Seminarski Rad Mala i Srednja Preduzeca

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

„Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je noćna mora“ (Japanska poslovica)

1. UVOD Devedesetih godina prošlog vijeka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja o važnosti mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trend je nastavljen i početkom ovog vijeka. Zahvaljujući takvom pristupu i poimanju stvari, mikro, mala i srednja preduzeća su pokretačka snaga i imaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji. Ona su suštinski izvor poslova, stvaralac poduzetničkog duha i inovacija u EU, pa su, prema tome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Prema podacima iz 2006. godine, u tadašnjih 25 zemalja Evropske unije, postojalo je čak 23 miliona malih i srednjih preduzeća, koja su činila oko 99% svih preduzeća u Uniji i koja su zapošljavala više od 80 miliona ljudi. U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzeća, a u Japanu oko 5 miliona malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim činjenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je, upravo podrška malim i srednjim preduzećima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju, poslovnoj kreativnosti, te ekonomskoj i socijalnoj povezanosti. Prema predviđanjima stručnjaka, i u proširenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzeća će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mjesta. Napori Evropske komisije ka uvođenju nove ekonomije, biće uspješni samo ukoliko se mala i srednja preduzeća stave na vrh prioriteta. U ovom radu ćemo pokušati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednja preduzeća, kao što su: šta su mala i srednja preduzeća, koliko ih ima i kakav je njihov tretman u našem okruženju, prednosti i nedostaci, važnost malih i srednjih preduzeća u zemljama u tranziciji, ekonomski značaj malih i srednjih preduzeća, koja je organizaciona struktura pogodna za mala i srednja preduzeća, način uređenja proizvodnje u malim i srednjim preduzećima i slično.

__________________________________________________________________________ 2 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

2. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog vijeka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se prije 4000 godina. Možemo reći da je malo preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi, Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestalno razvijali mala preduzeća. Proizvodi i usluge tadašnjih poduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji zaštićuju potrošače i male preduzetnike, osobito od prijevare. O ulozi, značaju i funkcioniranju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog vijeka. Kao što je u uvodu rečeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzeća i oko 100 miliona zaposlenih, čak 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60% i obezbjeđivala su, uoči primanja najnovijih članica, preko 80 miliona radnih mjesta. To konkretno znači da je u sektoru malih i srednjih preduzeća zaposleno dvije trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u proširenoj Evropskoj Uniji, male firme će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mjesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najčešće se polazi od: 1. statičkog, 2. funkcionalnog i 3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma. Statički kriterijum polazi od statičkog obilježja privrednih subjekata kao što su: veličina imovine, godišnji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje, nivo tehničke opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najviše prednosti u odnosu na druge kriterije, između ostalog zato što je: – – – – – – – – otporno na inflaciju nije pod uticajem kupovne moći dolara, transparentno, lahko se zapaža i razumije, usporedivo, omogućava dobru usporedbu između preduzeća iste grane, raspoloživo, lahko ga je dobiti od preduzeća.

Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je različita produktivnost i ekonomska efikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, pri istom radu, i istu vrijednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova po zemljama u pogledu broja zaposlenih, kao granice između malih, srednjih i velikih preduzeća. Klasifikaciju preduzeća na mala i velika možemo izvršiti prema sljedećim funkcionalnim obilježjima: obim i karakter proizvodnje i izvršenih usluga, karakter __________________________________________________________________________ 3 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

upravljanja, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, tehnička opremljenost preduzeća, način proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, oblik vlasništva, organizaciona struktura i sl. Detaljnije razmatranje ovih obilježja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvažavanja kod pojmovnog obrađivanja malih preduzeća, bez obzira na svu kompleksnost njihove primjene u praksi. Institucionalni (vlasnički) kriterijum polazi od pripadnosti instituciji kod koje je registrovano odgovarajuće društvo. Ovaj kriterijum se primjenjuje u skoro svim razvijenim zemljama, a posebno u SAD-u, gdje je 1953. god. osnovana posebna agencija federalne vlade pod nazivom „Small Business Administration (SBA)“ s ciljem institucionalne podrške malim preduzećima. Ova agencija postavlja različita ograničenja koja mora ispuniti preduzeće da bi postalo „small firm“. Kad je riječ o zapadnoevropskim državama, onda se obično polazi od definicije koju je dala Evropska mreža za istraživanje malih i srednjih preduzeća (European Network for SME Research). Prije donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko različitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se je broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Njemačkoj se, za definisanje malih i srednjih preduzeća, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godišnji prihod. Zajednička definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od ključne je važnosti, pošto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o državnoj pomoći i strukturnim fondovima. To znači da različite kategorije malih i srednjih preduzeća (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava lahku primjenu. Unutar Evropske Unije, prva zvanična definicija malih i srednjih preduzeća donesena je 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP-a je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.godine”. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropska komisija da pruža podršku i pomognu malim preduzećma u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o donošenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje su uključene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kućne radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavlja najvažniji korak ka poboljšanju okruženja za MSP i ciljanje unapređenja poduzetništva, investicija i rasta.

__________________________________________________________________________ 4 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović. Prema toj definiciji.01. za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih. Mala preduzeća se definišu kao firme koje zapošljavaju od 10 do 49 radnika i čiji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura.maš. Srednja preduzeća se definišu kao firme koje imaju preko 49.2005. mala i srednja. Mikro preduzeća se definišu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i čiji ukupni godišnji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura. dipl. čiji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili čiji je ukupni bilans manji od 43 miliona eura. na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro. Mala i srednja preduzeća Ova definicija je elaborirana nakon brojnih konsultacija unutar Evropske komisije. god. a manje od 250 zaposlenih radnika.ing. Preduzeća se. godine je bilo 7 miliona EUR) ≤ 50 miliona EUR (1996. ukupan prihod i bilans. __________________________________________________________________________ 5 Modeliranje organizacionih struktura. kao i dvije otvorene konsultacije putem interneta. informacionih tokova i baza podataka . godine je bilo 40 miliona EUR) Ukupan bilans Broj zaposlenih Ukupan prihod (ukupna sredstva – aktiva) ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. Tabelarno bi se to moglo prikazati na sljedeći način: Tabela 1: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Evropske komisije od 01. godine je bilo 5 miliona EUR) ≤ 43 miliona EUR (1996. poslovnih organizacija i eksperata. Kategorija preduzeća Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća < 250 < 50 < 10 ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. godine je bilo 27 miliona EUR) Pripravnici i učenici nisu navedeni kao zaposleni. zatim zemalja članica EU.

Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista. mala i srednja preduzeća imaju manje od 500 zaposlenih. i. koja preduzeća dijeli na način dat u tabeli 2. u figurativnom smislu. Prema OECD definiciji. koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske Unije. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke vještine. dipl. MSP su sinonim za privatni sektor.1 milion EUR ≤ 0. mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili poveća (u nekim zemljama 100 ili čak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu). __________________________________________________________________________ 6 Modeliranje organizacionih struktura. za preduzetništvo.Šemsudin Habibović. postoji i definicija Svjetske banke. informacionih tokova i baza podataka . postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja. Mala i srednja preduzeća Pored definicije Evropske Unije. mala 20÷99 i srednja preduzeća 99÷500 zaposlenih.ing. vrlo mala 5÷19. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve tržišta.1 milion EUR Mala preduzeća < 50 ≤ 3 miliona EUR ≤ 3 miliona EUR Srednja preduzeća < 300 ≤ 15 miliona EUR ≤ 15 miliona EUR Osim definicije Evropska komisija. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna. Tabela 2: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Svjetske banke Kategorija preduzeća Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupan bilans (ukupna sredstva – aktiva) Mikro preduzeća < 10 ≤ 0. Mikro preduzeća imaju 1÷4 zaposlenih.maš.

dipl. stepen obrazovanja i sl.Šemsudin Habibović. flesibilnija i kreativnija od velikih preduzeća. koje su najstabilniji dio svake privrede. Povećana automatizacija i robotizacija ne zahtijeva visokokvalifikovanu radnu snagu. U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme. što potiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije.maš. koja su najčešće dionička društva. a to prenosi na bližnje i sve zaposlene. pa je prisutan trend premještanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka. pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona. • • • • • • • __________________________________________________________________________ 7 Modeliranje organizacionih struktura. imovinske razlike. Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća. MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mjesta. MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja. gdje je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. jer vlasnici samo nadziru rad uprave. tako i zapošljavanje članova uže porodice. propadanje velikih industrijskih sistema. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Prednosti. Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumijeva kako vlastito zapošljavanje (bilo kao posljedicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom). uz velike društvene. Mala i srednja preduzeća 3. političke i socijalne poremećaje. a koja se izražava u činjenici da rade dugo naporno kreativno. Ona često diktiraju promjene na tržištu. odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima. MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika preduzeća. koji se odlikuje velikom motivacijom. što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda. Osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sljedeće: • Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima. te predstavlja dodatnu motivaciju za uspjeh. preko svojih predstavnika u nadzornim odborima. zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama – bez obzira na pol. što umanjuje učašće radnika u proizvodnih procesima. vlasništvo je odvojeno od upravljanja. za posljedicu je imalo otpuštanje radnika. inovativnija. Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19). Motivacija – poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam. starosnu strukturu. potiče racionalno i savjesno korištenje kapitala.ing. a veoma često su to porodične firme. što je naročito izraženo u postsocijalističkim zemljama. U velikim sistemima. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija. Nasuprot tome. informacionih tokova i baza podataka .

nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. nemogućnost predviđanja financijskih tokova. pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo: • Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća. Mala preduzeća. utoliko prije što se oni više mijenjaju. zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije. a među najznačajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem cjeline firme. koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga. Statistički je dokazano da 30÷40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi. dipl. površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta. • • Mala i srednja preduzeća Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a. često dolaze u poziciju nelikvidnosti. tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija. pogotovo tamo gdje preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umijećem. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode. nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova. mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke. a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina. koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. ekološki prihvatljiviji od velikih sistema. • • • • Pored nespornih navedenih prednosti. koji se u njima obavljaju.maš. zajedničkog rješavanja istih. značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice. sami određivati dospjelost obaveza. teško obezbjeđivanje kontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima. Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža. zbog jednostavnijih tehnoloških procesa. Psihološka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znači imati izvjesnu nadmoć i sigurnost. tj. najčešće. Mali sistemi su. Mali preduzetnici imaju loš novčani tok.Šemsudin Habibović. informacionih tokova i baza podataka . Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji. pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoju dotadašnju domenu i započinju proizvodnju novih proizvoda. nedovoljna tehnička znanja. u kojima se ta individualnost gubi. • __________________________________________________________________________ 8 Modeliranje organizacionih struktura. koji su. kao posljedicu ograničenosti i specifičnosti. Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme. odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća. zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. znanjima i sposobnostima. nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja. te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti.ing. zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i. najčešće. zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama. koji mogu. posebno kada je u pitanju buduća potražnja. glavni zagađivači okoline. koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ i „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme.

pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova. naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima. „ekonomija obima“).maš. Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća. mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja. što je štetno kako za državu. kojem je. uglavnom. gdje su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gdje ih štiti sindikat. Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mjesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima.Šemsudin Habibović. potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomoć i podrška. zbog svega što se pred njih stavlja. produktivnost u malim firmama je relativno niska.ing. tako i za same radnike. Kako bi se izbjegle poreske obaveze prema državi. Plate u malim preduzećima su. • Mala i srednja preduzeća Zbog niskog stepena podjele rada. dipl. Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu. manje. informacionih tokova i baza podataka . • • • • Zbog svega navedenog. __________________________________________________________________________ 9 Modeliranje organizacionih struktura. ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv. često se dio plate isplaćuje „na ruke“. u odnosu na velika preduzeća. čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije.

Rezultati empirijskih istraživanja o odnosu veličine preduzeća i inovativnosti su kontraverzni. To objašnjava zašto vlade pojedinih država daju veći značaj MSP u prioritetima ekonomske politike i razvoja. makro). zavisno od: nivoa agregacije (privreda. Zbog izuzetne fleksibilnosti. ostvaruju prvenstveno putem inovativnog preduzeća. do onih koje mogu da budu izvođači istraživanja (slika 1). inovativne firme. Međutim.Šemsudin Habibović. __________________________________________________________________________ 10 Modeliranje organizacionih struktura. zatim tehnološki kompetentnih. vrste pokazatelja ekonomske i tehnološke sposobnosti MSP-a (R&D izdvajanja. Kompanije se. dok MSP imaju u procesu difuzije nove tehnologije unutar sistema koji je određen ekonomskom paradigmom. profitabilnost. Mala i srednja preduzeća 4. nivoa analize (mikro. zaposlenosti i rasta. hijerarhizovanim preduzećima. patenti i inovacije. u odnosu na veličinu preduzeća. mogu grupisati u nekoliko kategorija: od niskotehnoloških MSP-a. načina posmatranja problema (statički ili dinamički) i tretmana veličine preduzeća. kao i njihov rastući značaj u promociji inovacija i tehnološkoj difuziji. sektor. mezo. je da u vrijeme velikih tehnoloških paradigmatskih pomaka. MSP imaju važnu i drugačiju ulogu i značaj u prevazilaženju specifičnih teškoća u ekonomskom rastu u odnosu na velika preduzeća. preko MSP-a koja imaju minimum tehnoloških sposobnosti.maš. potencijale za skup. kontinuiran i sistematski R&D. informacionih tokova i baza podataka . prema studijama OECD-a o odnosu malog biznisa. optimalna privredna struktura preduzeća različite veličine. rizičan. INOVATIVNOST MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Osnovna pretpostavka. ako se uloga MSP u tehnološkim promjenama analizira koristeći uobičajene indikatore R&D (Research & Development – Istraživanje i razvoj) aktivnosti: izdvajanja.ing. je sačinjena iz koja posjeduju značajnu ulogu novom tehno- Ekonomske koristi od tehnološkog progresa se. Postoji relativno mali broj velikih preduzeća. mala preduzeća imaju prirodnu prednost nad velikim. neto zapošljavanje). Od svih inovativnih preduzeća. mala preduzeća bi trebala biti brža u eksploataciji potencijala i prednosti novog paradigmatskog okvira. većina istraživačkih rezultata ne podržava tezu da MSP pokazuju natprosječne stope inovativnosti. grupe preduzeća ili pojedinačno preduzeće). U vremenu paradigmatskih pomaka. dipl. od koje se često polazi u pristupu izučavanju uloge malih i srednjih preduzeća u ekonomskom razvoju. prema obilježjima inovativnosti. patenti.

ing. 1997. Thuriaux.maš. informacionih tokova i baza podataka .Šemsudin Habibović. __________________________________________________________________________ 11 Modeliranje organizacionih struktura. dipl. Slika 1. Tipovi kompanija Izvođači istraživanja Mala i srednja preduzeća – Istraživački odjel ili ekvivalent – Dugoročni pristup u razvijanju tehnološke sposobnosti – Više inžinjera Tehnološki kompetentna – Neke budžetske diskretnosti – Sposobnost da se učestvuje u tehnološkim mrežama – Jedan inžinjer MSP sa minimalnom sposobnošću – Sposobno je za adaptaciju solucija u paketu – – Može zahtijevati implementaciji Bez značajnih sposobnosti pomoć u tehnoloških Niskotehnološka MSP – Ne iskazuje potrebu za njima – Možda nema tekućih potreba tog tipa Izvor: Arnold.

kao i velikih. a alati jednako složeni za velike i male. u našoj zemlji postoje čak i velika preduzeća koja ne primjenjuju informacione sisteme u svom poslovanju. pa se danas cijene. u oblasti proizvodnje aluminijske bravarije i fasada. dok informacioni sistem obuhvata mnogo više od samih računara. Poslovno okruženje i ambijent u kome posluju mala i srednja preduzeća stalno se mijenjaju. međutim.ing. sve se svede na vrlo male razlike. stoga. Mala i srednja preduzeća tradicionalno nisu u stanju predvidjeti i ograničiti svoje informatičke troškove.1 Nabavni trošak Najočitiji trošak je nabavna cijena samoga softvera. te pri učenju o informacionim sistemima nije dovoljno samo učiti o računarima. Primjera radi. no. većina __________________________________________________________________________ 12 Modeliranje organizacionih struktura. generišu potrebe za sve složenijim rješenjima. Ona se suočavaju s informatičkim troškovima koji s vremenom nepredvidivo rastu.Šemsudin Habibović. Danas postoji veoma tanka linija između zahtjeva s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća i onih s kojima se hvataju u koštac velike korporacije. Pravila su ista. na kraju krajeva. sredstva kojima ta preduzeća raspolažu nisu rasla uporedno s njihovim potrebama. posljednjih godina postalo nezamislivo bez informacionih sistema. Uspješna primjena informacionih sistema zahtijeva razumijevanje biznisa koji je podržan informacionim sistemom. bilo je obratno. informacionih tokova i baza podataka . Nažalost. a tek neka mala i srednja preduzeća su odnedavno postala svjesna važnosti upotrebe informacionih sistema za uspješno i efikasno poslovanje. Menadžeri tih preduzeća često govore da su ''uveli'' ili ''koriste informacione sisteme''. Generalno se može reći da cijenu softverske aplikacije za mala i srednja poduzeća tvore sljedeći parametri. 5. Jedino pitanje koje stoji je za koji sistem se odlučiti. tržište je vrlo zahtjevno. U stvari. tj. Veliki broj naših malih i srednjih preduzeća koristi računare prilikom vođenja računovodstva i to je često jedini računar u tim preduzećima i ne koristi se ni za što drugo. zaista više nije važno jeste li mali ili veliki. malim i srednjim preduzećima. Mala i srednja preduzeća. Svaki softver ima svoju cijenu. INFORMACIONI SISTEMI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Razvoj informacionih tehnologija je informacione sisteme učinio dostupnim i manjim privrednim subjektima. ne razlikuju znatnije od proizvoda do proizvoda. Danas ako planirate opstati. Međutim. U svijetu je poslovanje ovih preduzeća. Mala i srednja poduzeća imaju sve veću potrebu za softverskim rješenjem koje će najuspješnije integrisati čitavo poslovanje datog preduzeća. dok drugi naplaćuju samo upotrebu i korištenje određenog softverskog paketa. a imaju manje novca za tu svrhu.maš. U savremenom (informacionom) društvu više se ne postavlja pitanje potrebe firme za informacionim sistemom. tako da je u posljednjih desetak godina došlo do dramatičnih promjena. Neki isporučioci softvera njegovu cijenu zaračunavaju odmah prilikom isporuke. Prosječno malo preduzeće suočava se s informatičkim troškovima koji svake godine rastu. unatoč različitim pristupima njihovu određivanju. Mala i srednja preduzeća trebaju veću funkcionalnost nego ikada prije. Računari obezbjeđuju efektne i efikasne načine obrade podataka i oni su neophodan dio informacionog sistema. dipl. Mala i srednja preduzeća 5. treba praviti razliku između računara i informacionih sistema. MSP tržište diktira vrijednost softvera.

ing.6 Troškovi održavanja softvera po mjeri To je. generalno gledajući. 5. opet. što. S napretkom tehnologije. trošak odricanja od prilagođavanja često je puno veći od troška prilagođavanja. definisanje krojnih listi i optimalne iskorištenosti potrebnog materijala. Mala i srednja preduzeća isporučioca sistema ima i neki svoj softver. U većina preduzeća ovi troškovi iznose 17 do 20 posto od nabavne cijene godišnje. inače svjetski lider u ovoj oblasti. Također. najveći pojedinačni faktor u utvrđivanju dugoročnoga troška sistema. vjerojatno. zavisi od primjenjene aplikacije. To može biti velika troškovna komponenta kod sistema. u svega nekoliko slučajeva nama potrebe da se obavi neki stepen prilagođavanja. koji služi za kalkulaciju i nabavu materijala. 5. definisanje prodajne cijene samog izlaznog proizvoda itd. no to je i dalje jedan od glavnih razloga za brigu kupaca na MSP tržištu. konsaltinga.00 KM. za koga je softverski program FeAlsoft uradila njemačka firma DataLab. __________________________________________________________________________ 13 Modeliranje organizacionih struktura. takva odluka preduzeće na kraju često košta više.5 Troškovi prilagođavanja Od stotina i stotina implementacija poslovnog softvera. informacionih tokova i baza podataka . SCHÜCO.00 EUR. integracije sistema.Šemsudin Habibović. gube eventualne dobitke na produktivnosti. ali i mogućnosti i fleksibilnosti alata dostupnih pojedinome sistemu.3 Troškovi održavanja To su godišnji troškovi tekućega održavanja i podrške sistemu. Slične cijene i kod drugih isporučilaca sistema i softvera. Zamrzavanjem verzija propuštaju povoljnosti u cijeni novih funkcija koje dolaze u budućnosti. Firma Alpro/Alumil iz Vlasenice svoj softver prodaje po trenutnoj cijeni od 1. dipl. Uzrok tome najčešće je slaba arhitektura aplikacije ili neučinkovitost alata korištenih u formiranju sistema. To definitivno može biti glavni razlog za brigu kod razmatranja ukupnoga troška sistema. Jedno je prilagoditi aplikaciju. smanjuje se i trošak prilagođavanja.00 KM. a nešto sasvim drugo održavati prilagođenu aplikaciju ažurnom. naplaćuje korištenje softvera i to mjesečno iznosi 70. Dakle. Njemački proizvođač aluminijske bravarije i fasada. Preduzeća često odlučuju da ne dodaju nikakva dalja prilagođavanjima svojim sistemima. Postoje preduzeća kojima je potrebna hardverska dogradnja gotovo sa svakim izdanjem nove verzije njihove aplikacije. 5. postoje proizvodi koji efikasno rade tri ili više godina bez potrebe za hardverskom dogradnjom. ili mogu odlučiti da zamrznu verzije proizvoda radi ograničenja troškova održavanja i prekidanja tekućeg programiranja i ispitivanja.maš. Troškovi implementacije mogu biti veoma različiti. svoj softverski paket SCHÜCAL mjesečno naplaćuje 90. sve aplikacije nisu rađene jednakima kada je riječ o izdacima za neophodne platforme. procesnog inžinjeringa i projektnog vodstva. Nažalost. obuke. Mala i srednja preduzeća mogu kontinuirano ulagati u pokušaju da ostanu ažurni s verzijama raznih proizvoda koje koriste. zavisno od složenosti. Međutim. koji bi se ostvarili prilagođavanjem sistema. Na taj način.500. dok firma FeAl iz Širokog Brijega.4 Troškovi implementacije To su troškovi same uspostave sistema do spremnosti za rad.2 Neophodna platforma Svaki softver mora na nečemu raditi. 5. Komponente tih troškova su usluge migracije podataka. te PVC stolarije. 5.

rastu 3. informacionih tokova i baza podataka . gornje stavke predstavljaju primarne troškove automatizacije malih i srednjih organizacija. Odgovori na ovo pitanje mogu se sažeti u deset tačaka. Bolje upravljanje zalihama. 5.maš. 4. međutim. Ponašanje u skladu s aktuelnim tržišnim trendovima. dipl. januar 2006. pa se očekuje da će MSP uskoro biti u mogućnosti da većinu svojih zakonskih i administrativnih obaveza ispune „on–line“. Jačanje popularnosti i poslovnih veza. 6. zbog neophodnog prilagođavanja i raznih zadataka u integraciji sistema. 3. troškovi počinju rasti s porastom troškova održavanja. kako bi malim i srednjim preduzećima omogućile bolji pristup informacijama i postigle veću jednakost MSP-a i velikih preduzeća u oblastima kao što su. Očigledan je gubitak kapitala na početku projekta. u poređenju sa 0. Zaštita (prevencija) od finansijskih promašaja Osim navedenog. Brža i kvalitetnija reakcija na promjene i nove zahtjeve tržišta. veliku ulogu u razvoju malih i srednjih preduzeća ima i internet.) – kompanije koje u većoj mjeri koriste informacione i komunikacione tehnologije. Jačanje vlastitog položaja i prisustva na tržištu. Mala i srednja preduzeća Uopšteno govoreći. odnosno nove prilike i mogućnosti otvara?''. predviđa se u svim zemljama članicama Evropske Unije tokom nekoliko sljedećih godina. Ipak. ''zlatnih pravila uspješnosti u elektronskom biznisu'': 1. javne nabavke i slično. 7. 10.8% godišnje. __________________________________________________________________________ 14 Modeliranje organizacionih struktura.Šemsudin Habibović. Pronalaženje vlastitog tržišnog ''utočišta'' i stvaranje tržišne slike. Nuđenje novih usluga i pokretanje novih tipova poslova. na primjer. 8. Postavlja se pitanje: ''Šta mali preduzetnik može očekivati od elektronskog poslovanja i koje mu ono šanse. koja će imati značajan uticaj u sektoru MSP-a. Potom troškovi padaju do razine tekuće hardverske i softverske potpore. 9. Upravo zbog toga se vlade industrijski razvijenih zemalja sve više oslanjaju na mogućnosti koje pruža internet. Napredak u razvoju „elektronske vlade“ (e-government). Smanjenje troškova poslovanja.4% u slučaju onih koji to ne čine. Praćenje tehnološkog napretka. Kratko vrijeme nakon uspostavljanja sistema.ing. plus eventualne naknade za pretplate i/ili troškove komunikacione linije. 2. Taj gubitak pored nabavne cijene uključuje i rad na obuci osoblja. prema istraživanjima koje je sprovela Svjetska Banka (The Investment Climate Survey. te integraciji sistema.

ISO 14001. već on predstavlja rezultat zajedničkog rada svih struktura u preduzeću.Šemsudin Habibović. IMS ne bi trebao dovesti do povećanja birokratije u svakodnevnom poslu. Osnovne tačke. uglavnom u proces implementacije integrisanog menadžment sistema išle preko standarda ISO 9000. Drugi način primjene IMS-a u MSP-u predstavlja uvođenje sistema menadžmenta kvaliteta u skladu s modelom TQM. Postizanje poslovne izvrsnosti i stvaranje proizvoda i usluga svjetske klase. ali i razvoj kvalifikacionih parametara za uključene radnike. koja se može iskazati kroz ispitivanje neprihvaćenih i netransparentnih sistema upravljanja. i to primjenom koncepata upravljanja totalnim kvalitetom (TQM) i integrisanim menadžment sistema (IMS). su definisane kao sljedeće: • • • • • radnici imaju dobro znanje o internim procedurama preduzeća. a zauzvrat. Poslovna izvrsnost obavezuje MSP da konstantno rade na unapređivanju kvaliteta poslovanja organizacije. Na razvoj integrisanih menadžment sistema utiču tri faktora i to: • • • unaprijeđenje sveukupnih karakteristika preduzeća. usklađene po unaprijed strogo definisanim ciljevima poslovanja. __________________________________________________________________________ 15 Modeliranje organizacionih struktura. koje je. razvijalo se je i pitanje njegove adekvatne implementacije u MSP-u. U sektoru MSP-a. promjene u cilju standarda nisu prihvaćene. ovaj prvi koncept (TQM) je dosta težak i nije ga moguće ostvariti u kraćem periodu. koje se moraju razmatrati tokom uvođenje i klasifikacija. koji su posebno rijetko specijalizovani za pojedino preduzeće. stvaranje integrisane sheme za nezavisne provjere integrisanih menadžment sistema. OHSAS 18001). Problem u procesu primjne IMS-a može predstavljati nedovoljna integracija zaposlenih u razvoju i njegovom daljem uvođenju.maš. nekoliko radnika je obučeno za implementaciju i čitanje standarda. zasnovanom na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog zaposlenog. veći broj preduzeća je primijenio i certifikovao sistem menadžmenta kvalitetom (QMS). obuhvatale i promjene u samom MSP-u. Jedna od prednosti ISO 9000 za MSP je ta što je u njemu uključen veliki broj aktivnosti vezanih za TQM. postizanje poslovne izvrsnosti se može ostvariti na dva načina. MSP imaju postizanje poslovne izvrsnosti (zauzimanje tržišne pozicije izvrsnog preduzeća). top menadžment mora napraviti vremena za zaposlene za projektni rad. a MSP su. Zbog toga je za MSP mnogo jednostavnije postizanje poslovne izvrsnosti putem uvođenja koncepta IMS-a. koji za posljedicu imaju dugotrajan i složen proces implementacije. PRIMJENA INTEGRISANOG MENADŽMENT SISTEMA U MSP-u Kao jedan od imperativa svoga poslovanja. Uporedo sa zahtjevima IMS-a. informacionih tokova i baza podataka . kreiranje okvira za primjenu priznatih standarda za menadžment sisteme koji su predmet nezavisnih provjera (ISO 9001. između ostalog. Mala i srednja preduzeća 6. dipl. Za mala i srednja preduzeća. U ranijem periodu. radnici moraju naučiti koristiti to vrijeme. kao i pravnih propisa. sve promjene imaju praktično značenje. ne može biti vezano samo za jedan element poslovne funkcije preduzeća ili organizacione cjeline.ing.

opažanje u preduzeću je unapređenje. Uvođenjem sistema menadžment kvaliteta ISO 9000:2000. Rezultat ovih aktivnosti uticao je da modeli koji se primjenjuju u ovom momentu. Također. Model IMS. kako za opstanak na domaćem tržištu. trening novih zaposlenika je lak. Sistem menedžmenta kvaliteta (QMS) osigurava da proizvodi ili usluge preduzeća budu ono što kupci žele i očekuju.ing. problemi se detektuju mnogo brže i rješenje – rezultat je unapređenje. MSP mogu ostvariti značajne prednosti. neophodno je da se što više promoviše primjena sistema menadžmenta kvaliteta. primjena serije standarda ISO 9000:2000 obezbjeđuje uniformisanost i kompatibilnost proizvoda.maš. razumljivu i praktičnu strukturu. stvaranju lojalnosti kupcu. kako bi se obezbijedilo aktivno učestvovanje radnika od samog početka procesnih promjena. smanjujući strah od trgovinskih partnera. kao imperativ. unapređenje komunikacije. porast razumijevanja potreba korisnika. treba da bude na dosta visokom nivou. Malim i srednjim preduzećima. dipl. informacionih tokova i baza podataka . • Mala i srednja preduzeća mora biti napravljena jasna podjela odgovornosti. ima zahtjev da prezentuje jednostavnu. verifikacija pridržavanja standarda od treće strane. __________________________________________________________________________ 16 Modeliranje organizacionih struktura. na žalost. standardizovan i objašnjen lično. porast znanja zaposlenih u preduzeću. kao i približavanje zasnovano na kontinualnom unapređenju. Mala i srednja preduzeća. MSP za sebe ostvaruju određene prednosti. mogu da zadovolje samo djelimične zahtjeve.Šemsudin Habibović. koja su vezana za učestvovanje i trening moraju biti adekvatno razvijena. kao što je sistematski prilaz poslovnom menadžmentu. Problem motivisanosti zaposlenih za primjenu koncepta QMS-a je najvažniji segment za realizaciju ovog koncepta. koja. ovaj proces upravljanja sam od sebe vrlo brzo propada. pravilna mjerenje. Ovdje ne treba zanemariti ni motivaciju zaposlenih za primjenu ovog koncepta upravljanja. Domaća MSP. preduzeća moraju obraćati pažnju na kvalitet proizvoda ili usluga. kao i poslovnog sistema. dobavljači postaju više kao partneri. kao posljedica povećanja učešće zaposlenih. primjenom međunarodne serije standarda ISO 9000:2000 značajno uvećavaju svoje šanse. Prema zahtjevima standarda ISO 9000:2000. kao što su: • • • • • • • • • proces evoluira. tako i za dalju internacionalizaciju svog poslovanja. jer bez koncenzusa menadžmenta sa zaposlenima. inače. Za dalje unapređenje efikasnosti domaćih MSP-a. povećan broj zadovoljnih korisnika. u svom poslovanju još uvijek nedovoljno primjenjuju međunarodne serije standarda ISO 9000:2000. kao i otvaranju novih tržišta. Zahvaljujući primjeni ISO 9000:2000. set standarda koji je prepoznatljiv širom svijeta.

stvaranje radnih mjesta i novi priliv prihoda za državu. Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD.5 2 1. godinu – Izvještaj o implementaciji Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu. informacionih tokova i baza podataka . koja predstavlja osnovni dokument za implementaciju politike MSP-a.5 3 2.5 0 Albanija BiH Hrvatska Kosovo Makedonija Crna Gora Srbija 2.maš. Drugim riječima.Šemsudin Habibović. ukoliko se želi izbjeći neprihvatljivi nivo javnog duga. a glavni izvor takvog razvoja moraju biti domaća MSP. Financijska sredstva javnog sektora. Povelja podržava MSP.49 2. Više od 60.16 3. pokazuje da je Bosna i Hercegovina posljednja u implementaciji Povelje u regionu. izvor plata svih budžetskih korisnika mogu biti samo poreski doprinosi od zaposlenika i preduzeća. u Bosni i Hercegovini je prisutan nedostatak politika na državnom nivou.000 preduzeća u BiH su mala i srednja preduzeća.77 2. odnosno dimenzija. Shodno tome. te je. ona moraju postati ključni pokretač ekonomskog rasta. odnosno.67 __________________________________________________________________________ 17 Modeliranje organizacionih struktura. Mala i srednja preduzeća u BiH imaju sličnu ulogu u budućem ekonomskom razvoju zemlje. odgovorne vlasti u BiH trebaju obratiti više pažnje na dobrobit i razvoj širokog sektora MSP-a.ing.54 Prosjek za Zapadni Balkan 2. a ostvaren je i veoma mali napredak po pitanjima usvajanja nacrta Strategije MSP-a. potreba za bržim podsticajem razvoja privatnog sektora neupitna. Ipak. Indeks politike o MSP-u za 2007. BiH je posljednja od svih zemalja Zapadnog Balkana u primjeni Evropske povelje o MSP-u. kao što su plate i penzije. Mala i srednja preduzeća 7.48 2. tako što unapređuje zakonodavni i administrativni okvir za njih. namjenjena za rashode. u sadašnjoj ekonomiji slobodnog tržišta. Slika 2: Rezultati implementacije Evropske povelje o MSP-u za zemlje Zapadnog Balkana 4 3.5 1 0. u suštini zavise od razvoja privatnog sektora. TRETMAN MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U BiH Bosna i Hercegovina je jedna od četrdesetčetiri zemlje koje su usvojile Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima . dipl. nacrta zakona i drugih predloženih inicijativa. Organization for Economic Cooperation and Development). s ciljem da se na djelotvoran način stimuliše ekonomija. ukoliko se žele izbjeći neodrživi javni deficiti.07 2. te od država traži da poduzmu aktivnosti u deset ključnih oblasti. kao što je imaju MSP u zemljama Evropske Unije. Razvoj preduzeća osigurava ekonomski razvoj. što se vidi iz dijagrama datog na slici 2. uz preveliku stopu nezaposlenosti.11 2.

359 stanovnika prema podacima od 30.734 radnika ili 49. 2007.000 stanovnika. b) broj zaposlenih u registrovanim obrtima je 61.000 stanovnika FBiH (2.8% u ukupnom broju zaposlenih. U Evropskoj uniji na 10.000 stanovnika ima prosječno 500 preduzeća. na nižim nivoima vlasti (entiteti. a najmanje u Bosanskopodrinjskom kantonu (Goražde).215. pod pojmom „malo i srednje“ preduzeće. kao i naučno istraživanje. dipl.331 ili 22. neadekvatan obrazovni sistem. Kao ni državna Agencija za statistiku. poduzetništva i obrta. definicija malih i srednjih preduzeća još nije usvojena.93% na određeno vrijeme. Prema tome. koje se razlikuju od jedne do druge administrativne jedinice. proces registracije privrednih subjekata. a Mađarska 750 preduzeća iz malog preduzetništva na 10. što uveliko stvara probleme za njihovo razgraničenje.328. ukupan broj zaposlenih u MSP-u i obrtu iznosi 138. Brčko distrikt. trenutno stanje je sljedeće: a) Ukupno u privredi FBiH je zaposleno 197. bilo 19 malih i srednjih preduzeća. te 45.ing. Osim toga.1 Federacija BiH Tokom 2003. Tada je sektor malih i srednjih preduzeća u Federaciji BiH učestvovao sa 47.000 radnika (3. kao i relativno mali broj registrovanih privrednih subjekata na 10.27% od ukupnog broja zaposlenih (401. Prema procjenama resornog ministarstva. na državnom nivou ne postoji ni evidencija o broju malih i srednjih preduzeća. Najviše preduzeća se nalazi u Sarajevskom kantonu. broju zaposlenih.06. poreska i financijsko – kreditna politika. Oko 90% subjekata tzv.000 stanovnika. nepristupačnost izvorima finansiranja. itd. Dominantna djelatnost male privrede je trgovina i ugostiteljstvo u odnosu na proizvodnju. I pored postojeće zakonske regulative u BiH (Zakon o privrednim društvima. 2003. Prisutna je neravnomjerna raspoređenost preduzeća po kantonima. ukupnim rashodima. ni Zavod za statistiku Federacije BiH ne raspolaže najnovijim podacima o malim i srednjim preduzećima. ne postoji ni evidencija o broj preduzetnika. gubicima. Prepreke za razvoj MSP-a u Federaciji BiH su trenutno stanje regionalne i lokalne infrastrukture. Kada je u pitanju broj zaposlenih u sektoru MSP-a u FBiH. u sektoru MSP-a je zaposleno oko 77. U skladu sa naprijed navedenim pokazateljima. Mala i srednja preduzeća U Bosni i Hercegovini za sada ne postoji zvanična klasifikacija preduzeća sa stanovišta njegove veličine.maš. dok Slovenija ima 568. ukupnim prihodima.04 radnika po preduzeću). smatralo preduzeće koje je imalo do 20 zaposlenih radnika.3 radnika po registrovanom obrtu). godine).07% na neodređeno vrijeme.Šemsudin Habibović. od čega 152. Shodno tome. 5÷6% čine subjekti koji zapošljavaju od 11÷49 radnika. možemo konstatovati da egzistira oko 311 poslovnih subjekata (fizičkih i pravnih lica u sektoru MSP-a) na 10. dobiti nakon oporezivanja. a tek 1% čine subjekti koji zapošljavaju 50÷100 radnika.000 malih i srednjih preduzeća. Zakon o obrtu. Kao posljedica toga. normirano na hiljadu stanovnika. 7. prema procjeni Federalnog ministarstva razvoja. pri čemu se je. opštine) primjenjuju se različite odredbe o MSP-u. godine je u Federaciji BiH postojalo preko 50. godine je u Federaciji BiH. kantoni.403 ili 77. Zakon o trgovačkim društvima). pa čak ne postoji ni Registar preduzeća. Od ukupnog broja subjekata male privrede 93÷94% čine subjekti koji zapošljavaju do 10 radnika. sporost u donošenju stimulativnih propisa i njihova primjena. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 18 Modeliranje organizacionih struktura. male privrede je u privatnom sektoru.215 (na bazi procjene 1. odnosno.259) u Federaciji BiH.

čija implementacija predstavlja strateški zadatak Bosne i Hercegovine na putu pridruživanju Evropskoj Uniji. . društveno i etičko okruženje). . Radi što efikasnije stimulacije proizvodnje. pravno – političko. informacionih tokova i baza podataka . te doprinose 50% ukupnog BDP – a. Program razvoja obrtništva (stari i tradicionalni zanati). Izgradnja razvojnog preduzetništva je proces i što se više implementira Strategija razvoja MSP-a. Federacija BiH je. godine.Sredstva za kvalitetne programe osigurana u proračunu F BiH i drugimizvorima.Šemsudin Habibović. . očekuje se godišnji rast zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzeća od 2. Osnivanje razvojne banke (Fonda) za MSP. Uzimajući u obzir poticajne mjere koje će se poduzimati u cilju bržeg razvoja ovog privrednog sektora.5% godišnje u narednom srednjoročnom razdoblju. Mala i srednja preduzeća Ukoliko se prihvate i realiziraju predložene mjere i zaključci. Mala i srednja preduzeća. Osnivanje Agencije za razvoj MSP-a. učestvuju u ukupnom prometu sa 60%.5%. 3.516. izgradnje razvojnog preduzetništva. Izrada Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća.192 radnika u sektoru obrtništva. posredstvom resornog Federalnog ministarstva razvoja. tehnološko.ing. 4. a broj pravnih osoba porastao bi za 4. Osiguravanje poticajnih sredstava za razvoj MSP – a (do 2% Proračuna Federacije BiH.237 obrtnika. poduzetništva i obrta. kadrovski resursi će se uvećavati i biće šanse da sredstva namijenjena za poticaj MSP-a u proračunu FBiH i u drugim izvorima budu uvećana. Provedbom srednjoročnog razvoja MSP-a. 5. te poticanja preduzetništva prioritetno će se realizovati: 1. Srednjoročni ciljevi razvoja obrtništva su prosječan godišnji porast broja obrtničkih radnji za 10%.Ugodan preduzetnički ambijent (povoljno: ekonomsko.301. to će: Federacija BiH biti ugodniji ambijent za preduzetništvo.407 radnika.53 % samo u obrtu. __________________________________________________________________________ 19 Modeliranje organizacionih struktura.Strategija razvoja malog i srednjeg preduzetništva kao dokument (strategija je kombinacija vizije. ÷ 2010. što bi osiguralo zapošljavanje novih 7.516 trenutno nezaposlenih moglo bi se zaposliti 3. koji će zapošljavati 74.994 radnika.Kadrovi koji mogu izgraditi strategiju i od današnjeg preduzetničkog ambijenta F BiH izgraditi ugodan poduzetnički ambijent. odnosno 2. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine poslovati 57. očekuje se da će do kraja 2010.14% od ukupnog broja trenutno nezaposlenih 373. Od ukupnog broja 373. koja imaju stabilan rast i razvojno preduzetništvo treba da osiguraju: zapošljavanje 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi. dugoročnih usmjerenja i srednjoročnih prioriteta). dipl. uključena u proces implementacije Evropske povelje o MSP-u za BiH. To bi značilo povećanje broja zaposlenih od 13. Program izgradnje preduzetničkih zona. 6. Za ostvarenje cilja – izgradnja razvojnog preduzetništva treba: . kao temeljni prioritet ističe poticanje ozračja preduzetništva i to posebno stimulirajući domaću proizvodnju. shodno Zakonu o poticaju male privrede). 2. Program Vlade Federacije BiH za mandatno razdoblje 2007.maš. osigurala bi se stopa rasta od 2.

koja: godišnje zapošljavaju od 50 do 249 radnika. Saradnja sa drugim nosiocima razvoja (preporuka iz EU Povelje). dok se učešće srednjih preduzeća konstantno smanjuje.20 111 1.÷2004. razvrstavaju na mala i srednja. ili imaju zbir bilansne aktive u vrijednosti do 10 miliona KM U okviru malih preduzeća. U skladu s tim. Broj preduzeća % 3. ovdje se razlikuju i mikro preduzeća.2 Republika Srpska U Republici Srpskoj preduzeća se. – – Srednja preduzeća su pravna lica. ili imaju bir bilansne aktive u vrijednosti do 43 miliona KM. iako je njihovo učešće u toj strukturi još uvijek dominantno. 8.856 58. odnosno zbir bilansa aktive) se ne uzimaju u obzir.809 829 96 6. Tabela 3: Struktura preduzeća u RS u periodu 2002. mala preduzeća se definišu kao pravna lica. Broj preduzeća % 3. Ovaj pad se objašnjava činjenicom da su to. informacionih tokova i baza podataka . Mala i srednja preduzeća 7. koristi se broj zaposlenih u preduzeću. 7.743 26.90 __________________________________________________________________________ 20 Modeliranje organizacionih struktura.÷2004. Izgradnja informatičkog sistema za MSP u FBiH.90 1. ukupnog prihoda od prodaje i zbira bilansne aktive. Struktura preduzeća.90 12.60 1. uglavnom. godina. 9. prikazana je u tabeli 3. koja godišnje zapošljavaju prosječno do 10 radnika.552 100. U Republici Srpskoj je evidentan trend pada procentualnog učešća mikro preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 50 miliona KM.90 106 1. u RS-u u periodu 2002.00 2003.458 100.30 26. Sagledati mogućnosti osnivanja Garancijskog fonda (fonda za potrebe MSP-a). Prema Zavodu za statistiku Republike Srpske. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 10 miliona KM.718 PREDUZEĆE MIKRO MALO SREDNJE VELIKO UKUPNO % 59. preduzeća koja se bave trgovačkom djelatnošću.30 1.Šemsudin Habibović.ing. mala i srednja.70 6. koja nisu uspjela odgovoriti konkurenciji velikih trgovačkih centara. dok druga dva kriterijuma (prihodi od prodaje. prema veličini.984 1. S druge strane.40 99.50 851 13. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RS-a. u zavisnosti od: – – – – – prosječnog broja zaposlenih. koja: zapošljavaju prosječno godišnje od 10 do 49 radnika. dipl.60 6.649 25. Broj preduzeća 3. koji su u posljednjoj deceniji ušli na teritoriju RS-a. 2002. učešće malih preduzeća u strukturi preduzeća se povećava. prema veličini.847 59.00 2004.60 847 12.maš. kao kriterijum za razvrstavanje preduzeća na mikro.

744 Srednja preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 796 74. Više od trećine MSP-a je registrovano u trgovini (34. S druge strane. 141. __________________________________________________________________________ 21 Modeliranje organizacionih struktura.150 49. zatim u prerađivačkoj industriji (17. 142.96%). Mala i srednja preduzeća Najveće učešće u strukturi preduzeća u posmatrano periodu imaju mikro. Od ukupnog broja zvanično registrovanih zaposlenika u RS-u u 2006.57%). njih 17. dok velika preduzeća imaju najmanje učešće.911 ili 9.maš. dok je najveći broj zaposlenih u trgovini. po kategoriji veličine preduzeća je prikazan u tabeli 5.68 2003.35%.÷2004. ako se pogleda broj zaposlenih u ovim preduzećima.3%).718 60. što je prikazano u tabeli 4. Kao i u Federaciji BiH. manji su poslovni rizici.911 Mala preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 2. Najmanje je bilo velikih preduzeća. i u Republici Srpskoj je evidentno smanjenje broja radnika u proizvodnoj djelatnosti. uočavaju se značajne razlike u odnosu na broj preduzeća.239 59. Smanjenje broja zaposlenih u proizvodnim djelatnostima je.938 Velika preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 92 48. godini (191.991 Na osnovu podataka datih u tabeli 5.16%.882 17. može se vidjeti da od ukupnog broja evidentiranih preduzeća u RS-u u 2006. Uporedimo li ove podatke sa podacima datim u tabeli 3. Tabela 5: Broj preduzeća i zaposlenih u RS-u u 2006.5%).150 ili 27. zatim mala i srednja preduzeća. broj preduzeća i zaposlenih u Republici Srpskoj. a posebno u prerađivačkoj industriji. najviše ih je bilo zaposleno u sektoru srednjih preduzeća. dominantno učešće trgovine u odnosu na ostale djelatnosti je posljedica toga što je za bavljenje ovom djelatnošću potrebno znatno manje inicijalnog i obrtnog kapitala. evidentno je da se u što skorijoj budućnosti moraju definisati mjere i podsticaji. Shodno navedenom.05%. informacionih tokova i baza podataka . možemo zaključiti da je nastavljen porast broja mikro i malih preduzeća. 140.ing. njih 4.584). u najvećoj mjeri.757 236. građevinarstvu (5. posljedica procesa privatizacije i otpuštanja velikog broja radnika. a veće mogućnosti za sivu ekonomiju.920) najviše je bilo mikro preduzeća. dipl. nisu izraženi strogi standardi i procedure poslovanja. njih 74. Potom slijede zaposleni u malim preduzećima (49. a pad broja srednjih i velikih preduzeća. godinu. godine imala dominantno učešće. Kada je u pitanju učešće zaposlenih u MSP-u u ukupnom broju zaposlenih u Republici Srpskoj.48 Prema podacima za 2006.744 ili 25. MSP su u periodu 2002.15 %.938 ili 39.825 233.38 2004. kako bi se ova slika učešća pojedinih djelatnosti promijenila u korist malih i srednjih preduzeća koja se bave proizvodnim djelatnostima. te poljoprivredi i šumarstvu (5.7%). njih 92 ili 1.64 %.Šemsudin Habibović. Mikro preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 4.438 60.882 ili 61. zatim u velikim preduzećima (48. Međutim.12%. dok je srednjih preduzeća bilo 796 ili 10.991 ili 25. godini Godina 2006. Malih preduzeća je bilo 2. Tabela 4: Učešće zaposlenih u MSP u ukupnom broju zaposlenih u RS-u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U MSP--u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U RS-u STRUKTURA U PROCENTIMA 2002.4%).504 236. dok je najmanje bilo zaposlenih radnika u mikro preduzećima. godini (7.

Mala i srednja preduzeća Slika 3: Rezultati BiH u ispunjavanju deset oblasti Evropske povelje Rezultati BiH u deset oblasti Evropske povelje 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X Prosječna vrijednost ocjena za BiH Slika 4: Poređenje provođenje Evropske povelje BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana Poređenje prosječnih ocjena BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u provođenju deset tačaka Evropske povelje o malim preduzećima 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X BiH Zapadni Balkan __________________________________________________________________________ 22 Modeliranje organizacionih struktura.ing. dipl. informacionih tokova i baza podataka .maš.Šemsudin Habibović.

ing. Sektor malih i srednjih preduzeća ima stratešku važnost iz nekoliko razloga: MSP doprinose porastu zaposlenosti daleko više nego velika preduzeća i mogu da na duži rok obezbijede veoma značajan udio svih zaposlenih. ne vodi automatski do stvaranja profitabilnih kompanija. Proces pretvaranja državnih firmi u privatne. prije svega. a pored toga. Poljska. dipl. Za efikasno tržište potrebna je konkurencija. deregulacija cijena. odnosno konkurentna privredna struktura. slobodna trgovina. __________________________________________________________________________ 23 Modeliranje organizacionih struktura. koja imaju glavnu ulogu u procesu reformi. pogodnog za nastanak jakog MSP sektora. Shodno tome. i naročito sa MSP-om. informacionih tokova i baza podataka . ka tržišno orijentisanoj ekonomiji. Tokom perioda centralne i planske privrede. sve zemlje u tranziciji teže da prijeđu sa planske i centralizovane. vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu na preduzetništvo i MSP. Tranzicija ka tržišnoj ekonomiji ima jaku korelaciju sa razvojem privatnog sektora. Većina zemalja u tranziciji prihvatile su da su MSP suštinski dio ekonomskih reformi (Češka. Mađarska. da je tržiste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnosti nego što je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata. MSP mogu da pomognu u restruktuiranju ekonomije tranzicijskih zemalja tako što apsorbuju suvišne radnike. potrebno je posjedovati i određeno iskustvo. Dosadašnja iskustva tih zemalja su pokazala da: • su MSP generator ekonomskog razvoja. Zato je suština restrukturiranja socijalističkih privreda bila – povećanje spoljnje i unutrašnje konkurentnosti. podrazumijeva spremnost da se preuzme rizik. Osnovni uslovi za sistematske promjene i tranziciju su rana. dakle otvaranje prema spoljnjem tržištu. što se potvrđuje već u početnoj fazi ekonomskih transformacija. Uporedo sa procesom transformacije društvenog u privatni sektor. brza i masovna privatizacija. Više od petnaest godina tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama empirijski je potvrdilo i artikulisalo stav. Mala i srednja preduzeća 8. a u zemlji pospješivanje stvaranja mase novih konkurenata. • iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP-a važan element u procesu reformi. VAŽNOST MSP-a U ZEMLJAMA U TRANZICIJI Tranzicija se najčešće definiše kao „zamjena jednog ekonomskog sistema drugim“ ili zamjena centralno planiranog socijalističkog modela privređivanja tržišnom ekonomijom. većina državnih firmi funkcioniše u vještački i odbrambeno orijentisanom ekonomskom ambijentu. te da igraju značajnu ulogu u povećanju tržišne konkurentnosti.Šemsudin Habibović. veoma važnu ulogu ima stvaranje adekvatnog i pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta. preoblikovanje starih i uspostavljanje novih preduzeća. koji im nije dao priliku da nauče da se tržišno ponašaju.maš. Slovačka i Slovenija). konvertibilnost valute i makroekonomske stabilizacijske politike. kao i izoštren osjećaj za posao i poslovnost. iz prostog razloga što preduzetništvo. • je razvoj MSP-a bio krucijalan element industrijskog restrukturiranja. Upravo stvaranje ovakvog ozračja predstavlja jedan od glavnih zadataka vlada zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije. Osnovu tranzicijskog procesa čini privatizacija.

002 830.915 20.1 85. u većini zemalja jugoistočne Evrope učešće MSP-a u bruto domaćem proizvodu je više od 50%. te stoga. dok je u tabeli 7 data struktura preduzeća po najvažnijim privrednim djelatnostima. 2001. 2000. 2001.7 13. Velika većina MSP-a su mikro preduzeća.373 22. postoji poreba za jasnim definisanjem.285 19.ing.00 0 Broj Broj MSP velikih na 1.5 52. 2002.7 14.600 207.783 26. 2000.601 827.985 17.547 1. 2002. 2001.135 27.988 25. 2002.260 64.806 3.671 1.968 876.000 Podaci preduzeća stanovnika iz 253 200 741 426 194 2.1 27.000 Broj mikro preduzeća 54.000 224.8 2002.maš. U tabeli 6 je dat broj MSP-a na 1000 stanovnika u zemljama Jugoistočne i Centralne Evrope i zemljama EU u 2002. uočavamo bitne razlike. MSP su uglavnom orijentisana na trgovinu i samo mali dio njih se bavi proizvodnjom određenih dobara.8 85. U najvećem broju zemalja u tranziciji. poređenjem i statistikom. a u tabeli 8 broj MSP-a u zemljama Evropske Unije prije dva posljednja velika proširenja. godini Broj MSP (uključujući i mikro preduzeća) JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija SCG CENTRALNA EVROPA Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Slovenija Evropa-19 +Lihtenštajn.237 30.Šemsudin Habibović.1 7. 2001. informacionih tokova i baza podataka . odnosno pružanjem određenih usluga.862 66.643 41. Tabela 6: Broj preduzeća u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.0 27.4 7.938 22.6 13.415. što govori da su MSP u zemljama u tranziciji još uvijek na nižem stepenu razvoja.000 18.9 87.138 612.040. 2000.367 365. Uporedimo li definicije MSP-a u tranzicijskim zemljama i u Evropskoj Uniji.368. Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.206. dipl. 2001. Švajcarska 56.145 25. 2000.955 742 1.981 3.) __________________________________________________________________________ 24 Modeliranje organizacionih struktura.452 354. Norveška.760 311.0 67.589 160 308 40.211 63. Mala i srednja preduzeća Uporedne analize MSP-a u zemljama u tranziciji rade ECE (Economic Commission for Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development). koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike.990 858.041 6. godini. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). 2001.0 6.

1 17.8 23.maš. Mala i srednja preduzeća Tabela 7: Struktura MSP-a po djelatnostima u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.4 35.6 45. godini JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Moldavija Ruminija SCG SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Izvor: UN/ECE (2003.0 3.6 28.0 16.0 35.5 17.0 26.8 43.0 48.7 Tabela 8: Broj MSP-a u Evropskoj Uniji 2000.3 35.9 50.9 19.0 28.5 19.2 3.0 50.6 29.0 16.0 7.0 27.9 19. godine (u hiljadama) Austrija Belgija Danska Finska Francuska Njemačka Grčka Island Irska Italija Luksemburg Holandija Norveška Portugal Španija Švedska Švajcarska V. informacionih tokova i baza podataka . Britanija EU-15 EU-19 Srednja 5 3 3 2 24 45 2 0 2 16 1 9 2 6 16 4 6 25 162 169 MSP 226 541 179 212 2 484 3 535 797 27 92 4 122 22 551 175 682 2 695 270 322 3 484 19 890 20 413 Velika 1 1 1 1 5 13 0 0 0 3 0 2 0 1 3 1 1 7 39 40 Ukupno 227 542 180 213 2 489 3 548 798 27 92 4 125 22 553 175 683 2 698 271 323 3 491 19.8 21.0 12.9 6.) Mikro 195 515 161 199 2 318 3 127 778 26 79 3 938 19 500 162 638 2 555 244 286 3 301 18 568 19 042 Mala 26 23 15 11 142 363 17 1 11 168 2 42 11 38 124 22 30 158 1 160 1 202 Trgovina Usluge Proizvodnja Ostalo % % % % 52.0 2.8 12.8 28.9 63.5 5.ing.2 25.) __________________________________________________________________________ 25 Modeliranje organizacionih struktura.0 14.2 20.4 5.1 47.9 18.9 4.3 25. dipl.9 34.Šemsudin Habibović.0 30.6 21.929 20 453 Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2001.

2 3.1 SRBIJA Mala i srednja preduzeća Prema Zakonu o računovodstvu Srbije.394 % 100 100 100 100 100 100 100 Privatnih malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006.3 3. preduzeća treba da ispunjavaju dva od tri kriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzeća.8 94.292 2. broj 58. 2003.769 sa manje od 10 zaposlenih. godine bilo ukupno 76. Vidljivo je da su samo mala preduzeća imala neprekinuto povećanja broja jedinica.4 1. godine.Šemsudin Habibović.662 59. U tabeli 10 dati su podaci o promjeni broja i strukture preduzeća u Srbiji u periodu od 1999. što je prikazano u tabeli 9: Tabela 9: Kriterijum za razvrstavanje preduzeća u Srbiji Kriterijumi .960 68. EUR Srednja < 250 < 8.1 odsto malih i srednjih preduzeća (tabela 10). __________________________________________________________________________ 26 Modeliranje organizacionih struktura.6 95.1 1. u Srbiji je na kraju 2006.303 76.391 69. 2004.106 63. ažuriranim podacima Agencije za privredne registre.515 2.995 65.8 96.9 95. Prema najnovijim.309 73.547 66. MSP U ZEMLJAMA U REGIJI 9.000 preduzeća koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja.109 71. do 2006.347 % 3. od toga 44. trenutno u Srbiji ima oko 86.3 95.5 1.2 2. dipl.223 2. informacionih tokova i baza podataka .8 4.8 96.989 68.382 % 94.181 1.394 preduzeća.729 ili 99. od čega 75.870 62. EUR < 1. 2002.441.0 0.÷2006 mala Godina 1999.2 3.616 2.359 2.2 3.25 mil. EUR < 6.1 velika bro j 879 973 742 663 605 702 665 % 1.695 66.9 ukupno broj 61.maš. Tabela 10.65 mil.0 0. i to je ubjedljivo najdominantniji tip preduzeća u Srbiji malo preduzeće u privatnom vlasništvu sa manje od 10 zaposlenih. 2005. 2000.Srbija Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) Mala < 50 < 1. dok je kod srednjih i velikih preduzeća uočljivo kolebanje broja jedinica.24 mil. godine bilo 52.9 1. 2006.0 srednja broj 2.2 mil. EUR Prema zvaničnoj statistici.ing. 9. Broj preduzeća u Srbiji u periodu 1999.

697 278. informacionih tokova i baza podataka .god.137.306 106.694 4. međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.667 248. Tabela 12: Broj zaposlenih prema veličini preduzeća (u 2006.122 4. srednja 256.) svojina društvena privatna zadružna mješovita državna neraspoređen o do 10 zap. od čega 278.406 ukupno 54.) mala društvena svojina privatna svojina zadružina svojina mješovita svojina državna svojina neraspoređeno UKUPNO 14.46 639 2. godine .Šemsudin Habibović.890 i velika 514.837 zaposlenih.879 u srednjim i 57.516 srednja 22. od čega su mala imala 366.234 41.694 u velikim preduzećima. Glavni elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su: • Jačanje institucionalne podrške i uvažavanje interesa sektora MSP-a na svim nivoima: Ministarstvo za privredu i privatizaciju.812 Vlada Srbije je još 2003. Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. 443 44. __________________________________________________________________________ 27 Modeliranje organizacionih struktura.508 399.maš.ing.015 256.535 45.488 1.490 71.890 velika 17.455 3.441 1.212 514.769 1.202 366.623 Također. dipl. godine donijela Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003 – 2008.264 9. 178 5.879 3.406 zaposlenih.429 1. na kraju 2006.516.264 u malim.837 12. Mala i srednja preduzeća Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzeća prema broju zaposlenih (u 2006. regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva itd.138 miliona ljudi. godine sva preduzeća u Srbiji zapošljavala su skoro 1. Podaci o broju zaposlenih su dati u tabeli 12.819 407.567 12.738 210 71 552 360 30÷150 235 1. U preduzećima sa čistom privatnom svojinom bilo je 407. 71. prema zvaničnoj statistici.802 87 53 1.008 27.197 507 642 772 10÷30 zap. Njen cilj je promocija preduzetništva i kreiranje okvira za otvaranje održivog.350 203.632 57. god.108 135.003 382 preko 150 64 132 2 8 291 109 ukupno 920 52.

podrškom primjeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju. Pripremanje MSP-a u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne i konkurentne telekomunikacione infrastrukture. Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP-a na domaćem tržištu boljim povezivanjem velikih preduzeća sa MSP aktivnostima. uvođenjem sistema kvaliteta i inovacija. Podizanje konkurentnosti sektora MSP-a programima razvoja menadžmenta preduzeća. informacionih tokova i baza podataka . povećanja broja regionalnih agencija i centara koji će pružiti podršku sektoru MSP-a i razvoj programa za podizanje konkurentnosti preduzeća.ing. a ne otežavati razvoj sektora MSP-a.maš. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća • • • • • Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzeća i privatnih preduzetnika. on-line i povećalo mogućnosti za učestvovanje u javnim nabavkama. kao što je podugovaranje. otvaranja novih mikro-kreditnih linija i stručne pomoći bankama za razvoj usluga namjenjenih sektoru MSP-a. Sprovođenje reformi javnih službi u cilju efikasnijeg pružanja usluga i značajnog smanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se postavljaju pred sektor MSP.Šemsudin Habibović. __________________________________________________________________________ 28 Modeliranje organizacionih struktura. stvaranjem uslova za veće učešće MSP-a u javnim nabavkama i većom penetracijom roba široke potrošnje iz sektora MSP-a. Promocija aktivnosti vezanih za pomoć razvoju sektora MSP-a kroz kontinuiranu medijsku kampanju. što bi sektoru MSP-a olakšalo obavljanje administrativnih procedura putem interneta tj. kao i postepenim uvođenjem principa elektronske vlade (egovernment). privatnim preduzetnicima i javnosti. pružiti adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP-a i njegovim doprinosom ekonomskom razvoju. podrškom razvoju industrije softvera i elektronskog poslovanja. Jačanje veza između obrazovnog sistema i naučno-istraživačkog sistema i sektora MSPa. malim i srednjim preduzećima. dipl. Smanjenje obima “sive” ekonomije istovremenim poboljšanjem ambijenta u kome posluju registrovana preduzeća i privatni preduzetnici i većom koordinacijom rada inspekcijskih služi. Obrazovni i naučno-istraživački sistemi moraju se više prilagoditi potrebama tržišne ekonomije. Poboljšanje statističkog sistema praćenja sektora MSP-a. Redovno praćenje realizacije Strategije i donošenje godišnjih programa u kojima će se definisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju Strategije u narednoj godini i Obezbjeđivanje finansijske i tehničke pomoć stranih donatora radi pružanja podrške ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP-a: stvaranja stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog okruženja za sektor MSP-a. Predlaganje mjera za olakšavanje pristupa sektora MSP-a izvorima finansiranja. Povećanje izvoza sektora MSP-a. Stvaranje novog pravnog okruženja koje će olakšavati. koji će kreatorima strategije i politike razvoja ovog sektora.

kao i mrežni sistem „Poslovni navigator“. bolja regulacija.J. nevladinim organizacijama. koji sadrži informacije o poslovnim uslugama za mala i srednja preduzeća i to sve na jednom mjestu. ili bolnica koja to nije. koja uglavnom provodi programe financijskih poticaja i sadrži hrvatsku definiciju MSP-a. Strossmayera u Osijeku (Global Entrepreneurship Monitor – GEM). godini prešla u fazu u kojoj je broj preduzetničkih pothvata zbog uočene prilike bio veći od preduzetničkih pothvata zbog nužde i ne smije se ponoviti situacija u kojoj dominiraju preduzetnici koji to ne postaju svojom voljom. dipl.). prema hrvatskim podacima. nego ih je na to natjerala situacija u kojoj su se našli. Zbog toga je preduzetništvo način ponašanja. informacionih tokova i baza podataka . bolnicama. Zbog tih su brojki bili prisiljeni i prestati govoriti o „malom preduzetništvu“ .ing. koja je već u velikoj mjeri usklađena s definicijom EU-a. na razumijevanju važnosti umrežavanja i timskog rada.nema malog i velikog preduzetništva. Ali. na primjer.HR. došlo se je do zanimljivih podataka. pa do pojedinca koji to nije. a svi u društvu moraju naučiti i njihov jezik: prvenstveno vlade i banke (banke na tome vrlo intenzivno rade). djelovanje sve što se temelji na želji za postignućem. koja su dominantni „proizvođač“ prihoda (55 posto prihoda). __________________________________________________________________________ 29 Modeliranje organizacionih struktura.ili ga nema. Zbog toga se snažno čuje glas malih poduzeća.Šemsudin Habibović. to onda znači da postoje velika i mala preduzeća koja nisu preduzetna. U junu 2006.2 HRVATSKA U Hrvatskoj je 65 posto zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. Preduzetništvo može biti zastupljeno u velikim i malim preduzećima. GEM istraživanje potvrdilo je da su preduzetnici koji to postaju zbog uočene poslovne prilike optimističniji. u ministarstvima. vlada koja to nije. To je. u školama. Preduzetna preduzeća. Hrvatska je konačno u 2006. a i važni su izvoznici (25 posto ukupnog izvoza). Hrvatska je učesnica procesa unutar Evropske povelje za malu privredu. velika i mala. godine provodi CEPOR u saradnji s istraživačkim timom Sveučilišta J. omogućilo pojednostavljenje postupka registracije preduzeća od prosječnih 3 do 4 sedmice na 5 dana. u lokalnoj upravi. dugoročnije planiraju svoj poslovni pothvat. potencijal. a sektor malih i srednjih poduzeća je sektor privrede u kojem je i jako mnogo nepreduzetnih preduzeća. ili škola koja to nije. Postoji preduzetnički kapacitet. kojim se nastoje poboljšati usluge poslovanja i pojednostaviti odnosi u poslovanju s državnom upravom. Mala i srednja preduzeća 9. Kroz istraživanje preduzetničke aktivnosti Hrvatske. su ona koja vuku privredni rast. na kreativnosti i inovativnosti. preduzetničke zone i sl. lokalna uprava koja to nije. privatnom životu . koje od 2002. Hrvatska je dio mreže EIC-a (Euroinfo centara). očekuju snažniji rast. „e – obrt“. Hrvatska podržava unapređivanje poslovnog okruženja (npr. zapošljavanje i izlazak na nova tržišta. godine Hrvatska je uvela uslugu on-line registracije obrta. Zakonom o razvoju male privrede (gospodarstva). Programom za poticaj MSP-a. Vezano uz politiku MSP-a. Hrvatska je uvela koncept one – stop – shop kroz program HITRO. U okviru ovog programa planira se kompletan razvoj strategije „bolja regulacija – deregulacija“. klima.maš. uspostavlja se Hrvatska agencija za malo gospodarstvo (HAMAG).

Među njima nema onih sa osnovnim obrazovanjem ili sa zvanjima magistra ili doktora nauka. web prezentacije ili elektronsko plaćanje u poslovanju. Vlasnici imaju pozitivna iskustva iz rada sa zaposlenim članovima porodice. Prema Centralnom registru privrednog suda. iako je 94 odsto njih spremno da se obrazuje. Crnogorska MSP velikim dijelom zavise od samo jedne osobe i funkcionalno su organizovana kao centralizovani sistem. dok bi oni kao zaposleni u preduzeću prihvatili veći stepen odgovornosti u gotovo dvije trećine slučajeva. __________________________________________________________________________ 30 Modeliranje organizacionih struktura. godini i kada je u pitanju rast broja malih i srednjih preduzeća. jer 29 odsto ispitanih namjerava da napravi sajt svoje kompanije. za prethodnu 2007. što se dijelom može objasniti i njihovim orijentisanošću na domaće tržište. Sopstveni web site nema 40 odsto ispitanih. došao crnogorski Fond za razvoj. povećanje konkurentnosti i podsticaj izvoza. a ispitanici to pravdaju najčešće nedostatkom edukacije i nepostojanjem potrebe za njihovim korišćenjem. Situacija se na tom polju ipak popravlja. u 53 odsto slučajeva ima srednju stručnu spremu.12.ing. prosječan vlasnik crnogorskog malog i srednjeg preduzeća (MSP) ima srednju stručnu spremu. internet.maš. povećanje dostupnosti finansijskim sredstvima. Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je. Upotreba računara među njima je i dalje na nižem nivou. kao strateške ciljeve definisala: • • • • • povećanje broja malih i srednjih preduzeća. do 2006. a na dan 21. a vlasnik. broj malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006. koristi internet jednom dnevno i ne plaća elektronski.940. dipl. ali je tek svaki treći ispitanik ocijenio da ih mnogo upotrebljava. Zaposleni u njima komuniciraju pretežno formalno. odnosno 10. povećanje zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima. Svako peto anketom obuhvaćeno preduzeće ne izdvaja novac za edukaciju zaposlenih. Pozitivni trendovi od 2001. početkom 2008. više nego u 2006 godini. odnosno računare. Samo 12 odsto vlasnika MSP nije spremno da zaposli nekog od članova porodice. Manje od petine anketiranih preduzeća ne koristi informacione tehnologije. godine. odnosno direktor.377. povećanje nivoa znanja. kao i za raniji perod od 2002-2006. godine taj broj je bio 36. godine.Šemsudin Habibović. godinu. iznosio 33. 9.3 CRNA GORA Mala i srednja preduzeća Prema rezultatima do kojih je u anketi među korisnicima svojih kredita. 2007. kao i nepostojanjem dovoljno razvijene svijesti o dometima internet prezentacija. godine se nastavljaju i u 2007.6%. što je za 3. informacionih tokova i baza podataka .563 preduzeća. a zapošljavaju od jednog do četiri.

internacionalizacija) na 30% do kraja 2010. godine u odnosu na 2006. u odnosu na 2006.odine. g. __________________________________________________________________________ 31 Modeliranje organizacionih struktura. Povećanje učešća MSP-u u BDP na 60% do kraja 2010.ing.godinu. Povećanje broja novih MSP-a i preduzetnika za 30% do kraja 2010. kao osnovni ciljevi su definisani: 1.Šemsudin Habibović. 2.godine.maš. 3.. godine. Povećanje zaposlenosti u MSP-u za 20% do kraja 2010. informacionih tokova i baza podataka . koji je crnogorska Vlada usvojila krajem 2007. – 2010. 4. godine . Mala i srednja preduzeća Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007. godinu. dipl. Povećanje učešća MSP-u u izvozu (konkurentnost.

informacionih tokova i baza podataka . univerziteti. Jedan od bitnih faktora. MSP moraju stalno da rade na unapređivanju svojih proizvodnih procesa. __________________________________________________________________________ 32 Modeliranje organizacionih struktura. lakša primjena novih menadžment trendova. koji zahtijeva dosta ulaganja samog vlasnika. kao što su: fleksibilnost. Mala i srednja preduzeća 10. bolja komunikacija unutar preduzeća i slično. razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom. stvaraju najviše radnih mjesta i pospješuju razvoj evropske ekonomije. uočavamo da su mala i srednja preduzeća (MSP) uspjela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. Zahvaljujući svojim karakteristikama. lokalna uprava. tako i na stranom tržištu. pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Na kraju. visoko relativno učešće zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama. dipl. MSP su. možemo reći da je potrebno više koordinacije između svih institucija i projekata da bi se povećala efikasnost institucija u budućnosti. generalno posmatrano. ukazuju da strateški cilj Bosne i Hercegovine treba da bude upravljanje razvojem MSP-a. brža su u iskorišćavanju novih mogućnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja i više orijentisana na male inkrementalne inovacije. omogućilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzeća predstavlja imperativ za sve zemlje koje žele da svoju ekonomiju prilagode novim tržišnim uslovima. samo na taj način naša mala i srednja preduzeća će biti sposobna da odgovore zahtjevima tržišta. U želji da opstanu na tržištu. Država direktnim i indirektnim mjerama podrške treba da pozitivno utiče na okruženje MSPa. privredne komore. kako bi se obezbijedilo ispunjenje naprijed definisanog strateškog cilja.maš. za MSP je vrlo dug i težak proces. Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu evropske ekonomije. ali i svih zaposlenih. koji obezbjeđuje opstanak na tržištu jeste postizanje poslovne izvrsnosti. zahvaljujući sve većoj konkurenciji. Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a. Male firme i velike kompanije imaju različitu ulogu u inovativnom procesu. stvarajući na taj način još bolji proizvod. i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se interveniše ili se pokreću nove inicijative. Međutim.Šemsudin Habibović. koje svakim danom postaje sve zahtjevnije. Mala i srednja preduzeća treba da se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. na jednoj strani.ing. Okruženje za MSP predstavlja: država-vlada. koje MSP-u omogućuje da svoje poslovanje prilagodi zahtjevima savremenog poslovanja. ZAKLJUČAK Posmatramo li razvoj svjetske ekonomije i događaje koji prate proces globalizacije svjetskog tržišta. Postizanje poslovne izvrsnosti. odnosno uslugu. više tržišno i manje istraživački orijentisana. kako na domaćem. instituti. njihov broj. i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji. edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći. na drugoj strani. naročito krajem prošlog i početkom ovog vijeka.

a takođe socijalne i lokalne integracije u Evropi.ing.Šemsudin Habibović. PRILOG 1: EVROPSKA POVELJA O MALIM PREDUZEĆIMA Evropska povelja o malim preduzećima . te se mora posmatrati prilika za učenje i usavršavanje. Položaj malih preduzeća u Evropskoj uniji može se poboljšati: aktivnostima ka podsticanju preduzetništva. Mala i srednja preduzeća 11. Principi Insistirajući ka tome. sposobnosti za održiv privredni rast. Mala preduzeća se moraju posmatrati kao glavni pokretači inovacija. treba kreirati najbolje moguće okruženje za potrebe malog biznisa i preduzetništva. • Prepoznajemo preduzetništvo kao važnu i produktivnu sposobnost. mi: • Smo svjesni dinamičkih kapaciteta malih preduzeća za odgovor na nove potrebe tržišta i obezbjeđenju novih radnih mjesta. dipl. Ona su ključni izvor zapošljavanja i temelj za razvoj poslovnih ideja. i njihovim prilagođavanjem ka malom biznisu. Napori Evrope ka uvođenju nove ekonomije. analiziranjem postojećih mjera. U tom cilju zalažemo se da ćemo: • Jačati inovativni i preduzetnički duh. predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji. Mala preduzeća su najosjetljivija na promjene u poslovnom okruženju. a nosioci politika da uzmu u obzir potrebe malih preduzeća. koja zaslužuju da budu pravično nagrađena. ponašajući se kao primjer inicijative i predanosti. ali su i prva koja će procvjetati ako se ukloni birokratski pristup i nagradi uspješnost.European Charter for Small Enterprises Mala preduzeća su kičma evropske privrede. bazirana na znanju. na svim nivoima odgovornosti. veće i bolje zapošljavanje i veću socijalnu koheziju. Ona su prva koja trpe pretjeranu birokratiju.maš. informacionih tokova i baza podataka . U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svijetu. • Uzimamo u obzir da je povremen neuspjeh popratna pojava odgovornih inicijativa i preuzimanja rizika. zapošljavanja. • Pozdravljamo uspješna preduzeća. Zbog toga. • Prepoznajemo vrijednosti znanja. biće uspješan samo ukoliko se mala preduzeća stave na vrh prioriteta. koji omogućuje evropskim preduzećima da se uspješno suoče s novim izazovima. • Ističemo važnost malih preduzeća u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja. __________________________________________________________________________ 33 Modeliranje organizacionih struktura.

Evropa će njegovati preduzetnički duh i nove vještine od ranijeg doba života. Promovisati prvoklasnu podršku malim preduzećima Principi djelovanja Prihvatajući i potpisujući ovu Povelju. Podsticati zemlje s najvećim kašnjenjima i najkomplikovanijim procedurama za osnivanje novih preduzeća. pogodan za poduzetničku djelatnost i poboljšati status preduzetnika. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća Postići regulacioni. Specifični moduli koji se odnose na biznis. U tom smislu. 4. Olakšati pristup najkvalitetnijim istraživanju i tehnologiji. 2. obavezujemo se da ćemo djelovati u skladu sa sljedećim principima djelovanja. kako bi se smanjilo opterećenje za mala preduzeća. Jeftinije i brže osnivanje preduzeća Troškove osnivanja preduzeća. koji su u skladu glavnim ciljevima javne politike. Sticanje poslovnih vještinama __________________________________________________________________________ 34 Modeliranje organizacionih struktura. Osigurati pristup tržištu na bazi minimalno opterećujućih zahtjeva. Mala preduzeća mogu biti oslobođena od izvjesnih regulatornih obaveza. da hvataju korak s najbržima.Šemsudin Habibović. nacionalnu i EZ regulativu treba pojednostaviti. Poboljšati pristup izvorima finansiranja kroz čitav životni ciklus preduzeća. razvijati odgovarajuće programe treninga za menadžere u malim preduzećima. Treba poboljšati online pristup za registraciju. Ohrabrivaćemo i promovisati preduzetničke poduhvate najmlađih. Učenje kroz benchmarking treba nas voditi ka poboljšanju sadašnjih praksi u EU. Slušati glas i mišljenje malih preduzeća. uzimajući u obzir potrebe malih preduzeća. Bolje zakonodavstvo i regulative Nacionalne zakone o stečaju treba ocjenjivati u svjetlu dobre prakse. trebaju biti neophodan sadržaj obrazovnih programa u srednjem i visokom obrazovanju. time što će Evropska unija ponuditi najbolje poslovne okruženje za mala preduzeća u svijetu. dipl. Kontinuirano poboljšavati efikasnost. Gdje god je moguće.maš. informacionih tokova i baza podataka . 1 Obrazovanje i obuka u području preduzetništva. Potrebno je analizirati novu regulativu na nacionalnom nivou i nivou Zajednice u cilju ocjene njihovih uticaja na mala preduzeća i preduzetnike. Evropska Komisija treba pojednostaviti zakone koji se odnose na konkurentnost. fiskalni i administrativni okvir. treba prilagoditi najkonkurentnijim u svijetu. 3. Vlade trebaju usvajati korisnički orijentisanu administrativnu dokumentaciju. Opšta znanja o poslovanju i preduzetničkim potrebama treba poučavati na svim nivoima školovanja.ing.

Zemlje članice EU trebaju primjenjivati najbolju praksu u oporezivanju i individualnim podsticajima uspješnog poslovanja. selektuju i usvoje tehnologije. Mala i srednja preduzeća Nastojaćemo da osiguramo takve trening institucije. razviti i prilagoditi sisteme kvaliteta i certifikacije za mala preduzeća. Da bi poboljšali pristup malih preduzeća finansijskim uslugama. Time će preduzeća moći dobijati savjete. . 6.ing. uključujući elektronsko trgovanje. informacionih tokova i baza podataka . Jačanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća Jačaćemo postojeće programe usmjerene ka promociji širenja tehnologije prema malim preduzećima.maš. kao i kapacitete malih preduzeća da identifikuju. komplementarne trening programima „unutar kuće”.Poboljšati pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke povećanjem raspoloživih sredstava za nova preduzeća (startup-i). a posebno evropskih malih preduzeća. primjeniti Akcioni plan finansijskih usluga i Akcioni plan rizičnog (venture) kapitala. Bolje korišćenje prednosti jedinstvenog tržišta Mala preduzeća osjećaju korist od aktuelnih reformi evropske ekonomije.Identifikovati i ukloniti prepreke kreiranju panevropskog tržišta kapitala. 8. koji će dati adekvatnu ponudu vještina prilagođenih potrebama malih preduzeća. Važno je osigurati da patent Evropske zajednice bude lahko pristupačan malim preduzećima. Preduzetnicima su potrebna finansijska sredstva da bi pretvorili svoje ambicije u realnost. telekomunikacije. i obezbjediti trajne obuke i konsultacije. podsticanjem osnivanja preduzeća. 7. Pružićemo podršku tehnološkim kooperacijama i razmjeni između preduzeća različitih veličina. poreske prijave ili jednostavno primati informacije online pristupom što će ubrzati i pojeftiniti poslovanje.Poboljšati vezu između bankarskog sistema i malih preduzeća stvaranjem prikladnih uslova pristupa kreditiranju i rizičnom kapitalu. Poreska i finansijska politika Neophodno je prilagoditi poreske sisteme u cilju nagrađivanja uspješnih. popunjavati aplikacije. Komisija mora dati pozitivan primjer u ovoj oblasti. U isto vrijeme. plin i sl. evropska i nacionalna regulativa o konkurentnosti treba biti odlučno primjenjivana da bi stvorila šansu za mala preduzeća da uđu u nova tržišta i da se takmiče u “fer” (nepristrasnim) uslovima. Poboljšanje online pristupa Potrebno je podsticati elektronsku komunikaciju javnih istitucija sa sektorom malog biznisa.). Evropska komisija i zemlje članice zato moraju nastaviti sprovođenje reformi koje za cilj imaju ostvarenje suštinski jedinstvenog evropskog tržišta.Šemsudin Habibović. javne nabavke i prekogranični sistemi plaćanja. voda. ekspanzije malog biznisa. dipl. korisnički orijentisanog ka malom biznisu u kritičnim oblastima njihovog razvoja. visoko-tehnološka preduzeća ukljućujući instrumente equity kapitala (emisije akcija). mi ćemo: . 5. . razvijati efektivnije istraživačke programe orijentisane na komercijalnu primjenu znanja i tehnologija. __________________________________________________________________________ 35 Modeliranje organizacionih struktura. otvaranja novih radnih mjesta i olakšavanja kreiranja i kontinuiteta malih preduzeća. komunalne službe (struja.

visokog obrazovanja i istraživačkih institucija.Šemsudin Habibović. uključujući socijalni dijalog. 10. traženja boljih praksi u svim oblastima koja imaju efekte na mala preduzeća.maš. Obavezujemo se da ćemo napredovati ka ovim ciljevima primjenivši otvoren metod koordinacije nacionalnih politika o preduzećima. Mala i srednja preduzeća Podržaćemo kako angažovanje malih preduzeća u međusobnoj saradnji na lokalnim. nacionalnim. da bi smo kontinuirano poboljšavali vlastite rezultate. panevropske kooperacije između malih preduzeća koristivši informacione tehnologije.ing. Potrebno je podržati akcije na nacionalnim i regionalnim nivoima usmjerene razvoju klastera (grozdova) preduzeća i institucija. primjenom web stranica i korišćenjem Evropskog centra za praćenje malih i srednjih preduzeća. Zato će se koristiti Višegodišnji program za preduzeća i preduzetništvo. 9. i relevantni za potrebe preduzeća. koji će biti lahko dostupni i jednostavni. __________________________________________________________________________ 36 Modeliranje organizacionih struktura. Uspješni preduzećima modeli elektronskog poslovanja i vrhunske podrške malim Komisija i zemlje članice EU trebaju podsticati mala preduzeća u primjeni najbolje prakse i usvajanju uspješnijih poslovnih modela koji će omogućiti da zaista napreduju u novoj ekonomiji. mreža i usluga. Koristićemo efikasne pokazatelje da bi procjenili progres tokom vremena u poređenju sa najboljima u svijetu. dipl. Vršićemo godišnji monitoring i evaluaciju progresa na bazi izvještaja Evropske komisije o relevantnim temama na proljetnom sastanku na vrhu. osigurati pristup u čitavoj EU podrška vođenju i podršci mentora i poslovnih “anđela”. u cilju jačanja našeg znanja. Evropska povelja o malim preduzećima odobrena je od strane lidera EU na zasjedanju Savjeta Evrope u Feira. evropskim i međunarodnim nivoima. Luksemburški proces politike zapošljavanja i drugi programi i inicijative Evropske zajednice. tako i kooperaciju malih preduzeća. efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća na nivou Unije i na nacionalnom nivou Vršićemo provjeru kako se interesi malih preduzeća reprezentuju na EU i nacionalnim nivoima. Razviti jače. Koordiniraćemo aktivnosti zemalja članica i EU na kreiranju informacionih i poslovnih sistema podrške. Kardifski proces ekonomskih reformi. širiti najbolju praksu kooperativnih sporazuma. podržati kooperaciju malih preduzeća da bi se poboljšala njihova sposobnost za ulazak na panevropska tržište i proširiti njihove aktivnosti na tržištima trećih zemalja. informacionih tokova i baza podataka . 19-20 juna 2000.

2. 2006.Luka.Šemsudin Habibović. 34. 08. 4. Dijana Šabović-Brezac: Izazovi poduzetništva u BiH. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 37 Modeliranje organizacionih struktura. Srbije. 2003. 12. magistarski rad. dipl. Tomislav Bogović: Uticaj informatičkog poduzetništva na razvoj Varaždinske županije.÷2010. Evropska povelja o MSP 5. Vlada RS: Strategija razvoja MSP u RS za period 2006..÷11. 9. Podgorica 2007. Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Srbije: Strategija razvoja MSP i preduzetništva u Srbiji za period 2003. Ljubljana. Direkcija za razvoj MSP: Strategija razvoja MSP u Crnoj Gori. Crne Gore. 3. Biljana Pešalj: Ekonomika preduzeća. Srđan Bogetić: Aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća u cilju postizanja poslovne izvrsnosti. 2006. 8. Varaždin. B. Nacionalna konferencija o kvalitetu. magistarski rad. Beograd.05. 7..2007. 6. LITERATURA Mala i srednja preduzeća 1. Kragujevac.÷2008. Podaci Zavoda za statistiku FBiH.ing. RS. 2006.maš.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful