Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

„Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je noćna mora“ (Japanska poslovica)

1. UVOD Devedesetih godina prošlog vijeka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja o važnosti mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trend je nastavljen i početkom ovog vijeka. Zahvaljujući takvom pristupu i poimanju stvari, mikro, mala i srednja preduzeća su pokretačka snaga i imaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji. Ona su suštinski izvor poslova, stvaralac poduzetničkog duha i inovacija u EU, pa su, prema tome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Prema podacima iz 2006. godine, u tadašnjih 25 zemalja Evropske unije, postojalo je čak 23 miliona malih i srednjih preduzeća, koja su činila oko 99% svih preduzeća u Uniji i koja su zapošljavala više od 80 miliona ljudi. U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzeća, a u Japanu oko 5 miliona malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim činjenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je, upravo podrška malim i srednjim preduzećima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju, poslovnoj kreativnosti, te ekonomskoj i socijalnoj povezanosti. Prema predviđanjima stručnjaka, i u proširenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzeća će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mjesta. Napori Evropske komisije ka uvođenju nove ekonomije, biće uspješni samo ukoliko se mala i srednja preduzeća stave na vrh prioriteta. U ovom radu ćemo pokušati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednja preduzeća, kao što su: šta su mala i srednja preduzeća, koliko ih ima i kakav je njihov tretman u našem okruženju, prednosti i nedostaci, važnost malih i srednjih preduzeća u zemljama u tranziciji, ekonomski značaj malih i srednjih preduzeća, koja je organizaciona struktura pogodna za mala i srednja preduzeća, način uređenja proizvodnje u malim i srednjim preduzećima i slično.

__________________________________________________________________________ 2 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

2. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog vijeka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se prije 4000 godina. Možemo reći da je malo preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi, Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestalno razvijali mala preduzeća. Proizvodi i usluge tadašnjih poduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji zaštićuju potrošače i male preduzetnike, osobito od prijevare. O ulozi, značaju i funkcioniranju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog vijeka. Kao što je u uvodu rečeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzeća i oko 100 miliona zaposlenih, čak 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60% i obezbjeđivala su, uoči primanja najnovijih članica, preko 80 miliona radnih mjesta. To konkretno znači da je u sektoru malih i srednjih preduzeća zaposleno dvije trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u proširenoj Evropskoj Uniji, male firme će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mjesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najčešće se polazi od: 1. statičkog, 2. funkcionalnog i 3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma. Statički kriterijum polazi od statičkog obilježja privrednih subjekata kao što su: veličina imovine, godišnji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje, nivo tehničke opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najviše prednosti u odnosu na druge kriterije, između ostalog zato što je: – – – – – – – – otporno na inflaciju nije pod uticajem kupovne moći dolara, transparentno, lahko se zapaža i razumije, usporedivo, omogućava dobru usporedbu između preduzeća iste grane, raspoloživo, lahko ga je dobiti od preduzeća.

Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je različita produktivnost i ekonomska efikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, pri istom radu, i istu vrijednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova po zemljama u pogledu broja zaposlenih, kao granice između malih, srednjih i velikih preduzeća. Klasifikaciju preduzeća na mala i velika možemo izvršiti prema sljedećim funkcionalnim obilježjima: obim i karakter proizvodnje i izvršenih usluga, karakter __________________________________________________________________________ 3 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

upravljanja, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, tehnička opremljenost preduzeća, način proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, oblik vlasništva, organizaciona struktura i sl. Detaljnije razmatranje ovih obilježja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvažavanja kod pojmovnog obrađivanja malih preduzeća, bez obzira na svu kompleksnost njihove primjene u praksi. Institucionalni (vlasnički) kriterijum polazi od pripadnosti instituciji kod koje je registrovano odgovarajuće društvo. Ovaj kriterijum se primjenjuje u skoro svim razvijenim zemljama, a posebno u SAD-u, gdje je 1953. god. osnovana posebna agencija federalne vlade pod nazivom „Small Business Administration (SBA)“ s ciljem institucionalne podrške malim preduzećima. Ova agencija postavlja različita ograničenja koja mora ispuniti preduzeće da bi postalo „small firm“. Kad je riječ o zapadnoevropskim državama, onda se obično polazi od definicije koju je dala Evropska mreža za istraživanje malih i srednjih preduzeća (European Network for SME Research). Prije donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko različitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se je broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Njemačkoj se, za definisanje malih i srednjih preduzeća, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godišnji prihod. Zajednička definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od ključne je važnosti, pošto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o državnoj pomoći i strukturnim fondovima. To znači da različite kategorije malih i srednjih preduzeća (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava lahku primjenu. Unutar Evropske Unije, prva zvanična definicija malih i srednjih preduzeća donesena je 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP-a je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.godine”. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropska komisija da pruža podršku i pomognu malim preduzećma u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o donošenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje su uključene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kućne radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavlja najvažniji korak ka poboljšanju okruženja za MSP i ciljanje unapređenja poduzetništva, investicija i rasta.

__________________________________________________________________________ 4 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

ukupan prihod i bilans. Preduzeća se. kao i dvije otvorene konsultacije putem interneta. Tabelarno bi se to moglo prikazati na sljedeći način: Tabela 1: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Evropske komisije od 01. a manje od 250 zaposlenih radnika. Mikro preduzeća se definišu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i čiji ukupni godišnji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura. Srednja preduzeća se definišu kao firme koje imaju preko 49. čiji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili čiji je ukupni bilans manji od 43 miliona eura. mala i srednja. na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro. za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih.ing. god. Kategorija preduzeća Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća < 250 < 50 < 10 ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. Mala i srednja preduzeća Ova definicija je elaborirana nakon brojnih konsultacija unutar Evropske komisije.2005. informacionih tokova i baza podataka .maš. godine je bilo 40 miliona EUR) Ukupan bilans Broj zaposlenih Ukupan prihod (ukupna sredstva – aktiva) ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. godine je bilo 5 miliona EUR) ≤ 43 miliona EUR (1996. godine je bilo 7 miliona EUR) ≤ 50 miliona EUR (1996.01. dipl. godine je bilo 27 miliona EUR) Pripravnici i učenici nisu navedeni kao zaposleni. __________________________________________________________________________ 5 Modeliranje organizacionih struktura. poslovnih organizacija i eksperata.Šemsudin Habibović. zatim zemalja članica EU. Mala preduzeća se definišu kao firme koje zapošljavaju od 10 do 49 radnika i čiji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura. Prema toj definiciji.

mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili poveća (u nekim zemljama 100 ili čak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu). mala 20÷99 i srednja preduzeća 99÷500 zaposlenih. vrlo mala 5÷19. Mikro preduzeća imaju 1÷4 zaposlenih.1 milion EUR Mala preduzeća < 50 ≤ 3 miliona EUR ≤ 3 miliona EUR Srednja preduzeća < 300 ≤ 15 miliona EUR ≤ 15 miliona EUR Osim definicije Evropska komisija. postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja. mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve tržišta. MSP su sinonim za privatni sektor.1 milion EUR ≤ 0. dipl. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja.maš. __________________________________________________________________________ 6 Modeliranje organizacionih struktura. i.ing. Tabela 2: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Svjetske banke Kategorija preduzeća Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupan bilans (ukupna sredstva – aktiva) Mikro preduzeća < 10 ≤ 0. mala i srednja preduzeća imaju manje od 500 zaposlenih. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke vještine. koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske Unije. postoji i definicija Svjetske banke.Šemsudin Habibović. Mala i srednja preduzeća Pored definicije Evropske Unije. Prema OECD definiciji. za preduzetništvo. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna. informacionih tokova i baza podataka . koja preduzeća dijeli na način dat u tabeli 2. u figurativnom smislu. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista.

pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona. a to prenosi na bližnje i sve zaposlene. što potiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. dipl. a veoma često su to porodične firme. starosnu strukturu. pa je prisutan trend premještanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka. koja su najčešće dionička društva. Nasuprot tome. MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mjesta. što je naročito izraženo u postsocijalističkim zemljama. U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme. a koja se izražava u činjenici da rade dugo naporno kreativno. gdje je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. koji se odlikuje velikom motivacijom. imovinske razlike. što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda. flesibilnija i kreativnija od velikih preduzeća. propadanje velikih industrijskih sistema. što umanjuje učašće radnika u proizvodnih procesima. Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumijeva kako vlastito zapošljavanje (bilo kao posljedicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom). PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Prednosti.Šemsudin Habibović. političke i socijalne poremećaje. MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija.ing. tako i zapošljavanje članova uže porodice. Motivacija – poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam. te predstavlja dodatnu motivaciju za uspjeh. vlasništvo je odvojeno od upravljanja.maš. Osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sljedeće: • Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima. • • • • • • • __________________________________________________________________________ 7 Modeliranje organizacionih struktura. uz velike društvene. Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19). potiče racionalno i savjesno korištenje kapitala. stepen obrazovanja i sl. preko svojih predstavnika u nadzornim odborima. Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća. za posljedicu je imalo otpuštanje radnika. Mala i srednja preduzeća 3. inovativnija. informacionih tokova i baza podataka . koje su najstabilniji dio svake privrede. jer vlasnici samo nadziru rad uprave. U velikim sistemima. odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima. Ona često diktiraju promjene na tržištu. MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika preduzeća. zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama – bez obzira na pol. što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije. Povećana automatizacija i robotizacija ne zahtijeva visokokvalifikovanu radnu snagu.

Mala preduzeća. najčešće. informacionih tokova i baza podataka . najčešće. Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža.Šemsudin Habibović. koji su. posebno kada je u pitanju buduća potražnja. glavni zagađivači okoline. teško obezbjeđivanje kontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima. a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina. svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća. Psihološka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znači imati izvjesnu nadmoć i sigurnost. nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi. • __________________________________________________________________________ 8 Modeliranje organizacionih struktura. ekološki prihvatljiviji od velikih sistema. a među najznačajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem cjeline firme. Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme. Mali sistemi su. površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta. pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoju dotadašnju domenu i započinju proizvodnju novih proizvoda. koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ i „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme. koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga. • • • • Pored nespornih navedenih prednosti. zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije. Statistički je dokazano da 30÷40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja. nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. tj. zbog jednostavnijih tehnoloških procesa. kao posljedicu ograničenosti i specifičnosti. koji se u njima obavljaju. mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke. te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti. znanjima i sposobnostima. nemogućnost predviđanja financijskih tokova. dipl. Mali preduzetnici imaju loš novčani tok. sami određivati dospjelost obaveza.maš. zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i. često dolaze u poziciju nelikvidnosti. Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji. zajedničkog rješavanja istih. tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija. nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja. koji mogu. pogotovo tamo gdje preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umijećem. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode. značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice. pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja. zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama. utoliko prije što se oni više mijenjaju. u kojima se ta individualnost gubi. • • Mala i srednja preduzeća Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a. odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. nedovoljna tehnička znanja. koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo: • Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća.ing.

__________________________________________________________________________ 9 Modeliranje organizacionih struktura. informacionih tokova i baza podataka . pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova. čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije. naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima. Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mjesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima. potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomoć i podrška. tako i za same radnike. • • • • Zbog svega navedenog. Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu. mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja. • Mala i srednja preduzeća Zbog niskog stepena podjele rada. ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv.maš. u odnosu na velika preduzeća. Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća. zbog svega što se pred njih stavlja. što je štetno kako za državu. dipl. Kako bi se izbjegle poreske obaveze prema državi. uglavnom. Plate u malim preduzećima su.Šemsudin Habibović. manje.ing. kojem je. gdje su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gdje ih štiti sindikat. često se dio plate isplaćuje „na ruke“. „ekonomija obima“). produktivnost u malim firmama je relativno niska.

nivoa analize (mikro. Mala i srednja preduzeća 4. sektor. kontinuiran i sistematski R&D. ako se uloga MSP u tehnološkim promjenama analizira koristeći uobičajene indikatore R&D (Research & Development – Istraživanje i razvoj) aktivnosti: izdvajanja. informacionih tokova i baza podataka . zaposlenosti i rasta. inovativne firme. neto zapošljavanje). mala preduzeća imaju prirodnu prednost nad velikim.maš. vrste pokazatelja ekonomske i tehnološke sposobnosti MSP-a (R&D izdvajanja. dok MSP imaju u procesu difuzije nove tehnologije unutar sistema koji je određen ekonomskom paradigmom.Šemsudin Habibović. Međutim. u odnosu na veličinu preduzeća. INOVATIVNOST MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Osnovna pretpostavka. od koje se često polazi u pristupu izučavanju uloge malih i srednjih preduzeća u ekonomskom razvoju. U vremenu paradigmatskih pomaka. rizičan. većina istraživačkih rezultata ne podržava tezu da MSP pokazuju natprosječne stope inovativnosti. patenti. kao i njihov rastući značaj u promociji inovacija i tehnološkoj difuziji. prema obilježjima inovativnosti. preko MSP-a koja imaju minimum tehnoloških sposobnosti. mogu grupisati u nekoliko kategorija: od niskotehnoloških MSP-a. prema studijama OECD-a o odnosu malog biznisa.ing. zatim tehnološki kompetentnih. Kompanije se. profitabilnost. je da u vrijeme velikih tehnoloških paradigmatskih pomaka. Rezultati empirijskih istraživanja o odnosu veličine preduzeća i inovativnosti su kontraverzni. dipl. ostvaruju prvenstveno putem inovativnog preduzeća. načina posmatranja problema (statički ili dinamički) i tretmana veličine preduzeća. do onih koje mogu da budu izvođači istraživanja (slika 1). __________________________________________________________________________ 10 Modeliranje organizacionih struktura. potencijale za skup. patenti i inovacije. grupe preduzeća ili pojedinačno preduzeće). zavisno od: nivoa agregacije (privreda. mezo. makro). je sačinjena iz koja posjeduju značajnu ulogu novom tehno- Ekonomske koristi od tehnološkog progresa se. optimalna privredna struktura preduzeća različite veličine. Zbog izuzetne fleksibilnosti. hijerarhizovanim preduzećima. Postoji relativno mali broj velikih preduzeća. To objašnjava zašto vlade pojedinih država daju veći značaj MSP u prioritetima ekonomske politike i razvoja. Od svih inovativnih preduzeća. mala preduzeća bi trebala biti brža u eksploataciji potencijala i prednosti novog paradigmatskog okvira. MSP imaju važnu i drugačiju ulogu i značaj u prevazilaženju specifičnih teškoća u ekonomskom rastu u odnosu na velika preduzeća.

Slika 1. __________________________________________________________________________ 11 Modeliranje organizacionih struktura.maš. Thuriaux. Tipovi kompanija Izvođači istraživanja Mala i srednja preduzeća – Istraživački odjel ili ekvivalent – Dugoročni pristup u razvijanju tehnološke sposobnosti – Više inžinjera Tehnološki kompetentna – Neke budžetske diskretnosti – Sposobnost da se učestvuje u tehnološkim mrežama – Jedan inžinjer MSP sa minimalnom sposobnošću – Sposobno je za adaptaciju solucija u paketu – – Može zahtijevati implementaciji Bez značajnih sposobnosti pomoć u tehnoloških Niskotehnološka MSP – Ne iskazuje potrebu za njima – Možda nema tekućih potreba tog tipa Izvor: Arnold. dipl. informacionih tokova i baza podataka .Šemsudin Habibović. 1997.ing.

ne razlikuju znatnije od proizvoda do proizvoda. INFORMACIONI SISTEMI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Razvoj informacionih tehnologija je informacione sisteme učinio dostupnim i manjim privrednim subjektima. Prosječno malo preduzeće suočava se s informatičkim troškovima koji svake godine rastu. Pravila su ista. malim i srednjim preduzećima. Danas ako planirate opstati. informacionih tokova i baza podataka . no. tj. tržište je vrlo zahtjevno. dok drugi naplaćuju samo upotrebu i korištenje određenog softverskog paketa. Mala i srednja preduzeća. dipl. Mala i srednja preduzeća 5. generišu potrebe za sve složenijim rješenjima. Menadžeri tih preduzeća često govore da su ''uveli'' ili ''koriste informacione sisteme''. bilo je obratno. Računari obezbjeđuju efektne i efikasne načine obrade podataka i oni su neophodan dio informacionog sistema. Svaki softver ima svoju cijenu. Mala i srednja preduzeća tradicionalno nisu u stanju predvidjeti i ograničiti svoje informatičke troškove. posljednjih godina postalo nezamislivo bez informacionih sistema.maš. unatoč različitim pristupima njihovu određivanju. pa se danas cijene. zaista više nije važno jeste li mali ili veliki. Danas postoji veoma tanka linija između zahtjeva s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća i onih s kojima se hvataju u koštac velike korporacije. Nažalost. MSP tržište diktira vrijednost softvera. sredstva kojima ta preduzeća raspolažu nisu rasla uporedno s njihovim potrebama.ing. Međutim.1 Nabavni trošak Najočitiji trošak je nabavna cijena samoga softvera. Ona se suočavaju s informatičkim troškovima koji s vremenom nepredvidivo rastu. U stvari. Veliki broj naših malih i srednjih preduzeća koristi računare prilikom vođenja računovodstva i to je često jedini računar u tim preduzećima i ne koristi se ni za što drugo. sve se svede na vrlo male razlike. te pri učenju o informacionim sistemima nije dovoljno samo učiti o računarima. treba praviti razliku između računara i informacionih sistema. Mala i srednja poduzeća imaju sve veću potrebu za softverskim rješenjem koje će najuspješnije integrisati čitavo poslovanje datog preduzeća. Mala i srednja preduzeća trebaju veću funkcionalnost nego ikada prije. Neki isporučioci softvera njegovu cijenu zaračunavaju odmah prilikom isporuke.Šemsudin Habibović. većina __________________________________________________________________________ 12 Modeliranje organizacionih struktura. U savremenom (informacionom) društvu više se ne postavlja pitanje potrebe firme za informacionim sistemom. dok informacioni sistem obuhvata mnogo više od samih računara. na kraju krajeva. a alati jednako složeni za velike i male. Uspješna primjena informacionih sistema zahtijeva razumijevanje biznisa koji je podržan informacionim sistemom. Primjera radi. 5. tako da je u posljednjih desetak godina došlo do dramatičnih promjena. Generalno se može reći da cijenu softverske aplikacije za mala i srednja poduzeća tvore sljedeći parametri. u oblasti proizvodnje aluminijske bravarije i fasada. međutim. kao i velikih. Poslovno okruženje i ambijent u kome posluju mala i srednja preduzeća stalno se mijenjaju. a tek neka mala i srednja preduzeća su odnedavno postala svjesna važnosti upotrebe informacionih sistema za uspješno i efikasno poslovanje. stoga. Jedino pitanje koje stoji je za koji sistem se odlučiti. a imaju manje novca za tu svrhu. U svijetu je poslovanje ovih preduzeća. u našoj zemlji postoje čak i velika preduzeća koja ne primjenjuju informacione sisteme u svom poslovanju.

To može biti velika troškovna komponenta kod sistema. generalno gledajući. Dakle. konsaltinga.maš. no to je i dalje jedan od glavnih razloga za brigu kupaca na MSP tržištu. trošak odricanja od prilagođavanja često je puno veći od troška prilagođavanja. To definitivno može biti glavni razlog za brigu kod razmatranja ukupnoga troška sistema. sve aplikacije nisu rađene jednakima kada je riječ o izdacima za neophodne platforme.4 Troškovi implementacije To su troškovi same uspostave sistema do spremnosti za rad. Slične cijene i kod drugih isporučilaca sistema i softvera. zavisi od primjenjene aplikacije. 5. procesnog inžinjeringa i projektnog vodstva. Zamrzavanjem verzija propuštaju povoljnosti u cijeni novih funkcija koje dolaze u budućnosti. svoj softverski paket SCHÜCAL mjesečno naplaćuje 90. 5. informacionih tokova i baza podataka . Također. dok firma FeAl iz Širokog Brijega. koji bi se ostvarili prilagođavanjem sistema. Mala i srednja preduzeća mogu kontinuirano ulagati u pokušaju da ostanu ažurni s verzijama raznih proizvoda koje koriste. Troškovi implementacije mogu biti veoma različiti. u svega nekoliko slučajeva nama potrebe da se obavi neki stepen prilagođavanja.00 KM. Uzrok tome najčešće je slaba arhitektura aplikacije ili neučinkovitost alata korištenih u formiranju sistema. postoje proizvodi koji efikasno rade tri ili više godina bez potrebe za hardverskom dogradnjom. Postoje preduzeća kojima je potrebna hardverska dogradnja gotovo sa svakim izdanjem nove verzije njihove aplikacije. definisanje krojnih listi i optimalne iskorištenosti potrebnog materijala.00 EUR. Komponente tih troškova su usluge migracije podataka. te PVC stolarije.Šemsudin Habibović. gube eventualne dobitke na produktivnosti.6 Troškovi održavanja softvera po mjeri To je. __________________________________________________________________________ 13 Modeliranje organizacionih struktura. naplaćuje korištenje softvera i to mjesečno iznosi 70.5 Troškovi prilagođavanja Od stotina i stotina implementacija poslovnog softvera. SCHÜCO. ali i mogućnosti i fleksibilnosti alata dostupnih pojedinome sistemu. Njemački proizvođač aluminijske bravarije i fasada. obuke. zavisno od složenosti. opet.00 KM. takva odluka preduzeće na kraju često košta više. Na taj način. 5. Međutim. Mala i srednja preduzeća isporučioca sistema ima i neki svoj softver. integracije sistema.3 Troškovi održavanja To su godišnji troškovi tekućega održavanja i podrške sistemu. smanjuje se i trošak prilagođavanja.500. koji služi za kalkulaciju i nabavu materijala. 5. najveći pojedinačni faktor u utvrđivanju dugoročnoga troška sistema.ing. Firma Alpro/Alumil iz Vlasenice svoj softver prodaje po trenutnoj cijeni od 1. za koga je softverski program FeAlsoft uradila njemačka firma DataLab. a nešto sasvim drugo održavati prilagođenu aplikaciju ažurnom. Nažalost. 5. što. Preduzeća često odlučuju da ne dodaju nikakva dalja prilagođavanjima svojim sistemima. Jedno je prilagoditi aplikaciju. inače svjetski lider u ovoj oblasti. definisanje prodajne cijene samog izlaznog proizvoda itd. U većina preduzeća ovi troškovi iznose 17 do 20 posto od nabavne cijene godišnje.2 Neophodna platforma Svaki softver mora na nečemu raditi. ili mogu odlučiti da zamrznu verzije proizvoda radi ograničenja troškova održavanja i prekidanja tekućeg programiranja i ispitivanja. dipl. S napretkom tehnologije. vjerojatno.

u poređenju sa 0. na primjer. 8. Pronalaženje vlastitog tržišnog ''utočišta'' i stvaranje tržišne slike. 10. javne nabavke i slično. Jačanje popularnosti i poslovnih veza.ing.maš. Praćenje tehnološkog napretka. koja će imati značajan uticaj u sektoru MSP-a. veliku ulogu u razvoju malih i srednjih preduzeća ima i internet. informacionih tokova i baza podataka . januar 2006. troškovi počinju rasti s porastom troškova održavanja. rastu 3. ''zlatnih pravila uspješnosti u elektronskom biznisu'': 1. pa se očekuje da će MSP uskoro biti u mogućnosti da većinu svojih zakonskih i administrativnih obaveza ispune „on–line“. Brža i kvalitetnija reakcija na promjene i nove zahtjeve tržišta. zbog neophodnog prilagođavanja i raznih zadataka u integraciji sistema. Taj gubitak pored nabavne cijene uključuje i rad na obuci osoblja. Napredak u razvoju „elektronske vlade“ (e-government). gornje stavke predstavljaju primarne troškove automatizacije malih i srednjih organizacija. 9. Ponašanje u skladu s aktuelnim tržišnim trendovima. Nuđenje novih usluga i pokretanje novih tipova poslova. plus eventualne naknade za pretplate i/ili troškove komunikacione linije. Kratko vrijeme nakon uspostavljanja sistema. Smanjenje troškova poslovanja. 2. Postavlja se pitanje: ''Šta mali preduzetnik može očekivati od elektronskog poslovanja i koje mu ono šanse.8% godišnje. Odgovori na ovo pitanje mogu se sažeti u deset tačaka.4% u slučaju onih koji to ne čine. Mala i srednja preduzeća Uopšteno govoreći. 6. odnosno nove prilike i mogućnosti otvara?''. 4. 5. Očigledan je gubitak kapitala na početku projekta. Potom troškovi padaju do razine tekuće hardverske i softverske potpore. te integraciji sistema. prema istraživanjima koje je sprovela Svjetska Banka (The Investment Climate Survey. Bolje upravljanje zalihama. Jačanje vlastitog položaja i prisustva na tržištu. međutim. Ipak. 3. predviđa se u svim zemljama članicama Evropske Unije tokom nekoliko sljedećih godina.Šemsudin Habibović. 7. Upravo zbog toga se vlade industrijski razvijenih zemalja sve više oslanjaju na mogućnosti koje pruža internet. kako bi malim i srednjim preduzećima omogućile bolji pristup informacijama i postigle veću jednakost MSP-a i velikih preduzeća u oblastima kao što su.) – kompanije koje u većoj mjeri koriste informacione i komunikacione tehnologije. Zaštita (prevencija) od finansijskih promašaja Osim navedenog. dipl. __________________________________________________________________________ 14 Modeliranje organizacionih struktura.

koji su posebno rijetko specijalizovani za pojedino preduzeće. radnici moraju naučiti koristiti to vrijeme. koji za posljedicu imaju dugotrajan i složen proces implementacije. već on predstavlja rezultat zajedničkog rada svih struktura u preduzeću. kreiranje okvira za primjenu priznatih standarda za menadžment sisteme koji su predmet nezavisnih provjera (ISO 9001. koja se može iskazati kroz ispitivanje neprihvaćenih i netransparentnih sistema upravljanja. ISO 14001. i to primjenom koncepata upravljanja totalnim kvalitetom (TQM) i integrisanim menadžment sistema (IMS). Na razvoj integrisanih menadžment sistema utiču tri faktora i to: • • • unaprijeđenje sveukupnih karakteristika preduzeća. obuhvatale i promjene u samom MSP-u. promjene u cilju standarda nisu prihvaćene. Jedna od prednosti ISO 9000 za MSP je ta što je u njemu uključen veliki broj aktivnosti vezanih za TQM. nekoliko radnika je obučeno za implementaciju i čitanje standarda. ovaj prvi koncept (TQM) je dosta težak i nije ga moguće ostvariti u kraćem periodu. a zauzvrat. informacionih tokova i baza podataka . stvaranje integrisane sheme za nezavisne provjere integrisanih menadžment sistema. Mala i srednja preduzeća 6. Osnovne tačke.Šemsudin Habibović. veći broj preduzeća je primijenio i certifikovao sistem menadžmenta kvalitetom (QMS). MSP imaju postizanje poslovne izvrsnosti (zauzimanje tržišne pozicije izvrsnog preduzeća). OHSAS 18001). koje se moraju razmatrati tokom uvođenje i klasifikacija. koje je. Problem u procesu primjne IMS-a može predstavljati nedovoljna integracija zaposlenih u razvoju i njegovom daljem uvođenju. sve promjene imaju praktično značenje. zasnovanom na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog zaposlenog. Drugi način primjene IMS-a u MSP-u predstavlja uvođenje sistema menadžmenta kvaliteta u skladu s modelom TQM. IMS ne bi trebao dovesti do povećanja birokratije u svakodnevnom poslu. kao i pravnih propisa. Za mala i srednja preduzeća. top menadžment mora napraviti vremena za zaposlene za projektni rad. PRIMJENA INTEGRISANOG MENADŽMENT SISTEMA U MSP-u Kao jedan od imperativa svoga poslovanja. a MSP su.ing. postizanje poslovne izvrsnosti se može ostvariti na dva načina. između ostalog. Uporedo sa zahtjevima IMS-a. dipl. Zbog toga je za MSP mnogo jednostavnije postizanje poslovne izvrsnosti putem uvođenja koncepta IMS-a. su definisane kao sljedeće: • • • • • radnici imaju dobro znanje o internim procedurama preduzeća. U sektoru MSP-a. ali i razvoj kvalifikacionih parametara za uključene radnike. uglavnom u proces implementacije integrisanog menadžment sistema išle preko standarda ISO 9000. Poslovna izvrsnost obavezuje MSP da konstantno rade na unapređivanju kvaliteta poslovanja organizacije. Postizanje poslovne izvrsnosti i stvaranje proizvoda i usluga svjetske klase. __________________________________________________________________________ 15 Modeliranje organizacionih struktura. U ranijem periodu. usklađene po unaprijed strogo definisanim ciljevima poslovanja.maš. razvijalo se je i pitanje njegove adekvatne implementacije u MSP-u. ne može biti vezano samo za jedan element poslovne funkcije preduzeća ili organizacione cjeline.

mogu da zadovolje samo djelimične zahtjeve. Problem motivisanosti zaposlenih za primjenu koncepta QMS-a je najvažniji segment za realizaciju ovog koncepta. Prema zahtjevima standarda ISO 9000:2000. set standarda koji je prepoznatljiv širom svijeta. kao posljedica povećanja učešće zaposlenih. kako bi se obezbijedilo aktivno učestvovanje radnika od samog početka procesnih promjena. unapređenje komunikacije. koja su vezana za učestvovanje i trening moraju biti adekvatno razvijena. razumljivu i praktičnu strukturu.maš. u svom poslovanju još uvijek nedovoljno primjenjuju međunarodne serije standarda ISO 9000:2000. treba da bude na dosta visokom nivou. Za dalje unapređenje efikasnosti domaćih MSP-a. neophodno je da se što više promoviše primjena sistema menadžmenta kvaliteta. MSP mogu ostvariti značajne prednosti. informacionih tokova i baza podataka . inače. Mala i srednja preduzeća. primjena serije standarda ISO 9000:2000 obezbjeđuje uniformisanost i kompatibilnost proizvoda. Uvođenjem sistema menadžment kvaliteta ISO 9000:2000. stvaranju lojalnosti kupcu. povećan broj zadovoljnih korisnika. standardizovan i objašnjen lično. problemi se detektuju mnogo brže i rješenje – rezultat je unapređenje. verifikacija pridržavanja standarda od treće strane.ing. kao što je sistematski prilaz poslovnom menadžmentu. preduzeća moraju obraćati pažnju na kvalitet proizvoda ili usluga. kao i poslovnog sistema. Zahvaljujući primjeni ISO 9000:2000. Model IMS. kao i otvaranju novih tržišta. __________________________________________________________________________ 16 Modeliranje organizacionih struktura. smanjujući strah od trgovinskih partnera. tako i za dalju internacionalizaciju svog poslovanja. kako za opstanak na domaćem tržištu. Sistem menedžmenta kvaliteta (QMS) osigurava da proizvodi ili usluge preduzeća budu ono što kupci žele i očekuju. jer bez koncenzusa menadžmenta sa zaposlenima. Također. ovaj proces upravljanja sam od sebe vrlo brzo propada. pravilna mjerenje. Rezultat ovih aktivnosti uticao je da modeli koji se primjenjuju u ovom momentu. Malim i srednjim preduzećima. dipl. ima zahtjev da prezentuje jednostavnu. porast znanja zaposlenih u preduzeću. kao što su: • • • • • • • • • proces evoluira. MSP za sebe ostvaruju određene prednosti. dobavljači postaju više kao partneri. porast razumijevanja potreba korisnika. trening novih zaposlenika je lak. kao imperativ. • Mala i srednja preduzeća mora biti napravljena jasna podjela odgovornosti. koja. opažanje u preduzeću je unapređenje. kao i približavanje zasnovano na kontinualnom unapređenju. primjenom međunarodne serije standarda ISO 9000:2000 značajno uvećavaju svoje šanse. na žalost. Domaća MSP.Šemsudin Habibović. Ovdje ne treba zanemariti ni motivaciju zaposlenih za primjenu ovog koncepta upravljanja.

Povelja podržava MSP. s ciljem da se na djelotvoran način stimuliše ekonomija. uz preveliku stopu nezaposlenosti. te je. Mala i srednja preduzeća 7. informacionih tokova i baza podataka .000 preduzeća u BiH su mala i srednja preduzeća. u suštini zavise od razvoja privatnog sektora. godinu – Izvještaj o implementaciji Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu.5 2 1. Organization for Economic Cooperation and Development). potreba za bržim podsticajem razvoja privatnog sektora neupitna. Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD. a ostvaren je i veoma mali napredak po pitanjima usvajanja nacrta Strategije MSP-a. Mala i srednja preduzeća u BiH imaju sličnu ulogu u budućem ekonomskom razvoju zemlje. izvor plata svih budžetskih korisnika mogu biti samo poreski doprinosi od zaposlenika i preduzeća. stvaranje radnih mjesta i novi priliv prihoda za državu.5 0 Albanija BiH Hrvatska Kosovo Makedonija Crna Gora Srbija 2. ona moraju postati ključni pokretač ekonomskog rasta.16 3. Indeks politike o MSP-u za 2007. odgovorne vlasti u BiH trebaju obratiti više pažnje na dobrobit i razvoj širokog sektora MSP-a. Ipak. što se vidi iz dijagrama datog na slici 2. Razvoj preduzeća osigurava ekonomski razvoj. TRETMAN MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U BiH Bosna i Hercegovina je jedna od četrdesetčetiri zemlje koje su usvojile Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima . dipl. a glavni izvor takvog razvoja moraju biti domaća MSP.49 2.77 2. Drugim riječima. pokazuje da je Bosna i Hercegovina posljednja u implementaciji Povelje u regionu. ukoliko se želi izbjeći neprihvatljivi nivo javnog duga. BiH je posljednja od svih zemalja Zapadnog Balkana u primjeni Evropske povelje o MSP-u.54 Prosjek za Zapadni Balkan 2. u Bosni i Hercegovini je prisutan nedostatak politika na državnom nivou.11 2. Više od 60. koja predstavlja osnovni dokument za implementaciju politike MSP-a. tako što unapređuje zakonodavni i administrativni okvir za njih. kao što su plate i penzije. te od država traži da poduzmu aktivnosti u deset ključnih oblasti.48 2. kao što je imaju MSP u zemljama Evropske Unije. namjenjena za rashode. nacrta zakona i drugih predloženih inicijativa.5 3 2.67 __________________________________________________________________________ 17 Modeliranje organizacionih struktura. odnosno dimenzija. ukoliko se žele izbjeći neodrživi javni deficiti.Šemsudin Habibović.5 1 0.07 2. Slika 2: Rezultati implementacije Evropske povelje o MSP-u za zemlje Zapadnog Balkana 4 3.ing. odnosno.maš. Shodno tome. u sadašnjoj ekonomiji slobodnog tržišta. Financijska sredstva javnog sektora.

godine je u Federaciji BiH. odnosno. bilo 19 malih i srednjih preduzeća. broju zaposlenih. pod pojmom „malo i srednje“ preduzeće. informacionih tokova i baza podataka . U Evropskoj uniji na 10.1 Federacija BiH Tokom 2003. dipl. Dominantna djelatnost male privrede je trgovina i ugostiteljstvo u odnosu na proizvodnju. b) broj zaposlenih u registrovanim obrtima je 61.328.ing. 2007. trenutno stanje je sljedeće: a) Ukupno u privredi FBiH je zaposleno 197. Brčko distrikt.000 radnika (3. __________________________________________________________________________ 18 Modeliranje organizacionih struktura. Kada je u pitanju broj zaposlenih u sektoru MSP-a u FBiH.27% od ukupnog broja zaposlenih (401. godine je u Federaciji BiH postojalo preko 50. na državnom nivou ne postoji ni evidencija o broju malih i srednjih preduzeća. možemo konstatovati da egzistira oko 311 poslovnih subjekata (fizičkih i pravnih lica u sektoru MSP-a) na 10. u sektoru MSP-a je zaposleno oko 77.215.359 stanovnika prema podacima od 30.07% na neodređeno vrijeme. što uveliko stvara probleme za njihovo razgraničenje.000 malih i srednjih preduzeća. ukupnim prihodima. pri čemu se je. itd. Oko 90% subjekata tzv. te 45. ukupan broj zaposlenih u MSP-u i obrtu iznosi 138.000 stanovnika ima prosječno 500 preduzeća. poreska i financijsko – kreditna politika. koje se razlikuju od jedne do druge administrativne jedinice. Shodno tome. Prema procjenama resornog ministarstva. Prema tome. nepristupačnost izvorima finansiranja. Najviše preduzeća se nalazi u Sarajevskom kantonu.maš.000 stanovnika. Prisutna je neravnomjerna raspoređenost preduzeća po kantonima. od čega 152. male privrede je u privatnom sektoru.259) u Federaciji BiH. dok Slovenija ima 568. Kao ni državna Agencija za statistiku.93% na određeno vrijeme. Mala i srednja preduzeća U Bosni i Hercegovini za sada ne postoji zvanična klasifikacija preduzeća sa stanovišta njegove veličine. ne postoji ni evidencija o broj preduzetnika. neadekvatan obrazovni sistem. Prepreke za razvoj MSP-a u Federaciji BiH su trenutno stanje regionalne i lokalne infrastrukture. dobiti nakon oporezivanja. na nižim nivoima vlasti (entiteti. normirano na hiljadu stanovnika. I pored postojeće zakonske regulative u BiH (Zakon o privrednim društvima.000 stanovnika. Od ukupnog broja subjekata male privrede 93÷94% čine subjekti koji zapošljavaju do 10 radnika. ni Zavod za statistiku Federacije BiH ne raspolaže najnovijim podacima o malim i srednjim preduzećima. gubicima. 2003. poduzetništva i obrta. prema procjeni Federalnog ministarstva razvoja.3 radnika po registrovanom obrtu). godine).331 ili 22.000 stanovnika FBiH (2.215 (na bazi procjene 1.Šemsudin Habibović. U skladu sa naprijed navedenim pokazateljima. a tek 1% čine subjekti koji zapošljavaju 50÷100 radnika. kantoni. Kao posljedica toga.403 ili 77.734 radnika ili 49. 5÷6% čine subjekti koji zapošljavaju od 11÷49 radnika.8% u ukupnom broju zaposlenih. Zakon o trgovačkim društvima). Tada je sektor malih i srednjih preduzeća u Federaciji BiH učestvovao sa 47.06. kao i naučno istraživanje. pa čak ne postoji ni Registar preduzeća. Osim toga.04 radnika po preduzeću). a Mađarska 750 preduzeća iz malog preduzetništva na 10. definicija malih i srednjih preduzeća još nije usvojena. opštine) primjenjuju se različite odredbe o MSP-u. 7. smatralo preduzeće koje je imalo do 20 zaposlenih radnika. ukupnim rashodima. sporost u donošenju stimulativnih propisa i njihova primjena. a najmanje u Bosanskopodrinjskom kantonu (Goražde). proces registracije privrednih subjekata. kao i relativno mali broj registrovanih privrednih subjekata na 10. Zakon o obrtu.

koji će zapošljavati 74. 5. Za ostvarenje cilja – izgradnja razvojnog preduzetništva treba: . ÷ 2010.Sredstva za kvalitetne programe osigurana u proračunu F BiH i drugimizvorima. Mala i srednja preduzeća.53 % samo u obrtu. izgradnje razvojnog preduzetništva.Kadrovi koji mogu izgraditi strategiju i od današnjeg preduzetničkog ambijenta F BiH izgraditi ugodan poduzetnički ambijent.ing.Ugodan preduzetnički ambijent (povoljno: ekonomsko.5% godišnje u narednom srednjoročnom razdoblju.301. što bi osiguralo zapošljavanje novih 7. te doprinose 50% ukupnog BDP – a. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine poslovati 57. Uzimajući u obzir poticajne mjere koje će se poduzimati u cilju bržeg razvoja ovog privrednog sektora. te poticanja preduzetništva prioritetno će se realizovati: 1. dugoročnih usmjerenja i srednjoročnih prioriteta).maš. shodno Zakonu o poticaju male privrede).14% od ukupnog broja trenutno nezaposlenih 373. . to će: Federacija BiH biti ugodniji ambijent za preduzetništvo. Radi što efikasnije stimulacije proizvodnje. Srednjoročni ciljevi razvoja obrtništva su prosječan godišnji porast broja obrtničkih radnji za 10%. a broj pravnih osoba porastao bi za 4.994 radnika.407 radnika. 4. dipl. Osnivanje Agencije za razvoj MSP-a. čija implementacija predstavlja strateški zadatak Bosne i Hercegovine na putu pridruživanju Evropskoj Uniji. osigurala bi se stopa rasta od 2. Provedbom srednjoročnog razvoja MSP-a. Federacija BiH je. Izgradnja razvojnog preduzetništva je proces i što se više implementira Strategija razvoja MSP-a. 6.Šemsudin Habibović. . koja imaju stabilan rast i razvojno preduzetništvo treba da osiguraju: zapošljavanje 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Program izgradnje preduzetničkih zona. Osnivanje razvojne banke (Fonda) za MSP. uključena u proces implementacije Evropske povelje o MSP-u za BiH. Program Vlade Federacije BiH za mandatno razdoblje 2007. . 3.Strategija razvoja malog i srednjeg preduzetništva kao dokument (strategija je kombinacija vizije. Izrada Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća. odnosno 2. kadrovski resursi će se uvećavati i biće šanse da sredstva namijenjena za poticaj MSP-a u proračunu FBiH i u drugim izvorima budu uvećana. tehnološko. kao temeljni prioritet ističe poticanje ozračja preduzetništva i to posebno stimulirajući domaću proizvodnju.192 radnika u sektoru obrtništva. očekuje se godišnji rast zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzeća od 2. posredstvom resornog Federalnog ministarstva razvoja. Mala i srednja preduzeća Ukoliko se prihvate i realiziraju predložene mjere i zaključci.516.237 obrtnika. učestvuju u ukupnom prometu sa 60%. Osiguravanje poticajnih sredstava za razvoj MSP – a (do 2% Proračuna Federacije BiH. informacionih tokova i baza podataka . 2. očekuje se da će do kraja 2010.5%. pravno – političko. poduzetništva i obrta. Program razvoja obrtništva (stari i tradicionalni zanati). Od ukupnog broja 373. godine.516 trenutno nezaposlenih moglo bi se zaposliti 3. društveno i etičko okruženje). To bi značilo povećanje broja zaposlenih od 13. __________________________________________________________________________ 19 Modeliranje organizacionih struktura.

40 99. prema veličini. iako je njihovo učešće u toj strukturi još uvijek dominantno.847 59. mala i srednja.743 26. Izgradnja informatičkog sistema za MSP u FBiH.20 111 1. Broj preduzeća % 3. Tabela 3: Struktura preduzeća u RS u periodu 2002. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 10 miliona KM. ovdje se razlikuju i mikro preduzeća.60 1.90 12.552 100. Struktura preduzeća. dok druga dva kriterijuma (prihodi od prodaje.60 6.÷2004.00 2003. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RS-a. koji su u posljednjoj deceniji ušli na teritoriju RS-a. prikazana je u tabeli 3. kao kriterijum za razvrstavanje preduzeća na mikro.70 6.ing.maš.90 __________________________________________________________________________ 20 Modeliranje organizacionih struktura. koja godišnje zapošljavaju prosječno do 10 radnika.50 851 13. 2002. Ovaj pad se objašnjava činjenicom da su to. prema veličini. Mala i srednja preduzeća 7. Broj preduzeća 3. – – Srednja preduzeća su pravna lica.856 58. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 50 miliona KM. mala preduzeća se definišu kao pravna lica.458 100. ukupnog prihoda od prodaje i zbira bilansne aktive. koja: godišnje zapošljavaju od 50 do 249 radnika.984 1. Broj preduzeća % 3.90 1. ili imaju zbir bilansne aktive u vrijednosti do 10 miliona KM U okviru malih preduzeća. preduzeća koja se bave trgovačkom djelatnošću. dipl.÷2004. razvrstavaju na mala i srednja. u zavisnosti od: – – – – – prosječnog broja zaposlenih. dok se učešće srednjih preduzeća konstantno smanjuje. koristi se broj zaposlenih u preduzeću. koja: zapošljavaju prosječno godišnje od 10 do 49 radnika. 9.2 Republika Srpska U Republici Srpskoj preduzeća se.00 2004. informacionih tokova i baza podataka . 7.809 829 96 6.90 106 1.718 PREDUZEĆE MIKRO MALO SREDNJE VELIKO UKUPNO % 59. ili imaju bir bilansne aktive u vrijednosti do 43 miliona KM.Šemsudin Habibović. koja nisu uspjela odgovoriti konkurenciji velikih trgovačkih centara. odnosno zbir bilansa aktive) se ne uzimaju u obzir.30 1. U skladu s tim.60 847 12.30 26. Sagledati mogućnosti osnivanja Garancijskog fonda (fonda za potrebe MSP-a). u RS-u u periodu 2002. U Republici Srpskoj je evidentan trend pada procentualnog učešća mikro preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća. Prema Zavodu za statistiku Republike Srpske.649 25. godina. S druge strane. uglavnom. 8. učešće malih preduzeća u strukturi preduzeća se povećava. Saradnja sa drugim nosiocima razvoja (preporuka iz EU Povelje).

njih 17.584). evidentno je da se u što skorijoj budućnosti moraju definisati mjere i podsticaji.825 233. S druge strane. dok velika preduzeća imaju najmanje učešće. dok je najveći broj zaposlenih u trgovini. uočavaju se značajne razlike u odnosu na broj preduzeća. kako bi se ova slika učešća pojedinih djelatnosti promijenila u korist malih i srednjih preduzeća koja se bave proizvodnim djelatnostima. možemo zaključiti da je nastavljen porast broja mikro i malih preduzeća. 142. godini (7.15 %.48 Prema podacima za 2006. 141. građevinarstvu (5. njih 4. godini (191.991 Na osnovu podataka datih u tabeli 5.991 ili 25. Shodno navedenom.68 2003. po kategoriji veličine preduzeća je prikazan u tabeli 5.150 ili 27.35%.150 49. najviše ih je bilo zaposleno u sektoru srednjih preduzeća.3%). Smanjenje broja zaposlenih u proizvodnim djelatnostima je.7%).744 ili 25. Više od trećine MSP-a je registrovano u trgovini (34.882 ili 61. Uporedimo li ove podatke sa podacima datim u tabeli 3. a pad broja srednjih i velikih preduzeća. Od ukupnog broja zvanično registrovanih zaposlenika u RS-u u 2006. Mikro preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 4.Šemsudin Habibović. MSP su u periodu 2002.438 60.96%).938 Velika preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 92 48. te poljoprivredi i šumarstvu (5.38 2004. Kao i u Federaciji BiH.718 60.16%.maš. može se vidjeti da od ukupnog broja evidentiranih preduzeća u RS-u u 2006. dok je najmanje bilo zaposlenih radnika u mikro preduzećima. dok je srednjih preduzeća bilo 796 ili 10. godini Godina 2006.882 17. zatim mala i srednja preduzeća.911 ili 9.504 236.12%. informacionih tokova i baza podataka . Mala i srednja preduzeća Najveće učešće u strukturi preduzeća u posmatrano periodu imaju mikro.911 Mala preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 2. Malih preduzeća je bilo 2. zatim u prerađivačkoj industriji (17. a posebno u prerađivačkoj industriji. nisu izraženi strogi standardi i procedure poslovanja. broj preduzeća i zaposlenih u Republici Srpskoj.5%). Tabela 5: Broj preduzeća i zaposlenih u RS-u u 2006. 140. godine imala dominantno učešće.05%. njih 74. Kada je u pitanju učešće zaposlenih u MSP-u u ukupnom broju zaposlenih u Republici Srpskoj. Tabela 4: Učešće zaposlenih u MSP u ukupnom broju zaposlenih u RS-u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U MSP--u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U RS-u STRUKTURA U PROCENTIMA 2002.744 Srednja preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 796 74.938 ili 39.239 59.ing. a veće mogućnosti za sivu ekonomiju.920) najviše je bilo mikro preduzeća. njih 92 ili 1. Međutim. dipl.57%). ako se pogleda broj zaposlenih u ovim preduzećima. posljedica procesa privatizacije i otpuštanja velikog broja radnika. dominantno učešće trgovine u odnosu na ostale djelatnosti je posljedica toga što je za bavljenje ovom djelatnošću potrebno znatno manje inicijalnog i obrtnog kapitala. zatim u velikim preduzećima (48. manji su poslovni rizici. godinu.4%). i u Republici Srpskoj je evidentno smanjenje broja radnika u proizvodnoj djelatnosti. Najmanje je bilo velikih preduzeća. Potom slijede zaposleni u malim preduzećima (49. što je prikazano u tabeli 4.÷2004.757 236.64 %. __________________________________________________________________________ 21 Modeliranje organizacionih struktura. u najvećoj mjeri.

Šemsudin Habibović.maš. dipl. informacionih tokova i baza podataka . Mala i srednja preduzeća Slika 3: Rezultati BiH u ispunjavanju deset oblasti Evropske povelje Rezultati BiH u deset oblasti Evropske povelje 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X Prosječna vrijednost ocjena za BiH Slika 4: Poređenje provođenje Evropske povelje BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana Poređenje prosječnih ocjena BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u provođenju deset tačaka Evropske povelje o malim preduzećima 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X BiH Zapadni Balkan __________________________________________________________________________ 22 Modeliranje organizacionih struktura.ing.

potrebno je posjedovati i određeno iskustvo. brza i masovna privatizacija. veoma važnu ulogu ima stvaranje adekvatnog i pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta. ne vodi automatski do stvaranja profitabilnih kompanija. Za efikasno tržište potrebna je konkurencija. i naročito sa MSP-om. slobodna trgovina. Poljska. odnosno konkurentna privredna struktura.Šemsudin Habibović. Većina zemalja u tranziciji prihvatile su da su MSP suštinski dio ekonomskih reformi (Češka. Upravo stvaranje ovakvog ozračja predstavlja jedan od glavnih zadataka vlada zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije. VAŽNOST MSP-a U ZEMLJAMA U TRANZICIJI Tranzicija se najčešće definiše kao „zamjena jednog ekonomskog sistema drugim“ ili zamjena centralno planiranog socijalističkog modela privređivanja tržišnom ekonomijom. prije svega. Zato je suština restrukturiranja socijalističkih privreda bila – povećanje spoljnje i unutrašnje konkurentnosti. • iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP-a važan element u procesu reformi. kao i izoštren osjećaj za posao i poslovnost. koja imaju glavnu ulogu u procesu reformi. Uporedo sa procesom transformacije društvenog u privatni sektor. dakle otvaranje prema spoljnjem tržištu. Mađarska. što se potvrđuje već u početnoj fazi ekonomskih transformacija.maš. Slovačka i Slovenija). te da igraju značajnu ulogu u povećanju tržišne konkurentnosti. Mala i srednja preduzeća 8. informacionih tokova i baza podataka . pogodnog za nastanak jakog MSP sektora. deregulacija cijena. Shodno tome. a pored toga. sve zemlje u tranziciji teže da prijeđu sa planske i centralizovane. dipl. Više od petnaest godina tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama empirijski je potvrdilo i artikulisalo stav. vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu na preduzetništvo i MSP. preoblikovanje starih i uspostavljanje novih preduzeća. • je razvoj MSP-a bio krucijalan element industrijskog restrukturiranja. Tranzicija ka tržišnoj ekonomiji ima jaku korelaciju sa razvojem privatnog sektora. ka tržišno orijentisanoj ekonomiji.ing. koji im nije dao priliku da nauče da se tržišno ponašaju. Osnovni uslovi za sistematske promjene i tranziciju su rana. Osnovu tranzicijskog procesa čini privatizacija. __________________________________________________________________________ 23 Modeliranje organizacionih struktura. MSP mogu da pomognu u restruktuiranju ekonomije tranzicijskih zemalja tako što apsorbuju suvišne radnike. a u zemlji pospješivanje stvaranja mase novih konkurenata. konvertibilnost valute i makroekonomske stabilizacijske politike. da je tržiste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnosti nego što je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata. Proces pretvaranja državnih firmi u privatne. većina državnih firmi funkcioniše u vještački i odbrambeno orijentisanom ekonomskom ambijentu. Sektor malih i srednjih preduzeća ima stratešku važnost iz nekoliko razloga: MSP doprinose porastu zaposlenosti daleko više nego velika preduzeća i mogu da na duži rok obezbijede veoma značajan udio svih zaposlenih. Tokom perioda centralne i planske privrede. iz prostog razloga što preduzetništvo. Dosadašnja iskustva tih zemalja su pokazala da: • su MSP generator ekonomskog razvoja. podrazumijeva spremnost da se preuzme rizik.

U tabeli 6 je dat broj MSP-a na 1000 stanovnika u zemljama Jugoistočne i Centralne Evrope i zemljama EU u 2002.1 7. 2002. Mala i srednja preduzeća Uporedne analize MSP-a u zemljama u tranziciji rade ECE (Economic Commission for Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development).988 25.981 3.6 13.5 52. godini.1 27.415. 2001.8 2002.206.985 17. Velika većina MSP-a su mikro preduzeća.4 7. 2001.368.9 87.968 876. 2000. godini Broj MSP (uključujući i mikro preduzeća) JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija SCG CENTRALNA EVROPA Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Slovenija Evropa-19 +Lihtenštajn.938 22. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).000 Podaci preduzeća stanovnika iz 253 200 741 426 194 2.0 27. 2000.600 207. 2000. informacionih tokova i baza podataka . 2001.135 27.Šemsudin Habibović. 2001. dipl.138 612. U najvećem broju zemalja u tranziciji.760 311. 2002. 2002. Uporedimo li definicije MSP-a u tranzicijskim zemljama i u Evropskoj Uniji.000 18. MSP su uglavnom orijentisana na trgovinu i samo mali dio njih se bavi proizvodnjom određenih dobara.0 67. postoji poreba za jasnim definisanjem.7 14.) __________________________________________________________________________ 24 Modeliranje organizacionih struktura. što govori da su MSP u zemljama u tranziciji još uvijek na nižem stepenu razvoja.002 830.601 827.211 63.452 354.547 1. Norveška. odnosno pružanjem određenih usluga. 2000.285 19.955 742 1.00 0 Broj Broj MSP velikih na 1.maš.7 13. 2001.783 26.806 3.260 64.915 20.237 30.671 1.990 858. u većini zemalja jugoistočne Evrope učešće MSP-a u bruto domaćem proizvodu je više od 50%. Švajcarska 56. te stoga. a u tabeli 8 broj MSP-a u zemljama Evropske Unije prije dva posljednja velika proširenja. Tabela 6: Broj preduzeća u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.367 365. 2001.589 160 308 40.1 85.040.862 66.373 22.145 25. uočavamo bitne razlike. koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike. poređenjem i statistikom.643 41.8 85. Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.041 6. dok je u tabeli 7 data struktura preduzeća po najvažnijim privrednim djelatnostima.000 Broj mikro preduzeća 54.ing.000 224.0 6.

8 28.0 26.0 16.6 21. Britanija EU-15 EU-19 Srednja 5 3 3 2 24 45 2 0 2 16 1 9 2 6 16 4 6 25 162 169 MSP 226 541 179 212 2 484 3 535 797 27 92 4 122 22 551 175 682 2 695 270 322 3 484 19 890 20 413 Velika 1 1 1 1 5 13 0 0 0 3 0 2 0 1 3 1 1 7 39 40 Ukupno 227 542 180 213 2 489 3 548 798 27 92 4 125 22 553 175 683 2 698 271 323 3 491 19.3 35.0 3.0 27. godini JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Moldavija Ruminija SCG SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Izvor: UN/ECE (2003.9 6.6 45.3 25.9 4.) Mikro 195 515 161 199 2 318 3 127 778 26 79 3 938 19 500 162 638 2 555 244 286 3 301 18 568 19 042 Mala 26 23 15 11 142 363 17 1 11 168 2 42 11 38 124 22 30 158 1 160 1 202 Trgovina Usluge Proizvodnja Ostalo % % % % 52.4 5.1 47.0 28.0 2. godine (u hiljadama) Austrija Belgija Danska Finska Francuska Njemačka Grčka Island Irska Italija Luksemburg Holandija Norveška Portugal Španija Švedska Švajcarska V.6 28.2 20.5 5.9 19.9 19.0 30.6 29.1 17.0 14.0 12. informacionih tokova i baza podataka .929 20 453 Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2001.8 12.0 48.9 18.maš.8 23.Šemsudin Habibović.7 Tabela 8: Broj MSP-a u Evropskoj Uniji 2000.9 63.0 7.0 16.8 21.9 34.4 35.ing.0 50.2 25. Mala i srednja preduzeća Tabela 7: Struktura MSP-a po djelatnostima u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.5 19.8 43.) __________________________________________________________________________ 25 Modeliranje organizacionih struktura.9 50.2 3. dipl.5 17.0 35.

24 mil.223 2. trenutno u Srbiji ima oko 86. 2000. ažuriranim podacima Agencije za privredne registre.0 0.2 2. 2005.960 68.995 65.1 odsto malih i srednjih preduzeća (tabela 10).65 mil. od čega 75.1 velika bro j 879 973 742 663 605 702 665 % 1.695 66.292 2.9 95.2 3. Vidljivo je da su samo mala preduzeća imala neprekinuto povećanja broja jedinica. Tabela 10.ing.9 1.2 mil.8 94. 2002. 9.maš.515 2. EUR < 1. Broj preduzeća u Srbiji u periodu 1999. godine bilo ukupno 76. u Srbiji je na kraju 2006. __________________________________________________________________________ 26 Modeliranje organizacionih struktura.303 76.Šemsudin Habibović.1 SRBIJA Mala i srednja preduzeća Prema Zakonu o računovodstvu Srbije.547 66.6 95. što je prikazano u tabeli 9: Tabela 9: Kriterijum za razvrstavanje preduzeća u Srbiji Kriterijumi .359 2.8 4. broj 58.5 1.2 3.Srbija Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) Mala < 50 < 1. EUR < 6. U tabeli 10 dati su podaci o promjeni broja i strukture preduzeća u Srbiji u periodu od 1999. i to je ubjedljivo najdominantniji tip preduzeća u Srbiji malo preduzeće u privatnom vlasništvu sa manje od 10 zaposlenih.347 % 3.309 73.394 preduzeća. EUR Srednja < 250 < 8. dok je kod srednjih i velikih preduzeća uočljivo kolebanje broja jedinica.8 96. preduzeća treba da ispunjavaju dva od tri kriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzeća.25 mil.3 3.000 preduzeća koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja. godine bilo 52.616 2. EUR Prema zvaničnoj statistici.382 % 94.4 1. Prema najnovijim. od toga 44. dipl. informacionih tokova i baza podataka .3 95.181 1.391 69.2 3.870 62.729 ili 99.0 srednja broj 2.0 0.662 59. 2006.1 1.109 71.769 sa manje od 10 zaposlenih. godine.394 % 100 100 100 100 100 100 100 Privatnih malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006.106 63.989 68.441. 2003. MSP U ZEMLJAMA U REGIJI 9.÷2006 mala Godina 1999. 2004.9 ukupno broj 61. do 2006.8 96.

god. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 27 Modeliranje organizacionih struktura.455 3.769 1. U preduzećima sa čistom privatnom svojinom bilo je 407.212 514.802 87 53 1.516.516 srednja 22. godine . Tabela 12: Broj zaposlenih prema veličini preduzeća (u 2006.406 zaposlenih.623 Također.197 507 642 772 10÷30 zap.137.567 12. 443 44. regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva itd.812 Vlada Srbije je još 2003.632 57.108 135.003 382 preko 150 64 132 2 8 291 109 ukupno 920 52.264 u malim. 71.667 248. Glavni elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su: • Jačanje institucionalne podrške i uvažavanje interesa sektora MSP-a na svim nivoima: Ministarstvo za privredu i privatizaciju. od čega su mala imala 366. međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.) svojina društvena privatna zadružna mješovita državna neraspoređen o do 10 zap. 178 5.god.488 1.306 106.508 399.694 4. srednja 256.490 71.819 407.008 27. godine sva preduzeća u Srbiji zapošljavala su skoro 1.122 4.maš. godine donijela Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003 – 2008.ing.202 366. na kraju 2006.406 ukupno 54.697 278. od čega 278. Podaci o broju zaposlenih su dati u tabeli 12.441 1.879 3. dipl.890 velika 17.138 miliona ljudi.264 9. Mala i srednja preduzeća Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzeća prema broju zaposlenih (u 2006.738 210 71 552 360 30÷150 235 1.535 45.837 12.837 zaposlenih. prema zvaničnoj statistici.429 1.46 639 2.694 u velikim preduzećima.350 203.015 256.234 41.890 i velika 514.879 u srednjim i 57.Šemsudin Habibović.) mala društvena svojina privatna svojina zadružina svojina mješovita svojina državna svojina neraspoređeno UKUPNO 14. Njen cilj je promocija preduzetništva i kreiranje okvira za otvaranje održivog.

Jačanje veza između obrazovnog sistema i naučno-istraživačkog sistema i sektora MSPa. malim i srednjim preduzećima.ing. a ne otežavati razvoj sektora MSP-a. otvaranja novih mikro-kreditnih linija i stručne pomoći bankama za razvoj usluga namjenjenih sektoru MSP-a. informacionih tokova i baza podataka . Predlaganje mjera za olakšavanje pristupa sektora MSP-a izvorima finansiranja. Redovno praćenje realizacije Strategije i donošenje godišnjih programa u kojima će se definisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju Strategije u narednoj godini i Obezbjeđivanje finansijske i tehničke pomoć stranih donatora radi pružanja podrške ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP-a: stvaranja stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog okruženja za sektor MSP-a. koji će kreatorima strategije i politike razvoja ovog sektora. pružiti adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP-a i njegovim doprinosom ekonomskom razvoju. povećanja broja regionalnih agencija i centara koji će pružiti podršku sektoru MSP-a i razvoj programa za podizanje konkurentnosti preduzeća. Pripremanje MSP-a u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne i konkurentne telekomunikacione infrastrukture. što bi sektoru MSP-a olakšalo obavljanje administrativnih procedura putem interneta tj. Sprovođenje reformi javnih službi u cilju efikasnijeg pružanja usluga i značajnog smanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se postavljaju pred sektor MSP. Smanjenje obima “sive” ekonomije istovremenim poboljšanjem ambijenta u kome posluju registrovana preduzeća i privatni preduzetnici i većom koordinacijom rada inspekcijskih služi. podrškom razvoju industrije softvera i elektronskog poslovanja. dipl. Obrazovni i naučno-istraživački sistemi moraju se više prilagoditi potrebama tržišne ekonomije.maš. Stvaranje novog pravnog okruženja koje će olakšavati. privatnim preduzetnicima i javnosti. Poboljšanje statističkog sistema praćenja sektora MSP-a. kao i postepenim uvođenjem principa elektronske vlade (egovernment). Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP-a na domaćem tržištu boljim povezivanjem velikih preduzeća sa MSP aktivnostima. Povećanje izvoza sektora MSP-a. stvaranjem uslova za veće učešće MSP-a u javnim nabavkama i većom penetracijom roba široke potrošnje iz sektora MSP-a. Promocija aktivnosti vezanih za pomoć razvoju sektora MSP-a kroz kontinuiranu medijsku kampanju. podrškom primjeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju. kao što je podugovaranje. __________________________________________________________________________ 28 Modeliranje organizacionih struktura. uvođenjem sistema kvaliteta i inovacija.Šemsudin Habibović. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća • • • • • Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzeća i privatnih preduzetnika. on-line i povećalo mogućnosti za učestvovanje u javnim nabavkama. Podizanje konkurentnosti sektora MSP-a programima razvoja menadžmenta preduzeća.

Ali. Hrvatska je konačno u 2006. preduzetničke zone i sl. ili škola koja to nije. Zakonom o razvoju male privrede (gospodarstva). prema hrvatskim podacima. koje od 2002. a sektor malih i srednjih poduzeća je sektor privrede u kojem je i jako mnogo nepreduzetnih preduzeća. Hrvatska je učesnica procesa unutar Evropske povelje za malu privredu. informacionih tokova i baza podataka . ili bolnica koja to nije.J. velika i mala. kao i mrežni sistem „Poslovni navigator“. dugoročnije planiraju svoj poslovni pothvat. klima. na razumijevanju važnosti umrežavanja i timskog rada. koji sadrži informacije o poslovnim uslugama za mala i srednja preduzeća i to sve na jednom mjestu.2 HRVATSKA U Hrvatskoj je 65 posto zaposlenih u malim i srednjim preduzećima.ili ga nema. GEM istraživanje potvrdilo je da su preduzetnici koji to postaju zbog uočene poslovne prilike optimističniji. došlo se je do zanimljivih podataka. Zbog toga je preduzetništvo način ponašanja. u ministarstvima. bolja regulacija. to onda znači da postoje velika i mala preduzeća koja nisu preduzetna.maš. godine Hrvatska je uvela uslugu on-line registracije obrta. U junu 2006. zapošljavanje i izlazak na nova tržišta. Vezano uz politiku MSP-a.HR. koja je već u velikoj mjeri usklađena s definicijom EU-a. „e – obrt“. Preduzetništvo može biti zastupljeno u velikim i malim preduzećima. na primjer. koja su dominantni „proizvođač“ prihoda (55 posto prihoda). a i važni su izvoznici (25 posto ukupnog izvoza). Hrvatska je uvela koncept one – stop – shop kroz program HITRO. Zbog tih su brojki bili prisiljeni i prestati govoriti o „malom preduzetništvu“ . nego ih je na to natjerala situacija u kojoj su se našli. bolnicama.Šemsudin Habibović. u lokalnoj upravi.nema malog i velikog preduzetništva. su ona koja vuku privredni rast. godini prešla u fazu u kojoj je broj preduzetničkih pothvata zbog uočene prilike bio veći od preduzetničkih pothvata zbog nužde i ne smije se ponoviti situacija u kojoj dominiraju preduzetnici koji to ne postaju svojom voljom. Zbog toga se snažno čuje glas malih poduzeća. Hrvatska podržava unapređivanje poslovnog okruženja (npr. lokalna uprava koja to nije. Postoji preduzetnički kapacitet. Strossmayera u Osijeku (Global Entrepreneurship Monitor – GEM). uspostavlja se Hrvatska agencija za malo gospodarstvo (HAMAG). na kreativnosti i inovativnosti. To je. Preduzetna preduzeća. Hrvatska je dio mreže EIC-a (Euroinfo centara). privatnom životu . omogućilo pojednostavljenje postupka registracije preduzeća od prosječnih 3 do 4 sedmice na 5 dana.ing. koja uglavnom provodi programe financijskih poticaja i sadrži hrvatsku definiciju MSP-a. u školama. a svi u društvu moraju naučiti i njihov jezik: prvenstveno vlade i banke (banke na tome vrlo intenzivno rade). __________________________________________________________________________ 29 Modeliranje organizacionih struktura.). godine provodi CEPOR u saradnji s istraživačkim timom Sveučilišta J. pa do pojedinca koji to nije. Programom za poticaj MSP-a. očekuju snažniji rast. vlada koja to nije. U okviru ovog programa planira se kompletan razvoj strategije „bolja regulacija – deregulacija“. djelovanje sve što se temelji na želji za postignućem. dipl. nevladinim organizacijama. potencijal. Mala i srednja preduzeća 9. Kroz istraživanje preduzetničke aktivnosti Hrvatske. kojim se nastoje poboljšati usluge poslovanja i pojednostaviti odnosi u poslovanju s državnom upravom.

9. više nego u 2006 godini. kao i nepostojanjem dovoljno razvijene svijesti o dometima internet prezentacija. odnosno 10. a ispitanici to pravdaju najčešće nedostatkom edukacije i nepostojanjem potrebe za njihovim korišćenjem. Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je. dok bi oni kao zaposleni u preduzeću prihvatili veći stepen odgovornosti u gotovo dvije trećine slučajeva. povećanje nivoa znanja. dipl.377. 2007. odnosno direktor. Samo 12 odsto vlasnika MSP nije spremno da zaposli nekog od članova porodice. povećanje konkurentnosti i podsticaj izvoza. došao crnogorski Fond za razvoj. iako je 94 odsto njih spremno da se obrazuje. Upotreba računara među njima je i dalje na nižem nivou. do 2006. Situacija se na tom polju ipak popravlja. godine taj broj je bio 36. godine se nastavljaju i u 2007. broj malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006. kao strateške ciljeve definisala: • • • • • povećanje broja malih i srednjih preduzeća. Zaposleni u njima komuniciraju pretežno formalno. povećanje dostupnosti finansijskim sredstvima. iznosio 33. koristi internet jednom dnevno i ne plaća elektronski. Pozitivni trendovi od 2001. godinu.Šemsudin Habibović.6%. a na dan 21. godine.ing. a zapošljavaju od jednog do četiri. informacionih tokova i baza podataka . Sopstveni web site nema 40 odsto ispitanih. što se dijelom može objasniti i njihovim orijentisanošću na domaće tržište. a vlasnik.940. za prethodnu 2007. što je za 3. prosječan vlasnik crnogorskog malog i srednjeg preduzeća (MSP) ima srednju stručnu spremu. jer 29 odsto ispitanih namjerava da napravi sajt svoje kompanije.maš. kao i za raniji perod od 2002-2006. godini i kada je u pitanju rast broja malih i srednjih preduzeća.12. Svako peto anketom obuhvaćeno preduzeće ne izdvaja novac za edukaciju zaposlenih. web prezentacije ili elektronsko plaćanje u poslovanju.3 CRNA GORA Mala i srednja preduzeća Prema rezultatima do kojih je u anketi među korisnicima svojih kredita. Crnogorska MSP velikim dijelom zavise od samo jedne osobe i funkcionalno su organizovana kao centralizovani sistem. Vlasnici imaju pozitivna iskustva iz rada sa zaposlenim članovima porodice. __________________________________________________________________________ 30 Modeliranje organizacionih struktura. odnosno računare.563 preduzeća. početkom 2008. ali je tek svaki treći ispitanik ocijenio da ih mnogo upotrebljava. povećanje zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima. godine. Prema Centralnom registru privrednog suda. Među njima nema onih sa osnovnim obrazovanjem ili sa zvanjima magistra ili doktora nauka. u 53 odsto slučajeva ima srednju stručnu spremu. internet. Manje od petine anketiranih preduzeća ne koristi informacione tehnologije.

.godine.ing. koji je crnogorska Vlada usvojila krajem 2007. informacionih tokova i baza podataka . Povećanje učešća MSP-u u izvozu (konkurentnost.Šemsudin Habibović. __________________________________________________________________________ 31 Modeliranje organizacionih struktura.godinu. 4. u odnosu na 2006. Povećanje zaposlenosti u MSP-u za 20% do kraja 2010. godine . 3. dipl. kao osnovni ciljevi su definisani: 1.maš. Povećanje broja novih MSP-a i preduzetnika za 30% do kraja 2010. – 2010. Mala i srednja preduzeća Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007. g. godine. Povećanje učešća MSP-u u BDP na 60% do kraja 2010.odine. godinu. 2. godine u odnosu na 2006. internacionalizacija) na 30% do kraja 2010.

stvaraju najviše radnih mjesta i pospješuju razvoj evropske ekonomije. privredne komore. njihov broj. omogućilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzeća predstavlja imperativ za sve zemlje koje žele da svoju ekonomiju prilagode novim tržišnim uslovima. Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a. za MSP je vrlo dug i težak proces.Šemsudin Habibović. koje MSP-u omogućuje da svoje poslovanje prilagodi zahtjevima savremenog poslovanja. dipl. kako bi se obezbijedilo ispunjenje naprijed definisanog strateškog cilja. __________________________________________________________________________ 32 Modeliranje organizacionih struktura. Zahvaljujući svojim karakteristikama. MSP moraju stalno da rade na unapređivanju svojih proizvodnih procesa. generalno posmatrano. Jedan od bitnih faktora. MSP su.ing. samo na taj način naša mala i srednja preduzeća će biti sposobna da odgovore zahtjevima tržišta. pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. koje svakim danom postaje sve zahtjevnije. koji zahtijeva dosta ulaganja samog vlasnika. koji obezbjeđuje opstanak na tržištu jeste postizanje poslovne izvrsnosti. stvarajući na taj način još bolji proizvod. instituti. brža su u iskorišćavanju novih mogućnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja i više orijentisana na male inkrementalne inovacije. Okruženje za MSP predstavlja: država-vlada. tako i na stranom tržištu. zahvaljujući sve većoj konkurenciji. lakša primjena novih menadžment trendova. i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji. odnosno uslugu. Mala i srednja preduzeća 10. univerziteti. kao što su: fleksibilnost. uočavamo da su mala i srednja preduzeća (MSP) uspjela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. informacionih tokova i baza podataka . U želji da opstanu na tržištu. Međutim. visoko relativno učešće zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama. lokalna uprava. Država direktnim i indirektnim mjerama podrške treba da pozitivno utiče na okruženje MSPa. i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se interveniše ili se pokreću nove inicijative. na jednoj strani. naročito krajem prošlog i početkom ovog vijeka. Mala i srednja preduzeća treba da se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. na drugoj strani. ukazuju da strateški cilj Bosne i Hercegovine treba da bude upravljanje razvojem MSP-a. razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom. ali i svih zaposlenih. Male firme i velike kompanije imaju različitu ulogu u inovativnom procesu. edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći. više tržišno i manje istraživački orijentisana. Postizanje poslovne izvrsnosti. kako na domaćem. Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu evropske ekonomije. Na kraju. ZAKLJUČAK Posmatramo li razvoj svjetske ekonomije i događaje koji prate proces globalizacije svjetskog tržišta. bolja komunikacija unutar preduzeća i slično. možemo reći da je potrebno više koordinacije između svih institucija i projekata da bi se povećala efikasnost institucija u budućnosti.maš.

dipl. informacionih tokova i baza podataka . sposobnosti za održiv privredni rast. zapošljavanja. Mala i srednja preduzeća 11. Principi Insistirajući ka tome. predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji. • Prepoznajemo preduzetništvo kao važnu i produktivnu sposobnost. te se mora posmatrati prilika za učenje i usavršavanje. biće uspješan samo ukoliko se mala preduzeća stave na vrh prioriteta.maš.European Charter for Small Enterprises Mala preduzeća su kičma evropske privrede. U tom cilju zalažemo se da ćemo: • Jačati inovativni i preduzetnički duh. treba kreirati najbolje moguće okruženje za potrebe malog biznisa i preduzetništva. koja zaslužuju da budu pravično nagrađena. bazirana na znanju. na svim nivoima odgovornosti. • Prepoznajemo vrijednosti znanja. • Ističemo važnost malih preduzeća u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja. a takođe socijalne i lokalne integracije u Evropi. analiziranjem postojećih mjera. mi: • Smo svjesni dinamičkih kapaciteta malih preduzeća za odgovor na nove potrebe tržišta i obezbjeđenju novih radnih mjesta. PRILOG 1: EVROPSKA POVELJA O MALIM PREDUZEĆIMA Evropska povelja o malim preduzećima . ali su i prva koja će procvjetati ako se ukloni birokratski pristup i nagradi uspješnost. koji omogućuje evropskim preduzećima da se uspješno suoče s novim izazovima. Položaj malih preduzeća u Evropskoj uniji može se poboljšati: aktivnostima ka podsticanju preduzetništva. veće i bolje zapošljavanje i veću socijalnu koheziju. Mala preduzeća se moraju posmatrati kao glavni pokretači inovacija. Ona su prva koja trpe pretjeranu birokratiju. i njihovim prilagođavanjem ka malom biznisu.ing. a nosioci politika da uzmu u obzir potrebe malih preduzeća. Zbog toga. Napori Evrope ka uvođenju nove ekonomije. • Uzimamo u obzir da je povremen neuspjeh popratna pojava odgovornih inicijativa i preuzimanja rizika. U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svijetu. ponašajući se kao primjer inicijative i predanosti. Ona su ključni izvor zapošljavanja i temelj za razvoj poslovnih ideja. __________________________________________________________________________ 33 Modeliranje organizacionih struktura. Mala preduzeća su najosjetljivija na promjene u poslovnom okruženju. • Pozdravljamo uspješna preduzeća.Šemsudin Habibović.

maš. Gdje god je moguće. Bolje zakonodavstvo i regulative Nacionalne zakone o stečaju treba ocjenjivati u svjetlu dobre prakse. 1 Obrazovanje i obuka u području preduzetništva. Specifični moduli koji se odnose na biznis. Olakšati pristup najkvalitetnijim istraživanju i tehnologiji.ing. Učenje kroz benchmarking treba nas voditi ka poboljšanju sadašnjih praksi u EU. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća Postići regulacioni. U tom smislu. Potrebno je analizirati novu regulativu na nacionalnom nivou i nivou Zajednice u cilju ocjene njihovih uticaja na mala preduzeća i preduzetnike. nacionalnu i EZ regulativu treba pojednostaviti. Osigurati pristup tržištu na bazi minimalno opterećujućih zahtjeva. 2. razvijati odgovarajuće programe treninga za menadžere u malim preduzećima. pogodan za poduzetničku djelatnost i poboljšati status preduzetnika. obavezujemo se da ćemo djelovati u skladu sa sljedećim principima djelovanja. Sticanje poslovnih vještinama __________________________________________________________________________ 34 Modeliranje organizacionih struktura. Slušati glas i mišljenje malih preduzeća. da hvataju korak s najbržima. trebaju biti neophodan sadržaj obrazovnih programa u srednjem i visokom obrazovanju. Poboljšati pristup izvorima finansiranja kroz čitav životni ciklus preduzeća. Kontinuirano poboljšavati efikasnost. uzimajući u obzir potrebe malih preduzeća. Evropa će njegovati preduzetnički duh i nove vještine od ranijeg doba života. Mala preduzeća mogu biti oslobođena od izvjesnih regulatornih obaveza. Vlade trebaju usvajati korisnički orijentisanu administrativnu dokumentaciju. dipl. treba prilagoditi najkonkurentnijim u svijetu. koji su u skladu glavnim ciljevima javne politike. Treba poboljšati online pristup za registraciju. Ohrabrivaćemo i promovisati preduzetničke poduhvate najmlađih. informacionih tokova i baza podataka . 4. Opšta znanja o poslovanju i preduzetničkim potrebama treba poučavati na svim nivoima školovanja. Podsticati zemlje s najvećim kašnjenjima i najkomplikovanijim procedurama za osnivanje novih preduzeća. Evropska Komisija treba pojednostaviti zakone koji se odnose na konkurentnost. 3. time što će Evropska unija ponuditi najbolje poslovne okruženje za mala preduzeća u svijetu.Šemsudin Habibović. fiskalni i administrativni okvir. Promovisati prvoklasnu podršku malim preduzećima Principi djelovanja Prihvatajući i potpisujući ovu Povelju. kako bi se smanjilo opterećenje za mala preduzeća. Jeftinije i brže osnivanje preduzeća Troškove osnivanja preduzeća.

telekomunikacije. Poreska i finansijska politika Neophodno je prilagoditi poreske sisteme u cilju nagrađivanja uspješnih. U isto vrijeme.ing. koji će dati adekvatnu ponudu vještina prilagođenih potrebama malih preduzeća. razviti i prilagoditi sisteme kvaliteta i certifikacije za mala preduzeća.Poboljšati vezu između bankarskog sistema i malih preduzeća stvaranjem prikladnih uslova pristupa kreditiranju i rizičnom kapitalu. visoko-tehnološka preduzeća ukljućujući instrumente equity kapitala (emisije akcija). Pružićemo podršku tehnološkim kooperacijama i razmjeni između preduzeća različitih veličina. javne nabavke i prekogranični sistemi plaćanja. podsticanjem osnivanja preduzeća. Bolje korišćenje prednosti jedinstvenog tržišta Mala preduzeća osjećaju korist od aktuelnih reformi evropske ekonomije. uključujući elektronsko trgovanje. Zemlje članice EU trebaju primjenjivati najbolju praksu u oporezivanju i individualnim podsticajima uspješnog poslovanja. Mala i srednja preduzeća Nastojaćemo da osiguramo takve trening institucije. mi ćemo: .maš.Poboljšati pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke povećanjem raspoloživih sredstava za nova preduzeća (startup-i). Time će preduzeća moći dobijati savjete. Preduzetnicima su potrebna finansijska sredstva da bi pretvorili svoje ambicije u realnost. kao i kapacitete malih preduzeća da identifikuju. 5. a posebno evropskih malih preduzeća. selektuju i usvoje tehnologije.Šemsudin Habibović. poreske prijave ili jednostavno primati informacije online pristupom što će ubrzati i pojeftiniti poslovanje. informacionih tokova i baza podataka . i obezbjediti trajne obuke i konsultacije. voda. __________________________________________________________________________ 35 Modeliranje organizacionih struktura. ekspanzije malog biznisa. 7.Identifikovati i ukloniti prepreke kreiranju panevropskog tržišta kapitala. korisnički orijentisanog ka malom biznisu u kritičnim oblastima njihovog razvoja. 8. Evropska komisija i zemlje članice zato moraju nastaviti sprovođenje reformi koje za cilj imaju ostvarenje suštinski jedinstvenog evropskog tržišta. primjeniti Akcioni plan finansijskih usluga i Akcioni plan rizičnog (venture) kapitala. evropska i nacionalna regulativa o konkurentnosti treba biti odlučno primjenjivana da bi stvorila šansu za mala preduzeća da uđu u nova tržišta i da se takmiče u “fer” (nepristrasnim) uslovima. . razvijati efektivnije istraživačke programe orijentisane na komercijalnu primjenu znanja i tehnologija. Komisija mora dati pozitivan primjer u ovoj oblasti. Važno je osigurati da patent Evropske zajednice bude lahko pristupačan malim preduzećima. plin i sl. komunalne službe (struja. Poboljšanje online pristupa Potrebno je podsticati elektronsku komunikaciju javnih istitucija sa sektorom malog biznisa. popunjavati aplikacije. dipl. Jačanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća Jačaćemo postojeće programe usmjerene ka promociji širenja tehnologije prema malim preduzećima. . komplementarne trening programima „unutar kuće”. 6. Da bi poboljšali pristup malih preduzeća finansijskim uslugama. otvaranja novih radnih mjesta i olakšavanja kreiranja i kontinuiteta malih preduzeća.).

efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća na nivou Unije i na nacionalnom nivou Vršićemo provjeru kako se interesi malih preduzeća reprezentuju na EU i nacionalnim nivoima. širiti najbolju praksu kooperativnih sporazuma. Kardifski proces ekonomskih reformi. 9. Vršićemo godišnji monitoring i evaluaciju progresa na bazi izvještaja Evropske komisije o relevantnim temama na proljetnom sastanku na vrhu.ing. da bi smo kontinuirano poboljšavali vlastite rezultate. uključujući socijalni dijalog. __________________________________________________________________________ 36 Modeliranje organizacionih struktura. Evropska povelja o malim preduzećima odobrena je od strane lidera EU na zasjedanju Savjeta Evrope u Feira. traženja boljih praksi u svim oblastima koja imaju efekte na mala preduzeća. i relevantni za potrebe preduzeća. informacionih tokova i baza podataka . Zato će se koristiti Višegodišnji program za preduzeća i preduzetništvo. visokog obrazovanja i istraživačkih institucija. tako i kooperaciju malih preduzeća. 19-20 juna 2000. panevropske kooperacije između malih preduzeća koristivši informacione tehnologije. Mala i srednja preduzeća Podržaćemo kako angažovanje malih preduzeća u međusobnoj saradnji na lokalnim. primjenom web stranica i korišćenjem Evropskog centra za praćenje malih i srednjih preduzeća. mreža i usluga.maš. evropskim i međunarodnim nivoima. Razviti jače. u cilju jačanja našeg znanja. Koordiniraćemo aktivnosti zemalja članica i EU na kreiranju informacionih i poslovnih sistema podrške. Uspješni preduzećima modeli elektronskog poslovanja i vrhunske podrške malim Komisija i zemlje članice EU trebaju podsticati mala preduzeća u primjeni najbolje prakse i usvajanju uspješnijih poslovnih modela koji će omogućiti da zaista napreduju u novoj ekonomiji. Koristićemo efikasne pokazatelje da bi procjenili progres tokom vremena u poređenju sa najboljima u svijetu. Potrebno je podržati akcije na nacionalnim i regionalnim nivoima usmjerene razvoju klastera (grozdova) preduzeća i institucija. osigurati pristup u čitavoj EU podrška vođenju i podršci mentora i poslovnih “anđela”. podržati kooperaciju malih preduzeća da bi se poboljšala njihova sposobnost za ulazak na panevropska tržište i proširiti njihove aktivnosti na tržištima trećih zemalja. koji će biti lahko dostupni i jednostavni. Obavezujemo se da ćemo napredovati ka ovim ciljevima primjenivši otvoren metod koordinacije nacionalnih politika o preduzećima. nacionalnim. Luksemburški proces politike zapošljavanja i drugi programi i inicijative Evropske zajednice. 10. dipl.Šemsudin Habibović.

÷11. __________________________________________________________________________ 37 Modeliranje organizacionih struktura. 2.maš. Podgorica 2007. 9. Biljana Pešalj: Ekonomika preduzeća. Tomislav Bogović: Uticaj informatičkog poduzetništva na razvoj Varaždinske županije. 12. Srđan Bogetić: Aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća u cilju postizanja poslovne izvrsnosti. Evropska povelja o MSP 5. 2006. magistarski rad. Varaždin. Nacionalna konferencija o kvalitetu.÷2008. 7.. Podaci Zavoda za statistiku FBiH.Luka. informacionih tokova i baza podataka . Direkcija za razvoj MSP: Strategija razvoja MSP u Crnoj Gori. 8. Kragujevac. Beograd. magistarski rad.05.. 2006. 34.2007. 2006. 2003.Šemsudin Habibović. RS. Dijana Šabović-Brezac: Izazovi poduzetništva u BiH. Srbije.÷2010. 08. 4. dipl. LITERATURA Mala i srednja preduzeća 1. 3. 6.ing. Vlada RS: Strategija razvoja MSP u RS za period 2006. B. Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Srbije: Strategija razvoja MSP i preduzetništva u Srbiji za period 2003. Ljubljana. Crne Gore.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful