Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

„Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je noćna mora“ (Japanska poslovica)

1. UVOD Devedesetih godina prošlog vijeka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja o važnosti mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trend je nastavljen i početkom ovog vijeka. Zahvaljujući takvom pristupu i poimanju stvari, mikro, mala i srednja preduzeća su pokretačka snaga i imaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji. Ona su suštinski izvor poslova, stvaralac poduzetničkog duha i inovacija u EU, pa su, prema tome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Prema podacima iz 2006. godine, u tadašnjih 25 zemalja Evropske unije, postojalo je čak 23 miliona malih i srednjih preduzeća, koja su činila oko 99% svih preduzeća u Uniji i koja su zapošljavala više od 80 miliona ljudi. U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzeća, a u Japanu oko 5 miliona malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim činjenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je, upravo podrška malim i srednjim preduzećima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju, poslovnoj kreativnosti, te ekonomskoj i socijalnoj povezanosti. Prema predviđanjima stručnjaka, i u proširenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzeća će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mjesta. Napori Evropske komisije ka uvođenju nove ekonomije, biće uspješni samo ukoliko se mala i srednja preduzeća stave na vrh prioriteta. U ovom radu ćemo pokušati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednja preduzeća, kao što su: šta su mala i srednja preduzeća, koliko ih ima i kakav je njihov tretman u našem okruženju, prednosti i nedostaci, važnost malih i srednjih preduzeća u zemljama u tranziciji, ekonomski značaj malih i srednjih preduzeća, koja je organizaciona struktura pogodna za mala i srednja preduzeća, način uređenja proizvodnje u malim i srednjim preduzećima i slično.

__________________________________________________________________________ 2 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

2. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog vijeka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se prije 4000 godina. Možemo reći da je malo preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi, Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestalno razvijali mala preduzeća. Proizvodi i usluge tadašnjih poduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji zaštićuju potrošače i male preduzetnike, osobito od prijevare. O ulozi, značaju i funkcioniranju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog vijeka. Kao što je u uvodu rečeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzeća i oko 100 miliona zaposlenih, čak 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60% i obezbjeđivala su, uoči primanja najnovijih članica, preko 80 miliona radnih mjesta. To konkretno znači da je u sektoru malih i srednjih preduzeća zaposleno dvije trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u proširenoj Evropskoj Uniji, male firme će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mjesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najčešće se polazi od: 1. statičkog, 2. funkcionalnog i 3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma. Statički kriterijum polazi od statičkog obilježja privrednih subjekata kao što su: veličina imovine, godišnji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje, nivo tehničke opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najviše prednosti u odnosu na druge kriterije, između ostalog zato što je: – – – – – – – – otporno na inflaciju nije pod uticajem kupovne moći dolara, transparentno, lahko se zapaža i razumije, usporedivo, omogućava dobru usporedbu između preduzeća iste grane, raspoloživo, lahko ga je dobiti od preduzeća.

Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je različita produktivnost i ekonomska efikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, pri istom radu, i istu vrijednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova po zemljama u pogledu broja zaposlenih, kao granice između malih, srednjih i velikih preduzeća. Klasifikaciju preduzeća na mala i velika možemo izvršiti prema sljedećim funkcionalnim obilježjima: obim i karakter proizvodnje i izvršenih usluga, karakter __________________________________________________________________________ 3 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

upravljanja, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, tehnička opremljenost preduzeća, način proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, oblik vlasništva, organizaciona struktura i sl. Detaljnije razmatranje ovih obilježja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvažavanja kod pojmovnog obrađivanja malih preduzeća, bez obzira na svu kompleksnost njihove primjene u praksi. Institucionalni (vlasnički) kriterijum polazi od pripadnosti instituciji kod koje je registrovano odgovarajuće društvo. Ovaj kriterijum se primjenjuje u skoro svim razvijenim zemljama, a posebno u SAD-u, gdje je 1953. god. osnovana posebna agencija federalne vlade pod nazivom „Small Business Administration (SBA)“ s ciljem institucionalne podrške malim preduzećima. Ova agencija postavlja različita ograničenja koja mora ispuniti preduzeće da bi postalo „small firm“. Kad je riječ o zapadnoevropskim državama, onda se obično polazi od definicije koju je dala Evropska mreža za istraživanje malih i srednjih preduzeća (European Network for SME Research). Prije donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko različitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se je broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Njemačkoj se, za definisanje malih i srednjih preduzeća, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godišnji prihod. Zajednička definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od ključne je važnosti, pošto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o državnoj pomoći i strukturnim fondovima. To znači da različite kategorije malih i srednjih preduzeća (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava lahku primjenu. Unutar Evropske Unije, prva zvanična definicija malih i srednjih preduzeća donesena je 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP-a je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.godine”. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropska komisija da pruža podršku i pomognu malim preduzećma u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o donošenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje su uključene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kućne radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavlja najvažniji korak ka poboljšanju okruženja za MSP i ciljanje unapređenja poduzetništva, investicija i rasta.

__________________________________________________________________________ 4 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

dipl.maš. kao i dvije otvorene konsultacije putem interneta. čiji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili čiji je ukupni bilans manji od 43 miliona eura. godine je bilo 40 miliona EUR) Ukupan bilans Broj zaposlenih Ukupan prihod (ukupna sredstva – aktiva) ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih. Mikro preduzeća se definišu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i čiji ukupni godišnji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura. Srednja preduzeća se definišu kao firme koje imaju preko 49. zatim zemalja članica EU. godine je bilo 5 miliona EUR) ≤ 43 miliona EUR (1996. Tabelarno bi se to moglo prikazati na sljedeći način: Tabela 1: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Evropske komisije od 01. a manje od 250 zaposlenih radnika. __________________________________________________________________________ 5 Modeliranje organizacionih struktura. na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro.2005. ukupan prihod i bilans. Prema toj definiciji. Preduzeća se. godine je bilo 7 miliona EUR) ≤ 50 miliona EUR (1996. informacionih tokova i baza podataka . godine je bilo 27 miliona EUR) Pripravnici i učenici nisu navedeni kao zaposleni.01. god. Mala i srednja preduzeća Ova definicija je elaborirana nakon brojnih konsultacija unutar Evropske komisije. poslovnih organizacija i eksperata. Kategorija preduzeća Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća < 250 < 50 < 10 ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996.ing. Mala preduzeća se definišu kao firme koje zapošljavaju od 10 do 49 radnika i čiji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura. mala i srednja.Šemsudin Habibović.

mala 20÷99 i srednja preduzeća 99÷500 zaposlenih. koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske Unije. postoji i definicija Svjetske banke. MSP su sinonim za privatni sektor.1 milion EUR ≤ 0.maš. koja preduzeća dijeli na način dat u tabeli 2. u figurativnom smislu. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke vještine. Mikro preduzeća imaju 1÷4 zaposlenih. Prema OECD definiciji. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista. vrlo mala 5÷19. za preduzetništvo. i.1 milion EUR Mala preduzeća < 50 ≤ 3 miliona EUR ≤ 3 miliona EUR Srednja preduzeća < 300 ≤ 15 miliona EUR ≤ 15 miliona EUR Osim definicije Evropska komisija. mala i srednja preduzeća imaju manje od 500 zaposlenih. postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja. Tabela 2: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Svjetske banke Kategorija preduzeća Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupan bilans (ukupna sredstva – aktiva) Mikro preduzeća < 10 ≤ 0.Šemsudin Habibović. dipl. __________________________________________________________________________ 6 Modeliranje organizacionih struktura. Mala i srednja preduzeća Pored definicije Evropske Unije. mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve tržišta. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. informacionih tokova i baza podataka . Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna. mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili poveća (u nekim zemljama 100 ili čak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu).ing.

U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme. Povećana automatizacija i robotizacija ne zahtijeva visokokvalifikovanu radnu snagu. vlasništvo je odvojeno od upravljanja. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija. inovativnija. potiče racionalno i savjesno korištenje kapitala. Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19). Motivacija – poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam. tako i zapošljavanje članova uže porodice. a koja se izražava u činjenici da rade dugo naporno kreativno. stepen obrazovanja i sl. jer vlasnici samo nadziru rad uprave. MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja. propadanje velikih industrijskih sistema. preko svojih predstavnika u nadzornim odborima. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Prednosti. zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama – bez obzira na pol. MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mjesta. Nasuprot tome. koje su najstabilniji dio svake privrede.ing. a veoma često su to porodične firme. političke i socijalne poremećaje. što je naročito izraženo u postsocijalističkim zemljama. za posljedicu je imalo otpuštanje radnika. MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika preduzeća.maš. Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća. te predstavlja dodatnu motivaciju za uspjeh. pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona. koja su najčešće dionička društva. Mala i srednja preduzeća 3. gdje je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. pa je prisutan trend premještanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka. Ona često diktiraju promjene na tržištu. a to prenosi na bližnje i sve zaposlene. Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumijeva kako vlastito zapošljavanje (bilo kao posljedicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom). što umanjuje učašće radnika u proizvodnih procesima. koji se odlikuje velikom motivacijom. U velikim sistemima. što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda. uz velike društvene. odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima.Šemsudin Habibović. što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije. Osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sljedeće: • Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima. informacionih tokova i baza podataka . dipl. imovinske razlike. flesibilnija i kreativnija od velikih preduzeća. starosnu strukturu. što potiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. • • • • • • • __________________________________________________________________________ 7 Modeliranje organizacionih struktura.

posebno kada je u pitanju buduća potražnja. zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije. • • Mala i srednja preduzeća Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a. zajedničkog rješavanja istih. najčešće. nemogućnost predviđanja financijskih tokova. tj. nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. Statistički je dokazano da 30÷40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja. zbog jednostavnijih tehnoloških procesa. informacionih tokova i baza podataka . Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme. tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija. nedovoljna tehnička znanja. mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke. zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i. nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova. pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoju dotadašnju domenu i započinju proizvodnju novih proizvoda.maš. koji mogu. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode. nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja. glavni zagađivači okoline. svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća. često dolaze u poziciju nelikvidnosti. znanjima i sposobnostima. teško obezbjeđivanje kontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima. Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji. • __________________________________________________________________________ 8 Modeliranje organizacionih struktura. sami određivati dospjelost obaveza. a među najznačajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem cjeline firme. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi. zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama. pogotovo tamo gdje preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umijećem. Mali preduzetnici imaju loš novčani tok. a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina. Psihološka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znači imati izvjesnu nadmoć i sigurnost. značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice.ing. utoliko prije što se oni više mijenjaju. Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža. koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ i „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme. Mali sistemi su. zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. koji su. površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta. Mala preduzeća. najčešće. pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja. koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo: • Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća. dipl. u kojima se ta individualnost gubi. koji se u njima obavljaju. • • • • Pored nespornih navedenih prednosti. ekološki prihvatljiviji od velikih sistema. te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti. kao posljedicu ograničenosti i specifičnosti.Šemsudin Habibović. koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga.

manje. u odnosu na velika preduzeća. dipl. naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima. Plate u malim preduzećima su. Kako bi se izbjegle poreske obaveze prema državi. • • • • Zbog svega navedenog. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 9 Modeliranje organizacionih struktura.Šemsudin Habibović.ing. tako i za same radnike. „ekonomija obima“). čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije. gdje su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gdje ih štiti sindikat. produktivnost u malim firmama je relativno niska. Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu. zbog svega što se pred njih stavlja. često se dio plate isplaćuje „na ruke“. potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomoć i podrška. Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mjesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima. što je štetno kako za državu. uglavnom. • Mala i srednja preduzeća Zbog niskog stepena podjele rada. mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja. Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća. kojem je.maš. pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova. ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv.

ako se uloga MSP u tehnološkim promjenama analizira koristeći uobičajene indikatore R&D (Research & Development – Istraživanje i razvoj) aktivnosti: izdvajanja. rizičan. je sačinjena iz koja posjeduju značajnu ulogu novom tehno- Ekonomske koristi od tehnološkog progresa se. prema obilježjima inovativnosti. mala preduzeća imaju prirodnu prednost nad velikim.maš. vrste pokazatelja ekonomske i tehnološke sposobnosti MSP-a (R&D izdvajanja. od koje se često polazi u pristupu izučavanju uloge malih i srednjih preduzeća u ekonomskom razvoju. sektor. nivoa analize (mikro. zatim tehnološki kompetentnih. ostvaruju prvenstveno putem inovativnog preduzeća. je da u vrijeme velikih tehnoloških paradigmatskih pomaka. mala preduzeća bi trebala biti brža u eksploataciji potencijala i prednosti novog paradigmatskog okvira. dipl. makro).ing. neto zapošljavanje). informacionih tokova i baza podataka . Rezultati empirijskih istraživanja o odnosu veličine preduzeća i inovativnosti su kontraverzni. zavisno od: nivoa agregacije (privreda. patenti i inovacije. mezo. hijerarhizovanim preduzećima. kontinuiran i sistematski R&D. patenti. većina istraživačkih rezultata ne podržava tezu da MSP pokazuju natprosječne stope inovativnosti. kao i njihov rastući značaj u promociji inovacija i tehnološkoj difuziji. mogu grupisati u nekoliko kategorija: od niskotehnoloških MSP-a. inovativne firme. To objašnjava zašto vlade pojedinih država daju veći značaj MSP u prioritetima ekonomske politike i razvoja. Postoji relativno mali broj velikih preduzeća. INOVATIVNOST MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Osnovna pretpostavka. profitabilnost. Zbog izuzetne fleksibilnosti. u odnosu na veličinu preduzeća. U vremenu paradigmatskih pomaka. grupe preduzeća ili pojedinačno preduzeće). Od svih inovativnih preduzeća. optimalna privredna struktura preduzeća različite veličine. potencijale za skup. Kompanije se. načina posmatranja problema (statički ili dinamički) i tretmana veličine preduzeća. Međutim. dok MSP imaju u procesu difuzije nove tehnologije unutar sistema koji je određen ekonomskom paradigmom. do onih koje mogu da budu izvođači istraživanja (slika 1). MSP imaju važnu i drugačiju ulogu i značaj u prevazilaženju specifičnih teškoća u ekonomskom rastu u odnosu na velika preduzeća. Mala i srednja preduzeća 4. __________________________________________________________________________ 10 Modeliranje organizacionih struktura. prema studijama OECD-a o odnosu malog biznisa. preko MSP-a koja imaju minimum tehnoloških sposobnosti. zaposlenosti i rasta.Šemsudin Habibović.

1997.Šemsudin Habibović. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 11 Modeliranje organizacionih struktura. Thuriaux.maš. Slika 1.ing. Tipovi kompanija Izvođači istraživanja Mala i srednja preduzeća – Istraživački odjel ili ekvivalent – Dugoročni pristup u razvijanju tehnološke sposobnosti – Više inžinjera Tehnološki kompetentna – Neke budžetske diskretnosti – Sposobnost da se učestvuje u tehnološkim mrežama – Jedan inžinjer MSP sa minimalnom sposobnošću – Sposobno je za adaptaciju solucija u paketu – – Može zahtijevati implementaciji Bez značajnih sposobnosti pomoć u tehnoloških Niskotehnološka MSP – Ne iskazuje potrebu za njima – Možda nema tekućih potreba tog tipa Izvor: Arnold. dipl.

u našoj zemlji postoje čak i velika preduzeća koja ne primjenjuju informacione sisteme u svom poslovanju. dipl. a alati jednako složeni za velike i male. Prosječno malo preduzeće suočava se s informatičkim troškovima koji svake godine rastu. a imaju manje novca za tu svrhu. unatoč različitim pristupima njihovu određivanju. stoga. bilo je obratno. većina __________________________________________________________________________ 12 Modeliranje organizacionih struktura. Mala i srednja preduzeća trebaju veću funkcionalnost nego ikada prije. no. Jedino pitanje koje stoji je za koji sistem se odlučiti. Mala i srednja preduzeća. a tek neka mala i srednja preduzeća su odnedavno postala svjesna važnosti upotrebe informacionih sistema za uspješno i efikasno poslovanje. U svijetu je poslovanje ovih preduzeća. Poslovno okruženje i ambijent u kome posluju mala i srednja preduzeća stalno se mijenjaju. informacionih tokova i baza podataka . Svaki softver ima svoju cijenu. posljednjih godina postalo nezamislivo bez informacionih sistema. Mala i srednja poduzeća imaju sve veću potrebu za softverskim rješenjem koje će najuspješnije integrisati čitavo poslovanje datog preduzeća. tj. međutim. u oblasti proizvodnje aluminijske bravarije i fasada. tako da je u posljednjih desetak godina došlo do dramatičnih promjena. Menadžeri tih preduzeća često govore da su ''uveli'' ili ''koriste informacione sisteme''. treba praviti razliku između računara i informacionih sistema. Mala i srednja preduzeća tradicionalno nisu u stanju predvidjeti i ograničiti svoje informatičke troškove. Veliki broj naših malih i srednjih preduzeća koristi računare prilikom vođenja računovodstva i to je često jedini računar u tim preduzećima i ne koristi se ni za što drugo. Danas ako planirate opstati. malim i srednjim preduzećima.1 Nabavni trošak Najočitiji trošak je nabavna cijena samoga softvera. pa se danas cijene. INFORMACIONI SISTEMI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Razvoj informacionih tehnologija je informacione sisteme učinio dostupnim i manjim privrednim subjektima. U stvari.maš. Generalno se može reći da cijenu softverske aplikacije za mala i srednja poduzeća tvore sljedeći parametri. sredstva kojima ta preduzeća raspolažu nisu rasla uporedno s njihovim potrebama.ing. Primjera radi. Pravila su ista. na kraju krajeva. te pri učenju o informacionim sistemima nije dovoljno samo učiti o računarima.Šemsudin Habibović. Danas postoji veoma tanka linija između zahtjeva s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća i onih s kojima se hvataju u koštac velike korporacije. Uspješna primjena informacionih sistema zahtijeva razumijevanje biznisa koji je podržan informacionim sistemom. Neki isporučioci softvera njegovu cijenu zaračunavaju odmah prilikom isporuke. ne razlikuju znatnije od proizvoda do proizvoda. tržište je vrlo zahtjevno. 5. U savremenom (informacionom) društvu više se ne postavlja pitanje potrebe firme za informacionim sistemom. dok drugi naplaćuju samo upotrebu i korištenje određenog softverskog paketa. MSP tržište diktira vrijednost softvera. Međutim. Računari obezbjeđuju efektne i efikasne načine obrade podataka i oni su neophodan dio informacionog sistema. Nažalost. Ona se suočavaju s informatičkim troškovima koji s vremenom nepredvidivo rastu. zaista više nije važno jeste li mali ili veliki. generišu potrebe za sve složenijim rješenjima. Mala i srednja preduzeća 5. kao i velikih. sve se svede na vrlo male razlike. dok informacioni sistem obuhvata mnogo više od samih računara.

Međutim. ali i mogućnosti i fleksibilnosti alata dostupnih pojedinome sistemu. zavisi od primjenjene aplikacije. vjerojatno. Mala i srednja preduzeća isporučioca sistema ima i neki svoj softver. sve aplikacije nisu rađene jednakima kada je riječ o izdacima za neophodne platforme.4 Troškovi implementacije To su troškovi same uspostave sistema do spremnosti za rad. 5. najveći pojedinačni faktor u utvrđivanju dugoročnoga troška sistema. za koga je softverski program FeAlsoft uradila njemačka firma DataLab. 5. 5.maš. Uzrok tome najčešće je slaba arhitektura aplikacije ili neučinkovitost alata korištenih u formiranju sistema. integracije sistema. Također. procesnog inžinjeringa i projektnog vodstva. koji služi za kalkulaciju i nabavu materijala. te PVC stolarije. gube eventualne dobitke na produktivnosti. To može biti velika troškovna komponenta kod sistema. naplaćuje korištenje softvera i to mjesečno iznosi 70. dipl. a nešto sasvim drugo održavati prilagođenu aplikaciju ažurnom. Njemački proizvođač aluminijske bravarije i fasada. inače svjetski lider u ovoj oblasti.2 Neophodna platforma Svaki softver mora na nečemu raditi. konsaltinga. Na taj način. Zamrzavanjem verzija propuštaju povoljnosti u cijeni novih funkcija koje dolaze u budućnosti. Slične cijene i kod drugih isporučilaca sistema i softvera. koji bi se ostvarili prilagođavanjem sistema. takva odluka preduzeće na kraju često košta više. Mala i srednja preduzeća mogu kontinuirano ulagati u pokušaju da ostanu ažurni s verzijama raznih proizvoda koje koriste. To definitivno može biti glavni razlog za brigu kod razmatranja ukupnoga troška sistema. smanjuje se i trošak prilagođavanja.00 EUR. informacionih tokova i baza podataka .00 KM. S napretkom tehnologije. Komponente tih troškova su usluge migracije podataka. zavisno od složenosti.00 KM. 5. Troškovi implementacije mogu biti veoma različiti. Preduzeća često odlučuju da ne dodaju nikakva dalja prilagođavanjima svojim sistemima. što. 5. Jedno je prilagoditi aplikaciju. postoje proizvodi koji efikasno rade tri ili više godina bez potrebe za hardverskom dogradnjom. generalno gledajući. svoj softverski paket SCHÜCAL mjesečno naplaćuje 90. U većina preduzeća ovi troškovi iznose 17 do 20 posto od nabavne cijene godišnje. Dakle. __________________________________________________________________________ 13 Modeliranje organizacionih struktura. definisanje krojnih listi i optimalne iskorištenosti potrebnog materijala. Nažalost. trošak odricanja od prilagođavanja često je puno veći od troška prilagođavanja. u svega nekoliko slučajeva nama potrebe da se obavi neki stepen prilagođavanja. obuke. definisanje prodajne cijene samog izlaznog proizvoda itd.Šemsudin Habibović. opet. ili mogu odlučiti da zamrznu verzije proizvoda radi ograničenja troškova održavanja i prekidanja tekućeg programiranja i ispitivanja. no to je i dalje jedan od glavnih razloga za brigu kupaca na MSP tržištu. Firma Alpro/Alumil iz Vlasenice svoj softver prodaje po trenutnoj cijeni od 1. SCHÜCO. Postoje preduzeća kojima je potrebna hardverska dogradnja gotovo sa svakim izdanjem nove verzije njihove aplikacije. dok firma FeAl iz Širokog Brijega.ing.6 Troškovi održavanja softvera po mjeri To je.5 Troškovi prilagođavanja Od stotina i stotina implementacija poslovnog softvera.500.3 Troškovi održavanja To su godišnji troškovi tekućega održavanja i podrške sistemu.

2. Ipak. ''zlatnih pravila uspješnosti u elektronskom biznisu'': 1. veliku ulogu u razvoju malih i srednjih preduzeća ima i internet. __________________________________________________________________________ 14 Modeliranje organizacionih struktura. Zaštita (prevencija) od finansijskih promašaja Osim navedenog. Bolje upravljanje zalihama.4% u slučaju onih koji to ne čine. međutim. Mala i srednja preduzeća Uopšteno govoreći. koja će imati značajan uticaj u sektoru MSP-a. januar 2006. Očigledan je gubitak kapitala na početku projekta. informacionih tokova i baza podataka . javne nabavke i slično. u poređenju sa 0. pa se očekuje da će MSP uskoro biti u mogućnosti da većinu svojih zakonskih i administrativnih obaveza ispune „on–line“. dipl. na primjer. 3. kako bi malim i srednjim preduzećima omogućile bolji pristup informacijama i postigle veću jednakost MSP-a i velikih preduzeća u oblastima kao što su. Pronalaženje vlastitog tržišnog ''utočišta'' i stvaranje tržišne slike.Šemsudin Habibović. zbog neophodnog prilagođavanja i raznih zadataka u integraciji sistema. Jačanje popularnosti i poslovnih veza. 7. Napredak u razvoju „elektronske vlade“ (e-government). rastu 3. Kratko vrijeme nakon uspostavljanja sistema. predviđa se u svim zemljama članicama Evropske Unije tokom nekoliko sljedećih godina. Ponašanje u skladu s aktuelnim tržišnim trendovima. gornje stavke predstavljaju primarne troškove automatizacije malih i srednjih organizacija. Odgovori na ovo pitanje mogu se sažeti u deset tačaka. plus eventualne naknade za pretplate i/ili troškove komunikacione linije.) – kompanije koje u većoj mjeri koriste informacione i komunikacione tehnologije. Taj gubitak pored nabavne cijene uključuje i rad na obuci osoblja.maš. 6. 5. 4.8% godišnje. te integraciji sistema. 8. Praćenje tehnološkog napretka. Nuđenje novih usluga i pokretanje novih tipova poslova. odnosno nove prilike i mogućnosti otvara?''. 10. Jačanje vlastitog položaja i prisustva na tržištu. Postavlja se pitanje: ''Šta mali preduzetnik može očekivati od elektronskog poslovanja i koje mu ono šanse. troškovi počinju rasti s porastom troškova održavanja. prema istraživanjima koje je sprovela Svjetska Banka (The Investment Climate Survey. Potom troškovi padaju do razine tekuće hardverske i softverske potpore.ing. Smanjenje troškova poslovanja. Upravo zbog toga se vlade industrijski razvijenih zemalja sve više oslanjaju na mogućnosti koje pruža internet. Brža i kvalitetnija reakcija na promjene i nove zahtjeve tržišta. 9.

Postizanje poslovne izvrsnosti i stvaranje proizvoda i usluga svjetske klase. stvaranje integrisane sheme za nezavisne provjere integrisanih menadžment sistema. Problem u procesu primjne IMS-a može predstavljati nedovoljna integracija zaposlenih u razvoju i njegovom daljem uvođenju. su definisane kao sljedeće: • • • • • radnici imaju dobro znanje o internim procedurama preduzeća. promjene u cilju standarda nisu prihvaćene. veći broj preduzeća je primijenio i certifikovao sistem menadžmenta kvalitetom (QMS). između ostalog. koje je. nekoliko radnika je obučeno za implementaciju i čitanje standarda. MSP imaju postizanje poslovne izvrsnosti (zauzimanje tržišne pozicije izvrsnog preduzeća). zasnovanom na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog zaposlenog. koji su posebno rijetko specijalizovani za pojedino preduzeće. top menadžment mora napraviti vremena za zaposlene za projektni rad. ne može biti vezano samo za jedan element poslovne funkcije preduzeća ili organizacione cjeline.ing. obuhvatale i promjene u samom MSP-u. radnici moraju naučiti koristiti to vrijeme. a zauzvrat. Drugi način primjene IMS-a u MSP-u predstavlja uvođenje sistema menadžmenta kvaliteta u skladu s modelom TQM. Na razvoj integrisanih menadžment sistema utiču tri faktora i to: • • • unaprijeđenje sveukupnih karakteristika preduzeća. koja se može iskazati kroz ispitivanje neprihvaćenih i netransparentnih sistema upravljanja. koji za posljedicu imaju dugotrajan i složen proces implementacije. uglavnom u proces implementacije integrisanog menadžment sistema išle preko standarda ISO 9000. __________________________________________________________________________ 15 Modeliranje organizacionih struktura. a MSP su. IMS ne bi trebao dovesti do povećanja birokratije u svakodnevnom poslu. sve promjene imaju praktično značenje. Za mala i srednja preduzeća. Uporedo sa zahtjevima IMS-a. kreiranje okvira za primjenu priznatih standarda za menadžment sisteme koji su predmet nezavisnih provjera (ISO 9001. U sektoru MSP-a. OHSAS 18001). Poslovna izvrsnost obavezuje MSP da konstantno rade na unapređivanju kvaliteta poslovanja organizacije. ISO 14001. Zbog toga je za MSP mnogo jednostavnije postizanje poslovne izvrsnosti putem uvođenja koncepta IMS-a. dipl. koje se moraju razmatrati tokom uvođenje i klasifikacija. PRIMJENA INTEGRISANOG MENADŽMENT SISTEMA U MSP-u Kao jedan od imperativa svoga poslovanja. ali i razvoj kvalifikacionih parametara za uključene radnike. razvijalo se je i pitanje njegove adekvatne implementacije u MSP-u. Osnovne tačke. kao i pravnih propisa. Mala i srednja preduzeća 6. već on predstavlja rezultat zajedničkog rada svih struktura u preduzeću. ovaj prvi koncept (TQM) je dosta težak i nije ga moguće ostvariti u kraćem periodu. U ranijem periodu. i to primjenom koncepata upravljanja totalnim kvalitetom (TQM) i integrisanim menadžment sistema (IMS).maš. Jedna od prednosti ISO 9000 za MSP je ta što je u njemu uključen veliki broj aktivnosti vezanih za TQM. informacionih tokova i baza podataka . usklađene po unaprijed strogo definisanim ciljevima poslovanja. postizanje poslovne izvrsnosti se može ostvariti na dva načina.Šemsudin Habibović.

jer bez koncenzusa menadžmenta sa zaposlenima. Domaća MSP. primjenom međunarodne serije standarda ISO 9000:2000 značajno uvećavaju svoje šanse. MSP mogu ostvariti značajne prednosti. unapređenje komunikacije. opažanje u preduzeću je unapređenje. • Mala i srednja preduzeća mora biti napravljena jasna podjela odgovornosti. kao i poslovnog sistema. u svom poslovanju još uvijek nedovoljno primjenjuju međunarodne serije standarda ISO 9000:2000. informacionih tokova i baza podataka . pravilna mjerenje. na žalost. kao i približavanje zasnovano na kontinualnom unapređenju. kao imperativ. kako bi se obezbijedilo aktivno učestvovanje radnika od samog početka procesnih promjena. Uvođenjem sistema menadžment kvaliteta ISO 9000:2000. neophodno je da se što više promoviše primjena sistema menadžmenta kvaliteta. porast znanja zaposlenih u preduzeću. set standarda koji je prepoznatljiv širom svijeta. kao posljedica povećanja učešće zaposlenih. razumljivu i praktičnu strukturu. ovaj proces upravljanja sam od sebe vrlo brzo propada. Mala i srednja preduzeća. kako za opstanak na domaćem tržištu. Također. Model IMS. preduzeća moraju obraćati pažnju na kvalitet proizvoda ili usluga. trening novih zaposlenika je lak. standardizovan i objašnjen lično. MSP za sebe ostvaruju određene prednosti. mogu da zadovolje samo djelimične zahtjeve. koja su vezana za učestvovanje i trening moraju biti adekvatno razvijena. Malim i srednjim preduzećima. __________________________________________________________________________ 16 Modeliranje organizacionih struktura.ing. Rezultat ovih aktivnosti uticao je da modeli koji se primjenjuju u ovom momentu. Sistem menedžmenta kvaliteta (QMS) osigurava da proizvodi ili usluge preduzeća budu ono što kupci žele i očekuju. inače. smanjujući strah od trgovinskih partnera. koja. porast razumijevanja potreba korisnika. Zahvaljujući primjeni ISO 9000:2000. primjena serije standarda ISO 9000:2000 obezbjeđuje uniformisanost i kompatibilnost proizvoda.Šemsudin Habibović. stvaranju lojalnosti kupcu. kao što su: • • • • • • • • • proces evoluira. Za dalje unapređenje efikasnosti domaćih MSP-a. Prema zahtjevima standarda ISO 9000:2000. povećan broj zadovoljnih korisnika.maš. verifikacija pridržavanja standarda od treće strane. dobavljači postaju više kao partneri. Ovdje ne treba zanemariti ni motivaciju zaposlenih za primjenu ovog koncepta upravljanja. problemi se detektuju mnogo brže i rješenje – rezultat je unapređenje. kao i otvaranju novih tržišta. tako i za dalju internacionalizaciju svog poslovanja. treba da bude na dosta visokom nivou. dipl. Problem motivisanosti zaposlenih za primjenu koncepta QMS-a je najvažniji segment za realizaciju ovog koncepta. kao što je sistematski prilaz poslovnom menadžmentu. ima zahtjev da prezentuje jednostavnu.

koja predstavlja osnovni dokument za implementaciju politike MSP-a.77 2. Razvoj preduzeća osigurava ekonomski razvoj. odnosno dimenzija.5 3 2. te od država traži da poduzmu aktivnosti u deset ključnih oblasti.maš.5 1 0. Shodno tome.11 2.07 2. a glavni izvor takvog razvoja moraju biti domaća MSP.Šemsudin Habibović. u suštini zavise od razvoja privatnog sektora. Organization for Economic Cooperation and Development). godinu – Izvještaj o implementaciji Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu. kao što su plate i penzije.54 Prosjek za Zapadni Balkan 2. Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD. potreba za bržim podsticajem razvoja privatnog sektora neupitna. ukoliko se žele izbjeći neodrživi javni deficiti. Ipak. uz preveliku stopu nezaposlenosti. Indeks politike o MSP-u za 2007. odgovorne vlasti u BiH trebaju obratiti više pažnje na dobrobit i razvoj širokog sektora MSP-a. što se vidi iz dijagrama datog na slici 2. Mala i srednja preduzeća u BiH imaju sličnu ulogu u budućem ekonomskom razvoju zemlje. tako što unapređuje zakonodavni i administrativni okvir za njih. informacionih tokova i baza podataka . pokazuje da je Bosna i Hercegovina posljednja u implementaciji Povelje u regionu. kao što je imaju MSP u zemljama Evropske Unije. Drugim riječima. Financijska sredstva javnog sektora.48 2.5 2 1.49 2. namjenjena za rashode. izvor plata svih budžetskih korisnika mogu biti samo poreski doprinosi od zaposlenika i preduzeća. BiH je posljednja od svih zemalja Zapadnog Balkana u primjeni Evropske povelje o MSP-u.16 3. Slika 2: Rezultati implementacije Evropske povelje o MSP-u za zemlje Zapadnog Balkana 4 3. Mala i srednja preduzeća 7. Više od 60.5 0 Albanija BiH Hrvatska Kosovo Makedonija Crna Gora Srbija 2. u sadašnjoj ekonomiji slobodnog tržišta. s ciljem da se na djelotvoran način stimuliše ekonomija. a ostvaren je i veoma mali napredak po pitanjima usvajanja nacrta Strategije MSP-a. TRETMAN MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U BiH Bosna i Hercegovina je jedna od četrdesetčetiri zemlje koje su usvojile Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima .ing. ukoliko se želi izbjeći neprihvatljivi nivo javnog duga. te je. nacrta zakona i drugih predloženih inicijativa.67 __________________________________________________________________________ 17 Modeliranje organizacionih struktura.000 preduzeća u BiH su mala i srednja preduzeća. dipl. odnosno. Povelja podržava MSP. stvaranje radnih mjesta i novi priliv prihoda za državu. ona moraju postati ključni pokretač ekonomskog rasta. u Bosni i Hercegovini je prisutan nedostatak politika na državnom nivou.

734 radnika ili 49.000 stanovnika FBiH (2. U Evropskoj uniji na 10. neadekvatan obrazovni sistem. bilo 19 malih i srednjih preduzeća. informacionih tokova i baza podataka . Zakon o obrtu.maš. poduzetništva i obrta. Zakon o trgovačkim društvima). pod pojmom „malo i srednje“ preduzeće. koje se razlikuju od jedne do druge administrativne jedinice. poreska i financijsko – kreditna politika. 5÷6% čine subjekti koji zapošljavaju od 11÷49 radnika.000 stanovnika ima prosječno 500 preduzeća. definicija malih i srednjih preduzeća još nije usvojena. Dominantna djelatnost male privrede je trgovina i ugostiteljstvo u odnosu na proizvodnju. Osim toga.8% u ukupnom broju zaposlenih. godine je u Federaciji BiH.000 stanovnika. dipl. kao i relativno mali broj registrovanih privrednih subjekata na 10. Tada je sektor malih i srednjih preduzeća u Federaciji BiH učestvovao sa 47.06. a najmanje u Bosanskopodrinjskom kantonu (Goražde). Od ukupnog broja subjekata male privrede 93÷94% čine subjekti koji zapošljavaju do 10 radnika.ing. na nižim nivoima vlasti (entiteti. nepristupačnost izvorima finansiranja. Kao posljedica toga.27% od ukupnog broja zaposlenih (401.215. __________________________________________________________________________ 18 Modeliranje organizacionih struktura. ne postoji ni evidencija o broj preduzetnika. male privrede je u privatnom sektoru. Prisutna je neravnomjerna raspoređenost preduzeća po kantonima. gubicima. prema procjeni Federalnog ministarstva razvoja. možemo konstatovati da egzistira oko 311 poslovnih subjekata (fizičkih i pravnih lica u sektoru MSP-a) na 10. pri čemu se je. trenutno stanje je sljedeće: a) Ukupno u privredi FBiH je zaposleno 197.259) u Federaciji BiH. normirano na hiljadu stanovnika. 2007.215 (na bazi procjene 1. Prepreke za razvoj MSP-a u Federaciji BiH su trenutno stanje regionalne i lokalne infrastrukture. sporost u donošenju stimulativnih propisa i njihova primjena. te 45. 2003.04 radnika po preduzeću). proces registracije privrednih subjekata. U skladu sa naprijed navedenim pokazateljima. Kada je u pitanju broj zaposlenih u sektoru MSP-a u FBiH. Prema procjenama resornog ministarstva. u sektoru MSP-a je zaposleno oko 77. Brčko distrikt. itd.000 radnika (3. broju zaposlenih.3 radnika po registrovanom obrtu).403 ili 77. Mala i srednja preduzeća U Bosni i Hercegovini za sada ne postoji zvanična klasifikacija preduzeća sa stanovišta njegove veličine. Najviše preduzeća se nalazi u Sarajevskom kantonu.1 Federacija BiH Tokom 2003. što uveliko stvara probleme za njihovo razgraničenje. b) broj zaposlenih u registrovanim obrtima je 61. a Mađarska 750 preduzeća iz malog preduzetništva na 10.328. dobiti nakon oporezivanja.07% na neodređeno vrijeme. opštine) primjenjuju se različite odredbe o MSP-u. 7. smatralo preduzeće koje je imalo do 20 zaposlenih radnika. ukupnim prihodima. na državnom nivou ne postoji ni evidencija o broju malih i srednjih preduzeća. Prema tome. pa čak ne postoji ni Registar preduzeća. Oko 90% subjekata tzv.000 stanovnika. I pored postojeće zakonske regulative u BiH (Zakon o privrednim društvima. ni Zavod za statistiku Federacije BiH ne raspolaže najnovijim podacima o malim i srednjim preduzećima. Kao ni državna Agencija za statistiku.359 stanovnika prema podacima od 30. a tek 1% čine subjekti koji zapošljavaju 50÷100 radnika.Šemsudin Habibović. kantoni.331 ili 22.000 malih i srednjih preduzeća. godine je u Federaciji BiH postojalo preko 50. godine). dok Slovenija ima 568. ukupan broj zaposlenih u MSP-u i obrtu iznosi 138. odnosno. ukupnim rashodima. kao i naučno istraživanje.93% na određeno vrijeme. Shodno tome. od čega 152.

. Mala i srednja preduzeća. to će: Federacija BiH biti ugodniji ambijent za preduzetništvo. poduzetništva i obrta. ÷ 2010. Program izgradnje preduzetničkih zona. 5. čija implementacija predstavlja strateški zadatak Bosne i Hercegovine na putu pridruživanju Evropskoj Uniji. te doprinose 50% ukupnog BDP – a.Šemsudin Habibović. Izgradnja razvojnog preduzetništva je proces i što se više implementira Strategija razvoja MSP-a. odnosno 2. Za ostvarenje cilja – izgradnja razvojnog preduzetništva treba: . te poticanja preduzetništva prioritetno će se realizovati: 1. Osnivanje Agencije za razvoj MSP-a. dugoročnih usmjerenja i srednjoročnih prioriteta).301. pravno – političko. a broj pravnih osoba porastao bi za 4. koji će zapošljavati 74. 4. . Osnivanje razvojne banke (Fonda) za MSP. informacionih tokova i baza podataka .53 % samo u obrtu. uključena u proces implementacije Evropske povelje o MSP-u za BiH. Uzimajući u obzir poticajne mjere koje će se poduzimati u cilju bržeg razvoja ovog privrednog sektora.5% godišnje u narednom srednjoročnom razdoblju. Radi što efikasnije stimulacije proizvodnje. dipl. tehnološko. godine.14% od ukupnog broja trenutno nezaposlenih 373.maš. društveno i etičko okruženje). koja imaju stabilan rast i razvojno preduzetništvo treba da osiguraju: zapošljavanje 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi. 2. posredstvom resornog Federalnog ministarstva razvoja. kao temeljni prioritet ističe poticanje ozračja preduzetništva i to posebno stimulirajući domaću proizvodnju.407 radnika. kadrovski resursi će se uvećavati i biće šanse da sredstva namijenjena za poticaj MSP-a u proračunu FBiH i u drugim izvorima budu uvećana.192 radnika u sektoru obrtništva. očekuje se godišnji rast zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzeća od 2. To bi značilo povećanje broja zaposlenih od 13. Srednjoročni ciljevi razvoja obrtništva su prosječan godišnji porast broja obrtničkih radnji za 10%. što bi osiguralo zapošljavanje novih 7. očekuje se da će do kraja 2010. Federacija BiH je.ing.994 radnika. Provedbom srednjoročnog razvoja MSP-a.Sredstva za kvalitetne programe osigurana u proračunu F BiH i drugimizvorima. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine poslovati 57. Izrada Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća. __________________________________________________________________________ 19 Modeliranje organizacionih struktura.516.Strategija razvoja malog i srednjeg preduzetništva kao dokument (strategija je kombinacija vizije. .516 trenutno nezaposlenih moglo bi se zaposliti 3. Mala i srednja preduzeća Ukoliko se prihvate i realiziraju predložene mjere i zaključci. Osiguravanje poticajnih sredstava za razvoj MSP – a (do 2% Proračuna Federacije BiH.237 obrtnika. Od ukupnog broja 373.5%. shodno Zakonu o poticaju male privrede).Kadrovi koji mogu izgraditi strategiju i od današnjeg preduzetničkog ambijenta F BiH izgraditi ugodan poduzetnički ambijent. Program razvoja obrtništva (stari i tradicionalni zanati). 3. učestvuju u ukupnom prometu sa 60%. osigurala bi se stopa rasta od 2. 6. Program Vlade Federacije BiH za mandatno razdoblje 2007.Ugodan preduzetnički ambijent (povoljno: ekonomsko. izgradnje razvojnog preduzetništva.

809 829 96 6. 2002. koja: godišnje zapošljavaju od 50 do 249 radnika. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RS-a.90 106 1.30 26.552 100. iako je njihovo učešće u toj strukturi još uvijek dominantno. 7.2 Republika Srpska U Republici Srpskoj preduzeća se. U skladu s tim. ili imaju bir bilansne aktive u vrijednosti do 43 miliona KM.90 1.Šemsudin Habibović. Saradnja sa drugim nosiocima razvoja (preporuka iz EU Povelje). Izgradnja informatičkog sistema za MSP u FBiH. – – Srednja preduzeća su pravna lica.30 1.60 847 12. kao kriterijum za razvrstavanje preduzeća na mikro.90 12. informacionih tokova i baza podataka . ovdje se razlikuju i mikro preduzeća. Sagledati mogućnosti osnivanja Garancijskog fonda (fonda za potrebe MSP-a).00 2003. 8. Prema Zavodu za statistiku Republike Srpske. odnosno zbir bilansa aktive) se ne uzimaju u obzir.60 1. Broj preduzeća 3. prikazana je u tabeli 3. mala i srednja. u RS-u u periodu 2002.maš. godina. koja godišnje zapošljavaju prosječno do 10 radnika. koji su u posljednjoj deceniji ušli na teritoriju RS-a.20 111 1.718 PREDUZEĆE MIKRO MALO SREDNJE VELIKO UKUPNO % 59.60 6. mala preduzeća se definišu kao pravna lica.458 100. uglavnom.649 25. prema veličini. S druge strane. ili imaju zbir bilansne aktive u vrijednosti do 10 miliona KM U okviru malih preduzeća.70 6.ing. razvrstavaju na mala i srednja. Broj preduzeća % 3.00 2004. Mala i srednja preduzeća 7. Broj preduzeća % 3.984 1.743 26. Ovaj pad se objašnjava činjenicom da su to. 9.90 __________________________________________________________________________ 20 Modeliranje organizacionih struktura. u zavisnosti od: – – – – – prosječnog broja zaposlenih. koja nisu uspjela odgovoriti konkurenciji velikih trgovačkih centara.÷2004. dipl. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 50 miliona KM. preduzeća koja se bave trgovačkom djelatnošću. dok druga dva kriterijuma (prihodi od prodaje. Tabela 3: Struktura preduzeća u RS u periodu 2002.÷2004.50 851 13. U Republici Srpskoj je evidentan trend pada procentualnog učešća mikro preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća. prema veličini. koristi se broj zaposlenih u preduzeću. dok se učešće srednjih preduzeća konstantno smanjuje. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 10 miliona KM. Struktura preduzeća.856 58. učešće malih preduzeća u strukturi preduzeća se povećava.40 99.847 59. ukupnog prihoda od prodaje i zbira bilansne aktive. koja: zapošljavaju prosječno godišnje od 10 do 49 radnika.

57%). dipl.ing.504 236.12%. 142. što je prikazano u tabeli 4. broj preduzeća i zaposlenih u Republici Srpskoj.938 Velika preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 92 48. ako se pogleda broj zaposlenih u ovim preduzećima. dok je najmanje bilo zaposlenih radnika u mikro preduzećima.35%. godinu. a posebno u prerađivačkoj industriji. Uporedimo li ove podatke sa podacima datim u tabeli 3.718 60.991 ili 25.Šemsudin Habibović.÷2004.991 Na osnovu podataka datih u tabeli 5.150 49.7%). njih 17.5%). godini (191. Najmanje je bilo velikih preduzeća.911 ili 9.68 2003.757 236.maš. zatim u velikim preduzećima (48. manji su poslovni rizici.38 2004.64 %. Mala i srednja preduzeća Najveće učešće u strukturi preduzeća u posmatrano periodu imaju mikro. zatim u prerađivačkoj industriji (17.4%). 140. dok je najveći broj zaposlenih u trgovini. možemo zaključiti da je nastavljen porast broja mikro i malih preduzeća.16%. Kada je u pitanju učešće zaposlenih u MSP-u u ukupnom broju zaposlenih u Republici Srpskoj.96%).744 ili 25. u najvećoj mjeri. dok velika preduzeća imaju najmanje učešće. po kategoriji veličine preduzeća je prikazan u tabeli 5.920) najviše je bilo mikro preduzeća. godine imala dominantno učešće. zatim mala i srednja preduzeća. 141.05%.15 %. Malih preduzeća je bilo 2. informacionih tokova i baza podataka . a pad broja srednjih i velikih preduzeća. Kao i u Federaciji BiH. Smanjenje broja zaposlenih u proizvodnim djelatnostima je. uočavaju se značajne razlike u odnosu na broj preduzeća. najviše ih je bilo zaposleno u sektoru srednjih preduzeća.3%).882 17. MSP su u periodu 2002. njih 4. posljedica procesa privatizacije i otpuštanja velikog broja radnika.584). __________________________________________________________________________ 21 Modeliranje organizacionih struktura.825 233. Tabela 5: Broj preduzeća i zaposlenih u RS-u u 2006. Mikro preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 4. Shodno navedenom. i u Republici Srpskoj je evidentno smanjenje broja radnika u proizvodnoj djelatnosti. evidentno je da se u što skorijoj budućnosti moraju definisati mjere i podsticaji. te poljoprivredi i šumarstvu (5.239 59. godini Godina 2006. njih 74.911 Mala preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 2. dominantno učešće trgovine u odnosu na ostale djelatnosti je posljedica toga što je za bavljenje ovom djelatnošću potrebno znatno manje inicijalnog i obrtnog kapitala. nisu izraženi strogi standardi i procedure poslovanja. građevinarstvu (5.744 Srednja preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 796 74. S druge strane.938 ili 39. može se vidjeti da od ukupnog broja evidentiranih preduzeća u RS-u u 2006. njih 92 ili 1. dok je srednjih preduzeća bilo 796 ili 10. Od ukupnog broja zvanično registrovanih zaposlenika u RS-u u 2006. kako bi se ova slika učešća pojedinih djelatnosti promijenila u korist malih i srednjih preduzeća koja se bave proizvodnim djelatnostima.882 ili 61. Tabela 4: Učešće zaposlenih u MSP u ukupnom broju zaposlenih u RS-u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U MSP--u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U RS-u STRUKTURA U PROCENTIMA 2002.48 Prema podacima za 2006.438 60. Međutim. a veće mogućnosti za sivu ekonomiju. Više od trećine MSP-a je registrovano u trgovini (34. godini (7. Potom slijede zaposleni u malim preduzećima (49.150 ili 27.

informacionih tokova i baza podataka .ing. Mala i srednja preduzeća Slika 3: Rezultati BiH u ispunjavanju deset oblasti Evropske povelje Rezultati BiH u deset oblasti Evropske povelje 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X Prosječna vrijednost ocjena za BiH Slika 4: Poređenje provođenje Evropske povelje BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana Poređenje prosječnih ocjena BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u provođenju deset tačaka Evropske povelje o malim preduzećima 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X BiH Zapadni Balkan __________________________________________________________________________ 22 Modeliranje organizacionih struktura. dipl.Šemsudin Habibović.maš.

• iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP-a važan element u procesu reformi. pogodnog za nastanak jakog MSP sektora. preoblikovanje starih i uspostavljanje novih preduzeća. Mađarska. __________________________________________________________________________ 23 Modeliranje organizacionih struktura. • je razvoj MSP-a bio krucijalan element industrijskog restrukturiranja. kao i izoštren osjećaj za posao i poslovnost. Osnovu tranzicijskog procesa čini privatizacija. deregulacija cijena. Mala i srednja preduzeća 8. informacionih tokova i baza podataka . da je tržiste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnosti nego što je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata. Zato je suština restrukturiranja socijalističkih privreda bila – povećanje spoljnje i unutrašnje konkurentnosti. iz prostog razloga što preduzetništvo. Dosadašnja iskustva tih zemalja su pokazala da: • su MSP generator ekonomskog razvoja. veoma važnu ulogu ima stvaranje adekvatnog i pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta. ka tržišno orijentisanoj ekonomiji. brza i masovna privatizacija. MSP mogu da pomognu u restruktuiranju ekonomije tranzicijskih zemalja tako što apsorbuju suvišne radnike.maš. ne vodi automatski do stvaranja profitabilnih kompanija. Većina zemalja u tranziciji prihvatile su da su MSP suštinski dio ekonomskih reformi (Češka. Tokom perioda centralne i planske privrede.Šemsudin Habibović. što se potvrđuje već u početnoj fazi ekonomskih transformacija. dakle otvaranje prema spoljnjem tržištu. te da igraju značajnu ulogu u povećanju tržišne konkurentnosti. dipl. i naročito sa MSP-om. Uporedo sa procesom transformacije društvenog u privatni sektor. VAŽNOST MSP-a U ZEMLJAMA U TRANZICIJI Tranzicija se najčešće definiše kao „zamjena jednog ekonomskog sistema drugim“ ili zamjena centralno planiranog socijalističkog modela privređivanja tržišnom ekonomijom. prije svega. a u zemlji pospješivanje stvaranja mase novih konkurenata. sve zemlje u tranziciji teže da prijeđu sa planske i centralizovane. Više od petnaest godina tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama empirijski je potvrdilo i artikulisalo stav. koja imaju glavnu ulogu u procesu reformi. Shodno tome. slobodna trgovina.ing. Slovačka i Slovenija). konvertibilnost valute i makroekonomske stabilizacijske politike. Za efikasno tržište potrebna je konkurencija. Poljska. koji im nije dao priliku da nauče da se tržišno ponašaju. odnosno konkurentna privredna struktura. Proces pretvaranja državnih firmi u privatne. Osnovni uslovi za sistematske promjene i tranziciju su rana. a pored toga. Tranzicija ka tržišnoj ekonomiji ima jaku korelaciju sa razvojem privatnog sektora. većina državnih firmi funkcioniše u vještački i odbrambeno orijentisanom ekonomskom ambijentu. Sektor malih i srednjih preduzeća ima stratešku važnost iz nekoliko razloga: MSP doprinose porastu zaposlenosti daleko više nego velika preduzeća i mogu da na duži rok obezbijede veoma značajan udio svih zaposlenih. vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu na preduzetništvo i MSP. Upravo stvaranje ovakvog ozračja predstavlja jedan od glavnih zadataka vlada zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije. potrebno je posjedovati i određeno iskustvo. podrazumijeva spremnost da se preuzme rizik.

145 25. 2000.138 612. 2000. u većini zemalja jugoistočne Evrope učešće MSP-a u bruto domaćem proizvodu je više od 50%.8 85. Velika većina MSP-a su mikro preduzeća. MSP su uglavnom orijentisana na trgovinu i samo mali dio njih se bavi proizvodnjom određenih dobara.211 63. 2001. odnosno pružanjem određenih usluga.955 742 1.0 67.9 87. uočavamo bitne razlike.671 1.1 27.601 827.367 365.285 19. poređenjem i statistikom. 2001.968 876.0 27.6 13.Šemsudin Habibović.ing.7 14.0 6.915 20.5 52.4 7.938 22.760 311.) __________________________________________________________________________ 24 Modeliranje organizacionih struktura.985 17.643 41. Švajcarska 56.206. informacionih tokova i baza podataka . Mala i srednja preduzeća Uporedne analize MSP-a u zemljama u tranziciji rade ECE (Economic Commission for Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development).547 1.000 Broj mikro preduzeća 54. 2002. dok je u tabeli 7 data struktura preduzeća po najvažnijim privrednim djelatnostima.988 25. U najvećem broju zemalja u tranziciji. te stoga. 2002.135 27. Uporedimo li definicije MSP-a u tranzicijskim zemljama i u Evropskoj Uniji.415.040. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).783 26.981 3. a u tabeli 8 broj MSP-a u zemljama Evropske Unije prije dva posljednja velika proširenja.452 354.000 18.589 160 308 40.000 Podaci preduzeća stanovnika iz 253 200 741 426 194 2.7 13.373 22. koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike.00 0 Broj Broj MSP velikih na 1. Tabela 6: Broj preduzeća u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002. 2000.1 85. što govori da su MSP u zemljama u tranziciji još uvijek na nižem stepenu razvoja.000 224. 2002.368. Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.maš. postoji poreba za jasnim definisanjem.041 6.8 2002.260 64.1 7. 2001. 2000. 2001.990 858. godini. U tabeli 6 je dat broj MSP-a na 1000 stanovnika u zemljama Jugoistočne i Centralne Evrope i zemljama EU u 2002.806 3.600 207. 2001. godini Broj MSP (uključujući i mikro preduzeća) JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija SCG CENTRALNA EVROPA Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Slovenija Evropa-19 +Lihtenštajn. 2001. Norveška. dipl.237 30.002 830.862 66.

1 47.9 18. Mala i srednja preduzeća Tabela 7: Struktura MSP-a po djelatnostima u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.7 Tabela 8: Broj MSP-a u Evropskoj Uniji 2000.6 45.3 25.6 28.Šemsudin Habibović.8 43. godine (u hiljadama) Austrija Belgija Danska Finska Francuska Njemačka Grčka Island Irska Italija Luksemburg Holandija Norveška Portugal Španija Švedska Švajcarska V.8 12.3 35.0 27.0 48.maš.6 21.8 28.2 20.0 16.0 26.2 25.9 4.4 35.0 3.2 3.0 28.4 5. Britanija EU-15 EU-19 Srednja 5 3 3 2 24 45 2 0 2 16 1 9 2 6 16 4 6 25 162 169 MSP 226 541 179 212 2 484 3 535 797 27 92 4 122 22 551 175 682 2 695 270 322 3 484 19 890 20 413 Velika 1 1 1 1 5 13 0 0 0 3 0 2 0 1 3 1 1 7 39 40 Ukupno 227 542 180 213 2 489 3 548 798 27 92 4 125 22 553 175 683 2 698 271 323 3 491 19.) Mikro 195 515 161 199 2 318 3 127 778 26 79 3 938 19 500 162 638 2 555 244 286 3 301 18 568 19 042 Mala 26 23 15 11 142 363 17 1 11 168 2 42 11 38 124 22 30 158 1 160 1 202 Trgovina Usluge Proizvodnja Ostalo % % % % 52.0 7.929 20 453 Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2001. dipl.ing.5 19.) __________________________________________________________________________ 25 Modeliranje organizacionih struktura.5 17.9 19.9 50.8 21.6 29.9 6. godini JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Moldavija Ruminija SCG SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Izvor: UN/ECE (2003.0 30.0 14.0 50.5 5.1 17.0 35.0 2.9 34.9 19.8 23.0 12.0 16. informacionih tokova i baza podataka .9 63.

8 94. od toga 44.4 1.989 68. Vidljivo je da su samo mala preduzeća imala neprekinuto povećanja broja jedinica.394 % 100 100 100 100 100 100 100 Privatnih malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006. MSP U ZEMLJAMA U REGIJI 9.2 3. preduzeća treba da ispunjavaju dva od tri kriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzeća.303 76. godine bilo ukupno 76.8 96. Prema najnovijim.347 % 3.382 % 94. što je prikazano u tabeli 9: Tabela 9: Kriterijum za razvrstavanje preduzeća u Srbiji Kriterijumi .25 mil.÷2006 mala Godina 1999.24 mil.2 3.1 SRBIJA Mala i srednja preduzeća Prema Zakonu o računovodstvu Srbije.Šemsudin Habibović.394 preduzeća. Broj preduzeća u Srbiji u periodu 1999. 9.2 3.0 0.9 ukupno broj 61.8 96. godine.ing. do 2006.1 1.1 odsto malih i srednjih preduzeća (tabela 10).441. __________________________________________________________________________ 26 Modeliranje organizacionih struktura.5 1.9 1.515 2. dok je kod srednjih i velikih preduzeća uočljivo kolebanje broja jedinica.547 66.3 3.0 0.2 2.309 73. informacionih tokova i baza podataka . 2000. trenutno u Srbiji ima oko 86. 2004.769 sa manje od 10 zaposlenih.6 95.maš.109 71. ažuriranim podacima Agencije za privredne registre. U tabeli 10 dati su podaci o promjeni broja i strukture preduzeća u Srbiji u periodu od 1999. 2006.616 2.870 62. godine bilo 52.181 1.9 95.662 59.8 4. i to je ubjedljivo najdominantniji tip preduzeća u Srbiji malo preduzeće u privatnom vlasništvu sa manje od 10 zaposlenih. EUR < 6. od čega 75. Tabela 10. u Srbiji je na kraju 2006. 2002.1 velika bro j 879 973 742 663 605 702 665 % 1.223 2.2 mil.3 95. EUR Prema zvaničnoj statistici.106 63. EUR Srednja < 250 < 8. 2005. 2003.000 preduzeća koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja.995 65.695 66.729 ili 99.65 mil.391 69.292 2. dipl. broj 58. EUR < 1.Srbija Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) Mala < 50 < 1.359 2.0 srednja broj 2.960 68.

443 44.) svojina društvena privatna zadružna mješovita državna neraspoređen o do 10 zap.234 41.maš.ing. godine . 178 5.264 9. Podaci o broju zaposlenih su dati u tabeli 12.488 1.Šemsudin Habibović. Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. od čega 278. od čega su mala imala 366.694 4.697 278. Mala i srednja preduzeća Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzeća prema broju zaposlenih (u 2006.508 399.406 zaposlenih. U preduzećima sa čistom privatnom svojinom bilo je 407.769 1. dipl.890 velika 17.837 zaposlenih.122 4.138 miliona ljudi. srednja 256.350 203.819 407.197 507 642 772 10÷30 zap.003 382 preko 150 64 132 2 8 291 109 ukupno 920 52.) mala društvena svojina privatna svojina zadružina svojina mješovita svojina državna svojina neraspoređeno UKUPNO 14. Njen cilj je promocija preduzetništva i kreiranje okvira za otvaranje održivog. prema zvaničnoj statistici.212 514.667 248.567 12.202 366.108 135.837 12.406 ukupno 54. informacionih tokova i baza podataka .535 45. godine sva preduzeća u Srbiji zapošljavala su skoro 1.516.015 256.802 87 53 1. god. na kraju 2006. regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva itd.455 3.623 Također.890 i velika 514.306 106. međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.694 u velikim preduzećima.46 639 2.632 57.879 u srednjim i 57. godine donijela Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003 – 2008.812 Vlada Srbije je još 2003.441 1.490 71.516 srednja 22.264 u malim.008 27.god.429 1. __________________________________________________________________________ 27 Modeliranje organizacionih struktura. Tabela 12: Broj zaposlenih prema veličini preduzeća (u 2006.137. 71. Glavni elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su: • Jačanje institucionalne podrške i uvažavanje interesa sektora MSP-a na svim nivoima: Ministarstvo za privredu i privatizaciju.879 3.738 210 71 552 360 30÷150 235 1.

Šemsudin Habibović. kao što je podugovaranje. a ne otežavati razvoj sektora MSP-a. informacionih tokova i baza podataka . Poboljšanje statističkog sistema praćenja sektora MSP-a. Pripremanje MSP-a u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne i konkurentne telekomunikacione infrastrukture. Podizanje konkurentnosti sektora MSP-a programima razvoja menadžmenta preduzeća.ing. dipl. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća • • • • • Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzeća i privatnih preduzetnika. __________________________________________________________________________ 28 Modeliranje organizacionih struktura. otvaranja novih mikro-kreditnih linija i stručne pomoći bankama za razvoj usluga namjenjenih sektoru MSP-a. povećanja broja regionalnih agencija i centara koji će pružiti podršku sektoru MSP-a i razvoj programa za podizanje konkurentnosti preduzeća. Obrazovni i naučno-istraživački sistemi moraju se više prilagoditi potrebama tržišne ekonomije. Redovno praćenje realizacije Strategije i donošenje godišnjih programa u kojima će se definisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju Strategije u narednoj godini i Obezbjeđivanje finansijske i tehničke pomoć stranih donatora radi pružanja podrške ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP-a: stvaranja stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog okruženja za sektor MSP-a. Smanjenje obima “sive” ekonomije istovremenim poboljšanjem ambijenta u kome posluju registrovana preduzeća i privatni preduzetnici i većom koordinacijom rada inspekcijskih služi. stvaranjem uslova za veće učešće MSP-a u javnim nabavkama i većom penetracijom roba široke potrošnje iz sektora MSP-a. podrškom razvoju industrije softvera i elektronskog poslovanja. Povećanje izvoza sektora MSP-a. kao i postepenim uvođenjem principa elektronske vlade (egovernment). privatnim preduzetnicima i javnosti. Promocija aktivnosti vezanih za pomoć razvoju sektora MSP-a kroz kontinuiranu medijsku kampanju. što bi sektoru MSP-a olakšalo obavljanje administrativnih procedura putem interneta tj. Stvaranje novog pravnog okruženja koje će olakšavati. koji će kreatorima strategije i politike razvoja ovog sektora. podrškom primjeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju. malim i srednjim preduzećima. Jačanje veza između obrazovnog sistema i naučno-istraživačkog sistema i sektora MSPa. pružiti adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP-a i njegovim doprinosom ekonomskom razvoju. Sprovođenje reformi javnih službi u cilju efikasnijeg pružanja usluga i značajnog smanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se postavljaju pred sektor MSP. on-line i povećalo mogućnosti za učestvovanje u javnim nabavkama. uvođenjem sistema kvaliteta i inovacija.maš. Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP-a na domaćem tržištu boljim povezivanjem velikih preduzeća sa MSP aktivnostima. Predlaganje mjera za olakšavanje pristupa sektora MSP-a izvorima finansiranja.

Ali. djelovanje sve što se temelji na želji za postignućem. prema hrvatskim podacima.maš. dipl. to onda znači da postoje velika i mala preduzeća koja nisu preduzetna. na primjer. koje od 2002. nevladinim organizacijama. koja je već u velikoj mjeri usklađena s definicijom EU-a. U okviru ovog programa planira se kompletan razvoj strategije „bolja regulacija – deregulacija“. velika i mala. Programom za poticaj MSP-a. koja su dominantni „proizvođač“ prihoda (55 posto prihoda). Postoji preduzetnički kapacitet. pa do pojedinca koji to nije. na razumijevanju važnosti umrežavanja i timskog rada. Zbog toga se snažno čuje glas malih poduzeća. omogućilo pojednostavljenje postupka registracije preduzeća od prosječnih 3 do 4 sedmice na 5 dana. koja uglavnom provodi programe financijskih poticaja i sadrži hrvatsku definiciju MSP-a. a i važni su izvoznici (25 posto ukupnog izvoza).2 HRVATSKA U Hrvatskoj je 65 posto zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. To je. Hrvatska je uvela koncept one – stop – shop kroz program HITRO.HR. Mala i srednja preduzeća 9.J.ili ga nema. u ministarstvima.). __________________________________________________________________________ 29 Modeliranje organizacionih struktura. dugoročnije planiraju svoj poslovni pothvat. potencijal. Hrvatska podržava unapređivanje poslovnog okruženja (npr. Hrvatska je dio mreže EIC-a (Euroinfo centara). Preduzetna preduzeća. Kroz istraživanje preduzetničke aktivnosti Hrvatske. u lokalnoj upravi. Zakonom o razvoju male privrede (gospodarstva). Vezano uz politiku MSP-a. Hrvatska je učesnica procesa unutar Evropske povelje za malu privredu. U junu 2006. godini prešla u fazu u kojoj je broj preduzetničkih pothvata zbog uočene prilike bio veći od preduzetničkih pothvata zbog nužde i ne smije se ponoviti situacija u kojoj dominiraju preduzetnici koji to ne postaju svojom voljom. bolnicama. Hrvatska je konačno u 2006. privatnom životu . a svi u društvu moraju naučiti i njihov jezik: prvenstveno vlade i banke (banke na tome vrlo intenzivno rade). u školama. nego ih je na to natjerala situacija u kojoj su se našli. uspostavlja se Hrvatska agencija za malo gospodarstvo (HAMAG). Zbog toga je preduzetništvo način ponašanja. došlo se je do zanimljivih podataka. koji sadrži informacije o poslovnim uslugama za mala i srednja preduzeća i to sve na jednom mjestu. informacionih tokova i baza podataka . godine Hrvatska je uvela uslugu on-line registracije obrta. su ona koja vuku privredni rast. godine provodi CEPOR u saradnji s istraživačkim timom Sveučilišta J. lokalna uprava koja to nije.Šemsudin Habibović.ing. očekuju snažniji rast. Preduzetništvo može biti zastupljeno u velikim i malim preduzećima. Strossmayera u Osijeku (Global Entrepreneurship Monitor – GEM). „e – obrt“. bolja regulacija. vlada koja to nije. ili škola koja to nije. preduzetničke zone i sl. a sektor malih i srednjih poduzeća je sektor privrede u kojem je i jako mnogo nepreduzetnih preduzeća. kao i mrežni sistem „Poslovni navigator“. klima. GEM istraživanje potvrdilo je da su preduzetnici koji to postaju zbog uočene poslovne prilike optimističniji. zapošljavanje i izlazak na nova tržišta. na kreativnosti i inovativnosti. Zbog tih su brojki bili prisiljeni i prestati govoriti o „malom preduzetništvu“ .nema malog i velikog preduzetništva. kojim se nastoje poboljšati usluge poslovanja i pojednostaviti odnosi u poslovanju s državnom upravom. ili bolnica koja to nije.

3 CRNA GORA Mala i srednja preduzeća Prema rezultatima do kojih je u anketi među korisnicima svojih kredita. što se dijelom može objasniti i njihovim orijentisanošću na domaće tržište. povećanje dostupnosti finansijskim sredstvima. iako je 94 odsto njih spremno da se obrazuje. povećanje nivoa znanja. Zaposleni u njima komuniciraju pretežno formalno.6%. Upotreba računara među njima je i dalje na nižem nivou. Prema Centralnom registru privrednog suda. za prethodnu 2007. Sopstveni web site nema 40 odsto ispitanih. Među njima nema onih sa osnovnim obrazovanjem ili sa zvanjima magistra ili doktora nauka. u 53 odsto slučajeva ima srednju stručnu spremu. odnosno 10. Situacija se na tom polju ipak popravlja. koristi internet jednom dnevno i ne plaća elektronski. a vlasnik. godine taj broj je bio 36.ing.377. Vlasnici imaju pozitivna iskustva iz rada sa zaposlenim članovima porodice. informacionih tokova i baza podataka . Svako peto anketom obuhvaćeno preduzeće ne izdvaja novac za edukaciju zaposlenih.563 preduzeća. kao strateške ciljeve definisala: • • • • • povećanje broja malih i srednjih preduzeća. a zapošljavaju od jednog do četiri. 9. odnosno direktor. web prezentacije ili elektronsko plaćanje u poslovanju. povećanje konkurentnosti i podsticaj izvoza. a na dan 21. Crnogorska MSP velikim dijelom zavise od samo jedne osobe i funkcionalno su organizovana kao centralizovani sistem. Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je. više nego u 2006 godini. __________________________________________________________________________ 30 Modeliranje organizacionih struktura. godine. došao crnogorski Fond za razvoj.Šemsudin Habibović. internet. ali je tek svaki treći ispitanik ocijenio da ih mnogo upotrebljava. što je za 3. dok bi oni kao zaposleni u preduzeću prihvatili veći stepen odgovornosti u gotovo dvije trećine slučajeva. prosječan vlasnik crnogorskog malog i srednjeg preduzeća (MSP) ima srednju stručnu spremu. Pozitivni trendovi od 2001. povećanje zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima.maš. godine. do 2006. iznosio 33. dipl. kao i nepostojanjem dovoljno razvijene svijesti o dometima internet prezentacija. početkom 2008. a ispitanici to pravdaju najčešće nedostatkom edukacije i nepostojanjem potrebe za njihovim korišćenjem. odnosno računare.12. Samo 12 odsto vlasnika MSP nije spremno da zaposli nekog od članova porodice. broj malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006.940. godinu. godine se nastavljaju i u 2007. jer 29 odsto ispitanih namjerava da napravi sajt svoje kompanije. godini i kada je u pitanju rast broja malih i srednjih preduzeća. kao i za raniji perod od 2002-2006. 2007. Manje od petine anketiranih preduzeća ne koristi informacione tehnologije.

internacionalizacija) na 30% do kraja 2010. Mala i srednja preduzeća Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007. – 2010. dipl.. u odnosu na 2006. Povećanje zaposlenosti u MSP-u za 20% do kraja 2010.maš. godine . Povećanje učešća MSP-u u BDP na 60% do kraja 2010. 4. kao osnovni ciljevi su definisani: 1. __________________________________________________________________________ 31 Modeliranje organizacionih struktura. 3. godine u odnosu na 2006. Povećanje učešća MSP-u u izvozu (konkurentnost. Povećanje broja novih MSP-a i preduzetnika za 30% do kraja 2010. koji je crnogorska Vlada usvojila krajem 2007.godinu.odine. godine. g.godine. godinu. 2.Šemsudin Habibović. informacionih tokova i baza podataka .ing.

Mala i srednja preduzeća treba da se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. __________________________________________________________________________ 32 Modeliranje organizacionih struktura. uočavamo da su mala i srednja preduzeća (MSP) uspjela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći. MSP moraju stalno da rade na unapređivanju svojih proizvodnih procesa. lakša primjena novih menadžment trendova. koji zahtijeva dosta ulaganja samog vlasnika.maš. kao što su: fleksibilnost. ali i svih zaposlenih. Okruženje za MSP predstavlja: država-vlada. privredne komore. U želji da opstanu na tržištu. na jednoj strani. i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji. visoko relativno učešće zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama. više tržišno i manje istraživački orijentisana. naročito krajem prošlog i početkom ovog vijeka. dipl. koje svakim danom postaje sve zahtjevnije. informacionih tokova i baza podataka . kako na domaćem. njihov broj. omogućilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzeća predstavlja imperativ za sve zemlje koje žele da svoju ekonomiju prilagode novim tržišnim uslovima. pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se interveniše ili se pokreću nove inicijative. brža su u iskorišćavanju novih mogućnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja i više orijentisana na male inkrementalne inovacije. Država direktnim i indirektnim mjerama podrške treba da pozitivno utiče na okruženje MSPa. koji obezbjeđuje opstanak na tržištu jeste postizanje poslovne izvrsnosti. Mala i srednja preduzeća 10. možemo reći da je potrebno više koordinacije između svih institucija i projekata da bi se povećala efikasnost institucija u budućnosti. Međutim. univerziteti. Postizanje poslovne izvrsnosti. na drugoj strani. stvaraju najviše radnih mjesta i pospješuju razvoj evropske ekonomije. Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a.Šemsudin Habibović. stvarajući na taj način još bolji proizvod. koje MSP-u omogućuje da svoje poslovanje prilagodi zahtjevima savremenog poslovanja. generalno posmatrano. za MSP je vrlo dug i težak proces. bolja komunikacija unutar preduzeća i slično. instituti. zahvaljujući sve većoj konkurenciji. MSP su. odnosno uslugu. kako bi se obezbijedilo ispunjenje naprijed definisanog strateškog cilja. ukazuju da strateški cilj Bosne i Hercegovine treba da bude upravljanje razvojem MSP-a. Jedan od bitnih faktora. razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom. ZAKLJUČAK Posmatramo li razvoj svjetske ekonomije i događaje koji prate proces globalizacije svjetskog tržišta. Zahvaljujući svojim karakteristikama. Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu evropske ekonomije. tako i na stranom tržištu. Male firme i velike kompanije imaju različitu ulogu u inovativnom procesu.ing. samo na taj način naša mala i srednja preduzeća će biti sposobna da odgovore zahtjevima tržišta. lokalna uprava. Na kraju.

a nosioci politika da uzmu u obzir potrebe malih preduzeća. PRILOG 1: EVROPSKA POVELJA O MALIM PREDUZEĆIMA Evropska povelja o malim preduzećima . i njihovim prilagođavanjem ka malom biznisu. mi: • Smo svjesni dinamičkih kapaciteta malih preduzeća za odgovor na nove potrebe tržišta i obezbjeđenju novih radnih mjesta.Šemsudin Habibović. dipl.maš. na svim nivoima odgovornosti. __________________________________________________________________________ 33 Modeliranje organizacionih struktura. treba kreirati najbolje moguće okruženje za potrebe malog biznisa i preduzetništva. U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svijetu. Principi Insistirajući ka tome. informacionih tokova i baza podataka . a takođe socijalne i lokalne integracije u Evropi. Napori Evrope ka uvođenju nove ekonomije. biće uspješan samo ukoliko se mala preduzeća stave na vrh prioriteta. koja zaslužuju da budu pravično nagrađena. koji omogućuje evropskim preduzećima da se uspješno suoče s novim izazovima. U tom cilju zalažemo se da ćemo: • Jačati inovativni i preduzetnički duh.ing. • Pozdravljamo uspješna preduzeća. Ona su prva koja trpe pretjeranu birokratiju. bazirana na znanju. • Ističemo važnost malih preduzeća u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja. zapošljavanja. • Uzimamo u obzir da je povremen neuspjeh popratna pojava odgovornih inicijativa i preuzimanja rizika. analiziranjem postojećih mjera. ali su i prva koja će procvjetati ako se ukloni birokratski pristup i nagradi uspješnost. • Prepoznajemo preduzetništvo kao važnu i produktivnu sposobnost. Mala preduzeća se moraju posmatrati kao glavni pokretači inovacija. Mala i srednja preduzeća 11. Zbog toga. te se mora posmatrati prilika za učenje i usavršavanje.European Charter for Small Enterprises Mala preduzeća su kičma evropske privrede. ponašajući se kao primjer inicijative i predanosti. predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji. veće i bolje zapošljavanje i veću socijalnu koheziju. Mala preduzeća su najosjetljivija na promjene u poslovnom okruženju. sposobnosti za održiv privredni rast. Ona su ključni izvor zapošljavanja i temelj za razvoj poslovnih ideja. • Prepoznajemo vrijednosti znanja. Položaj malih preduzeća u Evropskoj uniji može se poboljšati: aktivnostima ka podsticanju preduzetništva.

4. Osigurati pristup tržištu na bazi minimalno opterećujućih zahtjeva. Poboljšati pristup izvorima finansiranja kroz čitav životni ciklus preduzeća. obavezujemo se da ćemo djelovati u skladu sa sljedećim principima djelovanja. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća Postići regulacioni. Bolje zakonodavstvo i regulative Nacionalne zakone o stečaju treba ocjenjivati u svjetlu dobre prakse. Kontinuirano poboljšavati efikasnost. trebaju biti neophodan sadržaj obrazovnih programa u srednjem i visokom obrazovanju. fiskalni i administrativni okvir. U tom smislu.maš. 3. Opšta znanja o poslovanju i preduzetničkim potrebama treba poučavati na svim nivoima školovanja. razvijati odgovarajuće programe treninga za menadžere u malim preduzećima. 1 Obrazovanje i obuka u području preduzetništva. Treba poboljšati online pristup za registraciju. koji su u skladu glavnim ciljevima javne politike. da hvataju korak s najbržima. 2. Specifični moduli koji se odnose na biznis. Učenje kroz benchmarking treba nas voditi ka poboljšanju sadašnjih praksi u EU. Vlade trebaju usvajati korisnički orijentisanu administrativnu dokumentaciju. dipl. Gdje god je moguće. nacionalnu i EZ regulativu treba pojednostaviti. Evropa će njegovati preduzetnički duh i nove vještine od ranijeg doba života. Potrebno je analizirati novu regulativu na nacionalnom nivou i nivou Zajednice u cilju ocjene njihovih uticaja na mala preduzeća i preduzetnike. Podsticati zemlje s najvećim kašnjenjima i najkomplikovanijim procedurama za osnivanje novih preduzeća. informacionih tokova i baza podataka . kako bi se smanjilo opterećenje za mala preduzeća. time što će Evropska unija ponuditi najbolje poslovne okruženje za mala preduzeća u svijetu.Šemsudin Habibović.ing. Evropska Komisija treba pojednostaviti zakone koji se odnose na konkurentnost. Promovisati prvoklasnu podršku malim preduzećima Principi djelovanja Prihvatajući i potpisujući ovu Povelju. Slušati glas i mišljenje malih preduzeća. pogodan za poduzetničku djelatnost i poboljšati status preduzetnika. treba prilagoditi najkonkurentnijim u svijetu. Jeftinije i brže osnivanje preduzeća Troškove osnivanja preduzeća. Olakšati pristup najkvalitetnijim istraživanju i tehnologiji. Mala preduzeća mogu biti oslobođena od izvjesnih regulatornih obaveza. Ohrabrivaćemo i promovisati preduzetničke poduhvate najmlađih. uzimajući u obzir potrebe malih preduzeća. Sticanje poslovnih vještinama __________________________________________________________________________ 34 Modeliranje organizacionih struktura.

Poboljšanje online pristupa Potrebno je podsticati elektronsku komunikaciju javnih istitucija sa sektorom malog biznisa. otvaranja novih radnih mjesta i olakšavanja kreiranja i kontinuiteta malih preduzeća. Evropska komisija i zemlje članice zato moraju nastaviti sprovođenje reformi koje za cilj imaju ostvarenje suštinski jedinstvenog evropskog tržišta. 6. Preduzetnicima su potrebna finansijska sredstva da bi pretvorili svoje ambicije u realnost. primjeniti Akcioni plan finansijskih usluga i Akcioni plan rizičnog (venture) kapitala. plin i sl.Poboljšati pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke povećanjem raspoloživih sredstava za nova preduzeća (startup-i). javne nabavke i prekogranični sistemi plaćanja. uključujući elektronsko trgovanje. poreske prijave ili jednostavno primati informacije online pristupom što će ubrzati i pojeftiniti poslovanje. 5. popunjavati aplikacije. ekspanzije malog biznisa. Bolje korišćenje prednosti jedinstvenog tržišta Mala preduzeća osjećaju korist od aktuelnih reformi evropske ekonomije. koji će dati adekvatnu ponudu vještina prilagođenih potrebama malih preduzeća. Jačanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća Jačaćemo postojeće programe usmjerene ka promociji širenja tehnologije prema malim preduzećima. Da bi poboljšali pristup malih preduzeća finansijskim uslugama. voda. 8.Poboljšati vezu između bankarskog sistema i malih preduzeća stvaranjem prikladnih uslova pristupa kreditiranju i rizičnom kapitalu. kao i kapacitete malih preduzeća da identifikuju. 7. razviti i prilagoditi sisteme kvaliteta i certifikacije za mala preduzeća.Identifikovati i ukloniti prepreke kreiranju panevropskog tržišta kapitala. komplementarne trening programima „unutar kuće”. Zemlje članice EU trebaju primjenjivati najbolju praksu u oporezivanju i individualnim podsticajima uspješnog poslovanja. Time će preduzeća moći dobijati savjete. visoko-tehnološka preduzeća ukljućujući instrumente equity kapitala (emisije akcija). Komisija mora dati pozitivan primjer u ovoj oblasti.). komunalne službe (struja. U isto vrijeme. mi ćemo: . i obezbjediti trajne obuke i konsultacije.Šemsudin Habibović. dipl. podsticanjem osnivanja preduzeća. telekomunikacije. a posebno evropskih malih preduzeća. . Pružićemo podršku tehnološkim kooperacijama i razmjeni između preduzeća različitih veličina. __________________________________________________________________________ 35 Modeliranje organizacionih struktura. informacionih tokova i baza podataka .ing. korisnički orijentisanog ka malom biznisu u kritičnim oblastima njihovog razvoja.maš. Mala i srednja preduzeća Nastojaćemo da osiguramo takve trening institucije. Poreska i finansijska politika Neophodno je prilagoditi poreske sisteme u cilju nagrađivanja uspješnih. evropska i nacionalna regulativa o konkurentnosti treba biti odlučno primjenjivana da bi stvorila šansu za mala preduzeća da uđu u nova tržišta i da se takmiče u “fer” (nepristrasnim) uslovima. razvijati efektivnije istraživačke programe orijentisane na komercijalnu primjenu znanja i tehnologija. . selektuju i usvoje tehnologije. Važno je osigurati da patent Evropske zajednice bude lahko pristupačan malim preduzećima.

Uspješni preduzećima modeli elektronskog poslovanja i vrhunske podrške malim Komisija i zemlje članice EU trebaju podsticati mala preduzeća u primjeni najbolje prakse i usvajanju uspješnijih poslovnih modela koji će omogućiti da zaista napreduju u novoj ekonomiji. Luksemburški proces politike zapošljavanja i drugi programi i inicijative Evropske zajednice. koji će biti lahko dostupni i jednostavni. u cilju jačanja našeg znanja. primjenom web stranica i korišćenjem Evropskog centra za praćenje malih i srednjih preduzeća. Obavezujemo se da ćemo napredovati ka ovim ciljevima primjenivši otvoren metod koordinacije nacionalnih politika o preduzećima. __________________________________________________________________________ 36 Modeliranje organizacionih struktura. evropskim i međunarodnim nivoima. nacionalnim. traženja boljih praksi u svim oblastima koja imaju efekte na mala preduzeća. Razviti jače. Zato će se koristiti Višegodišnji program za preduzeća i preduzetništvo. osigurati pristup u čitavoj EU podrška vođenju i podršci mentora i poslovnih “anđela”. uključujući socijalni dijalog. Kardifski proces ekonomskih reformi.ing. Koristićemo efikasne pokazatelje da bi procjenili progres tokom vremena u poređenju sa najboljima u svijetu. Mala i srednja preduzeća Podržaćemo kako angažovanje malih preduzeća u međusobnoj saradnji na lokalnim. da bi smo kontinuirano poboljšavali vlastite rezultate. Vršićemo godišnji monitoring i evaluaciju progresa na bazi izvještaja Evropske komisije o relevantnim temama na proljetnom sastanku na vrhu. 10. 9. tako i kooperaciju malih preduzeća. i relevantni za potrebe preduzeća. efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća na nivou Unije i na nacionalnom nivou Vršićemo provjeru kako se interesi malih preduzeća reprezentuju na EU i nacionalnim nivoima. informacionih tokova i baza podataka . visokog obrazovanja i istraživačkih institucija.Šemsudin Habibović. 19-20 juna 2000. dipl.maš. panevropske kooperacije između malih preduzeća koristivši informacione tehnologije. podržati kooperaciju malih preduzeća da bi se poboljšala njihova sposobnost za ulazak na panevropska tržište i proširiti njihove aktivnosti na tržištima trećih zemalja. Potrebno je podržati akcije na nacionalnim i regionalnim nivoima usmjerene razvoju klastera (grozdova) preduzeća i institucija. širiti najbolju praksu kooperativnih sporazuma. mreža i usluga. Evropska povelja o malim preduzećima odobrena je od strane lidera EU na zasjedanju Savjeta Evrope u Feira. Koordiniraćemo aktivnosti zemalja članica i EU na kreiranju informacionih i poslovnih sistema podrške.

2006. Vlada RS: Strategija razvoja MSP u RS za period 2006.Šemsudin Habibović. RS. magistarski rad. Srbije. informacionih tokova i baza podataka . magistarski rad. Podgorica 2007. Varaždin. 12.. Kragujevac. 2006.maš.÷2008.2007. Tomislav Bogović: Uticaj informatičkog poduzetništva na razvoj Varaždinske županije.. 3. Crne Gore.Luka. Podaci Zavoda za statistiku FBiH. 08. 9.05. Ljubljana. dipl. 34. 6. Srđan Bogetić: Aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća u cilju postizanja poslovne izvrsnosti.ing.÷11. __________________________________________________________________________ 37 Modeliranje organizacionih struktura. Beograd. Dijana Šabović-Brezac: Izazovi poduzetništva u BiH. LITERATURA Mala i srednja preduzeća 1. Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Srbije: Strategija razvoja MSP i preduzetništva u Srbiji za period 2003. B. Biljana Pešalj: Ekonomika preduzeća. Evropska povelja o MSP 5. 2. Direkcija za razvoj MSP: Strategija razvoja MSP u Crnoj Gori.÷2010. 2006. 7. 8. 2003. Nacionalna konferencija o kvalitetu. 4.