Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

„Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je noćna mora“ (Japanska poslovica)

1. UVOD Devedesetih godina prošlog vijeka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja o važnosti mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trend je nastavljen i početkom ovog vijeka. Zahvaljujući takvom pristupu i poimanju stvari, mikro, mala i srednja preduzeća su pokretačka snaga i imaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji. Ona su suštinski izvor poslova, stvaralac poduzetničkog duha i inovacija u EU, pa su, prema tome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Prema podacima iz 2006. godine, u tadašnjih 25 zemalja Evropske unije, postojalo je čak 23 miliona malih i srednjih preduzeća, koja su činila oko 99% svih preduzeća u Uniji i koja su zapošljavala više od 80 miliona ljudi. U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzeća, a u Japanu oko 5 miliona malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim činjenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je, upravo podrška malim i srednjim preduzećima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju, poslovnoj kreativnosti, te ekonomskoj i socijalnoj povezanosti. Prema predviđanjima stručnjaka, i u proširenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzeća će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mjesta. Napori Evropske komisije ka uvođenju nove ekonomije, biće uspješni samo ukoliko se mala i srednja preduzeća stave na vrh prioriteta. U ovom radu ćemo pokušati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednja preduzeća, kao što su: šta su mala i srednja preduzeća, koliko ih ima i kakav je njihov tretman u našem okruženju, prednosti i nedostaci, važnost malih i srednjih preduzeća u zemljama u tranziciji, ekonomski značaj malih i srednjih preduzeća, koja je organizaciona struktura pogodna za mala i srednja preduzeća, način uređenja proizvodnje u malim i srednjim preduzećima i slično.

__________________________________________________________________________ 2 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

2. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog vijeka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se prije 4000 godina. Možemo reći da je malo preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi, Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestalno razvijali mala preduzeća. Proizvodi i usluge tadašnjih poduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji zaštićuju potrošače i male preduzetnike, osobito od prijevare. O ulozi, značaju i funkcioniranju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog vijeka. Kao što je u uvodu rečeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzeća i oko 100 miliona zaposlenih, čak 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60% i obezbjeđivala su, uoči primanja najnovijih članica, preko 80 miliona radnih mjesta. To konkretno znači da je u sektoru malih i srednjih preduzeća zaposleno dvije trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u proširenoj Evropskoj Uniji, male firme će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mjesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najčešće se polazi od: 1. statičkog, 2. funkcionalnog i 3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma. Statički kriterijum polazi od statičkog obilježja privrednih subjekata kao što su: veličina imovine, godišnji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje, nivo tehničke opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najviše prednosti u odnosu na druge kriterije, između ostalog zato što je: – – – – – – – – otporno na inflaciju nije pod uticajem kupovne moći dolara, transparentno, lahko se zapaža i razumije, usporedivo, omogućava dobru usporedbu između preduzeća iste grane, raspoloživo, lahko ga je dobiti od preduzeća.

Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je različita produktivnost i ekonomska efikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, pri istom radu, i istu vrijednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova po zemljama u pogledu broja zaposlenih, kao granice između malih, srednjih i velikih preduzeća. Klasifikaciju preduzeća na mala i velika možemo izvršiti prema sljedećim funkcionalnim obilježjima: obim i karakter proizvodnje i izvršenih usluga, karakter __________________________________________________________________________ 3 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

upravljanja, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, tehnička opremljenost preduzeća, način proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, oblik vlasništva, organizaciona struktura i sl. Detaljnije razmatranje ovih obilježja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvažavanja kod pojmovnog obrađivanja malih preduzeća, bez obzira na svu kompleksnost njihove primjene u praksi. Institucionalni (vlasnički) kriterijum polazi od pripadnosti instituciji kod koje je registrovano odgovarajuće društvo. Ovaj kriterijum se primjenjuje u skoro svim razvijenim zemljama, a posebno u SAD-u, gdje je 1953. god. osnovana posebna agencija federalne vlade pod nazivom „Small Business Administration (SBA)“ s ciljem institucionalne podrške malim preduzećima. Ova agencija postavlja različita ograničenja koja mora ispuniti preduzeće da bi postalo „small firm“. Kad je riječ o zapadnoevropskim državama, onda se obično polazi od definicije koju je dala Evropska mreža za istraživanje malih i srednjih preduzeća (European Network for SME Research). Prije donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko različitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se je broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Njemačkoj se, za definisanje malih i srednjih preduzeća, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godišnji prihod. Zajednička definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od ključne je važnosti, pošto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o državnoj pomoći i strukturnim fondovima. To znači da različite kategorije malih i srednjih preduzeća (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava lahku primjenu. Unutar Evropske Unije, prva zvanična definicija malih i srednjih preduzeća donesena je 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP-a je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.godine”. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropska komisija da pruža podršku i pomognu malim preduzećma u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o donošenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje su uključene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kućne radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavlja najvažniji korak ka poboljšanju okruženja za MSP i ciljanje unapređenja poduzetništva, investicija i rasta.

__________________________________________________________________________ 4 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

poslovnih organizacija i eksperata. godine je bilo 27 miliona EUR) Pripravnici i učenici nisu navedeni kao zaposleni. godine je bilo 5 miliona EUR) ≤ 43 miliona EUR (1996. Mala i srednja preduzeća Ova definicija je elaborirana nakon brojnih konsultacija unutar Evropske komisije. Preduzeća se. Mikro preduzeća se definišu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i čiji ukupni godišnji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura. Mala preduzeća se definišu kao firme koje zapošljavaju od 10 do 49 radnika i čiji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura.2005. mala i srednja. čiji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili čiji je ukupni bilans manji od 43 miliona eura. __________________________________________________________________________ 5 Modeliranje organizacionih struktura. dipl. god. informacionih tokova i baza podataka .maš.Šemsudin Habibović. na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro. godine je bilo 40 miliona EUR) Ukupan bilans Broj zaposlenih Ukupan prihod (ukupna sredstva – aktiva) ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. ukupan prihod i bilans. Kategorija preduzeća Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća < 250 < 50 < 10 ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. kao i dvije otvorene konsultacije putem interneta. a manje od 250 zaposlenih radnika. Prema toj definiciji. za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih.ing. godine je bilo 7 miliona EUR) ≤ 50 miliona EUR (1996. zatim zemalja članica EU. Tabelarno bi se to moglo prikazati na sljedeći način: Tabela 1: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Evropske komisije od 01.01. Srednja preduzeća se definišu kao firme koje imaju preko 49.

Mala i srednja preduzeća Pored definicije Evropske Unije. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke vještine. mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili poveća (u nekim zemljama 100 ili čak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu). Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista.1 milion EUR Mala preduzeća < 50 ≤ 3 miliona EUR ≤ 3 miliona EUR Srednja preduzeća < 300 ≤ 15 miliona EUR ≤ 15 miliona EUR Osim definicije Evropska komisija.maš. postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja. __________________________________________________________________________ 6 Modeliranje organizacionih struktura. dipl. u figurativnom smislu. postoji i definicija Svjetske banke. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna. mala i srednja preduzeća imaju manje od 500 zaposlenih. Prema OECD definiciji.Šemsudin Habibović. koja preduzeća dijeli na način dat u tabeli 2. informacionih tokova i baza podataka . Mikro preduzeća imaju 1÷4 zaposlenih. koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske Unije. vrlo mala 5÷19. mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve tržišta. Tabela 2: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Svjetske banke Kategorija preduzeća Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupan bilans (ukupna sredstva – aktiva) Mikro preduzeća < 10 ≤ 0. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. mala 20÷99 i srednja preduzeća 99÷500 zaposlenih.1 milion EUR ≤ 0. za preduzetništvo.ing. i. MSP su sinonim za privatni sektor.

MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika preduzeća. političke i socijalne poremećaje. pa je prisutan trend premještanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka. preko svojih predstavnika u nadzornim odborima. MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mjesta. jer vlasnici samo nadziru rad uprave. Ona često diktiraju promjene na tržištu. Mala i srednja preduzeća 3. koja su najčešće dionička društva. a veoma često su to porodične firme. flesibilnija i kreativnija od velikih preduzeća. koje su najstabilniji dio svake privrede.Šemsudin Habibović.ing. potiče racionalno i savjesno korištenje kapitala. što je naročito izraženo u postsocijalističkim zemljama. a to prenosi na bližnje i sve zaposlene. koji se odlikuje velikom motivacijom. za posljedicu je imalo otpuštanje radnika. Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumijeva kako vlastito zapošljavanje (bilo kao posljedicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom). što potiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. starosnu strukturu. inovativnija. Motivacija – poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam. što umanjuje učašće radnika u proizvodnih procesima. Povećana automatizacija i robotizacija ne zahtijeva visokokvalifikovanu radnu snagu. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Prednosti. Nasuprot tome. Osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sljedeće: • Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima. tako i zapošljavanje članova uže porodice. vlasništvo je odvojeno od upravljanja. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija. informacionih tokova i baza podataka . U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme. Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća. a koja se izražava u činjenici da rade dugo naporno kreativno. odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima.maš. stepen obrazovanja i sl. uz velike društvene. propadanje velikih industrijskih sistema. što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda. te predstavlja dodatnu motivaciju za uspjeh. pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona. Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19). U velikim sistemima. • • • • • • • __________________________________________________________________________ 7 Modeliranje organizacionih struktura. dipl. što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije. gdje je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja. imovinske razlike. zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama – bez obzira na pol.

a među najznačajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem cjeline firme. nedovoljna tehnička znanja. pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoju dotadašnju domenu i započinju proizvodnju novih proizvoda. Mali preduzetnici imaju loš novčani tok. koji se u njima obavljaju. Statistički je dokazano da 30÷40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja. Psihološka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znači imati izvjesnu nadmoć i sigurnost. zajedničkog rješavanja istih. Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji. koji mogu. Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža. dipl. zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. utoliko prije što se oni više mijenjaju.maš. glavni zagađivači okoline. kao posljedicu ograničenosti i specifičnosti. Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode. sami određivati dospjelost obaveza. u kojima se ta individualnost gubi.ing. koji su. mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke. najčešće. površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta. nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. teško obezbjeđivanje kontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima. tj. koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama. svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća. nemogućnost predviđanja financijskih tokova. zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i. Mali sistemi su. Mala preduzeća. zbog jednostavnijih tehnoloških procesa. nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo: • Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća. • • Mala i srednja preduzeća Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a. tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija. koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga. zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije. posebno kada je u pitanju buduća potražnja. najčešće. ekološki prihvatljiviji od velikih sistema. • __________________________________________________________________________ 8 Modeliranje organizacionih struktura. a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi. pogotovo tamo gdje preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umijećem. često dolaze u poziciju nelikvidnosti. značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice. informacionih tokova i baza podataka . znanjima i sposobnostima. pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja. koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ i „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme. te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti.Šemsudin Habibović. odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova. • • • • Pored nespornih navedenih prednosti.

Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća. čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije. kojem je. dipl. Kako bi se izbjegle poreske obaveze prema državi. informacionih tokova i baza podataka . Plate u malim preduzećima su. __________________________________________________________________________ 9 Modeliranje organizacionih struktura. „ekonomija obima“). naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima. • Mala i srednja preduzeća Zbog niskog stepena podjele rada. potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomoć i podrška. uglavnom. manje. produktivnost u malim firmama je relativno niska. često se dio plate isplaćuje „na ruke“. što je štetno kako za državu.Šemsudin Habibović. ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv. Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu. gdje su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gdje ih štiti sindikat. u odnosu na velika preduzeća. zbog svega što se pred njih stavlja. • • • • Zbog svega navedenog. mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja. Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mjesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima.ing. tako i za same radnike.maš. pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova.

mezo. U vremenu paradigmatskih pomaka. je da u vrijeme velikih tehnoloških paradigmatskih pomaka. hijerarhizovanim preduzećima.maš. makro). kontinuiran i sistematski R&D. nivoa analize (mikro. zaposlenosti i rasta. prema obilježjima inovativnosti. Od svih inovativnih preduzeća. mala preduzeća bi trebala biti brža u eksploataciji potencijala i prednosti novog paradigmatskog okvira. inovativne firme. To objašnjava zašto vlade pojedinih država daju veći značaj MSP u prioritetima ekonomske politike i razvoja. zavisno od: nivoa agregacije (privreda. mogu grupisati u nekoliko kategorija: od niskotehnoloških MSP-a. preko MSP-a koja imaju minimum tehnoloških sposobnosti. Međutim. vrste pokazatelja ekonomske i tehnološke sposobnosti MSP-a (R&D izdvajanja. je sačinjena iz koja posjeduju značajnu ulogu novom tehno- Ekonomske koristi od tehnološkog progresa se. neto zapošljavanje). patenti i inovacije. od koje se često polazi u pristupu izučavanju uloge malih i srednjih preduzeća u ekonomskom razvoju. profitabilnost. patenti. prema studijama OECD-a o odnosu malog biznisa. MSP imaju važnu i drugačiju ulogu i značaj u prevazilaženju specifičnih teškoća u ekonomskom rastu u odnosu na velika preduzeća.Šemsudin Habibović. sektor.ing. optimalna privredna struktura preduzeća različite veličine. Kompanije se. grupe preduzeća ili pojedinačno preduzeće). __________________________________________________________________________ 10 Modeliranje organizacionih struktura. Postoji relativno mali broj velikih preduzeća. ostvaruju prvenstveno putem inovativnog preduzeća. dipl. mala preduzeća imaju prirodnu prednost nad velikim. rizičan. informacionih tokova i baza podataka . u odnosu na veličinu preduzeća. kao i njihov rastući značaj u promociji inovacija i tehnološkoj difuziji. Rezultati empirijskih istraživanja o odnosu veličine preduzeća i inovativnosti su kontraverzni. INOVATIVNOST MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Osnovna pretpostavka. načina posmatranja problema (statički ili dinamički) i tretmana veličine preduzeća. većina istraživačkih rezultata ne podržava tezu da MSP pokazuju natprosječne stope inovativnosti. Zbog izuzetne fleksibilnosti. ako se uloga MSP u tehnološkim promjenama analizira koristeći uobičajene indikatore R&D (Research & Development – Istraživanje i razvoj) aktivnosti: izdvajanja. do onih koje mogu da budu izvođači istraživanja (slika 1). dok MSP imaju u procesu difuzije nove tehnologije unutar sistema koji je određen ekonomskom paradigmom. zatim tehnološki kompetentnih. Mala i srednja preduzeća 4. potencijale za skup.

Thuriaux. Slika 1.Šemsudin Habibović.maš.ing. __________________________________________________________________________ 11 Modeliranje organizacionih struktura. Tipovi kompanija Izvođači istraživanja Mala i srednja preduzeća – Istraživački odjel ili ekvivalent – Dugoročni pristup u razvijanju tehnološke sposobnosti – Više inžinjera Tehnološki kompetentna – Neke budžetske diskretnosti – Sposobnost da se učestvuje u tehnološkim mrežama – Jedan inžinjer MSP sa minimalnom sposobnošću – Sposobno je za adaptaciju solucija u paketu – – Može zahtijevati implementaciji Bez značajnih sposobnosti pomoć u tehnoloških Niskotehnološka MSP – Ne iskazuje potrebu za njima – Možda nema tekućih potreba tog tipa Izvor: Arnold. informacionih tokova i baza podataka . dipl. 1997.

dipl.ing. malim i srednjim preduzećima. U svijetu je poslovanje ovih preduzeća. međutim. na kraju krajeva. Mala i srednja preduzeća trebaju veću funkcionalnost nego ikada prije. Veliki broj naših malih i srednjih preduzeća koristi računare prilikom vođenja računovodstva i to je često jedini računar u tim preduzećima i ne koristi se ni za što drugo. Neki isporučioci softvera njegovu cijenu zaračunavaju odmah prilikom isporuke.maš. a alati jednako složeni za velike i male. Ona se suočavaju s informatičkim troškovima koji s vremenom nepredvidivo rastu. dok informacioni sistem obuhvata mnogo više od samih računara. informacionih tokova i baza podataka .Šemsudin Habibović. tržište je vrlo zahtjevno. u našoj zemlji postoje čak i velika preduzeća koja ne primjenjuju informacione sisteme u svom poslovanju. Uspješna primjena informacionih sistema zahtijeva razumijevanje biznisa koji je podržan informacionim sistemom. Primjera radi. Danas ako planirate opstati. pa se danas cijene. Mala i srednja preduzeća. MSP tržište diktira vrijednost softvera.1 Nabavni trošak Najočitiji trošak je nabavna cijena samoga softvera. treba praviti razliku između računara i informacionih sistema. U stvari. Jedino pitanje koje stoji je za koji sistem se odlučiti. sve se svede na vrlo male razlike. Svaki softver ima svoju cijenu. bilo je obratno. a tek neka mala i srednja preduzeća su odnedavno postala svjesna važnosti upotrebe informacionih sistema za uspješno i efikasno poslovanje. unatoč različitim pristupima njihovu određivanju. posljednjih godina postalo nezamislivo bez informacionih sistema. sredstva kojima ta preduzeća raspolažu nisu rasla uporedno s njihovim potrebama. dok drugi naplaćuju samo upotrebu i korištenje određenog softverskog paketa. no. Mala i srednja poduzeća imaju sve veću potrebu za softverskim rješenjem koje će najuspješnije integrisati čitavo poslovanje datog preduzeća. Računari obezbjeđuju efektne i efikasne načine obrade podataka i oni su neophodan dio informacionog sistema. u oblasti proizvodnje aluminijske bravarije i fasada. zaista više nije važno jeste li mali ili veliki. ne razlikuju znatnije od proizvoda do proizvoda. generišu potrebe za sve složenijim rješenjima. kao i velikih. INFORMACIONI SISTEMI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Razvoj informacionih tehnologija je informacione sisteme učinio dostupnim i manjim privrednim subjektima. Međutim. Prosječno malo preduzeće suočava se s informatičkim troškovima koji svake godine rastu. Mala i srednja preduzeća 5. Generalno se može reći da cijenu softverske aplikacije za mala i srednja poduzeća tvore sljedeći parametri. a imaju manje novca za tu svrhu. stoga. Menadžeri tih preduzeća često govore da su ''uveli'' ili ''koriste informacione sisteme''. U savremenom (informacionom) društvu više se ne postavlja pitanje potrebe firme za informacionim sistemom. tj. Poslovno okruženje i ambijent u kome posluju mala i srednja preduzeća stalno se mijenjaju. Mala i srednja preduzeća tradicionalno nisu u stanju predvidjeti i ograničiti svoje informatičke troškove. većina __________________________________________________________________________ 12 Modeliranje organizacionih struktura. 5. Danas postoji veoma tanka linija između zahtjeva s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća i onih s kojima se hvataju u koštac velike korporacije. Nažalost. tako da je u posljednjih desetak godina došlo do dramatičnih promjena. Pravila su ista. te pri učenju o informacionim sistemima nije dovoljno samo učiti o računarima.

Zamrzavanjem verzija propuštaju povoljnosti u cijeni novih funkcija koje dolaze u budućnosti. koji bi se ostvarili prilagođavanjem sistema. te PVC stolarije. Mala i srednja preduzeća isporučioca sistema ima i neki svoj softver.ing. Preduzeća često odlučuju da ne dodaju nikakva dalja prilagođavanjima svojim sistemima. 5. a nešto sasvim drugo održavati prilagođenu aplikaciju ažurnom. procesnog inžinjeringa i projektnog vodstva. Slične cijene i kod drugih isporučilaca sistema i softvera.4 Troškovi implementacije To su troškovi same uspostave sistema do spremnosti za rad. dok firma FeAl iz Širokog Brijega.maš.6 Troškovi održavanja softvera po mjeri To je.5 Troškovi prilagođavanja Od stotina i stotina implementacija poslovnog softvera. Međutim. svoj softverski paket SCHÜCAL mjesečno naplaćuje 90. inače svjetski lider u ovoj oblasti. postoje proizvodi koji efikasno rade tri ili više godina bez potrebe za hardverskom dogradnjom. zavisi od primjenjene aplikacije. vjerojatno. Uzrok tome najčešće je slaba arhitektura aplikacije ili neučinkovitost alata korištenih u formiranju sistema. Komponente tih troškova su usluge migracije podataka. 5.Šemsudin Habibović. To može biti velika troškovna komponenta kod sistema. SCHÜCO. __________________________________________________________________________ 13 Modeliranje organizacionih struktura. Mala i srednja preduzeća mogu kontinuirano ulagati u pokušaju da ostanu ažurni s verzijama raznih proizvoda koje koriste. konsaltinga. Firma Alpro/Alumil iz Vlasenice svoj softver prodaje po trenutnoj cijeni od 1. Njemački proizvođač aluminijske bravarije i fasada.00 KM.3 Troškovi održavanja To su godišnji troškovi tekućega održavanja i podrške sistemu. definisanje krojnih listi i optimalne iskorištenosti potrebnog materijala. 5. obuke.00 EUR.2 Neophodna platforma Svaki softver mora na nečemu raditi. Na taj način. opet. gube eventualne dobitke na produktivnosti. informacionih tokova i baza podataka . no to je i dalje jedan od glavnih razloga za brigu kupaca na MSP tržištu. najveći pojedinačni faktor u utvrđivanju dugoročnoga troška sistema. sve aplikacije nisu rađene jednakima kada je riječ o izdacima za neophodne platforme. To definitivno može biti glavni razlog za brigu kod razmatranja ukupnoga troška sistema. ili mogu odlučiti da zamrznu verzije proizvoda radi ograničenja troškova održavanja i prekidanja tekućeg programiranja i ispitivanja. smanjuje se i trošak prilagođavanja. Dakle. ali i mogućnosti i fleksibilnosti alata dostupnih pojedinome sistemu. generalno gledajući. zavisno od složenosti. za koga je softverski program FeAlsoft uradila njemačka firma DataLab. dipl. S napretkom tehnologije.00 KM. Postoje preduzeća kojima je potrebna hardverska dogradnja gotovo sa svakim izdanjem nove verzije njihove aplikacije. Troškovi implementacije mogu biti veoma različiti. što. Također. U većina preduzeća ovi troškovi iznose 17 do 20 posto od nabavne cijene godišnje. koji služi za kalkulaciju i nabavu materijala. Nažalost. Jedno je prilagoditi aplikaciju. takva odluka preduzeće na kraju često košta više. definisanje prodajne cijene samog izlaznog proizvoda itd. trošak odricanja od prilagođavanja često je puno veći od troška prilagođavanja.500. u svega nekoliko slučajeva nama potrebe da se obavi neki stepen prilagođavanja. 5. 5. naplaćuje korištenje softvera i to mjesečno iznosi 70. integracije sistema.

plus eventualne naknade za pretplate i/ili troškove komunikacione linije. 6. na primjer. 10. Postavlja se pitanje: ''Šta mali preduzetnik može očekivati od elektronskog poslovanja i koje mu ono šanse. __________________________________________________________________________ 14 Modeliranje organizacionih struktura. Praćenje tehnološkog napretka. januar 2006. 4. u poređenju sa 0. Taj gubitak pored nabavne cijene uključuje i rad na obuci osoblja. Očigledan je gubitak kapitala na početku projekta. Smanjenje troškova poslovanja. 3.) – kompanije koje u većoj mjeri koriste informacione i komunikacione tehnologije. 7. odnosno nove prilike i mogućnosti otvara?''. Odgovori na ovo pitanje mogu se sažeti u deset tačaka. ''zlatnih pravila uspješnosti u elektronskom biznisu'': 1. Nuđenje novih usluga i pokretanje novih tipova poslova. te integraciji sistema. Upravo zbog toga se vlade industrijski razvijenih zemalja sve više oslanjaju na mogućnosti koje pruža internet.4% u slučaju onih koji to ne čine. Zaštita (prevencija) od finansijskih promašaja Osim navedenog. Ponašanje u skladu s aktuelnim tržišnim trendovima. dipl. 5. predviđa se u svim zemljama članicama Evropske Unije tokom nekoliko sljedećih godina.8% godišnje. Bolje upravljanje zalihama. veliku ulogu u razvoju malih i srednjih preduzeća ima i internet. Potom troškovi padaju do razine tekuće hardverske i softverske potpore. Mala i srednja preduzeća Uopšteno govoreći. Brža i kvalitetnija reakcija na promjene i nove zahtjeve tržišta. gornje stavke predstavljaju primarne troškove automatizacije malih i srednjih organizacija. Pronalaženje vlastitog tržišnog ''utočišta'' i stvaranje tržišne slike. Kratko vrijeme nakon uspostavljanja sistema.ing. zbog neophodnog prilagođavanja i raznih zadataka u integraciji sistema. Jačanje popularnosti i poslovnih veza. troškovi počinju rasti s porastom troškova održavanja.maš. Jačanje vlastitog položaja i prisustva na tržištu. prema istraživanjima koje je sprovela Svjetska Banka (The Investment Climate Survey.Šemsudin Habibović. međutim. koja će imati značajan uticaj u sektoru MSP-a. pa se očekuje da će MSP uskoro biti u mogućnosti da većinu svojih zakonskih i administrativnih obaveza ispune „on–line“. kako bi malim i srednjim preduzećima omogućile bolji pristup informacijama i postigle veću jednakost MSP-a i velikih preduzeća u oblastima kao što su. 2. Ipak. Napredak u razvoju „elektronske vlade“ (e-government). javne nabavke i slično. rastu 3. informacionih tokova i baza podataka . 9. 8.

dipl.ing. ali i razvoj kvalifikacionih parametara za uključene radnike. Poslovna izvrsnost obavezuje MSP da konstantno rade na unapređivanju kvaliteta poslovanja organizacije. koji su posebno rijetko specijalizovani za pojedino preduzeće. usklađene po unaprijed strogo definisanim ciljevima poslovanja. obuhvatale i promjene u samom MSP-u. Mala i srednja preduzeća 6. i to primjenom koncepata upravljanja totalnim kvalitetom (TQM) i integrisanim menadžment sistema (IMS). a MSP su. stvaranje integrisane sheme za nezavisne provjere integrisanih menadžment sistema. U ranijem periodu. informacionih tokova i baza podataka . Postizanje poslovne izvrsnosti i stvaranje proizvoda i usluga svjetske klase. između ostalog. kao i pravnih propisa. __________________________________________________________________________ 15 Modeliranje organizacionih struktura. ne može biti vezano samo za jedan element poslovne funkcije preduzeća ili organizacione cjeline. nekoliko radnika je obučeno za implementaciju i čitanje standarda. Na razvoj integrisanih menadžment sistema utiču tri faktora i to: • • • unaprijeđenje sveukupnih karakteristika preduzeća. koje se moraju razmatrati tokom uvođenje i klasifikacija. Jedna od prednosti ISO 9000 za MSP je ta što je u njemu uključen veliki broj aktivnosti vezanih za TQM. zasnovanom na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog zaposlenog. Uporedo sa zahtjevima IMS-a. razvijalo se je i pitanje njegove adekvatne implementacije u MSP-u. već on predstavlja rezultat zajedničkog rada svih struktura u preduzeću. kreiranje okvira za primjenu priznatih standarda za menadžment sisteme koji su predmet nezavisnih provjera (ISO 9001. Za mala i srednja preduzeća. koja se može iskazati kroz ispitivanje neprihvaćenih i netransparentnih sistema upravljanja. ovaj prvi koncept (TQM) je dosta težak i nije ga moguće ostvariti u kraćem periodu. veći broj preduzeća je primijenio i certifikovao sistem menadžmenta kvalitetom (QMS). postizanje poslovne izvrsnosti se može ostvariti na dva načina. top menadžment mora napraviti vremena za zaposlene za projektni rad. Problem u procesu primjne IMS-a može predstavljati nedovoljna integracija zaposlenih u razvoju i njegovom daljem uvođenju. Zbog toga je za MSP mnogo jednostavnije postizanje poslovne izvrsnosti putem uvođenja koncepta IMS-a.Šemsudin Habibović. sve promjene imaju praktično značenje. PRIMJENA INTEGRISANOG MENADŽMENT SISTEMA U MSP-u Kao jedan od imperativa svoga poslovanja. OHSAS 18001). su definisane kao sljedeće: • • • • • radnici imaju dobro znanje o internim procedurama preduzeća. Drugi način primjene IMS-a u MSP-u predstavlja uvođenje sistema menadžmenta kvaliteta u skladu s modelom TQM. koje je. ISO 14001. MSP imaju postizanje poslovne izvrsnosti (zauzimanje tržišne pozicije izvrsnog preduzeća). promjene u cilju standarda nisu prihvaćene. U sektoru MSP-a.maš. radnici moraju naučiti koristiti to vrijeme. Osnovne tačke. koji za posljedicu imaju dugotrajan i složen proces implementacije. a zauzvrat. uglavnom u proces implementacije integrisanog menadžment sistema išle preko standarda ISO 9000. IMS ne bi trebao dovesti do povećanja birokratije u svakodnevnom poslu.

kako za opstanak na domaćem tržištu. Malim i srednjim preduzećima. standardizovan i objašnjen lično. Rezultat ovih aktivnosti uticao je da modeli koji se primjenjuju u ovom momentu. kao što je sistematski prilaz poslovnom menadžmentu.ing. kao i približavanje zasnovano na kontinualnom unapređenju. mogu da zadovolje samo djelimične zahtjeve. dobavljači postaju više kao partneri. kao i otvaranju novih tržišta. pravilna mjerenje. povećan broj zadovoljnih korisnika. dipl. porast razumijevanja potreba korisnika. kao imperativ. Domaća MSP. koja su vezana za učestvovanje i trening moraju biti adekvatno razvijena. u svom poslovanju još uvijek nedovoljno primjenjuju međunarodne serije standarda ISO 9000:2000. stvaranju lojalnosti kupcu. Ovdje ne treba zanemariti ni motivaciju zaposlenih za primjenu ovog koncepta upravljanja. smanjujući strah od trgovinskih partnera. Također. preduzeća moraju obraćati pažnju na kvalitet proizvoda ili usluga. tako i za dalju internacionalizaciju svog poslovanja. Mala i srednja preduzeća. MSP za sebe ostvaruju određene prednosti. Za dalje unapređenje efikasnosti domaćih MSP-a. Prema zahtjevima standarda ISO 9000:2000. verifikacija pridržavanja standarda od treće strane. na žalost. opažanje u preduzeću je unapređenje. koja. kao što su: • • • • • • • • • proces evoluira. porast znanja zaposlenih u preduzeću. Uvođenjem sistema menadžment kvaliteta ISO 9000:2000. jer bez koncenzusa menadžmenta sa zaposlenima. Model IMS. __________________________________________________________________________ 16 Modeliranje organizacionih struktura.maš. primjenom međunarodne serije standarda ISO 9000:2000 značajno uvećavaju svoje šanse. primjena serije standarda ISO 9000:2000 obezbjeđuje uniformisanost i kompatibilnost proizvoda. Sistem menedžmenta kvaliteta (QMS) osigurava da proizvodi ili usluge preduzeća budu ono što kupci žele i očekuju.Šemsudin Habibović. kao i poslovnog sistema. • Mala i srednja preduzeća mora biti napravljena jasna podjela odgovornosti. Problem motivisanosti zaposlenih za primjenu koncepta QMS-a je najvažniji segment za realizaciju ovog koncepta. unapređenje komunikacije. neophodno je da se što više promoviše primjena sistema menadžmenta kvaliteta. ovaj proces upravljanja sam od sebe vrlo brzo propada. treba da bude na dosta visokom nivou. informacionih tokova i baza podataka . Zahvaljujući primjeni ISO 9000:2000. problemi se detektuju mnogo brže i rješenje – rezultat je unapređenje. inače. ima zahtjev da prezentuje jednostavnu. kako bi se obezbijedilo aktivno učestvovanje radnika od samog početka procesnih promjena. razumljivu i praktičnu strukturu. MSP mogu ostvariti značajne prednosti. set standarda koji je prepoznatljiv širom svijeta. trening novih zaposlenika je lak. kao posljedica povećanja učešće zaposlenih.

ukoliko se želi izbjeći neprihvatljivi nivo javnog duga.5 2 1.16 3.67 __________________________________________________________________________ 17 Modeliranje organizacionih struktura. Ipak. odnosno dimenzija. Indeks politike o MSP-u za 2007. odnosno. a glavni izvor takvog razvoja moraju biti domaća MSP.11 2. Razvoj preduzeća osigurava ekonomski razvoj. Povelja podržava MSP. te je. s ciljem da se na djelotvoran način stimuliše ekonomija. kao što su plate i penzije. uz preveliku stopu nezaposlenosti. informacionih tokova i baza podataka . koja predstavlja osnovni dokument za implementaciju politike MSP-a. kao što je imaju MSP u zemljama Evropske Unije. TRETMAN MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U BiH Bosna i Hercegovina je jedna od četrdesetčetiri zemlje koje su usvojile Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima . te od država traži da poduzmu aktivnosti u deset ključnih oblasti.49 2. Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD. Mala i srednja preduzeća u BiH imaju sličnu ulogu u budućem ekonomskom razvoju zemlje. pokazuje da je Bosna i Hercegovina posljednja u implementaciji Povelje u regionu. BiH je posljednja od svih zemalja Zapadnog Balkana u primjeni Evropske povelje o MSP-u.48 2. nacrta zakona i drugih predloženih inicijativa. Shodno tome.maš. što se vidi iz dijagrama datog na slici 2. godinu – Izvještaj o implementaciji Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu. dipl. Mala i srednja preduzeća 7. Drugim riječima. namjenjena za rashode. tako što unapređuje zakonodavni i administrativni okvir za njih.54 Prosjek za Zapadni Balkan 2.000 preduzeća u BiH su mala i srednja preduzeća. ukoliko se žele izbjeći neodrživi javni deficiti.07 2. potreba za bržim podsticajem razvoja privatnog sektora neupitna.5 3 2.77 2. Organization for Economic Cooperation and Development). Slika 2: Rezultati implementacije Evropske povelje o MSP-u za zemlje Zapadnog Balkana 4 3. u Bosni i Hercegovini je prisutan nedostatak politika na državnom nivou. Financijska sredstva javnog sektora. stvaranje radnih mjesta i novi priliv prihoda za državu. izvor plata svih budžetskih korisnika mogu biti samo poreski doprinosi od zaposlenika i preduzeća.ing. a ostvaren je i veoma mali napredak po pitanjima usvajanja nacrta Strategije MSP-a. u suštini zavise od razvoja privatnog sektora. u sadašnjoj ekonomiji slobodnog tržišta.Šemsudin Habibović. ona moraju postati ključni pokretač ekonomskog rasta. odgovorne vlasti u BiH trebaju obratiti više pažnje na dobrobit i razvoj širokog sektora MSP-a.5 0 Albanija BiH Hrvatska Kosovo Makedonija Crna Gora Srbija 2. Više od 60.5 1 0.

na nižim nivoima vlasti (entiteti.93% na određeno vrijeme. gubicima. što uveliko stvara probleme za njihovo razgraničenje. Osim toga. Kao ni državna Agencija za statistiku.ing. I pored postojeće zakonske regulative u BiH (Zakon o privrednim društvima.000 stanovnika.328. Prisutna je neravnomjerna raspoređenost preduzeća po kantonima. poduzetništva i obrta. proces registracije privrednih subjekata.000 radnika (3. ukupnim prihodima. broju zaposlenih. u sektoru MSP-a je zaposleno oko 77. poreska i financijsko – kreditna politika.403 ili 77. dok Slovenija ima 568. Mala i srednja preduzeća U Bosni i Hercegovini za sada ne postoji zvanična klasifikacija preduzeća sa stanovišta njegove veličine. možemo konstatovati da egzistira oko 311 poslovnih subjekata (fizičkih i pravnih lica u sektoru MSP-a) na 10. pa čak ne postoji ni Registar preduzeća. opštine) primjenjuju se različite odredbe o MSP-u.359 stanovnika prema podacima od 30. Shodno tome. a najmanje u Bosanskopodrinjskom kantonu (Goražde). Brčko distrikt. Kao posljedica toga. od čega 152.331 ili 22. na državnom nivou ne postoji ni evidencija o broju malih i srednjih preduzeća.3 radnika po registrovanom obrtu).259) u Federaciji BiH. 2007. itd.Šemsudin Habibović. Oko 90% subjekata tzv.27% od ukupnog broja zaposlenih (401. sporost u donošenju stimulativnih propisa i njihova primjena. Prema procjenama resornog ministarstva. bilo 19 malih i srednjih preduzeća. normirano na hiljadu stanovnika. prema procjeni Federalnog ministarstva razvoja. neadekvatan obrazovni sistem. Prema tome. trenutno stanje je sljedeće: a) Ukupno u privredi FBiH je zaposleno 197. definicija malih i srednjih preduzeća još nije usvojena. te 45. U skladu sa naprijed navedenim pokazateljima. ne postoji ni evidencija o broj preduzetnika. pri čemu se je.04 radnika po preduzeću). Kada je u pitanju broj zaposlenih u sektoru MSP-a u FBiH.734 radnika ili 49. Dominantna djelatnost male privrede je trgovina i ugostiteljstvo u odnosu na proizvodnju. odnosno. dobiti nakon oporezivanja. kao i relativno mali broj registrovanih privrednih subjekata na 10.000 stanovnika. Tada je sektor malih i srednjih preduzeća u Federaciji BiH učestvovao sa 47. Zakon o obrtu.06. U Evropskoj uniji na 10. kao i naučno istraživanje. koje se razlikuju od jedne do druge administrativne jedinice. pod pojmom „malo i srednje“ preduzeće. ni Zavod za statistiku Federacije BiH ne raspolaže najnovijim podacima o malim i srednjim preduzećima. male privrede je u privatnom sektoru. ukupan broj zaposlenih u MSP-u i obrtu iznosi 138. Najviše preduzeća se nalazi u Sarajevskom kantonu.000 stanovnika FBiH (2. Prepreke za razvoj MSP-a u Federaciji BiH su trenutno stanje regionalne i lokalne infrastrukture.maš. godine je u Federaciji BiH postojalo preko 50. godine). kantoni. Zakon o trgovačkim društvima).8% u ukupnom broju zaposlenih. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 18 Modeliranje organizacionih struktura. ukupnim rashodima.1 Federacija BiH Tokom 2003. a tek 1% čine subjekti koji zapošljavaju 50÷100 radnika. nepristupačnost izvorima finansiranja. smatralo preduzeće koje je imalo do 20 zaposlenih radnika.07% na neodređeno vrijeme. Od ukupnog broja subjekata male privrede 93÷94% čine subjekti koji zapošljavaju do 10 radnika. godine je u Federaciji BiH. b) broj zaposlenih u registrovanim obrtima je 61.215 (na bazi procjene 1. dipl. 5÷6% čine subjekti koji zapošljavaju od 11÷49 radnika. a Mađarska 750 preduzeća iz malog preduzetništva na 10. 7.000 stanovnika ima prosječno 500 preduzeća. 2003.000 malih i srednjih preduzeća.215.

Srednjoročni ciljevi razvoja obrtništva su prosječan godišnji porast broja obrtničkih radnji za 10%. Od ukupnog broja 373. očekuje se da će do kraja 2010. učestvuju u ukupnom prometu sa 60%. kadrovski resursi će se uvećavati i biće šanse da sredstva namijenjena za poticaj MSP-a u proračunu FBiH i u drugim izvorima budu uvećana. a broj pravnih osoba porastao bi za 4. 6. Osiguravanje poticajnih sredstava za razvoj MSP – a (do 2% Proračuna Federacije BiH. Program izgradnje preduzetničkih zona.516. to će: Federacija BiH biti ugodniji ambijent za preduzetništvo.5%.Ugodan preduzetnički ambijent (povoljno: ekonomsko. odnosno 2.Kadrovi koji mogu izgraditi strategiju i od današnjeg preduzetničkog ambijenta F BiH izgraditi ugodan poduzetnički ambijent. Mala i srednja preduzeća.Šemsudin Habibović. Izgradnja razvojnog preduzetništva je proces i što se više implementira Strategija razvoja MSP-a. osigurala bi se stopa rasta od 2. 3. . posredstvom resornog Federalnog ministarstva razvoja. Mala i srednja preduzeća Ukoliko se prihvate i realiziraju predložene mjere i zaključci. . . ÷ 2010. Osnivanje razvojne banke (Fonda) za MSP. Izrada Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća.5% godišnje u narednom srednjoročnom razdoblju. 4. Program razvoja obrtništva (stari i tradicionalni zanati). čija implementacija predstavlja strateški zadatak Bosne i Hercegovine na putu pridruživanju Evropskoj Uniji. 5. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine poslovati 57.994 radnika.maš. 2. To bi značilo povećanje broja zaposlenih od 13. godine. tehnološko.237 obrtnika.Strategija razvoja malog i srednjeg preduzetništva kao dokument (strategija je kombinacija vizije. informacionih tokova i baza podataka . dugoročnih usmjerenja i srednjoročnih prioriteta). Program Vlade Federacije BiH za mandatno razdoblje 2007. Provedbom srednjoročnog razvoja MSP-a. očekuje se godišnji rast zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzeća od 2.ing. koja imaju stabilan rast i razvojno preduzetništvo treba da osiguraju: zapošljavanje 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi. što bi osiguralo zapošljavanje novih 7. Uzimajući u obzir poticajne mjere koje će se poduzimati u cilju bržeg razvoja ovog privrednog sektora. izgradnje razvojnog preduzetništva. društveno i etičko okruženje). shodno Zakonu o poticaju male privrede). __________________________________________________________________________ 19 Modeliranje organizacionih struktura.192 radnika u sektoru obrtništva. Radi što efikasnije stimulacije proizvodnje. Osnivanje Agencije za razvoj MSP-a. uključena u proces implementacije Evropske povelje o MSP-u za BiH. Za ostvarenje cilja – izgradnja razvojnog preduzetništva treba: . poduzetništva i obrta.14% od ukupnog broja trenutno nezaposlenih 373. dipl. Federacija BiH je.Sredstva za kvalitetne programe osigurana u proračunu F BiH i drugimizvorima. te poticanja preduzetništva prioritetno će se realizovati: 1.53 % samo u obrtu.407 radnika. pravno – političko. koji će zapošljavati 74. kao temeljni prioritet ističe poticanje ozračja preduzetništva i to posebno stimulirajući domaću proizvodnju.516 trenutno nezaposlenih moglo bi se zaposliti 3.301. te doprinose 50% ukupnog BDP – a.

8.60 1. Izgradnja informatičkog sistema za MSP u FBiH.70 6.458 100. mala preduzeća se definišu kao pravna lica. koja: zapošljavaju prosječno godišnje od 10 do 49 radnika. uglavnom.60 847 12. u RS-u u periodu 2002.00 2003. u zavisnosti od: – – – – – prosječnog broja zaposlenih. koja nisu uspjela odgovoriti konkurenciji velikih trgovačkih centara. koji su u posljednjoj deceniji ušli na teritoriju RS-a. 9.30 1.50 851 13. Sagledati mogućnosti osnivanja Garancijskog fonda (fonda za potrebe MSP-a). Ovaj pad se objašnjava činjenicom da su to.60 6.809 829 96 6. prema veličini. dok se učešće srednjih preduzeća konstantno smanjuje. Saradnja sa drugim nosiocima razvoja (preporuka iz EU Povelje). prikazana je u tabeli 3. U skladu s tim. ili imaju bir bilansne aktive u vrijednosti do 43 miliona KM.718 PREDUZEĆE MIKRO MALO SREDNJE VELIKO UKUPNO % 59. ukupnog prihoda od prodaje i zbira bilansne aktive. ovdje se razlikuju i mikro preduzeća. Broj preduzeća 3.90 106 1.90 __________________________________________________________________________ 20 Modeliranje organizacionih struktura. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 10 miliona KM.20 111 1.90 12. razvrstavaju na mala i srednja.649 25.552 100. Broj preduzeća % 3. S druge strane. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 50 miliona KM. koja: godišnje zapošljavaju od 50 do 249 radnika. mala i srednja.ing. godina.984 1.30 26. – – Srednja preduzeća su pravna lica. koristi se broj zaposlenih u preduzeću. iako je njihovo učešće u toj strukturi još uvijek dominantno. prema veličini.÷2004.maš. Tabela 3: Struktura preduzeća u RS u periodu 2002. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RS-a. učešće malih preduzeća u strukturi preduzeća se povećava. 2002.2 Republika Srpska U Republici Srpskoj preduzeća se. odnosno zbir bilansa aktive) se ne uzimaju u obzir. Mala i srednja preduzeća 7. U Republici Srpskoj je evidentan trend pada procentualnog učešća mikro preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća.Šemsudin Habibović. koja godišnje zapošljavaju prosječno do 10 radnika.40 99.743 26. Prema Zavodu za statistiku Republike Srpske. preduzeća koja se bave trgovačkom djelatnošću. 7. dipl.856 58. informacionih tokova i baza podataka .90 1.847 59. kao kriterijum za razvrstavanje preduzeća na mikro.00 2004. dok druga dva kriterijuma (prihodi od prodaje. ili imaju zbir bilansne aktive u vrijednosti do 10 miliona KM U okviru malih preduzeća. Struktura preduzeća.÷2004. Broj preduzeća % 3.

godinu.911 Mala preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 2. S druge strane. evidentno je da se u što skorijoj budućnosti moraju definisati mjere i podsticaji. dok je najmanje bilo zaposlenih radnika u mikro preduzećima.757 236. Tabela 4: Učešće zaposlenih u MSP u ukupnom broju zaposlenih u RS-u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U MSP--u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U RS-u STRUKTURA U PROCENTIMA 2002. Shodno navedenom. Malih preduzeća je bilo 2. u najvećoj mjeri.882 ili 61.744 ili 25. Međutim. Kao i u Federaciji BiH. posljedica procesa privatizacije i otpuštanja velikog broja radnika. kako bi se ova slika učešća pojedinih djelatnosti promijenila u korist malih i srednjih preduzeća koja se bave proizvodnim djelatnostima.÷2004. Od ukupnog broja zvanično registrovanih zaposlenika u RS-u u 2006. građevinarstvu (5.16%. Smanjenje broja zaposlenih u proizvodnim djelatnostima je. dok je srednjih preduzeća bilo 796 ili 10. zatim u prerađivačkoj industriji (17.48 Prema podacima za 2006. Potom slijede zaposleni u malim preduzećima (49. Najmanje je bilo velikih preduzeća.239 59.7%). Uporedimo li ove podatke sa podacima datim u tabeli 3. broj preduzeća i zaposlenih u Republici Srpskoj. a pad broja srednjih i velikih preduzeća.05%.38 2004. a veće mogućnosti za sivu ekonomiju. najviše ih je bilo zaposleno u sektoru srednjih preduzeća.938 ili 39. dok velika preduzeća imaju najmanje učešće. manji su poslovni rizici. Više od trećine MSP-a je registrovano u trgovini (34.ing. dominantno učešće trgovine u odnosu na ostale djelatnosti je posljedica toga što je za bavljenje ovom djelatnošću potrebno znatno manje inicijalnog i obrtnog kapitala. može se vidjeti da od ukupnog broja evidentiranih preduzeća u RS-u u 2006.96%). __________________________________________________________________________ 21 Modeliranje organizacionih struktura. njih 74.584). Mikro preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 4. dipl. uočavaju se značajne razlike u odnosu na broj preduzeća. informacionih tokova i baza podataka .438 60. MSP su u periodu 2002.825 233.3%). njih 4. dok je najveći broj zaposlenih u trgovini. 142. godine imala dominantno učešće.991 Na osnovu podataka datih u tabeli 5.744 Srednja preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 796 74. zatim mala i srednja preduzeća. Tabela 5: Broj preduzeća i zaposlenih u RS-u u 2006. njih 92 ili 1. po kategoriji veličine preduzeća je prikazan u tabeli 5.64 %. godini (7. što je prikazano u tabeli 4.504 236.938 Velika preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 92 48. 140.68 2003.35%.5%). te poljoprivredi i šumarstvu (5.12%. a posebno u prerađivačkoj industriji.Šemsudin Habibović.911 ili 9.maš. možemo zaključiti da je nastavljen porast broja mikro i malih preduzeća.57%). ako se pogleda broj zaposlenih u ovim preduzećima. nisu izraženi strogi standardi i procedure poslovanja.920) najviše je bilo mikro preduzeća.4%). 141.15 %. godini (191. Kada je u pitanju učešće zaposlenih u MSP-u u ukupnom broju zaposlenih u Republici Srpskoj.150 49.882 17.991 ili 25. njih 17.718 60. zatim u velikim preduzećima (48.150 ili 27. Mala i srednja preduzeća Najveće učešće u strukturi preduzeća u posmatrano periodu imaju mikro. godini Godina 2006. i u Republici Srpskoj je evidentno smanjenje broja radnika u proizvodnoj djelatnosti.

ing.Šemsudin Habibović. informacionih tokova i baza podataka . Mala i srednja preduzeća Slika 3: Rezultati BiH u ispunjavanju deset oblasti Evropske povelje Rezultati BiH u deset oblasti Evropske povelje 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X Prosječna vrijednost ocjena za BiH Slika 4: Poređenje provođenje Evropske povelje BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana Poređenje prosječnih ocjena BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u provođenju deset tačaka Evropske povelje o malim preduzećima 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X BiH Zapadni Balkan __________________________________________________________________________ 22 Modeliranje organizacionih struktura.maš. dipl.

Većina zemalja u tranziciji prihvatile su da su MSP suštinski dio ekonomskih reformi (Češka. Za efikasno tržište potrebna je konkurencija. slobodna trgovina. Sektor malih i srednjih preduzeća ima stratešku važnost iz nekoliko razloga: MSP doprinose porastu zaposlenosti daleko više nego velika preduzeća i mogu da na duži rok obezbijede veoma značajan udio svih zaposlenih. i naročito sa MSP-om. što se potvrđuje već u početnoj fazi ekonomskih transformacija.Šemsudin Habibović. ka tržišno orijentisanoj ekonomiji. iz prostog razloga što preduzetništvo. brza i masovna privatizacija. kao i izoštren osjećaj za posao i poslovnost. koji im nije dao priliku da nauče da se tržišno ponašaju. konvertibilnost valute i makroekonomske stabilizacijske politike.maš. Proces pretvaranja državnih firmi u privatne. Slovačka i Slovenija). Shodno tome. Osnovni uslovi za sistematske promjene i tranziciju su rana. te da igraju značajnu ulogu u povećanju tržišne konkurentnosti. deregulacija cijena. VAŽNOST MSP-a U ZEMLJAMA U TRANZICIJI Tranzicija se najčešće definiše kao „zamjena jednog ekonomskog sistema drugim“ ili zamjena centralno planiranog socijalističkog modela privređivanja tržišnom ekonomijom. Upravo stvaranje ovakvog ozračja predstavlja jedan od glavnih zadataka vlada zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije. sve zemlje u tranziciji teže da prijeđu sa planske i centralizovane. veoma važnu ulogu ima stvaranje adekvatnog i pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta. a pored toga. ne vodi automatski do stvaranja profitabilnih kompanija. većina državnih firmi funkcioniše u vještački i odbrambeno orijentisanom ekonomskom ambijentu. MSP mogu da pomognu u restruktuiranju ekonomije tranzicijskih zemalja tako što apsorbuju suvišne radnike. Više od petnaest godina tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama empirijski je potvrdilo i artikulisalo stav. dakle otvaranje prema spoljnjem tržištu. Tranzicija ka tržišnoj ekonomiji ima jaku korelaciju sa razvojem privatnog sektora. • iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP-a važan element u procesu reformi. podrazumijeva spremnost da se preuzme rizik. • je razvoj MSP-a bio krucijalan element industrijskog restrukturiranja. informacionih tokova i baza podataka . Dosadašnja iskustva tih zemalja su pokazala da: • su MSP generator ekonomskog razvoja. Zato je suština restrukturiranja socijalističkih privreda bila – povećanje spoljnje i unutrašnje konkurentnosti. Poljska. vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu na preduzetništvo i MSP. odnosno konkurentna privredna struktura. Osnovu tranzicijskog procesa čini privatizacija. prije svega. da je tržiste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnosti nego što je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata.ing. __________________________________________________________________________ 23 Modeliranje organizacionih struktura. preoblikovanje starih i uspostavljanje novih preduzeća. dipl. Tokom perioda centralne i planske privrede. Uporedo sa procesom transformacije društvenog u privatni sektor. potrebno je posjedovati i određeno iskustvo. koja imaju glavnu ulogu u procesu reformi. Mala i srednja preduzeća 8. pogodnog za nastanak jakog MSP sektora. a u zemlji pospješivanje stvaranja mase novih konkurenata. Mađarska.

990 858.145 25.806 3.1 27.368.285 19. 2002. Švajcarska 56.988 25. godini Broj MSP (uključujući i mikro preduzeća) JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija SCG CENTRALNA EVROPA Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Slovenija Evropa-19 +Lihtenštajn.138 612.589 160 308 40. što govori da su MSP u zemljama u tranziciji još uvijek na nižem stepenu razvoja.968 876.8 85.000 224. koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike.643 41.938 22.00 0 Broj Broj MSP velikih na 1. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). U najvećem broju zemalja u tranziciji. postoji poreba za jasnim definisanjem.367 365. Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.) __________________________________________________________________________ 24 Modeliranje organizacionih struktura.000 18. 2001. u većini zemalja jugoistočne Evrope učešće MSP-a u bruto domaćem proizvodu je više od 50%. informacionih tokova i baza podataka .1 7.5 52.862 66.040. Tabela 6: Broj preduzeća u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002. Velika većina MSP-a su mikro preduzeća. 2000. 2000. dok je u tabeli 7 data struktura preduzeća po najvažnijim privrednim djelatnostima.373 22. 2001.547 1.452 354.002 830. 2001.0 67. 2001. dipl. poređenjem i statistikom.601 827.000 Broj mikro preduzeća 54.0 6.981 3. 2001.206. odnosno pružanjem određenih usluga.4 7. 2000. 2001. 2002.maš.Šemsudin Habibović. Uporedimo li definicije MSP-a u tranzicijskim zemljama i u Evropskoj Uniji.7 13.041 6.135 27.6 13.600 207. a u tabeli 8 broj MSP-a u zemljama Evropske Unije prije dva posljednja velika proširenja.985 17. Mala i srednja preduzeća Uporedne analize MSP-a u zemljama u tranziciji rade ECE (Economic Commission for Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development). Norveška. 2002. godini.671 1.0 27.260 64. 2000.7 14. te stoga. uočavamo bitne razlike.783 26.9 87.000 Podaci preduzeća stanovnika iz 253 200 741 426 194 2.8 2002.211 63.915 20.ing.760 311. U tabeli 6 je dat broj MSP-a na 1000 stanovnika u zemljama Jugoistočne i Centralne Evrope i zemljama EU u 2002.1 85.237 30. MSP su uglavnom orijentisana na trgovinu i samo mali dio njih se bavi proizvodnjom određenih dobara.955 742 1.415.

6 29.8 23.2 20.5 5. godini JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Moldavija Ruminija SCG SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Izvor: UN/ECE (2003.8 12.8 28.9 19.0 7.0 16.929 20 453 Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2001.0 16.0 30.0 27.6 45.2 25. godine (u hiljadama) Austrija Belgija Danska Finska Francuska Njemačka Grčka Island Irska Italija Luksemburg Holandija Norveška Portugal Španija Švedska Švajcarska V.) __________________________________________________________________________ 25 Modeliranje organizacionih struktura.4 5.3 35.8 43.9 63.1 47.2 3.1 17.8 21.5 19. informacionih tokova i baza podataka .5 17.ing.9 34.6 28.0 2.0 14.9 50.9 4. Mala i srednja preduzeća Tabela 7: Struktura MSP-a po djelatnostima u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.maš.4 35.0 12.0 48.0 26.Šemsudin Habibović. dipl. Britanija EU-15 EU-19 Srednja 5 3 3 2 24 45 2 0 2 16 1 9 2 6 16 4 6 25 162 169 MSP 226 541 179 212 2 484 3 535 797 27 92 4 122 22 551 175 682 2 695 270 322 3 484 19 890 20 413 Velika 1 1 1 1 5 13 0 0 0 3 0 2 0 1 3 1 1 7 39 40 Ukupno 227 542 180 213 2 489 3 548 798 27 92 4 125 22 553 175 683 2 698 271 323 3 491 19.7 Tabela 8: Broj MSP-a u Evropskoj Uniji 2000.9 18.0 35.9 19.6 21.9 6.0 28.0 50.3 25.0 3.) Mikro 195 515 161 199 2 318 3 127 778 26 79 3 938 19 500 162 638 2 555 244 286 3 301 18 568 19 042 Mala 26 23 15 11 142 363 17 1 11 168 2 42 11 38 124 22 30 158 1 160 1 202 Trgovina Usluge Proizvodnja Ostalo % % % % 52.

godine bilo 52.1 1.616 2.394 % 100 100 100 100 100 100 100 Privatnih malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006.0 0.9 95. 2003. EUR Srednja < 250 < 8.5 1. 2002.Šemsudin Habibović. u Srbiji je na kraju 2006.394 preduzeća.347 % 3.4 1. dok je kod srednjih i velikih preduzeća uočljivo kolebanje broja jedinica.382 % 94. dipl. Tabela 10. Vidljivo je da su samo mala preduzeća imala neprekinuto povećanja broja jedinica.109 71.1 SRBIJA Mala i srednja preduzeća Prema Zakonu o računovodstvu Srbije.695 66. godine. Prema najnovijim.989 68.8 96.24 mil.8 4.2 2. od toga 44. MSP U ZEMLJAMA U REGIJI 9. i to je ubjedljivo najdominantniji tip preduzeća u Srbiji malo preduzeće u privatnom vlasništvu sa manje od 10 zaposlenih.maš. od čega 75. 2000.547 66.1 odsto malih i srednjih preduzeća (tabela 10).515 2. informacionih tokova i baza podataka . 2006. EUR < 1.391 69.309 73. preduzeća treba da ispunjavaju dva od tri kriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzeća.÷2006 mala Godina 1999. trenutno u Srbiji ima oko 86.223 2.8 94. do 2006. Broj preduzeća u Srbiji u periodu 1999.0 srednja broj 2.9 1.2 3. 9.6 95.303 76. __________________________________________________________________________ 26 Modeliranje organizacionih struktura.1 velika bro j 879 973 742 663 605 702 665 % 1. godine bilo ukupno 76. ažuriranim podacima Agencije za privredne registre.2 3. što je prikazano u tabeli 9: Tabela 9: Kriterijum za razvrstavanje preduzeća u Srbiji Kriterijumi .359 2. 2005. EUR Prema zvaničnoj statistici.ing.2 3.3 3.769 sa manje od 10 zaposlenih.106 63.3 95. EUR < 6. U tabeli 10 dati su podaci o promjeni broja i strukture preduzeća u Srbiji u periodu od 1999.729 ili 99.8 96.0 0. 2004.Srbija Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) Mala < 50 < 1.25 mil.662 59.960 68.292 2.65 mil. broj 58.441.870 62.2 mil.000 preduzeća koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja.181 1.9 ukupno broj 61.995 65.

godine sva preduzeća u Srbiji zapošljavala su skoro 1.738 210 71 552 360 30÷150 235 1.138 miliona ljudi.) svojina društvena privatna zadružna mješovita državna neraspoređen o do 10 zap. god. Mala i srednja preduzeća Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzeća prema broju zaposlenih (u 2006.264 u malim.350 203. dipl. od čega 278.802 87 53 1.137.567 12. 71. 178 5.108 135. __________________________________________________________________________ 27 Modeliranje organizacionih struktura. informacionih tokova i baza podataka .819 407.429 1.264 9.694 4. U preduzećima sa čistom privatnom svojinom bilo je 407.488 1.490 71.837 zaposlenih.837 12.212 514. Tabela 12: Broj zaposlenih prema veličini preduzeća (u 2006.667 248.516. Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. godine .632 57. godine donijela Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003 – 2008.441 1.879 3. na kraju 2006.god.508 399.maš.455 3.535 45. međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Glavni elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su: • Jačanje institucionalne podrške i uvažavanje interesa sektora MSP-a na svim nivoima: Ministarstvo za privredu i privatizaciju.46 639 2. Podaci o broju zaposlenih su dati u tabeli 12.697 278.003 382 preko 150 64 132 2 8 291 109 ukupno 920 52. 443 44.008 27.516 srednja 22.ing. srednja 256.623 Također.122 4.015 256.879 u srednjim i 57.890 velika 17.Šemsudin Habibović.406 zaposlenih.694 u velikim preduzećima.890 i velika 514. regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva itd.812 Vlada Srbije je još 2003.234 41. od čega su mala imala 366.197 507 642 772 10÷30 zap.406 ukupno 54.769 1. prema zvaničnoj statistici.) mala društvena svojina privatna svojina zadružina svojina mješovita svojina državna svojina neraspoređeno UKUPNO 14.202 366.306 106. Njen cilj je promocija preduzetništva i kreiranje okvira za otvaranje održivog.

podrškom razvoju industrije softvera i elektronskog poslovanja. uvođenjem sistema kvaliteta i inovacija. Pripremanje MSP-a u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne i konkurentne telekomunikacione infrastrukture. pružiti adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP-a i njegovim doprinosom ekonomskom razvoju. Smanjenje obima “sive” ekonomije istovremenim poboljšanjem ambijenta u kome posluju registrovana preduzeća i privatni preduzetnici i većom koordinacijom rada inspekcijskih služi. Obrazovni i naučno-istraživački sistemi moraju se više prilagoditi potrebama tržišne ekonomije.Šemsudin Habibović. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća • • • • • Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzeća i privatnih preduzetnika. stvaranjem uslova za veće učešće MSP-a u javnim nabavkama i većom penetracijom roba široke potrošnje iz sektora MSP-a. kao što je podugovaranje. Stvaranje novog pravnog okruženja koje će olakšavati. dipl. on-line i povećalo mogućnosti za učestvovanje u javnim nabavkama. malim i srednjim preduzećima. informacionih tokova i baza podataka . Jačanje veza između obrazovnog sistema i naučno-istraživačkog sistema i sektora MSPa. kao i postepenim uvođenjem principa elektronske vlade (egovernment). podrškom primjeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju.ing. Predlaganje mjera za olakšavanje pristupa sektora MSP-a izvorima finansiranja. privatnim preduzetnicima i javnosti. Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP-a na domaćem tržištu boljim povezivanjem velikih preduzeća sa MSP aktivnostima. Redovno praćenje realizacije Strategije i donošenje godišnjih programa u kojima će se definisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju Strategije u narednoj godini i Obezbjeđivanje finansijske i tehničke pomoć stranih donatora radi pružanja podrške ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP-a: stvaranja stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog okruženja za sektor MSP-a. __________________________________________________________________________ 28 Modeliranje organizacionih struktura. Povećanje izvoza sektora MSP-a. povećanja broja regionalnih agencija i centara koji će pružiti podršku sektoru MSP-a i razvoj programa za podizanje konkurentnosti preduzeća. Podizanje konkurentnosti sektora MSP-a programima razvoja menadžmenta preduzeća. otvaranja novih mikro-kreditnih linija i stručne pomoći bankama za razvoj usluga namjenjenih sektoru MSP-a. Promocija aktivnosti vezanih za pomoć razvoju sektora MSP-a kroz kontinuiranu medijsku kampanju. što bi sektoru MSP-a olakšalo obavljanje administrativnih procedura putem interneta tj. a ne otežavati razvoj sektora MSP-a.maš. Sprovođenje reformi javnih službi u cilju efikasnijeg pružanja usluga i značajnog smanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se postavljaju pred sektor MSP. Poboljšanje statističkog sistema praćenja sektora MSP-a. koji će kreatorima strategije i politike razvoja ovog sektora.

Mala i srednja preduzeća 9. ili škola koja to nije.ing. u ministarstvima. koje od 2002. nevladinim organizacijama. GEM istraživanje potvrdilo je da su preduzetnici koji to postaju zbog uočene poslovne prilike optimističniji. U okviru ovog programa planira se kompletan razvoj strategije „bolja regulacija – deregulacija“. su ona koja vuku privredni rast.HR. Hrvatska je uvela koncept one – stop – shop kroz program HITRO. Preduzetna preduzeća. na razumijevanju važnosti umrežavanja i timskog rada. kojim se nastoje poboljšati usluge poslovanja i pojednostaviti odnosi u poslovanju s državnom upravom. vlada koja to nije. Preduzetništvo može biti zastupljeno u velikim i malim preduzećima.). Zbog tih su brojki bili prisiljeni i prestati govoriti o „malom preduzetništvu“ . a svi u društvu moraju naučiti i njihov jezik: prvenstveno vlade i banke (banke na tome vrlo intenzivno rade). koji sadrži informacije o poslovnim uslugama za mala i srednja preduzeća i to sve na jednom mjestu. ili bolnica koja to nije. Ali. a sektor malih i srednjih poduzeća je sektor privrede u kojem je i jako mnogo nepreduzetnih preduzeća. kao i mrežni sistem „Poslovni navigator“. __________________________________________________________________________ 29 Modeliranje organizacionih struktura. u lokalnoj upravi. Zakonom o razvoju male privrede (gospodarstva). preduzetničke zone i sl. došlo se je do zanimljivih podataka.Šemsudin Habibović. godini prešla u fazu u kojoj je broj preduzetničkih pothvata zbog uočene prilike bio veći od preduzetničkih pothvata zbog nužde i ne smije se ponoviti situacija u kojoj dominiraju preduzetnici koji to ne postaju svojom voljom.J. dipl. bolnicama. Kroz istraživanje preduzetničke aktivnosti Hrvatske. Hrvatska je konačno u 2006. Strossmayera u Osijeku (Global Entrepreneurship Monitor – GEM). velika i mala. koja je već u velikoj mjeri usklađena s definicijom EU-a. klima. Zbog toga se snažno čuje glas malih poduzeća. zapošljavanje i izlazak na nova tržišta. Hrvatska podržava unapređivanje poslovnog okruženja (npr. a i važni su izvoznici (25 posto ukupnog izvoza). Vezano uz politiku MSP-a. Hrvatska je dio mreže EIC-a (Euroinfo centara). „e – obrt“. nego ih je na to natjerala situacija u kojoj su se našli. očekuju snažniji rast. na kreativnosti i inovativnosti. lokalna uprava koja to nije.2 HRVATSKA U Hrvatskoj je 65 posto zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. Zbog toga je preduzetništvo način ponašanja. Programom za poticaj MSP-a. djelovanje sve što se temelji na želji za postignućem. uspostavlja se Hrvatska agencija za malo gospodarstvo (HAMAG). informacionih tokova i baza podataka . U junu 2006. koja su dominantni „proizvođač“ prihoda (55 posto prihoda). dugoročnije planiraju svoj poslovni pothvat. Hrvatska je učesnica procesa unutar Evropske povelje za malu privredu.nema malog i velikog preduzetništva.ili ga nema. To je. to onda znači da postoje velika i mala preduzeća koja nisu preduzetna. koja uglavnom provodi programe financijskih poticaja i sadrži hrvatsku definiciju MSP-a. pa do pojedinca koji to nije. omogućilo pojednostavljenje postupka registracije preduzeća od prosječnih 3 do 4 sedmice na 5 dana. potencijal. Postoji preduzetnički kapacitet.maš. godine provodi CEPOR u saradnji s istraživačkim timom Sveučilišta J. godine Hrvatska je uvela uslugu on-line registracije obrta. prema hrvatskim podacima. na primjer. u školama. bolja regulacija. privatnom životu .

Manje od petine anketiranih preduzeća ne koristi informacione tehnologije. internet. povećanje konkurentnosti i podsticaj izvoza. godine. u 53 odsto slučajeva ima srednju stručnu spremu. Svako peto anketom obuhvaćeno preduzeće ne izdvaja novac za edukaciju zaposlenih. odnosno direktor. 9. godine taj broj je bio 36. jer 29 odsto ispitanih namjerava da napravi sajt svoje kompanije. godine. Sopstveni web site nema 40 odsto ispitanih. web prezentacije ili elektronsko plaćanje u poslovanju. kao i nepostojanjem dovoljno razvijene svijesti o dometima internet prezentacija. što je za 3.maš. odnosno računare.3 CRNA GORA Mala i srednja preduzeća Prema rezultatima do kojih je u anketi među korisnicima svojih kredita. Samo 12 odsto vlasnika MSP nije spremno da zaposli nekog od članova porodice. godine se nastavljaju i u 2007. prosječan vlasnik crnogorskog malog i srednjeg preduzeća (MSP) ima srednju stručnu spremu. Prema Centralnom registru privrednog suda. godini i kada je u pitanju rast broja malih i srednjih preduzeća.563 preduzeća. odnosno 10. iznosio 33.ing.12. a ispitanici to pravdaju najčešće nedostatkom edukacije i nepostojanjem potrebe za njihovim korišćenjem. dipl. Zaposleni u njima komuniciraju pretežno formalno. povećanje zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima.377. a na dan 21. kao i za raniji perod od 2002-2006.Šemsudin Habibović. godinu. povećanje nivoa znanja. koristi internet jednom dnevno i ne plaća elektronski. 2007. Situacija se na tom polju ipak popravlja. došao crnogorski Fond za razvoj. do 2006. a zapošljavaju od jednog do četiri. Pozitivni trendovi od 2001. za prethodnu 2007. ali je tek svaki treći ispitanik ocijenio da ih mnogo upotrebljava. iako je 94 odsto njih spremno da se obrazuje. Među njima nema onih sa osnovnim obrazovanjem ili sa zvanjima magistra ili doktora nauka. Crnogorska MSP velikim dijelom zavise od samo jedne osobe i funkcionalno su organizovana kao centralizovani sistem. što se dijelom može objasniti i njihovim orijentisanošću na domaće tržište. povećanje dostupnosti finansijskim sredstvima.6%. početkom 2008. Upotreba računara među njima je i dalje na nižem nivou. Vlasnici imaju pozitivna iskustva iz rada sa zaposlenim članovima porodice. a vlasnik. kao strateške ciljeve definisala: • • • • • povećanje broja malih i srednjih preduzeća. više nego u 2006 godini.940. Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 30 Modeliranje organizacionih struktura. broj malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006. dok bi oni kao zaposleni u preduzeću prihvatili veći stepen odgovornosti u gotovo dvije trećine slučajeva.

informacionih tokova i baza podataka . 4. Povećanje zaposlenosti u MSP-u za 20% do kraja 2010. 3. Povećanje učešća MSP-u u BDP na 60% do kraja 2010.. Mala i srednja preduzeća Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007.godine.ing.odine. Povećanje učešća MSP-u u izvozu (konkurentnost.maš. godine. – 2010.godinu. kao osnovni ciljevi su definisani: 1. 2. __________________________________________________________________________ 31 Modeliranje organizacionih struktura. godinu. g. Povećanje broja novih MSP-a i preduzetnika za 30% do kraja 2010. godine u odnosu na 2006. internacionalizacija) na 30% do kraja 2010.Šemsudin Habibović. koji je crnogorska Vlada usvojila krajem 2007. godine . dipl. u odnosu na 2006.

Država direktnim i indirektnim mjerama podrške treba da pozitivno utiče na okruženje MSPa. naročito krajem prošlog i početkom ovog vijeka. kako bi se obezbijedilo ispunjenje naprijed definisanog strateškog cilja. stvaraju najviše radnih mjesta i pospješuju razvoj evropske ekonomije. Zahvaljujući svojim karakteristikama.ing. Jedan od bitnih faktora. ZAKLJUČAK Posmatramo li razvoj svjetske ekonomije i događaje koji prate proces globalizacije svjetskog tržišta. i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se interveniše ili se pokreću nove inicijative. U želji da opstanu na tržištu. koji obezbjeđuje opstanak na tržištu jeste postizanje poslovne izvrsnosti. bolja komunikacija unutar preduzeća i slično. razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom. više tržišno i manje istraživački orijentisana. koje MSP-u omogućuje da svoje poslovanje prilagodi zahtjevima savremenog poslovanja. samo na taj način naša mala i srednja preduzeća će biti sposobna da odgovore zahtjevima tržišta. kako na domaćem. brža su u iskorišćavanju novih mogućnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja i više orijentisana na male inkrementalne inovacije. tako i na stranom tržištu. pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. odnosno uslugu. visoko relativno učešće zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama. Na kraju. MSP su. dipl. za MSP je vrlo dug i težak proces. instituti. generalno posmatrano. Mala i srednja preduzeća 10. zahvaljujući sve većoj konkurenciji. njihov broj. Mala i srednja preduzeća treba da se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji. lakša primjena novih menadžment trendova. ali i svih zaposlenih.Šemsudin Habibović. Okruženje za MSP predstavlja: država-vlada. __________________________________________________________________________ 32 Modeliranje organizacionih struktura. Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a. na drugoj strani. MSP moraju stalno da rade na unapređivanju svojih proizvodnih procesa. uočavamo da su mala i srednja preduzeća (MSP) uspjela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. na jednoj strani. univerziteti. kao što su: fleksibilnost. Male firme i velike kompanije imaju različitu ulogu u inovativnom procesu. lokalna uprava. Međutim. privredne komore. koji zahtijeva dosta ulaganja samog vlasnika. ukazuju da strateški cilj Bosne i Hercegovine treba da bude upravljanje razvojem MSP-a. omogućilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzeća predstavlja imperativ za sve zemlje koje žele da svoju ekonomiju prilagode novim tržišnim uslovima. Postizanje poslovne izvrsnosti. stvarajući na taj način još bolji proizvod. koje svakim danom postaje sve zahtjevnije. edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći.maš. možemo reći da je potrebno više koordinacije između svih institucija i projekata da bi se povećala efikasnost institucija u budućnosti. informacionih tokova i baza podataka . Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu evropske ekonomije.

bazirana na znanju. i njihovim prilagođavanjem ka malom biznisu. koji omogućuje evropskim preduzećima da se uspješno suoče s novim izazovima. ali su i prva koja će procvjetati ako se ukloni birokratski pristup i nagradi uspješnost. Mala preduzeća su najosjetljivija na promjene u poslovnom okruženju. a takođe socijalne i lokalne integracije u Evropi. sposobnosti za održiv privredni rast. veće i bolje zapošljavanje i veću socijalnu koheziju. Ona su ključni izvor zapošljavanja i temelj za razvoj poslovnih ideja. a nosioci politika da uzmu u obzir potrebe malih preduzeća. Položaj malih preduzeća u Evropskoj uniji može se poboljšati: aktivnostima ka podsticanju preduzetništva. zapošljavanja. • Prepoznajemo vrijednosti znanja.Šemsudin Habibović. PRILOG 1: EVROPSKA POVELJA O MALIM PREDUZEĆIMA Evropska povelja o malim preduzećima . • Ističemo važnost malih preduzeća u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja. • Pozdravljamo uspješna preduzeća. te se mora posmatrati prilika za učenje i usavršavanje. informacionih tokova i baza podataka . Napori Evrope ka uvođenju nove ekonomije. analiziranjem postojećih mjera. U tom cilju zalažemo se da ćemo: • Jačati inovativni i preduzetnički duh. ponašajući se kao primjer inicijative i predanosti. treba kreirati najbolje moguće okruženje za potrebe malog biznisa i preduzetništva. • Uzimamo u obzir da je povremen neuspjeh popratna pojava odgovornih inicijativa i preuzimanja rizika. Zbog toga. • Prepoznajemo preduzetništvo kao važnu i produktivnu sposobnost. predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji.European Charter for Small Enterprises Mala preduzeća su kičma evropske privrede. Ona su prva koja trpe pretjeranu birokratiju. __________________________________________________________________________ 33 Modeliranje organizacionih struktura. dipl. biće uspješan samo ukoliko se mala preduzeća stave na vrh prioriteta. U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svijetu. Mala i srednja preduzeća 11.ing.maš. mi: • Smo svjesni dinamičkih kapaciteta malih preduzeća za odgovor na nove potrebe tržišta i obezbjeđenju novih radnih mjesta. koja zaslužuju da budu pravično nagrađena. na svim nivoima odgovornosti. Mala preduzeća se moraju posmatrati kao glavni pokretači inovacija. Principi Insistirajući ka tome.

obavezujemo se da ćemo djelovati u skladu sa sljedećim principima djelovanja. time što će Evropska unija ponuditi najbolje poslovne okruženje za mala preduzeća u svijetu. Učenje kroz benchmarking treba nas voditi ka poboljšanju sadašnjih praksi u EU. Ohrabrivaćemo i promovisati preduzetničke poduhvate najmlađih. koji su u skladu glavnim ciljevima javne politike. Specifični moduli koji se odnose na biznis.ing. Evropa će njegovati preduzetnički duh i nove vještine od ranijeg doba života. trebaju biti neophodan sadržaj obrazovnih programa u srednjem i visokom obrazovanju. Potrebno je analizirati novu regulativu na nacionalnom nivou i nivou Zajednice u cilju ocjene njihovih uticaja na mala preduzeća i preduzetnike.maš. fiskalni i administrativni okvir. Slušati glas i mišljenje malih preduzeća. Podsticati zemlje s najvećim kašnjenjima i najkomplikovanijim procedurama za osnivanje novih preduzeća. Vlade trebaju usvajati korisnički orijentisanu administrativnu dokumentaciju. 2. 4. uzimajući u obzir potrebe malih preduzeća. pogodan za poduzetničku djelatnost i poboljšati status preduzetnika. Sticanje poslovnih vještinama __________________________________________________________________________ 34 Modeliranje organizacionih struktura. nacionalnu i EZ regulativu treba pojednostaviti. Osigurati pristup tržištu na bazi minimalno opterećujućih zahtjeva. Kontinuirano poboljšavati efikasnost. Gdje god je moguće. 3. Bolje zakonodavstvo i regulative Nacionalne zakone o stečaju treba ocjenjivati u svjetlu dobre prakse. Jeftinije i brže osnivanje preduzeća Troškove osnivanja preduzeća. Mala preduzeća mogu biti oslobođena od izvjesnih regulatornih obaveza. Treba poboljšati online pristup za registraciju. treba prilagoditi najkonkurentnijim u svijetu. dipl. Olakšati pristup najkvalitetnijim istraživanju i tehnologiji. Promovisati prvoklasnu podršku malim preduzećima Principi djelovanja Prihvatajući i potpisujući ovu Povelju.Šemsudin Habibović. razvijati odgovarajuće programe treninga za menadžere u malim preduzećima. Opšta znanja o poslovanju i preduzetničkim potrebama treba poučavati na svim nivoima školovanja. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća Postići regulacioni. Poboljšati pristup izvorima finansiranja kroz čitav životni ciklus preduzeća. 1 Obrazovanje i obuka u području preduzetništva. Evropska Komisija treba pojednostaviti zakone koji se odnose na konkurentnost. kako bi se smanjilo opterećenje za mala preduzeća. informacionih tokova i baza podataka . da hvataju korak s najbržima. U tom smislu.

plin i sl. Poreska i finansijska politika Neophodno je prilagoditi poreske sisteme u cilju nagrađivanja uspješnih. poreske prijave ili jednostavno primati informacije online pristupom što će ubrzati i pojeftiniti poslovanje. 6. 7. evropska i nacionalna regulativa o konkurentnosti treba biti odlučno primjenjivana da bi stvorila šansu za mala preduzeća da uđu u nova tržišta i da se takmiče u “fer” (nepristrasnim) uslovima. Komisija mora dati pozitivan primjer u ovoj oblasti.ing.). ekspanzije malog biznisa. kao i kapacitete malih preduzeća da identifikuju. Evropska komisija i zemlje članice zato moraju nastaviti sprovođenje reformi koje za cilj imaju ostvarenje suštinski jedinstvenog evropskog tržišta. voda. U isto vrijeme. Pružićemo podršku tehnološkim kooperacijama i razmjeni između preduzeća različitih veličina. dipl. Jačanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća Jačaćemo postojeće programe usmjerene ka promociji širenja tehnologije prema malim preduzećima. 8. podsticanjem osnivanja preduzeća. . Time će preduzeća moći dobijati savjete.Identifikovati i ukloniti prepreke kreiranju panevropskog tržišta kapitala. koji će dati adekvatnu ponudu vještina prilagođenih potrebama malih preduzeća. Da bi poboljšali pristup malih preduzeća finansijskim uslugama. Preduzetnicima su potrebna finansijska sredstva da bi pretvorili svoje ambicije u realnost. razviti i prilagoditi sisteme kvaliteta i certifikacije za mala preduzeća. komunalne službe (struja. visoko-tehnološka preduzeća ukljućujući instrumente equity kapitala (emisije akcija). Zemlje članice EU trebaju primjenjivati najbolju praksu u oporezivanju i individualnim podsticajima uspješnog poslovanja. i obezbjediti trajne obuke i konsultacije.Poboljšati pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke povećanjem raspoloživih sredstava za nova preduzeća (startup-i). mi ćemo: . otvaranja novih radnih mjesta i olakšavanja kreiranja i kontinuiteta malih preduzeća. uključujući elektronsko trgovanje. Bolje korišćenje prednosti jedinstvenog tržišta Mala preduzeća osjećaju korist od aktuelnih reformi evropske ekonomije. Važno je osigurati da patent Evropske zajednice bude lahko pristupačan malim preduzećima.Šemsudin Habibović. Poboljšanje online pristupa Potrebno je podsticati elektronsku komunikaciju javnih istitucija sa sektorom malog biznisa. popunjavati aplikacije. telekomunikacije. razvijati efektivnije istraživačke programe orijentisane na komercijalnu primjenu znanja i tehnologija. __________________________________________________________________________ 35 Modeliranje organizacionih struktura. javne nabavke i prekogranični sistemi plaćanja. informacionih tokova i baza podataka . a posebno evropskih malih preduzeća. komplementarne trening programima „unutar kuće”.maš. 5.Poboljšati vezu između bankarskog sistema i malih preduzeća stvaranjem prikladnih uslova pristupa kreditiranju i rizičnom kapitalu. selektuju i usvoje tehnologije. korisnički orijentisanog ka malom biznisu u kritičnim oblastima njihovog razvoja. . primjeniti Akcioni plan finansijskih usluga i Akcioni plan rizičnog (venture) kapitala. Mala i srednja preduzeća Nastojaćemo da osiguramo takve trening institucije.

u cilju jačanja našeg znanja. Luksemburški proces politike zapošljavanja i drugi programi i inicijative Evropske zajednice. mreža i usluga. 9. traženja boljih praksi u svim oblastima koja imaju efekte na mala preduzeća. Koordiniraćemo aktivnosti zemalja članica i EU na kreiranju informacionih i poslovnih sistema podrške. Potrebno je podržati akcije na nacionalnim i regionalnim nivoima usmjerene razvoju klastera (grozdova) preduzeća i institucija. dipl. 10.ing. panevropske kooperacije između malih preduzeća koristivši informacione tehnologije.maš. Koristićemo efikasne pokazatelje da bi procjenili progres tokom vremena u poređenju sa najboljima u svijetu. informacionih tokova i baza podataka . 19-20 juna 2000. Mala i srednja preduzeća Podržaćemo kako angažovanje malih preduzeća u međusobnoj saradnji na lokalnim. koji će biti lahko dostupni i jednostavni. __________________________________________________________________________ 36 Modeliranje organizacionih struktura. Kardifski proces ekonomskih reformi. evropskim i međunarodnim nivoima. tako i kooperaciju malih preduzeća. visokog obrazovanja i istraživačkih institucija. Uspješni preduzećima modeli elektronskog poslovanja i vrhunske podrške malim Komisija i zemlje članice EU trebaju podsticati mala preduzeća u primjeni najbolje prakse i usvajanju uspješnijih poslovnih modela koji će omogućiti da zaista napreduju u novoj ekonomiji. Evropska povelja o malim preduzećima odobrena je od strane lidera EU na zasjedanju Savjeta Evrope u Feira. podržati kooperaciju malih preduzeća da bi se poboljšala njihova sposobnost za ulazak na panevropska tržište i proširiti njihove aktivnosti na tržištima trećih zemalja. uključujući socijalni dijalog. Vršićemo godišnji monitoring i evaluaciju progresa na bazi izvještaja Evropske komisije o relevantnim temama na proljetnom sastanku na vrhu. nacionalnim. Obavezujemo se da ćemo napredovati ka ovim ciljevima primjenivši otvoren metod koordinacije nacionalnih politika o preduzećima. Zato će se koristiti Višegodišnji program za preduzeća i preduzetništvo. efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća na nivou Unije i na nacionalnom nivou Vršićemo provjeru kako se interesi malih preduzeća reprezentuju na EU i nacionalnim nivoima. i relevantni za potrebe preduzeća. širiti najbolju praksu kooperativnih sporazuma. Razviti jače. osigurati pristup u čitavoj EU podrška vođenju i podršci mentora i poslovnih “anđela”. primjenom web stranica i korišćenjem Evropskog centra za praćenje malih i srednjih preduzeća.Šemsudin Habibović. da bi smo kontinuirano poboljšavali vlastite rezultate.

÷11. Srbije. Varaždin.05. 4.ing. Dijana Šabović-Brezac: Izazovi poduzetništva u BiH. 08. magistarski rad. 2006. 2006. 2006. 9. __________________________________________________________________________ 37 Modeliranje organizacionih struktura. Podaci Zavoda za statistiku FBiH. 34. Tomislav Bogović: Uticaj informatičkog poduzetništva na razvoj Varaždinske županije. Nacionalna konferencija o kvalitetu.maš.Šemsudin Habibović. 8. Podgorica 2007. Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Srbije: Strategija razvoja MSP i preduzetništva u Srbiji za period 2003.. Vlada RS: Strategija razvoja MSP u RS za period 2006. dipl. 6.2007. 2003. 12.÷2010. 7. informacionih tokova i baza podataka . Ljubljana. 2.. Direkcija za razvoj MSP: Strategija razvoja MSP u Crnoj Gori.÷2008.Luka. RS. Beograd. B. LITERATURA Mala i srednja preduzeća 1. 3. Evropska povelja o MSP 5. magistarski rad. Srđan Bogetić: Aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća u cilju postizanja poslovne izvrsnosti. Kragujevac. Crne Gore. Biljana Pešalj: Ekonomika preduzeća.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful