebna paænja. tip. Razlikuju se dva pristupa izuåavanju saobrañajnih nezgoda: fenomenoloãki i etioloãki pristup. a posebno za definisanje broja i strukture nezgoda. starost.).) itd. nalaæe se zabrana levih skretanja ili uvoœenje semafora sa razdvojenim fazama. svojstvo u saobrañaju. prostorne raspodele nezgoda. udar u prepreku na putu. registraciona oznaka i sl. Fenomenologija je vrlo konkretna i omoguñava shvatanje i reãavanje konkretnih problema u saobrañaju. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .).1. Ne izuåavaju se. niti se shvataju odnosi u sistemu åovek-vozilo-put-okruæenje (Å-VP-O) koji su doprineli stvaranju opasnosti. meteoroloãki uslovi. vremenske raspodele nezgoda. odnosno koji su izazvali nezgodu. Ne meri se karakter. obeleæja vozila (vrsta. Tako se eliminiãe konkretan izvor opasnosti (konflikt vozila koja skreñu levo i onih koja im dolaze u susret).

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

vu fenomenoloãkih saznanja da se na nekoj deonici puta, u ranim jutarnjim satima, dogaœa veñi broj nezgoda - silaska sa puta i da su posledice ovih nezgoda vrlo teãke, poveñava se broj patrola na terenu i preduzima pojaåana kontrola brzine u ranim jutarnjim satima. Tako se smanjuju izvori opasnosti (velike brzine), na konkretnom mestu i u dato vreme (rani jutarnji sati).

6.2. ETIOLOGIJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Etiologija je nauka o uzrocima. Etiologija saobrañajnih nezgoda izuåava uzroke saobrañajnih nezgoda. Ona “otvara crnu kutiju” i prouåava status saobrañajne nezgode. Izuåava odnose u sistemu Å-V-P-O koji su doveli do saobrañajne nezgode. Cilj etiologije nije samo spreåavanje rizika u konkretnom prostoru i vremenu, veñ shvatanje zakonitosti koja dovodi do rizika i smanjivanje rizika nastanka nezgode u bilo kom sliånom prostoru i u bilo kom vremenu. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac dogaœaja i pokuãava odgovoriti na pitanje koji je u lancu dogaœaja i koliko doprineo nastanku nezgode. Saobrañajna nezgoda se moæe definisati kao “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu” (Baker, Rivers idr.).

6.2.1. Serije dogaœaja
Istraæivaå mora biti dobro upoznat sa razliåitim dogaœajima iz serije koja åini saobrañajnu nezgodu.

6
Slika 6.1. Serija dogaœaja na licu mesta

168

6.2. Etiologija saobrañajnih nezgoda

Svaka saobrañajna jedinica (vozila ili peãaci) umeãana u nezgodu ima svoje serije dogaœaja. Sve serije dogaœaja moraju biti istraæene posebno. Samo tako se mogu sagledati sve okolnosti nastanka nezgode i shvatiti zakonitosti koje dovode do pojedinih tipova nezgoda. Veoma je bitno da se tokom åitavog procesa stalno otkriva i sledi zajedniåka nit. Ova zajedniåka nit se pronalazi u obliku dominantnih tipova saobrañajnih nezgoda, zajedniåkih dogaœaja u seriji, hipoteza, uzroka saobrañajnih nezgoda i mera. 169

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Serije dogaœaja mogu biti podeljene u dve kategorije : 1. Serije dogaœaja pre mesta nezgode. Dogaœaji koji vode do pozicije iz koje je vozaå mogao da percipira opasnost mogu se podeliti na dogaœaje pre putovanja i dogaœaje u toku putovanja (do taåke moguñe percepcije opasnosti). 1.1. Dogaœaji pre putovanja. Generalno se ti dogaœaji javljaju pre i ukÿuåujuñi situacije koje su postojale pre nego ãto je putovanje zapoåeto. Ovi dogaœaji se odnose na uåesnike u nezgodi, a posebno na vozaåa: sposobnosti vozaåa, obuka vozaåa, iskustvo vozaåa, psihomotorne karakteristike vozaåa, inteligencija, navike, zdravstveno stanje, starost, bolesti, povreda, invaliditet, zamor, posao, hobi, stil æivota, dogaœaj koji izaziva emocionalnu uznemirenost, stres, depresiju ili preokupaciju, neispavanost, konzumacija alkohola ili droge, obaveze, kaãnjenje, æurba itd. Meœutim, neki dogaœaji pre putovanja odnose se na vozilo: tehniåka neispravnost, zaprljanost vetrobranskih stakala, slab pritisak u pneumaticima, opremljenost vozila, kvalitet farova, optereñenost itd. 1.2. Dogaœaji u toku putovanja su dogaœaji ili situacije koji se javljaju od poåetka putovanja pa sve do taåke moguñe percepcije, ukljuåuju faktore koji su u vezi sa vozaåem (stajanje zbog odmora, jela ili piña, fizioloãke potrebe, umor, pospanost, bolest, dejstvo alkohola, droga ili lekova, odvrañanje paænje na druge sadræaje, interakcija sa drugim uåesnicima saobrañaja itd.), vozilom (oslabio pritisak u pneumaticima, kvarovi u toku voænje, zamagljivanje prozora, neispravni brisaåi, nepodeãena ogledala itd.), putem (mokar ili zaleœen kolovoz, udarne rupe, prljavãtine, odron na putu itd.) ili okolinom (sunåano vreme, temperatura okoline, zaslepljivanje vozaåa, iznenadni grad, magla ili sneg, smanjena preglednost ili vidljivost itd.). 2. Serije dogaœaja na licu mesta ukljuåuje sve dogaœaje koji su se desili posle pozicije u kojoj je vozaå mogao da percipira opasnost, i to: dogaœaje od percepcije opasnosti do nezgode - prvog kontakta (koåenje, skretanje, ukljuåivanje pokazivaåa pravca, ukljuåivanje stop svetala i sl.), dogaœaje u toku nezgode (kontakt, prevrtanje, povrede, ispadanje putnika iz vozila, kretanje posle sudara, pa sve do krajnjih pozicija i stabilizacije situacije) i posle nezgode (odlazak sa lica mesta, ukazivanje pomoñi, obaveãtavanje, dolazak spasilaåkih ekipa, leåenje, uviœaj, obezbeœenje lica mesta, normalizacija saobrañaja na putu, leåenje, suœenje itd.)

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

6.2.2. Primeri etioloãke analize nezgoda
Saobrañajna nezgoda 1 Milan se obiåno budi u 5,40. Tako uspeva da se spremi i stigne na voz u 6,25. To jutro je prispao i propustio voz. Zato je odluåio da ode na posao automobilom. Uzeo je kljuåeve i utråao u vozilo. Kiãa je tek poåinjala da pada. Tada je primetio da mu je nestalo teånosti za pranje stakla. Brisaåi su umrljali staklo, ali veñ se razdanilo i priliåno dobro se moglo videti. Mada obiåno koristi pojaseve, ovaj put nije imao vremena da ih veæe. Na radiju je åuo da je guæva u saobrañaju na putu kojim je trebalo da proœe. Odluåio je da vozi drugim putem, za koji mu je priåao kolega sa posla. Prvi put je iãao tim putem. Zazvonio je mobilni telefon. Supruga se poæalila da je, opet, zaboravio za roœendan njihove kñerke. Pogreãno je procenio jednu oãtru krivinu na putu. Povrãina puta je bila mokra. Izgubio je kontrolu i udario u banderu pored puta. U bolnicu je primljen sa vrlo ozbiljnim povredama, opasnim po æivot. Preminuo je posle 14 dana. Saobrañajna nezgoda 2 Nikola je bio na æurci na kojoj je popio veñu koliåinu alkohola. Nakon æurke povezao je devojku i nekoliko prijatelja kuñi. Devojka ga je preklinjala da ne vozi pijan, a posebno zato ãto je noñ. To ga je podstaklo da ih impresionira svojom voænjom i pokaæe da mu alkohol ne smeta. Rekao im je da nema nikakvih problema poãto mu je vozilo novo, a ovaj put veoma dobro poznaje. Put je bio suv i nije bilo guæve. Nikola nije koristio pojas, a spreåio je i devojku da ga veæe (“Pa zar ti u mene sumnjaã”). Åinilo mu se da potpuno kontroliãe vozilo. Prijatelji su bili podeljeni: jedan se plaãio, a ostali su bili pripiti i vrlo raspoloæeni. U jednoj oãtroj krivini Nikola je izgubio kontrolu nad vozilom. Vozilo je sletelo sa puta i udarilo u banderu pored puta. Nikola je poginuo na licu mesta, a njegova devojka je preminula u bolnici posle 22 dana. Dva putnika su zadobila teãke telesne povrede, a najbolji Nikolin prijatelj je ostao trajno paralizovan i vezan za invalidska kolica.

6

Saobrañajna nezgoda 3 Miladin je vodio bitku sa godinama. Njegov vid je iz dana u dan slabio. Posebno je imao poteãkoña sa vidom u mraku i tokom kiãnih dana. Noñna voænja ga je sve viãe zamarala, pa je izbegavao da vozi noñu. Kada je vozio noñu, radio je to veoma paæljivo. Svojom sporom voænjom sve åeãñe je ometao i nervirao ostale vozaåe. Posle jedne veåernje predstave vrañao se sa suprugom kuñi. Vozio je vrlo sporo, jer je padala kiãa. On uvek koristi pojaseve, a i njegovi saputnici. U susret je dolazilo mnogo vozila åiji farovi su ga zaslepljivali i zamarali. Njihova kuña je bila veoma blizu. Iznenada, posle mimoilaæenja sa nekoliko vozila, uãao je u jednu oãtru krivinu i sleteo sa puta. Udario je u banderu pored puta. Niko nije zadobio ozbiljnije povrede. 170

6.3. Dometi fenomenologije i etiologije saobrañajnih nezgoda

Analizom ove tri nezgode moæe se uoåiti da su one razliåite: – svaka saobrañajna nezgoda je rezultat jedinstvenog lanca dogaœaja, – prisutni su razliåiti faktori koji doprinose dogaœajima koji su doveli do saobrañajne nezgode i – teãko je za bilo koju od ovih nezgoda definisati samo jedan uzrok. Meœutim, postoje i sliånosti izmeœu ovih saobrañajnih nezgoda: – sve tri su nastale na istoj lokaciji - u oãtroj krivini, – u svakom sluåaju vozilo je udarilo u banderu pored puta, sa smrtonosnim posledicama u dva od tri sluåaja, – u dva od tri sluåaja vozaå, ni putnici nisu koristili pojaseve, – u dva od tri sluåaja brzina voænje je bila suviãe velika; – povrãina puta je bila mokra u dve od tri saobrañajne nezgode; – dve od tri saobrañajne nezgode su se desile noñu. Svaka od navedenih nezgoda je analizirana. Shvañene su okolnosti nastanka nezgoda, struåno definisani propusti koji su doveli do stvaranja opasnosti, propusti koji su spreåili da se izbegne nezgoda i propusti koji su uveñali teæinu nezgode. Na osnovu ovakvih dubinskih analiza saobrañajnih nezgoda odreœuje se ãta je zajedniåko za grupe nezgoda i shvataju zakonitosti koje dovode do nastanka nezgode. Kada se shvate zakonitosti, priroda i naåin delovanja pojedinih uzroka, mogu se struåno planirati mere i aktivnosti koje ñe smanjiti rizike u saobrañaju. Dakle, cilj etiologije saobrañajnih nezgoda vezuje se za otklanjanje opasnosti na jednom mestu (tako ãto ñe se otklanjati pojedini dogaœaji koji su bili zajedniåki u seriji dogaœaja), smanjivanje rizika nastanka pojedinih tipova nezgoda, odnosno smanjivanje opãteg rizika uåeãña u saobrañaju.

Za shvatanje prirode opasnosti u saobrañaju i za uspeãno upravljanje bezbednoãñu saobrañaja neophodno je uvaæavati fenomenoloãki i etioloãki pristup istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Fenomenologija bræe i lakãe daje prve rezultate, ali ne garantuje da su predloæene mere optimalne. Ne garantuje ni da ñe se predloæene mere moñi uopãtavati i da ñe biti efikasne na drugoj lokaciji itd. Meœutim, fenomenologija daje pravce daljeg rada i stvara dobru osnovu za etioloãki pristup istraæivanju. Etiologija pokuãava da opasnosti objasni multidisciplinarno, koristeñi viãe nauånih disciplina. Rezultati etioloãkog pristupa su sporiji, ali pouzdaniji i mogu se uopãtavati.

6.4. POJAM SAOBRAÑAJNE NEZGODE
Definicija nezgode ima nauåno-teorijski i praktiåni znaåaj. U nauåno-teorijskom smislu znaåajno je definisati saobrañajnu nezgodu, jer se tako odreœuju predmet i dometi istraæivanja u bezbednosti saobrañaja. U praktiånom smislu, de171

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

6.3. DOMETI FENOMENOLOGIJE I ETIOLOGIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

finicija saobrañajne nezgode odreœuje koji dogaœaji ñe se evidentirati, kako ñe se obraœivati, kakvu ñe odgovornost povlaåiti itd. Neke dræave joã uvek nemaju definiciju, pa i ne evidentiraju saobrañajne nezgode. Druge dræave evidentiraju samo nezgode sa najozbiljnijim posledicama itd.

6.4.1. Preporuka UN za definiciju saobrañajnih nezgoda
U pokuãaju da sagledaju probleme stradanja u saobrañaju, UN su se, sredinom proãlog veka, susrele sa problemom evidentiranja nezgoda. Najveñi broj nerazvijenih dræava nije imao nikakvu definiciju saobrañajne nezgode, nisu ih evidentirali kao poseban dogaœaj, nisu im poklanjali posebnu paænju. Kao rezultat dobili su neverovatan porast broja nastradalih u saobrañaju. Komitet UN za unutraãnji transport dao je (1956) sledeñu preporuku definicije saobrañajne nezgode: Saobrañajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koja je zapoåeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno i u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Prema preporuci UN obeleæja saobrañajne nezgode su: – mesto – mesto otvoreno za javni saobrañaj ili je zapoåeta na takvom mestu, – posledice – povreœena ili poginula lica, – uåesnici – vozilo (bilo koje) i – stanje uåesnika nezgode – u pokretu. Treba uoåiti da ova definicija ne obuhvata nezgode sa samo materijalnom ãtetom. To je razumljivo ako se ima u vidu vreme donoãenja ove preporuke. Osnovni cilj je bio da se ãto veñi broj dræava privoli da zapoåne evidentirati makar nezgode sa nastradalim licima. Zato je u preporuku uãlo ono ãto je bilo prihvatljivo za sve dræave. S druge strane, obuhvañene su nezgode sa svim vozilima u pokretu (a ne samo sa motornim vozilima), ãto je bilo vrlo napredno. Napredno je bilo i opredeljenje da se obuhvate sve nezgode na mestu otvorenom za javni saobrañaj ili koje su zapoåete na takvom mestu. Najveñi deo dræava prihvatio je preporuku, a znatan broj ju je prevaziãao i danas evidentira i nezgode sa materijalnom ãtetom. Postoje nerazvijene dræave koje nisu u potpunosti prihvatile ovu preporuku, nisu je uopãte uvrstile u domañe propise ili nisu prihvatile sva vaæna obeleæja (suzile su pojam saobrañajne nezgode). Neke dræave su prihvatile preporuku u svojim propisima, ali je nisu u praksi sprovele. Ipak, ova preporuka je bila prava prekretnica u evidentiranju saobrañajnih nezgoda u svetu i u shvatanju problema bezbednosti saobrañaja. 172

6

6.4. Pojam saobrañajne nezgode

6.4.2. Normativne definicije saobrañajne nezgode
Danas se razlikuju dve grupe definicija nezgode: normativne i nauåne definicije. Normativne definicije su one koje su zapisane u zakonu, standardu ili drugim podzakonskim aktima. Normativne definicije su veoma znaåajne, jer odreœuju ãta ñe se evidentirati, ko ñe i kako obraœivati ove dogaœaje itd. Normativne definicije odreœuju i procedure u vezi ovih dogaœaja, a imaju i uticaj na struåno tumaåenje problema bezbednosti saobrañaja. Meœutim, treba imati u vidu da su normativne definicije vezane za konkretan pravni akt koji se moæe menjati. Zato su ove definicije ograniåene u vremenu (vaæe dok se ne promeni propis) i prostoru (vaæe samo u granicama dræave). Mada je intenzivan proces usaglaãavanja svih vaænih definicija, joã uvek se definicije nezgode razlikuju od dræave do dræave. U nastavku su date neke normativne definicije saobrañajnih nezgoda: – To je dogaœaj, pri kome je nenamerno izazvana povreda ili materijalna ãteta koji se direktno ili indirektno mogu pripisati kretanju vozila ili njegovog tereta (Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja SAD). – To je åinjenica koja se dogodila na putevima ili mestima otvorenim za javni saobrañaj, u kojoj su uåestvovali vozila ili æivotinje u kretanju ili mirovanju i koja je proizvela povrede (sa ili bez smrtnog ishoda) lica ili materijalnu ãtetu (Italija). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na javnom putu ili nekategorizovanom putu koji je dat na koriãñenje za drumski saobrañaj, u kojoj je uåestvovalo makar jedno vozilo koje se kretalo i ako je u njoj jedna ili viãe osoba poginulo, povreœeno, ili je izazvana materjalna ãteta (Zakon o bezbednosti drumskog saobrañaja u Sloveniji). – To je iznenadni i nepredviœeni dogaœaj koji menja stanje vozila i/i onoga ãto se nalazi u njemu (Jugoslovenski standard). – Saobrañajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana metarijalna ãteta. (Srbija, Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima, ålan 10, taåka 58). Treba uoåiti da se obeleæja saobrañajne nezgode razlikuju izmeœu dræava. Na primer, obeleæja saobrañajne nezgode u Srbiji su: – mesto dogaœaja (“na putu”),1
1 Put

je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrãi saobrañaj. Javni put je povrãina od opãteg znaåaja za saobrañaj koju svako moæe slobodno da koristi pod uslovima odreœenim zakonom i koju je nadleæan organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju. Nekategorisani put je povrãina koja se koristi za saobrañaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veñem broju raznih korisnika (seoski, poljski i ãumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkiraliãta i sl.).

173

6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE

Lipovac, P. Krsto

Bezbednost saobrañaja

– uåesnici (“vozila”), – stanje uåesnika (“u pokretu”) i – posledice (“jedno ili viãe lica poginulo ili povreœeno ili je izazvana materijalna ãteta”). Prema definiciji u ZoOBS-u nisu obeleæja saobrañajne nezgode: krivica, uzrok nezgode, radnja izvrãenja, izvrãilac, iznenadnost, namera itd.. Nauånici Webser, Rivers i Baker se zalaæu za sledeñu definiciju: Saobrañajna nezgoda je “dogaœaj u seriji dogaœaja koji obiåno proizvodi smrt, povredu ili imovinsku ãtetu”. U toku je proces usaglaãavanja normativnih definicija i razlike izmeœu dræava se vremenom smanjuju. Izgleda da sve normativne definicije (neke bræe, a neke sporije) teæe sledeñoj definiciji: Saobrañajna nezgoda je dogaœaj na putu ili drugom mestu otvorenom za saobrañaj ili koji je zapoået na takvom mestu, u kome je uåestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili viãe lica povreœeno ili je nastala materijalna ãteta. (Nauåna definicija saobrañajne nezgode).

6.5. TEORIJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA
Teorije nezgoda su rezultat nastojanja da se dogaœanja nezgoda objasne kao objektivna zbivanja, po nekoj zakonitosti. Cilj teorija nezgoda je otkrivanje zakonitost uåeãña u saobrañajnim nezgodama. Teoretiåari ocenjuju teoriju nezgoda “zakasnelim” u odnosu na aktuelne probleme. Stavovi na koje nailazimo u literaturi su sledeñi: – da se nezgode javljaju sluåajno – Teorija sluåaja – da se javljaju kao zaraze – Teorija zaraze – da su neki ljudi zbog svojih psihofiziåkih i drugih svojstava liånosti skloniji nezgodama od ostalih – Teorija sklonosti nezgodama – da svojstva liånosti, uz nepovoljne faktore sredine dovode do nastanka nezgoda – Spell teorija itd.

6

6.5.1. Teorija sluåaja
Ovo je prva nauåna teorija i vezuje se za uspeãan razvoj teorije verovatnoñe i matematiåke statistike. Kada je verifikovana Pusonova raspodela verovatnoña, uoåeno je da ona dobro opisuje retke dogaœaje. S obzirom na to da su nezgode retki dogaœaji (za pojedinca), broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoña. Verovatnoña da neko ima n saobrañajnih nezgoda u nekom vremenu t (ili pri nekoj preœenoj kilometraæi) izraåunava se po obrascu: P(N(t)=n) = an/n · e-a, 174

Konaåno. Dakle. Posle ove nezgode oni u duæem periodu voænje nisu imali nezgoda – nisu se zarazili.2.5. Teorija sklonosti je dala prve znaåajne praktiåne rezultate. sklon je i svakoj drugoj. odreœena je njihova sklonost ka akcidentima. Nauånici iz krugova psihologa su postavili hipotezu da svaki åovek ima neku sklonost ka nezgodama. U nastavku je uoåeno da su razliåiti ljudi razliåito skloni svim akcidentima.5. pa i saobrañajnim nezgodama. tako da njihov rizik uåeãña u novim nezgodama raste.6. Ova sklonost zavisi od liånosti i moæe se odrediti. ali i oni koji ni posle duæih perioda nisu uåestvovali u nezgodama. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .3. ali onaj ko jednom uåestvuje u nezgodi ima veñi rizik da ñe uåestvovati u narednim nezgodama nego oni vozaåi koji nisu imali nezgodu. pa i da imaju n nezgoda u nekom periodu t. prva praktiåna istraæivanja su opovrgla teoriju sluåaja. pa i ideju o zarazi. 6. a – intenzitet nezgoda. Vrlo brzo je uoåeno da postoji velika grupa vozaåa koji su imali samo jednu nezgodu. Ovo se uklapalo u opãte rezultate istraæivanja u matematici i teoriji verovatnoñe.5. onaj ko je sklon jednoj vrsti akcidenata. Dakle. a na osnovu toga i 175 6. a u zavisnosti od njihovog psihofiziåkog profila i obeleæja. pogreãno je sav uticaj pripisivati okolini i spoÿaãnjem svetu – zarazi. Teorija sklonosti Teorija zaraze je pokuãala da spoljaãnjim uticajem (zarazom) protumaåi åinjenicu da postoji grupa vozaåa koji imaju viãe nezgoda. 6. prema teoriji zaraze. Teorije saobrañajnih nezgoda gde su: P(N(t) = n) – verovatnoña da broj nezgoda u periodu t bude jednak n. meœu vozaåima postoje oni koji su posle kratkog perioda voænje imali viãe nezgoda. pa i sklonost ka saobrañajnim nezgodama. svi imaju istu ãansu da uåestvuju u jednoj nezgodi. nasuprot veñoj grupi koja nije imala ni jednu nezgodu. praktiåna istraæivanja su bacila senku i na ovu teoriju. nemaju svi ljudi istu ãansu da uåestvuju u nezgodama. ako znamo svojstva liånosti. Naime. Meœutim. Meœutim. odnosno srednji rizik uåeãña u nezgodama u vreme t. e – osnova prirodnog logaritma. Dakle. Teorija sklonosti je odbacila ideju da se nezgode dogaœaju sluåajno. Dakle. Na osnovu testiranja vozaåa. Teorija zaraze polazi od teorije sluåaja i prihvata da svi ljudi imaju istu ãansu da doæive prvu saobrañajnu nezgodu. Ljudi se razliåito ponaãaju posle prve nezgode i ãansa za uåeãñe u novim nezgodama zavisi od njih samih. Teorija zaraze Meœutim. karakteristike liånosti (koje se mogu odrediti) definiãu sklonost ka akcidentima. Zagovornici teorije sluåaja su smatrali da svi ljudi imaju jednake ãanse da uåestvuju u nezgodama. prva nezgoda menja njihov rizik ponovnog uåestvovanja u nezgodama – dovodi do zaraze.

Nauånici su uspeli da za svakog vozaåa. Ovakva teorija je pomogla da se objasne praktiåni primeri u kojima su neki vozaåi åeãñe uåestvovali u nezgodama i obratno. pomogla je vozaåima u preciznijem definisanju njihove sklonosti ka nezgodama u konkretnim uslovima. Prevoznici su imali veliku korist od ovakvog pristupa.Lipovac. 2) Modeli predviœanja (Analitiåki makromodeli). ni posle duæeg perioda. Kada struånjak analizira svaki oæiljak (akcident) on moæe da definiãe sklonost ka novim akcidentima kao svojstvo liånosti. vozaå odreœenih psihofiziåkih osobina nije bezbedan u noñnim uslovima. nisu uåestvovali u nezgodama. 6 6. oæiljci su dobar pokazatelj sklonosti liånosti ka akcidentima. pre prve nezgode. Ovo nije mogla da objasni teorija sklonosti. S druge strane. pa su ti vozaåi u vrlo kratkom periodu uåestvovali u desetak i viãe nezgoda. Detaljnija sagledavanja ovog problema dovela su do Spell teorije. a oni su u kratkom periodu imali viãe nezgoda. drugi vozaå je sklon nezgodama u vreme kiãe ili kada je mnogo vozila na putu itd. Prema spell teoriji. saobrañajnih i drugih okolnosti (objektivni faktor). Postojale su i grupe ljudi za koje je odreœena vrlo mala sklonost ka nezgodama. unapred. 4) Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode i 5) Modeli koji se oslaçaju na prañeçe indikatora bezbednosti saobrañaja. 3) Modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli). U naãoj praksi su poznati primeri kada su psiholozi za nekog vozaåa ukazali da je sklon nezgodama.4. Na primer. Moæe se priåati i o jednoj podteoriji teorije sklonosti.5. 176 .6. odrede da li je i koliko sklon nezgodama. Prema teoriji oæiljaka. a to je teorija oæiljaka. ali i od vremenskih. P. ali je bezbedan u drugim uslovima. a poslodavac to nije uvaæio. a oni. MODELI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Danas je u zemljama OECD prisutno pet pristupa (modela) bezbednosti saobrañaja: 1) Opisni (deskriptivni) modeli. Krsto Bezbednost saobrañaja sklonost ka nezgodama. 6. umesto ranijeg generalnog odbacivanja kao loãih vozaåa (u svim uslovima). Tako su mogli struåno da odaberu najbezbednije ili odbace najnebezbednije vozaåe u grupi koju su testirali. Spell teorija U praksi su uoåeni sluåajevi kada je za nekog vozaåa utvrœena vrlo velika sklonost ka nezgodama. na rizik uåeãña u nezgodama utiåe sklonost koja zavisi od psihofiziåkih karakteristika liånosti (subjektivni faktor). Na osnovu toga je moguñe i dati stav o sklonosti ka nezgodama.

Ovaj metod se zasniva na definisanju nezgoda “za dlaku”(konflikata). neophodno je ustanoviti znaåaj i karakter aktivnosti koje stvaraju te probleme – a to je izloæenost. Rizik je otuda termin koji se mora 177 6. Osnovni izvori podataka o nezgodama i posledicama ovih nezgoda su policijski.6. baã kao i indirektna procena broja nezgoda. bez obzira ãto se pri tom gubi na preciznosti. pregled navike putovanja (na uzorku stanovnika ). Svaki ima svoje prednosti i mane. broj åasova provedenih u saobrañaju. Postoji nekoliko naåina da se izmeri izloæenost: Brojanje saobrañaja (protok vozila). Modeli bezbednosti saobrañaja 6. merenje lokalne izloæenosti (na uzorku mesta). Mana im je ãto im je valjanost slabija nego kod tehnike konflikta. Ovi izveãtaji i podaci se meœusobno dobro dopunjavaju i trebalo bi ih kombinovati. kod povreœenih i na kraju kod poginulih u nezgodama. povreœenih i poginulih lica u ovim nezgodama. broj preœenih vozilo kilometara.6. Izloæenost se moæe odreœivati na razliåite naåine: broj stanovnika. indikatori bezbednosti saobrañaja itd. Opisni modeli Opisni modeli pokuãavaju da opiãu stanje i probleme bezbednosti saobrañaja pomoñu tri dimenzije: izloæenost.1. Vremenom (posle nekoliko procena). procenat i veliåina prekoraåenja brzine. Ipak. poredimo i rangiramo probleme bezbednosti saobrañaja. Prvi zadatak u bezbednosti saobrañaja je opis trenutnog stanja i odreœivanje znaåaja problema. Teæina konflikta se moæe odreœivati kao vreme do sudara (npr.5 sekundi je vrlo opasan – teãki konflikt). Indikatori bezbednosti u saobrañaju su drugi. To mogu biti procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva. Da bi se procenio broj nezgoda na osnovu registrovanih konflikata. Merenje izloæenosti se vrãi retko i nesistematiåno. zatim kod nezgoda. da bi mogli da shvatimo. potroãnja goriva). åak indirektniji metod za opisivanje ili prouåivanje stanja bezbednosti saobrañaja. bolniåki i izveãtaji osiguravajuñih kompanija. broj vozila u saobrañaju ili broj drugih korisnika puta. Broj i teæina konflikata u saobrañaju je odliåna mera izloæenosti. i indirektne procene izloæenosti (npr. stopa vozaåa koji voze pod uticajem alkohola itd. broj konflikata. manje od 0. Obiåno se prati broj nezgoda. Nepotpuno i nekvalitetno izveãtavanje je najvidljivije kod materijalne ãtete. Ni jedan nije potpun. Njena mana je da je valjanost manja od one za saobrañajne nezgode. treba ih procenjivati. Indikatori bezbednosti saobrañaja se lakãe prikupljaju nego podaci o konfliktu. broj registrovanih vozila. greãke ñe se smanjivati. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Ako ove veliåine nisu na raspolaganju. Rizik je odnos izmeœu nezgoda i izloæenosti. ãto znaåi da se konflikti mogu smatrati kao merenje izloæenosti. koristi se odnos izmeœu broja konflikata i broja nezgoda. Oni obiåno imaju veze sa ponaãanjem korisnika drumskog saobrañaja. rizik od nezgode i posledice nezgode. broj putovanja. Prednost ovog metoda je ta da se podaci mogu prikupiti veoma brzo.6. Mere nezgoda i izloæenosti mogu se izraziti na mnogo razliåitih naåina.

Lipovac. .1 pog/100 mil. Dinamiåki rizik (broj pog.teæina nezgoda = 2 pog/100 sn sa nastradalim dinamiåki rizik = (rizik uåeãña u sn) x (posledice) = (55 sn sa nastradalim / 100 mil. km Oåekivani broj poginulih u saobrañajnim nezgodama u toku godine bi bio oko: Broj poginulih / god.000. km) x (2 pog/100 sn sa nastradalim) = 1. broj poginulih) moæe se izraåunavati po sledeñem obrascu: – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (dinamiåki rizik) – Problem bezbednosti saobrañaja = (izloæenost) x (rizik uåeãñe u s/n) x (posledice) Na primer.1 pog/100.2. rizik uåeãña u sn = 55 sn sa nastradalim / 100 milion km posledice . = 60. problem bezbednosti saobrañaja (npr.000. Problem bezbednosti u saobrañaju se moæe odrediti kao zapremina kvadra. za Ãvedsku je pribliæno: izloæenost = 6 miliardi km/godiãnje.ooo km =660 pog/god. na 100 miliona km) objedinjuje rizik uåeãña u nezgodama (broj nezgoda na 100 milion kilometara) i posledice nezgoda (broj poginulih na 100 nezgoda). posebno u onim sluåajevima kada se vrãe poreœenja. P. odnosno proizvod: (izloæenost saobrañaju) x (rizik nezgode) x (teæina nezgode). Krsto Bezbednost saobrañaja paæljivo koristiti.000 km/god * 1. Rizik uèešæa u SN (sn/km) 6 178 Oèekivani godišnji broj poginulih (pog/god) Slika 6. u skladu sa naåinom merenja izloæenosti.ooo. Na osnovu ovakvog pristupa.

ugradnjom vazduãnih jastuka i dr. boljom konstrukcijom vozila. Modeli bezbednosti saobrañaja 6. preraspodela sa individualnog na javni prevoz.). sa drumskog na æelezniåki saobrañaj. efikasno obezbeœenje mesta nezgode. 4) prikupljanje podataka (taånost izveãtavanja o nezgodama). ali i projektovanje kontramera. 2) druãtveno-ekonomski (nezaposlenost). Optimizirati izloæenost saobrañaju: Ovo moæe da znaåi smanjivanje izloæenosti. boljim zakonima. Meœutim. vremenske prilike). obezbeœenje kretanja spasilaåkih ekipa.6. 2.6. kursevima defanzivne voænje itd. ali i pri zbrinjavanju i leåenju povreœenih posle nezgode (dobra obuka za ukazivanje prve pomoñi. programima unapreœivanja ponaãanja vozaåa. otklanjanjem nedostataka na putu i na vozilima.2. da bi ovakav pristup dao æeljene rezultate trebalo bi reãiti veliki problem koji se tiåe kvaliteta evidentiranja i izveãtavanja. ali je znaåajnija preraspodela izloæenosti u korist bezbednijih vidova putovanja. uklanjanjem barijera pored puteva. prañenjem novih vozaåa. Modeli predviœanja (analitiåki makromodeli) Postoji bar ãest faktora koji nezavisno utiåu na uåestalost nezgoda: 1) spoljaãnji (npr. opreme. Pomoñu ovih metoda åesto je moguñe oceniti i efikasnost odreœene protivmere. podaci o izloæenosti se procenjuju ili nasumiåno odreœuju za neki dan u godini ili za neku deonicu puta i sl. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ovakav pristup olakãava identifikaciju problema bezbednosti saobrañaja. Smanjvati rizik nastanka saobrañajnih nezgoda: Ovo se moæe postiñi boljom obukom vozaåa. efikasno transportovanje povreœenih.). boljom primenom zakona. strategijom stepenovanih vozaåkih dozvola. zaãtitnih kaciga. ali su oskudni podaci o izloæenosti. sa saobrañaja po loãim na saobrañaj u dobrim vremenskim uslovima. sa noñnog na dnevni saobrañaj. Za eliminisanje efekata prva åetiri faktora moguñe je koristiti mnogobrojne statistiåke metode i ekonometrijske modele. sistemom kazni. Smanjivati posledice nezgoda koje su se veñ dogodile: Ovo se moæe postiñi u samom sudaru (upotrebom sigurnonih pojaseva. niskim rastinjem pored puta itd.6. Na njih se moæe gledati kao na za179 6. uoåavaju se tri pravca delovanja: 1. efikasna i struåna medicinska nega povreœenih itd. Dok se podaci o nezgodama i njihovim posledicama registruju u kontinuitetu i åuvaju. dugotrajnim i dobro osmiãljenim kampanjama. Naime. deåijih sediãta i druge zaãtitne opreme. obiåno se evidentiraju nezgode i njihove posledice. Pri projektovanju kontramera. 3) transportni (infrastruktura). 3. edukacijom dece. 5) åista sluåajnost i 6) intervencija protivmerama. sa saobrañaja na sporednim putevima na saobrañaj na autoputevima itd. Na primer. .

za analizu veñeg uzorka ima smisla koristiti statistiku i statistiåke modele. Saobrañajne nezgode su sluåajni dogaœaji i deãavaju se kao nenamerni rezultat ljudskog ponaãanja. te da na osnovu tog ponaãanja.Lipovac. 180 6 . fizika itd. medicina. Taj pristup bi se mogao nazvati “od dna ka vrhu”. na nivou odnosa vozaå – vozilo – put – okruæenje kod jedne nezgode. Mogu se razlikovati modeli koji se odnose na ljudski faktor i tehniåki modeli. Nekad ovi modeli sadræe veliki broj promenljivih. u skladu sa stanjem vozila. Za ocenu parametara koriste se dva metoda: metod najmanjih kvadrata ili metod maksimalne verodostojnosti.3. To bi se moglo okarakterisati kao pristup “od vrha ka dnu”. pa ih je teãko interpretirati. Za sada nema dovoljno iskustava da bi se uopãtili zakljuåci o dejstvu pojedinih protivmera. Neki od ovih modela omoguñavaju nam da razlikujemo dobre od loãih (nezgodama sklonih) vozaåa. Oba modela imaju svoje prednosti i mane. Krsto Bezbednost saobrañaja menu za kontrolisane eksperimente. Posebno se koriste linearni regresioni model i modeli predviœanja koji se zasnivaju na linearnoj regresiji. Drugi naåin za analizu faktora rizika koji stoje iza jedne saobrañajne nezgode je kada se radi na individualnom nivou – tj. Zato se nikada ne moæe predvideti gde. Modeli ljudskog faktora su manje sofisticirani i teæi za istraæivanje. Za razvoj analitiåkih mikromodela znaåajne su razliåite nauåne discipline: psihologija. ergonomija. Prvi modeli faktora rizika daju vezu izmeœu uåestvovanja u nezgodi i razliåitih ustaljenijih individualnih promenljivih kao ãto su: oãtrina vida. biomehanika. treba imati u vidu da poslednja dva faktora mogu veoma bitno uticati na pojavu i umanjiti kvalitet zakljuåaka. Meœutim. P. Zato se najbolji rezultati dobijaju kombinovanom primenom oba modela. ali su mnogo vaæniji. treba biti vrlo obazriv u smislu uopãtavanja rezultata. Analitiåki mikromodeli nam omoguñavaju da identifikujemo i kvantifikujemo faktore rizika. vreme reagovanja ili karakteristike liånosti. Meœutim. 6. koje je åesto veoma teãko. Njegova svrha je da razume i predvidi ponaãanje uåesnika u saobrañaju. puta i okruæenja odredi rizik pojedinaånog uåestvovanja u nezgodama. sociologija. Postoje dva naåina za ocenu efikasnosti protivmera koje se koriste kod saobrañajne nezgode: – modeli predviœanja (popreåni presek/niz vremenskih intervala) i – ocene efikasnosti (prouåavanje pre/posle).6. pa i nemoguñe izvesti. Meœutim. kada i ko ñe izazvati nezgodu. Modeli faktora rizika (analitiåki mikro modeli) Analitiåki makromodeli objaãnjavaju kako se faktori nezgode mogu analizirati uz pomoñ ekonometrijskih modela na opãtem nivou. Posebno je znaåajna intervencija protivmerama.

181 6. distribucija praznina). prepreke itd. Vozilo (npr. ljudski troãkovi. najznaåajnije posledice nezgoda su zdravstveni problem koji se moæe meriti preko ozbiljnosti posledica za svakog povreœenog (npr. Na primer. raskrsnice. eksperimenata ili simulacija (na individualnom nivou). materijalne ãtete. 6. povrãina. posledice nezgoda predstavljaju problem bezbednosti saobrañaja. Ovi modeli se koriste kada uåesnik u saobrañaju ima problem u opaæanju. postojanje trotoara. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Posledice nezgoda su i ekonomski problem i mogu se kvantifikovati (svesti na jednu jedinicu – novac) kao ãtete.) mogu se smatrati kao situacioni stimulansi za vozaåevo ponaãanje. administrativni troãkovi itd.). ãirina. raspodela brzina. homogenost. Modeli riziånog ponaãanja fokusiraju se na to kako uåesnici u drumskom saobrañaju procenjuju i kako tretiraju subjektivni rizik. Modeli bezbednosti saobrañaja Modeli akcije (delovanja) su glavna grupa modela ponaãanja. Postoje dva naåina za prouåavanje posledica saobrañajnih nezgoda: – koriãñenjem statistiåkih metoda (na sveobuhvatnom nivou) i – prouåavanjem datog sluåaja.6. Modeli tehniåkog rizika prouåavaju ponaãanje uåesnika u saobrañaju i rizike u specifiånim situacijama: – automobilski modeli bave se uåeãñem u nezgodi i vozaåevim ponaãanjem kao funkcijom karakteristika jednog vozila. S druge strane. gustina saobrañaja i sl. koånice. ponaãanju i veãtini. povrãina kolovoza. Zasnivaju se na Razmunsenovom hijerarhijskom modelu koji pravi razliku izmeœu greãaka zasnovanih na znanju.4. kao ãto su veliåina. – infrastrukturni modeli bave se vozaåevim ponaãanjem i rizikom od nezgode kao funkcijom karakteristika puta (geometrija. prihvatanju ili kontrolisanju rizika.). Precizno gledano. stabilnost. To je model koji povezuje opaæanje rizika sa prihvatanjem rizika. AIS2 – skrañena skala povreda) ili preko vremena provedenog u bolnici ili na bolovanju. troãkovi i gubici (medicinski troãkovi. put (geometrija puta.6.Abbreviated Injury Scale (skrañena skala povreda) je meœunarodno priznata i vrlo rasprostranjena za merenje ozbiljnosti povreda. rad koånica. – modeli saobrañaja bave se ponaãanjem vozaåa i stopom nezgoda kao funkcijom karakteristika saobrañaja (obim. stabilnost). a posebno materijalne posledice. troãkovi smanjene produktivnosti na radu. brzina i distribucija brzine. 2 AIS . ureœenost raskrsnica) i sam saobrañaj (obim. troãkovi rehabilitacije. povrede i pogibije lica. Modeli koji prikazuju posledice saobrañajne nezgode Posledice koje nastaju posle saobrañajne nezgode mogu se razliåito predstaviti. njegova veliåina. model riziånog ponaãanja o kome se åesto diskutuje u istraæivanju bezbednosti u saobrañaju je Vajldov model usklaœenosti rizika.6.

– broj evidentiranih saobrañajnih nezgoda.). – tip manevra vezanog za nezgodu (preticanje.Injury Impairment Scale (skala oãteñenja pri povredama) rangira oãteñenja od 0 (kratkotrajna) do 6 (trajno prekida neku funkciju organizma) 7 QALY . åine se pokuãaji da se sve posledice nezgode svedu na: – troãkove. odnosno teæe povreœenim) licima i – broj nezgoda sa materijalnom ãtetom (bez povreœenih lica). P. – broj nezgoda sa nastradalim (sa lakãe. – ekonomski problem itd.). Krsto Bezbednost saobrañaja Mnogo je faktora koji utiåu na posledice nezgode: – tip i starost uåesnika u saobrañajnoj nezgodi (lica i vozila). Vol. Na osnovu analize ICD moguñe je za pojedine tipove nezgoda odrediti najugroæenije delove tela i tipiåne vrste povreda. treba uoåiti da postoje razliåiti naåini da se opiãe nivo povreda:3 – meœunarodna klasifikacija bolesti (ICD).Lipovac. kaciga i sl. Posledice saobrañajnih nezgoda mogu se posmatrati kao: – problem saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. 6 IIS . J.Quality Adjusted Life Years (godine prilagoœenog kvaliteta æivota) odreœuje posledice nezgode kao broj godina u kojima se menja kvalitet æivota nastradalog. Sa glediãta bezbednosti saobrañaja trebalo bi pratiti pokazatelje: – ukupan broj saobrañajnih nezgoda. 25. koriãñenje zaãtitne opreme (pojaseva. Kada posledice nezgoda analiziramo kao zdravstveni problem.4 – skrañena skala povreda (AIS).. No 6. 4 ICD . – gubitke i 3 Guria. voænja unazad.International Classification of Diseases (Meœunarodna klasifikacija bolesti) pokazuje lokaciju i tip povrede. – masa motornog vozila (smrtni rizik u sudaru vozila åije su mase 900kg i 1800kg je deset puta veñi za vozaåa lakãeg vozila).C. – zdravstveni problem.765-772. – zbir ozbiljnosti povrede (ISS). starost. 182 . The expected 6 loss of life quality from traffic injuries requiring hospitalisation. Nenj York.5 – skala oãteñenja pri povredama (IIS). 5 ISS . – konzumiranje droge i alkohola i – ostali faktori kao ãto su kvalitet puta. a najteæe povrede i smrtni ishod u åetvrtoj brzini). model i tip motornog vozila. U ekonomskom smislu.Injury Severity Score (ukupan rezultat ozbiljnosti povrede) se odreœuje u situacijama kada su prisutne viãestruke povrede. stanje pored puta. p. Accident analysis and prevention. skretanje itd. ozbiljne povrede nastaju u treñoj. ali ne i ozbiljnost povrede.1993. – stepen prenosa koji odreœuje opseg stvarne brzine (u drugoj brzini nastaju materijalna ãteta a nekad lakãe povrede.6 – godine promenjenog kvaliteta æivota (QALY)7 itd. obilaæenje.

gubici u proizvodnji (bolovanja i smanjivanje uåinka) oãteñenja imovine. SAOBRAÑAJNE NEZGODE .). To znaåi da promene broja saobrañajnih nezoda mogu biti posledica promene spremnosti prijavljivanja saobrañajnih nezgoda policiji. peãaci su ugroæeniji od putnika. administrativni troãkovi.). 8 COST 313: Socio-Economic Cost OF Road Accidents. – brzine uåesnika u nezgodi. Directorate-General XIII. – starost povreœenih lica itd. – vrsta puta (autoput. Postoji veliki broj indikatora bezbednosti saobrañaja. a zatim obaranje peãaka.6. troãkovi zastoja u saobrañaju i sl. – masa vozila. nasipi. Luxembourg. 6. – izveãtavanje o saobrañajnim nezgodama i povredama u zvaniånoj statistici nije kompletno.5. nezgode u preticanju. ãto znaåi da kratkoroåne promene zabeleæenih brojeva ne reflektuju obavezno i promene u dugoroåno oåekivanom broju. – vrsta saobrañajne nezgode (åeoni sudari imaju najteæe posledice. useci i sl. Modeli koji se oslanjaju na prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja Danas se veoma velika paænja posveñuje moguñnosti definisanja stanja i problema bezbednosti saobrañaja na osnovu prañenja odreœenih indikatora. troãkovi rehabilitacije.6. 183 6. Transport Safety Performance Indicators. Broj saobrañajnih nezgoda i povreda nije najbolji pokazatelj nivoa bezbednosti saobrañaja: – broj nezgoda i nastradalih lica je posledica sluåajnog kolebanja. a biciklisti su najugroæeniji).8 Najznaåajniji elementi koji se uzimaju u obzir su: medicinski troãkovi leåenja. Mada se vrãe napori u cilju usaglaãavanja. Znaåaj indikatora se moæe oceniti na osnovu jaåine veze sa deãavanjem saobrañajne nezgode ili povrede. Modeli bezbednosti saobrañaja – ãtete od saobrañajnih nezgoda (ekonomska kvantifikacija posledica nezgode). obaranje bicikla i motocikla itd.9 Ovde se pod indikatorima bezbednosti saobrañaja podrazumeva svaka mera (indikator) koja je u vezi sa nastankom saobrañajne nezgode ili povrede. odnosno da li u velikoj meri doprinose saobrañajnoj nezgodi i da li se na njih moæe uticati merama i programima bezbednosti saobrañaja. 9 European Transport Safety Council. Posebno se istiåu uticaji: – naåin uåeãña u saobrañaju (putnici u putniåkom vozilu su ugroæeniji oko 10 do 20 puta nego putnici u autobusu ili tramvaju. danas metode procene socio-ekonomskih troãkova veoma variraju izmeœu razliåitih dræava. 1994. Nisu svi oni jednako znaåajni. Commission of the European Communities. EC Transport Research. Modeli posledica saobrañajnih nazgoda mere znaåaj pojedinih faktora koji utiåu na veliåinu posledica nezgoda. Brussels 2001.6. lokalni put) i stanje okruæenja puta (barijere pored puta.

neophodno je razumeti proces koji dovodi do saobrañajnih nezgoda.3. EU se zalaæe da sve dræave ålanice i kandidati prihvate i standardizuju prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja. – indikatori koji se odnose na vozila. pa da tek tada shvatimo da postoji opasnost. P. Veoma je znaåajno da ove podatke sakupljaju nezavisna tela najmanje jednom godiãnje. Krsto Bezbednost saobrañaja – broj saobrañajnih nezgoda ne govori niãta o procesu i posledicama saobrañajnih nezgoda. – indikatori koji se odnose na zbrinjavanje povreœenih u nezgodama. lakãe projektuju efektivne kontramere. – nije moralno åekati da se dogodi dovoljan broj nezgoda. protokoli merenja i sl. .Lipovac. ali da ne doœe do saobrañajne nezgode. Suãtinski elementi sistema menadæmenta bezbednosti Svi indikatori bezbednosti saobrañaja mogu se svrstati u sledeñe grupe: – indikatori koji se odnose na ponaãanje uåesnika u saobrañaju. – indikatori koji se odnose na puteve. 6 184 Slika 6. kao i da ih objavljuju. Dræave koje su ovo zapoåele. Moguñe je da uslovi budu veoma riziåni. a posebno sakupljanje podataka i metod posmatranja (uåestalost sakupljanja uzorka.). Da bi se razvile efektivne mere za smanjenje broja saobrañajnih nezgoda i broja nastradalih lica. Ovde od koristi mogu biti indikatori bezbednosti saobrañaja. veliåina i vreme uzimanja uzorka. imaju kvalitetnije i sadræajnije programe i imaju bolje pokazatelje bezbednosti saobrañaja.

Brussels 2001. ako je potrebno. kao i sa ciljevima politike.6. 185 6. SAOBRAÑAJNE NEZGODE Sigurnosni pojasevi % korisnika automobila 3) Podaci o koriãñenju sigurnosnog pojasa moraju se razlikovati. Opservacije moraju pruæiti reprezentativnu sliku ãirom zemlje. putnicima koji se nalaze na zadnjim sediãtima. deåjim zaãtitnim sistemima. kada je reå o: vozaåima.1. Modeli bezbednosti saobrañaja Tabela 6. Alkohol Vozila Pasivna bezbednost EuroNCAP 4) EuroNCAP testovi osobina vozila prilikom saobrañajnih nezgoda i kombinacija rangiranja pomoñu zvezdica u EuroNCAP i sastav flote vozila u zemlji ukazuju na kvalitet pasivne bezbednosti u zemlji.6. putnicima koji se nalaze na prednjim sediãtima. Moraju se usaglasiti protokoli za sakupljanje podataka. . periodi odreœivanja. kada je reå o razliåitim kategorijama puteva i razliåitim klasama vozila. Ponaãanje u vezi sa voænjom pod dejstvom alkohola se mora uporediti sa zakonima u vezi sa konzumiranjem alkohola. kako bi se sakupili podaci na evropskom nivou. Kako bi se omoguñila meœunarodna poreœenja. 10 European Transport Safety Council. itd. moraju se uskladiti postojeñi protokoli za sakupljanje podataka (uåesnici u saobrañaju. Pokazatelji performansi bezbednosti na putevima za najbolju praksu (preporuka Evropskog saveta za bezbednost saobrañaja10 Kategorija Ponaãanje Opis Brzina Indikator Detalji % iznad zakonskog 1) Reprezentativno prañenje brzina ograniåenja mora se sprovesti ãirom zemlje. Stvarne brzine se moraju uporediti sa postojeñim ograniåenjima brzina i ciljevima politike. Transport Safety Performance Indicators. kategorija puteva. ako je potrebno. Preporuåuju se godiãnja odreœivanja. % iznad ograniåenja 2) Za prañenje voænje pod dejstvom alkohola potrebna je metodologija pomoñu koje policija sprovodi sluåajna testiranja u stratifikovanom uzorku. i to koriãñenjem stratifikovanog uzorka: razliåite klase vozila i kategorije puteva.).

6 186 Kvalitet % koji zadovoljava 8) Kada su u pitanju saobrañajne medicinskog ciljeve ili propise/ nezgode u kojima postoji opasnost da tretmana zakone ñe doñi do smrtnosti (pravovremeno) visokokvalitetno medicinsko zbrinjavanje veoma je znaåajno. posebno kvalifikovani lekari. Ovaj pokazatelj ima za cilj ocenjivanje kvaliteta postojeñe drumske mreæe. jer se vodiåi i standardi razlikuju meœu zemljama. Ovaj pokazatelj bi trebalo razviti. . moraju stiñi na lice mesta u odreœenom (zakonski utvrœenom) vremenskom periodu. mora se razviti pokazatelj performansi za odreœivanje kvaliteta bezbednosti drumske mreæe. Mora se obaviti poreœenje izmeœu ovog 'cilja' i stvarnog vremena stizanja. Preporuåuje se razvoj pokazatelja performansi za kvalitet medicinskog tretmana. ãto ukazuje na performanse (usaglaãavanje) sistema menadæmenta traumama. ovde se moraju uzeti u obzir razliåite kategorije puteva. meœunarodna poreœenja nisu smislena. kada je reå o standarde projekta razliåitim kategorijama puteva. kao komponente politike bezbednosti puteva. Hitne sluæbe. dobija se vreme zakone stizanja. Od interesa je odreœivanje stvarnog kvaliteta bezbednosti i poreœenje tog kvaliteta sa samo-uvedenim 'referencama'.Lipovac. ne samo kada je u pitanju drumski transport. Krsto Bezbednost saobrañaja Kategorija Put Opis Kvalitet projekta puteva Indikator Detalji % puteva koji 5) Mnoge zemlje imaju vodiåe za zadovoljavaju projekat puteva. Preporuåuje se razvoj ovakvog pokazatelja. Kvalitet drumske mreæe Menadæment Vreme traume stizanja % koji zadovoljava 7) Kombinacijom vremena pozivanja i ciljeve ili propise/ vremena odgovora. Naravno. u pogledu postojeñih vodiåa i standarda. ãto zavisi od dostupnosti specijalizovanih trauma centara. Po definiciji. veñ i kada se radi o drugim naåinima transporta i drugim vrstama saobrañajnih nezgoda. kada su u pitanju teãke povrede. % puteva koji se uklapaju u hijararhiju drumske mreæe 6) Prihvatanjem filozofije koja se odnosi na 'funkcionalnu hijerarhiju puteva'. P.

Indikatori bezbednosti puteva u Ãvedskoj i napredak u njihovom realizovanju do kraja 1998 (Vagverket. SAOBRAÑAJNE NEZGODE . Modeli bezbednosti saobrañaja Danas se sve viãe koriste mere ponaãanja: procenti koriãñenja sigurnosnih pojaseva. godinom godini Nisu obavljena merenja Reforma politike Vrednovanje bezbednosti na putevima Pokazatelj Procenat populacije +30% koji drumske saobrañajne nezgode smatraju javnim zdravstvenim problemom Procenat onih iznad –27% BAC zakonskog ograniåenja prilikom policijskih provera Procenat ukupnog broja preœenih kilometara vozila koja prekoraåuju dozvoljenu brzinu voænje –35% Voænja pod dejstvom alkohola –40% Prebrza voænja Nema promene Ostali prekrãaji Procenat vozila koja –50% se kreñu na isuviãe malom rastojanju od drugog vozila Proporcija ulica koje ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Proporcija ruralnih puteva koji ne zadovoljavaju bezbednosne standarde Smanjenje Nema promene Bezbednije okruæenje urbanog saobrañaja Bezbednije okruæenje ruralnog saobrañaja Koriãñenje zaãtitnih ureœaja u automobilima Nema promene Smanjenje Nema promene Procenat korisnika 95% automobila koji koriste bezbednosne ureœaje Nema promene 187 6. 1998. Tabela 6. 1999) Cilj za 2000. Rezultati postignuti do u poreœenju sa situacijom u 1994.2. godine. proporcija vozaåa koji voze pod dejstvom alkohola. u poreœenju sa 1994. zaãtitnih kaciga. godinu. koji prekoraåuju dozvoljeno ograniåenje brzine voænje ili koji ne poãtuju semafore (“prolaze na crveno”).6.6.

godinom godini Nema promene Indeks ponaãanja u +12% sluåaju saobrañajne nezgode Procenat peãaka i biciklista koji koriste reflektivne ureœaje 60% Nisu obavljena merenja Koriãñenje biciklistiåkih zaãtitnih kaciga Procenat biciklista 80% koji koriste zaãtitne kacige 18% je nosilo zaãtitne kacige u 1998. godinu.7. ne postoji 188 6 . veliåina materijalne ãtete i sl. ali i da se planiraju efektivne mere bezbednosti saobrañaja. odnos izmeœu postojeñih i æeljenih vrednosti indikatora odreœuje ãta bi trebalo predvideti u programima bezbednosti saobrañaja i koje mere treba preduzimati. okolnosti. za leåenje i analizu uzroka smrti i sl. odnosno nezgode kod kojih je policija izlazila na lice mesta. – zdravstvene ustanove: za svako lice koje je primljeno na leåenje evidentiraju se svi podaci koji mogu biti znaåajni za shvatanje povrede.). Krsto Bezbednost saobrañaja Reforma politike Bezbedniji automobili Vidljivost u saobrañaju Pokazatelj Cilj za 2000. Rezultati postignuti do u poreœenju sa 1998.Lipovac. Naime. Mada se ovi podaci utvrœuju od strane struånih lica (lekara) treba imati u vidu sledeña ograniåenja: lekari se bave spaãavanjem i evidentiraju prvenstveno podatke koji su znaåajni za leåenje i oporavak povreœenih. znanje u vezi sa prvom pomoñi Krañe vreme Nema promene reagovanja. Mada su policijske evidencije jedinstvene. poboljãano znanje u vezi sa prvom pomoñi Prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja omoguñava da se shvate i precizno definiãu problemi bezbednosti saobrañaja. godini Hitne medicinske Proseåno vreme sluæbe reagovanja od alarmiranja do tretmana. 6. odnosno pre nego ãto se struåno analizira nezgoda i shvate sve okolnosti njenog nastanka. sa 1994. treba imati u vidu sledeña ograniåenja: policija evidentira nezgode o kojima je obaveãtena. niti posledica nezgode (vrsta i stepen povreda. u poreœenju situacijom u 1994. Najznaåajnije evidencije o nezgodama vode: – policija: policajci popunjavaju poseban SN upitnik koji sadræi sve najznaåajnije podatke o saobrañajnoj nezgodi i njenim posledicama. P. PRAÑENJE SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Saobrañajne nezgode sa ozbiljnijim posledicama se evidentiraju i prate. policija nije struåna za precizno odreœivanje uzroka. najsveobuhvatnije i najpreciznije. godine. policija evidentira nezgode odmah posle dogaœaja.

ne postoji jedinstvena baza podataka. nisu uvedeni standardi evidentiranja tako da se zadovolje zahtevi bezbednosti saobrañaja itd. nema jedinstvene baze podataka (veñ svako osiguranje vodi svoje evidencije). niti standardizovane. L (1985). – evidencija nezgoda kod kojih saobrañajna policija vrãi samo obezbeœenje lica mesta. Van Nostrand Reinhold. koji prati odgovarajuña dokumentacija. a posebno nezgode sa nastradalim licima. – nezavisna tela i komisije za nadzor (Traffic Safety Audit) treba da budu najvaæniji redovni korisnik podataka o nezgodama kako bi nezavisno od putara. Pri tome se moæe razlikovati nekoliko razliåitih izveãtaja i evidencija: – hitni izveãtaji o nezgodi koji podnose policajci koji prvi izaœu na lice mesta. Paris: Onser. L (1991). 189 6. ove evidencije nisu usaglaãene.6. policije i drugih dræavnih organa vrãili analizu i procenu bezbednosti puta. A proposal for the stadarization of road accident reports. – putari: naãa preduzeña za odræavanje puteva. Mada su ove evidencije najkvalitetnije. ne postoje standardi evidentiranja u sudovima. – sudstvo: u sudovima se vrlo struåno i sveobuhvatno analizira veliki broj nezgoda. niti organi koji upravljaju putevima (direkcije za puteve i nadleæni organi za saobrañaj) ne vode posebne evidencije o nezgodama. Evans. odnosno izveãtaj o obezbeœeçu lica mesta). osiguranja imaju interes da procenjuju u svoju korist. koji izlazi na lice mesta i evidentira najvaænije podatke o nezgodi. New York. SAOBRAÑAJNE NEZGODE jedinstvena baza podataka. mada bi ove evidencije trebalo da pomognu u definisanju opasnih mesta na putevima i otklanjanju opasnosti. – osiguranja: za svaku nezgodu kod koje se pojavljuje zahtev za isplatom ãtete. – evidencija obeleæja nezgoda na statistiåkim upitnicima (SN upitnik) koji se unose u jedinstven informacioni sistem MUP-a . Policija je obiåno prvi organ koji se redovno obaveãtava o nezgodi. Prañenje saobrañajnih nezgoda Literatura Ercoli. Traffic safety and the driver (Page 154-155). i Negri.7. O svakoj nezgodi se vodi sudski proces. evaluation of local safety measures. sud vodi raåuna da ne napravi greãku. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: znatan broj nezgoda se ne analizira na sudovima. Posebno su znaåajni podaci koji ñe posluæiti da se proceni osnov za isplatu i visina ãtete. a uviœaj vrãe lokalno nadleæni organi (izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. niti jednostavan pristup ovoj bazi. U naãoj zemlji ovaj nadzor ne funkcioniãe. a posebno da ne osudi nekoga ko nije kriv za nezgodu (zato se okolnosti nastanka nezgode åesto utvrœuju povoljnije za okrivljenog). osiguranja evidentiraju podatke koji su znaåajni za isplatu ãtete. Evaluation 85. trebalo bi imati u vidu ograniåenja: osiguranja evidentiraju nezgode i posledice za svoje potrebe. – uviœajna dokumentacija o saobrañajnoj nezgodi itd. . – dnevni izveãtaji o kriviånim delima. Mada se ovi pokazatelji utvrœuju struåno. L.

W Knuiman (1994). Analize nesreña i prevencija 25 (1) 91-97. J. H. Stein. Hornstein. Poreœenja bolniåkih i policijskih podataka o povreœenim. C (1987). OECD/IRTAD (1995). Michaels. New York. 190 . Durholt. Hautzinger.S. Assen. Putni saobrañaj. Tehnika saobrañajnih konflikata. Odeljenje za planiranje saobrañaja i inæinjering. EIB. Osiguranje automobila i spreåavanje nesreña na putu. Directorate-General XIII. OECD Istraga o putnom saobrañaju (1990).S i Hauer. Vol 5. Da li su nesreñe raspodeljene otrovom? Statistiåki test.12 strn. Analize podatakai zaãtita 26(2) 215-222. A (1995). Eds. Seminar. Drugo izdanje. p. Commission of the European Communities. Accident analysis and prevention. The extent and some implications of incomplete accident reporting. Rosman. Thulin. Analize nesreña i prevencija 22 (4) 371-378. and Bruin. Institut za sigurnost na autoputu.. H.765-772. (1973). 25. G (1994). Marcel Dekker.M (1966). New York.1994. Haght. Septembar 1995. An introduction to probability theory and its applications. 1996/09 Nicholson. Jednogodiãnje istraæivanje. Drugo izdanje. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. NJ (1957). Hauer. Analiza nesreña i prevencija 18(1). i Nilsson. Meœunarodni saobrañaj i baza podataka o nezgodama. Hyden. Hakkert A. E (1986). Sudari i kamioni ukljuåeni u njima: Studije pojedinih sluåajeva. P. H. Helsinki. rizik povrede i posledice povrede za razne vrste transporta i godiãta ljudi. Dve proste tehnike za odreœivanje vaænosti mera smanjenja nesreña. 45-48. i Yiik Diew Wong (1993). Vol. Rice. R. Krsto Bezbednost saobrañaja 6 Feller. Guria. R. E (1988). Bulletin 70. J. A. Karr.L. Cost 313: Socio-economic cost of road accidents. OECD.1993. Paris. Finska. i M. Berichte der Bundersanstalt fur strabennjesen BAST. Road user behavior: Theory and research. S i Jones. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju.Lipovac. Induced Exposure. A.C. F (1991). Tassaux-Becker (1993). Luxembourg. T. Accident analysis an prevention. Procesi poenti i njihovo statistiåko izvoœenje zakljuåaka. Izloæenost. I.11-13. H. F. 1994. Belmond. D. VTI izveãtaj broj 390 A. van Gorkum. Lund institut tehnologije. P... The expected loss of life ljuality from traffic injuries requiring hospitalisation. Procena oåekivanog broja nesreña. (1987). 2-11 Rothengather. S (1990). Matematiåke statistike i analize podataka. Duxbury Press. Saobrañajni inæinjering izdanje 36 br. Harris. No 6. A. EC Transport Research. The real number of road traffic accident counts inPravi broj saobrañajnih nesreña u Holandiji. Volume I Çiley.

UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7.6. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.1.5.3. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7.2. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7.4.7. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda 7.7. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda 7.8. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije 7. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima .

i Banoviñ B. Kriminalistiåke definicije uviœaja Kriminalisti smatraju da procesualistiåke definicije nisu obuhvatile suãtinu uviœaja. Ove definicije prihvataju da je uviœaj procesna radnja. da se temelji na åulnom opaæanju.1. Prema ovom pristupu. ali ima i eksplicitnih definicija..2. Procesualistiåke definicije uviœaja Ovo su najstarije i najåeãñe definicije uviœaja. Beo- grad. da je u skladu sa ZKP i da je zapisnik o uviœaju jedini vaæan dokument sa uviœaja. Kriminalistiåke definicije su najåeãñe implicitne. koje se registruju u zapisniku o uviœaju. One se temelje na Zakonu o kriviånom postupku i prepriåavaju njegove odredbe.1.1.. 7. Meœutim. Prilog definisanju pojma uviœaja. 321-336.. POJAM I ZAKONSKI OSNOV VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Postoje razliåiti pristupi definisanju pojma uviœaja:1 procesualistiåke definicije uviœaja. 193 7. 7. Uviœaj se ne iscrpljuje u neposrednom åulnom opaæanju. Bezbednost 3. M. odnosno procesnu radnju koja se preduzima u skladu sa ZKP i sastoji se u neposrednom åulnom opaæanju kakvih åinjenica vaænih za razjaãnjenje kriviånog dela. Lipovac K.. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . uviœaj predstavlja istraænu. 1996. istiåu znaåaj misaone aktivnosti organa koji vrãi uviœaj i navode da su struåni poslovi koji se vrãe na uviœaju vaæan deo 1 Ãkuliñ.7. ovi autori istiåu da je uviœaj istovremeno i kriminalistiåka radnja.1. kriminalistiåke definicije uviœaja i specifiåna definicija uviœaja kao sistema radnji. a to su struåni poslovi na uviœaju. str. Æarkoviñ M.

194 . a da ZKP odreœuje samo formu uviœaja. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima itd. KZ).4. meteoroloãke prilike.1. 4 Kriviåno delo je ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo.). Uviœaj kao sistem radnji Uvaæavajuñi dualnost uviœaja (procesni i kriminalistiåki segment) izdvojena je posebna sistemska definicija uviœaja koja najbolje odreœuje smisao i formu uviœaja saobrañajnih nezgoda. Prema ovom. ). Dakle. uz pomoñ razliåitih pomagala). Dakle. – sprovodi se u skladu sa odredbama zakona (u skladu sa ZKP. osnovna obeleæja uviœaja su: – uviœaj je sistem radnji (a ne samo procesna. koje je protivpravno i koje je skrivljeno. uviœaj saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånog dela je predviœen u Kriviånom Zakoniku. 7.Lipovac. samo kriminalistiåka. struåno obraœuju i u uviœajnoj dokumentaciji registruju i fiksiraju predmeti. samo istraæna. – na uviœaju se struåno obraœuju (a ne samo opaæaju) predmeti. – na uviœaju se opaæa (to nije samo neposredno åulno opaæanje. tragovi i druge okolnosti znaåajne za razjaãnjenje saobrañajne nezgode. 7.3. ZKP. alkoholisanost vozaåa i sl. vremena.1. pre formalnog pokretanja postupka. Zakonski osnov za vrãenje uviœaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda vrãi se neposredno posle nezgode.2 Zakonom o upravnom postupku. opaæaju.) i druge vaæne okolnosti (karakteristike puta. 3 Ålan 238. Kriviåni zakonik je definisao kriviåno delo kao ono delo koje je zakonom predviœeno kao kriviåno delo. tragovi (trag koåenja i sl. a ne za kriviåno delo (najveñi broj nezgoda nisu kriviåna dela). Zakoniku o kriviånom postupku. veñ su prekrãaji. – registruje se i fiksira ono ãto je znaåajno (a ne sve). veñ moæe biti i posredno. Zakonom o prekrãajima. samo saobrañajna itd. ali se moæe vrãiti u toku istrage i na glavnom pretresu. Krsto Bezbednost saobrañaja uviœaja.).3 ZoOBS i u internim aktima MUPa.4 Kriviåni zakonik je definisao sledeña kriviåna dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja: 2 Veñina 7 saobrañajnih nezgoda kod kojih se vrãi uviœaj i nisu kriviåna dela. i to u uviœajnoj dokumentaciji (a ne samo u zapisniku o uviœaju). savremenom pristupu. uviœaj saobrañajnih nezgoda je sistem radnji kojima se u skladu sa odredbama zakona. – uviœaj se vezuje za saobrañajnu nezgodu. koje je protivpravno i koje je skrivljeno (ålan 14. P. kriminalistiåke definicije istiåu da kriminalistiåke radnje predstavljaju suãtinu i sadræaj uviœaja. Formalno pravno.

291.8 – teãka dela protiv bezbednosti javnog saobrañaja. davanjem pogreãnih znakova ili signala. ili kojem je povereno rukovoœenje voænjom. kazniñe se novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. stav 3. koje nesavesnim vrãenjem svoje duænosti izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od ãest meseci do pet godina. ovog ålana uåinjeno iz nehata. 1. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. i 2. 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. st. brodski. uticaja alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za æivot ili telo ljudi ili za imovinu veñeg obima. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. postavljanjem prepreka na saobrañajnicama ili drugi sliåan naåin tako ugrozi javni saobrañaj da time dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. i 2.7 – nepruæanje pomoñi licu povreœenom u saobrañajnoj nezgodi. 290. (2) Ako je delo iz stava 1. 291. 1. kazniñe se zatvorom do tri godine. i 2. – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja nasiljem. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. prevoznim sredstvima ili javnim saobrañajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. iako zna da vozaå zbog umora. 1. – piratstvo. (ålan 297. (4) Ako je usled dela iz ål. i 2. 1. st. KZ) 9 (1) Ako je usled dela iz ål. broda i drugog prevoznog sredstva. (ålan 295. ovog ålana uåinjeno iz nehata. autobuski saobrañaj ili saobrañaj æiåarom tako da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. ovog ålana kazniñe se i odgovorno lice koje izda nalog za voænju ili dopusti voænju. ovog ålana izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je. uklanjanjem ili teæim oãteñenjem saobrañajnih ureœaja. sredstava. stav 2. 291. 289. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili viãe lica. 1. stav 3.6 – ugroæavanje bezbednosti vazduãnog saobrañaja. (2) Ako je usled dela iz ål.9 5 (1) Uåesnik u saobrañaju na putevima koji se ne pridræava saobrañajnih propisa i time tako ugrozi javni saobrañaj da dovede u opasnost æivot ili telo ljudi ili imovinu veñeg obima. i 295. do 4. stav 3. (2) Kaznom iz stava 1. 289. (3) Ako je delo iz stava 1. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. kazniñe se zatvorom do tri godine. pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku ãtetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara. KZ) 8 (1) Vozaå motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoñi lice koje je tim prevoznim sredstvom povreœeno ili åiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. st. 290. 289. i 295. 290. (3) Ako je delo iz st. tramvajski. – otmica vazduhoplova. 1. ovog ålana uåinjeno iz nehata. i 2. stav 1. znakova ili ureœaja za signalizaciju ili zaãtitnih i odbojnih ograda koji sluæe bezbednosti javnog saobrañaja na putevima. i 295.5 – ugroæavanje saobrañaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom. i 2. st. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . ovog zakonika nastupila teãka telesna povreda nekog lica ili imovinska ãteta velikih razmera. (3) Ako je usled dela iz ål. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda – ugroæavanje javnog saobrañaja. (2) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila teãka telesna povreda povreœenog lica. i 2. (ålan 289. 289.7. (ålan 296. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do åetiri godine. KZ) 195 7. (3) Ako je usled nepruæanja pomoñi nastupila smrt povreœenog lica. i 295. kazniñe se zatvorom od ãest meseci do pet godina. stav 1. st. 291. KZ) 6 (1) Ko uniãtenjem.1. stav 2. KZ) 7 (1) Sluæbeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i odræavanjem saobrañajnica i objekata na njima. 290. (5) U sluåajevima iz st. 1. uåinilac ñe se kazniti novåanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. stav 2. uåinilac ñe se kazniti zatvorom do tri godine. – nesavesno vrãenje nadzora nad javnim saobrañajem. uåinilac ñe se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (2) Ko se ne pridræava saobrañajnih propisa i time ugrozi æelezniåki. (ålan 290. trolejbuski. st. stav 3. stav 3.

ZoOBS je predvideo osnovne duænosti u sluåaju saobrañajnih nezgoda u kojima ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta. teãke telesne povrede ili smrt lica. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se.) ili su nastale lake telesne povrede. br. lekar) i institucija (nadleæni organ koji je obaveãten o nezgodi. koje ñe. Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. preduzeti i pronalaæenje. u posebnom poglavlju. po potrebi. koja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao. prema Kriviånom zakoniku saobrañajna nezgoda ñe biti tretirana kao kriviåno delo. 70/2001. P. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. 70/2001. 68/2002. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. vozaå. nad10 Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. saobrañajna nezgoda itd. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na naåin kojim se vreœa javni red i moral ili se dovodi u opasnost æivot ili zdravlje ljudi. po potrebi. prvenstveno. u ålanu 10. 12 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. (2) Na uviœaj ili rekonstrukciju moæe se pozvati i veãtak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miãljenja. koje ñe. saobrañajne ili druge struke. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliåito prikazane. “Sluæbeni glasnik RS”. vozaå koji je uåestvovao u nezgodi. po pravilu. ZoOBS je predvideo duænosti pojedinaca (lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. “Sluæbeni glasnik RS”. br. rekonstrukcija dogaœaja ñe se. Rekonstrukcija dogaœaja se obavlja tako ãto ñe se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaœaj odigrao.. uåesnik u saobrañaju. posebno izvrãiti sa svakim od njih. Ålan 111. 196 . ovlaãñena lica. saåiniti skice ili prikupiti druge podatke. 7 Uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje.11 U Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima definisani su osnovni pojmovi12 kao ãto su: vozilo. (1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrœivanja åinjenica koje su od znaåaja za razjaãnjene stvari. Ålan 110. po potrebi. Sa druge strane. na nezgode sa obeleæjima kriviånog dela prema Kriviånom zakoniku.. savezni ZoOBS se odnosi. januar 2006. organ koji vodi postupak moæe odrediti rekonstrukciju dogaœaja. br. ako imovinska ãteta prelazi iznos od 200. put. 58/2004). vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode. preduzeti i pronalaæenje. ponovo izvesti pojedini dokazi. (1) Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. br. izvrãiti potrebna merenja i snimanja.” Zakon o kriviånom postupku (“Sluæbeni list SRJ”.. 58/2004) 11 “. izvrãiti potrebna merenja i snimanja. obezbeœivanje ili opisivanje tragova. Ålan 112. saobrañajne ili druge struke.Lipovac. Organ koji obavlja uviœaj ili rekonstrukciju moæe zatraæiti pomoñ struånog lica kriminalistiåko-tehniåke. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. peãak.000 dinara (01.. Zakonik o kriviånom postupku (ZKP)10 je predvideo da uviœaj preduzima sud kad je za utvrœivanje ili razjaãnjenje kakve vaæne åinjenice u postupku potrebno neposredno opaæanje (ålan 110). 68/2002. Dakle. definiãe znaåenje 58 izraza koji se koriste u ovom i drugim zakonima.

pod uslovom da preduzimaçe tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja. Ålan 154. Pojam i zakonski osnov vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda leæni organ unutraãnjih poslova. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. kao i drugo lice koje je neposredno uåestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da traæe liåne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nezgoda dogodila. da obavesti organizaciju koja uklaça vozila i stvari sa puta ili zainteresovano lice i pruæi pomoñ radi zaãtite imovine ako na mestu dogaœaja nema lica koje tu imovinu moæe preuzeti. osim ako se nezgoda dogodila na mestu na kome se moæe oåekivati brzi dolazak vozila hitne pomoñi ili ako vozaå zakÿuåi da se nestruånim i neodgovarajuñim naåinom prevoza staçe povreœenog lica moæe pogorãati. organizacija za odræavanje puteva ili druga ovlaãñena organizacija). Ako lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi umre od zadobijenih povreda ili ako postoji opravdana sumça da je kod vozaåa usled povrede doãlo do smaçeça psihiåke ili fiziåke sposobnosti za upravÿaçe vozilom na motorni pogon ili tramvajem.. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. Ako u saobrañajnoj nezgodi ima poginulih lica. Ålan 153. Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode.13 13 “.7. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi ili ako mu je samom potrebna lekarska pomoñ. Vozaå je duæan da postupi po odredbi stava 1. Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica ili je nastala samo veña materijalna ãteta podvrgnuñe neposredne uåesnike nezgode ispitivaçu pomoñu odgovarajuñih sredstava i aparata ili ñe ih uputiti na struåni pregled radi proveravaça da li imaju alkohola u organizmu. ovog ålana lekar moæe odluåiti da se krv ili krv i urin ne uzimaju ako bi zbog toga nastupile ãtetne posledice po zdravÿe uåesnika u saobrañajnoj nezgodi. dok se ne izvrãi uviœaj. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj duæno je da organizuje popis imovine koja na mestu dogaœaja ostaje iza lica koje je u saobrañajnoj nezgodi poginulo ili teæe povreœeno. Ålan 158.. odnosno korisniku drugog vozila dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ålan 159. Ako se tim ispitivaçem utvrdi da neposredni uåesnici saobrañajne nezgode imaju alkohola u organizmu. 197 7. zdravstveno preduzeñe. Ålan 155. 2. V. i 3. Ålan 157. ovlaãñeno lice koje vrãi uviœaj odrediñe da se neposrednim uåesnicima nezgode uzmu krv i urin radi utvrœivaça da li su pod uticajem alkohola. Ålan 156.. Vozaå koji se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode duæan je da na zahtev ovlaãñenog lica preveze lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi do najbliæeg zdravstvenog preduzeña.1.. Lice koje se zatekne ili naiœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima povreœenih lica duæno je da ukaæe pomoñ licima povreœenim u saobrañajnoj nezgodi. ovog ålana i pre dolaska ovlaãñenog lica. Ako je zdravstveno preduzeñe obaveãteno o saobrañajnoj nezgodi ili je primilo na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. zdravstveno preduzeñe duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. U sluåajevima iz st. 3) da o saobrañajnoj nezgodi obavesti najbliæi nadleæni organ i da se vrati na mesto saobrañajne nezgode i saåeka dolazak sluæbenog lica koje vrãi uviœaj. duæno je da o tome odmah obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. Nadleæni organ koji je obaveãten o saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko lice bilo povreœeno duæan je da o tome odmah obavesti najbliæe zdravstveno preduzeñe. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 152. prisutni vozaå. duæan je da odsutnom vlasniku. ovog ålana nije prisutan vlasnik. Ovlaãñena lica duæna su da izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta i da saåine zapisnik o uviœaju. Vozaå koji je vozilom uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica. Lice koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreœenih lica ili je nastala veña materijalna ãteta ne sme uzimati alkoholna piña. opojne droge i lekove na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebÿavati pre i za vreme voæçe. 2) da preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja i da nastoji da se ne meça staçe na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi..

.. br. br. predviœen je u Zakonu o prekrãajima. izvrãiñe se uviœaj. ålan 156). 44/89. stvari ili drugog rasutog materijala sa kolovoza i da osigura prohodnost puta. III. duæan je da: 1. s tim ãto se moæe privremeno udaÿiti samo radi pruæaça pomoñi licima povreœenim u nezgodi ili ako mu je samom potrebna pomoñ ili radi obaveãtavaça nadleænih organa o nezgodi. 44/89). teret.. vozaå ili vlasnik.. 19 “ . Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja i postupanje pojedinih subjekata u ovim sluåajevima. postupak izvrãenja reãenja o prekrãaju i organizaciju i rad organa za prekrãaje. teret. P. Zakon o prekrãajima je definisao uslove prekrãajne odgovornosti. Uviœaj se moæe obaviti i uz sudelovanje veãtaka. “Sluæbeni list SFRJ”. “Sluæbeni glasnik SRS”..br. 18 Ålan 156. 17 Ako je za utvrœivanje ili razjaãnjavanje kakve vaæne åinjenice potrebno liåno i neposredno opaæanje sudije koji vodi prekrãajni postupak. ovog ålana.17 ZoOBS je odredio i duænosti vozaåa uåesnika u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna ãteta kao i duænosti OUP-a u ovim sluåajevima. vozaåi su duæni da odmah uklone vozila sa kolovoza i da razmene liåne podatke i popune i potpiãu Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi. a zbog onesposobÿenosti vozila ili prepreka na kolovozu stvorenih od tereta. 11/91 . ZoP je definisao prekrãaj kao povredu javnog poretka utvrœenu zakonom ili drugim propisima za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. br. DUÆNOSTI U SLUÅAJU SAOBRAÑAJNE NEZGODE Ålan 71. (ZoOBS.. stvari ili drugog materijala bude onemoguñeno kretaçe drugim uåesnicima u saobrañaju. prekrãajni postupak.18 ZoBS je ponovio neke duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. ali je detaljnije predvideo duænosti u sluåaju nezgoda sa obeleæjem prekrãaja. stvari ili drugi materijal rasut po putu odmah ukloni sa kolovoza. stvari ili drugi rasuti materijal sa kolovoza. “ (Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima) 14 Zakon o prekrãajima. Sudija koji vodi prekrãajni postupak... (ålan 209.. Ako organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija ne postupi po odredbi stava 3. ZoP je predvideo i kada ñe se vrãiti uviœaj povodom uåinjenih prekrãaja.. Svaki uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. duæan je da o toj nezgodi obavesti nadleæni organ unutraãçih poslova i da tom organu da svoje liåne podatke i podatke o oãteñenom vozilu. Ako vozaå u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta na drugom vozilu. Posle saobrañajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo maça materijalna ãteta. odnosno korisnik vozila nije u staçu da postupi prema stavu 1. sistem sankcija. “Sluæbeni glasnik SRS”.Lipovac. ovlaãñeno lice koje se zatekne na mestu nezgode ili neispravnosti vozila zatraæiñe od organizacije za odræavaçe puteva ili druge ovlaãñene organizacije da na sigurno mesto ukloni vozilo..14 ZoOBS15 i ZoBS16 i u internim aktima MUP-a. nije u moguñnosti da dâ liåne podatke i podatke o osiguraçu vozila. nadleæni organ unutraãçih poslova preduzeñe druge odgovarajuñe mere da se omoguñi normalno odvijaçe saobrañaja.. “Sluæbeni glasnik SRS”. 7 198 . ostane na mestu saobrañajne nezgode i saåeka dolazak organa ovlaãñenog za vrãeçe uviœaja.. Ako vozaå ili vlasnik. zbog odsutnosti vozaåa drugog vozila. 53/82. 15 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja.19 Ålan 160.. Zakona o prekrãajima. ovog ålana. odrediñe koja ñe se lica pozvati da prisustvuju uviœaju. 28/91 . 16 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima. odnosno korisnik vozila duæan je da vozilo. Organizacija za odræavaçe puteva ili druga ovlaãñena organizacija duæna je da na zahtev ovlaãñenog lica hitno preduzme sve potrebne mere za uklaçaçe i åuvaçe vozila sa teretom. 50/88. Ako je vozilo zbog saobrañajne nezgode ili neispravnosti onesposobÿeno za daÿe kretaçe na putu. uslove za propisivanje i primenu prekrãajnih sankcija. Nadleæni organ unutraãçih poslova duæan je da izaœe na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je nastala maça materijalna ãteta ako to zahteva jedan od uåesnika saobrañajne nezgode.

i da se åuvaju postojeñi tragovi pod uslovom da se na taj naåin ne ugroæava bezbednost saobrañaja. kao i prikupljanju obaveãtenja u vezi sa kriviånim delom. preduzme sve ãto je u çegovoj moñi da se otklone opasnosti od nastajaça nove saobrañajne nezgode na istom mestu.2. duæna je da opãtinski organ za unutraãçe poslove nadleæan po mestu nastanka saobrañajne nezgode u kojoj je nastala samo maça materijalna ãteta. nije u moguñnosti da o saobrañajnoj nezgodi obavesti organ unutraãçih poslova. . ovlaãñeno je da obezbedi mesto dogaœaja do dolaska sluæbenog lica odgovarajuñeg organa. odnosno korisnik drugog vozila koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi.7.. ovog ålana nije prisutan vlasnik. prisutni vozaå... Ålan 74. Ålan 73. 2. Ålan 75. jedan drugome pokaæu isprave o identitetu. duæna je da o tome odmah obavesti organ unutraãçih poslova opãtine na åijoj teritoriji je çeno sediãte. da se ne meça staçe na mestu nezgode. registraciji. odnosno korisniku drugog vozila. Ako na mestu saobrañajne nezgode iz stava 1. 20 “. Ålan 72. januara tekuñe godine za proteklu godinu. duæni su da: 1. dostavÿa najkasnije do 15. Zajednica osiguraça je duæna da izveãtaje iz stava 1. osiguraçu vozila i o pravu na upravÿaçe vozilom.” (Zakon o policiji. prekrãaja ili drugog dogaœaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaæanjem utvrditi ili razjasniti åinjenice. 3. ovog ålana. Neposredni uåesnici u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo materijalna ãteta maça od 10. prekrãajem ili dogaœajem. duæan je da odsutnom vlasniku.. to je duæno da uåini svako drugo lice koje se zatekne ili naiœe na mestu nezgode. . obaveãtava o broju saobrañajnih nezgoda i visini priåiçene materijalne ãtete. ålan 65). prikupljanja obaveãtenja itd. uåesnik u saobrañajnoj nezgodi. Znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda Zakon o policiji je pored ostalih pitanja organizacije i rada policije. odmah sa kolovoza uklone vozilo i druge predmete koji su usled saobrañajne nezgode ostali na kolovozu. Kad ovlaãñeno sluæbeno lice sazna za izvrãenje kriviånog dela. dostavi svoje ime i prezime i adresu stana. Ako uåesnik iz stava 1. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 2. ZNAÅAJ UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Uviœaj saobrañajne nezgode treba da omoguñi: 1) analizu konkretne saobrañajne nezgode u cilju zadovoljenja pojedinaånih interesa i 2) analizu stanja bezbednosti saobrañaja u cilju shvatanja postojeñeg stanja i projektovanja optimalnih upravljaåkih mera. Organizacija udruæenog rada u oblasti zdravstva kada primi na leåeçe lice povreœeno u saobrañajnoj nezgodi i u sluåaju kada povreœeno lice umre u zdravstvenoj organizaciji od zadobijenih povreda. ovog ålana.20 7. uredio i osnovna ovlaãñenja policije u vezi obezbeœenja i pregleda mesta dogaœaja. pronalaska uåinioca. pregleda mesto dogaœaja radi pronalaæenja ili obezbeœenja tragova i predmeta koji mogu posluæiti kao dokaz. pronalasku uåinioca. odnosno organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva. a ako je bilo povreœenih lica najbliæu organizaciju udruæenog rada u oblasti zdravstva.”. Organi unutraãçih poslova duæni su da odmah po saznaçu izaœu na mesto saobrañajne nezgode u kojoj je bilo poginulih ili povreœenih lica ili u kojoj je nastala veña materijalna ãteta. 199 7.000 dinara. Zajednica osiguraça imovine i lica kod koje je korisnik. pronalaæenja i obezbeœenja tragova i predmeta. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima...2. o saobrañajnoj nezgodi odmah obavesti najbliæi organ unutraãçih poslova. odnosno sopstvenik vozila osiguran od odgovornosti za ãtetu priåiçenu treñim licima.

(ãto pre) ode na lice mesta. da fiksira zateåeno stanje i saåini uviœajnu dokumentaciju koju ñe dostaviti sudu. Sa druge strane. Dakle. Ipak. a konaåne stavove (reãenja i presude) nepreciznim. a nekad i pogreãnim. A za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i za projektovanje kontramera. 7. Mada je najveña greãka da neko ko nije kriv odgovara za nezgodu. a posebno propusta koji su doprineli nastanku nezgode i njenih posledica: – propusta koji su u vezi sa stvaranjem opasne situacije. Ove uãtede od nekoliko stotina dinara (desetak nemaåkih maraka). greãke se åine i kad ometemo utvrœivanje odgovornosti krivaca za nezgodu. Posebno se vodi raåuna da se presuda temelji samo na åinjenicama koje su nesumnjivo dokazane. Sud ñe. Nezgoda se analizira tako ãto se analiziraju njene posledice. Cilj ovog procesa je precizno i pouzdano utvrœivanje svih vaænih okolnosti nastanka nezgode. 200 . Naime. Znaåaj uviœaja za analizu konkretne saobrañajne nezgode Kvalitetno vrãenje uviœaja bi trebalo da obezbedi efikasan sudski proces u vezi saobrañajne nezgode. Saobrañajna nezgoda åesto menja æivote ljudi i oni su veoma osetljivi na moguñnost utvrœivanja istine u vezi nezgode. u sudskom procesu se utvrœuju okolnosti nastanka saobrañajne nezgode s ciljem donoãenja praviåne presude ili reãenja o toj nezgodi. Svako izolovano posmatranje uviœaja. 21 U 7 naãoj praksi su åesti primeri smanjivanja broja fotografija ili vrãenja uviœaja bez fotografisanja. Da bi sud stekao uvid u posledice nezgode. odnosno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. polazeñi od uviœajne dokumentacije.21 åini sudski proces neefikasnim.1. åesto poskupljuju sudske postupke za nekoliko desetina hiljada dinara (nekoliko stotina ili hiljada maraka). Teãko je uåesnicima nezgode objasniti da rutina i nesavesnost radnika na uviœaju mogu dovesti do nekvalitetne dokumentacije. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajne nezgode je osnova sudskog procesa i treba da omoguñi efikasan sudski proces. analizirati nezgodu i utvrditi sve vaæne åinjenice u vezi nastanka nezgode. neophodno je da struåna i objektivna (uviœajna) ekipa. uviœaj treba da omoguñi i pravilno evidentiranje. – propusta koji su u vezi sa moguñnoãñu izbegavanja nezgode i – propusta koji su u vezi sa veliåinom posledica nezgode. u æivotu njegove porodice.Lipovac. uviœaj je deo jedinstvenog sudskog procesa i samo tako ga treba tretirati.2. pa krivce ne moæemo adekvatno da kaznimo. te da zbog toga ne mogu efikasno ostvariti svoja prava. P. pa i ãire zajednice. a posebno pojeftinjenje uviœaja (na raåun kvaliteta fiksiranja lica mesta) dovodi do znaåajnog poskupljenja sudskog procesa. O nezgodi odluåuje sud. Ova dva aspekta su vrlo razliåiti. Treba imati u vidu da je uåestvovanje u nezgodi znaåajan dogaœaj u æivotu pojedinca. bilo bi znaåajno znati i ove åinjenice. brojne vaæne åinjenice u vezi uslova koji su prethodili nezgodi i u vezi same nezgode nikada se ne utvrde u sudskom procesu.

2. Society's Duty. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA .3. Evropski savet za bezbednost saobrañaja podræava uvoœenje nezavisne istrage saobrañajne nezgode. Indepedent Accident Invegastion: Every Citizen's Right. Znaåaj uviœaja za analizu stanja bezbednosti saobrañaja i upravljanje bezbednoãñu saobrañaja Do sada je u razvijenom svetu dosta paænje posveñivano analizi i rekonstrukciji saobrañajne nezgode za potrebe sudskog procesa. a nisu videli kako se nezgoda dogodila. Oni analiziraju nezgodu i odluåuju o krivici. imamo moguñnost i da ih reãimo. Ukoliko se problemi nazovu pravim imenom. – specifiånim ciljevima uviœaja i – specifiånim struånim poslovima koji se obavljaju na uviœaju. U dosadaãnjoj naãoj praksi o ovim specifiånostima se nije vodilo dovoljno raåuna. Specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda u odnosu na ostale uviœaje 7. Kvalitetni uviœaji saobrañajnih nezgoda. European Transport Safety Council. omoguñuje shvatanje problema i njegovo reãavanje. 7.3. niti su bili na licu mesta neposredno posle nezgode (nisu videli posledice nezgode). i to tako da se rezultati ove istrage ne bi smeli koristiti u sudske svrhe. U tom smislu su razvijene metode analize. – obimu posledica. odnosno sudija.22 Procenjuje se da ñe samo tako da se sazna istina o saobrañajnoj nezgodi neophodna za shvatanje problema i projektovanje kontramera. po pravilu. Pri tome najveñu struånu pomoñ pruæa mu. – specifiånosti izvrãioca. 201 7. – specifiånosñu i kompleksnoãñu struånih znanja neophodnih za kvalitetnu analizu dela. moæemo se iscrpljivati reãavajuñi probleme koji i ne postoje. SPECIFIÅNOSTI UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U ODNOSU NA OSTALE UVIŒAJE Meœu brojnim oblicima kriminaliteta saobrañajne nezgode se izdvajaju po: – uåestalosti. ali i metode vrãenja uviœaja. 2001. Struåna analiza svih nezgoda na nekom prostoru. Danas se sve viãe istiåe znaåaj upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. Oåevici nisu ob22 Pieter van Vollenhoven. Oni o posledicama nezgode mogu saznati posredno – preko oåevidaca (uåesnici u nezgodi i svedoci). ne vodeñi raåuna da se time ukupni sudski proces znaåajno poskupljuje. obezbeœuju shvatanje uzroka koji su doveli do nezgode. 3rd Eu- ropean Transport Safety Lecture. Zato kaæemo da je kvalitetan uviœaj osnovni preduslov za upravljanje bezbednoãñu saobrañaja. saobrañajno-tehniåki veãtak. U suprotnom.2.7. Ko i kako analizira saobrañajnu nezgodu? Saobrañajnu nezgodu analizira i razmatra sud. Nedopustivo se vrãe improvizacije i “pojeftinjenja” uviœaja.

23 niti su struåni. Posledice saobrañajnih nezgoda (merene brojem poginulih. pogreãne procene rastojanja itd. u manje od 10% saobrañajnih nezgoda uåesnici se udaljavaju sa lica mesta. P. posle njegovog otkrivanja obavezno se vrañamo i najviãe bavimo pitanjem: Kako se dogodila saobrañajna nezgoda? Dakle. po pravilu. analiza moguñnosti izbegavanja sudara itd). odreœivanje poloæaja i brzina u trenucima reagovanja. lice mesta (a posebno tragovi i predmeti nezgode) mora se veoma kvalitetno fiksirati na uviœaju. Kod saobrañajnih nezgoda najåeãñe je osnovno pitanje: Kako se i pod kojim uslovima dogodila saobrañajna nezgoda? Åak i ako se radi o nepoznatom (NN) vozilu ili licu. Da bi ovi proraåuni bili kvalitetni i pouzdani. odreœivanje meœusobnog poloæaja i brzina neposredno pre sudara. po pravilu. kod saobrañajnih nezgoda osnovni cilj uviœaja se premeãta sa pitanja ko? (kriminalistiåki znaåaj) na pitanje – kako? (saobrañajni znaåaj). Meœutim. Naime. brojem povreœenih ili veliåinom materijalne ãtete) prevazilaze posledice svih ostalih dela. U suprotnom. pogreãne procene brzina. na lice mesta saobrañajne nezgode sa znaåajnijim posledicama. Poseban znaåaj imaju merenja na licu mesta. Pri tome se do vaænih informacija dolazi: – neposrednim.24 Zato sud ne bi trebalo da se oslanja samo na njihove iskaze prilikom odluåivanja o nezgodi. 24 U praksi su åeste iluzije boje vozila. bar. Uviœajna ekipa ima osnovni zadatak da struåno. tako da oni steknu utisak “kao da su bili na licu mesta”. Uviœaji saobrañajnih nezgoda su najåeãñi uviœaji koje vrãe OUP-i. – struånim znanjima i – izjavama (subjektivnim stavovima) svedoka. izlazi uviœajna ekipa. nisu kriminalci. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 jektivni. Da bi se prevaziãli problemi objektivnosti i struånosti. Koji je znaåaj uviœaja saobrañajnih nezgoda? Svaki uviœaj se vrãi u vezi sa nekom ãtetom. analiza postupanja po saobrañajnim znakovima. Ko su uåesnici saobrañajnih nezgoda? Dok su izvrãioci ostalih kriviånih dela kriminalci. uåesnici u saobrañaju. crtanje skica i situacionih planova lica mesta saobrañajne 23 Svedoci saobrañajne nezgode su zainteresovani za istinu samo u onoj meri u kojoj je ona u skladu sa njihovim interesima. åulnim opaæanjem. 202 . mnogo je izraæeniji saobrañajni nego kriminalistiåki znaåaj uviœaja.Lipovac. da bi se veoma brzo sami prijavili policiji. uåesnici saobrañajnih nezgoda. prostorno-vremenska analiza. veñ poãteni graœani. objektivno i sveobuhvatno “snimi” sve vaæne posledice saobrañajne nezgode. Kako se vrãi saobrañajno-tehniåka analiza nezgode? U osnovi analize saobrañajne nezgode su saobrañajno-tehniåki proraåuni. te da ih uspeãno “prenese” onima koji ñe odluåivati o nezgodi (sud). kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. reñi neistinu ili. najveñim delom je ostvaren cilj uviœaja. po pravilu. na osnovu tragova nezgode (odreœivanje brzina uåesnika nezgode. zaobiñi da kaæu istinu. Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi ãtete kod ostalih dela (KO?) je u vezi pouzdanog odreœivanja poåinioca. Kad se otkriju ovi uåesnici. kao i onih sauåesnika koji su svojim åinjenjem ili neåinjenjem mogli da spreåe ili smanje posledice. odreœivanje mesta sudara. Meœu njima veliki broj se udalji zbog straha i nesnalaæenja. oni ñe.

– merenje konkretne vidljivosti. steknu i niz specifiånih znanja o saobrañaju. posebno obuåene i opremljene za ove poslove.4. – merenje konkretne preglednosti i sl. 25 Dakle. uticaj psihofiziåkog stanja lica na bezbednost saobrañaja. Da bi se zadovoljili oãtri zahtevi saobrañajno-tehniåke analize nezgode. – zdravstveni pregled lica – uåesnika nezgode. reå je o struånjacima koji poseduju niz opãtih znanja i veãtina iz saobrañaja (dobro poznaju bezbednost saobrañaja. primenu ureœaja u operativnoj kontroli saobrañaja. Naime.7. uticaj elemenata puta na nastanak saobrañajnih nezgoda. a posebno konkretne probleme bezbednosti saobrañaja na datom putu i sl. onaj ko analizira nezgodu i o njoj odluåuje (sudija. pronevera i sl. specijalizovani za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. a radi kasnije analize. a posebno brojnost i specifiånost postupanja na licu mesta. opãte faktore bezbednosti saobrañaja. – merenje usporenja vozila ili koeficijenta prianjanja. opravdavaju nastojanja da uviœaje saobrañajnih nezgoda vrãe specijalizovane ekipe. Kvalitetno fiksiranje lica mesta ima odluåujuñi uticaj na kvalitet i efikasnost sudskog procesa. nekad je neophodno na licu mesta obaviti odreœene posebne radnje koje nisu znaåajne kod ostalih uviœaja: – izuzimanje tahografskih uloæaka i tahografa. Stavovi o nezgodi se donose prvenstveno na osnovu posledica te nezgode. – merenje nagiba kolovoza (ili nagiba terena). odnosno na osnovu uviœajne dokumentacije u kojoj su fiksirane ove posledice i drugi elementi zateåenog stanja. – vanredni tehniåki pregled vozila. ove i druge specifiånosti zahtevaju da radnici na uviœaju saobrañajnih nezgoda pored opãtih znanja o uviœaju.). o propisima u bezbednosti saobrañaja i o uviœaju saobrañajnih nezgoda. Sve su ovo veoma vaæne specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda o kojima bi se moralo voditi raåuna u praksi. niti je bio na uviœaju. U ovim ekipama znaåajno mesto imaju saobrañajni policajci. saobrañajnu psihologiju. Naime. kod kraœa. 203 . UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Fiksirati lice mesta saobrañajne nezgode znaåi trajno saåuvati vaæna obeleæja tog lica mesta. Ove radnje se kod uviœaja povodom nekih drugih dela (na primer. Nabrojane specifiånosti. funkcionisanje sklopova vozila i njihov uticaj na bezbednost saobrañaja. Fiksiranje lica mesta saobrañajne nezgode je osnovni zadatak uviœajne ekipe.) uopãte ne vrãe ili imaju mnogo manji znaåaj. a koji su zavrãili posebnu obuku za vrãenje uviœaja i obradu tragova saobrañajnih nezgoda (kriminalistiåko-tehniåki kurs ili poseban kurs za vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda). propise u bezbednosti saobrañaja. Metode fiksiranja lica mesta saobrañajnih nezgoda nezgode. veãtaci i drugi) nije bio na licu mesta kada se nezgoda dogodila. METODE FIKSIRANJA LICA MESTA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 7. – izuzimanje sijalica.25 7.4.

Zagreb. i to: 1) zapisnik o uviœaju saobrañajnih nezgoda. ali da se ne bavi detaljima koji su nevaæni i nepotrebno bi optereñivali uviœaj i uviœajnu dokumentaciju. veliåine i raspored predmeta i objekata) crtamo crteæe. savetovanje: “Kriminalistiåke znanosti – doprinos humanizaciji i efikasnosti suzbijanja kriminaliteta”. analiza nezgode ñe se vrãiti naknadno (i po nekoliko godina posle nezgode) na drugom mestu – u sudu (i po nekoliko desetina kilometara od mesta nezgode). Sa druge strane.26 26 Lipovac. Od ekipe na uviœaju se oåekuje da naœe pravu meru. koristimo verbalni metod (nabrajanje podataka o dogaœaju. K.Lipovac. Uviœajna ekipa bi trebalo da ãto sveobuhvatno fiksira zateåeno stanje. dobijamo razliåite elemente uviœajne dokumentacije. P.5. o uåesnicima i sl.). tako da fiksira sve ãto je vaæno. 3) grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i 4) verbalni metod. ELEMENTI UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE I NJIHOVE SPECIFIÅNOSTI 26 7 Primenom nabrojanih metoda fiksiranja na uviœaju. maj 1991. 7. 3) skicu lica mesta. U nameri da nekome prenesemo naãa iskustva i dogaœaje (na primer “bio sam na svadbi”). Od uviœajne ekipe se oåekuje da kvalitetno fiksira ãto veñu koliåinu informacija. 2) fotodokumentaciju sa uviœaja. Specifiånosti elemenata uviœajne dokumentacije kod saobrañajnih nezgoda. Trebalo bi imati u vidu da se ove metode koriste u svakodnevnim komunikacijama izmeœu ljudi. ako æelimo da verno i sveobuhvatno prikaæemo sva obeleæja nekog predmeta koristimo izuzimanje (ponesemo paråe torte ili bocu piña koje smo pili). a ako æelimo da prenesemo situacije (poloæaj. Konaåno. Naime. 4) situacioni plan lica mesta i 5) ostale priloge. velika koliåina informacija optereñuje uviœaj. Pri fiksiranju lica mesta saobrañajne nezgode koriste se sledeñe metode: 1) metod izuzimanja. Ovde se javlja niz problema. tako da svi uåesnici sudskog procesa imaju utisak kao da su bili na licu mesta.. meœu kojima se istiåu problemi u vezi sa koliåinom informacija. Ukoliko æelimo da prenesemo izgled nekoga ili neåega koristimo se fotografijama. Krsto Bezbednost saobrañaja Treba imati na umu da su uviœaj i analiza nezgode vremenski i prostorno razdvojeni. 2) metod fotografisanja i videosnimanja. 204 .

jer se jedini pominje u Zakonu. preduzete radnje na uviœaju itd. U zavrãnom delu zapisnika o uviœaju unose se podaci o naloæenim radnjama koje ñe uslediti posle uviœaja (vozilo upuñeno na vanredni tehniåki pregled. o meteoroloãkim prilikama. jer se jedino pominje u zakonu. dat nalog za obdukciju leãa i sl. – zapisnik ima najveñu procesnu vrednost.5. Mada u tehniåkom smislu ovo nije najpogodniji metod fiksiranja lica mesta. primenjene postupke fiksiranja (fotografisanje. – zapisnik o uviœaju razdvaja vaæno od nevaænog.27 Zapisnik o uviœaju bi trebalo da ima tri dela: uvodni. podatke o licima uåesnicima nezgode (ukljuåujuñi i podatke o putnicima u vozilima). o svedocima. o radnjama na uviœaju. izgled saobrañajne povrãine. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti 7. – zapisnik o uviœaju povezuje sve elemente dokumentacije u jednu celinu itd. naåinu obezbeœenja lica mesta. a posebno: opãti izgled lica mesta. izuzimanje. mestu i vremenu uviœaja (nezgode). raznih izveãtaja i sl. o radnjama pre i posle uviœaja. podatke o oãteñenjima vozila i objekata.). leãeve i druge predmete i tragove na licu mesta (opis. – jednostavno prikazuje niz opãtih podataka (o nezgodi. geometriju raskrsnice. znaåajnim radnjama koje su realizovane pre poåetka uviœaja i sl.). mulaæiranje itd.1. U uvodnom delu zapisnika trebalo bi navesti pravni osnov za vrãenje uviœaja i najvaænije podatke o: nezgodi. Verbalni metod ima niz prednosti. sluæbenih beleãki. podaci o vremenu zavrãetka uviœaja. 27 Sastavljanje i sadræaj zapisnika o uviœaju odreœeni su u Zakonu o kriviånom postupku (za saobrañajne nezgode sa obeleæjima kriviånih dela) i Zakonom o prekrãajima (za nezgode sa obeleæjima prekrãaja). opisni i zavrãni. – ovim metodom se ne mogu jasno i pregledno prikazati svi elementi zateåenog stanja. Najvaæniji nedostaci verbalnog metoda su: – ovaj metod nije oåigledan i mora biti potkrepljen ostalim dokazima. naœena vozila. ime. podatke o povredama uåesnika u nezgodi. raspored tragova i predmeta. podatke o putu i vremenu. Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviœaju. lica. Zapisnik o uviœaju Verbalni metod se bazira na moguñnostima da se reåima (verbalno) prikaæe zateåeno stanje na licu mesta. o sastavu uviœajne ekipe itd. organu i uviœajnoj ekipi. zapisnik ima najveñu procesnu vrednost. U opisnom delu bi trebalo ãto sveobuhvatnije opisati sve vaæne elemente zateåenog stanja na licu mesta. prezime i potpisi zapisniåara i rukovodioca uviœaja. skiciranje. dimenzije i druga vaæna obeleæja). Zapisnik o uviœaju je procesno najznaåajniji element uviœajne dokumentacije.uåesnicima nezgode. 205 7.7.). poloæaj. o mestu i vremenu. elemente krivina. a posebno oãteñenja vozila. podatke o vozilima .5. – verbalni metod je uvek subjektivan i mnogo zavisi od obuåenosti i iskustva lica na uviœaju. i to: – ovaj metod se najlakãe primenjuje na licu mesta. o uåesnicima. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . meteoroloãkim prilikama.

te ih je nezgodno koristiti u delu shvatanja situacije. – poreklo i naåin nastanka traga. P.Lipovac. obuåena lica i vreme). nepravilnih tragova i predmeta i sl. Pri tome je potrebno evidentirati sva vaæna obeleæja predmeta/traga. ovo se ne moæe prihvatiti kao razlog za neprimenjivanje metoda fotografisanja. Fotografisanje je. bez obzira da li mi to smatramo vaænim. Sadræaj fotodokumentacije je subjektivan i zavisi od obuåenosti i iskustva ekipe za uviœaj. 7. – poloæaj traga. posebnu paænju trebalo bi posvetiti opisivanju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. Fotografija jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija. ali ne i na sadræaj fotodokumentacije.2. a posebno troãkove sudskog procesa. bliæi izgled lica mesta. izgled vozila i objekata (posebno oãteñeça na njima). opãteg izgleda lica mesta. 206 7 . geometrije saobrañajnice i sl. i to: – vrstu i izgled traga. Fotodokumentacija Fotodokumentacija je ureœeni skup unapred odreœenih grupa fotografija. a ãto je posebno vaæno pri fiksiranju oãteñenja vozila. izgled leãeva (posebno spolja vidljivih povreda) i izgled detalja na tragovima i predmetima. fotografisanje ima i niz nedostataka. imajuñi u vidu ukupne ãtete. izgled predmeta i tragova nezgode.5. Fotografija je sveobuhvatna. tj. Zapisnik o uviœaju se radi kod svakog uviœaja saobrañajnih nezgoda. U odnosu na ostale metode fotografisanje je skupo i nepraktiåno (zahteva opremu. Naime. meœusobni poloæaj predmeta i tragova nezgode. koje sistematiåno prikazuju izgled najznaåajnijih elemenata zateåenog stanja. Obiåno u fotodokumentaciju ulaze sledeñe grupe fotografija: ãiri (opãti) izgled lica mesta. – bitne veliåine i druga obeleæja traga i – detaljan opis izgleda i poloæaja karakteristiånih detalja na tragu. Meœutim. na njoj ñe se nañi sve ãto je optiåki vidljivo ispred objektiva. Stereofotogrametrija i analitiåka fotogrametrija omoguñavaju crtanje situacionih planova na osnovu fotografija i odreœivanje dimenzija sa fotografije. posle izuzimanja. gubitke i troãkove u vezi nezgode. Ovaj nedostatak se moæe prevaziñi samo dobrom obuåenoãñu ekipa za uviœaj. subjektivno se bira ãta ñe se snimiti i pod kojim uglom. Razmerna fotografija pruæa moguñnost odreœivanja vaænih duæina na licu mesta. Pri pisanju zapisnika o uviœaju. meœusobnog poloæaja tragova. Meœutim. najobjektivniji i najoåigledniji metod fiksiranja tragova/predmeta nezgode. Pri tome se objektivnost odnosi na sadræaj fotografije. Krsto Bezbednost saobrañaja – verbalni prikazi nepregledno saopãtavaju male koliåine informacija.

ona je nezamenljiva i ima mnogo veñu vrednost od situacionog plana. Problem i opasnosti od fotomontaæe postali su posebno znaåajni sa razvojem raåunara. Ovaj nedostatak se prevazilazi markiranjem slabo vidljivih tragova i dobrim izborom ugla snimanja. Ovo bi trebalo razlikovati od TV snimanja. 207 7. po pravilu. predmeta i saobrañajne povrãine. grafiåki prikaz zateåenog stanja na licu mesta. – razdvaja vaæno od nevaænog. åesto. Niz vrlo vaænih postupaka pri analizi nezgode ne moæe se korektno sprovesti bez fotografija.7. a nedostatke prevaziñi. i to onako KAKO JE MERENO. Velika je zabluda da zapisnik moæe zameniti fotodokumentaciju. fotografisanje je nezamenjiv metod fiksiranja i trebalo bi ga primenjivati pri svakom uviœaju. – sa skice se vidi ãta je mereno na licu mesta. – sa skice se vidi kako su odreœene veliåine merene. a) SKICA je jednostavan. izraœuju na licu mesta saobrañajne nezgode. u vreme uviœaja. slobodoruåni. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . a ne moæe se objaãnjavati niåim. – jednostavno prikazuje meœusobni poloæaj tragova. Danas se kod teãkih saobrañajnih nezgoda sve åeãñe koriste video kamere.3. 7. a zatim se kotira SVE ÃTA JE MERENO. Ovaj nedostatak se prevazilazi radom u sluæbenim prostorijama i åuvanjem negativa.5. U tom smislu policija je u nekim mestima veñ tehniåki opremljena i struåno osposobljena. a ne i pruæanje dokaza za analizu dogaœaja. Primena video kamera ne iskljuåuje i fotografisanje na licu mesta. pogreãna praksa åesto pravi probleme u analizi nezgode. Zbog nabrojanih prednosti. Skice se. – jednostavno prikazuje geometriju saobrañajne povrãine. Ova. 28 Joã uvek postoje sluåajevi da se sudu dostavlja samo situacioni plan. osim nestruånim radom i javaãlukom u radu. U skicu se ucrtavaju svi vaæni elementi zateåenog stanja. loã crteæ. pa se neki vaæni detalji ne mogu jasno uoåiti. Poseban znaåaj imaju primena digitalne fotografije.5. digitalnih video kamera i multimedijskih uviœajnih dokumentacija. åiji je cilj senzacija ili informisanje o dogaœaju. a skica ostaje u MUP-u ili se åak smatra privatnom stvari policajca koji je crtao.28 Skica ima velike prednosti u odnosu na ostale elemente uviœajne dokumentacije: – jednostavno i brzo se crta. Skica se crta kod svakog uviœaja saobrañajne nezgode i trebalo bi je uvek dostavljati sudu. – jednostavno i pregledno prikazuje izvorne rezultate svih merenja koja su vrãena na licu mesta. Ma koliko skica bila tehniåki nekorektan i. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti Fotografija je optereñena nizom nevaænih detalja. Skica lica mesta Kao rezultat primene grafiåkog metoda dobijaju se skice i situacioni planovi.

ne znaåi da to nije mereno na licu mesta. Åinjenica da neka duæina nije kotirana na situacionom planu. tj. – vrlo jednostavno saopãtava ogromnu koliåinu informacija o saobrañajnoj situaciji. 7 29 Tako se dodatno rastereñuju situacioni planovi. – najjednostavnije prikazuje geometriju saobrañajnice i meœusobni raspored svih tragova i predmeta saobrañajne nezgode. – skica nekad nije univerzalna.). uz pomoñ pribora za crtanje. jer se crta slobodoruåno. crteæ verno (proporcionalno) prikazuje zateåeno stanje.31 Posebno se vodi raåuna da crteæ bude pregledan i prihvatljiv tehniåki neobrazovanim licima (sudijama. Na situacionom planu se kotiraju samo najvaænije mere. – crteæ je kvalitetan i prilagoœen korisnicima. izgled oãteñenja vozila. Skica ima i niz nedostataka: – ne daje opãte podatke o saobrañajnoj nezgodi (ovo se prevazilazi zapisnikom o uviœaju). koje su vaæne za analizu nezgode. strankama i sl. a na osnovu skica i beleãki sa lica mesta.je CRTEÆ U RAZMERI koji tehniåki korektno. 208 . ne prikazuje izgled lica mesta. advokatima. na situacionom planu se kotiraju samo one mere koje ñe biti koriãñene za analizu nezgode. – tehniåki nivo skice je vrlo nizak.5.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja – jednostavno prikazuje razliåite alternative itd. Meœutim. Ovi crteæi se rade u prostorijama.29 i to onako kako ñe biti koriãñene u analizi. (ovo prevazilazi fotodokumentacija). tuæiocima. 7. – crteæ je rastereñen od svih kota koje nisu neophodne. pre merenja (ovo se prevazilazi dobrom obukom i iskustvom). nije jasna ãirem krugu korisnika (ovo se prevazilazi dobrom obukom i izradom situacionih planova). tako da ne optereñuju crteæ. i to: – kvalitetno razdvaja vaæno od nevaænog. P. 32 Odabrane su najvaænije mere i diskretno kotirane. 30 Zato na osnovu situacionog plana ne moæemo pouzdano utvrditi kako je vrãeno merenje na licu mesta. ãto sudovi posebno cene. – nije verna. verno prikazuje zateåeno stanje na licu mesta. jer skica sadræi izvorne podatke o svim merama sa lica mesta. Zbog svojih prednosti skicu bi trebalo uvek raditi i prilagati uz uviœajnu dokumentaciju.4. ali ne i mere koje sluæe za crtanje crteæa u razmeri (crteæ je veñ nacrtan).30 Dakle. Ovakav crteæ ima velike prednosti. 31 Rekonstrukciju saobrañajne nezgode je lakãe vrãiti na osnovu kvalitetne skice lica mesta.32 – zbog poãtovanja razmere. na osnovu ovih planova ne moæe se utvrditi da li je neka duæina merena na licu mesta ili nije. Situacioni plan lica mesta b) SITUACIONI PLAN. niti mere koje omoguñavaju rekonstrukciju nezgode. izgled kolovoza i sl.

O znaåaju situacionog plana najbolje govori åinjenica da se saobrañajnotehniåko veãtaåenje temelji i najviãe oslanja na situacioni plan.5. dobrom organizacijom. Ostali prilozi (najåeãñe su to izuzeti predmeti) Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode podrazumeva da se ovi na licu mesta struåno obrade. fiksirani svi tragovi na predmetu i obeleæja tog predmeta. bez obzira da li ih smatramo vaænim ili ne.7. tj.5. – situacioni plan ne prikazuje izgled (prevazilazi se fotodokumentacijom) itd. S obzirom na prednosti i nedostatke moæe se odrediti i obim primene skica i situacionih planova: – skicu bi trebalo uvek crtati i dostavljati u uviœajnim dokumentacijama i – situacione planove bi trebalo crtati kod svih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. a nekad i kvalitetnim skicama koje zamenjuju planove). a po moguñnosti i kod ostalih nezgoda. Izuzimanje je najoåigledniji i najsveobuhvaatniji metod fiksiranja.33 Izuzimanje na licu mesta nekad zahteva posebnu struånost i uåeãñe struånih lica u ekipi za uviœaj. – ovi crteæi se crtaju posredno. Meœutim. tako da se mogu koristiti pri kasnijim veãtaåenjima i analizi nezgode. Postupak na licu mesta je specifiåan i mora da potvrdi oåiglednost. mora da dokaæe da izuzeti predmet/trag potiåe sa lica mesta. po pravilu. time su. Izuzimanje omoguñava sve dalje analize izuzetog predmeta i svih tragova na njemu. na osnovu skice i beleãki (prevazilazi se obaveznim dostavljanjem i skica lica mesta). spakuju i saåuvaju. ãto je i najvaænija prednost ovog metoda. – na crteæu nije sve kotirano. Elementi uviœajne dokumentacije i njihove specifiånosti – jednostavno prikazuje alternative i verzije dogaœaja. izuzimanje ima i velike nedostatke u odnosu na ostale metode: Primena ove metode nije praktiåna iz viãe razloga.5. Situacioni plan ima i niz nedostataka: – crtanje ovih crteæa je sporo i sloæeno. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . – situacioni plan ne daje niz opãtih podataka o nezgodi (prevazilazi se zapisnikom o uviœaju). 7. pa u sudskom procesu ceo metod pada u vodu. 209 7. jer ne moæemo da dokaæemo da je trag / predmet izuzet na licu mesta. niti kako je ãta mereno (prevazilazi se skicom). Kada se izuzme neki predmet. izdvoje. pa se ne zna ãta je na licu mesta mereno. 33 Åesto se o ovome ne vodi raåuna. Skice bi trebalo da budu posebno kvalitetne u sluåajevima kada se ne crtaju situacioni planovi. pa se teãko u praksi organizuje (prevazilazi se dobrom obukom.

Cilj mulaæiranja je da se dobije negativ traga. a oåekuje se dalja analiza (veãtaåenje) traga – predmeta. – preko armature izliva se drugi. veñ se mora posebno pakovati i åuvati ãto je vrlo nepraktiåno. – posle stvrdnjavanja (10-15 min. brojni tragovi i predmeti se ne mogu izuzeti. grudvice zemlje i sl. ljuspice boje i sl. Ovako zapakovan predmet/trag se nekad åuva na drugom mestu (odvojeno od ostale dokumentacije). pa je nepraktiåno njegovo koriãñenje pri razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajne nezgode. Naime. Krsto Bezbednost saobrañaja 7 Pakovanje i åuvanje je sledeñi problem kod primene ove metode. klizanja. Konaåno. – pronaœe i detaljno analizira reljefni trag. delovi odeñe i obuñe peãaka.). voænje. U praksi se najåeãñe izuzimaju tahografski uloãci. Izuzimanje predmeta saobrañajne nezgode koristi se samo onda kada se ostalim metodama ne mogu sveobuhvatno fiksirati vaæni tragovi na tom predmetu. mulaæom se praktiåno izuzima negativ traga. Najåeãñe se pri mulaæiranju koristi gipsana kaãa. – na tragu pronaœe segment sa dobro izraæenim karakteristiånim detaljima (individualnim karakteristikama). oãteñenja objekata. tahograf i sl. – na trag se paæljivo (åaãom ili kaãikom) nalije prvi sloj gipsane kaãe. komadi razbijenog stakla. ne moæe spakovati u fasciklu A4 formata. jer su fiksirani na kolovozu.) mulaæ se digne i oåisti mlazom vazduha ili vode i – konaåno. – ako je trag plitak ovaj segment se ogradi limenom trakom ili sliånim priruånim sredstvima visine 3-4 cm. deblji sloj gipsane kaãe. moæe se izlivati negativ traga i ovaj odlivak izuzimati umesto traga.). koåioni cilindar. Ovaj proces se zove mulaæiranje traga. otpali delovi sa vozila (komad migavca. izuzet predmet se. – ovaj segment traga se dobro oåisti od stranih materijala (granåice. Posebno se åesto mulaæiraju tragovi voænje. tj. Nekad se reljefni tragovi mogu izlivati. spona. ãto predstavlja pozitiv ãara pneumatika. Mulaæiranje ima veliki znaåaj pri traganju za NN vozilom.). sklopovi vozila (farovi. Ne mogu se izuzeti svi vaæni tragovi. æica i sl. a posebno na tragove obuñe i tragove voænje sa dobro otisnutim (utisnutim) ãarama obuñe.).Lipovac. tragovi krvi. Naime. po pravilu. pneumatik. mulaæ se pakuje i åuva tako da se spreåi lomljenje i uniãtavanje karakteristiånih detalja na mulaæu. Kasnije ñe veãtak moñi detaljno i uporedo analizirati mulaæ traga sa lica mesta i mulaæ pneumatika osumnjiåenog vozi210 . kao ostali elementi dokumentacije. Mulaæiranje (izlivanje) tragova primenjuje se izuzetno na reljefne tragove. granåice. odnosno pneumatika. – kad prvi sloj malo oåvrsne stavlja se armatura (ãtapiñi. Nabrojane prednosti i nedostaci odreœuju obim primene ove metode.) itd. – povrãina mulaæa se zaravna i na njoj napiãu podaci o nezgodi. na ostalim povrãinama i na nepomiånim objektima (tragovi koåenja. Pri tome se: – utvrdi potreba za mulaæiranjem. – napravi se æitka gipsana kasa. P. oãteñenja kolovoza i sl.

TEHNIÅKA NAÅELA IZRADE UVIŒAJNE DOKUMENTACIJE Za naãe potrebe mogu se izdvojiti tri osnovna naåela koja bi trebalo poãtovati pri izradi svake uviœajne dokumentacije. menja se njihov tretman. 211 7. Ako se ipak.6. Tehniåka naåela izrade uviœajne dokumentacije la ili sam pneumatik. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . naœu zajedno to se mora jasno naglasiti i nedvosmisleno razdvojiti. opisom u zapisniku o uviœaju i sl. veãtak i drugi stvore objektivnu podlogu za analizu saobrañajne nezgode. Ovo se postiæe fotografisanjem traga koji se mulaæira. po oåiglednosti. ali se mora naglasiti åiji su to stavovi i razdvojiti ih od åinjenica. Ovde bi trebalo napomenuti da su i subjektivni stavovi åesto od velike pomoñi.1. ali ne i da je uåestvovalo u nezgodi. Zato se na licu mesta mora voditi raåuna i o drugim dokazima.7. vrlo je vaæno na licu mesta dokazati da mulaæ potiåe sa lica mesta. ne mogu se na istom mestu navoditi stavovi ili iskazi svedoka i utvrœene åinjenice. Meœutim. Misli se na ono ãto je ovlaãñeno lice utvrdilo opaæanjem i/ili na osnovu nesumnjivih struånih znanja. ako je znaåajno da se u uviœajnoj dokumentaciji registruje i neãto ãto nije objektivno (stavovi svedoka ili stavovi ovlaãñenih lica). onda ovi subjektivni elementi moraju biti nedvosmisleno razdvojeni od åinjenica. Mulaæiranje dolazi do izraæaja. dobijaju teæinu åinjenica. Mulaæiranje je vrlo oåigledan metod fiksiranja i nekad se. u pesku i sl.34 i to: 1) naåelo OBJEKTIVNOSTI 2) naåelo USAGLAÃENOSTI 3) naåelo SVEOBUHVATNOSTI 7. Ukoliko se subjektivni stavovi ne razdvoje od åinjenica. trag voænje u snegu. valja naglasiti da se mulaæiranjem dokazuje da je vozilo proãlo putem. Ova analiza obezbeœuje eliminaciju. moæe porediti sa izuzimanjem predmeta. u praksi su vrlo åesti primeri nekorektne dokumentacije sa uviœaja koja ne zadovoljava ova osnovna naåela. prisustvom svedoka. u blatu. ako se trag ne moæe izuzeti (na primer. Dakle.6. ovako se moæe vrãiti i identifikacija vozila. tj. Konaåno.6. 34 Naæalost. a ako su na tragu naœeni i dobro mulaæirani karakteristiåni detalji (individualne karakteristike). Sa druge strane. odnosno objektivno utvrœene stvari.). a nekad dovode u pitanje verodostojnost ostalih åinjenica. To je preduslov da sud. 7. u rastopljenom asfaltu. Naåelo objektivnosti Prema ovom naåelu osnovni sadræaj svih elemenata uviœajne dokumentacije su åinjenice.

suãtinska i terminoloãka usaglaãenost svih sadræaja zapisnika o uviœaju). Nepoãtovanje naåela usaglaãenosti najåeãñe je izazvano nemarnoãñu. Zato je vrlo praktiåno pri pisanju zapisnika kao podsetnik koristiti kotiranu skicu i beleãke sa lica mesta. 35 Na 7 primer. a s druge strane skrnavi ugled sluæbe koja vrãi uviœaj. prihvataju kao åinjenice. Naåelo usaglaãenosti Ovo naåelo se moæe rasålaniti na pojedinaånu usaglaãenost i meœusobnu usaglaãenost. Ovo oteæava ili onemoguñuje korektnu analizu saobrañajne nezgode. neznanjem ili nesavesnim radom. a bez obrazloæenja ovakvih stavova. a ne da se naknadno (na zahtev suda) “usaglaãava” ili proizvoljno prihvata jedan od dva suprotna stava i sl.35 Da se u praksi ne bi pravile ovakve i sliåne greãke mora se stalno imati u vidu da sadræaj uviœajne dokumentacije sud. 7.Lipovac. P. Zato bi svakom uviœaju trebalo pristupiti savesno i struåno.36 tako da konaåna dokumentacija bude suãtinski i terminoloãki usaglaãena. fotodokumentacija. Meœusobna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost izmeœu delova uviœajne dokumentacije (na primer. Pojedinaåna usaglaãenost odnosi se na usaglaãenost sadræaja pojedinih delova uviœajne dokumentacije (na primer. 212 . Ove mere moraju biti usaglaãene sa merama u skici. uzroånik nezgode itd. ista orijentirna i fiksirna taåka. ãto bi nam garantovalo pojedinaånu usaglaãenost. ali i terminoloãku i svaku drugu usaglaãenost (iste oznake tragova. Prema naåelu pojedinaåne usaglaãenosti u okviru pojedinih sadræaja dokumentacije (zapisnik. Najåeãña i najopasnija greãka jeste unoãenje i nerazdvajanje u zapisniku o uviœaju: – åinjenica koje je ekipa åulnim opaæanjem utvrdila – stavova koje su ekipi preneli svedoci i uåesnici nezgode – stavova do kojih je ekipa doãla zakljuåivanjem.) ne sme biti kontradiktornih tvrdnji. u zapisniku. U zapisniku o uviœaju obavezno se unose sve vaæne mere na osnovu kojih fiksiramo lice mesta. skici i situacionom planu se odreœuju mesto sudara. usaglaãenost izmeœu skice i zapisnika). naåin kretanja pre nezgode. Jedan od najznaåajnijih suãtinskih elementa usaglaãenosti jeste usaglaãenost mera u razliåitim sadræajima (u zapisniku i u skici). Krsto Bezbednost saobrañaja U praksi su vrlo åeste greãke u vezi sa naåelom objektivnosti.) razliåitih delova uviœajne dokumentacije. u situacionom planu ili na razmernoj fotografiji. ista orijentirna prava itd. veãtak i dr.2. Naåelo meœusobne usaglaãenosti podrazumeva suãtinsku. a na osnovu svojih sluåajnih (sumnjivih) znanja i saznanja na licu mesta. I pored toga u praksi ima bezbroj primera nepoãtovanja ovog naåela. Drugi bitan propust u praksi jeste odvojen rad ålanova ekipe i odvojeno (a ne zajedniåko) pravljenje delova dokumentacije. 36 Ovo podrazumeva i usaglaãavanje koje je sastavni deo zajedniåkog rada na uviœaju. Eventualne sluåajne greãke ili propuste morali bi otkloniti ålanovi uviœajne ekipe zajedno. situacioni plan i dr. ukoliko nije drugaåije naglaãeno.6.

jer onaj ko treba da plati ãtetu moæe kasnije da poriåe krivicu (osnov za naplatu) i visinu ãtete. Sa druge strane. a moglo se utvrditi na licu mesta saobrañajne nezgode.7.7. zapisnik neñe biti pojedinaåno sveobuhvatan. (1) Kod saobrañajnih nezgoda sa malom materijalnom ãtetom Zakon ne predviœa obavezu obaveãtavanja OUP-a o saobrañajnoj nezgodi. vrlo oteæana ili åak onemoguñena precizna i pouzdana analiza saobrañajne nezgode. Na primer.3.6. mogu se grubo razlikovati tri sluåaja.7. UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . U ovim situacijama uåesnici nezgode se mogu sporazumeti. vrstu i broj ostalih priloga itd. i to: – sloæiti oko uslova nastanka nezgode. u praksi. Sveobuhvatnost u celini podrazumeva da su primenjene sve metode fiksiranja (uraœeni svi elementi uviœajne dokumentacije). ako u dokumentaciji nema skice. Primera radi. Naåelo sveobuhvatnosti bi trebalo. Razlikujemo pojedinaånu sveobuhvatnost i sveobuhvatnost u celini. Zadovoljenje ovog naåela zahteva struånost i iskustvo ålanova uviœajne ekipe. Zato je. oko krivice i iznosa ãtete i na osnovu toga jedan drugom isplatiti ãtetu37 ili 37 Najbolje bi bilo odmah naplatiti procenjenu ãtetu. trajanje uviœaja. 213 7. ako zapisnik ne prikazuje sva merenja sa lica mesta on moæe biti pojedinaåno sveobuhvatan. Praktiåna postupanja u razmatranju i razjaãnjavanju saobrañajnih nezgoda 7. obim i sadræaj zapisnika. Naåelo sveobuhvatnosti Ovo naåelo se moæe dovesti u vezu sa prethodna dva. Naæalost. makar jednom elementu dokumentacije. Sliåno je i ako u. a podrazumeva da se u uviœajnoj dokumentaciji mora nañi sve ono ãto sudu ili veãtaku moæe biti od znaåaja. te da se u dokumentaciji nalazi sve ãto je znaåajno za analizu nezgode. u praksi. Pojedinaåna sveobuhvatnost podrazumeva da svaki element uviœajne dokumentacije (pojedinaåno) obuhvati sve ono ãto se od njega oåekuje. razmeru i sadræaj situacionog plana. 7. broj potrebnih fotografija. Slobodno moæemo reñi: ãto je uviœajna dokumentacija tanja deblji su sudski spisi u vezi te saobrañajne nezgode ili ãto uviœaj traje krañe duæe traje sudski proces. ako nema podataka o tome ãta je i kako mereno. a ne retko donose se i pogreãni stavovi. odreœivati sastav uviœajne ekipe. nema podataka o putu i vremenu. vrlo su retke uviœajne dokumentacije koje bi zadovoljile naåelo sveobuhvatnosti. PRAKTIÅNA POSTUPANJA U RAZMATRANJU I RAZJAÃNJAVANJU SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Ma koliko bilo nezahvalno opisivati vrlo raznovrsne sluåajeve u praksi. ako nije prikazan izgled lica mesta itd. jer se od zapisnika i ne oåekuje da prikaæe ãta je i kako mereno (ovo ñe prikazati skica lica mesta). nije zadovoljeno naåelo sveobuhvatnosti u celini. jer se to oåekuje od zapisnika. ako u njemu nema podataka o uåesnicima.

vrãi uviœaj. U nekim sredinama se na licu mesta fotografiãe (klasiånim fotoaparatima) i razvijaju negativi. Ovakve nezgode raspravlja sudija za prekrãaje. kod saobrañajnih nezgoda sa elementima kriviånog dela (gde ima poginulih. OUP-a evidentira podatke. onda bi trebalo da radi i uviœajnu dokumentaciju (piãe zapisnik o uviœaju. Tada se analizira prekrãajna odgovornost uåinioca nepropisne radnje. sve åeãñe se vrãi i fotografisanje lica mesta koje obuhvata snimanje minimalnog broja fotografija. Naæalost. Ako je obaveãten o nezgodi. postupi po zahtevu oãteñene stranke. OUP-a (ili oãteñena stranka) podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. 214 . u procesu razmatranja oãteñenja na vozilima.). Naime. kao i u drugim sluåajevima kad jedan od uåesnika to traæi. Zahtev prati delimiåna ili potpuna uviœajna dokumentacija. u naãoj praksi se åesto zadovoljavamo pisanjem sluæbenih beleãki u ovakvim sluåajevima. fotodokumentaciju. U ovim sluåajevima se redovno radi skica lica mesta sa izvornim merama. skicu. situacioni plan i ostale priloge). po pravilu. analizirati da li oãteñenja odgovaraju izjavama uåesnika. U ovim situacijama bi trebalo obavezno izraœivati kompletnu uviœajnu dokumentaciju (zapisnik o uviœaju. kod nezgoda u kojima se uåesnici nisu sporazumeli oko naåina nastanka nezgode (krivice). Krsto Bezbednost saobrañaja 7 – sloæiti oko uslova nastanka nezgode i na osnovu toga popuniti i potpisati Evropski izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi koji ñe predati u osiguranje. Osiguranja ñe. policiji nameñu veñe obaveze i usporava proces razjaãnjavanja nezgode. Uviœaje vrãi istraæni sudija. Fotodokumentacija se.Lipovac. Ovakve saobrañajne nezgode raspravlja sud (sudsko veñe) u kriviånom postupku. ne radi. ako ovlaãñeno lice izlazi na lice mesta i vrãi uviœaj. Meœutim. skicira. Osiguranje je duæno da na osnovu saglasnosti uåesnika i popunjenog Evropskog izveãtaja o nezgodi38 (ili drugog izveãtaja) razmatra nezgodu. fotografiãe. Ovlaãñeno sluæbeno lice izlazi na lice mesta. analizira i obraœuje tragove itd. odnosno obaveãtenja o nezgodi. proceni ãtetu i izvrãi isplatu. a fotografije da se rade naknadno. Zakon je predvideo da OUP vrãi uviœaj. da li postoji zakonski osnov za isplatu ãtete i koliki je iznos ãtete. Ukoliko se radi o nezgo38 Kod nas je ukinuta praksa popunjavanja Evropskog izveãtaja koji je predviœen meœunarodnom konvencijom o saobrañaju. samo na zahtev suda ili neke strane u sporu. izraœuje situacioni plan lica mesta. a ekipa OUP-a mu pruæa struånu pomoñ (obezbeœuje lica mesta. prijavljuje prekrãaj i uåinioca prekrãaja organu unutraãnjih poslova. (2) Kod saobrañajnih nezgoda sa znaåajnom materijalnom ãtetom. a na osnovu zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. osiguranja pod razliåitim izgovorima osporavaju sve izveãtaje koje su potpisali uåesnici nezgode i zahtevaju obavezan izlazak policije i saåinjavanje odgovarajuñe dokumentacije. Sa razvojem digitalne fotografije. teãko povreœenih ili je prouzrokovana materijalna ãteta veña od zakonom predviœenog iznosa) predviœena je kriviåna odgovornost uåinioca kriviånog dela. P. (3) Konaåno. Umesto Evropskog izveãtaja mogu se koristiti i drugaåiji formulari koje odreœuju osiguranja. crta skicu lica mesta i sl.). Ovako se nepotrebno ometa saobrañaj (jer uåesnici obavezno åekaju policiju i åesto ne pomeraju vozila sa kolovoza).

Izuzetno. Samo svi elementi dokumentacije zajedno obezbeœuju kvalitetno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja. Svaki od elemenata uviœajne dokumentacije ima vaænih prednosti. a pozitivi samo po potrebi (na zahtev sudije za prekrãaje). baã zbog ove “uãtede”. radniku na uviœaju moraju biti jasne prednosti fotografije i naåini da se nedostatak fotografija delimiåno nadoknadi. jer se skice uvek crtaju na licu mesta. a posebno tragova i predmeta saobrañajne nezgode. “zbog cene”. zbog cene i nepraktiånosti postupka. u uviœaju redovno uåestvuje i kriminalistiåki tehniåar koji radi i izveãtaj o kriminalistiåko-tehniåkom pregledu lica mesta.40 kao jedini izvorni dokument iz koga bi se pregledno moglo videti ãta je i kako mereno na licu mesta.8. Na licu mesta se åesto ne primenjuje fotografski metod.7. ne moæe pouzdano i korektno analizirati. Najåeãñe se “uãteda” u ceni fotografija sa lica mesta viãestruko plaña u sudskom procesu.39 Na primer. Sa druge strane. nisu retki sluåajevi da se na licu mesta primeni metod izuzimanja. 40 Ovo se ne moæe niåim pravdati (osim æeljom da se sakrije nekvalitet uviœaja). UVIŒAJ SAOBRAÑAJNIH NEZGODA . Posebno se ne moæe pravdati nekorektno i nestruåno primenjivanje pojedinih metoda fiksiranja tragova. tj. kompletiranja uviœajne dokumentacije. neshvatljivo je da se u dokumentaciji ne dostavljaju skice lica mesta. Na primer. Takoœe su åesti sluåajevi da se ekipa na uviœaju zadovolji fiksiranjem samo malog broja “vaænih” tragova. Posebno je neprihvatljivo da ovo postane pravilo i da se podrazumeva da fotografije nisu potrebne. 215 7. Åesti su primeri da se pojedine metode fiksiranja izostavljaju.8. redovno rade negativi. svaki element dokumentacije ima i niz nedostataka i zato nije dovoljan za kvalitetno fiksiranje zateåenog stanja. moæe se prihvatiti da se. 39 Posebno je neprihvatljivo da se izostavljanje pojedinih elemenata dokumentacije prihvata kao pravilo. Treba imati na umu to da. Naprotiv. ako se fotografisanje izostavlja. Naime. u taåno odreœenim situacijama. kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak. a nisu retki sluåajevi da se nezgoda. fotografisanje je nezamenljiv metod fiksiranja zateåenog stanja i trebalo bi ga uvek primenjivati. zbog åega bi ga trebalo redovno primenjivati. Problemi vrãenja uviœaja saobrañajnih nezgoda u naãim uslovima dama sa nepoznatim uåiniocima. u naãoj praksi veoma su åesti primeri nekorektnog i nekompletnog fiksiranja zateåenog stanja. PROBLEMI VRÃENJA UVIŒAJA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA U NAÃIM USLOVIMA Na osnovu ovakvog pregleda jasno je da uviœaj saobrañajnih nezgoda ima niz karakteristika “klasiånog” uviœaja. ãto svakako smanjuje pouzdanost i kvalitet kasnijih analiza. 7. onda ñe ostali elementi dokumentacije (posebno zapisnik) biti detaljniji. Naæalost. a da se ne obezbedi nikakav dokaz da predmet potiåe sa lica mesta (ãto se kasnije vrlo lako obara u sudskom procesu). Ove specifiånosti se ogledaju i u redovnosti primene svih metoda fiksiranja tragova. ali i niz vrlo znaåajnih specifiånosti.

1963. Traffic Accident Investigators’ Manual. Medicinska kriminalistika. Privredna ãtampa. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. (262 p). Saobrañajna kriminalistika. Zemun. Maksimoviñ. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh.. Evenston.. 1996. Kippenheim. M.. V.. Traffic Branch Royal Canadian Mounted Policy. Cena uviœaja je samo jedan (mali) deo cene sudskog procesa. Uãtede na uviœaju su prihvatljive. 1994. Krsto Bezbednost saobrañaja Uviœaj saobrañajnih nezgoda je sastavni deo sudskog procesa i tako bi ga trebalo i tretirati. K. i Lindenmann H. Rivers. Osnovni kurs za policajce. R. Dragaå.. Thomas. OEBS. 216 7 .. 1994. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). Gorkiñ. Primenjena kriminalistiåka tehnika. Maksimoviñ. Handbuch der Verkehrsunfall-rekonstruktion. 1998. Tehnical Traffic Accident Investigators Handbook. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – elementi saobrañajne trasologije. Illinois.. Saobrañajni fakultet. i dr.. Zemun. Beograd. i Banoviñ B. 1994. Brisel. K. Charles C. Society of Automotive Engineers. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. III deo. 1991. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. International Congress. Beograd. i Todoriñ U. K. 1996. Vodineliñ. Ãkuliñ. S. P. 1996. Bezbednost drumskog saobrañaja. Harmonization of European Accident Investigation Sistems. Road Transport VII – 33.W. Burg. R. Michigan. Lipovac K.Lipovac. 2001 (364 p). S. uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. samo ako neñe znaåajnije poskupiti sudski proces.. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. H. Lipovac.. Unfallversuche. 2000 (208 p). i Rau H. Level 3. P. Savremena administracija. M. Nicholas S. Prilog definisanju pojma uviœaja. (312 p). Transport Research Apas. Vujaniñ M.. Bezbednost 3. 2003. Detroit. Zemun.W. Beograd. 1981. Lesson # GP15: Traffic Accident Management (pisani materijali za nastavu). Rivers. Beograd.. Burg. Literatura Aranœeloviñ. 1990. Policijska akademija. Mitroviñ. i Aranœeloviñ M. Smith. Zemun. Beograd.. Lipovac. Rolly Kinney J. Publisher. Kriminalistiåka tehnika. V. Baker. R. p321-336.. Polje. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Beograd. Kippenheim. Zemun.. Beograd. 1981. Zemun.. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. M.. Verlag Information Ambs Gmbh.. R. Kriminalistiåka tehnika.. H. Tumbas.. R.. Gregory C. 1995.. Photogrammetry and Accident Reconstrunction.. 2000. Lipovac. Thomas. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Æarkoviñ M. 1986. 1997.

Znaåaj tragova saobrañajne nezgode 8. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 8.5. Pojam tragova saobrañajne nezgode 8.2. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda 8.1.3.4. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada . Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 8.8.

a na osnovu nastalih promena (na osnovu analize tragova saobrañajne nezgode). posledica nezgode je i promena raspoloæenja uåesnika i sl. za potrebe jednog kursa o uviœajima. tragovi zanoãenja. promena poloæaja i druge promene na vozilu). Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobrañajne nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. vrlo opasna greãka: pod tragovima saobrañajnih nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragovi (posledice saobrañajne nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uåestvovali u nezgodi). na lica i æivotinje (povrede. promene æivotnih ciljeva itd. podrazumevaju se sve promene – posledice te saobrañajne nezgode. na put i putne objekte (promena poloæaja. Za naãe potrebe je sasvim adekvatna uæa definicija traga saobrañajne nezgode: Pod tragovima saobrañajne nezgode podrazumevamo sve posledice (promene) saobrañajne nezgode koje se mogu registrovati – fiksirati. Ova zavisnost se koristi u istraæivanju saobrañajnih nezgoda. Ovo je neprihvatljivo ãiroka definicija. ali su vrlo vaæni za analizu uslova nastanka nezgode (npr. povrede. te moguñnostima analize saobrañajnih nezgoda na osnovu tragova. i to: naåinom nastanka. POJAM TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Trasologija je nauka koja prouåava tragove. tragovi koåenja.). u naãoj praksi je prisutna jedna. promene raspoloæenja itd. Suãtina analize saobrañajne nezgode obiåno se svodi na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda.). kao i na okruæenje (promene meœuljudskih odnosa. promena ponaãanja. u najopãtijem smislu. metodama istraæivanja i obrade ovih tragova. Konaåno. u svakoj saobrañajnoj nezgodi. promene na odeñi i obuñi. Ãta je to trag saobrañajne nezgode? Pod tragovima saobrañajnih nezgoda. objekta. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . klizanja itd.). Ove promene se odnose na vozilo (oãteñenja. Saobrañajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouåavanjem tragova saobrañajnih nezgoda. Naime.1.8. Dakle. 219 8. nastaju vrlo razliåite promene. Ovo je vrlo opasna greãka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vaænih tragova saobrañajne nezgode na osnovu kojih se ne moæe vrãiti nikakva identifikacija. oãteñenja i druge promene na objektima i putu i drugim povrãinama).

ubistvu) koje se pokuãava prikriti saobrañajnom nezgodom. Vrsta. poloæaj. 8. oblik. karakteristike tragova. veãtaåenje pojedinih tragova i sliåno. obrada tragova na licu mesta. åesti su sluåajevi da pogine saputnik (lice iz vozila). Dakle. Izmeœu ova dva znaåaja ne moæe se povuñi jasna granica. ako se na osnovu tog traga moæe pouzdanije i viãe zakljuåiti o vaænim elementima saobrañajne nezgode. Znaåaj traga je veñi. veñ se oni meœusobno prepliñu. analiza tragova. ovaj aspekt znaåaja se odnosi na pitanja ÃTA? i KO? Prvi korak na uviœaju odnosi se na utvrœivanje da li se radi o saobrañajnoj nezgodi ili nekom drugom delu (npr. Na primer. Razliåiti tragovi. Tek kada se. struåno i pouzdano utvrdi da se radi o saobrañajnoj nezgodi. uslovno. Prema tome ãta se na osnovu traga moæe zakljuåiti o nezgodi. a koji su u vezi sa saobrañajnom nezgodom.2. 8. U sluåajevima kada nije poznato koje vozilo ili lice je uåestvovalo u nezgodi. Za naãe potrebe ograniåiñemo se samo na prouåavanje tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade. O kriminalistiåkom znaåaju tragova moramo stalno razmiãljati. Da bi se ovakve analize mogle korektno sprovesti. a niti su videla kako se nezgoda dogodila. Ipak ñemo na ovom mestu. Analiza saobrañajne nezgode (razmatranje i razjaãnjavanje) svodi se na detaljnu analizu svih tragova i na struåno povezivanje karakteristika tragova sa uslovima pod kojima se dogodila nezgoda. Kriminalistiåki znaåaj tragova Kriminalistiåki znaåaj traga se odnosi na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrdi ãta se dogodilo i ko je u tome uåestvovao. vrãi se eliminacija i/ili identifikacija lica i vozila koja su uåestvovala u nezgodi. U tom sluåaju imamo 8 220 .Lipovac. izgled i druga svojstva tragova u direktnoj su vezi sa saobrañajnom nezgodom. sa uslovima koji su prethodili saobrañajnoj nezgodi. razdvojiti i pojedinaåno objasniti ova dva aspekta znaåaja tragova saobrañajne nezgode. a preæiveli putnik tvrdi da je saputnik (pokojnik) vozio u vreme nezgode i sliåno. intenzitet. Zakljuåke o tome kako se nezgoda dogodila donose na osnovu analize tragova – posledica te nezgode. P. odnosno od kojeg vozila ili lica potiåe neki trag.1. Krsto Bezbednost saobrañaja Tragovi saobrañajnih nezgoda se mogu prouåavati sa viãe aspekata: proces i uslovi nastanka tragova. moæemo nastaviti sa vrãenjem uviœaja. u razliåitim situacijama. imaju razliåit znaåaj.2. tj. na osnovu analize tragova. neophodno je u uviœajnoj dokumentaciji struåno i sveobuhvatno fiksirati sve tragove zateåene na licu mesta. jer uvek postoji moguñnost da neãto “oåigledno” i “jasno” naknadno moramo dokazivati. razlikujemo kriminalistiåki (kriminalistiåko–tehniåki) i saobrañajni (saobrañajno–tehniåki) znaåaj tragova. ZNAÅAJ TRAGOVA SAOBRAÑAJNE NEZGODE Nezgodu analiziraju i o njoj odluåuju lica koja nisu bila na licu mesta nezgode.

analiza i obrada osumnjiåenog vozila/lica koji bi trebalo da pouzdano dokaæu da nesporni uzorak potiåe sa osumnjiåenog vozila/lica i sam postupak veãtaåenja kojim se dokazuje da sporni i nesporni uzorak potiåu od iste celine. komad razbijene plastike sa pozicionih svetala i sliåno). Saobrañajni znaåaj tragova Saobrañajni znaåaj traga odnosi se na moguñnost da se na osnovu tog traga utvrde bitne okolnosti pod kojima se dogodila saobrañajna nezgoda (brzine uåesnika. Na terenu ñe se u operativnoj kontroli zaustavljati i detaljnije proveravati vozila marke “Mercedes”. elementi prostorno-vremenske analize itd. primenom proverenih nauånih metoda.2. autobusa i drugih vozila åiji su toåkovi znatno ãiri od 12 cm. Ovo se najåeãñe postiæe kriminalistiåko-tehniåkim veãtaåenjima. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE .2.2 Mehanoskopsko uklapanje je jedna od najjednostavnijih i najpouzdanijih metoda identifikacije kod saobrañajnih nezgoda. niti od teretnih vozila. komad ukrasne lajsne.1 Identifikacija je proces u toku kojeg primenom nauånih metoda utvrœujemo da je odreœeno vozilo/lice uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi. Ako su na licu mesta ostali tragovi koåenja ãirine 12. 2 Pri tome su vaæna tri odvojena postupka: postupak na licu mesta koji bi trebalo nedvosmisleno da dokaæe da sporni uzorak (predmet ili trag) potiåu sa lica mesta.). – delovi odeñe. Eliminacija svih vozila/lica koja sigurno nisu uåestvovala u nezgodi olakãava i usmerava dalje pretraæivanje i dokazivanje. utvrœujemo da odreœeno vozilo/lice ili klasa vozila. odnosno lica nisu uåestvovali u nezgodi. Ovo se redovno dogaœa (nije poznato poreklo traga) u sluåajevima pomeranja vozila posle nezgode. primenom proverenih nauåno-tehniåkih metoda. kriminalistiåki znaåaj posebno dolazi do izraæaja u sluåajevima kada je lice ili vozilo napustilo lice mesta ili se pomerilo posle nezgode. nekad nije poznato od koga vozila potiåe odreœeni trag. u daljem radu ñemo eliminisati vozila koja na sebi nemaju zelene boje.00 cm. Eliminacija je proces u toku koga. nedvosmisleno utvrdi da li tragovi i predmeti naœeni na licu mesta (sporni uzorak) potiåu od osumnjiåenih vozila/lica (nesporni uzorak). Sa druge strane. åiji je cilj da se. 1 Na primer. 8. smerovi kretanja.2. Ako su na licu mesta naœene ljuspice zelene boje. – komadi delova otpali sa vozila (komadi razbijenog migavca. obuñe. Identifikacija se vrãi na osnovu uklapanja sluåajno nastalih (neponovljivih) linija. povrãina i oblika na spornom i nespornom uzorku. onda oni ne potiåu od vozila koja imaju ãiroke pneumatike. Meœutim. 221 8. U cilju otkrivanja nepoznatog vozila ili nepoznatog lica vrãe se eliminacija i identifikacija. Za mehanoskopska uklapanja posebno su pogodni: – veñe ljuspe boje sa vozila. usporenja vozila. ako su na licu mesta naœeni otpali delovi okvira fara vozila marke “Mercedes” onda ovi delovi ne potiåu od ostalih tipova (marki) vozila. Znaåaj tragova saobrañajne nezgode posla sa nepoznatim licem koje je upravljalo vozilom. mesto sudara. Pretraga i operativna kontrola ñe se usmeriti ka vozilima åiji pneumatici su pribliæno ãiroki 12 cm. pravci kretanja. Ovaj proces je veoma vaæan i nezaobilazan u toku otkrivanja nepoznatog vozila/lica.8. kao i zelena vozila koja nisu oãteñena (nije im otpala boja). vlakana i sliåno.

1. nezgoda ima obeleæje kriviånog dela. Naime. moæe da povlaåi kriviånu odgovornost. kriminalistiåki znaåaj tragova odnosi se na pitanje ÃTA? (ãta se dogodilo: nezgoda ili klasiåno ubistvo koje se æeli prikriti nezgodom) KO? (ko je uåestvovao u saobrañajnoj nezgodi?). Ma kako.Lipovac. Ako nije bilo registrova- 8 222 . a prekrãaj razmatra sudija za prekrãaje). Kad otkrijemo uåinioca. – oãteñenja vozila. neñe se moñi korektno i pouzdano analizirati nezgoda. Ovo je jedna od najznaåajnijih specifiånosti uviœaja saobrañajnih nezgoda. Ma koliko on bio vaæan. U supotnom. objekata i predmeta i – ostali tragovi nezgoda. a saobrañajni znaåaj se odnosi na pitanje KAKO? (kako se dogodila saobrañajna nezgoda?). moramo imati u vidu da smo tek omoguñili voœenje sudskog procesa. Åesto i sastav uviœajne ekipe zavisi od toga da li je bilo povreda lica (sudija izlazi samo ako ima povreœenih. Povrede lica su svakako najznaåajnije posledice nezgoda. nemamo valjane elemente za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Dakle. nikad se ne sme zaboravljati ni saobrañajni znaåaj tragova.3. a zanemarimo saobrañajni znaåaj. KLASIFIKACIJE TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA Mada postoje brojni kriterijumi za podelu tragova. bio izraæen kriminalistiåki znaåaj. 8. ali i jedna od najåeãñih greãaka na terenu. P. pogreãan je stav da se posao policije iskljuåivo odnosi na traganje za nepoznatim poåiniocem. U zavisnosti od prisustva i vrste povreda lica (lakãe ili teãke) vrãi se klasifikacija saobrañajnih nezgoda. ali za analizu nezgode i dokazivanje njegove odgovornosti presudan je saobrañajni znaåaj tragova. Podela tragova prema vrsti Sve tragove saobrañajnih nezgoda prema vrsti moæemo podeliti na: – povrede lica i æivotinja. Otkriti nepoznatog uåesnika saobrañajne nezgode je tek prvi korak u sudskom procesu. Naime. tj. 8. a pravi krivci nekaænjeni.3. pa ovakvi predmeti ostaju nereãeni. ovde ñemo navesti one podele koje su najznaåajnije za kvalitetno vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda. samo ako ima teãko povreœenih lica ili ako ima poginulih). Ako je doãlo do povreœivanja lica ili ima poginulih. Ovo je veoma znaåajna specifiånost uviœaja saobrañajnih nezgoda. u nekim situacijama. te da se njegovim otkrivanjem zavrãava uloga policije. ali i odreœuje procedura njihove obrade (uviœaja) i sudskog procesa (kriviåno delo razmatra sudsko veñe. nekad se na terenu (pri uviœaju saobrañajnih nezgoda sa NN uåiniocem) potpuno posvetimo kriminalistiåkom znaåaju (kako bi se otkrio uåinilac nezgode). o kojoj se nekad ne vodi dovoljno raåuna.

naæalost. tragovi obraœuju samo kada su vidljivi. Zato se mesta na kojima oåekujemo mikrotragove. – tragove nastale u fazi nezgode i – tragove nastale posle nezgode. Zato se niz vrlo jednostavnih situacija ne moæe korektno analizirati. – izmene makrotragova (fingiranih situacija). 223 8. Podela tragova prema fazi nezgode u kojoj su nastali Prema fazi u kojoj su tragovi nastali.2. dele na: – mikrotragove i – makrotragove.3. pretraæuju posebnim metodama i uz pomoñ posebnih pomagala. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda nih povreda. Oãteñenja vozila. objekata i predmeta su sledeña znaåajna posledica nezgode. Podela tragova prema veliåini Tragovi se. nezgoda se tretira kao prekrãaj. pre svega. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . a makrotragovima se ne moæe iskljuåiti ni jedna verzija. ostale tragove na saobrañajnim povrãinama i sliåno. Ovde se. povrede imaju i kriminalistiåko – tehniåki i saobrañajno – tehniåki znaåaj. Mikrotragovi su tragovi koji se zbog svoje veliåine ne mogu uoåiti golim okom. Meœutim. u sluåaju potrebe. – saobrañajnih nezgoda sa nepoznatim uåiniocima i – kad su iskazi svedoka protivreåni.3.8. prema veliåini. Osiguravajuñi zavodi su posebno zainteresovani za kvalitetno dokumentovanje ovih tragova. Makrotragovi su dovoljne veliåine. otpale materijale i delove. 8.3. o åemu ñe kasnije biti viãe reåi. misli na tragove kretanja vozila. Pored ovog procesnog znaåaja. dok se o mikrotragovima ne vodi dovoljno raåuna. tako da se mogu uoåiti golim okom. Mikrotragovi imaju poseban znaåaj u sluåaju: – kada se sumnja da se nezgodom pokuãava skriti klasiåno ubistvo. oãteñenja imaju i ogroman kriminalistiåkotehniåki i saobrañajno-tehniåki znaåaj. niti rekonstruisati. Najåeãñe se na licu mesta saobrañajne nezgode zadovoljavamo obradom makrotragova. U praksi se. Oãteñenja mogu biti posebno znaåajna za odreœivanje odgovornosti pojedinih uåesnika nezgode. a veoma su vaæni za analizu nezgode. odnosno veliåine stvarne ãtete prouzrokovane saobrañajnom nezgodom. Pored povreda i oãteñenja u nezgodama nastaju i vrlo razliåiti tragovi koji se ne mogu podvesti pod ove dve grupe.3. 8. tragovi saobrañajne nezgode se dele na: – tragove nastale pre saobrañajne nezgode.

Ovo omoguñava brzo uspostavljanje odreœenih saobrañajnih tokova ili njihovu normalizaciju. a posebno rukovodioci uviœaja.4. – tragove na vozilima i objektima i – tragove na licima i leãevima. pa je vrlo vaæno definisati redosled obrade tragova. P. bez ugroæavanja kvaliteta uviœaja (prvo se obraœuju tragovi na kolovozu ili delovima kolovoza. U tom smislu ova podela olakãava traæenje pojedinih tragova na licu mesta. razlikujemo: – tragove na kolovozu.. u zoni mesta sudara i posle mesta sudara). nastaju sledeñi tipiåni tragovi: – tipiåni tragovi na vozilu: oãteñenja prednjeg branika. zatim spolja vidljivi tragovi na licima i leãevima. Ålanovi uviœajne ekipe.5. Podela tragova prema situaciji u kojoj su nastali Za naãe potrebe moæda je najznaåajnija podela tragova prema saobrañajnoj situaciji na: – tipiåne i – netipiåne tragove saobrañajne nezgode. Tipiåni su svi tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip saobrañajne nezgode. Krsto Bezbednost saobrañaja Pored toga ãto su pojedini tragovi karakteristiåni za odreœenu fazu nezgode. tragovi koåenja na obodu pneumatika itd.3. 8. trag œona obuñe peãaka na mestu sudara. Kad rukovodilac uviœaja shvati o kakvoj se nezgodi radi. materijali i delovi otpali sa vozila posle mesta sudara. – tragove na povrãinama van kolovoza. oãteñenja vetrobranskog stakla. Naime. 8 224 . moraju biti struåni da za svaku nezgodu odrede tipiåne tragove. postoje situacije kada je hitnost najvaænije obeleæje uviœaja saobrañajne nezgode. oãteñenja prednje åeone maske vozila. on bi morao taåno znati koje tragove i gde da traæi. oãteñenja prednjeg poklopca sa ili bez otpalih ljuspica boje. a tragovi na vozilima. Da bi ovo bilo uspeãno moraju se poznavati mehanizmi razliåitih tipova nezgoda. Podela tragova prema mestu nalaæenja Prema tome gde se tragovi nalaze.3. – tipiåni tragovi na kolovozu: tragovi koåenja iza toåkova vozila.Lipovac.. Na primer. Ova podela je znaåajna za odreœivanje redosleda pretraæivanja na licu mesta saobrañajne nezgode. kod obaranja peãaka. predmeti i delovi odeñe i obuñe peãaka itd. a pri velikim brzinama i oãteñenja krova vozila i delovi kose i krvi na åeonoj ivici krova. na objektima i povrãinama izvan kolovoza mogu da se obraœuju i posle delimiånog ili potpunog uspostavljanja saobrañaja). oni su najåeãñe vezani i za odreœenu lokaciju (ispred mesta sudara. 8.

oãteñenja vetrobranskog stakla ispred suvozaåa (åeãñe nastaju nego kod vozaåa). tragovi u vidu ãara sa papuåica na œonu obuñe itd. obuña vozaåa izmeœu papuåica itd. tragovi œona na podlozi sipod nogu suvozaåa. – na suvozaåu: povrede ruku. . prelomi lobanje itd.8.) itd. povrede glave i åela od ogledala. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE – tipiåni tragovi na odeñi i obuñi peãaka: obrisi na œonu obuñe koja je kontaktirala sa podlogom u trenutku sudara. oãteñenja i tragovi vlakana na pojasu suvozaåa. preneti materijali sa vetrobranskog stakla na leœa (na kaput.. “gasa” ili spojnice. – na vozaåu: krvni podliv u pravcu pruæanja pojasa. Trebalo bi napomenuti da se nalaæenje i istraæivanje opisanih tragova radi uporedo. kruæni krvni podliv od volana. na mestu suvozaåa: oãteñenja kasete i delova ispred suvozaåa. oãteñenja i tragovi vlakana odeñe na pojasu vozaåa. oãteñenja isturenih delova vrata suvozaåa (ruåica za otvaranje stakla. U situacijama kada sumnjamo ko je upravljao vozilom. na mestu vozaåa: oãteñenja volana u vidu deformacija. prelom i krvni podlivi potkolenica i nadkolenica. – tipiåni tragovi na telu peãaka: krvni podlivi ili prelomi kostiju u predelu potkolenice. povrede glave od udara u ogledalo i u vetrobransko staklo. krvni podlivi i serijski prelomi rebara. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na ruåici menjaåa.3. oãteñenja i tragovi papilarnih linija na kontrolnoj tabli. krvni podlivi i rane u vidu rascepa na glavi. tragove krvi i tkiva na polomljenom ogledalu. oãteñenja. tragovi œona obuñe vozaåa na papuåicama koånice. oãteñenja i lomljenje unutraãnjeg ogledala. prelomi potkolenice i povrede stopala od papuåica. pocepane pantalone u predelu potkolenice. Klasifikacije tragova saobrañajnih nezgoda Moæemo razlikovati tri vrste tipiånih tragova: – pravi tipiåni tragovi. tragove œona na podlozi – podmetaåima ispod nogu vozaåa.. nasloni za ruke i sl. tragovi krvi na mestu suvozaåa itd. ruåica vrata. znaåajno je obratiti paænju na tipiåne tragove koji se mogu nañi: – u vozilu. prelomi kostiju ãaka kojima je dræao volan ili ruåicu menjaåa. prelomi kostiju ruku. krvni podlivi u pravcu pruæanja pojasa itd.). u predelu butne kosti i karlice. oãteñenja kasete i delova ispred vozaåa.. dlake i tragovi krvi na vetrobranskom staklu ispred vozaåa. tako da se stalno traæe odgovarajuñi tragovi veñ naœenim tragovima (parovi tragova).).. povrede lobanje od udara u vetrobransko staklo.. – laæni tipiåni tragovi i – tipiåni tragovi koji nedostaju. butne kosti i karlice. majicu i sl. 225 8. preneti materijali i delovi sa vozila na pantalone u zoni potkolenice. krvni podlivi i prelomi rebara. povrede skoånih zglobova nogu (uganuña i sl. õemper. – u vozilu.

– povrãinske tragove i – zapreminske tragove. trebalo bi ih korektno obraditi na licu mesta. Da bi se ovo izbeglo neophodno je. Tragovi mogu biti: – netipiåni po vrsti. P. kako bi se na licu mesta dokazalo i dokumentovalo da ih nema. ali nisu nastali u konkretnoj nezgodi. Ovim tragovima se mora posvetiti znaåajna paænja. Laæni tipiåni tragovi su tragovi koji su karakteristiåni za odreœeni tip nezgode.3. Ovi tragovi mogu nastati: – pre konkretne nezgode (u nekoj drugoj nezgodi ili saobrañajnoj situaciji) ili – posle konkretne nezgode (fingiranjem tragova i situacije).6. Posebno je vaæno kvalitetno obraditi i laæne tipiåne tragove. sve tragove nezgode moæemo podeliti na: – taåkaste tragove. a koji bi morali ostati. krivolinijske i kombinovane). Postojanje ovih tragova åesto dovodi u sumnju izjave svedoka ili potvrœuje druge alternative. Nenalaæenje ovih tragova znaåi: da nismo detaljno pretraæili lice mesta. a kasnije i u sudskom postupku. ako je ova verzija taåna. Netipiåni su oni tragovi koje ne oåekujemo za dati tip nezgode. Podela tragova sa aspekta merenja Sa aspekta merenja. – koncentrisane tragove. – netipiåni po poloæaju i – netipiåni po intenzitetu. da su ovi tragovi uniãteni ili da data verzija nije taåna. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove (ukljuåujuñi i laæne tragove). Tipiåni tragovi koji nedostaju su tipiåni tragovi za odreœenu verziju saobrañajne nezgode koje na licu mesta ne nalazimo. na licu: – nañi sve tragove. a nalaze se na licu mesta. 8. – linijske tragove (pravolinijske. Åesto je analiza tipiånih i netipiånih tragova presudna za analizu nezgode. Taåkasti tragovi su svi tragovi saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne za analizu nezgode i ne moraju da se mere na licu mesta. Najåeãñe su ovo 8 226 . Laæni tipiåni tragovi mogu pogreãno usmeriti rad na uviœaju.Lipovac. kako bi se kasnije (u sudskom postupku) moglo dokazati da oni ne potiåu od konkretne nezgode). Makoliko se netipiåni tragovi ne uklapali u naãu misaonu rekonstrukciju dogaœaja. Krsto Bezbednost saobrañaja Pravi tipiåni tragovi su oni tragovi koji su tipiåni za datu saobrañajnu nezgodu i potiåu od te nezgode.

odnosno na osnovu shvatanja saobrañajne situacije. Meœutim. neophodno je shvatiti saobrañajnu situaciju. trebalo bi da taåno zna gde i koje tragove oåekuje na licu mesta (tipiåni tragovi saobrañajne nezgode). trebalo bi pouzdano odgovoriti na pitanje: “koje tragove i gde da traæimo?”. tj. akumulator itd.4. traæe na osnovu misaone rekonstrukcije dogaœaja. Na osnovu åega se traæe tragovi? Tragovi se. na prvi pogled. Meœutim. neprekidno usaglaãavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipiåni tragovi za tu situaciju ili ih nema. Linijski tragovi su oni tragovi åija je jedna dimenzija (duæina) izraæena (bitno veña) u odnosu na drugu (ãirinu). pa ñe se obraœivati kao taåkasti tragovi (npr. torba koja je ispala peãaku. Ko traæi tragove saobrañajne nezgode? Tragove saobrañajne nezgode pronalazi i obraœuje ålan uviœajne ekipe koji je nesumnjivo osposobljen za ovaj posao. lokva teånosti åije dimenzije nisu vaæne. Zapreminski tragovi su tragovi koji imaju znaåajnu i treñu dimenziju (dubinu ili visinu). Pretraæivanje celog prostora bez jasnih oåekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme. Koncentrisani tragovi su svi tragovi koji su koncentrisani na manjim povrãinama i åija je veliåina bitna.).1. prvenstveno. Kada se shvati saobrañajna situacija. prvi korak u njihovoj obradi. OBRADA TRAGOVA SAOBRAÑAJNIH NEZGODA 8. a ne bi garantovalo otkrivanje svih vaænih tragova.4. Pronalaæenje tragova je u direktnoj vezi sa shvatanjem uslova i naåina kako se dogodila saobrañajna nezgoda.8. Pronalaæenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Gde se traæe i koji tragovi saobrañajne nezgode? Pronalaæenje tragova je.4. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . napraviti korektnu misaonu rekonstrukciju saobrañajne nezgode. 8. ali postoje i veliki tragovi (predmeti) saobrañajne nezgode åije su dimenzije nevaæne. oblik i pravac pruæanja su vaæni (najåeãñe pravac pruæanja ovih tragova pomaæe veãtaku da utvrdi pravac kretanja vozila neposredno pre sudara). To je najåeãñe kriminalistiåki tehniåar ili saobrañajni policajac. na neke znaåajne tragove mogu ukazati uåesnici i svedoci nezgode. 227 8. Oni to mogu uåiniti direktno – pokazujuñi tragove ili indirektno – objaãnjavajuñi kako se nezgoda dogodila. Kada struåno lice shvati ãta se desilo. Ostali ålanovi ekipe. Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda mali tragovi. Povrãinski tragovi su tragovi saobrañajne nezgode rasuti na veñoj povrãini åiji poloæaj. a posebno rukovodilac uviœaja. pomaæu tako ãto sugeriãu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vaænost za analizu nezgode. da bi se kvalitetno i efikasno pronaãli svi vaæni tragovi saobrañajne nezgode.

kako bi se vrãila eliminacija onih koji nisu ostavili takav trag. Ako se radi o NN vozilu meri se i ãirina ovih tragova. Naime. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanijih tragova).2. rukovodilac uviœaja shvata saobrañajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Nekad se jedan vaæan element – okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa viãe tragova. Kakav je odnos izmeœu obezbeœenja tragova i obezbeœenja lica mesta? Obezbeœenje tragova je samo jedan element obezbeœenja lica mesta. Kada su rukovodilac uviœaja i struånjak za obradu tragova odredili ãta ñe biti znaåajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode. oni se opredeljuju i za tragove kojima se dokumentuju najznaåajniji elementi zateåenog stanja. na licu mesta se nalazi i po nekoliko stotina raznih tragova. a izdvajaju i obraœuju neki drugi. ne daju niãta novo. niti su pouzdaniji. Posebno je vaæno spreåiti one promene koje bi umanjile znaåaj traga ili bi mogle doprineti nekorektnim analizama traga. Kako bi trebalo obraœivati odabrane – znaåajne tragove? Za kvalitetnu obradu tragova. Krsto Bezbednost saobrañaja Koje tragove bi trebalo traæiti i obraœivati? Na licu mesta bi trebalo nañi i analizirati sve tragove saobrañajne nezgode. pa i saobrañajne nezgode. za svaki trag bi trebalo znati koje vaæne informacije pruæa u procesu razmatranja i rasvetljavanja nezgode. trag se mulaæira itd. Ovo pomaæe u odreœivanju tipiånih i netipiånih tragova saobrañajne nezgode. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaåaj. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koji nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati. U takvim sluåajevima rukovodilac uviœaja se moæe opredeliti da ove druge tragove zanemari i ne fiksira. promene ili uniãtavanja. Neki drugi tragovi koji bi ovu okolnost takoœe dokumentovali. Pri tome rukovodilac uviœaja stalno uporedo analizira izjave i naœene tragove na licu mesta. one se fotografiãu razmerno u cilju eliminacije onih pneumatika åije se ãare razlikuju. isti tragovi ñe biti vrlo znaåajni i biñe sveobuhvatno fiksirani. Obezbeœenje tragova na licu mesta saobrañajne nezgode Ãta se podrazumeva pod pojmom obezbeœenje tragova SN? Obezbeœenje tragova podrazumeva spreåavanje njihovog pomeranja. Konaåno. kod traga voænje odreœuje se njegov poloæaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruæaju nikakve nove informacije o nezgodi. 8. Naime. trebalo bi poznavati i pravilno ceniti njihov znaåaj. Kod traga koåenja meri se i njegova duæina kako bi se izraåunavale brzine kretanja vozila. ako se na reljefnom tragu voænje nalaze i neki karakteristiåni detalji. Osnovni sadræaji obezbeœenja lica mesta odnose se na spreåavanje novih saobrañajnih 8 228 . Znaåaj izjava uåesnika i oåevidaca? Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uåesnika ili svedoka nezgode. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimiraju jedni tragovi. Meœutim. P.4. Na primer. Shvatajuñi izjave. te ga obraditi na naåin da se ove informacije i kvalitetno prenesu. u uviœajnoj dokumentaciji se fiksiraju samo oni tragovi koji su znaåajni za analizu saobrañajne nezgode.Lipovac. Ako su na tragu voænje dobro uoåljive ãare.

Ovo se moæe postiñi posebnim saobrañajnim znakovima (“uviœaj u toku”. za tragove koji ñe biti izuzeti zbog nekih dodatnih ispitivanja i analiza obezbeœenje se nastavlja do okonåanja ovih analiza. O ovome ñe biti detaljno obaveãten rukovodilac uviœaja. uåesnici u nezgodi su duæni da obezbede lice mesta. rampama i drugim preprekama. Ova njihova obaveza je posebno istaknuta kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. pod uslovom da preduzimanje tih mera ne ugroæava bezbednost saobrañaja . . Za neke tragove ovo znaåi do njihovog fotografisanja. Kada poåinje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode poåinje odmah posle saobrañajne nezgode.4. Zakona o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima). na obezbeœenje lica (uåesnika i svedoka nezgode).) i na regulisanje (obezbeœenje) saobrañaja u zoni mesta nezgode. od poæara i sl.. Postupak obezbeœenja tragova od strane radnika policije? Prvo bi trebalo spreåiti nesluæbena lica (lica koja naiœu ili se zateknu na mestu nezgode. (ålan 148. papira (sa natpisom) i drvenih kolaca. njih bi trebalo markirati pre pomeranja. kada se vozila i neki predmeti moraju pomerati (zbog oslobaœanja povreœenih ili zbog uspostavljanja saobrañaja). Naime. kupama. a posebno pripadnici saobrañajne policije (koji su osposobljeni za obezbeœenje lica mesta. Posle dolaska ekipe za vrãenje uviœaja policijska patrola ñe izvestiti o obezbeœenju lica mesta i obezbeœenje i obradu tragova i predmeta saobrañajne nezgode preuzeñe rukovodilac uviœaja. U nedostatku adekvatnih sredstava mogu se koristiti i priruåna sredstva u vidu kanapa. razapinjanjem posebnih traka (sa jasnim porukama o prisustvu policije) koje ograniåavaju zonu u kojoj se oåekuju tragovi. Posle ograniåavanja lica mesta saobrañajne nezgode. o åemu se izjaãnjava rukovodilac procesa. pa i obezbeœenja tragova.3 Po dolasku patrole policije na lice mesta. U nekim sluåajevima. O ovome se takoœe stara rukovodilac uviœaja i o tome izdaje precizna nareœenja..8.) da se nekontrolisano pribliæe tragovima i predmetima nezgode. parkiranjem sluæbenog vozila itd. uåesnici nezgode i sl. 2) da preduzme sve ãto je u njegovoj moñi da se otklone nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobrañajne nezgode i da se omoguñi normalno odvijanje saobrañaja i da nastoji da se ne menja stanje na mestu nezgode i da se saåuvaju postojeñi tragovi. na obezbeœenje vozila i tereta (od kraœe. a posebno da spreåe nove saobrañajne nezgode i da obezbede tragove i predmete nezgode. struånjak za obradu tragova dobro ñe markirati sve znaåajne tragove kako bi ih ålanovi uviœajne ekipe lako videli i åuvali.. Posebno je vaæno naglasiti znaåaj obezbeœenja izuzetih predmeta sa lica mesta koji ñe biti naknadno analizirani. Meœutim. Ovo mogu vrãiti pripadnici prve policijske patrole koja je izaãla na lice mesta. Do kada traje obezbeœenje tragova? Obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgoda traje dok se ne zavrãi njihova obrada i analiza. “stop-policija” i sl. za neke tragove do njihovog merenja i opisa u zapisnik o uviœaju. na obezbeœenje tragova i predmeta saobrañajne nezgode. 229 8. kao i za obezbeœenje i obradu tragova).. ona preuzima poslove obezbeœenja lica mesta. Obrada tragova saobrañajnih nezgoda 3 Uåesnik u saobrañajnoj nezgodi u kojoj je neko izgubio æivot ili je bio povreœen ili je nastala veña materijalna ãteta duæan je: 1) da ostane na mestu saobrañajne nezgode .). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE nezgoda.

P. Mada bi trebalo smanjiti uåestalost ovih propusta. kamenom ili na neki drugi naåin iscrtavamo linije pored vaænih tragova i predmeta saobrañajne nezgo- 8 230 . ljuspica boje i drugih sitnih tragova ne bi se mogao odrediti sa fotografije. 8. jer se tako sud i veãtaci dovode u zabludu. ako ih nismo markirali i sl. Zaãto se vrãi markiranje? (U kojim situacijama se vrãi markiranje?) Markiranje se vrãi da bi se neki deo zateåenog stanja (predmet.). ako ga ne markiramo. staklo i drugi materijali otpali sa vozila i sl. sluåajno se mogu ãutnuti delovi otpali sa vozila. trag ili detalj na njima) uåinio markantnim (dobro uoåljivim). da bi obezbedili ãto preciznije odreœivanje pojedinih taåaka na tragu (proces digitalizacije). vlaæan trag voænje ñe se isuãiti i nestati). Markiranje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta je markiranje? Markiranje tragova je postupak iscrtavanja neisprekidanih (punih) ili isprekidanih linija pored tragova i/ili predmeta na licu mesta.). a posebno u sledeñim situacijama: 1) ako preti opasnost da se trag uniãti za vreme vrãenja uviœaja (na primer. 4) ako se markiranjem olakãava merenje tragova (na primer. merenje traga koåenja je olakãano – ako se kvalitetno odrede i markiraju poåetak i zavrãetak traga. Vrlo je opasno naåinjene propuste kriti. 3) ako preti opasnost da ñe se neki trag (predmet) sluåajno pomeriti ili rasuti (na primer.4. pomeraju se predmeti koji su pripadali povreœenim i sl. oni ñe svoj postupak u manjoj ili veñoj meri prilagoœavati situaciji.3. znaåajno je da se ovi propusti na odgovarajuñi naåin registruju. 6) da u grupi dobro vidljivih tragova istakne (skrene paænju na) vaæan trag predmet (na primer. ako se na fotografiji dobro vide lokva ulja i lokva krvi.Lipovac. a mi æelimo da istaknemo lokvu krvi). 5) ako oåekujemo fotogrametrijsko koriãñenje fotografija. merenje zone rasutih komadiña vetrobranskog stakla je lakãe – ako se kvalitetno markira zona ovog traga i sl. 7) ako preti opasnost da se neki trag ili vaæan detalj na tragu neñe dobro videti na fotografiji (na primer. crepom.). 2) ako postoji potreba da se neki trag (ili predmet) pomeri pre zavrãetka uviœaja (na primer. åesto se pomeraju vozila. Struånjaci koji koriste tragove u analizi nezgode ceniñe svaki od naåinjenih propusta. Ovo je vrlo vaæan postupak na licu mesta. ciglom. taåan poloæaj poåetka traga koåenja ne bi se video. odnose se povreœena lica. poloæaj tragova stakla. rasuti zemlja. Kako se vrãi markiranje? Markiranje se vrãi tako ãto kredom.). a nekad navode i na pogreãne zakljuåke. Krsto Bezbednost saobrañaja Ãta raditi u sluåaju propusta u obezbeœenju? Nisu retki sluåajevi da se naprave i znaåajni propusti u obezbeœenju tragova i predmeta saobrañajne nezgode. U zavisnosti od konkretnih uslova.

. a. Dakle. Zato ñe se veãtaci åeãñe rukovoditi markiranim granicama tragova. na fotografiji paæljivo nalazi nemarkiran. – markirne linije ne prate pravac pruæanja traga. oãteñenja predmeta. Ove linije mogu biti isprekidane i neisprekidane. koncentrisanih i povrãinskih tragova markirne linije bi trebalo da prate oblik traga (predmeta).. Oznaåavanje tragova saobrañajnih nezgoda Ãta se podrazumeva pod oznaåavanjem tragova? Oznaåavanje tragova je postupak pridodavanja odgovarajuñih oznaka – simbola svakom tragu pojedinaåno..2. one prate pravac pruæanja linijskih tragova. zemljanim.4. Ako se markiranje vrãi na licu mesta.. pa se na fotografiji ne mogu precizno identifikovati. 8. vaæan trag i pored njega ucrtava liniju kontrastne boje (najbolje crnim ili belim tuãem) ili strelicom upuñuje na mali trag ili detalj na tragu. onda se markiranje vrãi posebnim trakama i strelicama koje upuñuju na vaæan trag (predmet). travnatim i drugim povrãinama (nije moguñe ispisivanje linija). Ovo je posebno izraæeno kod odreœivanja granica tragova koåenja. odnosno oblik predmeta ili zone koncentrisanog i povrãinskog traga. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Sa druge strane na licu mesta je lakãe i pouzdanije odrediti granice tragova nego na fotografijama. Kad se vrãi markiranje? Markiranje se najåeãñe vrãi na licu mesta. praktiåan postupak na licu mesta bio bi: fotografisati raspored i izgled tragova (2-3 fotografije).. onda se markirna linija prekida. U naãoj praksi najåeãñe se koriste brojåane oznake.). Obrada tragova saobrañajnih nezgoda de. Ako na pravcu pruæanja markirne linije postoji neki trag.) i – kombinovane slovno-brojåane (alfanumeriåke) oznake (1A.. odnosno detalji na ovim tragovima. Ukoliko se tragovi nalaze na makadamu. markiranje se moæe izvrãiti i na fotografijama. .4.4. kao i zbog otklanjanja eventualnih greãaka pri markiranju. Ove oznake mogu biti: – brojåane (numeriåke) oznake (1. . A1. zbog moguñnosti dodatnih analiza tragova. 3. 1d. vozilima i objektima takoœe se markiraju na jedan od ova dva naåina. – markirne linije zaklanjaju neke vaæne tragove nezgode. b c. Tako se mogu markirati povrede lica.8. 4 Trebalo bi voditi raåuna da se pri analizi fotografija åesto dobro vide samo markirne linije. B C. odnosno oblik zone traga. .).4 Markirne linije ne smeju zaklanjati druge tragove (predmete). Ukoliko markiranje na licu mesta nije bilo praktiåno. markirati tragove. nego onim koje oni odrede na fotografijama. – slovne (alfabetske) oznake (A. leãevima. Tragovi na licima. Pri markiranju poloæaja predmeta. onda bi trebalo obezbediti makar jednu fotografiju na kojoj se vide tragovi pre markiranja. Ovo se postiæe tako ãto lice koje je bilo na uviœaju i analiziralo tragove.. pa se one i analiziraju. pa detaljno fotografisati lice mesta nezgode.. 231 8.. a izuzetno i drugi tragovi (predmeti). Ovo je posebno vaæno zbog verodostojnosti sadræaja fotografija. tragova stakla i sliåno. Najåeãñe greãke pri markiranju su: – vaæni tragovi nisu markirani.

oznaåavaju na licu mesta.). tragovi na objektima i sliåno). tako da se bolje vide i ne zaklanjaju tragove. Ukoliko nemamo odgovarajuñe oznake (nemamo neseser ili su u neseseru oãteñene oznake). Na stranicama piramide takoœe su naizmeniåno ispisane oznake: crna na beloj podlozi i bela oznaka na crnoj podlozi. Ove oznake se mogu pomerati pri fotografisanju. kod uviœaja saobrañajnih nezgoda. onda se neke ili sve oznake mogu ispisati kredom (ciglom. 5) oznaåe se nepostojeñi detalji (pravci kretanja vozila i peãaka. a na drugoj strani bela oznaka na crnoj podlozi. – rastereñuju se svi elementi uviœajne dokumentacije. Kako pri oznaåavanju biti dosledan? Pri odreœivanju redosleda oznaka trebalo bi poãtovati neku logiku. Na licu mesta tragovi se oznaåavaju tako ãto se pored vaænog traga (predmeta) postavi odgovarajuña oznaka. Na obe strane ploåice ispisane su oznake. – istiåu se vaæni detalji na fotografijama. Ove oznake su obavezni deo nesesera za uviœaj. Mogu biti u vidu ploåice koja se postavlja na postolje ili u vidu piramide (najåeãñe åetvorostraniåne). – olakãava se koriãñenje uviœajne dokumentacije. tako da se dobro vide na fotografijama. jednostavno se mogu napraviti priruåne oznake od kartona. Ovakav naåin oznaåavanja bi trebalo samo izuzetno primenjivati. on se moæe oznaåiti na fotografijama. poloæaj vozila pre pomeranja. Ukoliko iz bilo kojih razloga vaæan trag nije oznaåen na licu mesta. i to: na jednoj strani crna oznaka na beloj podlozi. To se postiæe tako ãto se pored traga crnim ili belim tuãem ispiãe njegova oznaka. 4) oznaåe se ostali postojeñi tragovi i detalji (ostali tragovi na kolovozu. Kad i kako se vrãi oznaåavanje tragova? Tragovi se. P. Obiåno se. Krsto Bezbednost saobrañaja Zaãto se tragovi oznaåavaju? Oznaåavanje tragova i predmeta je obavezan i veoma znaåajan postupak kojim se postiæu sledeñi vaæni efekti: – olakãava se rad na uviœaju. 2) sledeñe oznake se pridodaju leãevima ili povreœenim. Izuzetno. a zatim oznaåavati i detaljno fotografisati. ako se radi o sitnim tragovima koje bi oznake zaklonile. poloæaj svedoka i sl. moæe se prvo napraviti snimak tragova.Lipovac. po pravilu. plastike i sliånih materijala. Ako na licu mesta nemamo ni priruåne oznake. crepom i sl. – olakãava se kompletiranje uviœajne dokumentacije. vrãi pre fotografisanja. vaæna oãteñenja vozila. 3) oznaåe se linijski tragovi. 8 232 . po pravilu. Oznaåavanje tragova se. oznaåava sledeñim redosledom: 1) prve oznake se pridodaju vozilima.). Ploåica (piramida) se okreñe u zavisnosti od pozadine i vidljivosti. Trebalo bi voditi raåuna da oznake budu dovoljno velike. – povezuju se i usaglaãavaju razliåiti elementi uviœajne dokumentacije. a izuzetno i naknadno – na fotografijama.

Obrada tragova saobrañajnih nezgoda Tragove i predmete saobrañajne nezgode bi trebalo oznaåavati pojedinaåno. – fotografisanje i videosnimanje. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Ako æelimo da naglasimo grupnu pripadnost viãe tragova. oni se mogu oznaåiti oznakama koje imaju neãto zajedniåko. veña ili manja paænja ñe se posvetiti jednom ili drugima metodama fiksiranja traga. odnosno detalja na njemu). a u drugim se ne navode (zapisnik). Pri tome bi takoœe trebalo pratiti neku logiku. 233 8. praktiåno je za tragove koåenja koristiti oznake: 2pd (trag koåenja prednjeg desnog toåka vozila 2). pri obradi traga trebalo bi ga opisati (u zapisniku o uviœaju). 2zd (trag koåenja zadnjeg desnog toåka vozila 2). ucrtati. – grafiåki metod (skiciranje i crtanje u razmeri) i – opisni (verbalni) metod. Kao najåeãñe i najznaåajnije mogu se istañi sledeñe: – uopãte se ne vrãi oznaåavanje na licu mesta. Na primer. Koje su najåeãñe greãke u vezi oznaåavanja tragova? Na licu mesta se åesto prave greãke. u vezi oznaåavanja. izuzeti predmet koji nosi trag ili mulaæirati trag. izmeriti i kotirati znaåajne veliåine (odrediti poloæaj i dimenzije traga) i. Dakle. Osnovne metode registrovanja i fiksiranja tragova saobrañajne nezgode su: – izuzimanje (mulaæiranje – izlivanje). po potrebi. a najvaæniji element zateåenog stanja su tragovi i predmeti saobrañajne nezgode. Naåini fiksiranja tragova i predmeta saobrañajne nezgode Kao ãto je istaknuto osnovni cilj uviœaja je struåno i sveobuhvatno fiksiranje zateåenog stanja.5. Oznaåavanje na licu mesta trebalo bi koristiti i pri kompletiranju uviœajne dokumentacije. tako da se pojednostavi koriãñenje dokumentacije. – oznake na licu mesta nisu usaglaãene sa oznakama u dokumentaciji i – nisu usagleãene oznake u razliåitim elementima uviœajne dokumentacije. snimiti (fotografisati izgled traga.4. – ne razlikuju se pojmovi markiranje i oznaåavanje. – oznake se koriste samo u nekim delovima dokumentacije (skica. 8. – vrãi se delimiåno oznaåavanje (oznaåavaju se samo neki tragovi). Oznake u svim elementima dokumentacije trebalo bi da budu usaglaãene.4. U zavisnosti od znaåaja traga. 2l (trag koåenja levih toåkova vozila 2) i sliåno. plan).8.

a) Tragovi voænje (bez proklizavanja) Ovi tragovi nastaju ako se toåkovi okreñu bez proklizavanja. – koji je znaåaj tragova i – kako se tragovi obraœuju (u skladu sa njihovim znaåajem). tahografski zapis itd). krajnji poloæaj predmeta i tragova itd. Na ovom mestu ñemo izdvojiti neke specifiåne tragove saobrañajnih nezgoda i njihovu obradu detaljno analizirati.Lipovac. Prema vrsti kretanja i uslovima u kojima su nastali. pa i njihov naåin obrade bitno su drukåiji kod uviœaja saobrañajnih nezgoda nego kod ostalih uviœaja (tragovi na toåkovima. Da bi se ovo moglo struåno uraditi.5. oãteñenja vozila. P. Pored toga znaåaj nekih tragova. koji se ne nalaze kod ostalih uviœaja (tragovi koåenja. neophodno je znati: – kako i kada nastaju ovi tragovi. Meœutim.). najåeãñi i najznaåajniji tragovi koji se mogu nañi na kolovozu i drugim povrãinama. c) tragovi zanoãenja. – taåno protumaåiti sve tragove i – pravilno i potpuno obraditi sve bitne tragove. tragovi kretanja mogu biti: a) tragovi voænje. Na licu mesta bi trebalo: – efikasno i brzo nañi sve tragove. odnosno koji su najåeãñi ili najznaåajniji za analizu nezgode. b) tragovi koåenja. tj. Tragovi kretanja vozila Tragovi kretanja vozila su. svakako. NAJZNAÅAJNIJI TRAGOVI SAOBRAÑAJNE NEZGODE: ZNAÅAJ I OBRADA Na licu mesta saobrañajne nezgode nalaze se tragovi kao i kod ostalih dela. 8 234 . 8. promene na tragu nastale pri sudaru. niti ekstremno ubrzavani. d) tragovi klizanja i e) tragovi grebanja.1. ako nisu forsirano koåeni. postoje i neki tragovi koji su specifiåni za uviœaj saobrañajne nezgode. tj. Zato postoji potreba da se posebna paænja posveti nekim tragovima saobrañajnih nezgoda. Krsto Bezbednost saobrañaja 8. – kako izgledaju i kako se raspoznaju tragovi. Tragovi voænje (bez proklizavanja) mogu biti utisnuti ili otisnuti.5. Pri tome ñemo posebnu paænju posvetiti onim tragovima koji zahtevaju specifiåan postupak obrade.

na nekim tragovima voænje ãare nisu uopãte uoåljive. 235 8. – opisati trag u zapisniku o uviœaju i – po potrebi.. Obrada tragova voænje sastoji se u sledeñem: – pronañi trag voæçe i utvrditi od kog vozila (toåka) potiåe. i to na osnovu: – odreœivanja ãirine pneumatika. ako je slabo vidÿiv ili moæe biti uniãten.1. – odreœivanja razmaka izmeœu toåkova. po snegu. – poloæaj traga voænje odreœuje putanju vozila i – poloæaj i izgled traga voænje odreœuju smer kretanja vozila itd. i to. Meœutim.8. dolaze do izraæaja pri traganju za vozilom koje je uåestvovalo u nezgodi. prikazane su faze procesa forsiranog koåeça. mulaæirati trag. Pri tome se delovi materijala sa pneumatika prenose na podlogu (i obratno) i oni fiziåki predstavljaju trag voænje. Ma koliko vozaåi ovaj proces doæivÿavaju kao trenutan. Nekad tragovi voænje mogu omoguñiti i identifikaciju vozila koje je uåestvovalo u nezgodi. Pri tome se ãara pneumatika utiskuje u mekãu podlogu ili se samo remeti forma podloge (bez uoåljivih ãara) kao u travi i sl. pre svega.5. dijagrami brzine i usporeça pri forsiranom koåeçu.) predstavlja trag voænje. po prljavãtinama uz ivice kolovoza i sliåno. upoznañemo se sa nekim elementima procesa koåeça. Otisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju mokrog ili prljavog pneumatika po suvom i åistom kolovozu. – fotografisati trag.2. na osnovu: – odreœivanja individualnih karakteristika na pneumatiku i – uporedne analize prljavãtina (materijala) na tragu voænje i na pneumatiku. Ova promena na povrãini podloge (utisak. povaljana trava i sl. – skicirati trag. a na Slici 8. niti je ekstremno ubrzavano). – markirati trag. – oznaåiti trag voæçe. Kriminalistiåki znaåaj tragova voænje. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Utisnuti tragovi voænje nastaju pri kretanju po mekim povrãinama (mekãim od pneumatika): po zemlji. Na njima mogu biti bolje ili slabije izraæene ãare pneumatika. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada b) Tragovi koåeça Da bismo lakãe razumeli nastajaçe i znaåaj tragova koåeça. . – odreœivanja meœuosovinskog razmaka. po rastopljenom asfaltu. – odreœivanja tipa ãara na pneumatiku. Tragovi voænje omoguñuju eliminaciju vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. – izmeriti trag. proces koåeça traje po nekoliko sekundi. Na Slici 8. – odreœivanja tipa pneumatika i – odreœivanja obima pneumatika. Saobrañajni znaåaj tragova voænje sastoji se u sledeñem: – samo postojanje traga voænje ukazuje na naåin kretanja vozila (vozilo nije forsirano koåeno.

72..5 U trenutku To stvorena je opasna situacija zbog koje ñe vozaå forsirano koåiti. str. Faze forsiranog koåeça vozila (a) i dijagram usporeça vozila pri ovom koåeçu. Zemun. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. P. K. U trenutku T1 noga vozaåa dodiruje koånicu. Beograd. Krsto Bezbednost saobrañaja À RASTOJANJA VREMENSKI MOMENT Prepreka postaje vidljiva PROCES (VREME) OPAŽANJE V0 PSIHIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA PUT OPAŽANJA I ODLUÈIVANJA Ukupni zaustavni put vozila (S?) Vozaè vidi objekat Vozaè prepoznaje objekat Vozaè odluèuje da koèi SHVATANJE RASUÐIVANJE t1 PUT FIZIÈKOG REAGOVANJA VOZAÈA FIZIÈKO REAGOVANJE VOZAÈA Vozaè diže nogu sa akceleratora ODZIV MIŠIÆA PREMEŠTANJE NOGE Vozaè stavlja nogu na pedalu koènice PUT ODZIVA MEHANIZMA ZA KOÈENJE PUT KOÈENJA (vidljiv trag) REAGOVANJE SISTEMA ZA KOÈENJE ODZIV SISTEMA ZAKOÈENJE t2 Obloge naležu na doboš ili diskove t3 Postizanje punog koèenja EFEKTIVNO KOÈENJE PUNO KOÈENJE Vozilo se zaustavilo tk  b0 b(t) [m/s ] 2 Trenutak proklizavanja T2 T3 0 T0 t1 T1 tk t2 t3 Realna funkcija usporenja Òzaust Ò[s] Slika 8.Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. 2000. 8 236 .1. a u trenutku T2 zapoåiçe koåeçe toåka (koåione obloge dodiruju doboã). Do trenutka T3 obloge sve viãe 5 Lipovac.

ovde se misli na usporavaçe okretaça toåka usled pritiska koåionih obloga na doboã toåka.. Dakle. Kod hidrauliånih koånica ovo vreme varira od 0.25 sekundi. Ovo vreme zavisi od: – realizovanog usporeça (b0) i – brzine vozila (v0). 237 8.2 sekunde. U toku ovih vremena vozilo prelazi odgovarajuñe puteve kao na slici. bo (m/h2). ablenduje. tj.15 do 0. slabije obuåeni vozaåi (vozaåi u prvim godinama vozaåkog staæa). Ovo vreme zavisi od vrste i podeãenosti koåionog sistema i kod ispravnih koåionih ureœaja varira od 0.8. U toku ovog perioda sila koåeça se prenosi sa papuåice koånice do glavnog koåionog cilindra na toåku. diæe nogu sa “gasa” i premeãta je na koånicu. na kontaktu toåka sa podlogom dolazi do potpunog proklizavaça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 6 Od trenutka podizaça noge sa papuåice “gasa” vozilo se usporava zbog sila otpora kretaçu. odnosno do koåionih diskova ili doboãa. – vreme porasta usporeça (t3) i – vreme intenzivnog koåeça (tk). ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE pritiskaju doboã i toåak se sve sporije okreñe. Vreme porasta usporeça (t3) je vreme od poåetka usporavaça vozila (T2) do trenutka kad usporeçe dostigne najveñu vrednost (T3). obraœuje informaciju o opasnoj situaciji.5 sekundi.15 do 0. ukupno vreme koåeça moæemo razloæiti na: – vreme reagovaça vozaåa (t1). alkoholisani vozaåi. a pod dejstvom sila koåeça. Meœutim. odluåuje da preduzme odreœene mere (svira.5. Vreme odziva koåionog sistema (t2) je period od dodirivaça papuåice koånice (T1) do trenutka kad se koåeçem poåiçe usporavati6 okretaçe toåka (T2). Vreme reagovaça vozaåa varira (u zavisnosti od nabrojanih åinilaca) od 0. da bi se stabilizovalo oko neke sredçe vrednosti realizovanog usporeça. – staça kolovoznog zastora itd. – isti vozaåi bræe reaguju. ako je situacija opasnija i prostija.3 do 0. ako se vozilo kreñe na uzbrdici. a kod pneumatskih koånica od 0. Ovo vreme zavisi od: – vrste koåionog sistema. umorni vozaåi. Vreme reagovaça vozaåa (t1) je vremenski period od trenutka stvaraça opasne situacije (To) do trenutka dodirivaça koånice (T1). skreñe. Od trenutka proklizavaça.5 do 1. vozaåi pod uticajem droga i lekova. Vreme intenzivnog koåeça (tk) je period od ostvarivaça najveñeg usporeça – potpunog blokiraça toåka (T3) do zaustavÿaça vozila (Tz). Vreme reagovaça vozaåa zavisi od vozaåa i od vrste opasne situacije: – sporije reaguju stariji vozaåi. Ovo usporavaçe je posebno znaåajno.7 sekundi.. prenosi komandu do nogu i ruku. – optereñenosti vozila. U toku ovog vremena vozaå opaæa opasnu situaciju. – vreme odziva koåionog sistema (t2). koåi i sliåno). U trenutku T3 prekida se okretaçe toåka (toåak blokira). usporeçe kratko opada (jer je treçe kretaça maçe od treça mirovaça). . Kod mehaniåkih koånica vreme porasta usporeça je zanemarÿivo.

8 238 . tako da ovaj kriterijum nije pouzdan i ne bi samo po çemu trebalo odreœivati poreklo tragova koåeça. Tragovi potiåu od onih toåkova ispod kojih se zavrãavaju i u åijem pravcu se pruæaju. Trag koåeça okreñuñim toåkom je maçe zacrçen trag na podlozi. a da skidaçe materijala (prÿavãtina) bude prañeno tragovima grebaça. nastali u toku koåeça okreñuñim toåkom. 8 Tragovi na gazeñem sloju pneumatika se lako uniãtavaju. tj. dolazi do proklizavaça pneumatika. onda ovi tragovi mogu biti prañeni tankim i kratkim tragovima grebaça. Trag koåeça zadçih toåkova putniåkog vozila (ili prenapumpanih pneumatika) ima izraæenu sredinu traga. Ukoliko se u ãarama pneumatika ili na kolovozu nalaze kamenåiñi. ima izraæene spoÿaãçe ivice. P. odnosno. a ivice slabije izraæene ili åak nevidÿive. odnosno crçi tragovi na kolovozu. u trenutku T3 (m/h) i b0 – realizovano usporeçe vozila (m/h2). odnosno do blokiraça pneumatika.7 Tragovi koåeça nastaju pri forsiranom koåeçu vozila. proklizavaçe je maçe. Na obodu pneumatika lako se uoåavaju mestimiåna zacrçeça i uzduæni obrisi. ako se mogu uoåiti. Meœutim. Na doçoj povrãini gazeñeg sloja pneumatika (koja je dodirivala podlogu u vazi kad je toåak bio blokiran) lako se nalazi izraæeno zacrçeçe i mesta na kojima je guma oãteñena ili åak otpala. a na obodu pneumatika izraæeno zacrçeçe i uzduæni tragoviobrisi.8 Trag koåeça predçeg toåka putniåkog vozila (ili nenapumpanog pneumatika). ako je realizovano usporeçe maçe (neispravni koåioni ureœaji. Ukoliko se vozilo zaustavilo na kraju tragova koåeça i nije pomerano. Trag koåeça na savremenom kolovozu pribliæno odgovara ãirini pneumatika. a sredina traga je slabije zacrçena ili åak neuoåÿiva. Trag koåeça blokiranim toåkom je crçi i na çemu se mogu uoåiti samo uzduæne ãare. po pravilu. Krsto Bezbednost saobrañaja Vreme intenzivnog koåeça je duæe. Naime. mogu bitno izmeniti tragove koåeça. jer ove tragove prekriju prÿavãtine sa podloge. a posebno odstupaça pritiska u pneumatiku od predviœenog. klizav kolovoz. ostaju tragovi na pneumatiku i na podlozi. loãi pneumatici i sliåno). kada toåak prestane da se okreñe (blokira). proklizavaçe je potpuno. Na kolovozu ostaju tragovi sagorele gume. a popreåne ãare na ovom tragu su izduæene. Pri forsiranom koåeçu. a tragovi na podlozi i na pneumatiku slabije uoåÿivi.Lipovac. zagreva se i topi. To su tragovi koåeça okreñuñim toåkom (nastaju u fazi porasta usporeça). ako se vozilo nastavi kretati. U prvoj fazi. ako je veña brzina vozila. mogu potpuno izostati zacrçeça kolovoza. To su traogvi koåeça blokiranim toåkom. najsigurniji kriterijum za utvrœivaçe porekla tragova jeste poloæaj traga u odnosu na toåkove. dok toåak ne blokira (do trenutka T3). U drugoj fazi. Ako je kolovoz prekriven zemÿom ili peskom. optereñeçe vozila. Na kontaktu pneumatika sa kolovozom guma tare o podlogu. 7 Vreme koåeça: V1 t k = ----b0 gde su: tk – vreme intenzivnog koåeça (s) v1 – brzina vozila na poåetku intenzivnog koåeça. pa ostaju jasnija zacrçeça na taåki dodira pneumatika i kolovoza. kad sila koåeça premaãi graniånu silu priaçaça pneumatika i podloge.

onda se vozilo koåeçem zaustavilo i – ako se trag koåeça zavrãava postepeno i smaknuti. vreme otkoåivaça je krañe od vremena zakoåivaça. moæe se odrediti da li se vozilo zaustavilo ili samo prikoåilo (pa nastavilo kretaçe). moæe se na licu mesta odrediti smer kretaça vozila. ako nismo naãli tragove koåeça to ne znaåi da vozilo nije bilo koåeno. – Konaåno smer kretaça se moæe odrediti i na osnovu samo jednog traga koåeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Saobrañajni znaåaj tragova koåeça je ogroman i sastoji se u sledeñem: – ako smo na licu mesta naãli tragove koåeça i utvrdili da potiåu od datog vozila to znaåi da je to vozilo bilo forsirano koåeno. a s – ukupna duæina najduæeg traga koåeça. pa ne ostavÿaju nikakve tragove. . Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 9 Vozila se veoma åesto zaustavÿaju neforsiranim koåeçem. a na zavrãetku trag se oãtro prekida.9 – na osnovu poloæaja traga koåeça lako se odreœuje poloæaj vozila u svim trenucima posle zapoåiçaça koåeça (putaça vozila). pa se jednostavno pokazuje da je brzina izgubÿena pri koåeçu pribliæno jednaka: v = 2bs. onda je vozilo samo prikoåeno.8. gde su: b – realizovano usporeçe koje odreœuje veãtak. – Na osnovu izgleda poåetka traga koåeça. pretvara u rad sila koåeça. ako vozilo nije stalo. veãtak moæe zakÿuåiti kako je vozaå reagovao koåeçem (naglo – refleksno ili leæerno – polako). – Ako je vozilo pomereno. Vozila sa ABS i pri forsiranom koåeçu ne ostavÿaju lako uoåÿive tragove. Meœutim. Ovaj kriterijum ne mora biti vaÿan. pa nastavilo voæçu. onda se smer kretaça moæe odrediti i na osnovu meœusobnog poloæaja tragova koåeça. u procesu koåeça. Zato je duæina slabije zacrçenog traga u fazi otkoåivaça kraña od duæine traga iz faze zakoåivaça. a zavrãeci tragova su u istoj visini. Poåeci tragova koåeça levog i desnog toåka iste osovine nisu u istoj visini (veñ su smaknuti). 10 Kinetiåka energija se.10 – na osnovu pruæaça traga koåeça moæe se odrediti pravac kretaça vozila i neposredno pre koåeça. pa åak ni da vozilo nije forsirano koåeno. ali postoje tragovi koåeça levih i desnih toåkova (iste osovine). – Na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja zavrãetaka tragova koåeça. Naime. – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça i drugih tragova i predmeta. Na poåetku traga koåeça zacrçeçe je postepeno. 239 8.5. pa ih na licu mesta ne moæemo da naœemo. onda se tragovi koåeça nalaze iza vozila koje je koåilo. – na osnovu duæine tragova koåeça saobrañajno-tehniåki veãtak moæe izraåunati brzinu vozila neposredno pre zapoåiçaça koåeça i u svim pozicijama posle toga. åeste su situacije kad vozilo ostavi slabo uoåÿive tragove koåeça. i to: – ako se tragovi koåeça zavrãavaju oãtro i u istoj visini (ravno). i to: – Ako vozilo nije pomerano posle nezgode (zatekli smo vozilo i tragove koåeça). Ovaj kriterijum je korektan i ukoliko vozilo nije stalo na kraju tragova koåeça. Konaåno.

duæinu i. Izuzetno. Krsto Bezbednost saobrañaja – na osnovu izgleda i meœusobnog poloæaja tragova koåeça moæe se osnovano posumçati u ispravnost sistema za koåeçe. – fotografije bi trebalo da prikaæu.11 – ako nema traga koåeça od nekog toåka. – odrediti i markirati zavrãetak svakog traga pojedinaåno. pa upuñuje na vanredni tehniåki pregled. – izmeriti tragove koåeça (odrediti poloæaj. 8 240 . – ãirina pneumatika. – odrediti poreklo svakog traga koåeça. – komada gume koji su otpali u toku koåeça i – analize drugih materijala koji su otpali sa pneumatika u toku koåeça. poloæaj i veliåine tragove koåeça. – u zapisniku o uviœaju opisati izgled. utvrditi i dokumentovati neispravnost. 12 Dakle. to moæe znaåiti da taj toåak nije blokirao. na licu mesta trebalo bi: – pronañi sve tragove koåeça na obodu pneumatika i na kolovozu.). detaÿna analiza tragova koåeça moæe pomoñi identifikaciji vozila. posumçañemo da toåkovi ne koåe jednovremeno i – ako tragovi koåeça skreñu i prelaze u tragove koåeça sa zanoãeçem. P. eventualno. gde ñe se. – odrediti i markirati poåetak svakog traga pojedinaåno.Lipovac. – meœuosovinski razmak i – vrsta i raspored uzduænih ãara pneumatika. Na osnovu detaÿne analize tragova koåeça moæe se izvrãiti eliminacija tipova vozila koja nisu uåestvovala u nezgodi. Da bi se zadovoÿio veliki znaåaj tragova koåeça. na licu mesta se samo sumça. S ciÿem eliminacije na osnovu tragova koåeça moæe se dovoÿno precizno odrediti: – broj pneumatika na osovini. – legendom objasniti oznake. – markirati tragove koåeça (po potrebi). nañi karakteristiåne. Pri tome bi trebalo proveriti ima li tragova na obodu pneumatika. – razmak izmeœu toåkova na istoj osovini. Ako nekog traga koåeça nema.13 – ako neki trag koåeça poåiçe znatno pre drugoga. Tragovi koåeça imaju i veliki kriminalistiåki znaåaj. a na vanrednom tehniåkom pregledu dokazati i dokumentovati neispravnost. – skicirati tragove koåeça. da je slabije koåio i sliåno. 11 Ako se trag pruæa luåno. po potrebi. detaÿe (promene) na tragu. a posebno one koji nastaju pri sudaru. ukleãtenog kamena u odgovarajuñe ãare pneumatika i sl. tj. 13 Nekad je lakãe nañi tragove koåeça na obodu pneumatika nego na kolovozu. to moæe biti izazvano slabijim koåeçem jednog toåka. – oznaåiti svaki trag pojedinaåno. ãirinu traga). posumçañemo12 da ovaj toåak nije bio koåen. posumçañemo da je razlika sila koåeça na istoj osovini nedopuãteno velika itd. i to na osnovu: – individualnih karakteristika pneumatika (vrste i rasporeda oãteñeça ãara pneumatika. – detaÿno pregledati svaki trag koåeça i eventualno. Meœutim. na licu mesta ñemo posumçati.

Ucrtavaçe tragova koåeça i mereçe çihove duænine.29 0.00 3.14 14 Lipovac.60 3.58 . Viãa ãkola unutraãnjih poslova.45 7. 241 8.5. 2000..95 0.35 1. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 4.55 A) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA ZADNJIH TOÈKOVA B) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA 6.05 7. K. 92. str.35 E) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA AUTOBUSA F) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN PUTNIÈKOG VOZILA 5.50 C) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE MOGU RAZDVOJITI D) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA PREDNJIH TOÈKOVA I ZADNJIH TOÈKOVA KOJI SE NE MOGU RAZDVOJITI 6.65 4.15 6.49 6.13 1.31 0.45 5. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE 0.2.13 7. Beograd.60 G) MERENJE I CRTANJE TRAGOVA KOÈENJA NN TERETNOG VOZILA ILI AUTOBUSA Slika 8.35 5.90 3. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije.30 5. Zemun.90 1.25 8.55 5.8.

onemoguñeno upravÿaçe vozilom. tip i godinu proizvodçe vozila. a vozilo ostaje stabilno i upravÿivo. Zato vozila sa ABS ostavÿaju tragove koåeça koji nisu lako uoåÿivi. Krsto Bezbednost saobrañaja Pri koåeçu klasiånim koånicama dolazi do blokiraça toåkova. anti blokirajuñi sistemi (ABS). O ovom se mora voditi raåuna prilikom traæeça tragova koåeça. – nagle promene pravca pruæaça traga. Åim doœe do proklizavaça na jednom toåku ABS smaçuje sve sile koåeça tako da se toåak odblokira (nastavi se okretaçe toåka). Kada su upravÿaåki toåkovi blokirani oteæano je ili. Vozila sa ABS ostaju stabilna i upravÿiva i pri koåeçu na klizavom kolovozu (sneg. Posebno ñe se lako uoåiti na obodu onog pneumatika koji je ranije proklizao. S obzirom da ABS spreåava blokiraçe toåkova. zbog åega moæe doñi do zanoãeça vozila. Tako se ostvaruje najefikasnije bezbedno koåeçe u datim uslovima. spreåava se potpuno proklizavaçe. voda. trebalo bi ih detaÿno analizirati kako bi na çima naãli neke promene – karakteristiåne detaÿe. P. siñi ñe sa puta. grubo moæemo reñi da je zadatak ABS da dozira sile koåeça tako da se odræavaju na granici proklizavaça. i to: – kratki prekid (slabÿeçe) traga. – kratko zadebÿaçe ili zacrçeçe traga. Ukoliko kolovozni zastor nije ravnomernog kvaliteta. tj. Mada postoje razliåite varijante ABS. Opisane karakteristiåne detaÿe bi trebalo obraœivati sliåno drugim vaænim tragovima saobrañajne nezgode. Danas se radi na optimiziraçu opreme i metodologije za lakãe uoåavaçe tragova koåeça vozila sa ABS.Lipovac. Ako jedan toåak naiœe na klizav kolovoz. Podatak o tome da li vozilo ima ABS mora se evidentirati u uviœajnoj dokumentaciji ili bar evidentirati taånu marku. proklizavaçe pneumatika se svodi na minimum. a åesto se ne mogu ni uoåiti golim okom. pa se smaçuje i treçe pneumatika i kolovoza. åak. tzv. uz desnu ivicu kolovoza ima prÿavãtina i sliåno). Ako toåkovi blokiraju u krivini vozilo ñe nastaviti da se kreñe tangencijalno. on ñe bræe proklizati i realizovañe se razliåite sile koåeça. veñ su zacrçeça ravnomerno rasporeœena po obodu pneumatika (posledica koåeça okreñuñim toåkom). Tragovi koåeça sa ABS su svetliji i isprekidani. Da bi se ove nebezbedne situacije (nemoguñnost upravÿaça pri koåeçu i zanoãeçe vozila pri koåeçu) spreåile danas se sve åeãñe ugraœuju. onda ñe se tragovi boÿe uoåavati na onoj strani koja obezbeœuje loãije priaçaçe (na primer. Zato bi tragove kretaça trebalo posebno detaÿno 8 242 . led. Najznaåajniji su oni karakteristiåni detaÿi koji su nastali u trenutku sudara ili neposredno posle sudara. prÿavãtine i sliåno) kao i pri koåeçu u krivini. c) Karakteristiåni detaÿi na tragovima koåeça Kad pronaœemo tragove koåeça. bez obzira ãto vozaaå snaæno pritiska papuåicu koånice. – prelazak traga koåeça u trag zanoãeça i – kombinacija prethodno navedenih detaÿa. Tragovi koåeça vozila sa ABS se lakãe uoåavaju na obodu pneumatika nego na podlozi. Na obodu pneumatika ne moæe se uoåiti jedna taåka zacrçeça (jer nema potpunog proklizavaça).

slabÿeçe. ãto åesto onemoguñuje precizno utvrœivaçe mesta i mehanizma sudara. a posebno na tragovima voæçe. Karakteristiåni detaÿi koji ukazuju na mesto sudara mogu da nastanu i na drugim tragovima kretaça. 243 8. Raspoznavaçe tragova zanoãeça je sasvim jednostavno: – tragovi zanoãeça su vezani za zanoãeçe vozila (zato ñe se ovi tragovi potraæiti u svim situacijama kad je doãlo do zanoãeça vozila). Neki detaÿi se mogu nañi posmatraçem iz neposredne blizine (prekid. – u pravcu pri nejednakom koåeçu na levim i desnim toåkovima (razlika sila koåeça stvara momenat koji izaziva zanoãeçe) i – pri dejstvu drugih boånih sila prilikom sudara. Zato je osnovni zadatak ekipe na licu mesta da struåno i sveobuhvatno obradi ove tragove. åime se ugroæavaju i ostali delovi saobrañajno-tehniåke analize. Na pneumatiku su uoåÿive popreåne ãare – obrisi. za razliku od koåeça. a druge ñemo lakãe otkriti paæÿivim posmatraçem duæ traga sa veñeg rastojaça (nagla skretaça traga) ili kombinacijom ovih postupaka. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada analizirati u pretpostavÿenoj zoni mesta sudara. Naime. Tragovi zanoãeça ostaju na pneumatiku i na podlozi. koji mogu zahvatiti ceo obim pneumatika (åisto zanoãeçe) ili samo deo obima (zanoãeçe sa koåeçem). Sliåni popreåni obrisi mogu se nañi i na tragovima zanoãeça na podlozi. U ovim situacijama boåno treçe je veliko i pri zanoãeçu dolazi do topÿeça gume. kako bi ih sobrañajno-tehniåki veãtak mogao struåno analizirati i uklopiti u svoj nalaz. Do zanoãeça vozila dolazi: – pri skretaçu (na primer. U nekim situacijama tragovi zanoãeça prethode prevrtaçu vozila. kad se vozilo kreñe unapred (samo translatorno). niti ovlaãñeni da odreœuju mesto sudara. Vaæno je naglasiti da struåno i sveobuhvatno tumaåeçe i koriãñeçe ovih tragova mogu da vrãe samo saobrañajno-tehniåki veãtaci. Kada smo pronaãli traæene detaÿe na tragovima. koji su po prirodi isti kao i tragovi koåeça. u krivini ili raskrsnici). ako se vozilo kreñe velikom brzinom (centrifugalna sila dovodi do zanoãeça).8. na osnovu ostalih tragova saobrañajne nezgode (otpali delovi i metarijali sa vozila ili prepreke) moæe se grubo odrediti oåekivana ãira zona mesta sudara. U ovako odreœenoj zoni sudara trebalo bi tragati za karakteristiånim detaÿima. d) Tragovi zanoãeça Tragovi zanoãeça nastaju kad boåne sile koje deluju na vozilo premaãe maksimalnu boånu silu priaçaça. Pri tome se vozilo kreñe boåno i unapred (translatorno i rotaciono kretaçe) ili samo boåno (rotaciono kretaçe oko jedne fiksirane taåke). Kriminalistiåki tehniåari i drugi ålanovi uviœajne ekipe nisu struåno osposobÿeni. zacrçeçe i zadebÿaçe traga). jakog boånog vetra i sliåno. U naãoj praksi se ne posveñuje dovoÿno paæçe obradi karakteristiånih detaÿa. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . Na podlozi (kolovozu) ostaju izraæena zacrçeça – tragovi zanoãeça. pristupamo çihovoj obradi.5.

15 Naime.Lipovac. a pre svega oãteñeça vozila. putaçu vozila u skretaçu. – tragovi zanoãeça od razliåitih toåkova nikad se ne preklapaju. sudar i sliåno. putaçu pre prevrtaça i put koåeça. – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. ovaj detaÿ fotografisati. veãtak moæe izraåunati graniånu brzinu (vgr) na boåno zanoãeçe u datim uslovima (za dati radijus krivine. 8 244 . – ako je do zanoãeça doãlo zbog sudara. u nekim situacijama. ako se posumça da je zanoãeçe izazvano loãim staçem pneumatika posebno detaÿno fiksirati staçe pneumatika (fotografisati. Ako posumça da je do zanoãeça doãlo zbog realizacije razliåitih sila koåeça na toåkovima. detaÿno obraditi tragove sudara. – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u krivini saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti najmaçu brzinu vozila u krivini. P. presudan za saobrañajno-tehniåku analizu nezgode i sastoji se u sledeñem: – postojaçe tragova zanoãeça ukazuje na naåin kretaça vozila: dakle. 3) oznaåiti i markirati svaki trag zanoãeça (sliåno tragovima koåeça). a vozilo ñemo uputiti na vanredni tehniåki pregled. Znaåaj tragova zanoãeça je. u zapisniku opisati i na crteæu ucrtati. Obrada tragova zanoãeça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova i sastoji se u sledeñem: 1) pronañi tragove zanoãeça i utvrditi çihovo poreklo. brzina vozila (vo) bila je veña od odreœene graniåne brzine(vgr). vozilo uputiti na vanredni tehniåki pregled. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog oãtre krivine. – ãare pneumatika na tragu su deformisane i pruæaju se ukoso ili popreåno. izmeriti merodavni segment krivine ili putaçe vozila. onda poåetak tragova zanoãeça precizno odreœuje mesto sudara. doãlo je do zanoãeça. – ãirina tragova zanoãeça se meça duæ tragova. dubinometrom i ãormetrom izmeriti odgovarajuñe karakteristike). 2) otkriti i dokumentovati uzrok zanoãeça: – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog blata na kolovozu. klizav kolovoz. Kako je do zanoãeça doãlo zbog velike brzine. kvalitetno ñemo fiksirati staçe podloge (fotografisati i opisati) i staçe pneumatika. 4) legendom pojasniti oznake – napisati vrstu i poreklo svakog traga pojedinaåno. boåni nagib kolovoza. odreœuje se poloæaj vozila u razliåitim fazama zanoãeça (putaça vozila). Tragovi zanoãeça mogu biti i znatno ispred mesta prevrtaça vozila ili sudara sa drugim vozilima. Posebno je vaæno detaÿno pretraæiti potencijalnu zonu sudara. opisati. Krsto Bezbednost saobrañaja – tragovi zanoãeça su uvek krivolinijski. Na licu mesta bi trebalo nañi i dokumentovati uzrok zanoãeça vozila – neispravne koånice. – ako se posumça da je do zanoãeça doãlo zbog neispravnih koånica. kvalitet kolovoza i kvalitet pneumatika). – na osnovu poloæaja tragova zanoãeça.15 – na osnovu postojaça tragova zanoãeça u pravcu pouzdano se moæe posumçati u ispravnost koåionih ureœaja.

– pri ubrzavaçu i – pri naglom skretaçu. ako je trag zanoãeça dug. 8) opisati tragove u zapisniku: u zapisniku bi trebalo detaÿno opisati izgled i poloæaj tragova zanoãeça. 7) izmeriti tragove zanoãeça: mereçe se obiåno svodi na odreœivaçe poloæaja poåetka i zavrãetka traga. Ako se radi o tragu koåeça sa zanoãeçem. pa je teãko odrediti koji je trag od koga toåka. 6) skicirati tragove zanoãeça. navesti ãta nas je navelo da zakÿuåimo o uzroku i ãta smo preduzeli da ovaj uzrok dokumentujemo. e) Tragovi klizaça Tragovi klizaça nastaju na klizavom kolovozu. Izuzetno. a nekad se ovaj pravac ne moæe ni odrediti pouzdano. çihovo rastojaçe je promenÿivo. pa se ne bi mogao precizno ucrtati na osnovu dve taåke. a zatim popreåno iscrtavamo crtice (tragovi zanoãeça) duæ ove linije. Kose linije na tragu prikazuju kose obrise na tragu zanoãeça. pa je malo zagrevaçe i sagorevaçe gume. odreœivañe se i poloæaj nekoliko taåaka na tragu. Ovi tragovi se ãematski crtaju u vidu kosih linija duæ pravca kretaça vozila.5. – tragovi klizaça razliåitih toåkova su razdvojeni. – popreåne ãare pneumatika su retko kad jasno uoåÿive. tj. Ako je do zanoãeça doãlo u toku koåeça. Rastojaçe izmeœu tragova klizaça meça se duæ tragova. dolazi do smaçene upravÿivosti vozila (a nekad i do nekontrolisanog kreatça vozila). onda kaæemo da su ostali tragovi koåeça sa zanoãeçem i ove tragove prikazujemo tako ãto nacrtamo jednu liniju (trag koåeça). Veoma åesto tragovi klizaça su teãko uoåÿivi. onda je znaåajno izmeriti i duæinu traga. u situacijama kada su sile priaçaça male. – veoma åesto se ovi tragovi prepliñu.8. Ako je toåak blokiran popreåne ãare se ocrtavaju pod oãtrim uglom. – pravac pruæaça tragova klizaça åesto se meça. Znaåaj tragova klizaça moæe biti veliki: 245 8. zbog klizavog kolovoza sile treça pri kontaktu pneumatika i podloge su male. Naime. pa se na osnovu toga ne moæe pouzdano odrediti razmak izmeœu toåkova. Posebno bi trebalo posvetiti paæçu uzroku zanoãeça. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . pri klizaçu. ni na podlozi. i to: – pri koåeçu. tj. ne vide se celom duæinom. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada 5) fotografisati tragove zanoãeça i vaæne detaÿe na ovim tragovima. – tragovi klizaça su åesto isprekidani. pa ih neñemo nañi na pneumaticima. a ako su uoåÿive one su ukoãene. U svakom od ovih sluåajeva. Pri raspoznavaçu trebalo bi voditi raåuna o sledeñem: – tragovi klizaça su svetliji od tragova koåeça ili tragova zanoãeça.

). na vozilu i objektu itd. kad se doçi delovi vozila deformiãu. s tim ãto duæina tragova klizaça nije znaåajna. – ako je grebaçe posledica sudara. jednostavno odreœuju odgovarajuñi parovi tragova grebaça. kvalitetno fiksirati staçe podloge. – ako trag grebaça potiåe od naplatka toåka. odnosno çihovo poreklo. pa se ne meri pojedinaåno. Ovaj trag je prañen vijugavim tragovima gume – masnicama. Znaåaj tragova grebaça je veliki i sastoji se u sledeñem: – trag grebaça na kolovozu ili drugim objektima odreœuje naåin kretaça vozila (vozilo je iz nekog razloga metalnim delovima dodirnulo kolovoz ili neki åvrst objekat). na vozilu i kolovozu. onda poåetak traga grebaça odreœuje poloæaj vozila u trenutku sudara. iviåçake. kad naplatak pneumatika grebe kolovoz. da metalni delovi toåka dodirnu kolovoz. Obrada tragova klizaça je sliåna obradi tragova zanoãeça. – pri udaru metalnih delova vozila u ograde. objekte i sliåno. P. onda se pouzdano moæe odrediti da li je do pucaça pneumatika doãlo pre sudara ili je pucaçe pneumatika posledica sudara. U zoni tragova grebaça åesto se nalaze tragovi boje. s tim ãto se tragovi klizaça crtaju kao isprekidane linije (zato ãto su tragovi klizaça slabo vidÿivi i åesto isprekidani). – pri snaænim sudarima vozila. Najznaåajniji su tragovi grebaça koji nastaju u sledeñim situacijama: – pri prevrtaçu vozila kad metalni delovi vozila kontaktiraju sa åvrstom podlogom. – pravac pruæaça traga klizaça odreœuje putaçu vozila u razliåitim fazama klizaça. pri sudarima vozila. Na licu mesta se najåeãñe. tragovi zemÿe i tragovi gume (kojima su obloæeni metalni delovi vozila). Ako je ostao trag klizaça onda je vozilo klizalo. Krsto Bezbednost saobrañaja – samo postojaçe tragova klizaça odreœuje naåin kretaça vozila. – pri boånim i drugim sudarima vozila kada se pneumatik oãteti ili tako deformiãe. Mereçe ovih tragova je isto kao i mereçe drugih linijskih tragova. – pravac pruæaça traga grebaça odreœuje pravac kretaça vozila. Na uviœaju bi trebalo odrediti i dokumentaovati uzroke klizaça. tj. – na osnovu poåetka prvog traga klizaça odreœuje se poloæaj vozila u trenutku smaçivaça – gubÿeça upravÿivosti. koji mestimiåno prekidaju tragove grebaça. kad metalne povrãine jednog vozila grebu åvrste delove drugog vozila. spuãtaju i grebu po kolovozu. f) Tragovi grebaça Ovde se misli na tragove koji nastaju kada se dve åvrste podloge kreñu jedna u odnosu na drugu. 8 246 . – pri pucaçu pneumatika. doãlo je do nekontrolisanog kretaça.Lipovac. tj. Trebalo bi napomenuti da tragovi grebaça nastaju na obe povrãine (na oba vozila.

a posebno pri sudarima åesto dolazi do otpadaça razliåitih delova i materijala sa vozila kao ãto su: komadi migavca. Pri tome bi za svaki trag grebaça trebalo otkriti od koga vozila i od koga dela potiåe. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE Pri kretaçu vozila. motora i sliåno. poloæaj. staklo. Naæalost. – pri prevrtaçu i – pri zaustavÿaçu vozila. mogu se taåno odrediti mesta gde se mogu pojaviti tragovi grebaça. a åesto. Ovo je vrlo jednostavno otkriti i dokumentovati na licu mesta. ãto åesto umaçuje çihov znaåaj: – oznaåiti i markirati tragove grebaça. Otpali delovi i materijali sa vozila 8. 8. nemoguñe dokazivati naknadno. 247 . Da bi se ova pretraga olakãala. delovi ukrasnih lajsni. praktiåno je prvo pronañi tragove grebaçe na vozilima. – skicirati tragove grebaça (crtaju se kao neisprekidane linije). i to: mesta prevrtaça vozila.5. oãteñeni delovi vozila. Tragovi grebaça kod sudara u krivini odreœuju poloæaj vozila u trenutku sudara. – u zapisniku detaÿno opisati izgled.2. Na osnovu detaÿne analize izgleda tragova grebaça na vozilima. odnosno mehanizam saobrañajne nezgode. zemÿa. led. Obrada tragova grebaça je sliåna obradi ostalih linijskih tragova: – pronañi tragove grebaça na oåekivanim mestima. – legendom taåno objasniti poreklo svakog traga grebaça (od koga vozila i od koga dela vozila potiåe).5. – pri sudaru. Predmeti padaju na podlogu po pravilima kosog ili horizontalnog hica uz maçi ili veñi otpor vazduha. komadi razbijenog stakla. veliåinu i poreklo tragova grebaça. Kad je na licu mesta struåno rekonstruisana nezgoda. Tako se jednostavno odreœuje mehanizam sudara. mesta eksplozije pneumatika. sneg i sliåno. – izmeriti tragove grebaça (odrediti poloæaj poåetka i zavrãetka traga). u praksi su åesti primeri da se na licu mesta ne otkrije poreklo tragova grebaça. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada – na osnovu uporedne analize parova tragova grebaça utvrœuje se koji delovi vozila su kontaktirali pojedine delove drugog vozila. delovi spoÿçih ogledala. mesta obaraça bicikla. kolovoza ili prepreke. moæe se utvrditi smer relativnog kretaça vozila. – fotografisati tragove grebaça (u parovima). odnosno koje vozilo je i koliko bilo preãlo na kolovoznu traku za suprotan smer. Ovi delovi i materijali otpadaju: – pri kretaçu pre sudara. Pri tome nastaju tragovi na vozilu i tragovi na podlozi. a zatim pronañi odgovarajuñe tragove grebaça na kolovozu.8. mesta snaænih sudara vozila. ÿuspice boje i gita. – otkriti poreklo tragova grebaça. – pri kretaçu posle sudara. ãto je u nekim situacijama veoma vaæno.

16 Pri tome bi trebalo imati u vidu da veãtak analizira odbaåaj ovih tragova. ako se prvo detaÿno pregledaju vozila ili se pregled vozila i kolovoza obavÿa uporedo. Ako se razliåiti materijali prostiru na istoj povrãini i ne mogu se razdvojiti. Nekad je znaåajno u legendu uneti i gabaritne dimenzije otpalih materijala sa vozila (ka16 Pod sudarnim brzinama podrazumevaju se brzine vozila neposredno 17 Zato bi ove åiçenice trebalo utvrœivati i dokumentovati na uviœaju. Naime. sneg i sliåno. jer su podloæni pomeranju i uniãtavanju. sneg. Nalaæeçe ovih tragova je jednostavnije. od atmosferskih prilika i sliåno. Kretanje vozila i ljudi. Ovi tragovi se oznaåavaju pojedinaåno ili grupno. na osnovu postojaça ovih tragova jednostavno se usmerava pretraga na terenu (brza i jednostavna eliminacija). P. ako se pri pregledu vozila uoåi da je sa odreœenog mesta otpao odreœeni deo ili materijal. – na osnovu vrste i veliåine tragova moæe se oceniti vrsta. neki materijali (delovi) se neñe videti na fotografijama. Zato bi ih trebalo redovno markirati pre fotografisanja. – na osnovu struåno izuzetih delova i materijala otpalih sa vozila. a psoebno ako je lice mesta bilo struåno obezbeœeno. Krsto Bezbednost saobrañaja Nalaæeçe i raspoznavaçe ovih tragova vrlo je prosto. kiãa. pa åak i vetar mogu lako pomeriti. od oblika i mase predmeta. Ovaj odbaåaj zavisi od visine sa koje pada predmet. Legendom bi trebalo potpuno odrediti vrstu i poreklo ovih tragova. Sa druge strane. kriminalistiåko-tehniåki veãtak moæe vrãiti eliminaciju i identifikaciju vozila koja su uåestvovala u nezgodi. Znaåaj ovih tragova je viãestruk: – na osnovu poloæaja otpalih delova i materijala sa vozila saobrañajno-tehniåki veãtak moæe pribliæno odrediti mesto sudara i sudarne brzine. sakriti ili uniãtiti ove tragove. na podlozi bi trebalo traæiti odgovarajuñe ÿuspice boje i sl. Na primer. na licu mesta se lako i pouzdano moæe utvrditi sa kojeg dela vozila je otpala boja. Markiranje ovih tragova trebalo bi vrãiti u svakoj situaciji. Ako su razliåiti materijali razdvojeni na kolovozu. Naime. Poreklo ovih tragova mora se utvrditi na licu mesta. 8 248 . pre sudara. ako je oãteñen blatobran i otpala boja na mestu oãteñeça. od vrste sudara. zemÿa. oznaåavamo ih i obraœujemo pojedinaåno.Lipovac. – kod nezgoda sa NN vozilom.). Na ovaj naåin se odreœuje i poreklo svakog traga pojedinaåno.17 od toga da li je bilo prepreka odletaçu ovih predmeta. ako nisu markirani. onda se na kolovozu traæi isti takav deo/materijal. onda ih oznaåavamo i obraœujemo grupno. uporedo sa analizom ostalih tragova. lokacija i intenzitet oãteñeça vozila. a vozila se nisu pomerala posle nezgode. ako se naœu ÿuspice crvene boje uz levi trag koåeça traæimo crvena vozila koja imaju oãteñeça u levom delu sa otpalim ÿuspicama crvene boje i sliåno. Pri tome bi trebalo uporedo nalaziti i analizirati odgovarajuñe tragove na vozilu i na podlozi (na primer.

Krajnji poloæaj vozila. U tom smislu. Pri tome bi trebalo utvrditi da li su neki predmet i tragovi pomerani pre naãeg dolaska na lice mesta i ovo jasno saopãtiti u zapisniku o uviœaju. Merenje materijala i delova otpalih sa vozila zavisi od njihove veliåine i koncentracije. a posebno mehanizam sudara. u vezi je sa mehanizmom sudara. sudarnu brzinu. ELEMENTI SAOBRAÑAJNE TRASOLOGIJE . poloæaj i veliåinu ovih tragova. Fotografisanje materijala i delova otpalih sa vozila trebalo bi da obezbedi kvalitetno prikazivanje izgleda i dimenzija ovih tragova i njihovog poloæaja u odnosu na saobrañajnu povrãinu i druge tragove.8. ako vozilo nije poznato ili je sporno poreklo traga. koje je nosio peãak ili biciklista. lica i predmeta fiksira se skiciranjem. Skiciranje ovih tragova svodi se na njihovo slobodoruåno crtanje i kotiranje pribliæno u njihovom obliku i dimenzijama. U zapisniku o uviœaju detaljno bi trebalo opisati vrstu. 8. Krajnji poloæaj predmeta koji su otpali sa vozila. Zato ñe korektno fiksiranje krajnjeg poloæaja vozila pomoñi veãtaku da pouzdano utvrdi mesto sudara. Posebno je znaåajno. Ako su dimenzije traga znaåajne.5. ako oåekujemo da se preostali deo nalazi na vozilu (komadi migavca. obavezno se vrãi. mestom sudara. ako naœemo izolovan deo vozila ili komad materijala sa vozila merimo ga kao taåkasti trag. ako su ovi tragovi rasuti na veñoj povrãini. odnosno odgovarajuñim merenjima. krupniji komadi stakla fara). brzine vozila u trenutku sudara. naåina kretanja vozila posle sudara i drugih okolnosti. U nekim situacijama meriñemo i dimenzije otpalih delova sa vozila (kako bi ih ãto kvalitetnije ucrtali u planu ili da bi skrenuli paænju na njihov znaåaj). Konaåno.3. Ovo podrazumeva koriãñenje razmernika (razmerna fotografija). vrste sudara. lica i predmeta Posebno vaænu posledicu nezgode predstavljaju krajnji poloæaji vozila. a åesto zahteva posebne tehniåke uslove i/ili pripremu pre fotografisanja. Ukoliko na licu mesta korektno utvrdimo krajnji poloæaj ovih predmeta i dokumentujemo ostale vaæne okolnosti (vrstu. Izuzimanje materijala i delova otpalih sa vozila. znaåajan je i pravac njihovog pruæanja (po njemu se moæe odrediti pravac kretanja vozila). okvira fara. poreklo. sudarnim brzinama. oblikom i teæinom predmeta i tako dalje. merimo ga kao koncentrisan trag. Najznaåajniji tragovi saobrañajne nezgode: znaåaj i obrada ko bi se skrenula paænja na znaåaj ovih tragova. naåin kretanja vozila posle sudara i tako dalje. Naime. ukrasnih lajsni. da su za mehanoskopska uklapanja najbolji polomljeni komadi delova sa vozila. ali pravac pruæanja traga nije vaæan ili nije poznat. trebalo bi napomenuti. 249 8. odnosno na silinu sudara ili druge vaæne okolnosti). oblik i veliåinu predmeta). izuzeti sve materijale i delove za vozila koji su podobni za identifikaciju NN-vozila. meriñemo ih kao povrãinske tragove. Krajnji poloæaj vozila.5. lica i predmeta na mesta nezgode. pomoñi ñemo veãtaku da korektno analizira nezgodu. izgled. Krajnji poloæaj vozila zavisi od mesta sudara.

Beograd. International Congress. Zagreb. Lipovac. 1996. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Izrada skica i situacionih planova. Nicholas S. Beograd. P... Maksimoviñ. Beograd. J. F. Beograd. Photogrammetry and Accident Reconstrunction. 1995... Vujaniñ M. Grupa autora. Saobrañajni fakultet. 1996. Policijska akademija. 1989. Beograd. Kippenheim.Lipovac. Kippenheim. K. M. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Dragaå.. K. Burg. Bezbednost drumskog saobrañaja. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisanje. Gregory Smith C. Verlag Information Ambs Gmbh. Jugoslovenska akademija nauka i umjetnosti. Aranœeloviñ M. Zemun. i dr. Burg... uviœaj i veãtaåenje saobrañajnih nezgoda. 2000. Mitroviñ. V. Beograd.. Rolly Kinney. 8 250 . i Todoriñ U. svezak 1. Tumbas. Rotim. Zagreb. Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Privredna ãtampa. Fotografski i video snimci u sudskoj praksi. tragovi.. i Aranœeloviñ M. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Verlag INFORMATION Ambs Gmbh. Zemun.. Krivokapiñ. H. Michigan. Zemun.. Elementi sigurnosti cestovnog prometa. K. Unfallversuche. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – Elementi saobrañajne trasologije. 1986.. Vodineliñ. Obrada daobrañajne nezgode.. Beograd.... Viãa ãkola unutraãnjih poslova.. Lipovac. Saobrañajna kriminalistika. i Lindenmann H. Sluæbeni list SFRJ. R. 2000. Beograd. Åoviñ. i Ristiñ Æ. Kriminalistiåka tehnika. V. 1994. Detroit. Medicinska kriminalistika. 1963. Kriminalistika taktika. P.. Lipovac. Gavriloviñ. 1996. R. Beograd. 1994. 1994.. i Æarkoviñ M. V. Gorkiñ. Vjeãtaåenje u cestovnom prometu. Savremena administracija. ekspertize prometnih nezgoda. Society of Automotive Engineers. Zemun. Metodologija fotografisanja oãteñenja vozila.. K. 1981.. Kriminalistiåka tehnika. 1981.. i Rau H.. Graœevinski fakultet. Zbornik radova sa åetrvrtog seminara iz fotogrametrije.. 1990. 1994.. Traffic Acident Investigator’s Manual for Police. Lipovac. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. III deo. Evenston. S. otkrivanje nn – Uåinilaca. S... veãtaåenje. Informator. H. Krsto Bezbednost saobrañaja Literatura Baker. Aranœelovac. 1987. uviœaj. Zemun. Illinois. Jugoslovensko savetovanje o veãtaåenju saobrañajnih nezgoda. 1981. Beograd.

9.1.3. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u funkciji bezbednosti dræave i ostvarivanja prava i sloboda graœana 9. Poslovi bezbednosti saobrañaja u nadleænosti OUP-a .2.4. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 9. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja 9.

ZAÃTITNI SISTEM U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Da bi se moglo uspeãno upravljati bezbednoãñu saobrañaja. Bezbednost drumskog saobrañaja. troãkovi i gubici. Jedno od osnovnih prava åoveka je pravo na æivot. M. Æivot savremenog åoveka je najviãe ugroæen u saobrañaju.1 Zato je bezbednost saobrañaja u funkciji zaãtite prava graœana. 9. koji obuhvata niz vrlo znaåajnih elemenata (subjekata). MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI . 253 9. privredni subjekti. Najznaåajniji elementi zaãtitnog sistema su: skupãtine (zakonodavni organi).1. zdravlja ljudi i na zaãtitu njihove imovine. a posebno u funkciji zaãtite prava na æivot. U saobrañaju kao legalno dozvoljenoj delatnosti viãe stradaju ljudi nego u svim ilegalnim (nedozvoljenim) delatnostima zajedno. prava na slobodu. 1997. Svaki od ovih elemenata ima veoma vaænu ulogu i znaåajan je za uspeãno funkcionisanje zaãtitnog sistema. Ovde se posebno misli na zaãtitu æivota. veoma su znaåajni za bezbednost dræave.2. obrazovne institucije i odgovarajuñi sistem obrazovanja. svi poslovi i aktivnosti kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja. veñ je neophodno uspostaviti i stalno jaåati zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. S obzirom na to da se u saobrañaju deãava najveñi broj nasilnih smrti. neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opseænih mera i aktivnosti. prava na bezbednost i prava na zdravu æivotnu sredinu. Sad.9. dræavni organi (izvrãni organi vlasti). politiåke partije i organi1 Iniñ. FTN. N. struåne organizacije. umanjivanje ovih ãtetnih posledica je vaæan segment ukupne bezbednosti dræave.. Ovo ne moæe da realizuje ni jedan subjekt samostalno. najveñi broj povreœivanja ljudi i ogromne materijalne ãtete. U tom smislu. POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRÆAVE I OSTVARIVANJA PRAVA I SLOBODA GRAŒANA Svaka dræava se brine o razliåitim aspektima bezbednosti svojih graœana.

kao i podrãku meœunarodnih organizacija koje u programu imaju i unapreœivanje bezbednosti saobrañaja. Posebno je znaåajan rad vlade koja bi trebalo da neprekidno prati stanje bezbednosti saobrañaja. putari. pokrajinska. S obzirom na to da su nevladine organizacije u dobroj vezi sa struånom javnoãñu i da prate meœunarnodna iskustva. Skupãtine utvrœuju koncept. autoãkole i sl. Politiåke partije i organizacije mogu u okviru svojih programa da izloæe i koncepte unapreœivanja bezbednosti saobrañaja za koje ñe se zalagati. Naime. dugoroåni i kratkoroåni ciljevi). ali i drugih subjekata. nevladine organizacije. Postoji direktno zainteresovana privreda (proizvoœaåi vozila. osnovne ãkole. gradsko veñe. Skupãtine (republiåka. prevoznici. na pojedine aktivnosti koje vlast realizuje.). na propuste. njihov rad moæe umnogome pomoñi unapreœivanju rada u bezbednosti saobrañaja. 254 . priprema i donosi akcione planove za sprovoœenje strategija. osiguranja. viãe ãkole. meœunarodne organizacije i institucije. fakulteti. organi prosvete i obrazovanja. zdravstvene ustanove. autoãkole itd. Nevladine organizacije åesto imaju odliånu saradnju sa sliånim organizacijama iz drugih zemalja. stavova. gradska i opãtinska) ureœuju normativno-pravni ambijent u kome funkcioniãe zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. organi za saobrañaj. pravosuœe (organi sudske vlasti). Nevladine organizacije su slobodna i åesto vrlo kritiåki nastrojena udruæenja graœana koji koriste razliåite naåine da podstiåu aktivnosti u pojedinim segmentima druãtvenog æivota. ovo je znaåajan segment æivota za koji su graœani vrlo zainteresovani i oåekuju od partija da ga u svojim programima obrade i dosledno sprovode. i sl. kljuåne oblasti rada i upravljaåke mere. o naåinima i moguñnostima smanjivanja ãtetnih posledica saobrañaja. prirodni pomagaåi i ostali subjekti. U ovim telima se analiziraju izveãtaji o stanju i tendencijama u bezbednosti saobrañaja. na konkretne probleme i moguñnosti njihovog reãavanja. nauåno-obrazovne ustanove.) su jedan od najznaåajnijih subjekata koji doprinosi unapreœenju znanja. Nevladine organizacije treba da kritiåki sagledavaju i javnosti saopãavaju drukåije poglede na stanje bezbednosti saobrañaja (od zvaniånih stavova). organi unutraãnjih poslova. utvrœuju odgovornosti i obaveze izvrãnih organa i drugih subjekata. veãtina i ponaãanja uåesnika u saobrañaju. tehniåki pregledi vozila. Privreda bi trebalo da prepozna svoj interes u unapreœivanju bezbednosti saobrañaja. Izvrãni organi (vlada. organizuje sve aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. Ove ustanove treba da daju odluåujuñi doprinos u kreiranju i unapreœivanju svesti o znaåaju bezbednosti saobrañaja. podstiåe i pomaæe rad drugih subjekata i sl. donose strategiju bezbednosti saobrañaja. utvrœuje se æeljeno stanje (vizije. ali i ostatak privrede ima veliki interes u smanjivanju ukupnih ãtetnih posledica saobrañaja (jer sve posledice na razne naåine plaña privreda). Obrazovno-vaspitne ustanove (deåije predãkolske ustanove. Krsto Bezbednost saobrañaja 9 zacije.) realizuju mere iz svoje nadleænosti. priprema i predlaæe skupãtini strategije bezbednosti saobrañaja. izvrãni odbori gradova.Lipovac. P. srednje ãkole.

u preventivne aktivnosti. menjanju stavova i unapreœivanju ponaãanja u saobrañaju. osiguranja motiviãu vozaåe da unapreœuju svoje ponaãanje. Struåna javnost treba da neprekidno obezbeœuje struåno i nepristrasno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. svojim efikasnim i struånim radom. za razvoj domañih znanja. Nauåne ustanove su odgovorne za efikasan transfer znanja i iskustava. Posebno su znaåajne organizacije sa velikom politiåkom teæinom (UN. razvoj i testiranje modela bezbednosti saobrañaja. mogu se uoåiti vozaåi åije zdravlje je bitno oslabilo tako da viãe ne mogu da voze itd. ali i meœunarodne organizacije koje okupljaju privrednike. struåne asocijacije i sl. Sa druge strane. razvija naãa znanja i praksu. medijska i najãira javnost. Preko ovih vladinih. ulaganjem u razvoj nauke. meãovitih i nevladinih organizacija ujednaåava se praksa. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI Struåne organizacije i udruæenja okupljaju subjekte koji su vrlo zainteresovani za stanje bezbednosti saobrañaja ili za pojedine segmente ove oblasti. ciljeve i naåine upravljanja bezbednoãñu saobrañaja. da prati savremena nauåna dostignuña. Struåna javnost ima veliku odgovornost da stalno podstiåe struåne rasprave o bezbednosti saobrañaja. tuæilaãtva. Osiguranja su znaåajan subjekt koji ima vaæne poluge uticaja na ponaãanje uåesnika u saobrañaju.). Pravosuœe (sudije za prekrãaje. Posebno su znaåajne struåna. na obostranu korist. za neprekidno prañenje stanja bezbednosti saobrañaja. odreœuje vizije. a posebno na vozaåe. mogu bitno smanjiti posledice nezgoda na putevima. osiguranja bi trebalo da pomaæu sve druge subjekte bezbednosti saobrañaja.2. EU i sl. da unapreœuje stavove i razvija svest o znaåaju bezbednosti saobrañaja. Ove organizacije okupljaju struånu javnost i treba da budu glavni u kreiranju mera i zahteva pred pojedine odgovorne subjekte u bezbednosti saobrañaja. za projektovanje mera i njihovo prañenje. Struåne organizacije pomaæu svim drugim subjektima u domenu svoga delovanja. politiåka. Kroz redovno leåenje. ali i sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja u zemlji. vaspitno-popravne ustanove). a posebno da ne åine saobrañajne prekrãaje itd. osiguranja imaju najveñu i najoåigledniju korist od unapreœivanja bezbednosti saobrañaja (manje isplate za nastale ãtete u nezgodama). a posebno iskorenjivanju najopasnijih pojava u saobrañaju. Doslednim sprovoœenjem savremenih koncepata osiguranja i naknade ãtete. . Nauåne organizacije moraju neprekidno odræavati komunikaciju sa svetom. 255 9. prenose se iskustva iz najrazvijenijih zemalja i stalno unapreœuje nacionalni zaãtitni sistem. a posebno u stalnom prañenju zdravstvenog statusa vozaåa profesionalaca.9. Sa druge strane. Meœunarodne organizacije pomaæu u uporeœivanju i preuzimanju najbolje prakse u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. mogu doprineti unapreœivanju zaãtitnog mehanizma. Zdravstvene ustanove pomaæu u selekciji vozaåa. finansijska. sudovi. Naime. zdravstvene ustanove efikasnim radom na zbrinjavanju i leåenju povreœenih u saobrañajnim nezgodama. vrãi transfer znanja i iskustava. Zaãtitni sistem u bezbednosti saobrañaja Treba uoåiti veliku ulogu javnosti u bezbednosti saobrañaja.

U jednom trenutku politiåka javnost nameñe reãenja. najbolje moæe da izbalansira njihove potrebe i utvrdi prioritete. medija i delom politiåkih i drugih lidera. Struåna javnost pomaæe finansijskoj javnosti da se opredeli za ulaganja u bezbednost saobrañaja. OUP u znatnoj meri participira u poslovima zaãtite graœana i njihove bezbednosti uopãte. Medijska javnost. na osnovu stavova struåne javnosti. Naime. mediji pomaæu struånjacima da proverene struåne stavove saopãte drugim javnostima i tako pokrenu druãtvene i druge aktivnosti. obezbeœuje komunikacione kanale ka najãiroj javnosti. Krsto Bezbednost saobrañaja Politiåka javnost ima podrãku graœana koja je verifikovana na demokratskim izborima. P. a na osnovu struånih stavova koje saopãtavaju mediji. U nekim sluåajevima najãira javnost moæe i da zahteva sprovoœenje odreœenih aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. najãira javnost ih prihvata. Proces usaglaãavanja navedenih i drugih javnosti je presudno vaæan za dobro funkcionisanje zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. izgraœuje ispravne stavove i shvata znaåaj pojedinih aktivnosti. najãira javnost. a s ciljem smanjivanja izdataka i poveñavanja profita. politiåka javnost je nosilac i pokrovitelj najvaænijih aktivnosti u upravljanju bezbednoãñu saobrañaja. Svrha policijskog rada u oblasti bezbednosti saobrañaja je zaãtita organizovanog funkcionisanja drumskog saobrañaja i zaãtita graœana i materijalnih 256 . Zainteresovana finansijska javnost. ova javnost najbolje predstavlja interese graœana. pa i u zaãtiti graœana u saobrañaju i u bezbednosti saobrañaja. ali i ka politiåkoj i drugim javnostima. Struåna javnost treba da pomaæe politiåkoj javnosti da donese adekvatne odluke. Sa druge strane. Najãira javnost podræava strategiju i plan koje donosi politiåka javnost na osnovu struånih stavova. Na osnovu takve podrãke. pod uticajem struånjaka. Najrazvijenije zemlje (posebno SAD) ulaæu napore da obezbede ãto direktniju vezu izmeœu privrede i subjekata bezbednosti saobrañaja. MESTO I ULOGA OUP U ZAÃTITNOM SISTEMU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 9 OUP imaju znaåajnu funkciju u bezbednosti saobrañaja. Politiåka javnost najbolje moæe izbalansirati ulaganja i sve aktivnosti u bezbednost saobrañaja sa ostalim druãtvenim potrebama.Lipovac. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima i odgovornostima. U razvijenim zamljama dræava je prepoznala znaåaj teme i svojim odlukama obezbeœuje osnove finansiranja. Obezbeœujuñi promociju ideja i aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ali ima i drugaåijih procesa kada najãira javnost traæi od struåne i politiåke javnosti da preduzme neke mere i aktivnosti. 9. unapreœuje svoju svest o znaåaju teme.3. Neprekidni meœuuticaji ovih javnosti stalno menjaju njihove uloge i meœusobno usaglaãavaju stavove i interese. ali i podstiåe druga ulaganja u bezbednost saobrañaja. obezbeœuje ili unapreœuje finansiranje poslova bezbednosti saobrañaja. na osnovu stavova struåne javnosti i podrãke politiåke javnosti. Konaåno. odnosno da pomognu privrednim subjektima da prepoznaju svoj interes i direktno ulaæu u bezbednost saobrañaja.

Najvaænije usluge saobrañajne policije su: – obezbeœenje i poboljãanje protoka saobrañaja. institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajuñe kompanije.9. – podrãka bazama podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. planiranje i uåeãñe u organizovanju bezbednosne zaãtite. Zadaci saobrañajne policije su: – saobrañajno-policijski nadzor nad obavljanjem saobrañaja. 257 9. uåesnici u saobrañaju. – podrãka i uåeãñe u sprovoœenju programa prevencije bezbednosti saobrañaja i u ostvarivanju posebnih programa zaãtite riziånih grupa i ranjivih uåesnika u saobrañaju. – policijsko obezbeœivanje saobrañaja u posebnim prilikama. Osim ulo- . predviœanje i podrãka u organizovanju bezbednosne zaãtite. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI vrednosti u procesu prevoæenja. uloga OUP u oblasti bezbednosti saobrañaja je vrlo specifiåna i realizuje se kroz vrãenje vrlo razliåitih poslova bezbednosti saobrañaja.2 To se postiæe primenom mera zaãtite bezbednosti i sprovoœenjem preventivnih aktivnosti. – saobrañajno inæenjerstvo – podrãka bazama podataka. 2003. lokalna samouprava. dræavna administracija. – iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapreœenje bezbednosti saobrañaja. Najvaæniji korisnici usluga saobrañajne policije su: graœani. saobrañajna privreda i industija vozila. – obezbeœenje poãtovanja utvrœenog reæima saobrañaja. predviœanje. analitiåko prañenje. – iniciranje i pomoñ unapreœenju administrativno-regulativnog ureœenja bezbednosti saobrañaja. – otkrivanje delikata u saobrañaju i sprovoœenje saobrañajno-policijskih procedura.3. u skladu sa evropskim standardima. – podrãka drugim organizacionim jedinicama MUP-a i – upravljanje i stalno unapreœivanje organizovanosti saobrañajne policije. – prañenje sticanja prava uåeãña vozaåa i bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju. uz podrãku jedinstvene baze podataka o vozilima. otkrivanje i obrada delikata u saobrañaju i saobrañajnih nezgoda. Beograd. Mesto i uloga OUP u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja 2 Reforma 3 Isto. – uåeãñe u izvrãavanju zadataka drugih organizacionih jedinica Ministarstva i – organizacija i menadæment saobrañajno-policijskih poslova.3 Dakle. vozaåima. – prevencija i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. saobrañajne policije (dokument MUP-a). – saobrañajno inæenjerstvo – analitiåko prañenje. nevladine i druge organizacije. – posebni programi bezbednosne zaãtite u saobrañaju. struåne organizacije i institucije u oblasti saobrañaja. saobrañajnim prekrãajima i saobrañajnim nezgodama. – podrãka i doprinos optimalnoj obuåenosti vozaåa i unapreœenju bezbednosnih svojstava vozila u saobrañaju.

POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U NADLEÆNOSTI OUP-a Zakonom su ureœena ovlaãñenja i odgovornost OUPa u oblasti bezbednosti saobrañaja. slabi zainteresovanost ostalih subjekata da preuzmu svoj deo posla (i odgovornosti). organi unutraãnjih poslova. 3 i 4. lakãe ñe i efikasnije funkcionisati i OUP.. Radnici milicije duæni su da uåesnicima u saobrañaju pruæaju odgovarajuñu pomoñ. Kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima. 258 . slabi ugled saobrañajne policije i podrãka graœana u izvrãavanju poslova. drugih organizacija i graœana u oblasti saobrañaja na putevima. ZoBS) predviœeno je: Ålan 3. udruæenjima graœana i graœanima i prihvataju njihovu inicijativu za reãavanje pitanja bezbednosti saobrañaja na putevima. struånim organizacijama u oblasti saobrañaja. nadgledanja i nadzora u bezbednosti saobrañaja.Lipovac. 9. U Uvodnim odredbama republiåkog Zakona o bezbednosti saobrañaja na putevima (ål. Naime. P. Ukoliko ceo zaãtitni sistem dobro funkcioniãe. OUP ima vrlo znaåajnu funkciju pomaganja. Meœutim. tada slabi efikasnost OUP-a u izvrãavanju ostalih poslova (koji samo njemu pripadaju). U rejonima vojnih objekata. OUP moæe biti uspeãan i efikasan. nikada ne treba zaboraviti da je OUP samo jedan od subjekata bezbednosti saobrañaja. preduzimaju i predlaæu mere kojima se omoguñuje uspeãno ostvarivanje prava i interesa organizacija udruæenog rada. OUP moæe doprineti podsticanju i koordinaciji rada ostalih subjekata.4.. saraœuju sa organima druãtveno-politiåkih zajednica. Samo kao deo zaãtitnog sistema bezbednosti saobrañaja. koordinacije. Krsto Bezbednost saobrañaja ge neposrednog izvrãioca pojedinih poslova. 9 Ålan 4. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima. u okviru svog delokruga. S druge strane. Mnogo se gubi ako se OUP-u dodeljuju poslovi koji mu ne pripadaju. ma koliko bila velika uloga OUP-a. ovog ålana. Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. regulisanje saobrañaja izuzetno mogu da vrãe i vojni organi u obimu kojim se osigurava bezbednost ostalih uåesnika u saobrañaju. kao i kontrolu nad vozaåima i vozilima na putevima vrãe radnici milicije. na obuci i pri vrãenju saobrañaja vojnih jedinica i vozila na putevima. U vrãenju poslova iz stava 1.

jer su svi oni deo jedne celine – nastojanja OUPa da doprinese efikasnom funkcionisanju sistema bezbednosti saobrañaja. Budva. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 1992. 1998. Vrlo je nezahvalno praviti klasifikacije i veãtaåki deliti poslove OUPa u bezbednosti saobrañaja. (Zbornik radova.. veku. M.Literatura Literatura Boãkoviñ. moguñe je uoåiti sledeñe grupe struånih poslova bezbednosti saobrañaja koje obavlja OUP: 1) neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja 2) upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 3) prañenje i unapreœenje propisa u bezbednosti saobrañaja 4) obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda 5) inspekcijsko-tehniåki poslovi bezbednosti saobrañaja 6) preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja i 7) ostali poslovi bezbednosti saobrañaja. Novi Sad. Odnosi policije sa javnoãñu. 1989. Lipovac. Elliott. i Banoviñ. Kambera. B. M... 2001. neka iskustva razvijenih zemalja. K. MESTO I ZNAÅAJ POSLOVA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA U POSLOVIMA JAVNE BEZBEDNOSTI U ovim odredbama Zakona odreœen je delokrug rada OUPa u bezbednosti saobrañaja. B. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. 2002. Lipovac.. 2000.. Novi Sad. Defendologija. . Keãetoviñ. VÃUP. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). VÃUP. G. Kampanje u bezbednosti saobrañaja. Novi Sad. Federal Office of Road Safety. za potrebe ovog izlaganja. 2000. Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa. Beograd. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. na osnovu naãe prakse.. Banja Luka. Æ. Federal Office of Road Safety. i Vukaãinoviñ M.. 10 p. 2001. Fakultet tehniåkih nauka u Novom Sadu.. Beograd. Iniñ. M. K. Bezbednost drumskog saobrañaja. Minnesota Institute of Public Health. Ovi poslovi ñe biti detaljnije pojaãnjeni u daljem izlaganju.. Ipak. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Social Marketing: How to Say what Needs to be Said. Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima. K. i Keãetoviñ Æ. Kriminalistiåka metodika. 259 9.. No 8-9. Elliott. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. 1991. Minnesota Institute of Public Health. 249-258). 6p (Zbornik radova. Neãiñ M. G. Lipovac. Jaker. Lipovac. Jaker. 2002.. 257–262). Kambera. 2000. K.

Nauåno-struåni skup: Bezbednost dece u saobrañaju. 59 – 65) Miliniñ. Lipovac. B. Upotreba sigurnosnih pojaseva u republici Srbiji. M. Fakultet organizacionih nauka. 2001. K. Beograd. 2003. Sad. Reforma saobrañajne policije. Kako smanjiti stradanje dece peãaka u Beogradu. B.. Beograd. i Peãiñ D. K. 2001. OECD. Miletiñ. Beograd.. Beograd. M. Projektovanje modela inoviranja znanja u saobrañaju (magistarski rad). K. 2000. 6 p. i Vemiñ D. M. Simonoviñ. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. Sistemski pristup smanjivanju stradanja dece u saobrañaju. Lipovac. 287–292). Lipovac.. i dr... i dr. Beograd. i Vukaãinoviñ M. 1–8). i dr. Metodologija istraæivanja i reãavanja problema bezbednosti dece u saobrañaju. Beograd. Strategijske osnove prevencije kriminala na nivou lokalne zajednice – Svetska iskustva. Beograd. 3–6).. Krsto Bezbednost saobrañaja Lipovac. B. (dokument MUP-a). Kontrola i regulisanje saobrañaja. 6 p. Preporuka (2001) 10.. 2002. VÃUP. Lipovac. S. Me- dijska kampanja poveñavanja upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. 1993.. 1999. National Highway traffic safety administration. Vujaniñ. Beograd i Banja Luka. K. Paris. S. Bezbednost saobrañaja. 1-6). Saobrañajni fakultet. Produæite liniju æivota – Veæite pojas (istraæivanje – plan kampanje).. 2001. M. 2000 (Zbornik radova. 8 p. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2004. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. Lipovac. 9 260 . CIBS (Centar za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja) i Automoto savez Republike Srpske. Beograd. 2003. i Lipovac K. Bezbednost 2. 6p (Zbornik radova. Vujaniñ. 2000. K. Komitet ministara Saveta Evrope. Beograd. (Zbornik radova. Lipovac. 2004. Novi Sad. Æ.. Vujaniñ. CIBS. Beograd. K. medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju. 1996. Pantazijeviñ. Vujaniñ. 2003.. 2001. 1982. B.. Ljudska prava.. 7. (Zbornik radova.. CIBS. Pantazijeviñ. Milosavljeviñ. CIBS. Muræan. Buliñ Œ. Savetovanje: Kontrola i regulisanje saobrañaja (Zbornik radova). Marketing of Traffic Safety. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåitelje. 1998. P.. N. Plato. Program unapreœivanja saobrañajnog obrazovanja u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore. Policijska akademija. USA. Makroistraæivanje stradanja peãaka u Beogradu. Beograd. Nauka o policiji.. Strazburg. (Zbornik radova. K. 2003.. Zaãtitimo decu u saobrañaju. Policijska akademija. Medijska kampanja za smanjenje ugroæenosti dece u saobrañaju “Zaãtitimo decu u saobrañaju”.. Beograd. veku. Traffic Safety Reference Guide. Beograd.Lipovac. 2001. 1997. Etika milicije u regulisanju i kontroli saobrañaja. Beograd. i Vukaãinoviñ M. Evropski kodeks policijske etike.

2. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA 10. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja .1. Neposredna kontrola saobrañaja 10.10.

Organ za saobrañaj prati i kontroliãe saobrañaj..1 Zakon o ministarstvima2 u delokrugu rada Ministarstva unutraãnjih poslova odreœuje i “poslove dræavne uprave koji se odnose na: . Zato ima smisla termin “neposredna” kontrola u smislu dopune kontrole koju vrãi organ za saobrañaj. .. kontrola. s ciÿem nadzora.. u smislu ovog zakona. regulisanje i kontrolu saobrañaja na putevima .” Poslovi neposredne kontrole i interventnog regulisanja se preklapaju i neprekidno smenjuju. 263 10..”. 2) bezbednosna zaãtita imovine. ålan 10). Veoma je sloæen mehanizam kontrole saobrañaja s ciÿem uspeãnog i bezbednog odvijanja saobrañaja u svim uslovima. Da li je vaæno i zaãto se naglaãava “neposredna” (kontrola) i “interventno” (regulisanje)? Treba imati na umu da kontrolu i regulisanje saobrañaja vrãi organ za saobrañaj. Ipak. prava. 6) regulisanje. bezbednost. prekrãaja i drugih delikata (u daljem tekstu: kriviåna dela i prekrãaji). Policijski poslovi. jesu: 1) bezbednosna zaãtita æivota. ali zakonodavac je ostavio moguñnost da ovo rade i drugi uniformisani pripadnici policije (policijski sluæbenici). 4) otkrivanje i hvatanje izvrãilaca kriviånih dela i prekrãaja i drugih lica za kojima se traga i njihovo privoœenje nadleænim organima..Poslove neposredne kontrole i interventnog regulisanja saobrañaja vrãe uniformisani pripadnici policije. otkrivanje i rasvetljavanje kriviånih dela. kao i podrãka vladavini prava.. kontrola. otkrivanja i dokumentovanja prekrãaja i sl. 5) odræavanje javnog reda. ålan 3. 1 .. mogu se uslovno razdvojiti i pojedinaåno objasniti. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima. 2 Zakon o ministarstvima. pruæanje pomoñi i nadzor u saobrañaju na putevima”.” (Zakon o policiji. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . U Zakonu o policiji kao jedan od policijskih poslova odreœen je i posao: “regulisanje. pruæanje pomoñi u sluåaju opasnosti i pruæanje druge bezbednosne pomoñi onima kojima je neophodna. Poæeljno je da to budu posebno obuåeni policajci (pripadnici saobrañajne policije). 3) spreåavanje. On je odgovoran da u celini upravlja saobrañajem. Saobrañaj se stalno prilagoœava korisnicima i obratno: korisnici se prilagoœavaju stanju i moguñnostima saobrañajnog sistema. Policajci svojim neposrednim prisustvom na putu samo dopunjuju proces kontrole saobrañaja. sloboda i liånog integriteta lica. drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklanjanje njegovih organizovanih i drugih oblika..

Samo izuzetno (interventno). odnosno upuñivanje na vanredni tehniåki pregled. Krsto Bezbednost saobrañaja Organ za saobrañaj je nadleæan da neprekidno reguliãe (ureœuje) saobrañaj i bez prisustva policajaca. 10. posedovanje vaæeñe saobrañajne dozvole. Neposredna kontrola vozaåa u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozaåa u saobrañaju: identifikacija vozaåa. Ovo se dogaœa veoma retko i zato ima smisla koristiti termin “neposredno” ili “interventno” regulisanje. 264 .1. psihoaktivnih materija. umor i bolest. P. putnike i druge uåesnike u saobrañaju. Ukoliko ovo regulisanje saobrañaja postane pravilo. onda je to znak loãeg reæima saobrañaja i neuspeha u upravljanju saobrañajem.1. Saobrañaj je regulisan reæimom saobrañaja. 10 10.2. 2) kontrolu trenutnog psihofiziåkog stanja vozaåa: alkoholisanost. Tada bi organ za saobrañaj trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti i unapredi regulisanje saobrañaja tako da saobrañaj moæe da se bezbedno odvija i bez policije. saobrañajnim znakovima.1. uniformisani pripadnici policije suspenduju reæim saobrañaja i oni preuzimaju regulisanje saobrañaja. poãtovanje ograniåenja (koriãñenje obaveznih pomagala) itd. NEPOSREDNA KONTROLA SAOBRAÑAJA Neposredna kontrola saobrañaja se odnosi na uåesnike u saobrañaju. 10. sravnjivanje podataka iz saobrañajne dozvole sa obeleæjima vozila itd. posedovanje vaæeñe vozaåke dozvole za odgovarajuñu kategoriju. semaforima i drugom opremom. 3) kontrolu ponaãanja vozaåa (poãtovanja propisa) u saobrañaju.Lipovac. kontrola primenom tehniåkih sredstava na licu mesta.1. poãtovanje mera bezbednosti i zaãtitnih mera (voænja za vreme zabrane upravljanja). Neposredna kontrola vozila u saobrañaju Neposredna kontrola vozila u saobrañaju obuhvata: 1) kontrolu prava uåeãña vozila u saobrañaju: identifikacija vozila. Neposredna kontrola uåesnika u saobrañaju Najznaåajnija je neposredna kontrola vozaåa. otkrivanje i dokumentovanje saobrañajnih prekrãaja. upotreba droga. lekova i dr. Osnovni zadaci neposredne kontrole saobrañaja su: nadzor nad poãtovanjem propisa (posebno nad poãtovanjem reæima saobrañaja). pravilima saobrañaja. vozila i put. ali moæe da obuhvati i peãake. 2) kontrolu trenutnog stanja tehniåke ispravnosti vozila (posedovanje opreme i ispravno funkcionisanje svih sklopova vozila): vizuelna kontrola. voænja pre sticanja prava na upravljanje.

odnosno ukloni ili zameni.1. OUP iz ålana 154. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . 3 “Nadzor nad saobrañajnim znakovima na putevima u pogledu bezbednosti saobrañaja vrãi opãtinski organ unutraãnjih poslova. 2) kontrola saobrañajne signalizacije: postojanje predviœenih saobrañajnih znakova. funkcionisanje semafora itd.4.10. g) iskljuåenje vozila iz saobrañaja. Najvaænija postupanja saobrañajne policije u neposrednoj kontroli saobrañaja Da bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saobrañaja.1.3. poãtovanje ograniåenja u pogledu mase i drugih dimenzija. e) pokretanje prekrãajnog postupka.3 a posebno u sluåajevima kada je neposredno ugroæena bezbednost saobrañaja (tada OUP nalaæe preduzimanje hitnih mera o kojima obaveãtava organ za saobrañaj). smerokaza i dr. treba objasniti najvaænija postupanja saobrañajnih policijaca u neposrednoj kontroli saobrañaja: a) nadzor nad odvijanjem saobrañaja. potpornih zidova. b) rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. bermi itd. odroni.4 10. Policija dopunjuje ovu funkciju i pomaæe organu za saobrañaj (izveãtava o uoåenim problemima i zahteva preduzimanje mera). prljavãtine i druge prepreke koje ugroæavaju prohodnost i bezbednost saobrañaja). (udarne rupe na kolovozu. bankina. h) otkrivaçe i prijavÿivaçe privrednog prestupa i i) otkrivaçe i prijavÿivaçe kriviånog dela. Neposredna kontrola stanja puta i saobrañajne signalizacije Neposredna kontrola puta obuhvata: 1) kontrolu stanja putnih povrãina: kolovoza. organ iz stava 1.” (ålan 155. ZoBS) 265 10. d) novåana kazna na licu mesta. trotoara. ZoBS). na putevima na kojima ovaj organ vrãi kontrolu i regulisanje saobrañaja. propusta za vodu. f) iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. stav 2 ovog zakona doneñe reãenje kojim ñe narediti preduzimanje mera potrebnih za uspostavljanje uslova za bezbedan saobrañaj na putu. pravilan raspored tereta na vozilu.1. odnosno Republiåki sekretarijat za unutraãnje poslove. ograda. 4 “Ako organizacija udruæenog rada ili organ koji se stara o odræavanju puteva ne odræava put na naåin odreœen propisima o putevima i time dovede u neposrednu opasnost uåesnike u saobrañaju. ovog ålana narediñe svojim reãenjem organizaciji ili organu koji postavlja saobrañajne znakove da takav znak postavi. 3) kontrola opreme puta i objekata na putu: stanje tunela.” (ålan 156. Treba imati na umu da organ za saobrañaj upravlja putevima i vrãi kontrolu stanja puta. 10. stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije. c) opomena uåesnika u saobrañaju. vlasniãtvo tereta. Ako na javnom putu nedostaje saobrañajni znak ili ako je takav znak nepravilno postavljen ili ako je suviãan. Neposredna kontrola saobrañaja 3) kontrolu tereta: poreklo. ili ako je dotrajao.

. odnosno pravilo sluåajnog izbora na osnovu politike i strategije bezbednosti saobrañaja5 (svako treñe crveno vozilo. Mada se. jer omoguñava uoåavanje saobrañajnh prekrãaja i dalja postupanja. – rutinska kontrola se vrãi masovno i niåim nije ograniåena: da bi se zahvatilo ãto viãe prekrãaja (posebno voænja pod uticajem alkohola. uniformisani policajac poveñava stepen poãtovanja propisa i uoåava probleme odvijanja saobrañaja. godiãnje bi trebalo kontrolisati alkoholisanost svakog 8 do 10 vozaåa (broj rutinskih kontrola alkohola jednak je od jedne desetine do jedne osmine vozaåa). upotreba mobilnog telefona za vreme voænje) ili je lice uåinilo lakãi saobrañajni prekrãaj za koji je predviœena novåana kazna na licu mesta i policajac. To je kontrola sluåajno odabranih vozaåa..). 7 “ . Kad je propisom o prekrãaju predviœeno.. Ovo nije ispravno. godiãnje bi trebalo kontrolisati svakog 12 do 15 vozaåa da li koristi sigurnosni pojas itd. O naplañenoj novåanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaåava koji je prekrãaj uåinjen i kolika je novåana kazna izreåena i naplañena. ako su ispunjeni sledeñi uslovi:7 5 Na primer. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 a) Nadzor nad odvijanjem saobrañaja je najznaåajniji posao saobrañajnog policajca i obavlja se neprekidno. ovaj nadzor mogu da vrãe organi za saobrañaj. 266 . d) Novåana kazna na licu mesta6 se moæe izreñi. ali je vrlo rasprostranjeno. proceni da ñe se efekti postiñi i opomenom. policajcima se daje pravo da sami vrãe izbor koga ñe kontrolisati i – rutinska kontrola je ograniåena i strogo kontrolisana: stareãina odreœuje uåestalost. 6 Mada je zakon definiãe kao “Naplata novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja”. Neposrednim prisustvom u saobrañaju.) c) Opomena uåesnika u saobrañaju se moæe izricati ako je lice uåinilo greãku koja nije sankcionisana. u EU su preporuåeni standardi uåestalosti kontrole za pojedine prekrãaje: svaki mesec bi trebalo kontrolisati bzinu svakog drugog ili treñeg vozaåa (broj kontrola kreñe se od treñine do polovine broja vozaåa). b) Rutinska (sluåajna) kontrola vozaåa (uåesnika u saobrañaju) vozila i puta. Na nadzor otpada najviãe vremena u neposrednoj kontroli saobrañaja. ålan 290). u naãim uslovima. svako peto teretno vozilo i sl. javni i privatni sektor. drugi dræavni organi. Danas se razlikuju tri pristupa sluåajnoj kontroli: – potpuno se zabranjuje rutinska kontrola da se ne bi ometao saobrañaj i nepotrebno umanjivala pravna sigurnost graœana (policajci mogu kontrolisati samo kada su uoåili prekrãaj). Pravilan i struåan nadzor je osnova neposredne kontrole saobrañaja. P. Nadzor nad odvijanjem saobrañaja moæe biti neposredan ili automatski – uz podrãku tehniåkih ureœaja za nadzor (video kamere. åesto se koristi izraz “mandatna kazna”. ovlaãñeno lice u organu uprave nadleænom za izvrãenje propisa koji je prekrãajem povreœen. nadzor nad odvijanjem saobrañaja vezuje za policiju. ali moæe biti opasna (npr. u skladu sa politikom OUPa (koju definiãe stareãina). fotoaparati kojima se snimaju odreœeni prekrãaji i druge okolnosti u saobrañaju). “ (Zakon o prekrãajima. naplatiñe na mestu izvrãenja prekrãaja novåanu kaznu uåiniocu koga zatekne u vrãenju prekrãaja.. Kvalitetan i struåan nadzor nad odvijanjem saobrañaja omoguñuje struåno sagledavanje svih problema u sprovoœenju reæima saobrañaja i uoåavanje saobrañajnih prekrãaja. vozila ili deonica puta.Lipovac. Dakle. izbor se vrãi pre nego ãto se uoåi neki prekrãaj. graœani i drugi subjekti. voænja pre sticanja prava i sl.

– policajac je uoåio prekrãaj.10 Ako lice ne plati kaznu na licu mesta.. da se prekrãajni postupak moæe okonåati i bez njegovog uåeãña. Na Pozivu se nalazi i obaveãtenje da lice moæe imati branioca.. naplatiti novåanu kaznu u zakonom predviœenom iznosu (ako lice pristane). veñ ñe se saåiniti Sluæbena beleãka o uåinjenom prekrãaju. saopãtiti predviœenu kaznu i njegova prava (da plati kaznu na licu mesta. 11 Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju – vozila.10. izvrãiti opãtu kontrolu (vozaåa i vozila). popuniti Potvrdu o naplañenoj novåanoj kazni i predati je uåiniocu prekrãaja i omoguñiti bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. 10 “. Na izvrãenje novåane kazne primenjuju se odredbe ovog zakona o zameni novåane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. neñe se izricati novåana kazna na licu mesta.11 licu se izdaje Zapisnik sa Pozivom da novåanu kaznu plati u roku 8 dana (na raåun) ili da doœe u OUP radi voœenja prekrãajnog postupka. 267 10. popunjava se Zapisnik. Ako novåana kazna iz ålana 290.1. – lice je dovoljno staro (starije od 16 godina)8 i – lice pristane da plati kaznu. Kada je uåinilac prekrãaja lice mlaœe od 16 godina. ålan 240. ako je prekrãaj uåinjen kao posledica propusta duænog staranja o maloletniku. moæe se izjaviti æalba Viãem prekrãajnom sudu. Zakon je predvideo i postupanje u sluåaju neplañanja kazne. sa zabeleãkom da izreåena novåana kazna nije plañena. kao i da .. u roku od osam dana od dana dostavljanja reãenja. ovog ålana ne moæe biti krañi od osam dana. niti izjavi æalbu.. Uåinilac prekrãaja ñe se u pozivu posebno pouåiti o pravu na odbranu iz ålana 85. ne bude naplañena na licu mesta ovlaãñeno lice odmah ñe uåiniocu prekrãaja uruåiti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odreœenog dana i åasa pristupi u organ uprave radi voœenja prekrãajnog postupka. “ (Zakon o prekrãajima. da uloæi æalbu i vodi postupak pred sudijom za prekrãaje). onda ñe se novåanom kaznom propisanom za uåinjeni prekrãaj kazniti roditelj. Ako lice plati novåanu kaznu na licu mesta ili plati novåanu kaznu u predviœenom roku (8 dana). preko organa uprave koji je doneo reãenje. Na odluku Viãeg prekrãajnog suda. postupak je zavrãen. predoåiti licu da je uåinilo prekrãaj. da plati isti iznos u roku od 8 dana. Ako lice nije navrãilo 14 godina (dete) ili nije navrãilo 16 godina (mlaœi maloletnik). 9 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja.9 Pri tome neophodno je sprovesti pravilan postupak: bezbedno zaustaviti vozilo (uåesnika u saobrañaju). da vodi prekrãajni postupak pred ovlaãñenim licem u OUP-u. ålan 291). Na reãenje o prekrãaju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona. odnosno moæe ga dokazati. ovog zakona. utvrditi da je lice uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœena novåana kazna na licu mesta i da su se stekli svi uslovi za naplatu novåane kazne na licu mesta. Ako uåinilac prekrãaja u roku za æalbu ne plati novåanu kaznu. Neposredna kontrola saobrañaja 8 Maloletnom uåiniocu prekrãaja koji je navrãio 16 godina uruåuje se Zapisnik na isti naåin kao i punoletnom licu. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je zakonom predviœeno kaænjavanje na licu mesta. reãenje o prekrãaju dostavlja se na izvrãenje prekrãajnom sudu nadleænom po mestu prebivaliãta kaænjenog. Rok za dolazak po pozivu za voœenje prekrãajnog postupka iz stava 1. ovog zakona. usvojilac. æalba nije dozvoljena. odnosno staralac maloletnika.

organizaciona jedinica MUP-a åiji radnik je uoåio prekrãaj podnosi SUP-u (sluæbenom licu odreœenom za voœenje prekrãajnog postupka) Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka (Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju ima ulogu Zahteva). Prekrãajni postupak u OUP-u (prvostepeni postupak) vodi sluæbeno lice u OUP-u i donosi Reãenje o prekrãaju (odustajanje od postupka. pravosnaæno i izvrãno reãenje o izreåenoj kazni i Beleãka (da lice nije platilo kaznu u propisanom roku) dostavljaju se prvostepenom organu za prekrãaje – sudiji za prekrãaje (po mestu prebivaliãta prekrãioca). Agencija za unapreœenje dræavne uprave.15 U Zakonu o prekrãajima dati su okviri za prekrãajne kazne i zaãtitne mere. 2004. Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. a u zakonima o bezbednosti saobrañaja i drugim zakonima precizno su opisani delikti i sankcije. odluke skupãtine opãtine. 268 . sluæbeno lice donosi Zakljuåak kojim se prekrãajni postupak pokreñe. niti se pojavi u OUPu. Uz Zahtev se prilaæu izvodi iz sluæbenih evidencija i drugi dokazi. MUP. Ukoliko lice odbije da primi Zapisnik. odbacivanje Zahteva ili kaænjavanje). MUP – USP. Ukoliko lice uloæi Æalbu. Sudija za prekrãaje sprovodi postupak i donosi Reãenje za prinudno izvrãenje (naplata novåane kazne ili zamena zatvorom). prekid postupka. saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu.14 Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje prekrãajnog postupka. Vlada Republike Srbije. reãenje postaje pravosnaæno i prekrãilac je duæan da uplati novåanu kaznu na raåun. Nakon saåinjavanja Zapisnika policajac ñe omoguñiti kontrolisanom licu uvid u sadræaj i davanje primedbi koje ñe policajac ãto vernije uneti u Zapisnik ili nastavak Zapisnika. Krsto Bezbednost saobrañaja 10 ñe Zapisnik posle isteka roka za plañanje kazne postati Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. Ako se lice ne æali. dokumentacija se dostavlja drugostepenom organu – veñu za prekrãaje koji vodi postupak i donosi reãenje u drugostepenom postupku. Beograd. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. policajac ñe Zapisnik ostaviti ispod brisaåa (ili na drugi naåin) i ovo konstatovati u nastavku Zapisnika. kao i za prekrãajni postupak. e) Prekrãaji su povrede javnog poretka utvrœene zakonom (saveznim ili republiåkim) ili drugim propisima (uredbe. 14 Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na 15 Metodologija licu mesta. policajac ñe stareãini (ili licu koje stareãina ovlasti) predati Nalog za izvrãenje sluæbenog zadatka12 i Zapisnike o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju koje je saåinio tokom smene. P. izrade zakona. Skupãtine grada Beograda i skupãtine grada) za koje su propisane prekrãajne kazne i zaãtitne mere. 2004. 2002. Prekrãajne sankcije su kazne 12 Na poleœini Naloga policajac piãe izveãtaj o preduzetim aktivnostima u toku 13 Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac smene. Nakon zavrãenog sluæbenog zadatka (posle patrolne sluæbe). Policajac ñe ponuditi kontrolisanom licu da potpiãe i uruåiti mu Zapisnik.13 Ako lice ne plati novåanu kaznu u predviœenom roku. na koje lice moæe uloæiti Æalbu.Lipovac.

ako lice ne koristi pomagala koja su navedena u vozaåkoj dozvoli. f) Iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja je posebna mera bezbednosti saobrañaja koja ima funkciju direktne zaãtite saobrañaja. lice plaña izreåenu kaznu. saopãtava predviœeni postupak (kod sudije za prekrãaje). ako su predviœene Zakonom (iskljuåenje vozila ili vozaåa iz saobrañaja. primenjuje zaãtitne mere na licu mesta. odnosno OUP moæe dokazati prekrãaj. Stareãina analizira dokumentaciju i ceni osnovanost. zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon. nepodoban da upravlja vozilom. o prekrãiocu. utvrœuje da je lice uåinilo prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka. zabrana vrãenja odreœenih delatnosti. – lice je dovoljno staro da bude prekrãajno odgovorno. zapreñenu kaznu i njegova prava. upuñivanje na vanredni tehniåki pregled i sl.). ide u zatvor. Prekrãaji su propisani za pravna i fiziåka lica. odnosno bolestan). zabrana pravnom licu da vrãi odreœene delatnosti. 269 10. Kada Reãenje postane pravosnaæno i izvrãno. saopãtava licu da da je uåinilo prekrãaj. predoåava licu. OUP obraœuje Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka i stareãina ovaj Zahtev podnosi sudiji za prekrãaje koji vodi prekrãajni postupaki donosi Reãenje. o ranijim kaznama. Neposredna kontrola saobrañaja (novåana kazna i kazna zatvora).). s obzirom na trenutno psiho-fiziåko stanje (alkoholisan. odnosno lice). O æalbi reãava drugostepeni organ (veñe za prekrãaje).16 Pri tome policajac sprovodi sledeñi postupak: bezbedno zaustavlja uåesnika u saobrañaju (vozilo. o znaåaju prekrãaja itd. odnosno OUP (stranke u postupku) mogu da uloæe æalbu na Reãenje. izdaje odgovarajuñu potvrdu i omoguñuje bezbedno ukljuåivanje u saobrañaj. Policajac stareãini podnosi Zapisnik o kontroli i ostale dokaze (dokaz o prekrãaju. zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene poslove. a za lice od 16 godina kazne. odnosno ako je. Kazne zatvora mogu se propisati samo zakonom.vozila. Uåinilac prekrãaja. pod dejstvom droge ili psihoaktivnih lekova. ako upravlja vozilom za vreme trajanja izreåene mere bezbednosti ili zaãtitne mere zabrane upravljanja tom kategorijom vozila. zaãtitne mere i vaspitne mere. ako su ispunjeni sledeñi uslovi: – lice je uåinilo saobrañajni prekrãaj za koji je Zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka kod sudije za prekrãaje. sprovodi se izvrãni postupak: ovo reãenje se unosi u dosije vozaåa. opomena. i to: ako lice upravlja vozilom pre sticanja prava na upravljanje. ide na doobuku itd. vrãi opãtu kontrolu (vozila. po Zakonu. Prekrãajni postupak se pokreñe. obavezno leåenje alkoholiåara i narkomana i udaljenje stranaca sa dræavne teritorije) zakonom ili uredbom.1. vozaå. S obzirom na znaåaj ovog ovlaãñe16 Mada je u Zakonu predviœeno da se za lice od 14 godina mogu izreñi vaspitne mere. saåinjava Zapisnik o izvrãenoj kontroli uåesnika u saobrañaju . Stareãina moæe doneti Zakljuåak o ispravci Zapisnika o kontroli. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA . upisuju se mere u vozaåku dozvolu. – policajac je uoåio ovaj prekrãaj.10. a novåane kazne i zaãtitne mere (oduzimanje predmeta. umoran. tereta i vozaåa). u praksi se najåeãñe podrazumeva minimalna starost od 18 godina. Ovu meru sprovodi policajac kada osnovano posumnja da lice nije sposobno da upravlja vozilom.

ili koji pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. izveãtaj o ranijim kaznama. ovog ålana duæan je da vozaåu vrati dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta. ovog zakona koji vozilom u toku 24 åasa preœe viãe od 500 km. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin i iz st.” (Ålan 212. Pravosnaæno i izvrãno Reãenje se ulaæe u dosije vozaåa. ovog zakona za koga utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znake alkoholne poremeñenosti. 1. narediti vozaåu da odmah prekine upravljati vozilom. ovog zakona. kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. U zavisnosti od razloga za isk17 “Ovlaãñeno 10 lice ñe na licu mesta privremeno oduzeti vozaåku dozvolu i iskljuåiti iz saobrañaja vozaåa koga zatekne da upravlja vozilom ili da pokuãava da upravlja vozilom ako je oåigledno da je vozaå u takvom psihofiziåkom stanju (umor. 1. odnosno struånom pregledu na koji je upuñen. Ovlaãñeno lice koje je oduzelo vozaåku dozvolu po odredbama st. 4. u naznaåenom roku (najviãe 24 sata). Ako vozaå ne preuzme oduzetu vozaåku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. stav 2. Organ za prekrãaje (sudija za prekrãaje) donosi Reãenje o prekrãaju. 4. stav 2. koja sadræi: ime i prezime vozaåa. vraña vozaåka dozvola na mestu koje je navedeno u potvrdi o oduzimanju vozaåke dozvole. Ako lice. 2. Vozaåu se. P. izdati potvrdu o oduzimanju vozaåke dozvole i narediti vozaåu da na bezbednom mestu parkira vozilo (ako nema drugih vozaåa) i uveriti se da ñe vozaå da poãtuje naredbu (pod pretnjom privoœenja). dokumente o znaåaju tog prekrãaja za bezbednost saobrañaja). i 6. broj oduzete vozaåke dozvole. odnosno koji u toku 24 åasa upravlja vozilom duæe od osam åasova. kao i prema vozaåu za koga utvrdi da je pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. 5. utvrditi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozaåa iz saobrañaja. i 6. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 188. 1. dokaz o prekrãiocu. Zakonom je precizno definisan postupak iskljuåenja vozaåa iz saobrañaja:17 bezbedno zaustaviti vozilo. ovog zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju. Organ åiji je radnik oduzeo vozaåku dozvolu prema odredbama st. g) Iskljuåenje vozila iz saobrañaja je vrlo posebna mera bezbednosti i ima funkciju direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. stav 3. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. Uåinilac prekrãaja i OUP imaju moguñnost Æalbe. 2. vozaåka dozvola ñe se dostaviti organu u åijoj se evidenciji vodi. uzeti podatke o vozaåu (podaci za prekrãajnu prijavu).Lipovac. dejstvo opojnih droga ili lekova na kojima je oznaåeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme voænje) da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. Krsto Bezbednost saobrañaja nja. Stareãina analizira osnovanost i podnosi Zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka. 5. dozvola se ãalje u nadleæni OUP koji vodi vozaåa u evidenciji (odlaæe se u dosije vozaåa). ovog ålana prema vozaåu ili vozaåu instruktoru iz ålana 209. Policajac kompletira Prekrãajnu prijavu i druge znaåajne podneske (dokaz o prekrãaju. ne preuzme vozaåku dozvolu. ovog zakona. OUP aktivno uåestvuje u prekrãajnom postupku (kao stranka). ovog ålana i prema vozaåu instruktoru koga zatekne da osposobljava kandidata za vozaåa pod dejstvom alkohola u smislu ålana 164. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. bolest. kao i prema vozaåu iz ålana 190. vozaåa i tereta. Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja i vozaåa koga zatekne da upravlja motornim vozilom a nema vozaåku dozvolu odreœene kategorije ili da upravlja vozilom u vreme kad je na snazi mera bezbednosti ili zaãtitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom. u roku tri dana. ZoOBS) 270 . privremeno oduzeti vozaåku dozvolu. dan i åas njenog oduzimanja i naåin njenog vrañanja. odnosno koji upravlja vozilom duæe od osam åasova. izvrãiti opãtu kontrolu vozila. a vozaåka dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. i 3. ovog zakona koji neprekidno upravlja vozilom duæe od pet åasova. stav 3. Ovlaãñeno lice postupiñe na naåin iz stava 1. ovog ålana prema vozaåu iz ålana 164.

Ovlaãñeno lice koje je privremeno oduzelo saobrañajnu dozvolu ili registarske tablice po odredbama ovog ålana duæno je da vozaåu o tome izda potvrdu. a najdocnije u roku od 24 åasa od åasa oduzimanja. ovog zakona. narediti vozaåu da skine registarske tablice i izdati Potvrdu o privremenom oduzimanju saobrañajne dozvole i registarskih tablica. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. da nema propisane registarske tablice (ima strane tablice koje nisu u skladu sa meœunarodnom konvencijom). vozilo koje je u saobrañajnoj nezgodi toliko oãteñeno da se opravdano moæe zakljuåiti da su na njemu oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni sa stanoviãta bezbednosti saobrañaja. Posebne mere bezbednosti) 21 “Ovlaãñeno lice iskljuåiñe iz saobrañaja vozilo koje nije registrovano ili koje nema propisane registarske tablice. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. vrstu i registarski broj vozila. ovog ålana duæno je da izda potvrdu koja sadræi podatke iz ålana 217. na licu mesta. Organ åiji je radnik privremeno oduzeo saobrañajnu dozvolu prema odredbama ovog ålana duæan je da vozaåu vrati tu dozvolu åim prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta.18 Ukoliko policajac osnovano posumnja da su neispravni ureœaji za upravljanje.19 odnosno ako su u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni bitni ureœaji na vozilu. ZoOBS.” (ålan 218. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. ZoOBS. ureœaji za zaustavljanje ili ureœaji za spajanje vuånog i prikljuånog vozila. odnosno nareœenje da vozaå skine i preda registarske tablice. 271 10. ime i prezime vlasnika. privremeno oduzeti saobrañajnu dozvolu. a za prekrãaje iz stava 1. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Posebne mere bezbednosti) 20 “Kad ovlaãñeno lice prilikom vrãenja uviœaja opravdano posumnja da su na vozilu koje je uåestvovalo u saobrañajnoj nezgodi oãteñeni sklopovi i ureœaji koji su bitni za bezbednost saobrañaja. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. kao i ako se osnovano posumnja da je na vozilu neispravan ureœaj za spajanje vuånog i prikljuånog vozila.20 iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja i uputiti ga na vanredni tehniåki pregled. iskljuåiñe to vozilo iz saobrañaja i privremeno ñe oduzeti registarske tablice. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz saobrañaja vozaåu ñe. Ukoliko vozaå ne otkloni neispravnost. odnosno da upotrebi zimsku opremu.i registarske tablice. Zakonom su predviœen naåin iskljuåenja: usmeno nareœenje.1. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA ljuåenje vozila iz saobrañaja. nepravilno razmeãten teret na vozilu ili vangabaritni teret bez odgovarajuñe dozvole.21 . narediñe vozaåu da iskljuåi vozilo iz saobrañaja i obezbedi ga na bezbednom mestu.” (ålan 216. Posebne mere bezbednosti) 19 “Na tehniåki pregled uputiñe se motorno ili prikljuåno vozilo koje je iskljuåeno iz saobrañaja zbog tehniåke neispravnosti ureœaja za upravljanje ili ureœaja za zaustavljanje. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. U sluåajevima da policajac uoåi: tehniåku neispravnost vozila koja ugroæava i ometa druge uåesnike u saobrañaju. stav 4. Neposredna kontrola saobrañaja 18 “Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. koja sadræi: naziv i sediãte organa åiji je radnik oduzeo saobrañajnu dozvolu i registarske tablice. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja tako ãto ñe oduzeti saobrañajnu dozvolu. ovog ålana .10. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. Ovlaãñeno lice koje je iskljuåilo vozilo iz stava 1. ime i prezime vlasnika. pismeno nareœenje. odnosno naziv nosioca prava raspolaganja vozilom i njegovu adresu. Vozilo iz stava 1. ovog ålana.” (ålan 219. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. privremeno oduzimanje saobrañajne dozvole. ovog ålana moæe se ukljuåiti u saobrañaj posle tehniåkog pregleda na kome je utvrœeno da su otklonjena oãteñenja i nedostaci zbog kojih je vozilo iskljuåeno iz saobrañaja. odnosno nedovoljno obezbeœen. naziv organa koji je izdao saobrañajnu dozvolu. a registarske tablice da dostavi organu kod koga se vozilo vodi u evidenciji. odnosno da su istekle probne tablice. narediñe vozaåu da prekine saobrañaj i otkloni neipsravnost. ZoOBS. Ukoliko policajac utvrdi da vozilo nije registrovano (registracija je istekla duæe od 30 dana). odnosno masu ili osovinsko optereñenje.

odnosno iskljuåenje vozila iz saobrañaja vrlo znaåajno ovlaãñenje koje zadire u prava graœana (sloboda kretanja. ovog ålana. radnik organa unutraãnjih poslova koji vrãi poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. 2. odnosno raspolaganje svojim stvarima) i treba ga primenjivati vrlo obazrivo. Ako vozaå ne preuzme oduzetu saobrañajnu dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja. ili koje se kreñe putem na kome je kretanje te vrste vozila zabranjeno. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. U praksi ima mnogo problema u primeni ovih ovlaãñenja. vozilo koje se kreñe putem na kome je trajno ili u odreœeno vreme zabranjen saobrañaj vozila one kategorije u koju to vozilo spada ili vozilo koje je oznaåeno probnim tablicama. vozilo koje nije registrovano po vaæeñim propisima ili je oznaåeno stranim registarskim tablicama na kojima brojevi i oznake nisu u skladu sa meœunarodnim ugovorima koje je Jugoslavija ratifikovala. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj na tom putu.Lipovac. privremeno oduzme saobrañajnu dozvolu. naredi vozaåu da prekine saobrañaj vozilom. odnosno naredi skidanje registarskih tablica i izda odgovarajuñu potvrdu. 2002. upiãe sve podatke za prekrãajnu prijavu. ili se kreñe bez zimske opreme na delu puta i u vreme kad je zimska oprema obavezna. datum. uz strogo poãtovanje Zakona. neophodno je da to uradi po Zakonom predviœenom postupku: da bezbedno zaustavi vozilo. h) Privredni prestup je druãtveno ãtetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili jemogla da prouzrokuje teæe posledice i koja je propisom nadleænog organa odreœena kao privredni prestup. 10 272 . ZoBS. (ålan 217. a kreñe se putem koji nije naveden u potvrdi.22 narediñe da se vozilo iskljuåi iz saobrañaja i o tome izdati potvrdu vozaåu.23 Privredni prestupi mogu biti odreœeni zakonom i uredbama. Krsto Bezbednost saobrañaja Ako policajac utvrdi da se vozilo kreñe putem gde je zabranjeno kretanje te vrste vozila. Vlada Republike Srbije. ZoOBS.” (ålan 259. Ako ovlaãñeno lice zatekne vozilo koje zbog tehniåke neispravnosti ugroæava ili ometa druge uåesnike u saobrañaju. ili na kome je teret nepravilno smeãten. Posebne mere bezbednosti) 22 “Ako radnik organa unutraãnjih poslova. Posebne mere za bezbednost saobrañaja) 23 Metodologija izrade zakona. 3. izvrãi opãtu kontrolu vozila. ili kojim se bez dozvole prevozi teret åije dimenzije. P. utvrdi da su se stekli uslovi za iskljuåenje vozila iz saobrañaja. naåin i vreme vrañanja saobrañajne dozvole i peåat i potpis ovlaãñenog lica. zaustaviñe vozilo i narediñe vozaåu da skine registarske tablice i da mu ih preda. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. narediñe vozaåu da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost ili da vozilo odveze do odreœenog mesta gde moæe otkloniti neispravnost. odnosno nedovoljno obezbeœen. saobrañajna dozvola dostaviñe se organu u åijoj se evidenciji vozilo vodi. Ako vozaå ne postupi po nareœenju iz stava 1. ovlaãñeno lice iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. Propis koji utvrœuje privredni prestup sadræi obeleæja privrednog prestupa i kaznu. vrãeñi poslove kontrole i regulisanje saobrañaja. razlog oduzimanja. odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kome je kretanje te vrste vozila dozvoljeno. Beograd. odnosno da upotrebi zimsku opremu. vozilo koje se u zimskim uslovima kreñe putem bez propisane zimske opreme. Treba naglasiti da je iskljuåenje vozaåa. ili se kreñe po isteku vaæenja potvrde o izdavanju probnih tablica. odnosno masa prekoraåuju najveñe dozvoljene dimenzije. iskljuåiñe vozilo iz saobrañaja. odnosno putem koji nije naveden u Potvrdi o probnoj voænji. vozaåa i tereta. U svim sluåajevima kada policajac iskljuåije vozilo iz saobrañaja. a vozaåu ñe izdati potvrdu o izdatom nareœenju. a vozaåu ñe izdati potvrdu o oduzimanju registarskih tablica sa napomenom da preduzme sve mere radi registracije vozila u skladu sa propisima. narediñe vozaåu da odmah prekine saobrañaj i da vozilo ukloni sa kolovoza. put i mesto oduzimanja. zatekne u saobrañaju: 1. a posebno ako se dosledno ne sprovodi Zakon. a saobrañajna dozvola se ne vodi u evidenciji kod organa åiji je radnik tu dozvolu oduzeo. Za privredni preime i prezime vozaåa i njegovu adresu. odnosno masu ili osovinsko optereñenje. ovog ålana. vreme.

sredstva izvrãenja (npr. mesto (npr. opasno oruœe – vozilo). zakonom i podzakonskim aktima (ojima su propisani znaci koje uåesnicima u saobrañaju daju ovlaãñena sluæbena lica). ograniåenja i zabrana kojima se ureœuje naåin odvijanja saobrañaja i naåin koriãñenja saobrañajnih povrãina. Na osnovu dokaza. Kriviåni postupak se sprovodi kada policajac osnovano posumnja da je uåesnik u saobrañaju uåinio kriviåno delo.24 Biñe kriviånog dela je skup posebnih elemenata (obeleæja) kriviånog dela. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja 10. izmenljiva signalizacija itd. Pri tome se pod reæimom saobrañaja podrazumeva skup pravila. saobrañajnim znakovima i drugom opremom i ureœajima koji omoguñuju optimalno koriãñenje saobrañajnih povrãina (detektori. i) Kriviåno delo je druãtveno opasno delo koje je zakonom odreœeno kao kriviåno delo i åija su obeleæja odreœena zakonom. vreme izvrãenja (npr. Za kriviåna dela propisani su kazna zatvora. Opisano regulisanje saobrañaja vrãi nadleæni organ za saobrañaj (republiåko ministarstvo za magistralne i regionalne puteve. NEPOSREDNO (INTERVENTNO) REGULISANJE SAOBRAÑAJA Regulisanje saobrañaja predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saobrañaja.2. Za privredne prstupe propisane su samo novåane kazne i zaãtitne mere (javno objavljivanje presude. Saobrañaj se reguliãe opãtim pravilima saobrañaja koja su utvrœena u meœunarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima. OUP podnosi Kriviånu prijavu koju razmatra javni tuæilac i odluåuje o pokretanju kriviånog postupka. oduzimanje predmeta. vozaå motornog vozila) i subjektivni: namera ili nehat. a opãtinski/gradski organ za ulice i lokalne puteve). liånom svojstvu (npr. Pod neposrednim (interventnim) regulisanjem saobrañaja podrazumeva se propisno izdavanje nareœenja uåesnicima u saobrañaju.10. drzak naåin). a posebno obezbeœuje projektovanje.). senzori. postavljanje i poãtovanje reæima saobrañaja. vojnik. Sudsko veñe sprovodi kriviåni postupak i donosi presudu. Elementi biña kriviånog dela mogu biti objektivni: naåin izvrãenja (npr.2. zabrana pravnom licu da se bavi odreœenom privrednom delatnoãñu i zabrana odgovornom licu da vrãi odreœene duænosti). sa24 Isto. Najåeãñe je reå o teãkim saobrañajnim nezgodama sa obeleæjima kriviånih dela. u skladu sa meœunarodnim sporazumima. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovlaãñenog lica (policajac. kamere. na nepreglednom putu). automatski brojaåi. vreme smanjene vidljivosti). od strane ovlaãñenog lica. . novåana kazna i oduzimanje predmeta. zvuånim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA stup moæe biti odgovorno domañe ili strano pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Neposredno (interventno) regulisanje saobrañaja se vrãi poloæajem tela. ãkolska saobrañajna patrola. 273 10.

Strazburg. Monash university. Grime Geoffrey. Preporuka (2001) 10.. Krsto Bezbednost saobrañaja obrañajna patrola graœana ili radnici preduzeña za puteve). opravdan je termin “neposredno”. 2001. Nauka o policiji. Handbook of Road Safety Research. Miletiñ. K. B. Traffic law Enforcement: A Rewiev of the Literature. Deliverable 3 – WP 2. S. London. – da se omoguñi bezbedno ulivanje vozila u saobrañaj. – da se obezbede odreœene zone (zone ãkola. opasni i vangabaritni tereti i sl.. 1997. 2002. The Police Traffic Control Function Zaal. – da se omoguñi bezbedno odstupanje od reæima saobrañaja (kratko . Zaidel. No 8-9. Policijska akademija. Technical Research Centre of Finland (VTT).). 2000. Technical Research Centre of Finland (VTT).Lipovac. April 1994. D. odræavanje puta i sl.M. – da se omoguñi bezbedna kontrola saobrañaja itd. Beograd. ovo regulisanje se sprovodi samo izuzetno (jer saobrañaj mora biti regulisan pravilima saobrañaja i tehniåkim sredstvima. The Impact of Enforcement on Accidents. 274 10 . Pantazijeviñ. VÃUP..dok postoje razlozi za odstupanje). Odnosi policije sa javnoãñu. u svim situacijama koje su predvidive). Beograd. hendikepirana lica i sl. Æ. Report No. i dr.. P. – da se omoguñi bezbedna promena reæima saobrañaja (u periodu uvoœenja novog reæima dok ga uåesnici u saobrañaju ne prihvate). Beograd. Weston Paul. Literatura Goldenbeld. C. Bezbednost saobrañaja.) i situacije (uviœaj saobrañajne nezgode. 1987. Komitet ministara saveta Evrope. Sa druge strane.).. 53. 2000.. bez ovlaãñenog lica. Kada se i zbog åega sprovodi interventno regulisanje saobrañaja? Najåeãñe se interventno regulisanje saobrañaja sprovodi u sledeñim sluåajevima: – u raskrsnicama da bi se omoguñilo bezbedno ukrãtanje saobrañajnih tokova. Keãetoviñ. 2000. TRL. The Escape Project.. D. 1999. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Defendologija.. Evropski kodeks policijske etike. Banja Luka. – da se omoguñi bezbedno kretanje odreœenih kategorija vozila (vozila pod pratnjom. Federal Office of Road Safety.). The Escape Project. – da se omoguñi kretanje ranjivih uåesnika u saobrañaju (deca. Milosavljeviñ. Beograd. B. 2000. radovi na putu i sl. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules. SWOV Institute for Road Safety Research. Lipovac. VÃUP. stara lica. pa je opravdano koristiti obeleæje “interventno”. Deliverable 5. Kontrola i regulisanje saobrañaja. da se omoguñi ili pospeãi protoånost saobrañaja. Policijska akademija.

24/94-297. 29/90. Zakona . Vidieti ål.USP. Reforma saobrañajne policije. . 1.“Sluæbeni list SRJ”.Literatura 275 10. Zakona . Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Zakon o policiji. 41/94-573. National Highway traffic safety administration. Vidieti ål. MUP . br. Vidieti ål. br. Zakona . NEPOSREDNA KONTROLA I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAÑAJA Traffic safety reference guide. Videti ål.“Sluæbeni list SRJ”. Zakon o ministarstvima. 13/93-284. 19/04 i 84/04. br. MUP. Republiåki sekretarijat za zakonodavstvo. 2004. br. 28/96-5. Vidieti ål. 34/92. 2. br.53/93-2467. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. Vidi: odluku SUS IU broj 78/1-89 . 2003. 2004. Zakona . Zakona . br. 101/05.67/933111. Metodologija izrade zakona. Beograd.48/94-1497. br. 2002. USA. “Sluæbeni glasnik RS”. MUP. 80/89. br. 50/88. “Sluæbeni glasnik RS”. 5/86. 63/ 88. 101/05. br. “Sluæbeni glasnik RS”. 5. 2003. Vidieti Odluku US RS IU broj 30/94 25/97-509. 15/84. Zakona . “Sluæbeni glasnik SRS”. Agencija za unapreœenje dræavne uprave. Zakon o bezbednosti saobrañaja. 6. br.“Sluæbeni list SRJ”. 28. Vidieti ål. 33. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 53/82. Zakon o prekrãajima. Vlada RS. “Sluæbeni list SFRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. 21/90 i 28/91.

11.1. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 11. Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja .2. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11.

radne 1 “.. – upravni poslovi u oblasti vozaåa.11. registruju se i traktori. . O registrovanim vozilima vodi se evidencija. ovog ålana izdaje se potvrda o koriãñenju probnih tablica. Pod upravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevañemo one poslova koji se odnose na sprovoœenje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke. 279 11. za naãe potrebe ñemo definisati i izdvojiti posebnu grupu upravno-pravnih poslova.1.1.” (ZoOBS. ovog ålana. ålan 195). Motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana. Kad upravlja vozilom koje je oznaåeno probnim tablicama. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada se najveñi broj poslova svodi na neku primenu prava..1. kao i motorna i prikljuåna vozila koja se kreñu od mesta u kome su preuzeta neregistrovana do mesta u kome ñe biti registrovana . motorna i prikljuåna vozila koja uåestvuju u saobrañaju na putu moraju biti registrovana.pod uslovom da su oznaåena posebnim tablicama za privremeno oznaåavanje takvih vozila u saobrañaju na putu (probne tablice). Izuzetno od odredbe stava 1. Uslovno se mogu razlikovati upravni i pravni poslovi bezbednosti saobrañaja. odnosno po sluæbenoj duænosti.. 11. Za naãe potrebe se mogu razlikovati sledeñe grupa upravnih poslova bezbednosti saobrañaja: – upravni poslovi u oblasti vozila. 2) motorna i prikljuåna vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se vrãi probna voænja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih svojstava ili koja se kreñu od sediãta preduzeña u kome su proizvedena do skladiãta. ne moraju biti registrovani: 1) lake prikolice. vozaå mora kod sebe da ima vaæeñu potvrdu i duæan je da je pokaæe na zahtev ovlaãñenog lica. – inspekcijsko tehniåki upravni poslovi i – ostali upravni poslovi. Zakonom o opãtem upravnom postupku propisan je naåin pokretanja.1 Prema ZoBS-u. Upravni poslovi u oblasti vozila Prema ZoOBS.. voœenja i okonåanja upravnog postupka. Za vozila iz taåke 2.

– izdavanje naloga za ispitivanje vozila.. – registracija vozila sa drugih registracionih podruåja. motokultivatori.3 Svaki od navedenih struånih poslova je znaåajan i podrazumeva sprovoœeçe precizno ureœene procedure koja se sastoji od viãe struånih poslova OUPa. bicikli sa motorom. – unoãenje podataka o vozilu u informacioni sistem (IS) MUP-a. vozila pod hipotekom i sl. Prva registracija motornih i prikljuånih vozila obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka.2 Upravni poslovi u oblasti vozila su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). – promena tehniåkih podataka o vozilu. – izdavanje privremene registarske tablice (RPE). zapreæna vozila. – izdavanje tablica sa oznakom *PROBA*. bicikli sa motorom. motokultivatori. 2“ . – registracija vangabaritnih vozila. – registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava. “ (ZoBS. Zakonom o opãtem upravnom postupku. Uputstvo o ukucavanju broja motora i ãasije) itd. – privremena registracija vozila (RP). P. – registracija motocikla. – upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ruåni registar. 280 . Za registrovano vozilo iz stava 1.Lipovac. radne maãine. zapreæna vozila i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. Registarska tablica sadræi naziv opãtine i registarski broj vozila. – izdavanje duplikata saobrañajnih dozvola i – upravni postupak poniãtenja registracije. ovog ålana izdaje s potvrda o registraciji i registarske tablice. procesna kontrola. – izdavanje treñe tablice za lake prikolice. ålan 132). samo ako su registrovana. Pravilnikom o registraciji motornih i prikljuånih vozila. Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS). – popunjavanje obrasca saobrañajne dozvole.). U saobrañaju na putevima mogu uåestvovati traktori.. – odjava vozila. – provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje (kradena vozila. – promena vlasnika vozila. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 maãine. – pridruæivanje registarske oznake vozilu. – produæenje vaæenja registracije vozila. 3 Ovo je upravna. – provera vozila preko Interpola i u zemlji (evidencije ukradenih vozila). kao i prikljuåna vozila koja vuku traktori i motokultivatori. – izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije (PoUputstvuSupa).. internim aktima MUP-a (npr.. – zamena registarskih tablica (zbog gubitka ili nestanka). Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozila su: – prva registracija motornih i prikljuånih vozila i vozila na motorni pogon. – izdavanje uverenja o vozilima.

radne maãine. – izdavanje saobrañajne dozvole i – izdavanje registarskih tablica. dokaz se donosi na uvid. dokazi o promeni identifikacionih oznaka ili tehniåkih podataka o vozilu. zapreæna vozila i bicikl sa motorom) se registruju trajno i podleæu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika. naknada za puteve. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . 5) dokaz o plañenim daæbinama (carine. 4 Registracioni list ima funkciju i 5 Neke dræave su propisale da se 6 Ovaj zahteva u ovom upravnom postupku. stara saobrañajna dozvola. registarskih tablica i drugo) i 6) dokaz o istovetnosti6 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. u ovaj dosije mogu dodavati dopunski sadræaji – novi dokumenti o vozilu (raåun o kupovini novog motora. motokultivatori. 7 Registracioni list ima funkciju i zahteva u ovom upravnom postupku. odnosno ãasije. opãte bezbednosti ili poãtovanja propisa. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – formiranje dosijea vozila. reãenje o nasledstvu i sl. 3) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list4 u kome ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno).). kazni za sa- obrañajne prekrãaje i dr. odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica).1. Dakle. porez na dodatnu vrednost.11. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. odnosno vlasniåka knjiæica za polovna vozila). 4) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). kada stranka (vlasnik vozila) podnese zahtev za prvu registraciju vozila u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj u pogledu bezbednosti saobrañaja. Dakle. Stranka pokreñe ovaj proces. tako ãto podnosi sledeñe pisane podneska: 1) dokaz o poreklu vozila (raåun za novo vozilo. dokazi o plañenim daæbinama. Ostala vozila na motorni pogon (traktori koji se koriste iskljuåivo u poljoprivredi. za svako vozilo se formira dosije vozila u kome su originalni pisani podnesci u vezi registracije vozila. Kasnije se. komunalna taksa i druge daæbina5 koje je propisala Republika. dokazi o ispunjavanju uslova bezbednosti saobrañaja itd. Produæenje vaæenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i prikljuåna vozila. 281 11. Prvih pet dokumenata se ulaæe u posebnu fasciklu-dosije vozila i predstavljaju osnovne sadræaje dosijea vozila.). Za produæenje registracije vozila podnose se sledeñi pisani podnesci: 1) dokaz o tehniåkoj ispravnosti vozila (registracioni list7 u kome je ovlaãñeno preduzeñe za tehniåki pregled overilo da je vozilo ispravno). 2) dokaz o vlasniãtvu (raåun od ovlaãñenog distributera na ime lica na koje se vozilo registruje ili kupoprodajni ugovor za polovna vozila. odnosno opãtina) i naknadama koãtanja (izrada saobrañane dozvole.

) i naknadama koãtanja (saobrañajna dozvola. Dokazi o poreklu vozila i vlasniãtvu nad vozilom nisu neophodni. deo ãasije na kome se nalazi utisnuta oznaka ãasije. komunalna taksa i druge daæbine8 koje je propisala Republika. OUP analizira sve dokaze po potrebi sprovodi neophodna veãtaåenja i na osnovu sveobuhvatne analize utvrœuje identitet vozila i izdaje novu saobrañajnu dozvolu. Promena vlasnika vozila. odnosno opãtina) i 4) dokaz o istovetnosti9 (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument za fiziåka lica. a po potrebi i registarske tablice). kupoprodajni ugovori. – ako je vozilo uniãteno. – ako je vozilo nestalo. promena boje vozila. izdaje se nova saobrañajna dozvola novom vlasniku vozila. nalaz i miãljenje veãtaka i sl. Uz ovaj zahtev prilaæu se dokazi o promeni tehniåkih podataka. osim ako se menja registraciono podruåje ili ako je vozilo bilo odjavljeno po bilo kom osnovu. Registarske oznake i registarske tablice ostaju iste. vlasnik vozila podnosi i sledeñe dokaze: 1) dokaz o poreklu vozila (stara saobrañajna dozvola). vlasnik vozila je duæen da podnese zahtev za promenu tehniåkih podataka o vozilu.) ulaæu se u dosije vozila. odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivaliãta (fiziåka lica). vlasnik vozila je duæan da tu promenu prijavi nadleænom organu u roku 15 dana (kao i svaku drugu promenu podataka u saobrañajnoj dozvoli). podnosi se i dokaz o poreklu i vlasniãtvu tog dela vozila. 8 Neke dræave su propisale da se pri svakoj registraciji mora podneti dokaz o uplati poreza. 9 Ovaj dokaz se donosi na uvid. doœe do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleæja vozila (blok motora. promena nosivosti vozila ili broja mesta za putnike i sl. ali se moæe predvideti i njegovo fotokopiranje i åuvanje fotokopije u dosijeu vozila. Promena tehniåkih podataka o vozilu. 2) dokaz o vlasniãtvu vozila (kupoprodajni ugovor ili drugi dokument). odnosno reãenje o registraciji ili drugi dokaz za pravna lica).Lipovac. 3) dokaz o plañenim daæbinama (porez na promet i sl. kazni za saobrañajne prekrãaje i dr. a ako se radi o promeni motora ili ãasije vozila. 3) dokaz o plañenim daæbinama (naknada za puteve. Svi znaåajni dokazi (raåuni. Ukoliko se vozilo znaåajno oãteti. 282 . Krsto Bezbednost saobrañaja 11 2) dokaz o obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti (polisa autoosiguranja). – kada vlasnik vozila.). Prilikom otuœenja ili kupovine vozila. jer se veñ nalaze u dosijeu vozila koji je formiran pri prvoj registraciji. odnosno sediãte (pravna lica) – preseli se u drugo registarsko podruåje. Pri produæenju vaæenja registracije proveravaju se pisani podnesci i aæuriraju sadræaji dosijea vozila. Odjava motornih i prikljuånih vozila vrãi se u sledeñim sluåajevima: – kada se vozilo otuœi i menja registraciono podruåje. P. Stara saobrañajna dozvola se ulaæe u dosije vozila. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila.

Registracija motornih i prikljuånih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podruåja za vozila koja su kupljena. Stare registarske oznake se ne mogu ponovo izdavati pre isteka dve godine od dana prijavljivanja. Ukoliko je vaæila ranija registracija. odnosno nosiocu prava raspolaganja. Ovo je posebno znaåajno zbog åinjenice da se registarske tablice åesto otuœuju radi prevoza poåinilaca kriviånih dela. oãteñenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice. a stara dozvola se ulaæe u dosije vozila.11. vlasnik plaña sve daæbine i prilaæe dokaze o osiguranju i tehniåkoj ispravnosti. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Zamena registarskih tablica u sluåaju gubitka ili nestanka. Na registarskoj tablici se upsuje i godina u kojoj istiåe privremena registracija. onda vlasnik ne plaña osiguranje. niti naknade za puteve i druge naknade (veñ su uplañene). neophodno je promeniti registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. odnosno saobrañajne dozvola istekla duæe od 30 dana i sl. Izdavanje privremene registarske tablice (RPE) odnosi se na vozila koja se odvoze iz naãe zemlje. Meœutim. Vlasnik vozila odjavljuje vozilo u prethodnom registarskom podruåju (vraña registarske tablice i u saobrañajnu dozvolu se konstatuje da je vozilo odjavljeno). Registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavniãtava se vrãi pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. Uz zahtev za privremenom registracijom.1. Uz nove registarske tablice izdaje se i nova saobrañajna dozvola. ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podruåju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podruåja. Ukoliko doœe do gubitka. Privremena registracija vozila. a zatim podnosi zahtev za registraciju vozila. uz zahtev podnosi dokaz da je uplatio naknadu za registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. 283 11. vlasnik vozila prilaæe i Reãenje carine o privremenom uvozu (za uvezena vozila) i dokaz o odobrenom privremenom boravku. Privremena registracija (RP) se odnosi na registraciju motornih i prikljuånih vozila åiji su vlasnici stranci koji privremeno borave u naãoj zemlji. Vlasnik vozila je duæan da u roku 15 dana da podnese zahtev za odjavu. a staru saobrañajnu dozvolu zadræava u dosijeu vozila. da preda registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – ako je vozilu istekla registracija. Vlasnik vozila podnosi zahtev za izdavanje drugih registarskih tablica sa drugom (novom) registarskom oznakom. i da su registarske tablice vrañene i vraña saobrañajnu dozvolu vlasniku. Ukoliko je stara registracija istekla. Uz zahtev za izdavanje privremene registarske teblice (RPE) prilaæe se i izvozna deklaracija od strane carine. posle zavrãenog boravka stranog dræavljanina iz zemlje i za vozila kupljena u Srbiji koja ñe se registrovati u drugoj zemlji. vlasnik vozila je duæan da to prijavi nadleænom organu. OUP izdaje nove registarske tablice i saobrañajnu dozvolu. Uz tablice RPE se izdaje i Potvrda koja vaæi najduæe 15 dana. Uz registarske tablice izdaje se i potvrda o privremenoj registraciji vozila. odnosno produæenje privremene registracije vrãi se svake godine. na osnovu vaæeñe putne isprave. Nadleæni organ upisuje u saobrañajnu dozvolu da je vozilo odjavljeno.

Vozila sa oznakom proba podleæu posebnom obaveznom – dnevnom osiguranju. Uz tablice sa oznakom “PROBA” izdaje se Potvrda o koriãñenju probnih tablica na period koji se raåuna u danima i ne moæe biti duæi od 15 dana. u njegovo ime. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Izdavanje tablica sa oznakom “PROBA” odnosi se na motorna i prikljuåna vozila koja joã nisu registrovana. S obzirom na to da se na tehniåkom pregledu ne moæe struåno i pouzdano utvrditi identifikacija vozila. vozilo ne moæe biti registrovano u redovnom postupku. veñ se u saobrañajnu dozvolu vuånog vozila upisuje da je izdata treña tablica. Oznake ukucavaju posebno ovlaãñeni servisi. Nadleæni organ moæe poveriti zainteresovanom preduzeñu da. s tim ãto se za motocikle izdaje jedna registarska tablica åetvrtastog oblika (koja stoji na zadnjoj strani moticikla). niti posebna potvrda.Lipovac. ãirina. a treba da uåestvuju u saobrañaju na putu. prepravljana ili nije ni postojala. O izdatim nalozima vodi se posebna evidencija. odnosno ãasije. Izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i ãasije je veoma vaæan upravni posao i odnosi se na vozila kod kojih je oznaka motora ili ãasije uniãtena. Registracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i prikljuåna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (duæina. Vlasnik vozila OUP-u podnosi zahtev za izdavanje naloga za ukucavanje broja motora. Kada je izvrãena pouzdana identifikacija vozila. mase (najveña dozvoljena masa prelazi 40 tona) i osovinskih optereñenja. Tablice sa oznakom “PROBA” su od kartona i posle upotrebe se ne vrañaju. 284 . a ispred oznake upisuje se oznaka PUS (Po Uputstvu SUP-a). To su prepravljana ili popravljana vozila koja idu na probnu voænju radi ispitivanja njihovih bezbednosnih i drugih svojstava. o putu kojim ñe se kretati vozilo (deonice) i vremenu kada ñe se ovaj prevoz realizovati. stareãina SUP-a izdaje nalog za ukucavanje posebnog broja (oznake). tako da se ove oznake uvek razlikuju od meœunarodnih oznaka vozila (VIN). P. visina). Registracija motocikla vrãi se pod istim uslovima kao i registracija vozila. OUP vrãi identifikaciju vozila. U Potvrdu se upisuju podaci o periodu vaæenja (do 15 dana). a na osnovu nalaza veãtaka ili struånog lica. vozila koja se kreñu od mesta proizvodnje do mesta prodaje (skladiãta) ili od mesta prodaje do mesta stanovanja vlasnika. sa svim dokazima koji mogu pomoñi u identifikaciji. Za lake prikolice se ne izdaje saobrañajna dozvola. Kada se ova åinjenica utvrdi na redovnom tehniåkom pregledu vozila (u procesu identifikacije vozila) upisuje se u registracionom listu. Treba naglasiti da ovakve registarske tablice ne oslobaœaju ova vozila od procedura koje se odnose na svaki vangabaritni prevoz (zahtev za odobrenje). izdaje tablice sa oznakom “PROBA”. oãteñena. o vozaåima koji ñe upravljati vozilom u tom periodu. Da bi se mogle koristiti u javnom saobrañaju lake prikolice (do 750 kg) se registruju i za njih se izdaje jedna registarska tablica sa ponovljenom registarskom oznakom vuånog vozila (treña tablica). Izdavanje treñih tablica za lake prikolice. Za ova vozila se izdaju posebne registarske tablice crvene boje sa belim slovima i brojevima. veñ ih korisnik uniãtava.

pristupa se proveri (po potrebi i veãtaåenju). Zakonom o opãtem upravnom postupku. Upravni poslovi u oblasti vozaåa Upravni poslovi u oblasti vozaåa su ureœeni Zakonom o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoOBS). Protiv reãenja koja su doneta u prvostepenom postupku moæe se uloæiti æalba drugostepenom organu – Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. Da bi lice upravljalo vozilima u saobrañaju treba da ispunjava zdravstveni. starosni.11. Pariz. S obzirom na to da ova vozila nemaju potvrdu o ispunjavanju bezbednosnih i drugih uslova za uåeãñe u saobrañaju. . vreme i naåin nestanka saobrañajne dozvole.10 U izjavi se navode podaci o vozilu za koje se traæi duplikat saobrañajne dozvole. a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvrãena i vozilo registrovano na osnovu neispravne (falsifikovane) dokumentacije.2.11 Prema ZoOBS ovi uslovi su konkreti10 Duplikat saobrañajne dozvole moæe izdati samo organ kod koga se vodi dosije vozila. 11 Ovako su bili definisani uslovi u prvoj meœunarodnoj Konvenciji o putovanjima automobilom åiji pot- pisnik je bila i Srbija. o poreklu vozila. struåni i uslov lepog ponaãanja. Ukoliko nalaz veãtaka ukazuje da je reå o falsifikatu. Na novoj saobrañajnoj dozvoli se upisuje “DUPLIKAT”. Pri registraciji vozila prilaæe se i dokaz o ispitivanju vozila koji se ulaæe u dosije vozila. neophodno je da se izvrãi pojedinaåno ispitivanje vozila (tzv. poziva se vlasnik vozila radi davanja izjave u vezi nabavke vozila i drugih spornih okolnosti. Najåeãñe se izdaju uverenja o vlasniãtvu vozila. “atest”). u kome se od vlasnika moæe oduzeti i vozilo. o broju motora i broju ãasije. Ispitivanje vozila vrãe posebno ovlaãñene organizacije (najåeãñe nauåni instituti i fakulteti). 285 11. Na osnovu sagledavanja svih dokaza utvrœuje se da li su se stekli uslovi za poniãtavanje registracije. Po sluæbenoj duænosti se donosi Reãenje i poniãtenju registracije i od vlasnika oduzima saobrañajna dozvola i registarske tablice. Izdavanje uverenja o vozilima vrãi se na zahtev vlasnika vozila ili drugog zainteresovanog lica. Na primer. na zahtev stranke (izjava). Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima (ZoBS).1. o prvoj registraciji. Izdavanje duplikata saobrañajne dozvole se vrãi u sluåajevima gubitka saobrañjne dozvole. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Izdavanje naloga za ispitivanje vozila se odnosi na vozila koja se opravljaju ili prepravljaju ili za vozila koja se pojedinaåno izraœuju (najåeãñe se lake prikolice izraœuju u zanatskim radnjama ili liåno). o osiguranju itd. a na osnovu dosijea vozila i evidencija koje vodi OUP. na osnovu dosijea vozila.1. Pravilnikom o vozaåkoj dozvoli itd. Upravni postupak poniãtenja registracije se vrãi po sluæbenoj duænosti. o registraciji. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. Protiv izvrãioca kriviånih dela pokreñe se poseban kriviåni postupak. mesto. ukoliko se naknadno utvrdi da su dokazi o poreklu ili vlasniãtvu vozila bili neispravni. 1909.

3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje motornim vozilima odreœene kategorije. – prijava/odjava vozaåa (zbog promene prebivaliãta). – upisivanje novopoloæenih kategorija.. ovog ålana. pravo na upravljanje autobusima i trolejbusima moæe da stekne lice koje je navrãilo 21 godinu. – izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora. ålan 171). – produæenje vaænosti vozaåke dozvole. – unoãenje podataka o vozaåu u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. 286 . – zamena inostranih vozaåkih dozvola za nacionalnu vozaåku dozvolu. Izdavanje nove vozaåke dozvole obuhvata sledeñe poslove: – provera svih pisanih podnesaka. Pravo na upravljanje motornim vozilima kategorije D moæe da stekne vozaå koji ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije C: 1) ako je upravljao motornim vozilima kategorije C najmanje dve godine.. – izdavanje instruktorskih dozvola. – provera da li je licu zabranjeno izdavanje vozaåke dozvole (evidencije o zaãtitnim merama i merama bezbednosti).. 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. Najznaåajniji upravni poslovi u oblasti vozaåa su: – izdavanje novih vozaåkih dozvola.12 Upravne poslove izdavanja vozaåkih dozvola i evidencije vozaåa vrãi OUP. a pravo na upravljanje motociklima sa motorom åija zapremina ne prelazi 125 cm3 – lice koje je navrãilo 16 godina. Izuzetno od odredbe taåke 2.Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 zovani. Pravo na upravljanje motornim vozilom moæe da stekne lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. 2) ako je upravljao motornim vozilima kategorije B i C ukupno najmanje 3 godine. stav 1. – oduzimanje vozaåkih dozvola (zbog zdravstvenih razloga). – upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled.. 2) da je navrãilo 18 godina. – izdavanje duplikata vozaåke dozvole. – upisivanje osnovnih podataka o vozaåu u ruånu evidenciju. – izdavanje potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP). “ (ZoOBS. – popunjavanje obrasca vozaåke dozvole. – formiranje dosijea vozaåa i 12 ”. 3) da je poloæilo vozaåki ispit za upravljanje vozilim odreœene kategorije i 4) da mu odlukom nadleænog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. P. tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moæe steñi lice koje ispunjava sledeñe uslove: 1) da je duãevno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom. 2) da je navrãilo 18 godina æivota. – pridruæivanje oznake – broja vozaåu. – izdavanje uverenja i – donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita. Svaki od nabrojanih struånih poslova je sloæen i podrazumeva sprovoœenje propisanih procedura.

4) vaæeñe lekarsko uverenje. novo lekarsko uverenje itd.11. Stranka u ovom procesu podnosi sledeñe pisane podneske: 1) zahtev za izdavanje vozaåke dozvole. u dosije vozaåa se stavljaju i drugi vaæni pisani podnesci i dokumenti u vezi vozaåa. Prilikom izdavanja naãe nacionalne vozaåke dozvole. 2) dokaz o struånosti (potvrdu o zavrãenoj obuci i uverenje o poloæenom ispitu). odnosno meœunarodne obaveze.1. 14 Prema Zakonu i meœunarodnim ugovorima lice moæe imati samo jednu nacionalnu vozaåku dozvolu. 4) dokaz o uplati propisanih daæbina (obrazac vozaåke dozvole. odnosno uslovno sposobno da upravlja vozilom). UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Uz zahtev za zamenu inostrane vozaåke dozvole prilaæu se i sledeñi dokumenti: 1) inostrana vozaåka dozvola. 5) dve istovetne fotografije. pravosnaæna reãenja i presude za dela u saobrañaju. uporeœivanjem uslova koji se zahtevaju i vozaåkih ispita u zemlji gde je vozaå polagao i uslova u naãoj zemlji ocenjuje se ispunjenost uslova za izdavanje naãe nacionalne vozaåke dozvole. Na osnovu inostrane vozaåke dozvole. inostrana dozvola se zadræava i ulaæe u dosije vozaåa.) i 5) dve istovetne fotografije. kada stranka (lice koje je poloæilo vozaåki ispit) podnese zahtev za izdavanje vozaåke dozvole.14 13 Inostrana vozaåka dozvola je osnov za dobijanje nacionalne vozaåke dozvole. 3) dokaz o ispunjavanju zdravstvenih uslova (lekarsko uverenje u kome je navedeno da je lice sposobno. 6) dokaz o uplañenoj naknadi troãkova vozaåke dozvole i o uplañenim daæbinama (takse) i 7) liåna karta (na uvid). administrativne i druge takse i sl. Pri tome se ima na umu i princip reciprociteta. Pored ovih sadræaja. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja – izdavanje vozaåke dozvole Dakle. 6) dokaz o ispunjavanju starosnog uslova (liåna karta ili drugi identifikacioni dokument na uvid). 287 11. u OUPu se sprovode navedeni poslovi od kojih svaki ima svoj znaåaj. Zamena inostranih vozaåkih dozvola se vrãi na zahtev lica (naãih graœana ili stranaca) koja su poloæila vozaåki ispit u nekoj stranoj zemlji. Prva åetiri pisana podneska i jedna fotografija su osnovni sadræaji dosijea vozaåa koji se formira u postupku izdavanja nove (prve) vozaåke dozvole.13 2) overen prepis inostrane vozaåke dozvole. Ovi podnesci predstavljaju dopunske sadræaje dosijea vozaåa: nalaz i miãljenje lekara sa kontrolnog zdravstvenog pregleda. 3) dokaz da je lice boravilo duæe od 6 meseci u zemlji åiju dozvolu poseduje (gde je polagalo vozaåki ispit). poseduju inostranu vozaåku dozvolu i æele da je zamene naãom nacionalnom dozvolom.

Ovaj rok se moæe smanjiti na osnovu lekarskog uverenja (ne krañe od jedne godine). Vozaå prilaæe i izjavu o okolnostima nestanka. zahtevaju izdavanje duplikata i tako izbegavaju mere zabrane upravljanja vozilom (zaãtitne mere ili mere bezbednosti). pri svakom produæenju vaænosti vozaåke dozvole prilaæu i lekarsko uverenje. a u vozaåku dozvolu se upisuje (overava) nova kategorija. skrati program obavezne obuke za vozaåa. Vozaå. a po potrebi i dve fotografije i drugi prilozi (dokazi o uplañenim daæbinama i naknadama. Izdavanje vozaåkih dozvola za vozaåe traktora se vrãi na osnovu uverenja o poloæenom ispitu za vozaåe traktora. Izdavanje instruktorske dozvole vrãi OUP na zahtev stranke koja prilaæe dokaze o ispunjavanju sledeñih uslova: 1) da je poloæila ispit za vozaåa instruktora. Instruktorska dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Ova potvrda daje pravo na upravljanje biciklom sa motorom.Lipovac. jer na njenoj treñoj strani nisu svrstane kategorije vozila. Produæenje vaænosti vozaåke dozvole se vrãi na zahtev stranke kojoj je istekla vaænost vozaåke dozvole. lekarsko uverenje i sl. Vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 10 godina. odnosno gubitka vozaåke dozvole. 4) da ima 3 godine vozaåku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i 5) da za poslednjih 5 godina nije pravosnaæno osuœivana za kriviåna dela ugroæavanja bezbednosti saobrañaja. radnom maãinom i motokultivatorom. Danas veliki broj kandidata za vozaåe polaæe PSP test i koristi moguñnost da. uz zahtev. Zahtev i uverenje o novopoloæenoj kategoriji se ulaæe u dosije vozaåa. Za redovno produæenje vaæenja vozaåke dozvole podnosi se zahtev. Na vozaåkoj dozvoli koja se izdaje upisuje se DUPLIKAT i broj duplikata (prvi. 3) da ima odgovarajuñu struånu spremu (specijalizacija saobrañajne struke – peti stepen za vozaåa instruktora). 2) da je navrãila 23 godine starosti. a nakon toga se produæava. Zato je neophodno bolje uvezivanje upravnih poslova i poslova neposredne kontrole saobrañaja.). Ova dovzloa se razlikuje od vozaåke dozvole. na osnovu Potvrde o poznavanju saobrañajnih propisa. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 Upisivanje novopoloæenih kategorija u vozaåku dozvolu vrãi se kada vozaå (koji ima vozaåku dozvolu i za kojeg je formiran dosije vozaåa) naknadno poloæi neku drugu kategoriju. odnosno rokom koji je odreœen lekarskim uverenjem. 288 . prilaæe vozaåku dozvolu i dokaz o novopoloæenoj kategoriji. P. Izdavanje povrde o poznavanju saobrañajnih propisa (PSP) vrãi se na osnovu poloæenog testa o poznavanju saobrañajnih propisa. to se unosi u evidencije vozaåa. Lica starija od 65 godina. Treba napomenuti da vozaåi veoma åesto.). zadræavajuñi vozaåku dozvolu (original). Izdavanje duplikata vozaåke dozvole se vrãi ukoliko vozaå izgubi ili mu nestane vozaåka dozvola. Licima koja su navrãila 65 godina vozaåka dozvola se izdaje sa rokom vaæenja od 3 godine. Zahtev se odlaæe i ova åinjenica se upisuje i u dosije vozaåa. drugi itd.

tj. preduzeñe. Oduzimanje vozaåke dozvole zbog zdravstvenih razloga vrãi se na osnovu saznanja da je vozaå koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i prikljuånim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u vozaåku dozvolu. Vozaåu se privremeno oduzima vozaåka dozvola. o åemu se izdaje potvrda. na komisiju lekara specijalista za konkretnu bolest. upisuje se mera u vozaåku dozvolu.) ili 15 U praksi se javlja problem kada vozaå izbegava da mu se u vozaåku dozvolu upãe zaãtitna mera. Vozaå je duæan da se prijavi u novom mestu prebivaliãta. duæni su da to prijave organu kod koga se vozaå vodi u evidenciji.11. tuæilaãtva i drugi subjekti koji saznaju o promeni zdravstvenog statusa vozaåa. 16 Ovo dovodi do apsurda da poåinioci najteæih kriviånih dela i prekrãaja upravljaju vozilom dok traje sidski proces. mere bezbednosti izriåu redovni sudovi i one teku od pravosnaænosti presude. Kada vozaå koji je upuñen na kontrolni lekarski pregled. a vozaåa pozvati da doœe i donese vozaåku dozvolu. nije izvrãena. a reãenje/presudu ulaæe u dosije vozaåa. Kada vozaå pristupi. Sa druge strane. Kada nadleæni OUP dobije ovakva saznanja. Upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Prijava i odjava vozaåa zbog promene prebivaliãta se vrãi na zahtev vozaåa kada promeni prebivaliãte – preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji vozaåa. OUP ñe doneti Reãenje o upuñivanju vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled kod ovlaãñene zdravstvene ustanove. pa se smatra da mera ne teåe. 289 11. na osnovu pravosnaænih sudskih odluka.1. sudovi.16 Upuñivanje vozaåa na kontrolni zdravstveni pregled se vrãi u sluåajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status vozaåa (nije viãe duãevno i telesno sposoban da upravlja vozilom). a novi sekretarijat ñe od prethodnog sekretarijata zatraæiti dosije vozaåa i vozaåa upisati u svoju evidenciju vozaåa. Izvrãenje zaãtitnih mera i mera bezbednosti se vrãi po sluæbenoj duænosti. O izvrãenim merama vodi se evidencija. vojni organi.15 S druge strane. Na osnovu prikupljenih informacija. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . samo za upravljanje vozilima koja su posebno prilagoœena vozaåima koji nemaju ekstremitete i sl. donese lekarsko uverenje. pronalazi vozaåa u evidenciji i proverava njegov dosije vozaåa. osuœenim licima moæe da istekne mera bezbednosti dok se nalaze u zatvoru. Zdravstvene ustanove. pronañiñe vozaåa u evidenciji i u dosije vozaåa uloæiti ovakvu informaciju (obaveãtenje). Treba naglasiti da zaãtitne mere (zabrana upravljanja u periodu od tri do 12 meseci) izriåe sudija za prekrãaje i one traju od dana upisa u vozaåku dozvolu. dok se ne podvrgne kontrolnom zdravstvenom pregledu. Kada OUP dobije pravosnaæno reãenje ili presudu (dokument o izricanju mere). Na osnovu toga poziva vozaåa da doœe u OUP i donese vozaåku dozvolu. nadleæni organ donosi reãenje u skladu sa nalazom i miãljenjem lekarske komisije: – vozaåu se vraña vozaåka dozvola i u dosije vozaåa odlaæe lekarsko uverenje da je vozaå i dalje sposoban za upravljanje vozilima svih kategorija koje su upisane u vozaåku dozvolu ili – u vozaåku dozvolu se upisuju napomene – ograniåenja za upravljanje vozilom (npr.

11 11. Izdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija vozaåa.) ili po sluæbenoj duænosti (donoãenje reãenja o zabrani rada.1. – izdavanje raznih reãenja i naloga u vezi puteva. poniãtava se vozaåka dozvola. o nekaænjavanju vozaåa. onda se stara vozaåka dozvola poniãtava (upiãe se poniãteno). a u dosije vozaåa odlaæe lekarski nalaz i miãljenje. Donoãenje reãenja o poniãtenju vozaåke dozvole ili ispita vrãi se po sluæbenoj duænosti kada se doœe do saznanja da je vozaåka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i falsifikovanih dokumenata (npr. vrãi se na zahtev vozaåa. Krsto Bezbednost saobrañaja – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje onom kategorijom za koju je lekarska komisija konstatovala nesposobnost (npr. o poloæenim kategorijama. – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju centara za obuku vozaåa. C ili D). – nalaganje mera za otklanjanje propusta u vrãenju unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS) i – davanje saglasnosti. Najåeãñe se izdaju uverenja o verodostojnosti vozaåke dozvole. odnosno miãljenja o prevozu vangabaritnih tereta. otvaranje centara za obuku vozaåa. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje svim kategorijama. reãenje i lekarsko uverenje se odlaæu u dosije vozaåa. 290 . Inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja Najznaåajniji inspekcijsko-tehniåki upravni poslovi bezbednosti saobrañaja su: – donoãenje reãenja o otvaranju/zatvaranju tehniåkih pregleda vozila. reãenja o vangabaritnim prevozima i sl. poniãtava se stara vozaåka dozvola i izdaje nova vozaåka dozvola u koju se upisuju samo kategorije za koje je vozaå sposoban ili – donosi se Reãenje o oduzimanju prava na upravljanje svim kategorijama vozila koja su bila upisana u vozaåku dozvolu.3. Poniãtena vozaåka dozvola. o tome da je lice imalo vozaåku dozvolu itd. a izdaje se nova vozaåka dozvola sa preostalim kategorijama. P. Sprovode se na osnovu zahteva stranke (otvaranje tehniåkih pregleda. Na osnovu utvrœenih åinjenica donosi se Reãenje. vozaåu ñe se oduzeti i poniãtiti vozaåka dozvola. Protiv lica i drugih koji su umeãani u sluåaj pokreñe se odgovarajuñi postupak pred sudom. odnosno o oduzimanju ovlaãñenja za rad). falsifikovana inostrana vozaåka dozvola na osnovu koje je izdata naãa nacionalna vozaåka dozvola) ili je ispit poloæen na nedozvoljen naåin (npr. Ukoliko se oduzima pravo na upravljanje odreœenim kategorijama vozila (npr. Ovo su upravni poslovi koji su u vezi sa nadzorom nad radom pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja.Lipovac. poziva se lice da donese vozaåku dozvolu koja se poniãtava i odlaæe u dosije vozila (zajedno sa reãenjem i dokazima o neispravnosti). za C i D kategoriju vozila). Reãenje i poniãtena vozaåka dozvola. lice nije boravilo duæe od 6 meseci u mestu gde je polagalo ispit ili komisija nije bila formirana u skladu sa zakonom).

Na osnovu ovog zahteva. grafoskopa i sl.) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. – opreme (postojanje propisane opreme. – objekata (odgovarajuñih dimenzija koje obezbeœuju prolazak i pregled vozila za koja se izdaje ovlaãñenje). uredbi. panoa saobrañajnih znakova. – nastavnih sredstava i druge opreme (postojanje ãema vozila. za naãe potrebe ñemo pod pravnim poslovima bezbednosti saobrañaja podrazumevati: a) poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja i b) poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saobrañajnih prekrãaja i saobrañajnih nezgoda. dokumentacija o obuci i vozaåkim ispitima). drugih zakona. a posebno o baædarenju) i – dokumentacije (propisi koji ureœuju ovu oblast. ovlaãñeno lice iz OUP-a. dokumentacija o pregledanim vozilima. Prema Zakonu o bezbednosti saobrañaja na putevima. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih instruktora. izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi. a posebno uslovi u pogledu: – kadrova (neophodan broj zaposlenih struånjaka propisanih struånih profila i njihova struånost za vrãenje poslova tehniåkog pregleda). Pravni poslovi bezbednosti saobrañaja 11. – vozila (dovoljan broj tehniåki ispravnih vozila prilagoœenih za obuku). neophodno je podneti zahtev OUP-u. Na primer. ovlaãñeno lice OUPa treba da izaœe na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehniåkih pregleda vozila. njena ispravnost i dokumentacija o opremi. 291 11. struånjaka propisanih struånih profila). katalozi i druga neophodna struåna literatura).2. Da bi jedan COV dobio ovlaãñenje.2. Ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vrãenje ove delatnosti.11. Na osnovu ovog zapisnika donosi se Reãenje kojim se utvrœuje ispunjavanje uslova za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. OUP-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovlaãñeno lice utvrdi ispunjenost uslova. odnosno Vlada. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Za svako preduzeñe koje je registrovano za tehniåke preglede vozila. Pravilnik o unutraãnjoj kontroli. Moæemo razlikovati sledeñe poslove prañenja i unapreœenja propisa u bezbednosti saobrañaja: – uåeãñe u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skupãtina. . struånjaci iz OUP-a su ålanovi radnih grupa koje pripremaju Zakon o bezbednosti saobrañaja. obuka kandidata za vozaåe i polaganje vozaåkih ispita se vrãe u ovlaãñenim centrima za obuku vozaåa (COV). – objekata (odgovarajuñe uåionice i prateñe prostorije). nastavnika teorijske nastave i dr. PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Mada svi poslovi bezbednosti saobrañaja podrazumevaju primenu prava. O izvrãenom uvidu se saåinjava Zapisnik u kome se unose svi znaåajni nalazi.

Ovlaãñena lica iz OUP-a pomaæu preduzeñima da donesu ãto kvalitetniji akt. izgradnje i odræavanja puteva. Kada lice naåini prekrãaj za koji je zakonom predviœeno voœenje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Na primer. Konaåno. Oni mogu naloæiti da se ovaj i drugi interni akti usaglase sa zahtevima bezbednosti saobrañaja. Ukoliko prekrãilac nije platio kaznu. Krsto Bezbednost saobrañaja 11 odluka i sl. u prekrãiocu i o znaåaju tog prekrãaja za bezbenost 292 . policajac izveãtava stareãinu i podnosi dokaze o prekrãaju.). Obrada i rasvetljavanje saobrañajnih prekrãaja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioniãu saobrañajni prekrãaji i druga dela u saobrañaju. – pomoñ organima lokalne samouprave u pripremi i donoãenju propisa iz svoje nadleænosti. prati njegovu realizaciju i stalno predlaæe unapreœenje ovih propisa (opãtinska. u skladu sa zakonskim ovlaãñenjima. Ukoliko prekrãilac ne plati kaznu na licu mesta. preduzeña za prevoz su obavezna da donesu interni akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja. onda se u OUP-u vodi prvostepeni prekrãajni postupak. U OUP-u se prati da li je prekrãilac u zakonskom roku platio kaznu na raåun ili je pristupio u OUP i platio kaznu. sa tri godine iskustva i poloæenim pravosudnim ispitom) u sluæbenim prostorijama OUP-a. Sa druge strane. ako prekrãilac uloæi æalbu postupak se vodi pred drugostepenim organom – sudijom za prekrãaje. u saradnji sa predstavnicima autoãkola i drugim struånim subjektima. Saobrañajna policija. priprema odgovarajuñe predloge. Ovlaãñeno sluæbeno lice OUP-a (saobrañajni policajac) uoåava i sankcioniãe soabrañajne prekrãaje za koje je predviœeno plañanje novåane kazne na mestu izvrãenja prekrãaja. a OUP se pojavljuje kao stranka u postupku. Ovaj postupak vodi ovlaãñeno sluæbeno lice (diplomirani pravnik. P. Ministarstvo nadleæno za poslove saobrañaja priprema pravilnike koji ureœuju oblast projektovanja. opãtinski (gradski) organ nadleæan za poslove saobrañaja predlaæe lokalnoj skupãtini reæim saobrañaja. Ministar unutraãnjih poslova je ovlaãñen da donosi pravilnike koji ureœuju obuku i polaganje vozaåkih ispita. Na primer. odnosno Ministar unutraãnjih poslova. odnosno gradska odluka i sl. u OUP-u se formira predmet sa svim dokazima (dokazi o prekrãaju. – priprema i donoãenje podzakonskih akata za koje je ovlaãñeno Ministarstvo unutraãnjih poslova. prati njihovo sprovoœenje i stalno predlaæe izmene i dopune. – pomoñ preduzeñima i ustanovama da donose propise iz svoje nadleænosti. – pomoñ drugim subjektima u pripremi i donoãenju podzakonskih akata. ali saobrañajna policija prati sprovoœenje ovih propisa i pomaæe u pripremi ãto kvalitetnijih propisa. vrãe nadzor da li je ovaj akt u saglasnosti sa zakonom. Na primer. saobrañajna policija prati primenu propisa u bezbednosti saobrañaja i predlaæe izmene i dopune ovih propisa. da li se i kako sprovodi. a saobrañajna policija uåestvuje u pripremi predloga.Lipovac. Na primer.

OUP uåestvuje u vrãenju uviœaja. Vidi: ål. 24/94-297. Zakon o prekrãajima. Zakon o policiji. OUP pokreñe prekrãajni postupak i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku. “Sluæbeni glasnik RS” br. 101/05. Videti: ålan 1. br. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima kriviånog dela. “Sluæbeni list SRJ”. br. 28/96-5. Kod saobrañajnih nezgoda sa obeleæjima prekrãaja. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”.“Sluæbeni list SRJ”. br. 2. Videti: ålan 5. O svim navedenim prekrãajima i kriviånim delima. 13/93-284. 6. 19/04 i 84/04. prati proces i uåestvuje u njemu kao stranka u postupku.Literatura Literatura Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. 28.“Sluæbeni list SRJ”. 33/97. br. 30/94 – 25/97509. Vidieti: Odluku US RS IU br. odnosno javnom tuæiocu. Zakon o ministarstvima. Videti: Odluku SUS IU broj 78/1-89 . Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni list SFRJ”. Vidi: ål. Zakon o dræavnoj upravi. Zakona . 53/82. Zakona – 67/93-3111. kompletira uviœajnu dokumentaciju i predaje je istraænom sudiji. u OUP-u vode se propisane evidencije. 41/94-573. br. Vidi: ål. “Sluæbeni glasnik SRS”. 63/ 88. 79/05. br. . formira predmet i podnosi zahtev za pokretanje prekrãajnog postupka pred sudijom za prekrãaje. Videti: ålan 33. 101/05. UPRAVNO-PRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA saobrañaja). 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni glasnik RS”. 5/86. OUP vrãi uviœaj i kompletira uviœajnu dokumentaciju. “Sluæbeni glasnik RS” br. 29/90. 50/88. Zakon o bezbednosti saobrañaja. pravo æalbe itd. 80/89. Zakona – 48/94-1497. 34/92. Zakon o opãtem upravnom postupku. “Sluæbeni glasnik RS” br. 15/84. Zakona – 53/93-2467. 21/90 i 28/91. 293 11. ima pravo da traæi izvoœenje dokaza.

6. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti tehniåkih pregleda vozila 12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12.4.5.1. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza . Inspekcijski nadzor – pravni osnov i opãta razmatranja 12.12. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.2.3.

79/05) bliæe je odredio ãta se podrazumeva pod inspekcijskim nadzorom. INSPEKCIJSKI NADZOR – PRAVNI OSNOV I OPÃTA RAZMATRANJA Ustavom Republike Srbije odreœeno je da dræavni organi uprave vrãe upravni nadzor nad primenom zakona. odnosno pokreñu razliåiti postupci. br. Za bolje shvatanje nadzora (posebno moguñnosti i ograniåenja u nadzoru) vaæne su i odredbe: – Zakona o privrednim druãtvima (kojim je propisan naåin osnivanja. 33/97). 53/82) je odredio nadleænosti i upravne mere koje Ministarstvo unutraãnjih poslova moæe preduzimati u vrãenju nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. Na osnovu nadzora mogu se pokrenuti razliåiti postupci.12. – Zakona o privrednom registru (kojim je odreœeno da se privredna druãtva i njihovi ogranci moraju upisati u registar kod Agencije za privredne registre). br. predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvrœenog stanja. Zakon o dræavnoj upravi (“Sluæbeni glasnik RS”. Cilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovoœenje zakona i drugih propisa. Zakon o policiji uredio je organizaciju rada. Zakona o privrednim prestupima i Zakon o prekrãajima. S toga se. Inspekcijski nadzor je upravna delatnost. Zakonom o dræavnoj upravi odreœeno je da inspekcijski nadzor vrãe organi dræavne uprave. obaveze i odgovornosti policijskih sluæbenika koji obavljaju poslove inspekcijskog nadzora. U zavisnosti od rezultata nadzora.1. br. izriåu se zakonom odreœene mere. Osnovni elementi nadzora su: metod vrãenja. nameñe Zakon o opãtem upravnom postupku (“Sluæbeni list SRJ”. 297 12. pa su za nadzor znaåajne i pojedine odredbe Zakonika o kriviånom postupku. Ovo se ostvaruje neposrednim uvidom i uporeœivanjem stvarnog stanja i ponaãanja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. kao osnovni zakon kojim je ureœen postupak vrãenja nadzora. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . prestanak druãtva). promene statusa. a da se zakonom to moæe poveriti organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

materijalna istina. Najvaænije propisane upravne mere koje inspektor (ovlaãñeno lice u nadzoru) moæe preduzeti su: 1) donoãenje reãenja o nalaganju izvrãenja mera i radnji (uz odreœivanje rokova za izvrãenje). ocena dokaza. pismeno fiksiranje toka inspekcijskog postupka. odnosno poniãtenja ili ukidanje propisa ili drugog opãteg akta organa. 7) pokretanje kod ovlaãñenog organa postupka za obustavljanje od izvrãenja. Pored opãtih naåela (zakonitost. ekonomiånost postupka. pruæanje pomoñi neukoj stranci. upotreba jezika i pisma. 3) pregledanje poslovnih prostorija. P. kao i obavljanje odreœenih privrednih delatnosti. samostalnost u radu.. 2) izricanje mandatne kazne. pravo na æalbu. zaãtita prava graœana i javnog interesa. ãto je znaåajno kod vrãenja nadzora iz odreœenih oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima). javnost. 5) donoãenje mera obezbeœenja u sluåaju opasnosti za æivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese. 298 . 4) izdavanje privremenih nareœenja. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 – Zakona o steåaju (zbog posledica koje nastupaju nakon otvaranja steåaja) i – Zakona o druãtvenim organizacijama i udruæenjima graœana (kojima je ureœen naåin osnivanja. Najvaænija ovlaãñenja ovlaãñenog lica u nadzoru su: 1) pregled opãtih i pojedinaånih akta. odnosno zabrana. radi naknadnih analiza i 5) nareœivanje merenja koja obavljaju struåne organizacije. 2) sasluãavanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica. objekata.1 Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokreñe po sluæbenoj duænosti. registrovanja i prestanak rada ovih organizacija. 6) obaveãtavanje drugog organa. sasluãanje stranke. predmeta i robe. 3) podnoãenje prijave nadleænom organu za uåinjeno kriviåno delo ili privredni prestup i podnoãenje zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. åuvanje sluæbene i poslovne tajne. ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadleæan. ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i 8) preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovlaãñen. postrojenja. istraæno naåelo i naåelo kombinovanja pismenosti i usmenosti u voœenju postupka) u vrãenju nadzora treba primenjivati i posebna naåela kao ãto su: obaveãtavanje o dolasku u preduzeñe. evidencije i druge dokumentacije. organizacije. ureœaja. u skladu sa zakonom. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. pravosnaænost reãenja. bez obzira na to da li graœani to zahtevaju podnoãenjem prijave zbog nezakonitog 1 Kovaåeviñ. P. efikasnost. sluæbenost. saradnja sa drugim organima i organizacijama. 4) uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta.Lipovac. odnosno za obustavljanje od izvrãenja opãteg akta preduzeña ustanove ili druge organizacije. koja vrãi poslove dræavne uprave.

prezime. okolnostima i prikupljenim dokazima. Upoznavanje se vrãi. odnosno ne pruæi drugu traæenu pomoñ. da ne sme niãta preñutati i da za svoj iskaz moæe biti zaklet i predoåiñe mu se posledice davanja laænog iskaza. Pregled poslovne prostorije i stvari vrãi se na licu mesta. Ako postoji potreba. 3.2. mesto roœenja. Vlasnik – dræalac stvari. ne stavi na uvid potrebna dokumenta i predmete. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura 12. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA ponaãanja. prostorije i zemljiãta duæan je da dopusti da se izvrãi pregled.2. obezbeœivanje dokaza se moæe sprovesti u svakoj fazi postupka. nadzor se moæe okonåati: 1) izricanjem zakonom propisanih upravnih mera. U zavisnosti od rezultata prethodnog postupka. Upoznavanje i omoguñavanje izjaãnjenja o utvrœenom åinjeniånom stanju – Prema Zakonu o opãtem upravnom postupku mora se omoguñiti da se stranka upozna sa svim utvrœenim åinjenicama. Ovo se moæe vrãiti po sluæbenoj duænosti ili po zahtevu stranke. Upravni postupak inspekcijskog nadzora moæe se podeliti u dva dela: na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. zanimanje. moæe se podneti prijava za prekrãaj protiv pravnog i odgovornog lica u pravnom licu koji ne omoguñi vrãenje nadzora. Od svedoka se uzimaju liåni podaci (ime. uåeãñem u izvoœenju do299 12. Svedoci se sasluãavaju pojedinaåno i bez prisustva svedoka koji ñe se docnije sasluãati. Ta prva radnja po pravilu je odlazak kod subjekta åiji se rad æeli kontrolisati.12. . Svedoka treba prethodno upozoriti da je duæan da govori istinu. od strane ovlaãñenog lica. prituæbe i drugog sliånog akta. 2) preduzimanjem drugih mera i radnji ili 3) konstatacijom i obaveãtenjem da nema utvrœenih povreda zakona. Stranka ima pravo da prisustvuje pregledu. Prethodni postupak je postupak utvrœivanja pravnih åiçenica i prikupljanja dokaza bitnih za sprovoœenje postupka izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera. nalazi i miãljenja veãtaka i uviœaj. pa i pre nego ãto je postupak pokrenut. INSPEKCIJSKI NADZOR – SADRÆAJ I PROCEDURA Najznaåajnije radnje u postupku nadzora su: 1. omoguñavanjem uvida u spise predmeta. da se na to izjasni i da dâ svoje predloge. Po pravilu. godine æivota i braåno stanje). izjave stranaka. prebivaliãte ili boraviãte. Sasluãanje lica – svedoka – Svedok u upravnom postupku moæe biti svako fiziåko lice sposobno da uoåi åinjenice o kojoj treba da svedoåi i koje je u stanju da to svoje opaæanje saopãti. Svedok je duæan da se odazove pozivu (moæe uskratiti svedoåenje iz razloga koje predviœa Zakon o opãtem upravnom postku). veñ se smatra da je postupak pokrenut preduzimanjem bilo koje radnje s ciljem sprovoœenja postupka. iskazi svedoka. Neposredni uvid i primena pravila opãteg upravnog postupka o uviœaju – Ovde se primenjuju pravila opãteg upravnog postupka koja se odnose na uviœaj. 2. U protivnom. ne donosi se formalna odluka o pokretanju postupka. 4. Obezbeœivanje dokaza – Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave.

Zapisnik se vodi u toku vrãenja sluæbene radnje. Svaki list ñe na kraju overiti svojim potpisom sluæbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice åija je izjava upisana na tom listu. predmet u kome se vrãi nadzor. punomoñnika ili predstavnika. U sluåajevima predviœenim za2 Kovaåeviñ. skice. mesto i vreme nadzora (dan i åas). Zapisnik treba da sadræi tok i sadræaj izvrãenih radnji u postupku. ukratko ñe se upisati sadræaj primedbi. a. dispozitiv (izreku). uputstvo o pravnom sredstvu. veãtaka i drugih lica koja uåestvuju u postupku. Ako se zapisnik sastoji od viãe listova. Pismeno reãenje sadræi: uvod. upisuju se u zapisnik ãto taånije. Ukoliko ovo ne bi bilo uraœeno. kada se sprovode vaænije radnje ili uzimaju vaænije izjave stranaka ili treñih lica. Izjave stranaka. U veñ potpisanom zapisniku ne sme se niãta dodavati niti menjati. Izuzetno. zapisnik treba da se ograniåi na vaæne åinjenice koje se tiåu predmeta nadzora. svakog dana ñe se uneti (u isti zapisnik) ono ãto je tog dana uraœeno i to ñe se propisno potpisati. Ako neko lice neñe da potpiãe zapisnik ili se udalji pre zakljuåenja zapisnika. fotografije i drugi prilozi. ako jesu. to su: zapisnik i zabeleãka u spisu. Zapisniku se mogu prikljuåiti planovi. u sluåajevima predviœenim zakonom. zbog åega se poniãtava reãenje. obrazloæenje. Ako se radnja ne moæe zavrãiti istog dana. svedoka. po potrebi i njihovim reåima. potpis sluæbenog lica i peåat organa. P.2 Pre zakljuåenja zapisnik se åita licima koja uåestvuju u postupku. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 kaza. to bi se smatralo bitnom povredom postupka. Pisanje zapisnika i reãenja – Zakon o opãtem upravnom postupku propisuje dve forme fiksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka. 5. a na kraju ñe ga overiti sluæbeno lice koje je rukovodilo radnjom. Izuzetno. reãenje se moæe doneti i usmeno. to ñe se konstatovati u zapisniku i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskrañen. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrãi nadzor. oni ñe se oznaåiti rednim brojevima. a koje su od znaåaja za reãavanje u upravnoj stvari. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi. U zapisnik se upisuju i svi zakljuåci koji se u toku izvrãenja radnje donesu. P. prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. naziv organa sa brojem i datumom reãenja. svako ñe se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava. Pri tom. Zatim ñe zapisnik potpisati lice koje je uåestvovalo u radnji. Ako zapisnik sadræi sasluãanje viãe lica. Na osnovu åinjenica utvrœenih u postupku. kao i zapisniåar – ako ga je bilo. Na kraju zapisnika ñe se navesti da je zapisnik proåitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili. organ nadleæan za reãavanje donosi Reãenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka. posebnim propisima moæe se predvideti da se reãenju moæe dati i drugi naziv.. 300 . Mesta koja su precrtana do zakljuåenja zapisnika moraju ostati åitljiva i overena potpisom sluæbenog lica koje rukovodi radnjom postupka. imena sluæbenih lica. Reãenje se donosi pismeno.Lipovac. crteæi. kao i datih izjava. davanjem izjave na zapisnik ili putem pisane izjave. Zapisnik se vodi uredno i u njemu se ne sme niãta brisati. Eventualne dopune se unose u dodatak zapisniku.

Ako je propisano da æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. Rokovi se raåunaju na dane. ako za pojedine sluåajeve nije drukåije propisano. to mora biti navedeno u dispozitivu. Ako se reãenje obraœuje mehanografski. 301 12. Podnesak je podnesen u roku. drugim propisom ili ih odreœuje sluæbeno lice koje vodi postupak. odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upuñen. Zavrãetak roka moæe se oznaåiti i odreœenim kalendarskim danom. odnosno odredili. dostavljanje se vrãi predajom pismena licu koje su oni ovlastili. propis o nadleænosti tog organa. ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoñnika (ako ga ima) i kratko oznaåenje predmeta postupka. ne uraåunava se u rok.12. rok se zavrãava poslednjeg dana tog meseca. obrazloæenje sadræi i pozivanje na propis koji to predviœa. preduzeñu ili drugom pravnom licu iz stava 1. Kad je rok odreœen po danima. ako je pre nego ãto rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat. Ako u postupku uåestvuju organizacija. odnosno licu odreœenom za primanje pismena. rok istiåe istekom prvog narednog radnog dana. Dispozitiv treba da bude kratak i odreœen. predaju pismena moæe izvrãiti bilo kom licu zaposlenom u dræavnom organu. Kad je podnesak upuñen poãtom preporuåeno ili telegrafski. Ako se reãenjem nalaæe izvrãenje neke radnje. pravne propise i razloge koji upuñuju na reãenje kakvo je dato u dispozitivu. Ako dostavljaå u odreœenom radnom vremenu ne naœe lice odreœeno za primanje pismena. naselje. po potrebi i razloge koji su bili odluåujuñi pri oceni dokaza. Reãenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu. U obrazloæenju reãenja moraju se obrazloæiti i zakljuåci protiv kojih nije dopuãtena posebna æalba. dan u koji je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno. odnosno godine. Dispozitivom (izrekom) se reãava o predmetu postupka u celini i o pojedinaånim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno reãeno. reãenje ne mora sadræavati neke od navedenih delova. a ako je potrebno. ovog ålana koje se zatekne u njihovim prostorijama. Poåetak i tok rokova ne spreåavaju nedelje i dani dræavnih praznika. odnosno u koji pada dogaœaj od kog treba raåunati trajanje roka. grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica. utvrœeno åinjeniåno stanje. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan dræavnog praznika. razloge zbog kojih nije uvaæen koji od zahteva stranaka. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Ako æalba ne odlaæe izvrãenje reãenja. odnosno po godinama zavrãava se istekom onog dana. Rok koji je odreœen po mesecima. odnosno telefaksom. Dostavljanje pismena pravnim licima – Dostavljanje dræavnim organima. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. moæe se podeliti i na viãe taåaka. veñ se za poåetak roka uzima prvi naredni dan. meseca. preduzeñima i drugim pravnim licima vrãi se predajom pismena sluæbenom licu. Obrazloæenje reãenja sadræi: kratko izlaganje zahteva stranaka. odnosno danu u koji pada dogaœaj od kog se raåuna trajanje roka. umesto potpisa i peåata moæe da sadræi faksimil. a mogu se raåunati i na åasove. 7. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu. 6. u dispozitivu ñe se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvrãiti. dan predaje poãti. Uvod reãenja sadræi: naziv organa koji donosi reãenje. Raåunanje rokova – Rokovi se odreœuju zakonom. mesece i godine. Inspekcijski nadzor – sadræaj i procedura konom ili drugim propisom.2. koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopãtenje izvrãeno.

Prvostepeni organ ispituje da li je æalba dopuãtena. a ta mu moguñnost nije bila data ili mu je bila data. odnosno javni tuæilac. ako je to zakonom predviœeno. a na ãtetu javnog interesa. Dræavni. neblagovremenu ili od neovlaãñenog lica izjavljenu æalbu prvostepeni organ odbaciñe svojim zakljuåkom. Protiv novog reãenja stranka ima pravo æalbe. Organ koji je doneo prvostepeno reãenje dopuniñe postupak i onda kad æalilac iznese u æalbi åinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukåije reãenje upravne stvari. 302 . Æalba se neposredno predaje ili ãalje poãtom organu koji je doneo prvostepeno reãenje. Za reãavanje u drugom stepenu nadleæan je organ odreœen zakonom. 9. kad su zakonom ovlaãñeni. on je odmah ãalje prvostepenom organu. Prema rezultatu dopunjenog postupka. Ako je æalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu. U poslednjem sluåaju moæe se traæiti odgovarajuñe obezbeœenje od stranke u åijem se interesu sprovodi izvrãenje i ovim obezbeœenjem usloviti izvrãenje. odnosno poslata drugostepenom organu. P.Lipovac. ako je reå o preduzimanju hitnih mera ili ako bi usled odlaganja izvrãenja bila nanesena nekoj stranci ãteta koja se ne bi mogla popraviti. Æalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja reãenja. ako zakonom nije drukåije odreœeno. a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak. Blagovremenost ove æalbe prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. Nedopuãtenu. Kad je æalba propisno izjavljena. javni pravobranilac i drugi dræavni organi. reãenje se moæe izvrãiti u æalbenom roku. mogu izjaviti æalbu protiv reãenja kojim je povreœen zakon u korist fiziåkog ili pravnog lica. Izjavljivanje æalbe – Protiv reãenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na æalbu. ako je æaliocu morala biti data moguñnost da uåestvuje u postupku koji je prethodio donoãenju reãenja. Izuzetno. on moæe postupak dopuniti. a u skladu sa Zakonom o policiji. Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe povodom æalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun. Krsto Bezbednost saobrañaja 12 8. a da je to moglo biti od uticaja na reãavanje upravne stvari. iz nadleænosti OUP-a. reãenje se ne moæe izvrãiti sve dok se reãenje koje je doneseno po æalbi ne dostavi stranci. kao i poãto je æalba iz– javljena. ali je u æalbi opravdao to propuãtanje. Postupanje po æalbi – Ako organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je æalba osnovana. Protiv novog reãenja stranka ima pravo na æalbu. moæe stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija. odnosno Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. U oblasti inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti saobrañaja. a on je propustio da je koristi. organ koji je doneo prvostepeno reãenje moæe. u granicama zahteva stranke. nadleæno je Ministarstvo unutraãnjih poslova. U toku roka za æalbu reãenje se ne moæe izvrãiti. upravnu stvar reãiti drukåije i novim reãenjem zameniti reãenje koje se æalbom pobija.

II – u autoãkoli. ålan 3). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI OSPOSOBLJAVANJA VOZAÅA I POLAGANJA VOZAÅKIH ISPITA Prema savremenoj teoriji i praksi. uz æalbu. predviœeno je to da OUP vrãi nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzima druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima.. ispravljaju se nepravilna i opasna ponaãanja. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita 12.12. 2) tehniåkih pregleda vozila. . osposobljavanje vozaåa realizuje se u tri faze:4 I – pre dolaska u autoãkolu. 303 12. u osnovnim i srednjim ãkolama). sistematizuju se i unapreœuju znanja. Zbornik radova (181-194). u procesu saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja (u porodici. uveæbavaju i ukorenjuju ispravna ponaãanja. stiåu se najvaæniji stavovi. vrãe kontrolu i regulisanje saobrañaja na putevima i nadzor nad sprovoœenjem propisa i preduzimaju druge mere koje se odnose na bezbednost saobrañaja na putevima.3. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa.” (ZoBS. Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. 3 “Organi unutraãnjih poslova prate stanje bezbednosti saobrañaja na putevima. priloæi sve spise koji se odnose na predmet. OUP danas vrãi inspekcijsko-tehniåke poslove u oblasti: 1) osposobljavanja vozaåa i polaganje vozaåkih ispita. nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. kroz uåeãñe u saobrañaju. a nije novim reãenjem zamenio reãenje koje se æalbom pobija. 4 Lipovac. uåe osnovne veãtine za upravljanje vozilom i uveæbava pravilno ponaãanje u saobrañaju i III – posle polaganja vozaåkog ispita. odnosno Ministarstvo unutraãnjih poslova. duæan je. znanja i ukorenjuje navika (ne)pravilnog ponaãanja u saobrañaju. bez odlaganja. blagovremena i izjavljena od ovlaãñenog lica. 2002.3 U skladu sa ovim ovlaãñenjima. K. a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema æalbe. 3) odræavanja puteva i tehniåkog ureœenja saobrañaja i 4) prevoza (vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja u oblasti javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe). broj 53/82) bliæe odreœuje poslove koje vrãe organi dræavne uprave nadleæni za unutraãnje poslove. izgraœuju ispravni stavovi i unapreœuju veãtine znaåajne za bezbedno uåestvovanje u saobrañaju. ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi. u procesu osposobljavanja kandidata za vozaåe. Apatin. u predãkolskim ustanovama. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kad organ koji je doneo prvostepeno reãenje naœe da je podneta æalba dopuãtena.3. u uvodnim odredbama ZoBS-a. Prvostepeni organ je duæan da. dostaviti æalbu organu nadleænom za reãavanje po æalbi. Tako.

). . oduzimanje vozaåke dozvole i ponovna obuka). 10) obuku za viãu kategoriju... br. COV organizuju i polaganje vozaåkih ispita. 4) teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita.. 7) doobuku vozaåa. Obuku kandidata za vozaåe u Srbiji reguliãu sledeñi propisi: – ZoOBS – Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni list SFRJ”. b) vrãi nadzor nad radom centara za obuku vozaåa i c) uåestvuje u radu komisije na vozaåkom ispitu. br. 12) rad sa vozaåima recidivistima (prañenje. Krsto Bezbednost saobrañaja Savremeni sistem obuke obuhvata sledeñe elemente: 1) saobrañajno obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u autoãkolu. 11) sistem kazni. – ZoBS – Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. br. 5) praktiånu nastavu i polaganje praktiånog dela ispita. vaspitanje i unapreœivanje vozaåa i 14) organizacija poslova obuke i unapreœivanja vozaåa.Lipovac. OUP ima tri znaåajna ovlaãñenja u vezi osposobljavanja kandidata za vozaåe i polaganja vozaåkih ispita: a) proverava da li centar za obuku vozaåa ispuçava uslove za rad. 2/83). 50/88. 2/83) i – Pravilnik o naåinu obeleæavanja vozila na kojima se vrãi obuåavanje kandidata za vozaåe (“Sluæbeni glasnik SRS”. P. 12 304 . br. – Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. br. selekciju kandidata za vozaåe. 2) minimalne uslove za rad autoãkola. . 2/83). 13) naknadno (neprekidno) saobrañajno obrazovanje.. – Pravilnik o nastavnom planu i programu COV i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. Centri za obuku vozaåa su duæni da vrãe obuku i organizuju polaganje vozaåkih ispita u skladu s propisima. doobuka. – Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (CoV) (“Sluæbeni glasnik SRS”. 80/89. 2/83). 8) poseban tretman kandidata koji ne poloæe ispit iz tri pokuãaja. 53/82. 9) sistem vozaåkih dozvola. 63/80.). 3) instruktore i nastavnike teorijske nastave. Osposobljavanje kandidata za vozaåe vrãe Centri za obuku vozaåa (COV) koje mogu organizovati privredna druãtva i druga pravna lica. 6) doobuku kandidata koji su pali na ispitu.

ålan iz COV i ålan iz MUP-a (kojeg reãenjem odreœuje naåelnik SUP-a).3. struåni kadar za teoretsku i praktiånu nastavu.5 saglasnost MUP-a na nastavni plan i program. – da li mesto (naselje) ispunjava uslove (koje utvrœuje MUP). – saåinjava se ZAPISNIK o izvrãenom nadzoru. – da li komisija ispunjava uslove (predsednik i dva ålana). COV moæe poåeti sa radom od momenta uruåenja reãenja o ispunjavanju propisanih uslova. vrãenje unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja. uåilima. ãemama. pri svakom kasnijem nadzoru trebalo bi proveriti da li COV i dalje ispunjava ove uslove. – da li vozilo ispunjava uslove. Policijska uprava donosi REÃENJE kojim se nalaæe sprovoœenje odreœenih mera. Predmet vrãenja nadzora u oblasti osposobljavanja vozaåa je poãtovanje propisa u vezi: a) ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozaåa (pri osnivanju i u toku rada COV) i b) izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu. poãtovanje nastavnog plana i programa. a na osnovu miãljenja ministarstva nadleænog za poslove prosvete i ministarstva zdravlja. ureœaji i uåila. dokaz da zapoãljava instruktore i akt o unutraãnjoj kontroli bezbednosti saobrañaja). Provera da li su ispunjeni uslovi koji su propisani Zakonom o bezbednosti saobrañaja na putevima i Pravilnikom o uslovima za rad centara za obuku vozaåa (“Sluæbeni glasnik SRS”. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . poãtovanje propisa i savestan rad). vozilima. 2/83) vrãi se pre poåetka rada COV. – na osnovu neposrednog uvida ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom uvidu. i to: – da li kandidat ispunjava uslove da pristupi ispitu. Meœutim. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti osposobljavanja vozaåa i polaganja vozaåkih ispita a) Provera ispunjenosti uslova za rad COV (pre nego ãto COV poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi ZAHTEV za utvrœivanje uslova (uz zahtev prilaæe reãenje Agencije za privredne registre. 5 Uprava saobrañajne policije u sediãtu MUP-a daje saglasnost i overava nastavni plan i program. Policijska uprava donosi REÃENJE o (ne)ispunjavanju propisanih uslova. a na osnovu zahteva. vozila na motorni pogon. b) Nadzor nad radom COV: – ovlaãñeno lice iz OUPa ostvaruje neposredni UVID u stanje (ispunjavanje uslova koji su zahtevani na poåetku rada. 6 COV imenuje komisiju od tri ålana: predsednik (koji je iz COV). odnosno Policijska uprava donosi REÃENJE o zabrani rada COV. prostorijama. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u ispunjenost uslova. c) OUP uåestvuje u radu ispitne komisije na vozaåkom ispitu6 i provera ispunjavanja uslova. sredstva.12. br. Proveravaju se: opãti uslovi za izvoœenje nastave. dokaze da raspolaæe poligonom. 305 12. akt o osnivanju. overen nastavni plan i program.

br. MUP donosi reãenje kojim se ovlaãñuje preduzeñe ili drugo pravno lice da vrãi tehniåki pregled vozila. ãtoperica i katalog boja. odnosno da li realizuje nastavu prema ovom dokumentu. pantljika. nagazna ploåa i uglomer (za kontrolu ureœaja za upravljanje). 23/84) i propisi o merilima i merenjima. OUP ima dva razliåita ovlaãñenja u oblasti tehniåkih pregleda vozila: a) proverava ispunjenost uslova za rad. U procesu neposredne kontrole saobrañaja. kao i reãenje o oduzimanju ovlaãñenja. saobrañajni policajci dopunjavaju i pomaæu nadzor nad radom COV i tako smanjuju moguñnost vozaåa instruktora da nesavesno obavljaju obuku kandidata za vozaåe. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom. ureœaji za kontrolu izduvnih gasova (za OTO i dizel motore).7 12. P. regloskop (za kontrolu farova). valjci (za merenje sila koåenja).. 7 12 Vasiljeviñ. propisana oprema. br. Vrnjaåka Banja. 2005. tehniåka dokumentacija i evidencije). Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila (“Sluæbeni glasnik SRS”. 306 . 23/84). 2 /83). br. ZoBS. ukupnim masama. – ovlaãñeno lice iz OUP-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni UVID u stanje.8 struåni kadar. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. ZoBS i Pravilnika o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode (“Sluæbeni glasnik SRS”. dubinometar (za merenje dubine ãara na pneumaticima). Krsto Bezbednost saobrañaja Provera izvoœenja nastave prema nastavnom planu i programu vrãi se na osnovu ZoOBS. – ovlaãñeno lice saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ISPITIVANJA VOZILA I TEHNIÅKIH PREGLEDA VOZILA Uslove i naåin vrãenja tehniåkih pregleda vozila utvrœuju ZoOBS. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima (“Sluæbeni glasnik SRS”. Privredna druãtva i druga pravna lica koja su ovlaãñena da vrãe tehniåke preglede vozila su duæna da vrãe tehniåke preglede u skladu sa propisima. J. Proverava se da li COV ima overen nastavni plan program. ZoBS i Pravilnika o polaganju vozaåkog ispita (“Sluæbeni glasnik SRS”. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu. seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse.4. merna letva. fonometar (za merenje buke).Lipovac. a) Proverava ispunjenost uslova za rad (pre nego ãto tehniåki pregled poåne sa radom): – zainteresovano lice podnosi Upravi saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva ZAHTEV za utvrœivanje uslova (neophodni su odgovarajuñi objekat. 8 U neophodnu opremu spadaju: kanal sa dizalicom. br. Nadzor nad njihovim radom vrãe mesno nadleæni OUP-ovi (po mestu gde se nalazi tehniåki pregled vozila). 2/83). Pri uåeãñu u vozaåkim ispitima proverava se poãtovanje ZoOBS. Pravilnik o dimenzijama.

Prijava za privredni prestup se podnosi opãtinskom javnom tuæiocu po mestu izvrãenja privrednog prestupa. Lokalnim putevima.5. S obzirom na to da je OUP nadleæan za bezbednost saobrañaja. Meœutim. OUP vrãi i nadzor na putevima sa glediãta bezbednosti saobrañaja. – da li su ispravni svi ureœaji i oprema. rekonstrukciju i odræavanje puteva preduzeñima koja su za to osposobljena. Organi za saobrañaj (direkcije). s ciÿem provere: – da li pravno lice (i dalje) ispunjava uslove za rad. nekategorisanim putevima i ulicama u naselju upravljaju lokalni organi za saobrañaj. O uoåenim nedostacima OUP obaveãtava organ za saobrañaj koji nalaæe preduzeñu koje gradi ili odræava put (sa kojim je organ za saobrañaj sklopio ugovor) da otkloni nedostatke. vrãe nadzor nad stanjem puteva i nad odræavanjem puteva.12. (Dræavnim putevima I i II reda. Reãenje se moæe odnositi na sva vozila ili na odreœene kategorije vozila. O nadzoru se saåinjava ZAPISNIK o izvrãenom pregledu. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA MUP donosi REÃENJE kojim se preduzeñe ovlaãñuje da vrãi tehniåke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti odræavanja puteva i tehniåkog regulisanja saobrañaja 12. opremljena i ovlaãñena. svakodnevno prati stanje puteva. 307 12. . INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI ODRÆAVANJA PUTEVA I TEHNIÅKOG REGULISANJA SAOBRAÑAJA Upravÿaçe putevima izgradçe i odræavanje puteva i tehniåko ureœenje saobrañaja su u nadleænosti organa za saobrañaj. samoinicijativno ili na predlog policijske uprave. odnosno da se pregled ne vrãi savesno i na propisan naåin). OUP. – struånosti zaposlenih radnika (ovo moæe obuhvatati testiranje i praktiåan rad) i – da li pravno lice i svi zaposleni vrãe tehniåke preglede pravilno i savesno. – da li se u preduzeñu pravilno i uredno vode sve evidencije (registar pregleda vozila i zapisnici o tehniåkim pregledima). podnoãenje prijave za privredni prestup ili prijave za prekrãaj (ako ovlaãñeno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije).5. ukoliko se uoåe nedostaci koji neposredno ugro9 Reãenje o oduzimanju ovlaãñenja za rad donosi Uprava saobrañajne policije u sediãtu Ministarstva. na osnovu neposredne kontrole saobrañaja. Ovi organi (organizacije) poveravaju izgradnju. a posebno nadzor nad stanjem puteva i saobrañajne signalizacije sa glediãta bezbednosti saobrañaja. odnosno posebno osnovano javno preduzeñe za puteve (Javno preduzeñe “Putevi Srbije”). na osnovu kojega se moæe doneti REÃENJE o oduzimanju ovlaãñenja za vrãenje tehniåkih pregleda.9 Posebne mere koje se mogu izreñi su: oduzimanje ovlaãñenja za rad (ako se u nadzoru utvrdi da viãe nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ureœaja i opreme. odnosno posebna preduzeña ili direkcije za puteve. b) vrãi inspekcijski nadzor nad radom preduzeña i drugih pravnih lica ovlaãñenih za vrãenje tehniåkih pregleda vozila. odnosno magistralnim i regionalnim putevima) upravlja republiåki organ za saobrañaj.

nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj (ålan 8. Preduzeña za puteve su duæna da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem puteva i objekata na njima. OUP je ovlaãñen da preduzme posebne mere bezbednosti: naloæi ograniåenje brzine (ålan 153. odnosno nad bezbednoãñu prevoza. Posebno je znaåajna uloga OUP-a u vezi stvaranja uslova za bezbedno odvijanje saobrañaja u oteæanim zimskim uslovima (usaglaãavanje planova rada zimske sluæbe. 308 . uslova za obuåavanje kandidata za vozaåa vozila na motorni pogon i vozaåa koji polaæu vozaåki ispit. P. preduzeña i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i odræavaju ih duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad stanjem i odræavanjem javnih puteva i objekata na njima. nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. naloæi preduzeñu ili organu da preduzme mere s ciÿem uspostavljanja uslova za bezbedan saobrañaj (ålan 155. 10 ”.). U tom smislu su istaknuti subjekti: 1) koji se staraju o javnim PUTEVIMA i odræavaju javne puteve. ZoOBS). 2) koji vrãe javni PREVOZ i prevoz za sopstvene potrebe. Osim nadzora u okviru neposredne kontrole saobrañaja. 10 12 Savezni ZoOBS je odredio KO je duæan da organizuje i trajno vrãi poslove unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). ograniåi ili obustavi saobrañaj (ålan 154. u vreme turistiåkih sezona. ZoBS). nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i nad ispunjavanjem uslova predviœenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobrañaja na putevima.6. organizacija i opremanje posebnih prostora za iskljuåenje vozila itd. Krsto Bezbednost saobrañaja æavaju bezbednost saobrañaja..Lipovac. preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji ãkoluju ili obuåavaju kandidate za vozaåe vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polaæu vozaåki ispiti duæni su da organizuju i trajno vrãe kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa ili vozaåa instruktora. Samoupravne interesne zajednice. ZoBS). ovog ålana duæne su da se staraju o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova i posebnih ureœaja za odgovarajuñe osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza. uåestvovanje u radu posebnih ãtabova i koordinacija subjekata.” (ZoOBS ålan 8). ZoOBS) o åemu OUP vrãi nadzor.. ukloni ili zameni saobrañajni znak (ålan 156. veoma je znaåajan i inspekcijski nadzor nad unutraãnjom kontrolom saobrañaja. 3) koji ãkoluju ili OBUÅAVAJU kandidate za vozaåe i 4) kod kojih se polaæu vozaåki ISPITI10 (ålan 8. 12. a OUP vrãi nadzor nad vrãenjem unutraãnje kontrole bezbednosti saobrañaja (UKBS). tako i za sopstvene potrebe.. Preduzeña i druge samoupravne organizacije i organi koji vrãe javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe. Organizacije i zajednice iz stava 1.. Nadzor nad prevozom vrãe organi za saobrañaj. sportskih i sliånih dogaœaja.. ZoBS). ZoBS). INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI U OBLASTI PREVOZA Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzeña kako za potrebe træiãta. odnosno donese reãenje da se postavi.

– saobrañajno-vaspitni i preventivni rad itd. svakog instruktora. delokrug. – evidencije. INSPEKCIJSKO-TEHNIÅKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . periodiåni. subjekti koji organizuju i trajno vrãe UKBS su duæni da svojim opãtim aktima propiãu: organizaciju. Republiåki ZoBS je predvideo i najvaænije poslove UKBS koji se odnose na: – zdravstvene uslove za vozaåe. nad tehniåkom ispravnoãñu vozila i dr. svakog kandidata za vozaåe. – radno vreme vozaåa. novog vozaåa i svaku deonicu puta. OUP nalaæe mere11 i pokreñe postupak pred nadleænim organom. – koriãñenje tahografa. – posedanje vozila. Prema republiåkom ZoBS. dnevni i povremeni). ovlaãñenja. naåin vrãenja kontrole. Dakle. UKBS ima veliki znaåaj za bezbednost saobrañaja i za rad OUPa. – proveru poznavanja propisa za vozaåe. uloæaka. Inspekcijski nadzor u preduzeñu za prevoz (i drugim preduzeñima koja su duæna da vrãe UKBS) posebno obuhvata provere: 1) da li postoji opãti akt (pravilnik) o UKBS. – redove voænje i naåin nagraœivanja. – optereñenje vozila. ålan 164). 3) da li se i kako realizuju zadaci UKBS i 4) da li se uredno vode propisane evidencije. svakog vozaåa koji je zaposlen kod prevoznika. vozaåa instruktora. ureœaja za osvetljavanje i oznaåavanje obeleæenih peãaåkih prelaza i – kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozaåa. – staranje o postavljanju i odræavanju saobrañajnih znakova. Ovlaãñeno lice saåinjava Zapisnik o izvrãenom pregledu i nalazima. – tehniåke preglede vozila (redovni. ålan 8). uslova predviœenih zakonom (ZoOBS. svaki pravoz. Inspekcijsko-tehniåki poslovi u oblasti prevoza UKBS se odnosi na: – kontrolu nad postavljanjem saobrañajnih znakova i nad obezbeœenjem uslova za bezbedan i nesmetan saobrañaj na javnim putevima. 2) da li akt sadræi sve poslove predviœene ZoBS. UKBS je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila. Ovo obezbeœuje 11 Saåinjava Zapisnik kojim se nalaæu mere ili donosi posebno reãenje.12. vanredni. 309 12.6. – psihofiziåko stanje vozaåa. naåin voœenja evidencija i odgovornost radnika koji obavljaju poslove UKBS (ZoBS. odnosno da utvrde KAKO ñe se vrãiti UKBS. kontrola i evidentiranje tah. analizu i spreåavanje saobrañajnih nezgoda i saobrañajnih prekrãaja. UKBS obavezuje najznaåajnije subjekte da se trajno staraju o bezbednosti saobrañaja.

niti vozila za obuku). “Sluæbeni glasnik RS”. P. 2005. “Sluæbeni glasnik SRS”. Videti ålan 1. Krsto Bezbednost saobrañaja sistematiåno i sveobuhvatno delovanje. 2004. Kontrola rada centara za obuku vozaåa u saobrañaju na putu.. 29/90. 13/93-284. 101/05. br. 15/84. Pravilnik o dimenzijama. br. “Sluæbeni glasnik RS”. J. 310 12 . seminar-savetovanje-razmena najbolje policijske prakse. Zakona – 48/94-1497. “Sluæbeni glasnik SRS”. 41/94-573. ali ne ugroæava bezbednost saobrañaja. “Sluæbeni glasnik SRS”. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. Beograd. “Sluæbeni glasnik SRS”. br. br. Objaãnjenje o postupanju u organizacionim jedinicama MUP-a kada uåinilac saobrañajnog prekrãaja ne plati na licu mesta izreåenu novåanu kaznu. u kontroli na putu. posvetiti drugim izvorima opasnosti. Videti Odluku US RS IU br. Pravilnik o naåinu polaganja vozaåkog ispita. “Sluæbeni glasnik SRS”. 79/05. Pravilnik o tehniåkom pregledu vozila. 11/91 i “Sluæbeni list SRJ”. Ovako se obezbeœuju bolji i bezbedniji putevi.Lipovac. Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja. (dokument MUP-a). 101/05. Vrnjaåka Banja. 21/90 i 28/91. 2/83. Vidieti ålan 33. Tako se proãiruje krug zainteresovanih subjekata i podruãtvljava funkcija bezbednosti saobrañaja. “Sluæbeni glasnik RS”. Videti ålan 2. br. ukupnim masama. Apatin. ovako se rastereñuje neposredna kontrola saobrañaja (policija ne mora åesto da kontroliãe prevoznike na putu. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. S druge strane. MUP. br. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. Uputstvo o postupanju OUP-a u prekrãajnim stvarima kada uåinilac prekrãaja ne plati novåanu kaznu na licu mesta. “Sluæbeni glasnik SRS”. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. vozila. br. 78/ 1-89 – “Sluæbeni list SRJ”. “Sluæbeni list SFRJ”. 50/88. Zbornik radova (181-194). “Sluæbeni list SRJ”. br. 53/82. br. Zakon o dræavnoj upravi. Lipovac. 2/83. Zakon o opãtem upravnom postupku. Literatura Kovaåeviñ. Zakona – 53/93-2467. ãto smanjuje ometanja saobrañaja i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. 23/84. br. 2/83. vozaåi i prevoz. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Zakon o ministarstvima. 24/94-297. 34/92.. 33/97.. 28/96-5. Pravilnik o uslovima za rad centara za obuku vozaåa. br. 23/84. K. Reforma saobrañajne policije. br. Videti ålan 5. 2003. br. Vasiljeviñ. 19/04 i 84/04. Videti Odluku SUS IU br. 2002. Pravilnik o nastavnom planu i programu centara za obuku vozaåa i evidencijama koje ti centri vode. MUP – USP. br. 2004. Zakona – 67/933111. “Sluæbeni glasnik RS”. br. 30/94 – 25/97-509. Policija se moæe. Zakon o prekrãajima. Vidieti ålan 28. 5/86. Zakon o bezbednosti saobrañaja. o osovinskom optereñenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureœaji i oprema na vozilima u saobrañaju na putevima. 80/89. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa. 63/88. Zakona – “Sluæbeni list SRJ”. br. P. Zakon o policiji. Videti ålan 6.

6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. Snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja 13.3. PREVENTIVNOPROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 13.13. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja . Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja 13.2.1. Realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama 13. Uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja 13.5.7.4. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja 13.

o tehniåkim pregledima.1. o vozaåkim ispitima itd. postoje i poslovi koji se u osnovi vezuju za preventivu u bezbednosti saobrañaja. vrãi znaåajne upravne poslove u bezbednosti saobrañaja i vodi baze podataka o nekim znaåajnim obeleæjima bezbednosti saobrañaja (o vozaåima. OUP. 5) realizacija posebnih programa sa riziånim i najugroæenijim grupama.). nadzire rad nekoliko vaænih subjekata u bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim prekrãajima. u okviru svoga redovnog posla.Svi poslovi koje vrãi OUP imaju i preventivno-propagandni smisao. 13. 3) pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Meœutim. o radu centara za obuku vozaåa. 7) pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja i 8) ostali preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja. 313 13. neposredna kontrola saobrañaja. Na primer. kontroliãe saobrañaj. o vozilima. SNIMANJE I PRAÑENJE OBELEÆJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Snimanje i prañenje znaåajnih obeleæja bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajno za prevenciju saobrañajnih nezgoda i unapreœenje bezbednosti saobrañaja. 6) uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju. 2) informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja. 4) uåeãñe u pripremi strategija bezbednosti saobrañaja. o saobrañajnim nezgodama. otkrivanje i sankcionisanje prekrãaja utiåe preventivno i doprinosi unapreœivanju stavova i ponaãanja u saobrañaju. Najznaåajniji preventivno-propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja iz nadleænosti OUP-a su: 1) snimanje i prañenje obeleæja bezbednosti saobrañaja.

æeljenim brzinama koje se uspostavljaju kada ode patrola. – stepena prihvataça propisa. procenat sporih vozila i disperziju brzina. senzori). Naime.Lipovac. Stvarne brzine na putu svakodnevno mere i prate pripadnici policije. trebalo bi snimati i pratiti raspodelu brzina na pojedinim opasnim deonicama puta (kao raspodelu sluåajne promenljive). treba imati na umu da prisustvo policije na putu bitno utiåe na brzine vozila. nego prañenje nezgoda na putu. Brzina vozila na putu je sluåajna promenljiva koja bitno utiåe na rizik nastanka i teæinu nezgode. ali i o problemima bezbednosti saobrañaja i merama koje treba preduzimati. procenat prekoraåenja. poãtovanje zabrane parkiranja. 314 13 . – saobrañajnih prekrãaja i – saobrañajnih nezgoda. Sa masovnijom upotrebom ovih brojaåa omoguñiñe se neprekidno. a posebno: srednju vrednost. Stepen poãtovanja propisa (odnos broja uåesnika koji poãtuju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) bitno determiniãe nivo bezbednosti saobrañaja na putu. odnosno droga. ali i mere brzinu vozila neprekidno u toku 24 sata. Danas su razvijene nove tehnologije neprekidnog snimanja i prañenja brzina uz pomoñ raåunara i posebne opreme koja se ugraœuje u putnu infrastrukturu (detektori) ili postavlja pored puta (laseri i dr. a posebno: poãtovanje prava prvenstva. na osnovu stepena poãtovanja propisa se mogu donositi zakljuåci o stanju bezbednosti saobrañaja na putu. tako da izmerene brzine ne odgovaraju stvarnim. Zato se bolji podaci o brzinama dobijaju nezavisnim merenjima koja nisu vezana za zaustavljanje i kaænjavanje (merenje bez vidno prisutnih patrola policije). OUP ima znaåajna uloga u snimanju i prañenju sledeñih obeleæja bezbednosti saobrañaja: – brzina vozila na putu. S obzirom na uticaj na bezbednost saobrañaja. Meœutim. ovo je jednostavniji. – konflikata u saobrañaju. Sa masovnijom upotrebom ove tehnologije. Saobrañajni prekrãaj je potencijalno opasan (stvara rizik ili poveñava posledice nezgode) i zato se poveñavanjem stepena poãtovanja propisa poveñava i bezbednost saobrañaja. Brojaåi saobrañaja novije generacije (koji postoje na naãim putevima) razvrstavaju i broje vozila na putu (po kategorijama). poãtovanje reæima saobrañaja itd. a nekad i pouzdaniji naåin prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. snimanje i prañenje brzina ñe preuzimati organi za saobrañaj. poãtovanje ograniåenja brzine. Mada projektanti puta posebnu paænju posveñuju upravljanju brzinama na putu. stepen upotrebe sigurnosnih pojaseva. procenat vozaåa koji voze pod uticajem alkohola. P. S tim u vezi znaåajno je pratiti poãtovanje propisa. odnosno preduzeñe koje upravlja putem. prelazak peãaka van obeleæenog peãaåkog prelaza. humaniji. Krsto Bezbednost saobrañaja S obzirom na ova i druga ovlaãñenja. tek poznavanje stvarnih brzina na putu moæe pomoñi u shvatanju opasnosti na tom putu. – stepena poãtovaça propisa u saobrañaju. stepen poãtovanja svetlosnih signala. S druge strane. kvalitetno merenje stvarnih brzina i uspostavljanje veoma vaæne baze podataka o brzinama. veliåinu prekoraåenja. Ne ulazeñi u motive (ne)poãtovanja propisa. vozaåi u toj zoni smanjuju brzine.

u toku rada. Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja Stepen prihvatanja propisa (odnos broja uåesnika koji odobravaju i prihvataju neki propis i ukupnog broja uåesnika u saobrañaju) veoma je znaåajan za odræiv razvoj saobrañaja. konflikti se dogaœaju od 10. 315 13. lako i brzo prikuplja veliki uzorak konflikata. OUP vodi veoma znaåajne evidencije o vozaåima. zvaniåne informacije i drugi oblici informisanja). a posebno: – dostavljanje informacija AMSS. veñ i prihvatanje propisa. Posebno je vaæno pratiti najznaåajnije prekrãaje (kljuåne oblasti rada koje su utvrœene u strategijama i planovima bezbednosti saobrañaja). Broj i struktura saobrañajnih prekrãaja u vremenu i prostoru znaåajni su pokazatelji poãtovanja propisa i problema bezbednosti saobrañaja. godiãnje) informacije o stanju bezbednosti saobrañaja (konferencije za javnost. nauånim i struånim institucijama. – periodiåne (dnevne. Postoje objektivne (mere teæinu konflikta pomoñu vremena ili puta koji su preostali do sudara) i subjektivne (struånjak svrstava konflikte prema svojoj proceni) metode konfliktne tehnike. Broj i strukture saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica su najvaæniji pokazatelji bezbednosti saobrañaja. izveãtaja i biltena. tako ãto se prate konflikti na putu.2. INFORMISANJE GRAŒANA O STANJU BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Informisanje graœana o stanju bezbednosti saobrañaja veoma doprinosi shvatanju problema. saradnja sa medijima. Svaki saobrañajni policajac. ako je veñi stepen prihvatanja propisa. Cilj primene propisa nije samo poãtovanje. na osnovu kojega se analiziraju problemi i opasnosti na putu i projektuju mere s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . Znaåajno je stalno unapreœivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike. zavisnosti od naåina i intenziteta kontrole itd. Broj i strukture konflikata u saobrañaju su dobra mera opasnosti na putu.2. unapreœivanju stavova graœana o bezbednosti saobrañaja i unapreœenju ponaãanja u saobrañaju. uoåava veliki broj konflikata i shvata probleme bezbednosti saobrañaja. sedmiåne. dræavnim organima i drugim subjektima. 13. zbog uticaja prisustva policije.13. vozilima i saobrañajnim nezgodama. Ovako se bezbedno. meseåne. Pri tome treba imati na umu da saobrañajni prekrãaji koje su otkrili i sankcionisali policajci nisu najbolji pokazatelj stvarnog stanja. U zavisnosti od teæine. – publikovanje statistiåkih podataka u vidu struånih radova.000 do 100. Prañenje nezgoda i njihovih posledica omoguñuje da shvatamo probleme bezbednosti saobrañaja i projektujemo optimalne kontramere. Konfliktna tehnika je poseban nauåni metod prañenja stanja bezbednosti saobrañaja. Lakãe je upravljati bezbednoãñu saobrañaja. polugodiãnje.000 hiljada puta åeãñe nego saobrañajne nezgode.

– zajedniåke aktivnosti MUP-a i drugih subjekata u oblasti bezbednosti saobrañaja. 13 13. realizaciji i prañenju. Ovo se najefikasnije radi kreiranjem i sprovoœenjem posebne strategije saobrañajno-policijske prinude.3. OUP moæe odluåujuñe doprineti koordinaciji i usaglaãavanju. odræavanja puteva. 13. na evropskom ili regionalnom nivou. tehniåkih pregleda. struånih udruæenja. OUP treba da stalno inicira donoãenje. Posebno su znaåajni: – pomoñ u radu subjekata u oblasti obuke vozaåa. prevoza. P. Krsto Bezbednost saobrañaja – pomoñ struånjacima i drugim zainteresovanim u struånom sagledavanju stanja bezbednosti saobrañaja (pomoñ i uåeãñe u izradi studija. projekata itd. da uåestvuje u kreiranju i podræi sprovoœenje: nacionalne. REALIZACIJA POSEBNIH PROGRAMA SA RIZIÅNIM I NAJUGROÆENIJIM GRUPAMA Realizacija posebnih programa sa najugroæenijim i riziånim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najznaåajnije ciljne grupe bezbednosti saobrañaja.). razvoju i unapreœivanju strategija bezbednosti saobrañaja. 13. OUP moæe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa. U skladu sa najboljim meœunarodnim iskustvima. – usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. POMOÑ I PODRÃKA DRUGIM SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Pomoñ i podrãka drugim subjektima bezbednosti saobrañaja treba da doprinese njihovom radu i unapreœenju pojedinih aspekata bezbednosti saobrañaja. UÅEÃÑE U PRIPREMI STRATEGIJA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Uåeãñe OUP-a u pripremi i realizaciji strategija bezbednosti saobrañaja je od presudne vaænosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovoœenje u praksi.Lipovac.5. tako ãto ñe: 316 . regionalne i lokalne strategije bezbednosti saobrañaja. istraæivanja. kao i strategije bezbednosti saobrañaja za pojedine subjekte. polaganja vozaåkih ispita. – uåeãñe MUP-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapreœuje bezbednost saobrañaja.4. Posebno je znaåajno da OUP prati i analizira meœunarodne strategije (programe) i strategijske planove i preporuke (kodeks dobre prakse) u bezbednosti saobrañaja na globalnom. nevladinih i drugih organizacija koje se bave bezbednoãñu saobrañaja itd.

dvotoåkaãi). – pratiti rizik uåeãña u saobrañaju ovih i drugih grupa uåesnika. – identifikovati riziåne grupe uåesnika u saobrañaju (mladi vozaåi. Nama je interesantan saobrañajni. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA – omoguñiti identifikaciju ranjivih uåesnika u saobrañaju (Vulnerable road users) i drugih najugroæenijih grupa (stara lica... peãaci.2 – stalno pratiti rizik uåeãña u saobrañaju za uoåene riziåne grupe i pojedince. tribine za roditelje i vaspitaåe . – uåestvovati u realizaciji. Dobar uzor policajca kada u saobrañaju uåestvuje kao peãak ili kao vozaå. – struåan rad u neposrednoj kontroli saobrañaja predstavlja neprekidan i nezamenljiv proces edukacije s ciÿem jednostavnog sticanja i koncentracije najvaænijih znanja. podsticanje i usmeravanje saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja u predãkolskim ustanovama (predavanje. UÅEÃÑE U SAOBRAÑAJNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvrœeno. deca. Zato se jedan od najvaænijih zadataka policije odnosi na jaåaçe svesti o bezbednosti saobrañaja i unapreœeçe ponaãaça svakog policijskog sluæbenika. – uåestvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama.6 Uåeãñe u saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju 13. ne moæe se zameniti. 317 13. pozoriãne predstave. – planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciÿem zaãtite najugroæenijih grupa uåesnika u saobrañaju itd. . igre. 3 Saobrañajni policajac je najvaæniji uåitelj bezbednosti saobrañaja. hendikepirana lica.13. Specijalni recidivizam je ponavljanje prekrãaja iz iste oblasti. a posebno stareãina. – uåestvovati u pripremi programa rada sa riziånim grupama. – raditi sa najugroæenim grupama (samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima). veoma znaåajno ovlaãñenje OUP-a koje se ostvaruje u razliåitim oblicima: – dosledno poãtovaçe propisa od strane policijskih sluæbenika. pri uåeãñu u saobrañaju najviãe doprinosi saobrañajnom obrazovaçu i vaspitaçu graœana. – identifikovati opasna ponaãanja u saobrañaju i posebno pratiti opãti1 i specijalni recidivizam. 1 Opãti 2 recidivizam je pojava da jedna osoba ponavlja prekrãaje iz razliåitih oblasti. ponavljanje saobrañajnih prekrãaja. a posebno kada koristi sluæbena vozila. niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivnoãñu. specijalni recidivizam. filmovi. tj. promocije i uåvrãñivanja ispravnih stavova i ponaãanja u saobrañaju. viãestruki uåesnici u saobrañajnim nezgodama).3 – pomoñ. viãestruki poåinioci saobrañajnih prekrãaja. pratiti efekte i unapreœivati ove programe.).6.

Konkretni ciljevi kampanja u bezbednosti saobrañaja odnose se na promenu znanja. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – saobrañajno obrazovanje i vaspitanje u osnovnim ãkolama – rad sa uåenicima. kojima se deluje na odreœene grupe ljudi radi ispunjenja unapred definisanog zadatka. – upoznavanje sa konkretnim problemima bezbednosti saobrañaja i podsticanje vaspitaåa. a sve s ciÿem unapreœenja bezbednosti saobrañaja. sa njihovim roditeljima i uåiteljima (prvi ãkolski åas.). OUP se stara da budu ispunjeni uslovi u pogledu: struånosti. P. osim u ãkolskom dvoriãtu i ispred ãkole. roditelja i drugih da stalno rade na unapreœivanju znanja. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. Ãkolske saobrañajne patrole i saobrañajne patrole graœana organizuje OUP. OUP uåestvuje u obuåavanju pripadnika ovih patrola. 8 SPG – Saobrañajne patrole graœana. Algoritam kampanje u bezbednosti saobrañaja obuhvata sledeñe poslove: 1) analiza stanja i definisanje problema bezbednosti saobrañaja. 6 Pripadnici patrola imaju posebne uniforme ili oznake. na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova (osnovnih ãkola). ãiri se mreæa partnera i olakãava rad saobrañajne policije. uåeãñe u obuci. vrãi proveru njihovog znanja i donosi reãenje o radu patrola. koje propisuje MUP.Lipovac. uåitelja. Kampanja u bezbednosti saobrañaja je sistem aktivnosti åiji je opãti cilj promovisanje bezbednijeg koriãñenja puteva. 4 OUP uåestvuje u obuci i organizuje proveru znanja pripradnika patrole.7. prvi roditeljski sastanak. 5 Ove patrole rade samo u prisustvu uniformisanog pripadnika policije. Organizacijom i radom ÃSP7 i SPG8 unapreœuje se saobrañajno obrazovanje i vaspitanje. organa uprave i graœana. odnosno preduzeña. 13. a prema propisu koji donosi MUP. pomoñ u organizaciji takmiåenja i sl.4 legitimnosti5 i uniformisanosti6 (ZoBS. elaborata saobrañajnog obrazovanja i vaspitanja. obezbeœuje se bolje prihvatanje rada saobrañajne policije i unapreœuje odnos saobrañajne policije i javnosti. saobrañajnih projekata okruæenja ãkola i obdaniãta. 318 . 2) izbor i analiza ciljnih grupa. veãtina i ponaãanja u saobrañaju. 7 ÃSP– Ãkolske saobrañajne patrole. u izradi i realizaciji ãkolskih strategija bezbednosti saobrañaja i uspostavljanju mreæe partnera. stavova. stavova. ålan 163). unapreœuje se ponaãanje dece u saobrañaju i ukorenjuju ispravne navike. POMOÑ I UÅEÃÑE U KAMPANJAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Kampanja se definiãe kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odreœenog trajanja. – pomoñ u izradi i aæuriranju elaborata bezbednosti saobrañaja.

3) poruka (kratka. utemeljujemo i uåvrãñujemo znanje. 10) odreœivanje sadræaja poruke. 2) ciljna grupa. zabludama i metodama izvoœenja. medijska i policijska). politiåka. 15) koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i 16) prañenje i razvoj kampanje. OUP bi trebalo da: – pomogne pri definisanju problema BS. 8) planiranje aktivnosti koje ñe se nastaviti i posle kampanje. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 3) odreœivanje ciljeva i zadataka kampanje (menjamo. Danas se kampanjama u bezbednosti saobrañaja posveñuje sve veña paænja. ali i za uspeãnu realizaciju policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Uåeãñe OUP-a u kampanjama bezbednosti saobrañaja je presudno za uspeh kampanja. – uåestvuje u prañenju ponaãanja kontrolne i ekperimentalne grupe u saobrañaju. trajanja i troãkova kampanje. ciljnih grupa i ciljeva kampanje. 12) planiranje prateñih istraæivanja. 5) period (vreme) izvoœenja kampanje. 6) eksperimentalna i kontrolna grupa i 7) podrãka kampanji (struåna. korigujemo. 4) analiza dosadaãnjih istraæivanja i kampanja. jasna. stavove i ponaãanje). . Barry Elliot navodi sledeñe najåeãñe zablude i probleme u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja: 319 13. normativna. – omoguñi prañenje i dalji razvoj kampanje i – sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 11) odreœivanje poåetka. 9) odreœivanje oåekivanih rezultata (brojåano). Na osnovu dosadaãnjih iskustava moæe se mnogo nauåiti o kampanjama. jednoznaåna). finansijska. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja Osnovni elementi kampanje u bezbednosti saobrañaja su: 1) cilj kampanje. – pomaæe u sagledavanju efekata kampanje. – pomogne u pripremi dinamiåkog plana kampanje. 13) definisanje eksperimentalne i kontrolne grupe. 14) definisanje kriterijuma za prañenje kampanje. 6) odreœivanje uloge mas-medija. – pruæi policijsku podrãku kampanji. 7) planiranje ostalih aktivnosti. 5) izbor optimalne strategije kampanje.13. 4) sredstvo prenoãenja poruke.7. problemima.

. – unapreœivanje ponaãanja (dece.).. tj. mogu biti dobar i prihvatljiv izgovor). mladih vozaåa. 2000). – pridavanje prevelikog znaåaja poruci i reklami (Poruka je sve. Kaznama se sve reãava). ponaãanje autoriteta iz oblasti sporta. Najåeãñe i najznaåajnije kampanje u bezbednosti saobrañaja usmerene su na: – poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 – traæenje problema u ciljnoj grupi (Ãta nije u redu sa ovim ljudima? Zaãto me ne razumeju?) umesto u metodama i naåinu izvoœenja kampanje (Ãta nije u redu sa nama? Ãta nismo dobro razumeli kod ciljne grupe ljudi?. mediji podræavaju i utiåu na najãiru javnost. Kampanja bez prinude je åisto bacanje para. a mediji treba samo da publikuju i objasne. Dakle. umesto koordiniranog delovanja kampanja i policijske prinude (Optimalno je ako je policijska prinuda deo dobro osmiãljene kampanje. Kad je poruka dobra uspeñe kampanja). Kampanja je projektovana u Centru za istraæivanja u bezbednosti sa320 . umetnosti. umesto da prinuda bude deo sveobuhvatne kampanje (Struka i druãtvo su planirali i prihvatili. umesto da se stalno nudi izgovor za promenu ponaãanja (novo znanje. S ciÿem uåenja. a druãtvo i struka treba da samo shvate i poãtuju). Luka. Policija moæe sve. a policijska prinuda bez dobre kampanje moæe da blamira i iscrpljuje policiju bez veñih trajnih efekata na ponaãanje ljudi). treba istañi sledeñe kampanje: PRODUÆITE LINIJU ÆIVOTA – VEÆITE POJAS (CIBS. – preveliko naglaãavanje znaåaja kampanje (Kampanja je åudo – ona moæe sve) ili znaåaja policijske prinude (Policijska prinuda je åudo. novi nauåni i struåni stavovi.Lipovac. – smanjivanje voænje pod uticajem alkohola. Policija je odluåila i sprovodi. – poveñavanje upotrebe sistema zaãtite dece u vozilu. ako su efekti kampanje mali – kampanja je loãa). – unapreœivanje zaãtite ranjivih uåesnika u saobrañaju itd. umesto efektima poruke i celini kampanje (Nije vaæna poruka – vaæno je ãta ljudi rade sa porukom! Reklama je samo deo kampanje). dobra je i kampanja). – subjektivna ocena kvaliteta poruke i kampanje (Poruka je odliåna – baã mi se sviœa. B. ciljnih grupa). biciklista i dr. U naãim uslovima postoje mala. ali znaåajna iskustva u sprovoœenju kampanja u bezbednosti saobrañaja. umesto objektivnog sagledavanja efekata kampanje (Dobra je samo ona kampanja koja postiæe unapred definisane ciljeve kampanje. sankcije i sl. – pokuãaj da se kampanja podredi policijskoj prinudi i da kampanja bude samo podrãka prinudi (Policija je planirala. – poveñanje poãtovanja ograniåenja brzine. – poveñavanje upotrebe zaãtitne kacige. P. ponaãanje policije. – neoprezno poniæavanje ålanova ciljne grupe (Promeni ponaãanje! To ãto radiã nije dobro. a policija shvata i podræava – sluæi saobrañajnoj struci i druãtvu). glume.

saobrañajne policije i medija. a naruåilac je bio AMS RS (Banja Luke. uz pomoñ AMSS i MUP-a. posebno su smanjena ekstremna prekoraåenja brzine. u Upravi saobrañajne policije Beograd. na 170 (2002). Na osnovu terenskih istraæivanja koja su vrãena ãirom Srbije. a efekti su vremenom slabili tako da su u toku 2004. Istraæivanja u nekim mestima su pokazala da su svi policajci koristili sigurnosne pojaseve (100%). zbog nedostatka odgovarajuñe kampanje meœu pripadnicima MUP-a.7. U projektantskom smislu ovo je jedna od najboljih kampanja u naãim uslovima. porastao je ugled saobrañajne policije. realizovana je podkampanja u medijima. zbog loãe medijske i finansijske podrãke. Ipak. a posebno uniformisanih pripadnika policije. na 847 u toku 2002. 2001/2003). U toku 2003. Broj poginulih lica smanjen je sa 258 (2001).13. SPASITE 200 ÆIVOTA U SRBIJI – VEÆITE POJAS (CIBS. Broj poginulih lica u Srbiji (bez pokrajine Kosovo i Metohija) je smanjen za treñinu: sa 1275 poginulih u toku 2001. Pilot istraæivanje i projekat kampanje pripremio je CIBS. u nastavku je slabila politiåka i policijska podrãka kampanji. Na osnovu pilot projekta kampanje realizovane su podkampanje u Sekretarijatu za saobrañaj Beograda. Osnova za ovu kampanju bilo je makroistraæivanje stradanja dece u saobrañaju u Beogradu i serija struånih skupova o zaãtiti dece u saobrañaju. na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu i na Vojnoj akademiji (saobrañajni smer) u okviru redovne nastave sa studentima prvi put je realizovan nagradni konkurs za najbolje kampanje u bezbednosti saobrañaja. procenjeni na ispod 60%. Kampanja je zadobila odliånu podrãku gradske vlasti. saobrañajna policija je ostala usamljena. Ipak. su ãtampani flajeci (leci) 321 13. Beograd. S druge strane. Na osnovu ove kampanje smanjen je broj nastradale dece u saobrañaju za preko 40%. politiåke i najãire javnosti zapoåela je kampanja okrenuta ka najãiroj javnosti. Mada je kampanja bila dobro prihvañena u medijima i najãiroj javnosti. a zatim i poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu ostalim vozaåima i suvozaåima sa oko 3% na preko 80%. pa su efekti opali na ispod 20% u nekim regionima. Jednovremeno je otpoåela represija unutar policije s ciÿem unapreœivanja ponaãanja policajaca. 2000). unapreœeno ponaãanje vozaåa i peãaka u saobrañaju itd. Sedam najboljih kampanja su odabrane i. policiji. ali su ostvareni i ãiri efekti u bezbednosti saobrañaja. 2001/2003). poveñan je ugled saobrañajne policije i smanjen broj saobrañajnih nezgoda i broj nastradalih lica. a zatim na 166 (2003). a zatim u republiåkoj vladi. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA . u periodu od 3 meseca poveñana je upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srpskoj sa 3% na preko 60% (na prednjim sediãtima). a procenat vozaåa i suvozaåa koji koriste sigurnosne pojaseve je premaãio 95% (2002). a zatim i u upravi grada. Ova kampanja je imala i druge znaåajne efekte: unapreœeno je ponaãanje vozaåa. ali nije u celini realizovana zbog ãirih druãtvenopolitiåkih problema. Efekat je bilo poveñavanje upotrebe sigurnosnih pojaseva meœu pripadnicima policije sa ispod 1% na preko 90%. poraslo je nerazumevanje izmeœu saobrañajne policije i ostalih delova MUP-a. ZAÃTITIMO DECU U SAOBRAÑAJU (CIBS. unapreœeno saobrañajno obrazovanje u osnovnim ãkolama. Beograd. Na osnovu jasne podrãke struåne. Pomoñ i uåeãñe u kampanjama bezbednosti saobrañaja obrañaja (CIBS) na Saobrañajnom fakultetu u Beogradu.

Rogers.M. razvijati i struåno i nepristrasno analizirati. H. Na osnovu dosadaãnje prakse i iskustava moæemo zakljuåiti: – velika su svetska i mala naãa iskustva u realizaciji kampanja u bezbednosti saobrañaja. a rezultate publikovati.. 322 . 1989. – postoji veliki potencijal u primeni druãtvenog marketinga u bezbednosti saobrañaja. Josscy-Bass. P. Social Development. Roads and Traffic Authority. – kampanje treba pratiti. – saåekaj zeleno – bolje izgubiti trenutak u æivotu.. 1992. Early & Often. Minister of Transport. Media Questions and Answers on 2010. – sahrani alkohol. Odabrane kampanje su u skladu sa odabranim kljuånim oblastima u bezbednosti saobrañaja imale sledeñe naslove: – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h viãe – stotine æivota manje.Lipovac. – kampanju mora pratiti prinuda (sama kampanja je bacanje para.. Gosche. A. 1995. Backer. Krsto Bezbednost saobrañaja 13 koji su bili osnova mini kampanja u toku 2004. P.. – budi oprezan: poãtovanje saobrañajnih propisa – preduslov je za bezbednu voænju. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. nego æivot u trenutku. B. Social Marketing. and the Environment. Australia. T.. Efikasna kampanja za bezbednost puteva: Praktiåni priruånik. Elliot. ne dozvoli da alkohol upravlja tobom – budi trezan i oprezan. a ne sebe. New Zealand. B. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and Some Meta-Analysis Accidents. Elliott and Shanahan Research.. umesto kampanja). tako da se moæe iz proãlosti uåiti. San Francisko. – ne veæi sebi omåu oko vrata – veæi pojas. sama prinuda daje trenutne efekte. – ukljuåite svetla – otvorite oåi i sebi i drugima. Designing Health Communication Campaigns. – poãtuj ograniåenje brzine – ne budi ograniåen: samo koji km/h manje – stotine æivota viãe.. i Sopory. Literatura Andreasen. Elliot. E. – umesto realizacije samo delova kampanja treba teæiti struånim. i 2005. moæe biti opasna i ugroziti odnos saobrañajne policije i javnosti). sveobuhvatnim kampanjama u skladu sa najboljom praksom i svetskim preporukama u ovoj oblasti (kampanje.

Literatura 323 13. i Lewis T. Macpherson. 1995. S. T. Safety of Vulnerable Road Users. The Desing and Evaluation of Road Safety Publicity Campaigns. PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA Epstein. T. Percy L. i Hastings. 1999...Y. MacFadyn. Rossiter. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Report on Various Aspects of road Safety Campaigns. J. S. Social Marketing-a Synopsis by the Centre for Social Marketing. CEMT.R. pp. National Highway Traffic Safety Administration.E. i Taylor. I. G. No. 1999. 1998. R.W. 1999. 3... Traffic Safety Reference Guide. 2002. New Zealand. Stead. . 1999. Marketing Bulletin. Advertising and Promotion Management Edition. Nordic Road and Transport Research. L. Centre for social marketing. New York. McGraw–Hill... Centre for social marketing. 2002. Traffic Engineering and Management. i Donovan. Seat Belt Usage and Japanese and Danish Road. Pre-testing and Evaluation by Dutch Road Safety Association Veilig Verkeer Nederland prepared for the International Conference in Rome 13th – 16th October 1971.. M. New Zealand Drink-driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. 6-8. Media Choice. Ogden. K.

8. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? 14.4. Odnosi saobrañajne policije sa opãtom javnoãñu 14.7.9.3. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu 14.6. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti 14.2. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima 14. Druãtvene promene. Odnosi sa struånom javnoãñu 14.14. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI 14.5.10.1. Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti . Pojam i znaåaj odnosa saobrañajne policije i javnosti 14. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti 14. promene policijske funkcije i odnosi policije i javnosti 14.

Promene u opãtem poloæaju i ulozi policije izazivaju i promene policijske funkcije u bezbednosti saobrañaja. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije.. jeftinijem radu i optimalnom koriãñenju sredstava koja druãtvo (privreda) izdvaja za pojedine usluge. V. a posebno u najrazvijenijim (SAD. Kanada.”1 Promene u druãtvu zahtevaju i promene u policijskoj funkciji. Zeland. prema svojim potrebama. reforma. za unapreœenje ovih odnosa neophodno je da svaki policajac postane svestan znaåaja dobrih odnosa policije i javnosti. nepristra1 Kavran. efikasnost.14. 2003. Policija postaje servis graœana. zemlje EU itd.1. N. Privræenost vladaru i vladajuñoj oligarhiji zamenjuje se privræenoãñu graœaninu. a proãirujuñi servisne funkcije. Teæi se efikasnijem. pa i policije kod svih zemalja. Beograd. Danas se intenzivno menjaju javne uprave. svrhu. DRUÃTVENE PROMENE. 327 14. izolovana i tajanstvena institucija koja ima prvenstveno kontrolnu funkciju i koje se graœani plaãe. 52. pa i promene odnosa saobrañajne policije i javnosti. D. u zavisnosti od preovlaœujuñih stavova. smanjujuñi sopstvenu kontrolnu ulogu. Prema tradicionalnom pristupu policija je zatvorena. Britanija. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Policija sve ñeãñe æeli da poboljãa svoje odnose sa javnoãñu. Meœutim. Sa promenama u druãtvu moæe se menjati i odnos prema policiji. trening. odreœuje ulogu. Savremene druãtvene teorije sve viãe vide policiju kao servis graœana koji je efikasan i efektivan. odnosno poreskim obveznicima koji plañaju uslugu policije. str. Takoœe je neophodno da se neprekidno. Javna uprava. PROMENE POLICIJSKE FUNKCIJE I ODNOSI POLICIJE I JAVNOSTI Druãtvo. ciljeve i zadatke rada (saobrañajne) policije. “Javna uprava sve viãe postaje struktura koja upravlja i olakãava proces druãtvenog i ekonomskog razvoja. okrenut i otvoren ka graœanima. u radu policije i u odnosu policije i javnosti.) i zemljama u tranziciji.

samo je ne vide oni koji bi trebalo da je spreåavaju i smanjuju). oteæavaju sticanje i odræavanje poverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. P. Treba uvaæiti da ima viãe javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi (struåna javnost. 14. da se suoåe sa istinom o korupciji (svi vide korupciju. kao i pojedinci podloæni korupciji. Javni su i ciljevi rada. sistematski i organizovano istraæuju i analiziraju stavovi javnosti o radu policije. Od ove komunikacije zavisi uspeãnost pruæanja usluga za koje su graœani veoma zainteresovani. pa åak i najviãe rukovodioce. Posebno loã efekat daje nezainteresovanost stareãina u saobrañajnoj policiji da vide i shvate probleme graœana (uåesnika u saobrañaju). Nepotpuno informisanje o primerima neprofesionalnog odnosa prema graœanima. Izraæeni su nepoverenje i netrpeljivost u pogledu primene ovlaãñenja koja zadiru u prava i interese pojedinaca. procedure i ovlaãñenja koja primenjuje. zloupotrebljavaju ovlaãñenja. Stav javnosti prema saobrañajnoj policiji åesto je optereñen loãim nasleœem. Stvaranju nepoverenja javnosti prema saobrañajnoj policiji. nepotpunim poznavanjem policijske nadleænosti i obima ovlaãñenja u organizaciji bezbednosti saobrañaja.Lipovac. na obostranu korist. Saobrañajna policija direktno ili posredno utiåe na postupanja uåesnika u saobrañaju i smanjenje rizika nebezbednosti.). POJAM I ZNAÅAJ ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti (public relations . o nekorektnim odnosima policajaca prema graœanima. politiåka javnost. da se stalno sagledavaju oåekivanja javnosti i ide u susret ovim oåekivanjima. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 sno. Saobrañajna policija se åesto dovodi u neposrednu uzroåno-posledniånu vezu sa uslovima i stradanjima u saobrañaju. 328 . ãtiteñi ljudske æivote i materijalne vrednosti u njemu. najãira javnost. institucionalizovana i vaninstitucionalna javnost itd.PR) se moæe definisati kao strateãka komunikacija saobrañajne policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja. o zloupotrebi ovlaãñenja i preduzetim merama na spreåavanju ovakvog ponaãanja. Ovo je dugoroåni cilj i niko ne sme da ga remeti. bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. razumevanja i saradnje. mediji. Odgovornost saobrañajne policije prema javnosti. posebno doprinose pojedinci (policijski sluæbenici) koji svojom neprofesionalnoãñu krãe osnovne principe rada.2. Usluge koje saobrañajna policija pruæa korisnicima su javne. Treba naglasiti da je to strateãki vaæna komunikacija i da njen znaåaj prevazilazi pojedinca. stvaraju konfliktne situacije. propisi koje sprovodi. odnosno prema graœanima proistiåe iz svrhe rada i poverenih joj ovlaãñenja. o neefikasnom radu pojedinaca. o nedoslednosti i nepraviånosti u primeni ovlaãñenja itd.

14. Graœani. SPECIFIÅNOSTI ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Analiza odnosa saobrañajne policije i javnosti je sliåna analizi odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. U praksi se mogu desiti dve krajnjosti: 1. U ovom procesu svi dobijaju. Ovo je rezultat istorijskog nasleœa kome se obiåno duguju negativne predstave o policiji. jer su oni naruåioci usluge. 2. manje se eksponira i ometa saobrañaj. bez druãtvene podrãke. Preterana policijska prinuda. Graœani plañaju sve veñe troãkove rada saobrañajne policije. Javnost prepoznaje korist od saobrañajne policije. Policija se mora potruditi da bolje shvati graœane. a daje veñe pozitivne efekte u bezbednosti saobrañaja. Saobrañajna policija ulaæe sve veñi napor. jer se iscrpljuje. Stanje bezbednosti saobrañaja je loãe. veruje da vaænu funkciju obavlja savesno i efikasno. a neefikasnu. a nisu zadovoljni njenim radom i nisu bezbedni u saobrañaju. Zato su i policija i njene javnosti upuñeni da izgraœuju odnose poverenja. U nameri da samostalno (izolovano) unapredi bezbednost saobrañaja. gubitaka i troãkova. Graœani pomaæu saobrañajnoj policiji u obavljanju nadzora nad odvijanjem saobrañaja. jer saobrañajnu policiju doæivljavaju kao nametnutu. bolje su zaãtiñeni u saobrañaju. smanjivanja rizika povreœivanja i pogibija u saobrañaju i smanjivanja materijalnih ãteta. Policija lakãe i efikasnije vrãi svoju funkciju. Nije dobro stalno nastojanje policije da nju razumeju graœani. da ih stalno prate i unapreœuju. Dobri odnosi saobrañajne policije i javnosti olakãavaju rad saobrañajne policije i unapreœuju bezbednost saobrañaja. Policija je samo servis graœana koji mora pruæati onakvu uslugu i na onaj naåin kako to æele korisnici usluge – graœani. angaæuje sve viãe potencijala. jer ne razumeju njenu funkciju i nemaju poverenje u njen rad. Zato saobrañajna policija ima manje ljudi. Saobrañajna policija je nezadovoljna. Loãi odnosi saobrañajne policije i javnosti oteæavaju rad saobrañajne policije i ugroæavaju bezbednost saobrañaja. Meœutim. a posebno uåesnici u saobrañaju prihvataju saobrañajnu policiju kao svoju. sve viãe ometa saobrañaj.3. cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. Graœani nisu zadovoljni. oni plañaju uslugu. a nekad je ugroæena i protoånost. preskupu. policijski odnosi s javnoãñu unekoliko su drugaåiji od odnosa drugih dræavnih organa i javnosti. zbog uloge 329 14. policija poveñava kontrolnu funkciju i prinudu. Specifiånosti odnosa saobrañajne policije i javnosti Konaåno. åak i kada to nije druãtveno prihvañeno. Javnost shvata da saobrañajna policija vrãi veoma vaæan servis u cilju omoguñavanja odvijanja saobrañaja. u otkrivanju i dokumentovanju saobrañajnih prekrãaja itd.14. U ovom ambijentu niko nije zadovoljan. U centru paænje moraju biti graœani i njihovi problemi. Graœani dobijaju jeftiniju i kvalitetniju uslugu. a ukupni efekti u bezbednosti saobrañaja su mali.3. Saobrañajna policija je zatvorena i postavlja se kao vrhovni kontrolor i naredbodavac u saobrañaju. Ovo umanjuje ugled saobrañajne policije. a njen rad nema podrãku i ne daje oåekivane efikte. Uåesnici u saobrañaju uspostavljaju åvrst front protiv saobrañajne policije. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .

Zainteresovanost javnosti. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje graœana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbeœivanju stabilnog javnog reda i mira. Zbog svih ovih åinjenica. 14. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 koju je imala u revolucionarnim i drugim znaåajnim dogaœajima u proãlosti. obavezuje saobrañajnu policiju u izgradnji strategije i taktike uspostavljanja dobrih odnosa sa istom. protiv koga mogu biti pripadnici rasnih. u poslovima zaãtite od poæara i ostalim administrativno policijskim poslovima iz domena javne bezbednosti (izdavanje putnih isprava. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji åesto bude apriori negativan. javnost je i te kako zainteresovana. U celini odnosa policije i javnosti.4. kako bi mogla lakãe da obavlja svoje poslove. najbrojniji i najskuplji deo represivnog mehanizma svake dræave predstavlja i opomenu “tamnoj strani” ljudske prirode. pre svega zbog krajnjih efekata zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Situacije u kojima policija dolazi u kontakt sa graœanima u velikom broju sluåajeva su neprijatne za graœane i potencijalno konfliktne.). P. Policija treba da razvija ovakav pristup u neposrednoj kontroli i regulisanju saobrañaja. etniåkih i drugih manjina. ali i realno druãtveno i politiåko okruæenje. izdvajanje odnosa saobrañajne policije i javnosti ima smisla zbog znaåaja poverenih joj poslova u saobrañaju na zaãtiti bezbednosti ljudi i imovine i zbog obima i uåestalosti kontakata sa graœanima. Osim toga policija kao najvidljiviji. na odreœeni naåin direktno ili indirektno tangiraju veñinu uåesnika u saobrañaju. Za rad saobrañajne policije. uverenja i potvrda i dr. Otklanjanje nepoverenja javnosti u policijsku sluæbu i razvijanje svesti o suãtini policijske funkcije su preduslovi za uæivanje niza ljudskih prava i sloboda. vozaåkih i saobrañajnih dozvola. odreœenih druãtvenih klasa i slojeva. kao i åinjenici da je ona uvek simbol dræave i politiåkog sistema. ZAÃTO JE VAÆAN ODNOS SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI? Odnosi sa javnoãñu (Public relations-PR) predstavlja strateãku komunikaciju jedne organizacije i njenih javnosti (ciljnih grupa) radi uklanjanja meœusobnog nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja i saradnje na obostranu ko330 . Kontrola saobrañaja i prinuda koju primenjuje saobrañajna policija. u pograniånim i poslovima u vezi sa strancima. Za uspostavljanje dobrih meœusobnih odnosa policije i javnosti. Ona je pozvana da usmerava i daje naredbe obiånim graœanima ili da ograniåava slobodu njihovog delovanja.Lipovac. policija mora ulagati dodatne napore da ovakvo stanje prevaziœe i uspostavi ãto bolje odnose sa javnoãñu. liånih karata. Ukupna druãtvena stabilnost i niska konfliktnost su osnovni preduslov za uspostavljanje odnosa meœusobnog poverenja. ali i da pridobije javnost kao aktivnog saradnika u vrãenju policijske funkcije. prioritetno su znaåajni karakteristike policijskog delovanja. oruæanih listova.

mas mediji podstiåu i podræavaju angaæovanje graœana. kao i svih organizacija i institucija itd. a aktivnost tangira veñinu uåesnika u saobrañaju. (institucionalizovana javnost) i faktorima koji oblikuju javno mnjenje (sredstva mas medija). To bi dovelo do nekoliko pozitivnih efekata: graœani mogu uoåiti mnogo viãe prekrãaja nego saobrañajna policija.2 Veñina policijskih organizacija. shvati da saobrañajna policija ãtiti njihove æivote i imovinu.. njihovim organizacijama. Nesaglasnost sa graœanima uvek bi trebalo reãavati po principu nisu graœani stvoreni zbog policije. oåekuje pomoñ u spreåavanju i otkrivanju saobrañajnih prekrãaja i njihovih uåinilaca. – graœani aktivno doprinose bezbednosti saobrañaja – poãtuju propise. na nauånim osnovama. veñ policija zbog graœana. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . udruæenjima. Dakle. otkrivaju one koji to ne åine. ukoliko veñina uåesnika u saobrañaju ima negativan stav prema radu saobrañajne policije. Polazeñi od åinjenice da prekrãioci propisa u saobrañaju ugroæavaju bezbednost graœana i materijalne vrednosti u saobrañaju. åak. 1997. 331 14. Aktivno ukljuåivanje graœana. Iz ovog proistiåe zajedniåki cilj. Ovo se moæe smatrati krajnjim ciljem dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti. Zadaci saobrañajne policije u organizaciji bezbednosti saobrañaja su javni. Zemun. 2 Keãetoviñ.14. peãaci. prekomerna brzina i sl. Ma koliko zadaci saobrañajne policije bili u osnovi javni i humani. da veñina graœana posebno uåesnika u saobrañaju. vozaåi.). Odnos policije i javnosti. – poveñava se efektivnost saobrañajne policije. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Zaãto je vaæan odnos saobrañajne policije i javnosti? rist. (projekat).4. zasniva odnose sa graœanima u celini (opãta javnost) segmentiranim grupama po odreœenim bezbednosnim pojavama i kriterijumima (maloletnici. Iz fundamentalnog prava svakog graœanina da bude obaveãten o radu organa dræavne uprave proistiåu obaveze Ministarstva unutraãnjih poslova da obaveãtava javnost o svom radu i radu specijalizovanih sluæbi. Meœutim. ona ne moæe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih graœana. preduzeñima i asocijacijama. uåesnici u saobrañaju poãtuju propise i onda kada nema saobrañajne policije na putu (jer nailaze na osudu ostalih graœana koji mogu i prijaviti uoåeni prekrãaj). Æ. njen metodoloãko-taktiåki nastup javan i poznat. Ovakav pristup i organizacija treba da omoguñe delotvornije izvrãavanje poslova i zadataka saobrañajne policije. efikasnost i efektivnost njenog postupanja biñe minimizirani. efektivni doprinosi svih subjekata bezbednosti saobrañaja i puna podrãka mas-medija najãiri su front borbe protiv nebezbednosti. ovlaãñenja propisana. uspostavljanjem uzajamno dobrih odnosa saobrañajne policije i javnosti: – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za zaãtitu bezbednosti u saobrañaju. saobrañajna policija. dodatno se motiviãu i aktiviraju drugi odgovorni subjekti bezbednosti saobrañaja.

istraæivati i prilagoœavati. ãto upotpunjava njihov stav o saobrañajnoj policiji. 14 Negativan stav javnosti prema saobrañajnoj policiji doprinosi: – stvaranju fronta protiv saobrañajne policije. trebalo bi ostvarene komunikacije stalno pratiti. Godiãnje se. izgraœuju posmatranjem njenog rada ili prenoãenjem impresija onih koji su uåestvovali u direktnom kontaktu. mogu se definisati razliåite ciljne grupe. – graœani saobrañajnu policiju. – niæem nivou zaãtite bezbednosti graœana i materijalnih vrednosti u saobrañaju. Konflikti izmeœu graœana i saobrañajne policije. zabrana kretanja odreœenom saobrañajnicom i sl. svoj stav o saobrañajnoj policiji. – slabljenju efektivnosti u radu. – slabljenju liåne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste. – jaåa odnos poverenja javnosti prema drugim funkcionalnim linijama rada Ministarstva unutraãnjih poslova. – poveñava se odgovornost saobrañajne policije za sopstvene propuste. u Srbiji. – prihvatanju i uåvrãñivanju stava da je prinuda nepotrebna. Da bi veñina graœana prihvatila saobrañajnu policiju “kao svoju”. Lica sa kojima nije ostvaren direktan kontakt. Sa veñim brojem graœana – uåesnika u saobrañaju ostvaruje se viãe kontakata razliåitog sadræaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE SA OPÃTOM JAVNOÃÑU Saobrañajna policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veñinom graœana. – smanjuju se troãkovi funkcionisanja saobrañajne policije. – podozrivom prihvatanju efekata i vrednosti rada saobrañajne policije od subjekata bezbednosti u saobrañaju.).5. posebno se mogu oåekivati pri sprovoœenju mera direktne zaãtite saobrañaja (iskljuåivanje vozaåa i vozila iz saobrañaja. 14. – sumnji i stalnom proveravanju postupanja saobrañajne policije od strane struåne javnosti. – brojåanom poveñanju pripadnika saobrañajne policije. – saobrañajna policija stiåe javno poãtovanje. – unapreœuje se organizacija zaãtite bezbednosti u saobrañaju. Krsto Bezbednost saobrañaja – konkretizuje se odgovornost drugih organizacija i institucija u oblasti bezbednosti saobrañaja.Lipovac. sankcionisa332 . P. Zavisno od karaktera i sadræaja kontakta. – masovnom uskrañivanju aktivne saradnje sa policijom. ostvari oko 6 miliona direktnih kontakata sa graœanima. – unapreœuje se zaãtita liånih prava i sloboda graœana. policiju i dræavu u celini doæivljavaju kao svoju.

Pripadnici saobrañajne policije kroz poslove kontrole i regulisanja saobrañaja.. u svojstvu vozaåa. po vizuelnom identitetu. B.6. znakova i naredbi.2 miliona prekrãaja izvrãiocima se izreknu novåane kazne na licu mesta i za oko 500 hiljada prekrãaja podnesu se zahtevi za pokretanje prekrãajnog postupka). No 3. 333 14. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. nekompletna oprema i sl.6. mogu doprineti upotpunjavanju objektivne slike o saobrañajnoj policiji. oko 80 hiljada vozila se upuñuje na vanredni tehniåki pregled i oko 30 hiljada ostalih sluåajeva. ostvaruju kontakt sa velikim brojem graœana koji se razlikuju po kulturi. zbog åega je åesto bila prisutna apstraktna. Sagledavanje obima i sadræaja ostvarenih kontakata sa graœanima. U oko 400 hiljada sluåajeva primenjuju se odreœeni vidovi prinude: oko 125 hiljada privremenih iskljuåivanja vozaåa iz saobrañaja. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Rizik konflikata raste ukoliko saobrañajna policija nema profesionalni pristup u svakom pojedinaånom sluåaju. ostvaruje se sa oko 500 hiljada uåesnika u saobrañaju. preduzetih mera prinude. Graœani ostvaruju direktan kontakt sa saobrañajnom policijom. putnika ili peãaka. starosti. i Miliniñ. ovi i drugi graœani ostvaruju i indirektan kontakt posmatranjem aktivnosti saobrañajne policije ili prepriåavanjem onih koji su imali direktan kontakt. funkcionalnim oznakama i obeleæjima i znacima koje u kontroli i interventno regulisanju daje uåesnicima u saobrañaju. oko 170 hiljada iskljuåenja vozila iz saobrañaja. neispunjavanju zahteva u upravnom postupku.7 miliona saobrañajnih prekrãaja ( za oko 1.14. graœani su trpeli odreœene posledice. obrazovanju. Kontakt sa potencijalno manjim stepenom konfliktnosti. NEKE KARAKTERISTIKE SADRÆAJA RADA SAOBRAÑAJNE POLICIJE ZNAÅAJNE ZA ODNOSE SA GRAŒANIMA Saobrañajna policija identifikuje se u javnosti. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima nju otkrivenih prekrãaja. Primenom navedenih policijskih ovlaãñenja. odnosno uniformisanosti. Sa druge strane. K. a posebno negativnih reakcija javnosti. opomenutih zbog uåinjenih lakãih prekrãaja.4 3 Lipovac. Bezbednost. odnosno stav javnog mnjenja o radu saobrañajne policije. zdravstvenom stanju itd. Ovako se formira pojedinaåni stav. 14. Neposrednu kontrolu i interventno regulisanje saobrañaja policija ostvaruje primenom propisanih ovlaãñenja.3 Godiãnje se sankcioniãe oko 1. funkciji u druãtvu. socijalnom poreklu. 2002. 4 Prekoraåenje dozvoljene brzine kretanja do 10 km/h. Beograd. ali i konkretna opasnost od konflikata na relaciji saobrañajni policajac – uåesnik u saobrañaju. statusu.

Bez obzira na to ãto dati znakovi i naredbe obavezuju i suãtinski predstavljaju prinudu za uåesnike u saobrañaju.000 nadzora nad radom centara za tehniåke preglede i oko 1. uz poãtovanje dostojanstva liånosti. U obavljanju ovih poslova moguñi su konflikti zbog: manjkavosti podnesaka. postupanjem po problematici javnog reda i mira. tako da su konfliktne situacije manje izraæene. odnosno porodicama kandidata i autoãkolama. neefikasnosti sluæbe itd. u kontroli i regulisanju saobrañaja da ãtiti bezbednost graœana i imovine. Åinjenica da saobrañajna policija godiãnje otkrije oko 8. To pruæa moguñnost uspostavljanja sadræajnih komunikacija sa javnostima. odbijanja zahteva. Ovo se realizuje spreåavanjem i otkrivanjem uåinilaca kriviånih dela. loãe komunikacije. Upravno-pravni poslovi iz nadleænosti saobrañajne policije. uspostavljanje dobre komunikacije. prema kojima se ne preduzimaju nikakve mere. Pri realizaciji oko 150 hiljada vozaåkih ispita. najåeãñe tangiraju graœane kroz primenu prava i izradu propisa. U postupku izdavanja javnih isprava. te se vezuju za njenu kolektivnu struånost i sposobnost. Interventnim regulisanjem saobrañaja. struåno i aæurno obavljanje ovih poslova. saobrañajna policija stupa u kontakte sa kandidatima i njihovim instruktorima. ako vide da ona obezbeœuje brz i bezbedan protok saobrañaja i obratno. Upisivanje zaãtitnih mera ili mera bezbednosti (zabrane upravljanja motornim vozilom). Sprovoœenjem ovih mera reœe se ostvaruju pojedinaåna komunikacija sa graœanima. Sve ove nadzore prati preduzimanje konkretnih preventivnih i represivnih mera. ne samo od saobrañajnih. P. otkrivanjem i pronalaæenjem predmeta kriviånih dela. Znatan broj ovih kontakata optereñen je sukobom interesa da se poloæi vozaåki ispit i policijske zaãtite utvrœenih kriterijuma u pogledu potrebnih znanja i veãtina. godiãnje se ostvaruje direktan kontakt sa oko 400 hiljada vozaåa i oko 1. zbog neprimerenog ponaãanja pojedinaca. Saobrañajna policija izvrãi oko 2. oko 3. neaæurnosti. a vozaåima pro334 .500 nadzora nad radom centara za obuku vozaåa. postoji oko 800 hiljada potencijalnih konflikata sa uåesnicima u saobrañaju.500 nadzora nad radom preduzeña koja se bave prevozom.000 izvrãilaca kriviånih dela i “nesaobrañajnih” prekrãaja doprinosi oseñaju sigurnosti graœana i pozitivno utiåe na njihov stav prema policiji. nedoslednosti u primeni propisa. Tako se direktno uskrañuju interesi vozaåa. Graœani saobrañajnu policiju dobro prihvataju. veñ i od drugih delikata u saobrañaju. saobrañajna policija vrãi prema reãenju sudije za prekrãaje ili prema presudi suda. pronalaæenjem lica za kojima se traga. doprinosi uspostavljanju i odræavanju dobrih odnosa sa javnoãñu. impresije o radu saobrañajne policije grade se na osnovu trenutne efikasnosti i efektivnosti.Lipovac.8 miliona vlasnika motornih vozila. Zakonito. ali i moguñnost konflikata razliåitog intenziteta. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Procenjuje se da u rutinskoj kontroli. Policijska ovlaãñenja obavezuju saobrañajnu policiju. policija pospeãuje ili omoguñuje protok saobrañaja. nerazumljivo dugog åekanja u redu. otkrivanjem delikata iz nadleænosti inspekcijskih sluæbi i sl.

Otuda proistiåe njena obaveza obaveãtavanja graœana o bezbednosnim pojavama i dogaœajima u saobrañaju. za uåeãñe u saobrañaju u loãim vremenskim uslovima. objektima. koji zloupotrebljavaju sluæbeni poloæaj. Istraæivani su samo pisani ili usmeno izneti konkretni negativni stavovi (prigovori). U 61 sluåaju utvrœeno je neprofesionalno i nezakonito postupanje saobrañajne policije. ãta joj najviãe zamera. jer u njoj vidi svoju zaãtitu.14. niti u kom delu njenog rada je zadovoljna. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . a posebno: – pruæanje razliåitih obaveãtenja graœanima (o putevima. Saobrañajna policija profesionalno prati i analizira stanje bezbednosti u saobrañaju i aæurira baze podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama. pravilima saobrañaja. pomoñ u reãavanju razliåitih problema. izolacije ili samoizolacije.) i – pomoñ odreœenim kategorijama nezaãtiñenih uåesnika u saobrañaju (deci. Na primer. Neke karakteristike sadræaja rada saobrañajne policije znaåajne za odnose sa graœanima fesionalcima spreåava obavljanje njihovog zanimanja. Preventivno-propagandna delatnost saobrañajne policije stvara povoljnije uslove zaãtite bezbednosti u saobrañaju.). prenoãenje poruka roœacima i prijateljima itd. Poåinioci zloupotrebe se udaljuju iz Ministarstva i protiv njih preduzimaju zakonom propisane mere. rasporedu ulica. Danas nije dovoljno istraæeno: kakav je stav opãte javnosti prema javnom liku saobrañajne policije.6. u toku 2000. uslovima za uåeãñe u saobrañaju itd. a “tretirani” vozaåi doæivljavaju policiju kao neposrednog protivnika. 335 14. kako javnost doæivljava saobrañajnu policiju. Na osnovu struånog informisanja i propagande. reakcija policije je pozitivna. To je osnov dobre interakcije saobrañajne policije sa okruæenjem. reãavanje problema tehniåke neispravnosti vozila na putu. javno mnjenje se ukljuåuje u prevenciju bezbednosti saobrañaja i upotpunjuje stav o saobrañajnoj policiji. nezadovoljstvo radom i postupanjem saobrañajne policije pismeno je izrazilo 348 graœana. Ovo izaziva konflikte. U ekstremnim sluåajevima osnovane sumnje na postojanje zloupotrebe. Sa druge strane. – pruæanje pomoñi i usluga graœanima (u vezi saobrañajnih nezgoda. starim i hendikepiranim osobama) i dr. institucijama. jer razgraœuje svaki oblik zatvorenosti. dok u 287 sluåajeva nisu utvrœeni propusti. sankcionisanju navedenih zloupotreba i korektnom izveãtavanju javnosti o svakom pojedinaånom sluåaju. udaljenosti. Pozitivan stav opãte javnosti prema saobrañajnoj policiji posebno naruãavaju pojedinci – pripadnici saobrañajne policije. Veoma je vaæno da policija prepozna svoj veliki interes u otkrivanju ovakvih pojedinaca. veñina ostalih graœana odobrava ovu meru i zahteva od policije da bude dosledna i efikasna. Usluæni kontakti sa graœanima znaåajno doprinose stvaranju poverenja graœana prema saobrañajnoj policiji.

vaæno je da se neko odgovorno i aæurno bavi ovom komunikacijom.7. da podnose predstavke. tako da se o bezbednosti saobrañaja i saobrañajnoj policiji govori otvoreno i ãto åeãñe.yu). ako je prezentacija policije neaæurna. telefonskim i intervjuima u pisanoj formi). trebalo bi blagovremeno upoznavati javnost sa konkretnim sadræajima koji utiåu na protoånost i bezbednost saobrañaja. ukazati na nadleænost i obaveze.Lipovac. U procesu uspostavljanja poverenja sa javnoãñu. nepropisno kretanje peãaka i sl. Masovni mediji (televizija. peticije. kao i na sadræaje i efekte preduzetih mera saobrañajne policije uz prezentiranje pozitivnih. 14 Na redovnim konferencijama za javnost daju se informacije o obeleæjima i pokazateljima bezbednosti u saobrañaju. nauåno – obrazovnim institucijama. Uz redovne oblike i sadræaje upoznavanja javnosti. sa tekuñim aktuelnim informacijama o bezbednosti u saobrañaju i aktivnosti saobrañajne policije. Veoma je znaåajno da saobrañajna policija. ãtampa) predstavljaju glavni izvor uticaja na javno mnjenje. da odgovara na sve podneske graœana i da ih stalno analizira. dræavnim organima. na tematskim konferencijama. tj. ali i negativnih primera. nepoãtovanje saobrañajne signalizacije. akcijama pojaåane kontrole saobrañaja. javnost se informiãe o problemima u saobrañaju sa edukativnim porukama i uputstvima vezanim za pojedine situacije (nepropisna brzina. nepoãtovanje obaveze vozaåa prema peãacima. Internet prezentacije su posebno znaåajno sredstvo za obrañanje odreœenim ciljnim grupama koje su veoma vaæne za oblikovanje stavova javnosti o policiji (www. blagovremeno daje saopãtenja preko masovnih medija. nevladinim i drugim organizacijama. Graœani æele da dobiju struåne informacije i pomoñ u vezi registracije vozila.gov. radio. a u vezi sa problematikom bezbednosti saobrañaja. P. Povremenim saopãtenjima. kao i u intervjuima (neposrednim. pohvale i predloge. ne obuhvata aktuelne sadræaje i interesovanja graœana. voænja pod dejstvom alkohola. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. ne obezbeœuje stalnu komunkaciju i odgovor na upite graœana. 336 . obuke vozaåa. znaåajno je otvaranje Ministarstva prema masmedijima. Meœutim. ODNOSI SA INSTITUCIONALIZOVANOM JAVNOÃÑU Odnos saobrañajne policije prema institucionalizovanoj javnosti. ona moæe da se vrati kao bumerang i negativno utiåe na odnos javnosti prema policiji. zapreñenim kaznama i dr.). U okviru prezentacije policije trebalo bi posebnu paænju posvetiti javnosti rada i pravima graœana. Pripadnici saobrañajne policije bi trebalo da uåestvuju u televizijskim i radio emisijama. O interesovanju javnosti za ove informacije govori broj posetilaca kojeg treba svakodnevno pratiti.mup. posledicama i strukturi nastradalih lica. Na sajtu bi trebalo da se daju aæurni podaci o broju saobrañajnih nezgoda. aktivnosti saobrañajne policije i eventualnim zloupotrebama njenih pripadnika. uglavnom se vezuje za odnose sa masovnim medijima. U protivnom. u riziånim situacijama u saobrañaju ili povodom odreœenih problema. tehniåke neispravnosti vozila. U tom smislu bi trebalo obezbediti moguñnosti da graœani javno kritikuju rad policije.sr.

. Saobrañajna policija podstiåe organizovano sprovoœenje drugih aktivnosti koje doprinose bezbednosti saobrañaja i shvatanju rada saobrañajne policije (takmiåenja “bezbedno u saobrañaju”.907 uåenika. saobrañajne patrole graœana itd. bitno utiåe na kvalitet i efikasnost ovih procesa. pisanje. polaganje vozaåkog ispita. ali se obezbeœuje i koordiniran nastup pred graœanima i formira stav javnosti prema dræavi kao celini. Ipak. Nevladine organizacije koje se bave bezbednoãñu saobrañaja su nezaobilazni i nezamenljivi subjekti koji veoma åesto. Zbog svrhe. a posebno neoptereñeni dnevno politiåkim interesima. instruktorima za obuku vozaåa i roditeljima. uz korektnu saradnju sa saobrañajnom policijom. neoptereñeni trenutnim stanjem i interesima. snaæno utiåe na javni lik saobrañajne policije i treba joj posveñivati posebnu paænju. preko uviœaja saobrañajnih nezgoda. priznavanje i izdavanje vozaåke dozvole. kriviånih prijava. odbacivanju ili zahtevanju dodatnih provera i dokaza. saobrañajna policija je realizovala 1. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . podnesaka.14. odnosno preko zahteva za pokretanje prekrãajnog postupka. koji u toku sudskih procesa sagledavaju kvalitet i korektnost rada saobrañajne policije. potenciraju probleme i loãe sprovedene aktivnosti. u septembru 2001. u preko 900 ãkola i predãkolskih ustanova. godine. potvrœuje se kroz odluke pravosudnih organa o prihvatanju podnetih pismena. Ova komunikacija ostvaruje se putem pismena. uloga ovih organizacija je nezamenljiva i. Rad sa decom se posebno intenzivira na poåetku i pri zavrãetku ãkolske godine. “ãta znaã o saobrañaju”. Po pravilu su kritiåki nastrojeni prema radu saobrañajne policije.392 sata obuke. Aktivnost saobrañajne policije na saobrañajnom obrazovanju i vaspitanju graœana. Primera radi. 337 14. Obuka dece realizuje se kroz igru.7. prilagoœena predavanja i praktiånu obuku bezbednog kretanja u saobrañaju. Odnosi sa institucionalizovanom javnoãñu Znaåajna je saradnja policije sa drugim dræavnim organima. Kvalitet rada saobrañajne policije. kojom je obuhvañeno 62. Tako se uspostavljaju dobri odnosi sa decom i roditeljima kojima se afirmiãe javni lik saobrañajne policije.). posebno dece i omladine. istiåu one segmente bezbednosti saobrañaja u kojima su postignuti najloãiji rezultati i åesto nedovoljno uvaæavaju probleme koje nameñe okruæenje. Time se obezbeœuje ugled policije kod jednog vaænog dela javnosti. izveãtaja i dr. analiziraju i kritiåki prate razliåite aspekte bezbednosti saobrañaja. registracije vozila i sl. u Srbiji. crtanje. ãkolske saobrañajne patrole. saobrañajna policija ostvaruje kontakt sa nadleænim sudskim organima. mogu presudno doprineti unapreœenju stavova o bezbednosti saobrañaja i statusu saobrañajne policije u druãtvu. Saradnja sa ãkolama i predãkolskim ustanovama odnosi se na pripremu dece za bezbednije uåeãñe u saobrañaju. gledanje filmova. Navedene aktivnosti realizuju se zajedno sa vaspitaåima. U izvrãavanju upravno–pravnih poslova u vezi ostvarivanja odreœenih prava graœana na obuku. a posebno u vezi saobrañajnih nezgoda. uåiteljima. njen rad u vezi saobrañajnih prekrãaja. uåestalosti i obima izuzetno je vaæna komunikacija saobrañajne policije sa organima pravosuœa. ali se kroz ove komunikacije moæe doprineti uspostavljanju poverenja graœana prema policiji. S obzirom na to da saobrañajna policija uåestvuje u prekrãajnom/kriviånom procesu.

Ovo se moæe postiñi samo struånim i savesnim radom. Daljim razvojem ove saradnje moæe se doprineti unapreœenju odnosa saobrañajne policije i javnosti. pomaæe saobrañajnoj policiji u izgradnji njenog struånog autoriteta. na struånim osnovama zas338 14 . Krsto Bezbednost saobrañaja 14. struåna udruæenja. obrazovnim i struånim institucijama.Lipovac. ustanove i asocijacije. principijelnim odnosom. koji odstupaju od opãtih interesa.) koje bi trebalo da podræi saobrañajna policija. prostor u novinama i sl. ali i da dobije njihovu pomoñ i podrãku u svom radu. koordinarno se informiãe opãta javnost o saobrañajnim uslovima na putu i obeleæjima bezbednosti saobrañaja. a za saobrañajnu policiju prihvatanje struånih znanja. u procesu uspostavljanja dobrih. ODNOSI SA STRUÅNOM JAVNOÃÑU Nauåne. a pojedinaåne konflikte veãto prevazilazi i ne dozvoli da oni optereñuju odnose saobrañajne policije i javnosti. AMSS ima uspostavljenu infrastrukturu i odnose sa javnoãñu (redovne konferencije za medije. koje u svom delokrugu rada daju struåni doprinos poboljãanju bezbednosti saobrañaja. Preko tela za bezbednost saobrañaja policiji se pruæa moguñnost da utiåe na rad ostalih subjekata. pre svega u cilju maksimalnog doprinosa bezbednosti saobrañaja. Saradnja sa nauåno. obrazovne i struåne institucije i organizacije. da otklanja sve nepravilnosti. Saobrañajna policija bi trebalo da svojom infrastrukturom. U centrima za obuku vozaåa saobrañajna policija uspostavlja odnose sa organizacijom. Zato dobra saradnja i komunikacija sa struånom javnoãñu. na obostranu korist. komisije i druga tela) trebalo bi da budu nosioci i glavni koordinatori aktivnosti u bezbednosti saobrañaja. ali i pojedinaåno sa licima koja se obuåavaju za vozaåe. mogu se opredeliti kao struåna javnost. saobrañajna policija treba da prihvata na konstruktivan naåin. P. prostor u radio i TV emisijama. struånim kadrovima i prisustvom na terenu podræava aktivnosti ovih tela. Saobrañajna policija ima poseban interes da uspostavi dobre odnose sa ovom javnoãñu. od zahteva kvalitetne obuke i propisanog polaganja vozaåkog ispita. Ovde postoji i znaåajan prostor za unapreœenje odnosa saobrañajne policije i struåne javnosti. omoguñuje stalno struåno vrednovanje i dalji razvoj metoda rada saobrañajne policije. a posebno sa sluæbom informacija i pomoñi vozaåima. Zahteve i kritiku struåne javnosti. Saradnjom sa Auto-moto savezom. za ove organizacije znaåi transfer. gradski i opãtinski saveti za bezbednosti saobrañaja. Veoma je znaåajno da policija otvoreno nastupa prema ovoj javnosti. aæurnim bazama podataka. ponekad su optereñeni izraæenim interesima pojedinaca u procesu obuke i polaganju vozaåkih ispita. teorijskih i praktiånih modela bezbednosti saobrañaja. definisanjem i sprovoœenjem jasnih standarda u oblasti obuke. Ovo doprinosi unapreœenju rada saobrañajne policije. Uspostavÿeni kontakti.8. Zakonom utemeljena tela za bezbednost saobrañaja (republiåki.

nepotizma i drugih zloupotreba poloæaja. naåelo humanosti. 2000.. saobrañajni policajac spaãava æivote uåesnika u saobrañaju i njihova (i druga) materijalna dobra. U svakodnevnom radu saobrañajni policajci ovaj cilj stalno moraju imati na umu i moraju ga prenositi i na uåesnike u saobrañaju. K. Ovo naåelo je temeljno za definisanje svrhe. je zaãtita njega samog. moæe da pridobije naklonost i pomoñ javnosti u ostvarivanju osnovnog cilja – zaãtite bezbednosti lica i imovine u saobrañaju. naåelo sluæbenosti. ukljuåujuñi ljudska prava i slobode. Ovo posebno podrazumeva odsustvo korupcije.14. 5 Lipovac. Naåelo humanosti podrazumeva dve stvari: – osnovni smisao rada saobrañajne policije je human (zaãtita æivota i zdravlja ljudi i zaãtita materijalnih dobara) i – svaki pojedinaåan odnos saobrañajne policije i graœana proæet je humanoãñu. Baça Luka. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Svako ovlaãñenje saobrañajnog policajca je odmereno i u skladu je sa potencijalnom opasnoãñu koju izaziva pojedini prekrãaj. naåelo zakonitosti. ali i pridræavanje izvesnih opãtih naåela. od kojih su najvaæniji naåelo vladavine prava. Primenom ovlaãñenja. putnika u njegovom vozilu i drugih uåesnika u saobrañaju. br.9. 14. zaãtita æivota i imovine ljudi.5 Naåelo vladavine prava podrazumeva da. 339 14. ciljeva i odgovornosti saobrañajne policije. spreåavanje saobrañajnih nezgoda. a posebno mera direktne zaãtite bezbednosti saobrañaja. Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti novanih. Kreiranje pozitivne slike saobrañajne policije u sredstvima javnog medija i drugim institucionalizovanim oblicima javnosti. Detendologija. Primera radi. vrlo precizno definisao ko. odnosa.9. saobrañajnoj policiji se pruæa moguñnost bolje integracije u zaãtitni sistem bezbednosti saobrañaja. veñ omoguñavanje nesmetanog odvijanja saobrañaja. profesionalnim odnosom prema svakom uåesniku u saobrañaju i stalnim unapreœivanjem stanja bezbednosti saobrañaja. Preko institucionalizovane javnosti. Zakonodavac je. osnovni razlog za iskljuåenje pijanog vozaåa iz saobrañaja. saobrañajna policija mora poãtovati liåna prava graœana. kada i kako primenjuje pojedina ovlaãñenja. Osnovni cilj nije kaænjavanje graœana i namicanje prihoda u dræavnu kasu. Sa druge strane. moralnosti i naåelo kulturnog odnosa i korektnosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . odnosno za njeno funkcionisanje radi zaãtite bezbednosti u drumskom saobrañaju. u primeni ovlaãñenja i izvrãavanju poverenih zadataka. ceneñi znaåaj pojedinih prekrãaja za bezbednost saobrañaja. naåelo stalnosti. od vitalnog je znaåaja za ostvarivanje njene funkcije. OSNOVNA NAÅELA U ODNOSU SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Odnos saobrañajne policije i javnosti gradi se svakodnevnim struånim radom. 8-4.

Saobrañajni policajac je predstavnik dræave. mora i sam koristiti sigurnosni pojas. voziti ispravno vozilo u skladu sa propisima i sl. unapred je definisano kada i kako saobrañajni policajac moæe primeniti koja ovlaãñenja. saobrañajni policajac nikako nije ravnopravan sa uåesnicima u saobrañaju. P. jer bi u suprotnom bilo reåi o homo duplexu. sluæbeni odnos se ne sme koristiti za uspostavljanje privatnih odnosa. Poãtujuñi saobrañajne propise saobrañajni policajac uåi druge i skreñe paænju na smisao i znaåaj saobrañajnih propisa. Nije moralno da policajac opominje. odnosno sveãñu da su åovek i ljudski æivot najveñe vrednosti. Posebno ne sme da se poziva na podrãku dræave pri nezakonitom i nestruånom radu. profesija i druge karakteristike liånosti. Policajac javno primenjuje ovlaãñenja. niti nedoliåno ponaãanje graœanina ne sme bitno menjati odnos saobrañajnog policajca prema graœaninu. Da bi struåno radili svoj posao. zakonima i podzakonskim aktima. ali i njihov smisao i stvarnu intenciju zakonodavca (ne samo formu. Naåelo moralnosti podrazumeva da pripadnik saobrañajne policije mora i sam biti moralan åovek. a posebno mu ne daje pravo da vreœa dostojanstvo liånosti. Posebno je vaæno da saobrañajni policajac uvek poãtuje saobrañajne i druge propise. – socijalni status. u svakom kontaktu. Ovo je veoma vaæno zbog ukupne pravne sigurnosti graœanina. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 Svaki kontakt pripadnika saobrañajne policije i uåesnika u saobrañaju mora da bude proæet idejom humanosti. Naåelo sluæbenosti podrazumeva da saobrañajni policajac uspostavlja sluæbeni odnos povodom sluæbenog posla i u tim okvirima treba da se zadræi. pripadnici saobrañajne policije moraju poznavati odredbe svih zakona koje primenjuju. Saobrañajni policajac mora liånim stavom i ponaãanjem sluæiti graœanima za primer (npr. niti kaænjava vozaåa za nepoãtovanje propisa koje ni on sam ne poãtuje. Nepotkupljivost i principijelnost naroåito su 340 . nacionalna pripadnost. kacigu i druge sisteme zaãtite. Zakon je predvideo uslove i postupak primene pojedinih ovlaãñenja. saobrañajni policajac u primeni ovlaãñenja ne sme da istiåe ovu svoju ogromnu nadmoñ. U tom smislu. Meœutim. na ishod sluæbenog posla ne smeju uticati: – predhodno uspostavljeni odnosi sa graœanima. Saobrañajni policajac je duæan. – oåekivani – buduñi privatni odnosi. veñ i “duh zakona”). S druge strane. Naåelo zakonitosti podrazumeva rad u skladu sa Ustavom. na ãtetu kvaliteta rada. Posebno nije dozvoljeno sluæbeni odnos uspostavljati radi ostvarivanja liånih koristi i privatnih odnosa.). poãtovati dostojanstvo graœanina i na ljudski naåin se odnositi prema njemu. a posebno obuka vozaåa). Dakle. Prema ovom naåelu. odnosno o åoveku koji ima jedne moralne standarde za sebe i druge za sve ostale ljude. Draæava svim raspoloæivim instrumentima ãtiti saobrañajnog policajca u primeni zakonskih ovlaãñenja. Åinjenje prekrãaja. Uåesnici u saobrañaju su upoznati sa ovim ovlaãñenjima policije (kroz opãte saobrañajno obrazovanje. Saobrañajni policajac je duæan da se stalno poziva na zakon i da graœaninu (usmeno i/ili pismeno) saopãtava zakonski osnov za primenu konkretnog ovlaãñenja.Lipovac.

Komunikacija saobrañajnog policajca i graœana je sliåna svakoj drugoj komunikaciji. Ovo je interes svakog saobrañajnog policajca. tako i u privatnom æivotu. Odnosi sa javnoãñu i javni lik sluæbe saobrañajni policajci moraju stalno imati u vidu. u skladu sa zakonom. pri njihovom osnovnom osposobljavanju i pri kasnijem usavrãavanju. Rukovodeñi kadar mora stalno istraæivati javno mçeçe. Koliko-god efikasnost posla zavisi od struånosti saobrañajnog policajca. kako na duænosti. Samo saobrañajna policije åiji pripadnici su pojedinaåno moralni i u javnosti poãtovani ljudi moæe zadobiti poverenje javnosti. Naåelo korektnosti i kulturnog odnosa je u osnovi svakog odnosa izmeœu ljudi. 341 14. Ove pretpostavke omoguñuju. kao i upoznavanje sa njima svih uåesnika u saobrañaju su osnovni preduslovi za uspostavljanje dobrih odnosa saobrañajnog policajca i javnosti. primeni predviœena ovlaãñenja koja podrazumevaju i represiju ili prinudu. ali ima i znaåajnih specifiånosti. da se graœani u kontaktima sa saobrañajnom policijom ne oseñaju ugroæenim ili bespomoñnim. policije uopãte i druãtva u celini. Saobrañajnog policajca bi trebalo da doæivljava samo kao lice koje primenjuje pravo. ovaj odnos se veoma lako ruãi i kvari. Ovo se moæe ostvariti stalnim isticanjem smisla ovlaãñenja (zaãtita æivota i dobara) i zakona (policajac je duæan i ovlaãñen da primenjuje zakon). Osnovna naåela u odnosu saobrañajne policije i javnosti vaæna moralna naåela kojih treba da se dræe saobrañajni policajci. predvidi vrstu i naåin primene ovlaãñenja. Precizno utvrœivanje ovlaãñenja saobrañajne policije. bar sa formalno-pravne strane. uslova i sredstava za njihovu primenu u pozitivnom zakonodavstvu. i u ovim situacijama graœani prema kojima se primenjuju ovlaãñenja. åak i ukoliko su naåinili prekrãaj saobrañajnih propisa. Zakon bi trebalo da. pre svega u interesu bezbednosti saobrañaja. Naåelo stalnosti govori o potrebi stalnog rada na odnosima javnosti prema policiji. Ovo je posebno vaæno u odnosima saobrañajne policije i javnosti. Odgovarajuñim reãenjima bi trebalo u potpunosti zaãtititi pripadnike saobrañajne policije koji svoja ovlaãñenja primenjuju u skladu sa zakonom. Meœutim. Svaki prekrãilac saobrañajnih propisa bi trebalo da bude zaãtiñen kao liånost. kroz analizu konkretnih primera stalno razvijaju veãtinu uspeãne komunikacije. Kulturi i lakoj komunikativnosti policajca mora se posveñivati paænja pri izboru saobrañajnih policajaca. tako da to bude efikasno i jednostavno. Saobrañajni policajci su duæni da o ovome stalno vode raåuna i da.14. a posebno ostali graœani. makar toliko je vaæan naåin komuniciranja. Uspeh komunikacije umnogome zavisi od naåina komunikacije. Pozitivan odnos javnosti prema saobrañajnoj policiji gradi se dugo i teãko. za sve situacije u saobrañaju. da bude unapred upoznat sa zapreñenim sankcijama i da snosi posledice prekrãaja. u skladu sa zakonom. Naåelo zaãtite i sigurnosti se odnosi na saobrañajnog policajca i na graœanina. analizirati ga i brzo izvlaåiti pouke i reagovati. Sa druge strane. Policajac je duæan da. moraju biti zadovoljni. zakon i podzakonski akt bi trebalo da predvide jednostavno otkrivanje i eliminisanje svih zloupotreba od strane saobrañajne policije. Navedena naåela su samo pokuãaj da se definiãu smernice i osnovni standardi za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. Sa druge strane.9. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI .

odnose sa javnoãñu treba stalno da prati. lopovluk. Ovako se nanosi nenadoknadiva ãteta odnosu saobrañajne policije i javnosti. U naãim uslovima. greãke se dogaœaju – treba ih priznati i javno saopãtiti. analizirati loãe primere.) eliminiãe. a na ãtetu graœana. Iskustva saobrañajnih policija u razvijenim zemljama. – U procesu kontrole nad radom saobrañajnih policajaca otkrivati i sankcionisati primere koji negativno utiåu na odnos saobrañajne policije i javnosti. 14 Mogu se razlikovati dve grupe mera i aktivnosti koje doprinose pozitivnom odnosu javnosti prema saobrañajnoj policiji. 342 . – Saobrañajni policajci moraju da budu upoznati sa osnovnim naåelima. – Pravedno i pravovremeno postupati po svim prigovorima graœana (obaviti korektan razgovor. Krsto Bezbednost saobrañaja 14. istraæuje i razvija. a stareãine da ih stalno podseñaju s ciljem ãto doslednijeg poãtovanja tih naåela. po potrebi se izviniti i nadoknaditi nastalu ãtetu). a) U prvu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Dobra selekcija buduñih saobrañajnih policajaca pri kojoj se vodi raåuna o izgledu. Ovo ispravlja negativne stavove i moæe ih pretvoriti u izrazito pozitivne u veñini sluåajeva. – U svakodnevnom radu posebnu paænju posveñivati dobroj komunikaciji (kritiåki sagledavati iskustva. destimulisati ili åak kaænjavati greãke. temperamentu. – Policija mora biti spremna da izrazito negativne primere (zloupotreba. Mnogo greãe stareãine koje nekritiåki povlaœuju svojim radnicima. kulturi. i to: a) mere koje se tiåu pojedinaånog odnosa svakog saobrañajnog policajca prema graœaninu i b) mere koje se tiåu odnosa institucije (policije) prema javnosti. moguñe je poboljãati i proãiriti postojeñi skup mera i aktivnosti u cilju unapreœenja i poboljãanja odnosa saobrañajne policije i javnosti.). sa visokim nivoom zaãtite bezbednosti u saobrañaju ukazuju na kontinuitet stalne paænje i odræavanja dobrih odnosa sa javnoãñu. – U struånom usavrãavanju buduñih saobrañajnih policajaca posveñivati posebnu paænju kulturi komuniciranja i odnosu saobrañajne policije prema javnosti. uvaæavati graœanina. moralnosti i drugim vrlinama kandidata. – U procesu redovnog struånog usavrãavanja razvijati veãtine dobre komunikacije. podræavaju ih i kada nisu u pravu. pa makar i po cenu da pojedince rasporedi na druga radna mesta ili suspenduje itd.Lipovac. UNAPREŒENJE ODNOSA SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI Saobrañajna policija. Naime. isticati i nagraœivati dobre primere itd. P. poniæavanje liånosti i sl.10.

– Redovne konferencije za ãtampu. za sugestije itd. – Saobrañajna policija bi trebalo da dobro osmisli i. Portparol MUP-a i predstavnici saobrañajne policije treba da iznose podatke o bezbednosti saobrañaja i struåno ih tumaåe. a za aæuriranje bi trebalo zaduæiti Portparola MUPa. Ova odeljenja zapoãljavaju znaåajan broj ljudi. za savete. analiziraju i predoåavaju rezultate. Tako bi saobrañajni policajci shvatili znaåaj odnosa sa javnoãñu. postavlja razliåita obaveãteça (panoe sa fotografijama sa uviœaja.10. realizuje preventivno – propagandni rad u bezbednosti saobrañaja. – Internet prezentacija MUP-a je obavezan deo uspeãnih odnosa policije i javnosti. Trebalo bi teæiti da preteæni deo posla sobrañajne policije bude prevencija. ali bi se otvorio i prostor za zanimljivosti. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Unapreœenje odnosa saobrañajne policije i javnosti b) U drugu grupu se mogu svrstati sledeñe mere i aktivnosti: – Uspostavljanje i osmiãljen rad organizacione jedinice MUP-a koja bi se bavila odnosima sa javnoãñu (public relations units) moæe mnogo doprineti razvoju ovih odnosa. na istaknutim mestima. a ne da se rad svede na represiju. – Policija bi trebalo da. predlaæu mere i aktivnosti. Nezavisni struånjaci bi trebalo da organizuju redovne (godiãnje ili ãestomeseåne) i vanredne ankete (posle nekih dogaœaja u dræavi. primetili da se rukovodstvo ozbiljno bavi ovim odnosom i saznali kako pojedini incidenti utiåu na ove odnose.. redovna saradnja sa novinama i åasopisima trebalo bi da omoguñi upoznavanje najãire javnosti sa problemima bezbednosti saobrañaja. Sa osnovnim rezultatima bi trebalo da bude upoznat svaki saobrañajni policajac. Ovim istraæivanjima i osmiãljavanjem aktivnosti trebalo bi da se bave najviãi rukovodioci policije i posebna organizaciona jedinica MUPa (portparol MUPa). – Policija bi trebalo da organizuje nepristrasno kontinuirano istraæivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. a i rad ostalih pripadnika saobrañajne policije usmeravaju ka prevenciji. za kritiåka miãljenja. najznaåajnije izvode iz analiza 6 U razvijenim zemljama. u skladu sa zakonom. otvoriti moguñnosti dvosmerne komunikacije i objaãnjavanja svakog postupka saobrañajne policije i td. za prigovore.6 Posebno je vaæan rad sa najmlaœima (u predãkolskim ustanovama).14. dobra saradnja sa radio i TV stanicama koje se bave bezbednoãñu saobrañaja. Tako ñe javnosti stalno skretati paænju da saobrañajna policija ãtiti graœane i graœanima odgovara za svoj posao. odnosno po jednog odgovornog radnika iz svake linije rada. policiji ili saobrañajnoj policiji koji bi mogli poremetiti uspostavljene odnose sa javnoãñu). Posebno bi trebalo razvijati i uvaæavati kritiåki odnos prema radu policije. pri stanicama saobrañajne policije deluju posebna odeljenja koja se bave preven- cijom. 343 14. Ovu prezentaciju bi trebalo dobro osmisliti i profesionalno pripremiti. sa preduzetim merama i postignutim rezultatima. rad ãkolskih saobrañajnih patrola i saobrañajnih patrola graœana. Saobrañajna policija bi redovno aæurirala podatke o stanju i problemima bezbednosti saobrañaja.

graœana. preduzeña za puteve.) i da im pomaæe u radu. primera radi. za dobrobit graœana. organizacijom. policija se mora prilagoœavati javnosti i zahtevima transformacije policijske organizacije i naåina rada. u narednom periodu iskoristiti. Postoji veliki prostor za unapreœivanje odnosa saobrañajne policije i javnosti. uz bilbord sa imenima uåesnika.7 Saobrañajna policija. jer se tako udaljava javnost od policije. P. 7 Negde ova upozorenja i zastraãivanja imaju zaista drastiåan oblik. uz aktivnu podrãku sredstava mas medija. nizak nivo saobrañajne kulture i socio-ekonomske uslove æivljenja. za prosperitet saobrañajne policije i zbog bezbednosti saobrañaja. primenom ovlaãñenja i sredstava prinude. sigurnije i efektnije obavÿaçe poslova. Saobrañajna policija bi trebalo da aktivno saraœuje sa svim subjektima bezbednosti saobrañaja (auto-ãkole. Tako se. a posebno deci. umnoæavaju se veliki bilbordi æivih boja koji upozoravaju na opasnost. nevladine organizacije itd. istog dana izlaæu na najprometnijim raskrsnicama. u Tokiju vozila koja su slupana u najteæim saobrañajnim nezgodama. podacima o ukupnim posledicama i uzrocima nezgode. Suãtinski je vaæno da svaki pripadnik saobrañajne policije shvati da mu dobri odnosi sa javnoãñu omoguñuju bolje. koji bi trebalo. U cilju unapreœivanja odnosa sa javnoãñu. Smatra se da se tako najupeåatljivije i najefikasnije upozorava uåesnik u saobrañaju na opasnosti koje mu prete. Krsto Bezbednost saobrañaja 14 stanja bezbednosti saobrañaja i sliåno) radi upozoravanja uåesnika u saobrañaju. Ova saradnja se ne sme svesti na inspekcijsko tehniåki nadzor. sadræajima. reãi problem bezbednosti saobrañaja nisu realna. prave se video spotovi i sl. imajuñi u vidu postojeñe stanje saobrañajnog sistema. Oåekivanja da saobrañajna policija samostalno. sa sveæim mrljama krvi. razliåitih organizacija i udruæenja. Odnosi saobrañajne policije i javnosti moraju se izgraœivati na temeljima obostrane potrebe. prevoznici. ta da se otvori graœanima. merama. Nerealno je oåekivati brzo uspostavljanje odnosa punog poverenja. U nekim zemljama se primenjuju i mere zastraãivanja tako ãto se teãko oãteñena vozila izlaæu kraj puta uz naznaku broja mrtvih i ranjenih. struåno tumaåi i objaãnjava graœanima izmene i dopune saobrañajnih propisa. nauåne i struåne ustanove. tehniåki pregledi. privrede. Trebalo bi zadobiti podrãku najãire javnosti za navedeni program. Na ovo ukazuju i iskustva zemalja koje su proãle kroz sliåne procese razvoja. u svakoj prilici. Za ovo je potrebno aktivno uåeãñe policije i dræavnih organa.Lipovac. Saobrañajna policija bi trebalo da uåestvuje u raznim manifestacijama i proslavama. Zato javnost treba upoznati sa potrebom strateãkog pristupa i donoãenja nacionalnog programa bezbednosti saobrañaja sa jasno definisanim ciljevima. obavezama i odgovornosti svih åinilaca bezbednosti saobrañaja. 344 .

No3. Evropski kodeks policijske etike. Efikasnost. Lipovac.. Rutgers University Press. 2002. 1997.. B. S. J. Cvetkoviñ. J. Beograd. Javna uprava. i Miliniñ. April 1995. 112 Cox. 2001.A Comparative International Analysis. Peåar.V. Traffic Safety Reference Guide. V... Skopljak. ODNOSI SAOBRAÑAJNE POLICIJE I JAVNOSTI . Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Perspectives. 2000. Banja Luka. Bezbednost saobrañaja. p.. Odnos saobrañajne policije i javnosti. Boston. Minnesota Institute of Public Health. i Keãetoviñ. Pantazijeviñ. Odnos policije i javnosti (projekat).. Beograd. 4. 2001. Policijska sluæba i odnosi izmeœu policije i javnosti.. 2003. Defendologija. Lipovac. Lipovac. Reforma. Preporuka (2001) 10... The Police Journal. B. Beograd. 1998.393).. K. 1996. i Skalar. Beograd. K. Milosavljeviñ.. Kavran.Literatura Literatura Bayley. Allyn & Bacon. Trening. 2002. No 8-9. Keãetoviñ. Zbornik radova (383 . How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Articles About Traffic Police Corruption. Milicionarski odnosi sa javnoãñu. 345 14.. Komitet ministara saveta Evrope. Beograd. A. 1973. (seminarski rad). D. Odnos saobrañajne policije i javnosti u Sremskoj Mitrovici. Problems. Patterns of Policing . (seminarski rad). Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. M. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Police: Practicies. Odnos saobrañajne policije i javnosti u bezbednosti saobrañaja. Nauka o policiji. Strazburg. D. K. V. National Highway Traffic Safety Administration. Izbor. Police Verbal Responses From Public Image. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 1998. 1994. 3/1980. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Æ. 2006. Novi Sad.. Jaker. 1985. 2006. SSUP. H. G. 1997. Bezbednost. S. Woodhull. Æ. Policijska akademija. New Brunswick.

Patrolna sluæba.15.1. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. Odreœivanje potrebnog broja policajaca 15.2.3.4. vrste patrola 15. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije . PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 15.

3 Na primer. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . u zavisnosti od toga da li se vrañaju istim putem i kakve aktivnosti realizuju. Moæe se oåekivati da jedna patrola pokrije duæinu ulica od 5 do 20 km. mesta sa åestim nepravilnim parkiranjem. biciklom. a da treñi policajac kontroliãe saobrañaj. Za prevoz pripadnika peãaåkih patrola mogu se koristiti vozila javnog prevoza ili se policajci mogu prevoziti svojim vozilima do patrolnog reona (u tom sluåaju bi trebalo planirati da se patrola zavrãava na mestu gde je i zapoåeta). 2 Miletiñ. 2000. Police Science Series. Ako patrolni reon nije u blizini stanice policije. Patrolna sluæba je osnovna udarna snaga policije. motociklom. odnosno zaãtite javnog reda i mira. 1999.2 Patrola obiåno ima jednog ili dva policajca u svom sastavu. nepoãtovanjem reæima saobrañaja. a drugi policajci da zaustavljaju vozila posle raskrsnice itd. PATROLNA SLUÆBA. Obiåno pokrivaju manji prostor u blizini kritiånih raskrsnica. New York. VRSTE PATROLA Osnovna delatnost stanice policije (saobrañajno policijske ispostave) organizuje se i odvija kroz rad patrolne sluæbe.1 Patrolna delatnost se moæe vrãiti peãice. 349 15..3 123 Peãaåke patrole su veoma åeste u naseljima. nepropisnim kretanjem peãaka itd. kod organizovane kontrole poãtovanja svetala na semaforu. onda se odreœuje posebna autopatrola koja odvozi i dovozi policajce iz peãaåke patrole u stanicu.15. Patrolna delatnost je osnovni naåin organizovanja rada saobrañajne policije s ciljem da se obezbedi plansko prisustvo uniformisanih pripadnika policije na putu i u saobrañaju. kod regulisanja i kontrole saobrañaja u zoni sloæenih raskrsnica mogu dva policajca da jednovremeno koordinirano reguliãu saobrañaj. jedan ili viãe policajaca mogu da prate stanje semafora na prilazima raskrsnici. Police organization and management. 1 Leonard and More. Peãaåke patrole mogu odliåno da obavljaju i poslove spreåavanja i otkrivanja kriminala. a patrolni policajac predstavlja prvu liniju odbrane od kriminala i kriminalaca. Beograd. B. a izuzetno i viãe ljudi koji su organizovani u jedan tim.1. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. putniåkim vozilom i helikopterom. Peãaåke patrole mogu da doœu do izraæaja u uslovima saobrañajnih guævi. Kontrola i regulisanje saobrañaja.

stariji i iskusniji saobrañajni 4 Zato su åeste situacije da se u parkovima i drugim zonama u kojima je zabranjen saobrañaj motornih vozila mogu sresti samo policijska vozila.). Motociklistiåke patrole su veoma vaæan naåin patroliranja. u kontroli peãaåkog saobrañaja. uåestvuju dva policajca: voœa patrole i pratilac. biciklistiåke patrole su nepravedno zapostavljene kao staromodne i nepraktiåne. jer obezbeœuje redovne fiziåke aktivnosti.Lipovac. Nezamenljive su u uslovima oteæanog pristupa (uske ulice. motociklistiåka patrola moæe da preœe od 100 do 300 km. u peãaåkim zonama. zastoji na putu. u stambenim oblastima. u zavisnosti od vremena posveñenog nadzoru. u kontroli parkiranja i poãtovanja reæima saobrañaja. opasnih mesta ili mesta sa izraæenim problemima protoånosti. u uslovima gustog saobrañaja bræa je i efikasnija od autopatrola). Stareãina odreœuje i voœu patrole koji je. spora vozila na putu. U njima. uslovi smanjene vidljivosti. Ova patrola je vrlo pokretljiva (bræa je od peãaåke patrole. kako bi se zaãtitili od vetra pri velikim brzinama. ne ugroæava peãaåki saobrañaj). U letnjim uslovima kada je veoma toplo i sparno policajci u motociklistiåkim patrolama su priliåno ugroæeni. po pravilu. savremeni motocikli i neophodna oprema su priliåno skupi. Savremeni motocikli omoguñavaju kretanje vrlo velikim brzinama. odnosno ulica. Motociklistiåke patrole nisu pogodne zimi i u vreme padavina. Stareãina odreœuje sastav patrole. pa se u tim uslovima slabije koriste. efikasna je i vrlo ekonomiåna (nema potroãnje goriva). kontroli i regulisanju saobrañaja u mestu. Naime. Vrlo su povoljne u uslovima saobrañajnih guævi. blokade puteva i sl. padavine. u parkovima i u posebno zaãtiñenim – ekoloãkim zonama. pa su ove patrole pogodne i za autoputeve i druge brze saobrañajnice. Ove patrole nisu poæeljne u uslovima ugroæene bezbednosti biciklista (noñ. 350 . a posebno u uslovima sve oãtrijih zahteva za zaãtitom æivotne sredine. a onda mokri nastavljaju voænju. ne zagaœuje okolinu izduvnim gasovima. priliåno je nezavisna i samostalna (ne zahteva poseban prevoz do patrolnog reona). Biciklistiåka patrola moæe uspeãno da pokriva od 10 do 50 km puta. a posebno u uæem gradskom jezgru. U toku jedne smene. rad u biciklistiåkoj patroli je zdrav za policajce. u kontroli saobrañaja na raskrsnicama i odabranim zonama i sl. po pravilu. Ipak. brz saobrañaj motornih vozila na uskim putevima bez izgraœenih biciklistiåkih staza itd. Kada stanu da kontroliãu sobrañaj vrlo brzo se oznoje. Biciklistiåke patrole mogu da “veæu” nekoliko bliskih raskrsnica. (ne pravi buku. Ovo veoma åesto ugroæava zdravlje policajaca na motociklima.4 U najrazvijenijim zemljama biciklistiåke patrole su veoma popularne i ãiroko prihvañene u svim uslovima. a doprinosi i åeãñem krãenju zakona od strane drugih uåenika u saobrañaju. ekoloãki je prihvatljiva u svim uslovima. Konaåno. pri kretanju oni koriste teãke koæne skafandere ili drugu odeñu i kacige. gust saobrañaj. Mada je potroãnja goriva manja nego kod putniåkih vozila. P. Ovo nepoãtovanje zakona i opãteprihvañenih normi ponaãanja negativno utiåe na ugled policije. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Biciklistiåka saobrañajna patrola ima velike prednosti u odnosu na ostale vidove patroliranja. u naãim uslovima. Automobilske patrole su najåeãñe u naãim uslovima.

PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Pratilac ravnopravno uåestvuje u izvrãavanju zadataka i pomaæe voœi patrole koji rukovodi poslovima. kombinovane (meãovite). B.. vrste patrola policajac. sportskih i drugih priredbi itd. Helikopterske patrole se koriste vrlo selektivno s ciÿem dopunjavanja ostalih patrola. Pogodne su i za vreme padavina i loãih vremenskih uslova. Helikopterske patrole imaju najveñu preventivnu ulogu i najznaåajnije doprinose poãtovanju propisa na putevima koje pokrivaju. 1999.). Povremene saobrañajne patrole rade povremeno i po potrebi: u jednom periodu u toku dana (ujutro i u vreme saobrañajnih guævi). Voœa patrole je odgovoran za izvrãavanje zadataka.). velika prekoraåenja brzine i sl.15. Helikopterske patrole su imale izuzetne rezultate u letnjim turistiåkim sezonama kada su vrlo kvalitetno pokrivale najznaåajnije putne pravce u zemlji. 351 15. prañenja. Vozilo se koristi za zaklon od vremenskih nepogoda i moæe nositi kompletnu opremu. Zato je neophodno da se njihov rad dobro isplanira. lica koja patrola privodi kod sudije za prekrãaje. Autopatrole se obiåno koriste na otvorenim putevima. Specijalizovane saobrañajne patrole se formiraju radi izvrãavanja posebnih zadataka kontrole saobrañaja. kao i za brz dolazak na lice mesta saobrañajnih nezgoda. helikopterske patrole su veoma skupe. povremene. da se obezbedi moguñnost kvalitetnog videosnimanja saobrañajnih prekrãaja. deo naselja ili deonica puta) i za ustaljeni raspored smena. u toku godine (u vreme dræavnih i verskih praznika. Kontrola i regulisanje saobrañaja. za materijalno tehniåka sredstva. 5 Miletiñ. za blagovremeno i uredno izveãtavanje. saobrañajne patrole mogu biti: redovne. u toku sedmice (u dane vikenda. za prevoz povreœenih u najopremljenije zdravstvene ustanove i sl. Helikopteri su vrlo pogodni u uslovima saobrañajnih zastoja i blokada.).5 5 Redovne saobrañajne patrole su najåeãñi oblik vrãenja patrolne delatnosti i obiåno se vezuju za odreœeni sektor ili reon (naselje. Po pravilu se koriste u uslovima vrlo intenzivnih saobrañajnih tokova na magistralnim putevima. ugroæeni uåesnici u saobrañaju i sl. Beograd. da se obezbedi neprekidna komunikacija sa patrolama na zemlji koje ostvaruju neposredan kontakt sa uåesnicima u saobrañaju (vrãe neposrednu kontrolu saobrañaja. One nisu vezane za pojedine reone ili sektore. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Patrolna sluæba.). uzimaju podatke o vozilima i licima radi kompletiranja Zahteva za pokretanje prekãajnog postupka itd. S druge strane. u vreme turistiåke sezone. radi nadzora. danas su helikopterske patrole svedene na minimum. a posebno za vreme smena turista i sl. toku pijaånog dana itd. Zbog ekonomske krize. U zavisnosti od naåina rada. Automobilska patrola moæe da preœe od 100 do 300 km u toku smene.) ili po potrebi (u vreme vaãera. specijalizovane. u bolnicu ili u prostorije radi treænjenja. otkrivanja i snimanja odreœenih vrsta prekrãaja (posebno nepropisna preticanja.1. demonstracija. mobilne i stacionarne. U vozilu se mogu prevoziti i druga lica: ålanovi peãaåke patrole ili drugi policajci.

celo naselje. u blizini graniånih prelaza. zajedno sa policijom. Ove patrole mogu biti specijalizovane. obavljaju neke uskostruåne poslove na putu (lekari. voænja za vreme zabrane i sl. P. kontrolu tahografa. na prilazima odreœenim zonama i vaænim objektima. vojska.). grad ili åak celu dræavu (helikopterske patrole). Specijalizovane patrole su vrlo korisne da umanje negativan uticaj lokalnih odnosa i veza policije i pojedinih uåesnika u saobrañaju. ali nemaju odreœen reon na kome deluju.). ali i veliko preventivno dejstvo na bezbednost saobrañaja. predstavnika drugih dræavnih organa (carina. Kombinovane (meãovite) patrole su sastavljene od saobrañajnih policajaca i policajaca drugih linija rada (kriminalistiåka policija. policija opãte nadleænosti. Mada je ranije postojalo pravilo:6 “jedan policajac na hiljadu stanovnika”. 2000. Police Organization and Management. kontrolu preticanja) za vrãenje uviœaja itd. voænja neregistrovanih vozila. poreska policija. ovo treba shvatiti uslovno i samo kao grubi okvir. kontrola tereta. Mobilne saobrañajne patrole su sliåne redovnim patrolama. imale vrlo pozitivne efekte na spreåavanje kriviånih dela i na ukupnu bezbednost. kontrola saobrañaja i sl.2. blokade puta. voænja u pijanom stanju. 6 Leonard and More. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 veñ deluju na ãirem prostoru koji zahvata viãe sektora. prañenje odreœenih kategorija vozila. protivpoæarna policija. Posebno su znaåajne za prevenciju i otkrivanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja: voænja pre sticanja prava na upravljanje vozilom. ali njihovi izveãtaji mogu sluæiti i za kontrolu pri utvrœivanju stanja na pojedinim sektorima i pri ocenjivanju kvaliteta rada redovnih patrola. sudije za prekrãaje itd. New York. Obiåno su to kombinovane patrole sa veoma ãirokim zadacima u oblasti bezbednosti (zaãtita javnog reda i mira. U meœuvremenu se komplikovala policijska funkcija u druãtvu i rastao broj i obim zadataka policije. pograniåna policija). saobrañajna inspekcija itd. ãumska uprava. kontrolu prolazaka na crveno. 15. ODREŒIVANJE POTREBNOG BROJA POLICAJACA Jedno od prvih pitanja sa kojim se susreñe zajednica je odreœivanje broja policajaca i broja saobrañajnih policajaca (odnosno broja policajaca koji ñe prvenstveno raditi na neposrednoj kontroli i interventnom regulisanju saobrañaja). Najåeãñe se lociraju na prilazima gradovima. kontrolu tereta.) ili drugih subjekata koji. posebno obuåene i opremljene za otkrivanje i dokumentovanje pojedinih prekrãaja (za kontrolu brzine. Police Science Series. voænja ukradenih vozila. veñ mogu biti angaæovane na celom podruåju koje pokriva organ unutraãnjih poslova (stanica policije ili policijske uprave) ili na podruåju Republike.Lipovac. Stacionarne patrole su obiåno smeãtene u posebno ureœenim mestima – punktovima na putevima. 352 . Stacionarne patrole su. u proãlosti. Ove patrole pomaæu redovnim patrolama.

78 Ispravnije je reñi da ne postoji opãta formula za odreœivanje potrebnog broja policajaca.9 a u zavisnosti od veliåine grada: 2. Leonard i More navode neke okvire za odreœivanje broja policajaca sa punim radnim vremenom u odnosu na 1000 stanovnika. nivo ekonomskog i druãtvenog razvoja. 353 15. karakteristike putne mreæe. u zavisnosti od globalne podele nadleænosti i ovlaãñenja.000 do 250. zdravlje i sposobnosti policajaca. cilj policijske organizacije je efikasna i efektna realizacija zadataka koje pred policiju postavlja druãtvena zajednica.15. New York. zavisnici od droge. kradljivci vozila. obim i struktura saobrañaja. odnos policije i javnosti.9 policajaca/1000 stanovnika za gradove od 10. organizacija policijske sluæbe i svake policijske jedinice. 7 Provalnici. Ali ovo bi bilo veoma skupo i besmisleno. bezbednosna kultura u druãtvu. Za uspeãnu realizaciju ovih zadataka znaåajni su: broj policajaca.7 do 1.85 ⋅ ---sp np gde su: Ik – indeks kontrole.000 stanovnika i 2. niti opãteprihvañena veliåina. rasprostranjenost korupcije. Zato se svaki policijski stareãina suoåava sa problemom optimalne potroãnje raspoloæivog novca i drugih resursa. veza izmeœu napredovanja u karijeri i efikasnosti rada. Odreœivanje potrebnog broja policajaca Naime. organizacija i uspeãnost preventivnog delovanja ostalih subjekata zaãtite. moral policajaca. 8 Moguñe je uz ogroman broj policajaca ostvariti skoro 100% bezbednost graœana.000 stanovnika Meœu ovim policajcima se odreœuje potreban broj saobrañajnih policajaca (funkcionalna raspodela).+ 0. n – broj nezgoda sa nastradalim licima na posmatranoj deonici puta u poslednjih pet godina. problematiåni ålanovi zajednice koje ñe u buduñnosti goniti policija danas se nalaze u ãkolskim klupama. prostitutke. 1.2. Na Kongresu o saobrañaju i vezama Jugoslavije (Beograd. obuåenost i opremljenost policajaca i policijskih jedinica. zainteresovanost policajaca za uspeh policijske sluæbe.15 ⋅ ---I k = 0. vrsta zadataka koji su povereni policiji. kvalitet i uspeãnost obrazovno-vaspitnog sistema.8 policajaca/1000 stanovnika za gradove od preko 250. Police Science Series. 9 Leonard and More. 1972) predloæeno je koriãñenje indeksa kontrole saobrañaja: s n . ubice.000 stanovnika. upravljanje policijskom sluæbom i svakim pojedinaånim zadatkom. agresivni vozaåi i dr. kao i da potreban broj policajaca nije fiksna. Ipak. zahtevanim nivoom bezbednosti8 itd.5 policjaca/1000 stanovnika za gradove do 10. 2000. Police Organization and Management. zakonska reãenja. na osnovu dosadaãnje prakse u SAD. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI .7 prostorne i demografske karakteristike prostora koji pokrivamo.

onda je posmatrana deonica (sektor. 2003. reon ili podruåje) bolje pokrivena saobrañajnom policijom nego prosek.Lipovac. i to: – do 30 radnika – komandir i zamenik komandira. – od 50 do 80 radnika – komandir. tri i viãe pomoñnika komandira. str. – preko 80 radnika – komandir. 0. onda je posmatrana deonica slabije pokrivena od proseka. D.85 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje kontroli saobrañaja i 0. onda je posmatrana deonica ravnomerno pokrivena patrolama i ne treba menjati broj policajaca koji su angaæovani na toj deonici. 48. P. sp – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na sliånim deonicama puta u regionu ili na teritoriji stanice. – raspodelu u prostoru (prostorna raspodela). zamenik i dva pomoñnika komandira.0).. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). na osnovu broja radnika. odnosno broj saobrañajnih policajaca na toj deonici. Ako je indeks kontrole manji od jedan (Ik < 1. 354 . – od 30 do 50 radnika – komandir. Preporuåuje se da broj stareãina u policijskoj stanici odreœuje. 15.0). Za uspeãno i efikasno rukovoœenje radom saobrañajne policije. i to: – raspodelu prema funkcijama (funkcionalna raspodela). zamenik. prvenstveno. s – proseåan godiãnji dnevni saobrañaj (PGDS) na posmatrnoj deonici puta. osposobljenih i motivisanih stareãina.15 – procenjeni deo vremena koji patrola posveñuje regulisanju saobrañaja. zamenik i pomoñnik komandira. – raspodela prema vremenu (vremenska raspodela). 10 Jankoviñ. Saobrañajni fakultet.3. Ukoliko je indeks kontrole jednak jedinici (Ik = 1. nophodno je obezbediti dovoljan broj kvalitetnih.0). Beograd.10 Na ovo treba dodati i voœe sektora (koji rade i rukovode aktivnostima na sektoru). Krsto Bezbednost saobrañaja 15 np – proseåan broj nezgoda sa nastradalim licima na sliånim deonicama u regionu ili na teritoriji stanice u poslednjih pet godina. dobro odabranih. pa bi trebalo poveñati broj patrola. pa bi trebalo deo saobrañajne policije prebaciti na ostala podruåja. RASPODELA LJUDSTVA I DRUGIH RESURSA Kada je odreœen broj policajaca neophodno je struåno vrãiti raspodele ljudstva i resursa. a u zavisnosti od veliåine prostora i obima problematike koju pokriva stanica. Ako je indeks kontrole veñi od jedan (Ik > 1.

ali su åeãñe organizovani po sistemu “12-24-12-48”. kablovskih i drugih savremenih komunikacionih tehnologija (policija je uvek dostupna. Pri tome treba imati na umu da poslovi bezbednosti saobrañaja nisu iskljuåiva nadleænost saobrañajne policije. Kod raspodele policajaca u okviru policijske stanice opãte nadleænosti. Konaåno. tehniåka podrãka. a u nekim se odvaja 5% do 15% policajaca za poslove kontrole i regulisanja saobrañaja. ostali poslovi bezbednosti (spreåavanje i otkrivanje kriminala. nasilja u porodici. a posebno manjih naselja (otvaranjem malih. obradu i rasvetÿavanje saobrañajnih prekrãaja. administracija. moæe se odnositi na dva problema: a) raspodela adekvatnog broja policajaca (resursa) na saobrañajne poslove u stanici opãte nadleænosti i b) raspodela ljudskih i drugih resursa u okviru stanice saobrañajne policije. Ovo je veoma olakãano ãirenjem mobilne i fiksne telefonije. Za prekrãaje za koje se vodi prekrãajni postupak u OUP-u moraju se pripremiti i obraditi dokazi neophodni za pravilno rasvetljavanje i efikasno donoãenje praviånog reãenja. preventivno-propagandne poslove i rukovoœenje. ãto podrazumeva makar jednog policajca u toku 24 sata. 12 sati rada (dan). posebne zadatke. Po okonåanju postupka policija realizuje neke mere kao ãto je unoãenje mere zabrane upravlja11 U svetu se sve åeãñe prihvata moguñnost da stanica policije radi samo u toku dana. Sa druge strane. podrãku policijskim poslovima. voœenje evidencija i sl. operativnih jedinica koje su dobro prihvañene i imaju odliånu podrãku graœana u manjim mestima). Prekrãaji za koje je naplañena mandatna kazna samo se evidentiraju. administraciju. treba imati u vidu da je saobrañaj samo jedan od poslova koje vrãi stanica policije. javnog reda i mira. zaduæivanje i razduæivanje policajaca.3. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . ne mogu se odvojiti od stanice opãte nadleænosti. ali ne deæura u prostorijama). 24 sata odmora. S druge strane. priprema pisanih podnesaka i njihova obrada. kompletirati zahtev za pokretanje postupka i pratiti prekrãajni postupak. Svaki saobrañajni prekrãaj koji uoåi saobrañajni policajac treba evidentirati i obraditi. zaãtita javnog reda i mira) ñe biti uvek prisutni u radu saobrañajnih policajaca. U naãim uslovima organizuje se neprekidno deæurstvo u stanici policije.1. preventivnog rada u ãkolama. neophodno je pripremiti potrebne dokaze. treba planirati dovoljno ljudi za deæurnu sluæbu. Pri raspodeli ljudstva u stanici saobrañajne policije osim patrolne sluæbe. 355 15. Policijski poslovi podrazumevaju da ih prati odgovarajuña administracija: pisanje izveãtaja o pojedinim poslovima.15. tj. Funkcionalna raspodela ljudstva i drugih resursa Definisanje funkcionalne raspodele. Pored saobrañaja tu su i poslovi: kriminala. tj.3. obrada i rasvetljavanje saobrañajnih nezgoda. ovako se umanjuju troãkovi rada jedinice policije i omoguñuje bolja pokrivenost terena. 12 sati rada (noñ) i 48 sati odmora.11 Deæurni policajci mogu da rade u smenama po osam sati. a da se noñu angaæuju samo po potrebi (pasivno deæurstvo). Interneta. za prekrãaje za koje ñe biti pokrenut prekrãajni postupak pred sudijom za prekrãaje. rukovoœenje itd. Raspodela ljudstva i drugih resursa 15. U nekim stanicama se ne odvajaju posebne snage za saobrañaj (veñ svi policajci imaju nadleænosti i zaduæenja u vezi saobrañaja).

neophodno je planirati dovoljno ljudi i drugih resursa. loãe realizacije i netaånih izveãtaja. zaãtitu æivota i imovine. deo ljudi odsustvuje sa posla zbog bolovanja i drugih razloga (slobodni dani). Zato je vaæno posebne zadatke ãto åeãñe planirati tako da podræavaju patrolnu sluæbu. jer se za ove zadatke odvajaju resursi iz patrolne sluæbe. do poveñavanja optereñenja i stresa. za prevenciju kriminala. 356 . ali se smatra da bi svaki policajac trebalo svake godine da provede makar 5 dana na struånoj obuci i usavrãavanju. obavlja niz istraænih radnji (obavlja sluæbene razgovore. P. 13 Nema opãteg pravila. do nezadovoljstva. Svako potcenjivanje ostalih poslova u stanici policije i nerealno oåekivanje da ñe skoro svi policajci biti na raspolaganju za patrole dovodi do problema u efikasnosti i efektivnosti rada. Prostorna raspodela ljudi i drugih resursa Prostor koji pokriva jedna stanica policije je podeljen na sektore i patrolne reone (oblasti). prikuplja neophodne dokaze. odnosno tuæiocu.12 struåne obuke i usavrãavanja. U proseku. poveñavaju efikasnost patrolne sluæbe. Saradnja sa medijima. Ovi poslovi znaåajno pomaæu i podræavaju patrolnu sluæbu. Meœutim. odnosno sa patrolnom sluæbom åine nerazdvojnu celinu. ne bi trebalo da oni budu razdvojeni i nezavisni od policijskih patrola. Mada ovi policajci moraju biti i posebno obuåeni. Na godiãnjem nivou treba planirati odsustvovanja ljudi zbog godiãnjih odmora. nalaæe sprovoœenje mera. Kod saobrañajnih nezgoda policija kompletira uviœajnu dokumentaciju. rad sa ranjivim uåesnicima u saobrañaju. Za posebne zadatke kao ãto su obezbeœenje. Stareãine takoœe predstavljaju deo ljudstva. stareãina stanice saobrañajne policije moæe raåunati da svakodnevno ima oko 50% do 60% policajaca na raspolaganju za patrole. nalaæe veãtaåenja i sl. 12 Zakonom su odreœeni trajanje godiãnjih odmora. loãeg planiranja. Svaki sektor bi trebalo da ima po jednog rukovodioca sektora. pomaæe istraænom sudiji. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 nja vozilom i sliåno. minimalno 15 radnih dana u prvom delu) i vreme koriãñenja (od poåetka tekuñe do polovine naredne godine). raspodela ovog perioda (npr. pratnja tereta.Lipovac. saradnja sa ãkolama.3. Broj rukovodilaca zavisi od veliåine stanice. 15. neophodno je planirati odreœeni broj policajaca za ove poslove. Preventivno propagandni poslovi bezbednosti saobrañaja su veoma vaæni poslovi u kojima uåestvuju i uniformisani pripadnici policije. U ovo vreme se ne raåuna osnovna obuka za saobrañajnog policajca. Patrolni reon je deo prostora kome je dodeljena jedna ili viãe patrola (jedan ili dva policajca) koja se smatra odgovornom za oåuvanje reda i poãtovanje zakona (javni red i mir). Minimalno vreme koje se planira za struånu obuku i usavrãavanje je veñe kod policajaca poåetnika i kod stareãina. veñ je bolje da se menjaju tako da imaju stalni kontakt sa terenom.13 Konaåno. broja i vrste saobrañajnih sektora. Treba imati na umu to da realizacija svakog posebnog zadatka slabi patrolnu sluæbu.2. akcija pojaåane kontrole i sl. rad sa recidivistima i drugim riziånim grupama uåesnika u saobrañaju su veoma vaæni za ukupnu uspeãnost policijske sluæbe u bezbednosti saobrañaja.

kao i da je efektivna patrolna sluæba temelj policijske organizacije. poåinju izbegavati radne obaveze. na pojedinim reonima javlja se sve viãe problema u odvijanju saobrañaja. S druge strane. polazi se od osnovnog principa da bi patrolni policajci trebalo da budu rasporeœeni po reonima 357 15. Uvek se mora ostaviti dovoljno prostora za intuiciju i akumulirano iskustvo stareãine. Danas se pri podeli na patrolne reone uzimaju u obzir i drugi faktori: broj saobrañajnih prekrãaja. On je pojedinaåno odgovoran za stanje na svom patrolnom reonu. raste sklonost ka korupciji i drugim nezakonitim poslovima. obima problematike bezbednosti saobrañaja i sl. a posebno na pozive graœana i uåesnika u saobrañaju. Ukoliko se loãe planira raspodela policajaca na patrolne reone. a posebno kod poåinilaca saobrañajnih prekrãaja ostvariti utisak da se saobrañajni policajac moæe pojaviti uvek i na svakom mestu.). onda policajci postaju nezadovoljni i neefikasni. Policajac u patroli prva je linija druãtva u borbi protiv kriminala.15. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . vrsta i vremenska neravnomernost saobrañaja itd. Neki policijski autoriteti smatraju da ne postoji egzaktan metod odreœivanja patrolnih reona. ali u okviru opãte strategije i taktike policijske sluæbe. gustina uliåne mreæe. 5) obezbediti moguñnost brze i efikasne pomoñi svakom policajcu i u svakom vremenu od strane drugih policajaca na terenu. rastu zahtevi da promene sluæbu (da idu iz saobrañaja u druge linije rada. da idu u administraciju i sl.3. jer se pri tome mora voditi raåuna o velikom broju faktora i njihovom razliåitom znaåaju u datim uslovima. Naime. pojedinaåna inicijativa. Svi ostali poslovi stanice policije treba da budu u najveñoj meri podreœeni ovim zadacima. æale se na neravnopravan poloæaj. broj opasnih deonica i “crnih” taåaka na putu. 2) kod svih uåesnika u saobrañaju. saobrañajni prekrãaji i saobrañajne nezgode. 6) pokrivanje celokupne teritorije i svih puteva u skladu sa potrebama za policijskom uslugom. 4) obezbediti jednako vreme reagovanja na nebezbedne pojave. broj raskrsnica. åeãñi su zastoji u saobrañaju. a posebno ako sve ili neke policajce preopteretimo radnim zadacima. Raspodela ljudstva i drugih resursa odnosno za bezbedno odvijanje saobrañaja. obima saobrañaja. Pri formiranju patrolnih reona i planiranju patrola trebalo bi postiñi sledeñe: 1) decentralizovati ukupan problem na manje celine. prema veliåini saobrañaja (pri podeli na patrolne reone vodi se raåuna o veliåini saobrañaja) itd. struktura saobrañajnh prekrãaja i drugih dela. 3) pribliæno jednako optereñenje patrola na razliåitim reonima u pogledu veliåine oblasti (duæine putne mreæe. Pri tome se polazi od stava da je uspeãan rad na patrolnom reonu osnova uspeha rada policijske stanice. zatim prema duæini putne mreæe (ukupna duæina putne mreæe se podeli na jendake patrolne reone). U poåetku je raspodela policajaca vrãena prema veliåini prostora (tako da se cela povrãina grada ili staniånog reona podeli na reone jednake veliåine).). Tu dolazi do izraæaja decentralizacija policijske funkcije.

– vremensku raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica. u zimskim mesecima veñi je saobrañaj u gradskoj oblasti. raste saobrañaj u turistiåkim centrima. Na osnovu analize (ãestomeseånih i godiãnjih) izveãtaja odreœuje se srednji broj poslova po kategorijama i duæina vremena koja je potrebna za obavljanje pojedinih poslova. voænje pre sticanja prava na upravljanje. Na osnovu neprekidnog i sistematskog prañenja mogu se uoåiti meseåna neravnomernost u toku godine. pa åak i za pojedine deonice puteva ili smerove saobrañaja na istoj deonici. odnosno svakog policajca. Zato je neophodno voditi dobre baze podataka o stanju bezbednosti (saobrañaja) i periodiåno (na period ne duæi od 5 godina) preispitivati granice patronih reona. U letnjim mesecima (vreme godiãnjih odmora) situacija je obrnuta: raste saobrañaj na otvorenim putevima (posebno na nekim magistralnim putnim pravcima). Ukoliko se primanje zarada moæe vezati za neki pe358 . slabije pokrivene oblasti. Prostorna raspodela poslova na patrolnom reonu ili sektoru se vrãi na osnovu analize obima i strukture problematike bezbednosti saobrañaja. neravnomernost po danima u toku sedmice i åasovna neravnomernost u toku dana. nepoãtovanja reæima saobrañaja (prolasci na crveno svetlo. niti problematika bezbednosti nisu konstantni u toku vremena. Ukoliko se slabo i nesistemski prate navedena obeleæja bezbednosti saobrañaja. Pomenute neravnomernosti su razliåite za pojedine oblasti. Na primer. ali je manji saobrañaj na otvorenim putevima.3. ali opada saobrañaj u veñim gradovima. – strukturu saobrañajnih nezgoda prema vrsti i – strukturu greãaka koje najåeãñe doprinose nastanku saobrañajnih nezgoda. Treba imati na umu to da uspostavljanje novih granica patronih reona moæe doprineti i “migraciji” kriminala u druge. Zato je neophodno neprekidno prañenje indikatora bezbednosti saobrañaja: prekoraåenja brzine.).3. Tako se odreœuje radno optereñenje svakog patrolnog reona. 15. u regionu i na posmatranom staniånom podruåju. – prostornu raspodelu saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica.Lipovac. nepoãtovanje zabrana i ograniåenja i sl. Brojni su primeri da je uspostavljanje patronih reona ili sektore doprinelo miru i bezbednosti u tim oblastima. U vreme praznika rastu intenziteti saobrañaja na pojedinim putnim pravcima. voænje tehniåki neispravnih i neregistrovanih vozila. Pri tome bi trebalo imati na umu: – trend saobrañajnih nezgoda i njihovih posledica u dræavi. za pojedine puteve. nepravilno kretanje peãaka i sl. onda bi trebalo prostornu raspodelu aktivnosti vrãiti na osnovu struåne analize saobrañajnih nezgoda na mreæi puteva i ulica. Vremenska raspodela ljudi i drugih resursa Intenzitet saobrañaja. neravnomernost po danima u toku meseca. voænje pod uticajem alkohola. P. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 proporcionalno problematici i veliåini posla koji treba da obavljaju.

u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. broj nezgoda naletanja na vozilo ispred je proporcionalan broju prekrãaja nedræanja potrebnog odstojanja izmeœu vozila i sl. Sa druge strane. Konaåno. proveravati redovnim i povremenim analizama intenziteta i strukture saobrañaja. broj nezgoda zbog prekoraåenja brzine je proporcionalan broju prekrãaja u vezi brzine. U jutarnjim satima intenzivni su saobrañajni tokovi prema gradovima. nema znaåajnijih prekoraåenja brzine. prav i pregledan put i sl. Broj saobrañajnih nezgoda nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). nema najopasnijih saobrañajnih prekrãaja. U dane vikenda raste saobrañaj na otvorenim putevima. Na poåetku vikenda raste saobrañaj u smeru od velikih gradova. voze pre sticanja prava na upravljanje vozilom. a smanjuje se u veñim gradovima. S druge strane. Na primer. a u kasnim veåernjim i noñnim satima pojaåava se saobrañaj prema mestima stanovanja. a u popodnevnim satima je obratno. U ranim veåernjim satima pojaåavaju se tokovi prema rekreativnim i drugim centrima atrakcije. pri najintenzivnijem saobrañaju (saobrañajne ãpice). prema industrijskim i administrativnim centrima. prelaze kolovoz van obeleæenog peãaåkog prelaza. jer nema uslova za preticanje. jer je to fiziåki teãko i oåigledno opasno izvesti i sl. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . nema nepropisnih preticanja.3. Na primer. ne poãtuju svetlosne signale na semaforu. Broj saobrañajnih prekrãaja nije uvek proporcionalan veliåini saobrañaja. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. u nekim saobrañajnim uslovima. u uslovima vrlo malih intenziteta saobrañaja. u razliåitim uslovima i pri razliåitim intenzitetima saobrañaja menja se struktura saobrañajnih prekrãaja. malo vozila na putu. peãaci ne prelaze kolovoz na mestima van obeleæenog peãaåkog prelaza. a posebno nema nekih vrsta saobrañajnih prekrãaja (npr. Ova opãta pravila se moraju.) vozaåi i drugi uåesnici u saobrañaju åesto åine vrlo opasne prekrãaje: znaåajno prekoraåuju ograniåenu brzinu.) dogaœa se neproporcionalno veliki broj najteæih saobrañajnih nezgoda. ne poãtuju znak “stop”. u nekim saobrañajnim uslovima.). Suprotno tome. nepravilno se kreñu kolovozom.15. Raspodela ljudstva i drugih resursa riod u toku meseca (poåetak meseca) onda rastu intenziteti saobrañaja u tim periodima meseca. voze pod uticajem alkohola. Vremenska neravnomernost u broju i strukturi saobrañajnih prekrãaja i drugih delikata u saobrañaju su sledeñi vaæan ulazni podatak o kome se mora voditi raåuna pri rasporeœivanju patrola na terenu i odreœivanju njihovih zadataka. otvoreni putevi sa iznenadnim preprekama i sl. voze za vreme zabrane. 359 15. za svaki konkretan sluåaj. nego intenzitetu saobrañaja. nepravilno se zaustavljaju i parkiraju i sl. nema saobrañajnih nezgoda ili nema nezgoda sa nastradalim licima (zbog malih brzina i drugih okolnosti). Istraæivanja pokazuju da se pre moæe tvrditi da je broj nezgoda proporcionalan broju odreœenih prekrãaja u saobrañaju. jer je saobrañaj veoma gust. u nekim uslovima puta i saobrañaja (noñ. Suprotno tome. a na kraju vikenda u smeru ka gradovima. broj i struktura sobrañajnih nezgoda su najvaæniji ulazni podatak pri odreœivanju konaånog rasporeda patrola.

pomaganje povreœenima u nezgodama. 360 . Danas se na globalnom nivou razmatraju problemi bezbednosti saobrañaja i donose odgovarajuñi dokumenti meœu kojima je posebno vaæna meœunarodna strategija bezbednosti saobrañaja (International Road Safety Strategy). najåeãñe postoji ustaljen ãablon planiranja patrolne sluæbe u tri konsantne smene. puteve. 15. Veoma je vaæno shvatiti da saobrañajna policija ne moæe i ne sme delovati izolovano. Dokument obuhvata nekoliko vaænih poglavlja: – osnove (osnovni problemi i pravci delovanja). propisi.4. promene ponaãanja. PLANIRANJE RADA I RUKOVOŒENJE RADOM STANICE SAOBRAÑAJNE POLICIJE 15. Naprotiv ona je deo nacionalnog sistema zaãtite koji se usaglaãava i usmerava na globalnom nivou. 14 Na primer. propise. zbog jednostavnosti planiranja. Smene se mogu preklapati. 2000. vozila. 15 International Road Safety Strategy.15 Ovaj dokument je pripremila meœunarodna organizacija za preventivu na putevima (PRI)16 koja okuplja preko 50 dræava. zaãtitu æivotne sredine i kvalitet æivota). Konaåno.1.14 a ubacivanjem posebnih patrola u razliåitim vremenima. od 16 do 24 sata i od 0 (24) do 8 sati. Lisabon. smene ne moraju da poåinju u isto vreme. a na osnovu izveãtaja visoke ekspertske grupe za politiku evropske bezbednosti na putevima. PRI. White book. Planiranje rada saobrañajne policije Saobrañajna policija je jedan od subjekata u zaãtitnom sistemu bezbednosti saobrañaja. prañenje efekata preduzetih mera. razvoj metodologije planiranja. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Patrolna sluæba se najåeãñe planira u tri smene od po osam sati ili u åetiri smene od po ãest sati.Lipovac. Bolje je da uåesnici u saobrañaju uvek i na svakom mestu oåekuju patrolu. poveñava se kontrola u pojedinim periodima i ostavlja utisak stalnog prisustva. ciljevima. – mere (koje su sistematizovane na ponaãanje. U naãim uslovima prva smena åesto poåinje od 6 sati. kazne. zadacima i prihvañenim naåinom rada. kako prekrãioci ne bi mogli da shvate sistem planiranja i utvrde pravilo kada je put nepokriven patrolama. Ipak. od 8 do 16 sati. tako da u periodu najveñeg oåekivanog posla na teren izaœu dve smene. finansiranje. putevi. uspostavljanje partnerskih projekata) i – nadgledanje delotvornosti preventivnih akcija. organizaciju pomoñi povreœenima. 16 PRI – La Prevention Routiere Internationale. – mere s ciÿem pomoñi zemljama u razvoju (obuka osoblja.4. P. Ona deluje u skladu sa zahtevima druãtva i u skladu sa druãtvenim vizijama.

Evropska unija je definisala svoju saobrañajnu politiku do 201018 u kojoj je ocenila sadaãnje stanje transporta u EU i definisala oko 60 mera koje ñe se sprovesti do 2010. problem. vizije. Lisabon. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. 2000. CEMT/CS(2002)7/PROV. 21 Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. 17 National 18 White Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. zadatke u bezbednosti saobrañaja.17 Na nivou velikih regiona vrãi se strateãko planiranje saobrañaja i bezbednosti saobrañaja. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. Npr. 361 15.26 Poslednja dva dokumenta su najvaæniji okvir za planiranje rada saobrañajne policije. Svaka dræava bi trebalo da donese nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Npr. sadaãnjost i buduñnost bezbednosti saobrañaja”22 i druge strateãke dokumente. 23 Evropski kodeks policijske etike. Brussels. 20 A Strategic Road Safety Plan for the European Union. 22 Past. Vrnjaåka Banja. European Transport Policy For 2010: time to Decide. jer se u njima definiãu i kljuåne oblasti rada u bezbednosti saobrañaja u planiranom periodu (npr. 2000. Komitet ministara saveta Evrope. 2001. Na osnovu nacionalne strategije donose se nacionalni planovi bezbednosti saobrañaja (obiåno na godiãnjem nivou) koji definiãu zadatke pojedinih subjekata bezbednosti saobrañaja. 1999. 25 The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. 24 Police Enforcement Strategies To Reduce Traffic Casualties in Europe. alkohol. Australian Transport Council. Znaåajne meœunarodne organizacije su usvojile svoje strateãke dokumente o bezbednosti saobrañaja. Konaåno. Npr. Na primer. godine. Preporuke. 2005. Evropski savet za bezbednost saobrañaja (ETSC)19 je pripremio Strateãki plan bezbednosti saobrañaja za EU. Present and Future Road Safety Work in Ecmt. European Transport Safety Council (ETSC).. Brisel. Brisel. 2002. na osnovu svih nabrojanih dokumenata definiãe se nacionalna strategija policijske prinude i godiãnji planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. Paper. sigurnosni pojasevi i prolasci na crveno).25 Nacionalne strategije definiãu stanje. Melburn. Evropska komisija. 26 Lipovac. ciljeve (dugoroåne i kratkoroåne). Australija veñ tradicionalno donosi nacionalnu strategiju bezbednosti saobrañaja. Strazburg. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije PRI je usvojila i Kodeks dobre prakse za izradu nacionalnih strateãkih planova bezbednosti saobrañaja. COM(2000) 125 final. na meœunarodnom planu se usaglaãavaju i strategije policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. u Evropi je prihvañen Evropski kodeks policijskog rada23 i Evropska strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja24 u kome su dati okviri i standardi rada policije u saobrañaju. Strategije bezbednosti saobrañaja. principe i strateãke mere bezbednosti saobrañaja koje ñe se sprovoditi u narednom periodu.15. Zbog izuzetnog znaåaja rada policije u bezbednosti saobrañaja. 2001. PRI. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . brzina. 19 ETSC – European Transport Safety Council. 1997. 2000.20 a EU je usvojila i Prioritete EU u bezbednosti saobrañaja21 i druge dokumente. KEMT (Konferencija evropskih ministara transporta) je donela dokument “Proãlost. ETSC. K.4.

Lipovac. Krsto Bezbednost saobrañaja 15. – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije. a zatim kljuåne oblasti rada. procenat vozaåa koji voze pre sticanja prava i broj otkrivenih u saobrañaju itd. periodiåni i meseåni planovi) i prañenje njihove realizacije. – instruktivno-kontrolna delatnost. – nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima. broj kontrola na putu. – izrada dnevnih rasporeda sluæbe. – otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). 362 . region) i planova policijskog rada na viãem nivou (strategija policijske prinude u bezbednosti saobrañaja. Policija ima velike moguñnosti i obavezu da pomogne lokalnoj zajednici da prati stanje bezbednosti saobrañaja. Vrnjaåka Banja. broj odsustvovanja sa posla. Utvrœivanje planova rada. – saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja. – struåno osposobljavanje i usvrãavanje radnika stanice. Planovi rada se prave na osnovu nacionalnih i regionalnih strateãkih dokumenata zajednice (dræava. a zatim da svoje aktivnosti dobro uklopi u rad ostalih subjekata. srednja brzina na putu. Ovi planovi rada bi trebalo da obuhvate kratak prikaz najvaænijih obeleæja postojeñeg stanja indikatora bezbednosti saobrañaja i saobrañajnih nezgoda. 27 15 Miliniñ. – prijem patrola po povratku sa sluæbe. broj akcija pojaåane kontrole. P.4.). nacionalni planovi rada policije u bezbednosti saobrañaja. da podræi i pomogne strateãko planiranje aktivnosti svih subjekata na lokalnom nivou. broj prekoraåenja brzine. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. – saradnja sa drugim jedinicama OUP-a itd. procenat uåeãña pijanih vozaåa u saobrañaju. ciljeve.. procenat otkrivenih pijanih vozaåa u saobrañaju. 2005. B. planovi rada viãih organizacionih jedinica). ali moraju biti usaglaãeni i sa strategijama i planovima lokalne zajednice. zadatke i mere koje ñe se preduzimati u posmatranom periodu. Rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije obuhvata: – utvrœivanje planova rada (godiãnji. Neophodno je u planovima predivdeti i kvantifikovati indikatore kojima ñe se meriti uspeh u realizaciji planova (broj radnih sati. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. Konkretni planovi rada policije se moraju temeljiti na struånim analizama stanja bezbednosti saobrañaja.27 Neposredno rukovoœenje stanicom saobrañajne policije ñe biti olakãano ako se pripremaju i realizuju planovi rada od godiãnjeg do meseånog nivoa. – izdavanje pismenih nareœenja patrolama (priprema naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka).2. okvir koji je definisala zajednica i viãe organizacione jedinice.

Pripremu ovih zadataka treba shvatiti veoma ozbiljno i uvek je raditi u saradnji sa voœom sektora. .... rutinski zaustavljati i kontrolisati svako peto. putniåko vozilo.15 vrãiti kontrolu saobrañaja u mestu. U nalogu bi trebalo ãto preciznije naloæiti izvrãenje zadataka po vremenu i mestu izvrãenja (npr...45 do 8. Na osnovu meseånih planova i dnevnih rasporeda sluæbe.. a posebno o stanju indikatora i parametara bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju. vrãiti merenje brzine vozila koja dolaze iz pravca . a posebno obratiti paænju na prekrãaje ekstremnog prekoraåenja brzine ..30 patrolno vozilo zaustaviti posle deonice – skrivena kontrola – . Izdavanje pismenih nareœenja patrolama. od 6. u pravcu neposredno ispred oãtre krivine .15..00 sati. obuåenost. odnosno pomoñnikom komandira. u mestu . u sluæbenim prostorijama.4. polazak patrole iz stanice u 6. i zaustavljati sva vozila koja voze preko 95 km/h – dobro vidljiva kontrola – saåiniti poseban izveãtaj o ekstremnim prekoraåenjima brzine. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije Izrada dnevnih rasporeda sluæbe. pripremljenost patrole za izvrãenje zadataka (da li imaju potrebne obrasce.00 do 6. S obzirom na oåekivani stepen konkretizacije zadataka u nalogu.. garaæa i sl.. a ostala vozila zaustavljati samo u prekrãaju ... nekad se koriste prostorije deæurne sluæbe. stanje liåne opreme i naoruæanja. i kontrolisati nepropisna preticanja – navesti u izveãtaju rezultate kontrole .30 do 12.. U dnevnom rasporedu se precizno definiãe vreme i prostor rada svake patrole i odreœuju pojedinaåna zaduæenja policajaca.. da li su shvatili zadatke i sl. spremnost i motivisanost za izvrãenje konkretnih zadataka.. Saobrañajni policajci se staraju da dosledno sprovode postavljene zadatke. .. Na isprañaju se sagledava i ispravnost vozila i opreme u vozilu.. saobrañajne nezgode i drugi zastoji) i nareœuje postupanja saobrañajne 363 15. jasno je da rukovoœenje stanicom mogu vrãiti samo iskusni i veoma struåni komandiri. ne ulazeñi dublje u osnove iz kojih su ovi zadaci proizaãli. blokade.. a posebno kontrolu upotrebe sigurnosnih pojaseva i zaustavljanja na znak “Stop” .. u periodu od 11. Mada je Nalog veoma konkretan. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . odnosno njihovi zamenici.)..). domonstracije. Neke stanice imaju posebnu prostoriju za isprañaj patrola.. urednost. veñ voditi raåuna o viãim planovima i konkretnim uslovima. od 7.. Ovaj nalog predstavlja konkretizaciju svih planova i rasporeda.25 vrãiti nadzor u pokretu nad odvijanjem saobrañaja. stareãina daje pismene zadatke svakoj patroli u vidu Naloga za izvrãenje sluæbenog zadatka (patrolni list). Stareãina u dnevnim rasporedima sluæbe konkretizuje zadatke saobrañajne policije za posmatrani dan. Stareãina usmeno obrazlaæe i pojaãnjava svaki zadatak.. Ne treba dnevne rasporede praviti po inerciji (prepisivati iz dana u dan).. umor. pojaãnjava aktuelne dogaœaje znaåajne za izvrãenje zadataka: åita aktuelne depeãe. ãtrajkovi.. Otpremanje patrola i pozornika u sluæbu (isprañaj patrole). u raskrsnici ulica . belo. neophodno je da stareãina neposredno isprati svaku patrolu. pojaãnjava najvaænije probleme na terenu (aktuelni problemi u saobrañaju. Isprañaj patrole se vrãi oko 30 minuta pre poåetka patrolne sluæbe. Na isprañaju patrole stareãina neposredno sagledava stanje svakog policajca i njegovu spremnost da izvrãi predviœene zadatke: liåni izgled.. Stareãina vodi raåuna da zadaci u Nalogu budu u skladu sa svim strateãkim i planskim dokumentima i da budu ãto konkretniji.

odnosno da bi ove zadatke u buduñnosti bolje prilagoœavao konkretnim moguñnostima policajaca. 364 . P. izveãtaj o upotrebi sredstava prinude. patrola kompletira ostale pisane podneske i izveãtaje. prijemom patrola i razgovorom o aktivnostima na terenu. Ovo je i dobra prilika da stareãina shvati koliko su bili realni njegovi planovi i postavljeni radni zadaci. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 policije. Ostali pisani izveãtaji (npr. Tek kada je uveren da je svaki policajac shvatio zadatke i da ih moæe uspeãno izvrãiti. izveãtaja o kontrolnoj delatnosti i neposrednog uvida u izvrãavanje pojedinih zadataka. izveãtaja deæurne sluæbe. da bi pratio kvalitet rada i posveñenost policajaca svom poslu. Ovako se zaokruæuje proces planiranja i prañenja rada patrole. Svaka patrola se posle patrolne sluæbe vraña u stanicu i predaje sluæbu stareãini (najbolje je da sluæbu preda stareãini koji je patrolu ispratio u sluæbu). Kontrolna delatnost se odvija: 28 Izveãtaj o nezgodi popunjava patrola. odnosno lice koje on ovlasti. Stareãina koristi razne metode da ostvari ãto bolji uvid u rad svoje jedinice i svakog pojedinca u jedinici. pisanih podnesaka. rada administracije. Usmeno izveãtavanje se ostvaruje radio vezom u toku izvrãavanja pojedinih zadataka. stareãina se na najbolji naåin upoznaje sa stanjem i najvaænijim problemima sa kojima se susreñe patrola u svom radu. Konaåno. preduzete mere u vezi otkrivenih prekrãaja i ostale vaæne aktivnosti. Nadzor nad radom i funkcionisanjem jedinice je veoma znaåajna funkcija rukovoœenja. ali je neophodno i da neposredno izlazi na patrolne reone i liåno se uveri u naåin rada policajaca na terenu.Lipovac. Prijem sluæbe je veoma znaåajan da bi stareãina uspeãno pratio i dobro shvatao stanje i probleme sa terena. Posebno korisne informacije dobija na osnovu izveãtaja patrola o patrolnoj delatnosti. stareãina upravlja stanicom. staniånih evidencija i drugih dokumenata u stanici. da bi sagledavao naåin izvrãenja zadataka koje je naloæio. tako se uvaæava najvaæniji posao saobrañajne policije – patrolna delatnost. S druge strane. stareãina odobrava izlazak na teren. Instruktivno-kontrolna delatnost. U toku sluæbe. Patrola kompletira pisani izveãtaj na poleœini naloga i usmeno pojaãnjava stareãini najvaænije aktivnosti. Na osnovu sugestija stareãine.28 sluæbene beleãke. reãenja o prekrãajima. broj i struktura uoåenih prekrãaja. izveãtaj o saobrañajnoj nezgodi). stareãina se upoznaje sa radom patrola kroz usmene kontakte putem radio veze. Izveãtavanje o radu patrole vrãi se pismeno i usmeno. a drugi organ vrãi uviœaj. usmenim izveãtavanjem o radu kada stareãina izaœe na lice mesta (radi kontrole ili pomoñi i organizovanja sloæenijih zadataka) i pri predaji sluæbe (posle patrolne sluæbe). Na osnovu struånog i neprekidnog prañenja stanja u stanici. Prijem patrola po povratku sa sluæbe treba da vrãi stareãina. ako ona obezbeœuje lice mesta. zapisnici o kontroli uåesnika u saobrañaju. prijave. obaveãtenja i drugi pisani dokumenti su najåeãñi pisani oblici izveãtavanja o radu patrole. prigovora na rad. Pismeni izveãtaj na poleœini naloga je osnovni vid izveãtavanja o radu patrole i u njega se unose najznaåajnije aktivnosti patrole: broj kontrola.

bira i stimuliãe policajce – mentore da kvalitetno realizuju praktiånu obuku u stanici. odlazak u druge jedinice. – posredno na osnovu prituæbi i prigovora graœana i ostalih saznanja (stareãina ne sme da ignoriãe nijedan prigovor. a posebno sluæbene izveãtaje koji ukazuju na nepropisan i nesavestan rad). a posebno: vrãi selekciju i upuñivanje policajaca na osnovni saobrañajni kurs. Zato se podrazumeva da je komandir bio iskusan saobrañajni policajac koji ima veliki ugled meœu policajcima i koji im moæe pomoñi. Stareãina prati struånost policajaca u stanici i planira njihovo usavrãavanje. a u liånim kontaktima radio vezom ili na drugi naåin sagledava rad pojedinih patrola i naåin realizacije nekih zadataka). Stareãina jedinice saobrañajne policije. ostali vidovi obuke u stanici i sl. usmerava i koordinira rad patrola i deæurne sluæbe. Posebno je znaåajno da komandir stanice planira obuku svih stareãina i da stalno radi na svom ostruåavanju i struånom razvoju. – naposredno na terenu uz znanje patrole (stareãina dolazi na mesto rada patrole.15. Veoma je korisno da se instruktivno-kontrolna delatnost realizuje u vreme izvrãenja sloæenih zadataka. rad sa policajcima – mentorima u stanici. Kontrolna delatnost na terenu i rad sa patrolom imaju elemente i instruktivne delatnosti. seminari i struåna predavanja u stanici. ukazuje na propuste i daje konkretna nareœenja koja mogu podrazumevati i neposrednu demonstraciju ispravnog postupanja). provere znanja. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . a izveãtaji o kontrolnoj delatnosti treba da pomognu u prañenju i usmeravanju rada policajaca. bez znanja patrole (stareãina sa mesta na kome ga ne uoåava patrola prati rad patrole i stiåe odliåan utisak o kvalitetu rada. – posredno na osnovu izveãtaja i pisanih podnesaka. rukovodi praktiånim delovima obuke saobrañajnih policajaca u stanici. a neãto åeãñe sa patrolom koju åine neiskusni ili policajci na åiji rad se graœani åeãñe æale. kada stareãina ostvaruje uvid u rad policajaca.4. U toku godine stareãina bi trebalo da makar jednom izaœe i radi sa svakom patrolom (instruktivno-kontrolna delatnost). Obuka policajaca je neraskidivo vezana za njihov rad i tako bi je trebalo i planirati: u godiãnjim planovima rada bi trebalo za svakog policajca predvideti vreme neophodno za obuku (pohaœanje kurseva i seminara u trening centrima. Planiranje rada i rukovoœenje radom stanice saobrañajne policije – u stanici (stareãina uz pomoñ deæurne sluæbe neprekidno nadzire rad patrola na terenu. o problemima i slabostima koje uoåava). planira i organizuje stuåno usavrãavanje saobrañajnih policajaca u okviru redovne nastave u jedinici. prima izveãtaj. sagledava obrazovne potrebe i upuñuje saobrañajne policajce na specijalistiåke kurseve i seminare. prati i stimuliãe obuku na kursevima i seminarima. a svojim prisustvom i struånoãñu uliva poverenje meœu policajcima. niti usmenu primedbu na rad svojih policajaca. zajedno sa ostalim stareãinama treba da sagledava potrebe i organizuje struåno usavrãavanje polica365 15. Kontrolna delatnost se sprovodi na osnovu naloga (patrolnog lista).). poduåiti ih kako da rade u konkretnim uslovima. – neposredno na terenu. prati rad. Struåno osposobljavanje i usavrãavanje pripadnika policije je jedan od osnovnih uslova za struåan i efikasan rad saobrañajne policije.

Tada ñe graœani bolje prihvatati saobrañajnu policiju i pomagati joj u radu. Ovakve karte mogu pomoñi u planiranju i usmeravanju rada. U svakoj stanici saobrañajne policije trebalo bi da se svakodnevno aæuriraju karte saobrañajnih nezgoda na kojima se jednostavno i pregledno prikazuje koje nezgode. Saobrañajna policija je odgovorna za struåno i aæurno voœenje baza podataka o saobrañajnim nezgodama. P. Tako ñemo zadobiti bolju podrãku zajednice. sa kojim posledicama i gde se dogaœaju. za reãavanje pojedinih dela u saobrañaju. Ove baze podataka pruæaju ogromne moguñnosti za struåno sagledavanje stanja bezbednosti saobrañaja na posmatranom podruåju i trebalo bi ih maksimalno koristiti. neophodna je saradnja saobrañajne policije sa drugim linijama rada. Saobrañajna policija moæe da podstakne druge subjekte da preuzmu svoj deo odgovornosti. prañenje vrsta nezgoda na putnoj mreæi. Mnogi zadaci iz nadleænosti OUP-a.). tako ãto ñe ga prilagoœavati aktuelnim problemima i izvorima opasnosti. onda ñe rad saobrañajne policije biti bolje podræan i uvaæavan. a posebno za rasvetljavanje nezgoda sa nepoznatim uåiniocima. stareãina ñe usmeriti rad na otkrivanje prekrãaja prekoraåenja brzina ili prolaska na crveno itd. Na primer. nezaustavljanja na znak “Stop”. Naime. voænja neispravnih vozila itd. ako analize ukazuju da vrlo velike brzine åesto doprinose nastanku nezgoda. Saradnja sa drugim linijama rada je veoma vaæan zadatak saobrañajne policije. danas se svako kriviåno delo realizuje i u saobrañaju i uz pomoñ vozila. Ako uspeãno saraœuje sa ostalim subjektima. kada. Veoma kvalitetne analize stanja mogu se dobiti i od nauånih i struånih ustanova koje koriste baze podataka o nezgodma. prañenje najåeãñih i najopasnijih greãaka u saobrañaju. da su åeste nezgode u semaforizovanim raskrsnicama. a rezultati rada bolji. da pomogne i olakãa rad drugih subjekata i svoj rad stavi u funkciju zaãtitnog sistema. prolasci na crveno. U buduñnosti bi trebalo razviti snimanje i uspostaviti prañenje najvaænijih indikatora bezbednosti saobrañaja (brzine vozila. Prañenje stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije je osnov za uspeãan rad i planiranje rada policije. dobiti podrãku u opremanju. Saradnja sa ostalim subjektima zaãtitnog sistema u bezbednosti saobrañaja je veoma znaåajna za efikasan i efektan rad saobrañajne policije. da pomogne koordinaciju rada viãe subjekata. ali i moguñnost rutinske kontrole koja se moæe odliåno iskoristiti za rad na rasvetljavanju brojnih kriviånih dela. mogu se uspeãno reãiti u okviru rada saobrañajne policije. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 jaca opãte nadleænosti (koji nisu zavrãili osnovni saobrañajni kurs) koji se ukÿuåuju u kontrolu i regulisanje saobrañaja. o ranijim istraæivanjima i sl. Posebno su vaæni prañenje prostorne i vremenske raspodele saobrañajnih nezgoda.). obuåavanju i u realizaciji svake naãe aktivnosti. a posebno u suzbijanju kriminala i otkrivanju izvrãioca kriviånih dela. Saobrañajna policija je samo deo jedinstvenog zaãtitnog sistema i to treba stalno isticati i uvaæavati. Saobrañajna policija ima brojne kontakte sa graœanima. Stareãina bi trebalo da na osnovu uporedne analize stanja bezbednosti saobrañaja i aktivnosti policije stalno unapreœuje rad policije. voænja pod uticajem alkohola. ali i druge izvore podataka o saobrañajnim obeleæjima (podatke o putevima. Sa druge strane. Konaåno. o saobrañaju. o ponaãanju uåesnika u saobrañaju.Lipovac. nadzor nad odvija366 .

2000.. 2000. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 2005. 1994. 1999. White book. Lipovac. Vrnjaåka Banja. Pri. Komitet ministara saveta Evrope. Evropski kodeks policijske etike. PRI. Report No. Traffic law Enforcement. PATROLNA I POZORNIÅKA DELATNOST U BEZBEDNOSTI . Strategije bezbednosti saobrañaja. D. Beograd. otkrivanje i sankcionisanje pojedinih saobrañajnih prekrãaja mogu uspeãno vrãiti i pripadnici policije opãte nadleænosti. Tako se obezbeœuje bolja pokrivenost teritorije. zavisni i meœusobno uslovljeni. Lisabon. B. Ljubljana. Literatura Armour.. Mada su pojedinaåno objaãnjeni. Present and Future Road Safety Work in ECMT. Uspeãan rad patrole na terenu podrazumeva uspeãan rad svakog policajca u patroli. Pagon. jednovremeno i koordinirano u svakoj stanici saobrañajne policije. M. COM(2000) 125 final. Saobrañajni fakultet. nepoãtovanje reæima saobrañaja itd. K. 53. 2005. Monash University. 367 15. 1997. 1984. Brussels. CEMT/CS(2002) 7/ PROV. G. M. 2001.. Facultz of Crminal Justice. Miletiñ. Police Science Series. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. National Strategic Road Safety Plans – Code of Good Practice. Police Organization and Management. Jankoviñ. Policing in Central ind Eastern Europe. 2002. Canberra: Federal Office of Road Safety. Strazburg. ETSC. Miliniñ. seminar – savetovanje – razmena najbolje policijske prakse. bolja iskoriãñenost ljudstva i tehnike. Pogledi na strategijsko planiranje policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. 2000. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. 2000. voænja neregistrovanih vozila.. Svi nabrojani poslovi se realizuju neprekidno. Priorities in EU Road Safety Progress Report and Ranking of Actions. smanjuje broj saobrañajnih policajaca i poveñava specifiåan subjektivni rizik kaænjavanja pojedinih prekrãioca (nepropisna parkiranja i zaustavljanja. B.. B. Preporuke. a Review of the Literature. voænja pre sticanja prava. ovi poslovi su meœusobno isprepletani.. Kontrola i regulisanje saobrañaja. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Past. Leonard and More. Australian Road Research.. A Strategic Road Safety Plan for the European Union. ali i realizaciju i koordinaciju navedenih poslova rukovoœenja stanicom. Meãko. Vrnjaåka Banja. Brisel.).. 2004. Struåni skup Bezbednost saobrañaja na putevima.Literatura njem saobrañaja. D. Beograd. Zaal. i Dobovãek.. struåni skup bezbednost saobrañaja na putevima. New York. Lisabon. 2003. International Road Safety Strategy.

1999. Australian Transport Council. Home Office. London. European Transport Policy for 2010: Time to Decide. Road Policing and Traffic. 2001. 1998.Lipovac. Evropska komisija. Brisel. White Paper. 2000. The National Road Safety Strategy 2001 – 2010. Krsto Bezbednost saobrañaja 15 Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. European Transport Safety Council (ETSC). P. 368 . Melburn. HMIC (Her Majesty’s Inspector of Constabulary) Thematic Inspection Report.

4. Mesto i uloga voœe sektora i komandira 16. Organizacija i naåin realizacije sektorskog rada 16. SEKTORSKI RAD U BEZBEDNOSTI SAOBRAÑAJA 16.2.1.3.16. Dosije sektora . Poslovi i zadaci na sektoru 16.

SAOBRAÑAJA .1997). Poslovi i zadaci na sektoru obavljaju se po linijskom principu. SEKTORSKI RAD U BEZBED. a moæe da obuhvata podruåje jedne ili viãe mesnih zajednica ili deonice puteva. ORGANIZACIJA I NAÅIN REALIZACIJE SEKTORSKOG RADA Da bi se unapredio i uåinio ãto efikasnijim rad policije na terenu. organizuje se po sektorima. 16. Naåelnik SUP-a donosi i Odluku kojom se utvrœuju patrolni i pozorniåki rejoni na sektoru. ali tako da se obezbedi jedinstveno obavljanje unutraãnjih poslova na sektoru (planiranje. pa i rad po pitanju bezbednosti saobrañaja. 371 16. Treba razlikovati dve situacije – dve vrste sektora i sektorskog rada: a) bezbednosni sektor na kome se poslovi bezbednosti saobrañaja realizuju u sklopu ostalih poslova i b) saobrañajni sektor na kome se osnovni sadræaj poslova odnosi na bezbednost saobrañaja. usmeravanje. POSLOVI I ZADACI NA SEKTORU Najznaåajniji poslovi i zadaci koji se realizuju na sektoru su: – zaãtita bezbednosti i ustavnog poretka. internim aktom – Uputstvom. kontrola i odgovornost).16. Naåelnik SUP-a predlaæe (Ministru) podelu podruåja na sektore. koordinacija. kojeg donosi ministar unutraãnjih poslova. Sektor predstavlja prirodnu i bezbednosnu celinu. Organizaciju i naåin realizacije sektorskog rada u Srbiji je propisan posebnim. Prema veliåini sektora. zadaci i naåin vrãenja poslova na sektoru i naåin voœenja evidencija. obimu problematike i broju angaæovanih ljudi razlikuju se sektor prve kategorije i sektor.2.7. 1 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru (1.1 Ovim aktom su ureœeni organizacija.1.

P. – vrãenje kontrole vozaåa. organizacijama i preduzeñima kojima je zakonom povereno vrãenje odreœenih poslova u vezi bezbednosti saobrañaja (tehniåki pregledi. – nabavljanje. 16. On. Posebno je vaæno da voœa sektora bude stalno angaæovan na istom sektoru. Na sektoru se angaæuje stalan tim koga åine voœa sektora i odreœeni broj policajaca (najmanje 7 radnika na sektoru 1. Na saobrañajnom sektoru se. – vrãenje nadzora i obezbeœenje vrãenja vanrednog prevoza na putevima. – liåne karte. na radnim sastancima sa stareãinama analizira stanje na sektoru. daje predloge. – obezbeœenje lica mesta i vrãenje uviœaja saobrañajnih nezgoda.Lipovac. prebivaliãte i boraviãte graœana i drugo. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 – zaãtita æivota. liåne i imovinske sigurnosti graœana. odnosno 5 radnika na sektoru). uåestvuje u planiranju sluæbe i u pripremi zadataka patrolama. – regulisanje saobrañaja i pruæanje pomoñi vozaåima i dr. – obezbeœenje zborova i drugih okupljanja graœana. uåesnicima u saobrañaju. predlaæe nagraœivanje i kaænjavanje radnika na sektoru. – zaãtita od poæara. na osnovu dobrog poznavanja stanja na sektoru. planira i neposredno rukovodi poslovima na sektoru. izveãtava stareãinu o stanju i problemima na sektoru. dræanje i noãenje oruæja i municije. S druge strane. MESTO I ULOGA VOŒE SEKTORA I KOMANDIRA Patrolna i pozorniåka delatnost. posebno realizuju i sledeñi poslovi i zadaci bezbednosti saobrañaja: – prañenje stanja bezbednosti saobrañaja na sektoru. preduzeña za odræavanje puteva i dr. putne isprave. – obezbeœenje odreœenih liånosti i objekata i – bezbednost saobrañaja na putevima. Voœa sektora prati stanje na sektoru. kategorije. prati i ocenjuje rad policajaca na sektoru. i neposredna kontrola i interventno regulisanje saobrañaja su osnovni vidovi delovanja na sektoru. – uoåavanje opasnosti na putevima i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. – kontrola prelaæenja preko dræavne granice. centri za obuku vozaåa.3. – spreåavanje vrãenja i otkrivanje kriviånih dela i prekrãaja iz oblasti bezbednosti saobrañaja. Radnici na sektoru o svim bezbednosnim pojavama obaveãtavaju voœu sektora. voœa sektora je policajac koji 372 . – vrãenje nadzora i pruæanje struåne pomoñi organima. AMSA.). – odræavanje javnog reda i mira. vozila i drugih uåesnika u saobrañaju. pored nabrojanih. – kontrola kretanja i boravka stranaca.

4. priprema i organizuje radne sastanke sa voœama sektora i odgovarajuñim linijama rada. vrãi uviœaje najteæih saobrañajnih nezgoda. organizovanje. U Uputstvu2 su utvrœeni najvaæniji sadræaji dosijea saobrañajnog sektora: odluka o utvrœivanju sektora. – obezbeœuje ustaljenost voœa sektora i radnika na sektoru i – obezbeœuje jedinstveno vrãenje poslova na sektoru. On je spona izmeœu stareãine i policajaca – neposrednih izvrãilaca poslova. Na nivou policijske uprave.4. podelu sektora na patrolne i pozorniåke reone. organizuje. – predlaæe broj radnika na sektorima. pregled preduzeña za odræavanje puteva sa punktovima zimske sluæbe. pregled vaænijih putnih objekata na sektoru. pregled vaænijih transportnih preduzeña. stanice i sektora vodi se dosije koji sadræi potrebne podatke od znaåaja za vrãenje poslova bezbednosti na posmatranom podruåju. bezbednosna procena. a posebno u delu koji se odnosi na struåno 2 Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. pregled preduzeña koja raspolaæu dizalicama. pregled objekata od posebnog znaåaja itd. neposredno prati rad i pruæa struånu pomoñ ostalim policajcima na sektoru (posebno kod sloæenih poslova). a posebno za voœenje dosijea sektora. SAOBRAÑAJA . DOSIJE SEKTORA Dosije sektora sadræi propisane sadræaje poåev od odluke o utvrœivanju sektora. Ovo podrazumeva da se u liku voœe sektora stapaju funkcije odliånog policajca koji radi na sektoru i neposrednog rukovodioca. treba unaprediti sadræaje dosijea. preko analize postojeñeg stanja i bezbednosnih procena. Planiranje. 373 16. koordinira i kontroliãe rad na sektoru. komandir (rukovodeñi radnik): – predlaæe podelu staniånog podruåja na sektore. SEKTORSKI RAD U BEZBED. do nekih konkretnih podataka o licima i objektima koji su znaåajni za vrãenje poslova na sektoru. dosije pozorniåkog reona. – planira. Meœutim. U tom smislu. Imajuñi na umu osnovnu nameru da dosije omoguñi ãto kvalitetnije prañenje stanja i planiranje aktivnosti na sektoru. pregled lica pod pojaåanim nadzorom i lokalnom kontrolom. Voœa sektora je odgovoran za stanje bezbednosti saobrañaja i uredno voœenje evidencija na sektoru. Dosije sektora neposredno vrãi poslove na sektoru (zajedno s drugim policajcima). pregled servisa i radnji za popravku vozila. usmeravanje i kontrola rada na sektoru vrãi se na nivou SUP-a i stanice (odgovoran je komandir).16. struåno usmerava. pregled objekata interesantnih sa aspekta bezbednosti saobrañaja. skica podruåja sektora. pregled preduzeña za ãlepanje i uklanjanje vozila. spisak pripadnika policije koji obavljaju poslove na sektoru. – kontroliãe voœenje dosijea sektora. – planira. 16. ovo treba shvatiti samo kao okvir i minimum sadræaja.

. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). MUP RS. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Loznica (seminarski rad). European Transport Safety Council (ETSC). Kontrola i regulisanje saobrañaja. Petroviñ. Traffic Law Enforcement. Posebno je vaæno da se u dosijeu sektora naœu kvalitetni podaci o saobrañajnim nezgodama. 2006. o radovima na putu. Report No. 1997..Lipovac. o vaænim obeleæjima bezbednosti saobrañaja i o saobrañajnim nezgodama. Monash University. I. Beograd. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. pojedinaåni dijagrami svake nezgode (ili makar svake nezgode sa nastradalim licima). 1994. Dosije sektora: Zrenjanin (seminarski rad). Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Milijeviñ. prostorna i vremenska raspodela nezgoda itd. Strazburg. Tako se omoguñuje struåno usmeravanje rada na sektoru. Canberra: Federal Office of Road Safety. Dosije sektora se vodi ruåno. Saobrañajni fakultet. 1999. Leonard and More. Rakiñ. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. Zaal. o putu i putnim objektima. Kod svake nezgode bi trebalo da se evidentiraju i najvaæniji propusti i okolnosti koji su prethodili nezgodi. 53. 2006. Police Science Series. 374 . D. S. P. 31. Beograd. New York. Police Organization and Management. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. V. vol. Beograd. Viãa ãkola unutraãnjih poslova. D. Preporuke.. 2006. B. Brisel.. 1999.. Literatura Clarke. 2001. Beograd. Accident Analysis and Prevention. Evropski kodeks policijske etike. Dosije saobrañajnog sektora – OUP Vlasotince (seminarski rad). a Review of the Literature. odnosno na sistemu za automatsku obradu podataka. Uputstvo o naåinu organizovanja i vrãenja unutraãnjih poslova na bezbednosnom sektoru. Police Enforcement Strategies to Reduce Traffic Casualties in Europe. D. karte nezgoda na putu. Komitet ministara saveta Evrope.... Viãa ãkola unutraãnjih poslova. 2000. p. 2003. o saobrañajnim prekrãajima. 31-43.p. Beograd. 2006. neravnomernost i struktura saobrañaja). Dosije saobrañajno sektora PS Lapovo (seminarski rad). Jankoviñ. Krsto Bezbednost saobrañaja 16 prañenje i procenu stanja na sektoru. Stefanoviñ. Miletiñ. U dosijeu bi trebalo aæurirati podatke o saobrañaju (PGDS. G.

128. 139. 53. 71. 338. 115. 338. 351 autoãkola 93. 23. 310. 394 automobilske patrole 350. 17. 4. 313. 314. 19. 129. 24. 105. 244. 69. 336. 93. 104. 338. 197. 23. 78. 190. 41. 173. 47. 61. 337. 145. 128. 69. 335. 201. 131. 393 autotransportna preduzeña 92 B baze podataka 19. 150. 371. 329. 242 aktivna bezbednost saobrañaja 5. 265 bezbednosni sektor 371 bezbednost saobrañaja 1. 358. 3. 270. 128. 339. 64. 65. 132 algoritam kampanje 318 Ameriåka nacionalna agencija za bezbednost saobrañaja – NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) 128 Ameriåki program za procenu novih i polovnih vozila – USNCAP (US New Car Assessment Programme) 72 anketa 66. 314.INDEKS A ABS – Anti blokirajuñi sistem (Antilock Brake System) 127. 265 berme 97. 132. 20. 292. 265. 42. 352. 185. 219. 74. 96. 334. 307. 45. 114. 70. 79. 144. 257. 338. 30. 394 bankina 97. 96. 27. 48. 303. 157. 59. 162. 372 bezbedno odstojanje 120 biciklistiåka saobrañajna patrola 350 brzina vozila 45. 313. 123. 111. 5. 71. 62. 33. 147. 310. 43. 171. 305. 314 C Case Study (studije sluåaja) 73. 26. 334 auto-moto savez 260. 27. 44. 304. 132. 390. 98. 74 centar za obuku vozaåa 290. 21. 309. 253. 71. 79. 343. 65. 156. 165. 79. 22. 258. 158. 42. 239. 109. 127. 151. 393 375 . 80. 391. 80. 35. 97. 254. 105. 303. 34. 316. 108. 291. 80 Australijski program za procenu novih vozila – ANCAP (Australian New Car Assessment Programme) 72 automobili 15. 63. 104. 159. 110. 189. 132. 238. 120. 24. 308. 366. 358 apsolutni pokazatelji 21. 256. 68. 306. 372. 64. 391 analiza ponaãanja (Behavioural analyses) 71 analize saobrañajnih nezgoda 70. 304.

299. 268. 385 dubinske studije konflikata (In-depth conflikt studies) 71 E efekat tunelskog vida 110 eksperimentalna i kontrolna grupa 319 eksperiment 16. 215. 208. 273. 41. 180 ekspertize saobrañajnih nezgoda 69 ekspertska metoda 74 elementi kampanje 319 eliminacija 211. 235. 209. 212. 7. 72. 11. 337. 144. 207. 236. 171 Euro City vozovi 18 evidencije osiguranja 68 Evropski program za procenu novih i polovnih vozila – EuroNCAP (Euro New Car Assessment Programme) 73 F faktori bezbednosti saobrañaja 96. 167. 199. 204. 54. 281. 168. 249 forsirano koåeçe 94. 283.Lipovac. 130. 101. 9. 125. 270. 282. 205. 356 doobuka vozaåa 304 dosije sektora 373. 10. 355. 248 etiologija 165. 206. 290. 120. 89. 301. 355 G grafiåki metod 204. 205 fotodokumentacija 204. 7 drumski saobrañaj 4. droge i saobrañajnu bezbednost 41 376 . 196. 374 druãtvene podele rada 6. 211. 239 funkcionalna raspodela 353. 234. 291. 211. 284. 228. 220. 73. 214 fotografisanje 204. 215. 233 godine promenjenog kvaliteta æivota – QALY (Quality Adjusted Life Years) 182 grane saobrañaja 9. 133 fenomenologija 165. 71. Krsto Bezbednost saobrañaja D deåija sediãta 124 direktni pokazatelji bezbednosti saobrañaja 78 dinamiåki saobrañajni rizik 81. 248. 206. 128. 352 hitni izveãtaji o nezgodi 189 I IAATM – Meœunarodno udruæenje za nesreñe i saobrañajnu medicinu 41 ICADUS – Meœunarodni komitet za alkohol. 235. 354. 207. 269. 240. 305. 298. 207. 91 dnevni policijski izveãtaji 68 dokaz 51. 48 H helikopterske patrole 351. 229. 171 finansijska javnost 256 FISITA – Meœunarodna federacija inæenjera i tehniåara za motore i motorna vozila 41 fiksiranje lica mesta 191. 214. 288. 90. 151. P. 173. 287. 238. 105. 232. 203. 88. 221. 200.

340. 299. 221. 267. 329. 158. 343. 146. 333. 364 izvrãni (akcioni) plan bezbednosti saobrañaja 27 izvrãni organi 253. 325. 152. 179. 318. 350 kampanje 112. 358. 182. 338. 322. 215. 153. 295. 315. 322. 255. 321. 243 377 . 124. 322 karakteristiåni detaÿi 242. 266. 219. 261. 269. 275. 358 IRRD – Meœunarodna dokumentacija o istraæivanjima puteva (International Road Research Documentation) 41 IRTAD – Meœunarodna baza podataka o saobrañaju i saobrañajnim nezgodama (International Road Traffic and Accident Data Base) 24. 145. 265. 150. 351. 190 iskljuåenje vozila 265. 363. 145.Indeks IDBRA – Meœunarodno udruæenje za istraæivanje ponaãanja vozaåa 41 identifikacija 117. 353 javni rizik 81. 309 javnosti 33. 155. 342. 179. 298. 316. 142. 306. 206. 281. 233. 320. 320. 146. 308. 332. 159. 306 isprañaj patrole 362. 366 industrijska revolucija 7 instruktorska dozvola 286. 249 izbegavanje nezgode 200 izloæenost saobrañaju 94 izveãtaji iz zdravstvenih ustanova 68 izveãtavanje 177. 286 K kazne 34. 272. 362. 69. 318. 311. 147. 110. 147. 141. 343. 204. 333 iskljuåenje vozaåa 162. 265. 206. 198. 113. 269. 83 JIS – jedinstveni informacioni sistem 68. 261. 270. 284. 339 iskustvo 27. 264. 155. 319. 139. 128. 106. 310. 255. 108. 31. 220. 254. 333. 270. 336. 205. 259. 209. 208. 140. 288 Internet 72. 125. 112. 204. 310. 328. 123. 74. 313. 195. 273. 188. 339. 273. 357 ispitivanje vozila 162. 321. 42. 105. 188. 269. 270. 336. 256. 183. 307. 147. 372 inspekcijsko tehniåki upravni poslovi 279 inspekcijski nadzor 295. 158. 155. 77. 331. 107. 177. 149. 61. 337. 364. 179 izuzimanje tragova 203. 263. 81. 344. 285. 179. 292. 317 identifikacioni tragovi 219 IFSO – Meœunarodna organizacija ãefova policije 41 indikatori bezbednosti saobrañaja 176. 254. 144. 187. 143. 97. 272. 75. 274. 330. 341. 93. 320. 73. 342. 335. 352. 169. 272. 74. 280 interventno regulisanje 259. 144. 124. 72. 268. 309 instruktivno-kontrolna delatnost 362. 79. 160. 122. 142. 162. 320. 304. 264. 152. 139. 185. 360 kacige 22. 149. 124. 327. 292. 334. 254 J Japanski program za procenu novih i polovnih vozila – JNCAP (Japaniese New Car Assessment Programme) 72 javni putevi 47. 153. 308. 161. 320. 123. 95. 333. 308. 183. 187. 297. 35. 141. 383 INTERPOL – Meœunarodna organizacija policije 41. 200. 259. 154. 355. 344. 363 IVV – Meœunarodno udruæenje za ãkolovanje vozaåa i saobrañajno vaspitanje 41 izloæenost saobrañaju 83. 249. 211. 63. 186. 179. 210. 280. 365 intenzitet saobrañaja 93. 184. 143. 213. 143. 111. 248. 150. 178. 117.

74. 315 kontrola stanja puta 265 kontrola uåesnika 143. 41. 286. 78. 161. 66. 328. 122 Korigovana Hedonova matrica 104 kompas 7 komandir 354. 194 kriminalistiåki znaåaj 202. 150. 229. 248. 213. 264 kontrola ponaãanja vozaåa 264 kontrola prava uåeãña 264 kontrola trenutnog psihofiziåkog stanja 264 kontrolna grupa 319 kontrolni zdravstveni pregled 161. 188. 195. 181. 33. 180. 71. 95. 254. 73. 255. 360 Meœunarodna organizacija za standardizaciju – ISO (International Standard Organization) 41 Meœunarodna putna federacija – IRF (International Road Federation) 41 meœunarodne organizacije 37. 220. 369. 366 L laæni tipiåni tragovi 226 linijski tragovi 227. 75. 222. 180 modeli posledica 183 378 . 315. 149. 360 metod eksperimenta 71 metod komparacije 73 metod merenja 67 metode fiksiranja 191. 338 modeli faktora rizika (analitiåki mikromodeli) 176. 177. 22. 94. 315. 334. 179. 365. 118. 362 koncentracija alkohola 110. 93. 244. 150. 99. 201. 117. 93. 314. 151. 211. 183. 215 mikrotragovi 223 modeli 8. 44 Meœunarodno udruæenje za drumski prevoz – IRU (International Road Union) 41 mera bezbednosti 159. 361 merenja 67. 270. Krsto Bezbednost saobrañaja kljuåne oblasti 137. 209. 330. 334. 298 mesto sudara 221. 249 Meœunarodna automobilska federacija – FIA 42 Meœunarodna motociklistiåka federacija – FIM 42 Meœunarodna unija za javni transport – UITP 42 Meœunarodna klasifikacija bolesti – ICD (International Clasification of Diseases) 182 Meœunarodna organizacija za preventivu – PRI) 40. 117. 264. 243. 202. 178. 167. 240 kriviåno delo 194. 227. 361 meœunarodni izvori 43. 335. 18. P. 77. 207. 144. 176. 67. 338 kontejner 14. 249 koncepti integralnog transporta 18 Konferencija evropskih ministara transporta – CEMT (Conference of Ministares of Transport) 40. 94. 231. 196. 203. 496. 78. 108. 213. 254. 100. 242. 182. 269. 95. 95. 42. 333. 249 metodologija 26. 200. 289. 372. 46 kontramere 19. 59. 361. 308. 363. 32. 206. 187. 40. 226. 289 konflikti u saobrañaju 67. 188. 130. 221. 177. 154. 264 kontrola vozila 161. 140. 361 konferencije za javnost 336 konflikti 67. 73. konfliktna tehnika 94. 185. 298. 288. 235. 70. 184. 232 M makrotragovi 223 markiranje tragova 230 medijska javnost 256 mehanoskopsko uklapanje 221. 332. 373 koncentrisani tragovi 226. 94. 315. 184. 116. 207. 65. 179. 273. 177. 255. 149. 71. 315 kriminalistiåke definicije 193. 222. 22. 208. 74. 23. 205. 148.Lipovac. 165.

92. 283 obeleæja bezbednosti saobrañaja 28. 328. 53 okolnost nastanka saobrañajnih nezgoda 68. 161. 133. 132. 255. 317 najãira javnost 74. 265 nasloni za glavu 64. 90. 70. 118. 64. 179. 362. 306. 123. 77. 133. 322. 298. 273. 214. 67. 263. 33. 258. 99. 184. 284. 374 obezbeœenje tragova 199. 80. 264. 342 osposobljavanje 21. 271. 214. 67. 306 nevladine organizacije 40. 305. 83. 81. 176 ograniåena odgovornost 52. 347. 273. 95. 210. 267. 364. 189. 219. 292. 226. 56. 87. 59. 229. 174 novåana kazna 152. 257. 228 nivo bezbednosti saobrañaja 59. 224. 80. 310. 265. 142. 182. 197. 374 nauka 6. 306. 285 Osnovna Hedonova matrica 103 osnovna naåela 211. 80. 206. 295. 54. 339. 327. 94. 97. 120. 198. 23. 167. 219. 116. 299. 66. 264. 161. 273. 88.372.Indeks modeli predviœanja (analitiåki makro modeli) 176. 189. 116. 81. 363. 78. 363. 161. 236. 307 osiguranje 49. 154. 196. 183. 189. 333 NRSC – Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja (National Road Safety Council) 383 O oåekivana vrednost kazne 140. 69. 373 najugroæenije grupe 311. 305. 354. 66. 144. 61. 146. 255. 68. 237 opãti rizik kontrole 141 opisni (deskriptivni) model 176. 153. 121. 228. 117. 158. 65. 200. 93. 176 motociklistiåke patrole 350 mulaæiranje 205. 289 nadzor 47. 205. 233 opomena 265. 100. 314. 297. 89. 255 nauåno posmatranje 70. 70. 265. 71 negativni efekti 63 nematerijalne posledice 23 neposredne kontrole 133. 259. 338. 308. 167. 365 OTA – Svetska turing i automobilska organizacija 41 oznaåavanje tragova 231. 330 organ unutraãnjih poslova 48. 85. 200 opasne situacije 69. 141 oãteñenja 52. 343. 183. 143 obrazovno-vaspitne ustanove 254 odnos saobrañajne policije i javnosti 310. 351. 189. 329. 99. 282. 261. 56. 265. 316. 65. 303. 225. 73. 359. 88. 314 normativne definicije 173. 310. 308. 222. 307. 232. 73. 266. 313. 320. 263. 183. 214. 256. 342. 325. 233 N naåin fiksiranja 233 naknada ãtete 52. 288. 39. 269. 35. 366. 290. 275. 303. 91. 328 nareœenja 229. 265. 154. 123. 341. 318. 180 modeli bezbednosti saobrañaja 165. 79. 338. 86. 268. 67. 125. 344 nezavisna tela i komisije za nadzor 189 netipiåni tragovi 224. 41. 131. 80. 341. 18. 172. 168. 344 OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development) 24. 298. 195. 177. 331. 254. 325. 258. 283. 272. 155. 29. 99. 208. 337. 79. 344. 372 neposredni uvid 299. 162. 313. 302. 300. 273. 195. 303. 358. 28. 62. 55. 283. 75. 284. 339. 234. 82. 26. 254. 334. 266. 72. 257 nadleæni organi 47. 94. 281. 352 organ za saobrañaj 263. 266. 71. 292. 63. 230 objektivni rizik 119. 266. 84. 190. 232. 106. 321. 305. 74 nauåne ustanove 34. 350. 295. 127 nauåne metode 59. 223. 211. 53. 255. 155. 78. 21. 271. 140. 329. 53. 336. 313. 330. 307. 311. 304. 233 379 . 231. 265. 195. 255 nastradali 4. 115. 309. 254. 41. 210. 74. 197.

344. 201. 125. 183. 205. 80. 315. 33. 181. 219. 198. 71. 63. 35. 358. 342. 139. 65. 97. 337. 67. 153. 98. 311. 320. 79. 69. 267. 256. 358. 315. 9. 56 prikÿuåni putevi 131 privreda 3. 249 povrede 52. 188. 366. 352. 219. 15. 363. 179. 332. 111. 297. 84. 355. 142. 185. 52 prevoz robe 13. 20. 313. 335. 196. 54. 344. 132. 173. 189. 34. 292. 319. 149. 144. 335. 285. 336 policajac 70. 255. 333. 333. 48. 282. 299. 188. 182. 199. 272. 108. 107. 351. 147. 227. 52. 176. 285 poruke 150. 170. 183. 347. 353. 334. 68. 207. 154. 159 pravosuœe 254. 333. 264. 226 pravne norme 39. 181. 21. Krsto Bezbednost saobrañaja P paleta 18. P. 356. 338. 361. 126. 73. 350. 78. 223. 154. 92. 25. 79. 114. 143. 120. 183. 148. 220. 29. 80. 265. 362. 292. 349. 354. 184. 366 poniãteçe registracije 280. 263. 123. 53. 93. 188. 372 patrolne sluæbe 268. 56 prepreke pored puta 132 preventivno-propagandni poslovi 259. 320. 18. 182. 177. 149. 115. 229. 56. 256. 150. 108. 364. 373 povrãinski tragovi 226. 145. 352. 55. 207. 353. 17. 93. 111. 154. 117. 153. 51. 374 prostorno-vremenske analize 202. 28. 340. 318. 69. 367. 185. 182. 141. 320. 46. 363. 127. 27. 349. 225. 292. 266. 267. 53. 184. 221 prvenstvo prolaza 97. 269. 254 ponaãanje 22. 356. 298. 169. 327. 355 prenosivi tovarni list 54. 80. 180. 344 privredni prestup 265. 133. 126. 325. 119. 357. 79. 336 posledice nezgode 5. 70. 50. 352. 119. 68. 168. 122. 321. 183. 327. 189. 249. 336. 179. 21. 328 politiåke partije 159. 6. 93. 41 pasivna bezbednost saobrañaja 5. 317. 79. 97. 350. 314. 64. 195. 108. 187. 364. 313. 340. 352. 126. 306. 94. 328. 51. 98. 355. 200. 30. 319. 35. 115. 91. 183. 113. 177. 365. 11. 357 politiåka javnost 74. 23. 53. 307 procesualistiåka definicija 193 pronalasci 3. 203. 347. 114. 52. 103. 268. 118. 255. 80. 273. 153. 128. 272. 55. 167. 357. 273. 254 putnik 7. 351. 366 policijska funkcija 319. 105. 222. 319. 7. 354. 64. 137. 264. 355 prevoz putnika i prtÿaga 50. 355. 197. 186. 337. 373 policija 19. 188. 337 prekrãajni postupak 198. 298. 317. 167. 184. 219. 141. 362. 50. 132. 366 podrãka kampaçama 150. 65. 174. 126. 359. 227. 222. 149. 360. 189. 337. 255. 49. 327. 329. 354. 6. 293. 140. 265. 356. 12. 9. 214. 170. 356. 314 posledice saobrañajnih nezgoda 5. 90. 125. 124. 95. 106. 16. 223. 145. 23. 321. 356. 51. 254. 273. 13. 365. 106. 321 pokazatelj bezbednosti saobrañaja 20. 330. 339 380 . 125. 270. 54. 360. 88. 94. 202. 103. 343. 10 prostorna distribucija saobrañajnih nezgoda 98 prostorna raspodela 69. 229. 18. 315 postojeñe staçe 26. 360. 253. 116. 56 prevozilac 49. 146. 231. 328. 97. 46. 330. 169. 321. 367. 144. 72. 199. 116. 7. 254. 78. 339. 80. 147.Lipovac. 372. 357. 41. 185. 73. 328. 231 pravi tipiåni tragovi 225. 185 patrole 120. 321. 347. 343. 105. 168. 343 putar 149. 162. 141. 104. 161. 360 peãaåke patrole 349 planiranje rada 98. 128. 274. 26. 341. 178. 188. 333. 343. 181. 264. 360. 13. 339. 220. 342. 257. 206. 127. 310. 160 public relations-PR 328. 318. 327. 30. 123. 104. 315.

115. 18. 41. 70. 355. 315. 81. 266. 333. 371. 139. 85. 285. 314. 23. 28. 63. 360. 300 Savet Evrope 41. 337. 178 rizik od nezgode 108. 7 saobrañajna dozvola 264. 162. 169. 85. 81. 358. 173. 230. 161. 259. 243. 178. 161. 11. 271. 87. 366. 298. 149. 122. 118. 68. 330. 215. 274. 373. 357. 30. 77. 330 saobrañajna nauka 59. 134. 219. 267. 355. 62 saobrañajna trasologija 217. 374 saobrañajni put 4. 119. 203. 221. 34. 367 rutinska (sluåajna) kontrola 265. 92. 281. 179. 213. 355 raspored sluæbe 362. 78. 179. 133. 44. 307 saobrañajna sredstva 4. 133. 220. 32. 88. 64. 364. 71. 125. 197. 63. 367 rizik nastanka saobrañajnih nezgoda 123. 229. 207. 200. 48. 362. 165. 331. 232. 61. 111. 210. 315. 274. 372. 67. 194. 201. 75. 195. 152. 149. 15. 24.Indeks R raspodela ljudstva 347. 226. 84 republiåki propisi 158 riziåne grupe 70. 280. 170. 144 serija dogaœaja 168. 132. 196. 359. 43. 49. 317. 21. 116. 180. 364. 352 saobrañajna signalizacija 265. 74. 285 registracija motornih i prikljuånih vozila 161. 181 rizik otkrivaça saobrañajnih prekrãaja 140 rizik zaustavÿaça 140. 5. 334. 89. 291. 282. 134. 261. 317. 264. 269. 147. 99. 183. 231. 242. 271. 121. 355. 351. 208. 150. 314 rizik nezgode 121. 172. 169. 202. 103. 366 S saobrañajna delatnost 3. 229. 26. 140. 59. 62. 313. 105. 132. 257. 272. 104. 355. 5. 33. 372 relativni pokazateÿ 20. 63 saobrañajna patrola 350. 127. 372. 97. 356. 282. 22. 171. 17. 191. 304. 125. 114. 174 381 . 199. 307. 167. 132. 120. 212. 224. 126. 80. 168. 22. 67. 157. 129. 98. 313. 65. 171. 76. 222. 193. 133. 140. 152. 344 saobrañajni znaåaj 202. 150. 263. 219 saobrañajne nezgode 4. 86. 18 saobrañajni rizik 81. 259. 184. 259. 91 saobrañajni sektor 356. 293. 317. 367. 162. 366. 350. 309. 316. 247. 142. 347. 273. 356 registarske tablice 161. 56. 181. 62. 351 saobrañajni prekrãaji 42. 176. 281. 280. 106. 13. 43. 356 rizik kaæçavaça 140. 140. 63 saobrañajno-policijska prinuda 316 saobrañajno-tehniåka analiza nezgode 202. 120. 84. 206. 83. 354. 174. 280. 18. 175. 39. 130. 141. 222. 266. 354. 217. 373 saobrañajni sistem 9. 46. 243. 283. 283 regulisaçe saobrañaja 23. 20. 321. 263. 281. 19. 133. 82. 227. 257. 131. 123. 233. 198. 223. 329. 272. 48. 95. 228. 337. 363 razgovori (Interviews) 71 reãeçe o upravnoj stvari 300 recidivisti 21. 363. 292. 128. 25. 39. 23. 354. 282. 363. 309. 334. 21. 108. 78. 182. 69. 313. 339. 168. 351. 62. 29. 362. 111. 154. 366 sasluãanje lica 299. 291. 51. 352. 283. 374 saobrañajne patrole 337. 255. 221. 171. 90. 255. 35. 115. 284. 258. 162. 31. 244 saradça 338. 40. 134. 314. 159. 257. 235. 94. 105. 271. 53. 72. 143 rokovi 26. 239 saobrañajno policijske ispostave 349 saobrañajno pravo 37. 107. 343. 79. 216. 91. 359. 131. 93. 222. 214. 177. 352. 336. 273. 203. 301 rukovoœeçe 195. 111. 177. 335.

311. 311. 133. 335 stepen motorizacije 19. P. 181 statistike drumskih saobrañajnih nezgoda u Evropi i Severnoj Americi (Statistics of Road Accidents in Europe and North America) 28. 352. 143. 108. 151. 372 tehniåko regulisaçe 63. 320. 70. 309. 148. 307. 249 tamna brojka saobrañajnih nezgoda 79. 121. 207. 117. 169. 153. 316. 84. 320. 123. 315. 174. 321. 81. 271. 200. 23. 189 svrha policijskog rada 256 Ã ãinski saobrañaj 10. 233. 328. 123. 311. 149. 63 ãtetni dogaœaji 52. 316. 64. 145. 74. 96. 34. 255. 306. 174. 249 skrañena skala povreda (AIS) 181. 318. 177. 360. 132. 147. 97. 269. 201. 355. 68. 289. 264. 199. 181. 351. 315. 77. 254. 182 skupãtina 156. 40. Krsto Bezbednost saobrañaja sigurnosni pojas 22. 3. 48. 266. 27. 111. 203. 30. 124. 358. 115. 104. 153. 149. 158. 344 subjekti saobrañajnog prava 37. 332. 205. 253. 214. 313. 115. 357. 63 specifiåan rizik kaæçavaça 142. 143 specifiåan rizik kontrole 141. 35. 320. 33. 162. 316. 338 teorija sklonosti 21. 159. 174. 103. 179. 363. 98. 362. 111. 292. 125. 88 stepen poãtovaça propisa 266. 204. 303. 157. 176 sposobnost 64. 284. 119. 83. 178. 80 teæina nezgoda 103. 80. 352. 316. 161. 269. 106. 215. 292 Skupãtina EU 41 socijalno zagaœivaçe 4. 270. 211. 329. 304 sistem radnji 193. 297 stanice policije 347. 34. 75. 255. 34. 143. 149. 142. 154. 214. 212. 84. 76.Lipovac. 71. 313. 73. 12 ãtetne posledice saobrañaja 1. 367 sudija za prekrãaje 152. 133. 349. 209. 103. 314 stepen prihvatanja propisa 314. 203. 151. 397 stavovi 70. 356. 361 struåna javnost 33. 268. 315 strategija bezbednosti saobrañaja 27. 344. 78. 290. 254. 93. 175. 354. 268. 328. 364. 366. 209. 25. 185. 64. 159. 67. 215 skiciraçe 204. 208. 303. 56 ÃSP – ãkolska saobrañajna patrola 273. 115. 291. 73. 4. 373 stanje bezbednosti saobrañaja 1. 314. 298 studije interakcije (Interactional studies) 71 subjekti bezbednosti saobrañaja 27. 35. 267. 150. 11. 167. 293. 372. 213. 28. 123. 360 sistemski pristup 22 situacioni plan lica mesta 202. 255. 295. 214 skala oãteñeça pri povredama (IIS) 182 skica lica mesta 204. 65. 143. 314 tehniåki pregled vozila 159. 373 stanje kolovoza 131 statistiåke analize 22 statistiåki metod 66. 134. 254. 152. 333. 24. 142 spell teorija 75. 291. 112. 222. 205. 32. 105. 367. 335. 255. 343 T taåkasti tragovi 226. 77. 353 sprovoœeçe zakona 144. 337. 360. 366. 33. 207. 334. 33. 255. 194 sistem za zadræavaçe 124 sistem zaãtite 24. 125. 144. 127. 145. 104. 179. 146. 141. 313. 120. 227. 213. 365. 362. 340. 145. 105. 97. 24. 254. 213. 295 tela za bezbednost saobrañaja 27. 148. 177. 338 struåne organizacije 253. 149. 69. 32. 171. 32. 355 sudstvo 19. 176 382 . 257. 148. 99. 149. 32. 144. 109. 258. 339. 363 sistem kazni 42. 144. 36. 151. 313. 88. 106. 187. 146. 331. 334. 73. 258. 162. 256. 314. 206. 318. 244. 361. 49 subjektivni rizik 119.

230. 224. 40. 211. 242. 270. 233. 97. 44. 290. 203. 285. 226. 198. 286. 207. 249. 337. 183 383 . 264. 338 vozna karta 51 VRC – Centar za istraæivanje vozila (Vehicle Research Center) 72 vreme prevoza 16 vreme intenzivnog koåeça 237. 208. 220. 76. 239. 152. 189. 233. 202. 201. 211. 288. 352. 104. 254 upravni poslovi 259. 305. 233. 290 usluge saobrañajne policije 257 usporenje 128. 243. 203. 167. 200. 293. 215. 308. 228. 134. 236. 205. 46 uporedna analiza 99. 242. 274. 245 tragovi kretaça 223. 169. 210. 304 tipiåni tragovi 224. 213. 284 umor 105. 243 tragovi saobrañajne nezgode 217. 209. 231. 103. 244. 227. 234. 308 ukucavanje broja motora i ãasije 280. 238. 287. 289. 337. 242. 154. 337 vozaåki ispit 111. 373 vozaåi poåetnici 112. 304 unutraãnji izvor 40. 213. 238 vreme koåeça 237 vreme odziva koåionog sistema 237 vreme porasta usporeça 237 vreme reagovaça vozaåa 237 vremenska distribucija raspodele saobrañajnih nezgoda 98 vremenska raspodela 69. 227. 202. 43. 247. 280. 204. 305. 212. 246. 243 tragovi zanoãeça 234. 226. 238. 240. 233 videosnimaça 204. 235. 153. 68. 245. 288. 207. 226 tipoloãka analiza 98 tovarni list 54. 245. 279. 246 tragovi koåeça 194. 366. 246. 233. 287. 373 uviœajna dokumentacija 189. 175 teorija zaraze 19. 235. 127. 216. 69. 225. 174. 162. 234. 274. 144. 199. 144. 219. 334. 303. 304. 369. 385 unapreœivaçe vozaåa 162. 229. 232.Indeks teorija sluåaja 19. 126. 235. 70. 179 verbalni metod 204. 232. 28 U uåesnik saobrañajne nezgode 115. 194. 269. 228 tipiåni tragovi koji nedostaju 225. 221. 372. 112. 292. 230. 343. 227. 351 voœa sektora 354. 223. 161. 230. 228. 154 vozaåka dozvola 42. 199. 234. 284 vangabaritni teret 271. 264. 303. 76. 123. 215. 358. 212. 174. 175 teorijska nastava 291. 214. 224. 193. 241. 55. 123. 219. 194. 242. 27. 204. 159. 277. 162. 191. 103. 169. 144. 155. 313. 196. 172. 240. 153. 214. 200. 238 ustavi – prevodnice 7 uviœaj 26. 235. 366 upravljaåke mere 26. 226. 354. 374 vrsta puta 130. 191. 363 UN – Ujedinjene nacije (United Nations) 27. 75. 255. 220. 203. 56 tragovi grebaça 234. 291. 293. 222 UKBS – unutraãnja kontrola bezbednosti saobrañaja 159. 205. 246 trasa puta 131 TRRL – Laboratorija za istaæivanje puteva i transporta (Transport Road Research Laboratory) 27. 234 tragovi voæçe 210. 234. 356 V vangabaritna vozila 280. 222. 237. 112. 372. 290 vazduãni jastuk 64. 286. 243. 306. 75. 179. 205. 363. 208. 234. 209. 304. 286. 65. 235. 290. 247 tragovi klizaça 210. 244. 299.

173. 285. 289. 254 384 . 214. 292. 288. 104. 156. 158. 360. 185. 229. 240. 209. P. 208. 362. 269. 161. 22. 298. 245. Krsto Bezbednost saobrañaja W WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) 24.Lipovac. 188. 251. 235. 163. 285. 293. 334 zaãtitni sistem 23. 27. 96. 234. 273. 206. 242. 205. 212. 302. 23. 114 Zakon o bezbednosti saobrañaja na putevima Republike Srbije 47. 243. 240. 239. 228. 244. 198. 80. 157. 162 Zakon o osnovama bezbednosti saobrañaja na putevima 47. 273. 17. 366 zbir ozbiÿnosti povrede – ISS (Injury Severity Score) 182 zdravstvene ustanove 49. 211. 264. 41. 57 William Haddon 103 Z zadaci saobrañajne policije 257. 254. 227 zaãtitne mere 22. 256. 244. 270. 331 zagaœivaçe 4. 303 æeljeno stanje 26. 235. 78. 286. 253. 63. 339. 268. 246 Æ æalbe 267. 220. 103. 68. 240. 196. 204. 194. 304 zamena inostranih vozaåkih dozvola 287 zanoãenje 127. 269. 254. 255. 258. 249 zapreminski tragovi 226. 128. 33. 233. 161. 268. 255. 280. 156. 245 zapisnik o kontroli 269 zapisnik o uviœaju 193. 221. 301. 309 znaåaj tragova 217. 351 zdravstveni uslovi 287. 289.

nl/ www. 5. www. www.gouv.fr/ cnsr/index.unece. broj 1. www.securiteroutiere .fr/ 10.erf.swov.etsc.who.rvtv. 3.inrets.NAJZNAÅAJNIJE KORIÃÑENE INTERNET ADRESE Red.equipement. 7. Evropska federacija za puteve www. Nacionalni centar za istraæivanje u bezbednosti sobrañaja (Francuska) 12.org/ www.org 2.be/ www.rws-avv.htm www.nl/ www. Naziv organizacije Ekonomska komisija UN za Evropu Svetska zdravstvena organizacija Evropska konferencija ministara transporta Evropski savet za bezbednost saobrañaja Svetska organizacija za puteve Laboratorija za istraæivanje transporta Institut za istraæivanja u bezbednosti saobrañaja (Holandija) AVV centar za istraæivanje transporta (Holandija) Odbor za bezbednost saobrañaja (Holandija) Izvorni naziv The United Nations Economic Commission for Europe World health organization The European Conference of Ministers of Transport European Transport Safety Council Woorld road association Transport Research Laboratory Institute for road safety research AVV Transport Research Center Dutch transport safety board National road safety council France National road safety research center ERF European Union Road Federation Internet adresa www.int/en/ www.co.be 385 . 9.org/ 4.cemt. 6.uk/ www.piarc.trl.nl/ 8. Nacionalni savet za bezbednost saobrañaja 11.

Britanija) 22. Osiguravajuñi institut za bezbednost autoputeva (SAD) European Road Safety Observatory Global road safety partnership AAA Fondation for traffic safety Institute of road traffic education Highway Safety Research Center Insurance Institute for Highway Safety www. Laboratroija za istraæivanje Transport research transporta (London) laboratory 24.ntf. AAA Fondacija za bezbednost saobrañaja 27.eu/ www. Nacionalno udruæenje za bezbednost saobrañaja (Ãvedska) 15.Lipovac. Britanija) Bundesanstalt für Straßenwesen www.iihs. Statistiåki zavod odeljenje za bezbednost saobrañaja (Nemaåka) 14.uk/ 23. org www. Ãvedska administracija za puteve 16.unc.uk/ www. Globalna mreæa partnera u bezbednosti saobrañaja 26.gov.co.grsproadsafety.com www.pacts.vv.se/ www. Krsto Bezbednost saobrañaja 13.aaafoundation.uk/ www.uk/ www.se/ Safety The Swedish National Road Administration Road and Transport Research Institute Kancelarija za bezbednost saobrañaja (Austrija) Office of road safety Finnish Road Administration Royal Society for the Prevention of Accidents Parliamentary Advisory Council for Transport Safety Government’s THINK! Road Safety Scheme Driver and Vehicle Licensing Agency (DVLA) www.tiehallinto.edu/ index. Institut za istraæivaçe puteva i transporta (Ãvedska) 17. Finska administracija za puteve 19. Centar za istraæivanja bezbednosti autoputeva (SAD) 29.cfm www. Britanija) 21. P.org. Britanija) 20. Kraljevsko udruæenje za prevenciju nezgoda (V.rospa.at/ www.uk/ www.dvla.fi/ www.erso.thinkroadsafety .gov.vti. Dræavno MISLI! Ãema bezbednosti saobrañaja (V.kfv.co. Evropska opservatorija za bezbednost saobrañaja 25.bast.de National Society for Road www. org/ www. Institut za istraæivanje puteva i transporta (Ãvedska) 18.irte. Institut za obrazovanje u drumskom saobrañaja 28. Parlamentarni savet za bezbednost saobrañaja (V.org/ 386 .hsrc. Agencija za licenciranje vozaåa i vozila (V.trl.se/ www.

trb.aspx www.nz/ www.asso. Svetsko udruæenje za puteve 45.caa.g ov/Main/index. Nacionalna administracija za bezbednost saobrañaja (SAD) 37.piarc.nhtsa.gov www.org/ www.fiafoundation. Odbor za istraæivanja u transportu (SAD) 46. Francuski institut za istraæivanje transporta i bezbednosti 39. Federal Highway Administration FIA Foundation National highway traffic safety administration Australian road research bord the French national institute for transport and safety research Canadian Automobile Association (CAA) Land transport New Zealand VTT Technical Research Centre of Finland www. Nacionalni centar za analizu sudara (SAD) 32.gov.fr/ www.org/ www.ncac.fr/ www. Nacionalni savet za bezbednost (SAD) 31.Najznaåajnije koriãñene internet adrese 30.eu/ transport/ 387 . Odbor za istraæivanja transporta (SAD) 33. Meœunarodno udruæenje automobilista 36. Uprava za transport SAD.vtt. Drumski saobrañaj u Novom Zelandu 41.nsc.com.dot. Evropski program za ocenjivanje novih vozila 47.uk/pgr/ roads/ www.edu/ gulliver. Sajt EU o transportu World Road Association Transportation Research Board EUro New car assessment www.com/ programme www.org/ gulliver.dft.fi/ Department for transport www. Udruæenje za preventivu na Association Prévention putevima (Francuska) Routière 44.europa.trb.arrb.asp 43.fhwa. Federalna putna administracija 35.c om/ www. Meœunarodni provajder usluga u bezbednosti saobrañaja 48.ca/ www.gwu.euroncap.nhtsa. Odbor za istraæivanje puteva (Australija) 38. Kanadsko udruæenje automobilista 40. Nacionalna statistika o saobrañajnim nezgodama FARS (SAD) 34. VTT Tehniåki istraæivaåki centar u Finskoj 42.gov/ www. Odeljenje za transport (V.preventionrouti ere. Britanija) National Safety Council National Crash Analysis Center Transportation Research Board National Highway Traffic Safety Administration's FARS Query System US Department of transportation.au/ www.de ec.inrets.ltsa.org/ default.govt.dot.fars.dekra.

.

pp 541 – 551. Viãa ãkola unutraãçih poslova. 389 . 1985. 2001.. R. S. Uvod u saobrañaj 2.. No 4. i Banoviñ. R. Beograd. deo. H. Cox. Accident Analysis and Prevention. 2006. E. Kippenheim.. Zagreb.. M. 1999. Verlag Information Ambs Gmbh. M. Boãkoviñ. 2000.. vol. Rogers. Aranœeloviñ. Police: Practicies. H. Uvod u saobrañaj 1. 34. Traffic Accident Investigator's Manual for Police. Zemun. N. Junction Road Accidents During Cross Flow Turns: A Sequence Analysis of Police Case Files. Burg.. 2002. 2000. Accident Analysis and Prevention. p. New Brunswick. Baker. p. Beograd. Australian Road Research. Marketing Social Change: Changing Behavior to Promote Health. Vjeãtaåeçe u cestovnom prometu. M. Andreasen. Designing Health Communication Campaigns. Clarke. 1995. Rutgers University Press. (seminarski rad). Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Lindenmann. Problems. i Vujaniñ. Burg. Saobrañajni fakultet. P. VÃUP. Cvetkoviñ. 31. vol. M. Bayley. Kriminalistiåka metodika. i dr. D. M. M. Bezbednost saobrañaja 2. Perspectives. 1996. 1981. Boston. 2002. 1963. Åoviñ. 1992. 31-43.. Allyn & Bacon. Saobrañajni fakultet. Social Development... 1996. Illinois. Josscy-Bass. D. Armour. H. Patterns of Policing – A Comparative International Analysis. T. 1984. 1987. H. M.. i Rau.. V. S. Beograd. Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality Among 15-44 Year Olds in Income-Based Country Groups. Ahmed.LITERATURA Adamoviñ. H. Handbuch der Verkehrsunfall-Rekonstruktion. Verlag Information Ambs Gmbh... A. i Sopory. M. articles About Traffic Police Corruption. A Review of the Literature on Police Traffic Law Enforcement... Backer. Kippenheim. & Andersson. Evenston. and the Environment... San Francisko... Beograd.p. Saobrañajni fakultet. Dragaå. Informator. Unfallversuche. New York. Kriminalistiåka fotografija (praktikum). 112. Adamoviñ. M.

S.. Saobrañajni fakultet. Iniñ. Bulletin 70.. Gosche. Accident Analysis and Prevention.S i Hauer.. 1990. New York. 25. Beograd. 1989. New York. 1957. Novi Sad. i dr. Obrada saobrañajne nezgode. 1987. Epstein. uviœaj. Traffic Safety and the Driver. TRL. B. Lund institut tehnologije. Gavriloviñ. Accident Analysis and Prevention. Œ. C.C. 1991. Effective Road Safety Campaigns: A Practical Handbook. 1973.. Minister of Transport. H.. III deo. otkrivaçe NN – uåinilaca. S. Hauer. vol. 1981.. T. New York. Evaluation 85. 22. R. 18. C. Kambera. No 2. A Manual for Culturally-Adapted Social Marketing. Evans L. 390 .Lipovac. Volume I Wiley.. Krsto Bezbednost saobrañaja Dragaå.. vol 18.. Hauer E.765-772. Gorkiñ. p. Elliott. 1981.. J. Road Safety Mass Media Campaigns: A Meta Analysis. vol. The Extent and some Implications of Incomplete Accident Reporting. Accident Analysis and Prevention. G. Igçatoviñ. Technical Research Centre of Finland (VTT). Social Marketing: How to say What Needs to be Said.. Bezbednost drumskog saobrañaja. Kriminologija. W. The Expected Loss of Life Quality from Traffic Injuries Requiring Hospitalisation. 1992. Elliot. Goldenbeld.. L. Geoffrey.M. The Real Number of Road Traffic Accident Counts in Neatherland. Dunkelziffer bei Unfallen mit Personenschaden. The Escape Project. Handbook of Road Safety Research. E.. Road User Behavior: Theory and Research.. 1997.. 1998. Sluæbeni list SFRJ. vol. i Negri. M.. 1999. New York. Beograd. 1988. Media Questions and Answers on 2010. Deliverable 5. veãtaåeçe. 1994. Hautzinger. 1985.. Evaluated Road Safety Campaigns: An Overview of 265 Evaluated Campaigns and some Meta-Analysis Accidents. Kambera.. tragovi. H. B. Berichte der Bundersanstalt fur strabenwesen BAST. P.. Harris S. London. Estimation Number of Accident. Fakultet tehniåkih nauka. New York... 2000. Ercoli L. Federal Office of Road Safety. Paris. A. 1986. Van Nostrand Reinhold. Minnesota Institute of Public Health. 1987. Elliott. P. Induced Exposure. Beograd. Hyden. No 6. vol 5. New Zealand. 2000. Haght F. P. Evaluation of Local Safety Measures. 1986. Legal and Administrative Measures to Support Police Enforcement of Traffic Rules.1993. Guria. B.. Federal Office of Road Safety. Beograd. Bezbednost drumskog saobrañaja. E. tehnika saobrañajnih konflikta. Jaker. Grime. Medicinska kriminalistika. Privredna ãtampa. Nomos. & Garder. Feller.. An Introduction to Probability Theory and its Applications. i dr. Razvoj metode za procenu bezbednosti u saobrañaju. Accident Analysis and Prevention. uviœaj i veãtaåeçe saobrañajnih nezgoda. No 6. Research Into the Validity of the Traffic Conflict Technique. Accident Analysis and Prevention. Odeÿeçe za planiraçe saobrañaja i inæiçering. Hakkert A. A Proposal for the Stadarization of Road Accident Reports. No 1..

K. Beograd. K. trening.elementi saobrañajne trasologije (udæbenik). Aranœeloviñ. New York. T. 4. reforma. Uviœaj saobrañajnih nezgoda . K. 2001. i Æarkoviñ. Lipovac. Lajunen. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima 2002 – bezbednost saobrañaja u 21. 2000. Da li su agresivni Ÿudi i agresivni vozaåi? Accident Analysis and Prevention.. Police Science Series. P. G. R.. Zemun. Kovaåeviñ. D. 2000. Upotreba sigurnosnih pojaseva u Republici Srbiji. Lipovac. Lipovac. 2003. M. K.. 1998. K.. 2001... Saobrañajni fakultet.. Vujaniñ... Lipovac. Æ. i Keãetoviñ. Kriminalistika taktika. 1996. D. Odnos policije i javnosti (projekat). 1997. 1999. V. 1996. Buliñ. 2001... Javna uprava. 22. Aranœelovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. veku (Zbornik radova).. Zemun. Metodologija fotografisaça oãteñeça vozila (priruånik). Odnos saobrañajne policije i javnosti u funkciji prevencije saobrañajnih nezgoda na putevima.. Beograd. K. Minnesota Institute of Public Health. Saobrañajne nezgode u preticaçu (monografija). Leonard and More.. Michel. br. i Parker.. Simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). Æ.. 2003. 1997.. i Aranœeloviñ. New York. Novi Sad. Jugoslovensko savetovaçe o veãtaåeçu saobrañajnih nezgoda. Kontrola saobrañaja i metodi rada policije na saobrañajnom sektoru (magistarski rad). 1994. Zemun. M. Jolis. Lipovac. Manuel de Premiers Secours Routiers. 2001. Jankoviñ. efikasnost. Spasite 200 æivota u Srbiji – veæite pojas. 6.. K. Teorija i praksa upravÿaça bezbednoãñu saobrañaja. Œ.. K. M. Odnos saobrañajne policije i javnostI. K.. K. Lipovac. M..Literatura Jaker. Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti saobrañaja na putevima iz nadleænosti MUP-a. Ãesti simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija sao391 . 2000. Bezbednost. Lipovac. i Ristiñ. M. Lipovac. Viãa ãkola unutraãçih poslova. No 2. How Social Marketing of Prevention Can Help Your Community. Lipovac. Krivokapiñ. 2002. Viãa ãkola unutraãçih poslova. vol. A. i dr. Medijska kampaça poveñavaça upotrebe sigurnosnog pojasa u Republici Srbiji. Keãetoviñ. Baça Luka. Beograd. Kampaçe u bezbednosti saobrañaja. Zemun... Novi Sad.. No 8-9. i Vemiñ. K. X.. Lipovac. P. & Donne. D.... France-selection. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – izrada skica i situacionih planova (udæbenik). Defendologija. Lipovac. Uviœaj saobrañajnih nezgoda – fotografisaçe (udæbenik). Viãa ãkola unutraãçih poslova.. CIBS. Kavran. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Police Organization and Management. Pariz. Beograd.. D. Savet za dræavnu upravu Vlade Republike Srbije. Fusilier. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Beograd. znaåaj i problemi realizacije u naãim uslovima. Æ. Vujaniñ. 2001.

2006. Beograd. M. K. K. K.. Iniñ. Analiza bezbednosti saobrañaja u Srbiji sa posebnim osvrtom na prostornu raspodelu rizika uåeãña u saobrañajnim nezgodama. M. i Jovanoviñ.. AMS Republike Srpske i Grafomark. 2007. i dr. 1999 – 2003). Krsto Bezbednost saobrañaja brañajnih nezgoda na putevima – Bezbednost saobrañaja u 21. Fakultet tehniåkih nauka. Kako smaçiti stradaçe dece peãaka u Beogradu. (studija). 2006. i dr. 2002. 2006. 2007. i dr. M. 2005. Nauåno-struåni skup Sistem obuke vozaåa (Zbornik radova). Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – drugi seminar za uåiteÿe (Zbornik radova). Beograd. K. (studija). i Peãiñ. i dr. 2003. Lipovac.. ''Model 5''.. Novi Sad.. Vrçaåka Baça. Program unapreœivaça saobrañajnog obrazovaça u osnovnim ãkolama – prvi seminar za direktore (Zbornik radova).. Tesliñ. Lipovac. M. Makroistraæivaçe stradaça peãaka u Beogradu. Analiza bezbednosti saobrañaja na magistralnom putu M-1 (Beograd – granica sa Makedonijom. Lipovac.. Strategija bezbjednosti saobrañaja na putevima Republike Srpske. Struåni skup Bezbednost SAOBRAÑAJA NA PUTEVIMA. K.. K. 2006. Strategije bezbednosti saobrañaja. K. Miloãeviñ. 2004. Budva.. bojanka za decu. K. Beograd. Lipovac. Efektivnost sistema zaãtite u automobilima.. Poloæaj i razvoj policijskog ãkolstva Srbije. K. 7.Lipovac. Lipovac. (projekat). Beograd. D. M. Koncepcija savremenog sistema obuke vozaåa. Lipovac.. Lipovac.. K. 392 .. slikovnica za decu. Deset lekcija koje æivot znaåe. (studija). K. ''Model 5''. D. Lipovac. M. u odnosu na rizik stradaça u naseÿima – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji – Prva konferencija Novi horizonti saobrañaja i komunikacija 2007 (Zbornik radova). 2003. Lipovac. K. Apatin. Kako i gde preñi ulicu. Viãa ãkola unutraãçih poslova. i Vukaãinoviñ. i Vukaãinoviñ. Zemun. 2006. i dr. 2002.... K. 2007.... Lipovac. Lipovac. Saobrañajni fakultet. neka iskustva razvijenih zemaÿa. Novi Sad. 2008 – 2012. seminar – savetovaçe – razmena najboÿe policijske prakse (Zbornik radova). Lipovac. Mapiraçe opãteg rizika stradaça u saobrañaju. Lipovac. K. 2007. K. Beograd. Viãa ãkola unutraãçih poslova. N. Studija bezbednosti saobrañaja sa detaÿnom analizom ugroæenih mikrolokacija i predlogom mera na koridoru x. 2002. Deset lekcija koje æivot znaåe.... (studija).. Beograd. Nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Saobrañaj za novi milenij (Zbornik radova). veku (Zbornik radova). Drugi nauåno-struåni skup sa meœunarodnim uåeãñem: Nauka u sluæbi pravosuœa (Zbornik radova). K. Lipovac.. i Vukaãinoviñ. 2003. Lipovac. Sad. Baça Luka. Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda. simpozijum sa meœunarodnim uåeãñem: Prevencija saobrañajnih nezgoda na putevima (Zbornik radova). P. Sistemski pristup smaçivaçu stradaça dece u saobrañaju. CIBS – Saobrañajni fakultet. Neãiñ. Lipovac.. Beograd. priruånik za peãake (priruånik). Baça Luka.

W. Y.. MacFadyn. 2007. Lipovac K. D.. 2004. Beograd. Kinney. Kriminalistiåka tehnika.... R. Teorije saobrañajnih nezgoda. Social Marketing.. Detroit. B. V.. A Synopsis by the Centre for Social Marketing. Ekonomski fakultet. nauåno-struånom skup (Zbornik radova). A. Miliniñ. K. 1990. S. S.. i Wong. Ugroæenost dece i starih u saobrañaju – raspodela rizika po opãtinama u Srbiji.. K. New Zealand Drink-Driving Statististics: The Effectivenes of Road Safety Television Advertising. Ogden. T. Miletiñ.. Zemun. i dr. Stead. Aktivnosti lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja – istraæivaçe putem ankete. Ÿudska prava. Jovanoviñ D. Lipovac. 1998. Pogledi na strategijsko planiraçe policijskih poslova u bezbednosti saobrañaja. Saobrañajni fakultet. Nicholson. Maksimoviñ. 2000. i Jovanoviñ. B. Drugi seminar: Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobrañaja (Zbornik radova).. D. 1994. 393 . Unapreœeçe poslova obezbeœeça lica mesta i vrãeça uviœaja saobrañajnih nezgoda (priruånik). Ekonomika saobrañaja. Primeçena kriminalistiåka tehnika. Viãa ãkola unutraãçih poslova. No 1. Utvrœivaçe opasnih mesta na putevima u funkciji procesa rehabilitacije puteva. Monash University. Beograd.. Meãko. vol. B. 2006. Michigan.. R. Beograd. Beograd. Viãa ãkola unutraãçih poslova. Dilemmas of Contemporary Criminal Justice. Mitroviñ. Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva. Society of Automotive Engineers.. Policijska akademija. B. M. S. Australia. 2007. Fakultet organizacionih nauka. G. R. 2007. Vrçaåka Baça. Beograd.. Beograd. New York. 1998.. i dr. Clayton.. Zemun. i Boæiñ. 1991. Saobrañajni fakultet.