Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

„Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je noćna mora“ (Japanska poslovica)

1. UVOD Devedesetih godina prošlog vijeka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja o važnosti mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trend je nastavljen i početkom ovog vijeka. Zahvaljujući takvom pristupu i poimanju stvari, mikro, mala i srednja preduzeća su pokretačka snaga i imaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji. Ona su suštinski izvor poslova, stvaralac poduzetničkog duha i inovacija u EU, pa su, prema tome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Prema podacima iz 2006. godine, u tadašnjih 25 zemalja Evropske unije, postojalo je čak 23 miliona malih i srednjih preduzeća, koja su činila oko 99% svih preduzeća u Uniji i koja su zapošljavala više od 80 miliona ljudi. U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzeća, a u Japanu oko 5 miliona malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim činjenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je, upravo podrška malim i srednjim preduzećima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju, poslovnoj kreativnosti, te ekonomskoj i socijalnoj povezanosti. Prema predviđanjima stručnjaka, i u proširenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzeća će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mjesta. Napori Evropske komisije ka uvođenju nove ekonomije, biće uspješni samo ukoliko se mala i srednja preduzeća stave na vrh prioriteta. U ovom radu ćemo pokušati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednja preduzeća, kao što su: šta su mala i srednja preduzeća, koliko ih ima i kakav je njihov tretman u našem okruženju, prednosti i nedostaci, važnost malih i srednjih preduzeća u zemljama u tranziciji, ekonomski značaj malih i srednjih preduzeća, koja je organizaciona struktura pogodna za mala i srednja preduzeća, način uređenja proizvodnje u malim i srednjim preduzećima i slično.

__________________________________________________________________________ 2 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

2. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog vijeka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se prije 4000 godina. Možemo reći da je malo preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi, Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestalno razvijali mala preduzeća. Proizvodi i usluge tadašnjih poduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji zaštićuju potrošače i male preduzetnike, osobito od prijevare. O ulozi, značaju i funkcioniranju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog vijeka. Kao što je u uvodu rečeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzeća i oko 100 miliona zaposlenih, čak 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60% i obezbjeđivala su, uoči primanja najnovijih članica, preko 80 miliona radnih mjesta. To konkretno znači da je u sektoru malih i srednjih preduzeća zaposleno dvije trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u proširenoj Evropskoj Uniji, male firme će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mjesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najčešće se polazi od: 1. statičkog, 2. funkcionalnog i 3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma. Statički kriterijum polazi od statičkog obilježja privrednih subjekata kao što su: veličina imovine, godišnji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje, nivo tehničke opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najviše prednosti u odnosu na druge kriterije, između ostalog zato što je: – – – – – – – – otporno na inflaciju nije pod uticajem kupovne moći dolara, transparentno, lahko se zapaža i razumije, usporedivo, omogućava dobru usporedbu između preduzeća iste grane, raspoloživo, lahko ga je dobiti od preduzeća.

Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je različita produktivnost i ekonomska efikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, pri istom radu, i istu vrijednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova po zemljama u pogledu broja zaposlenih, kao granice između malih, srednjih i velikih preduzeća. Klasifikaciju preduzeća na mala i velika možemo izvršiti prema sljedećim funkcionalnim obilježjima: obim i karakter proizvodnje i izvršenih usluga, karakter __________________________________________________________________________ 3 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

upravljanja, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, tehnička opremljenost preduzeća, način proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, oblik vlasništva, organizaciona struktura i sl. Detaljnije razmatranje ovih obilježja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvažavanja kod pojmovnog obrađivanja malih preduzeća, bez obzira na svu kompleksnost njihove primjene u praksi. Institucionalni (vlasnički) kriterijum polazi od pripadnosti instituciji kod koje je registrovano odgovarajuće društvo. Ovaj kriterijum se primjenjuje u skoro svim razvijenim zemljama, a posebno u SAD-u, gdje je 1953. god. osnovana posebna agencija federalne vlade pod nazivom „Small Business Administration (SBA)“ s ciljem institucionalne podrške malim preduzećima. Ova agencija postavlja različita ograničenja koja mora ispuniti preduzeće da bi postalo „small firm“. Kad je riječ o zapadnoevropskim državama, onda se obično polazi od definicije koju je dala Evropska mreža za istraživanje malih i srednjih preduzeća (European Network for SME Research). Prije donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko različitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se je broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Njemačkoj se, za definisanje malih i srednjih preduzeća, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godišnji prihod. Zajednička definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od ključne je važnosti, pošto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o državnoj pomoći i strukturnim fondovima. To znači da različite kategorije malih i srednjih preduzeća (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava lahku primjenu. Unutar Evropske Unije, prva zvanična definicija malih i srednjih preduzeća donesena je 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP-a je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.godine”. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropska komisija da pruža podršku i pomognu malim preduzećma u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o donošenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje su uključene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kućne radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavlja najvažniji korak ka poboljšanju okruženja za MSP i ciljanje unapređenja poduzetništva, investicija i rasta.

__________________________________________________________________________ 4 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

godine je bilo 27 miliona EUR) Pripravnici i učenici nisu navedeni kao zaposleni. Kategorija preduzeća Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća < 250 < 50 < 10 ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. Tabelarno bi se to moglo prikazati na sljedeći način: Tabela 1: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Evropske komisije od 01.maš. Prema toj definiciji. Mala i srednja preduzeća Ova definicija je elaborirana nakon brojnih konsultacija unutar Evropske komisije. a manje od 250 zaposlenih radnika.Šemsudin Habibović. __________________________________________________________________________ 5 Modeliranje organizacionih struktura.01. informacionih tokova i baza podataka . god. dipl. Mikro preduzeća se definišu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i čiji ukupni godišnji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura. za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih. zatim zemalja članica EU. mala i srednja. Mala preduzeća se definišu kao firme koje zapošljavaju od 10 do 49 radnika i čiji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura. Preduzeća se. poslovnih organizacija i eksperata. kao i dvije otvorene konsultacije putem interneta. godine je bilo 7 miliona EUR) ≤ 50 miliona EUR (1996. na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro. godine je bilo 5 miliona EUR) ≤ 43 miliona EUR (1996. čiji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili čiji je ukupni bilans manji od 43 miliona eura. Srednja preduzeća se definišu kao firme koje imaju preko 49. godine je bilo 40 miliona EUR) Ukupan bilans Broj zaposlenih Ukupan prihod (ukupna sredstva – aktiva) ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996.ing. ukupan prihod i bilans.2005.

za preduzetništvo. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Tabela 2: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Svjetske banke Kategorija preduzeća Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupan bilans (ukupna sredstva – aktiva) Mikro preduzeća < 10 ≤ 0.1 milion EUR ≤ 0.maš. mala 20÷99 i srednja preduzeća 99÷500 zaposlenih. mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve tržišta.1 milion EUR Mala preduzeća < 50 ≤ 3 miliona EUR ≤ 3 miliona EUR Srednja preduzeća < 300 ≤ 15 miliona EUR ≤ 15 miliona EUR Osim definicije Evropska komisija. u figurativnom smislu. koja preduzeća dijeli na način dat u tabeli 2. i. postoji i definicija Svjetske banke. postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke vještine. koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske Unije. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista. Mala i srednja preduzeća Pored definicije Evropske Unije. Prema OECD definiciji.Šemsudin Habibović. dipl. vrlo mala 5÷19. __________________________________________________________________________ 6 Modeliranje organizacionih struktura. MSP su sinonim za privatni sektor. Mikro preduzeća imaju 1÷4 zaposlenih.ing. informacionih tokova i baza podataka . mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili poveća (u nekim zemljama 100 ili čak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu). Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna. mala i srednja preduzeća imaju manje od 500 zaposlenih.

Mala i srednja preduzeća 3. a to prenosi na bližnje i sve zaposlene. imovinske razlike. koja su najčešće dionička društva. što je naročito izraženo u postsocijalističkim zemljama. pa je prisutan trend premještanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka. vlasništvo je odvojeno od upravljanja.ing. jer vlasnici samo nadziru rad uprave. a koja se izražava u činjenici da rade dugo naporno kreativno. MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika preduzeća. što umanjuje učašće radnika u proizvodnih procesima. • • • • • • • __________________________________________________________________________ 7 Modeliranje organizacionih struktura. za posljedicu je imalo otpuštanje radnika. MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja. starosnu strukturu. te predstavlja dodatnu motivaciju za uspjeh. Nasuprot tome.Šemsudin Habibović. tako i zapošljavanje članova uže porodice. potiče racionalno i savjesno korištenje kapitala. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Prednosti. Motivacija – poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam. političke i socijalne poremećaje. dipl. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija. što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije. Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumijeva kako vlastito zapošljavanje (bilo kao posljedicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom). inovativnija. što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda.maš. koje su najstabilniji dio svake privrede. koji se odlikuje velikom motivacijom. Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća. gdje je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. U velikim sistemima. MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mjesta. U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme. Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19). informacionih tokova i baza podataka . a veoma često su to porodične firme. stepen obrazovanja i sl. zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama – bez obzira na pol. propadanje velikih industrijskih sistema. pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona. što potiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. Osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sljedeće: • Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima. Ona često diktiraju promjene na tržištu. uz velike društvene. Povećana automatizacija i robotizacija ne zahtijeva visokokvalifikovanu radnu snagu. preko svojih predstavnika u nadzornim odborima. odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima. flesibilnija i kreativnija od velikih preduzeća.

Psihološka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znači imati izvjesnu nadmoć i sigurnost.Šemsudin Habibović. nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja. često dolaze u poziciju nelikvidnosti. najčešće. koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga. • • Mala i srednja preduzeća Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a. tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija. mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke. glavni zagađivači okoline. tj. koji se u njima obavljaju. koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. najčešće. površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta. zbog jednostavnijih tehnoloških procesa. pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoju dotadašnju domenu i započinju proizvodnju novih proizvoda.ing. zajedničkog rješavanja istih. koji mogu. svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća. Statistički je dokazano da 30÷40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja. zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i. nemogućnost predviđanja financijskih tokova. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode. utoliko prije što se oni više mijenjaju. Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme. • __________________________________________________________________________ 8 Modeliranje organizacionih struktura. posebno kada je u pitanju buduća potražnja. te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti. ekološki prihvatljiviji od velikih sistema. koji su. Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža. u kojima se ta individualnost gubi. nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova. nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. • • • • Pored nespornih navedenih prednosti. sami određivati dospjelost obaveza. nedovoljna tehnička znanja. informacionih tokova i baza podataka . zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije. odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima.maš. pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja. koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ i „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme. dipl. teško obezbjeđivanje kontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima. značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo: • Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća. Mala preduzeća. a među najznačajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem cjeline firme. Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji. a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina. Mali sistemi su. Mali preduzetnici imaju loš novčani tok. zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi. zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. pogotovo tamo gdje preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umijećem. znanjima i sposobnostima. kao posljedicu ograničenosti i specifičnosti.

mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja. gdje su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gdje ih štiti sindikat.ing. • • • • Zbog svega navedenog. __________________________________________________________________________ 9 Modeliranje organizacionih struktura. ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv. zbog svega što se pred njih stavlja. informacionih tokova i baza podataka . tako i za same radnike. uglavnom. što je štetno kako za državu. Kako bi se izbjegle poreske obaveze prema državi. pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova.Šemsudin Habibović. kojem je. Plate u malim preduzećima su. naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima. Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća. „ekonomija obima“).maš. Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mjesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima. manje. čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije. • Mala i srednja preduzeća Zbog niskog stepena podjele rada. dipl. u odnosu na velika preduzeća. često se dio plate isplaćuje „na ruke“. potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomoć i podrška. produktivnost u malim firmama je relativno niska. Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu.

dipl.maš. do onih koje mogu da budu izvođači istraživanja (slika 1). mala preduzeća bi trebala biti brža u eksploataciji potencijala i prednosti novog paradigmatskog okvira. mogu grupisati u nekoliko kategorija: od niskotehnoloških MSP-a. kontinuiran i sistematski R&D. patenti i inovacije. optimalna privredna struktura preduzeća različite veličine. od koje se često polazi u pristupu izučavanju uloge malih i srednjih preduzeća u ekonomskom razvoju. inovativne firme. prema obilježjima inovativnosti. INOVATIVNOST MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Osnovna pretpostavka. zavisno od: nivoa agregacije (privreda. Međutim. MSP imaju važnu i drugačiju ulogu i značaj u prevazilaženju specifičnih teškoća u ekonomskom rastu u odnosu na velika preduzeća. ako se uloga MSP u tehnološkim promjenama analizira koristeći uobičajene indikatore R&D (Research & Development – Istraživanje i razvoj) aktivnosti: izdvajanja. dok MSP imaju u procesu difuzije nove tehnologije unutar sistema koji je određen ekonomskom paradigmom. rizičan. patenti. zatim tehnološki kompetentnih. neto zapošljavanje). profitabilnost. Rezultati empirijskih istraživanja o odnosu veličine preduzeća i inovativnosti su kontraverzni. Kompanije se. To objašnjava zašto vlade pojedinih država daju veći značaj MSP u prioritetima ekonomske politike i razvoja. vrste pokazatelja ekonomske i tehnološke sposobnosti MSP-a (R&D izdvajanja. mezo. nivoa analize (mikro. grupe preduzeća ili pojedinačno preduzeće). zaposlenosti i rasta. __________________________________________________________________________ 10 Modeliranje organizacionih struktura. U vremenu paradigmatskih pomaka. Postoji relativno mali broj velikih preduzeća. Od svih inovativnih preduzeća. većina istraživačkih rezultata ne podržava tezu da MSP pokazuju natprosječne stope inovativnosti. je da u vrijeme velikih tehnoloških paradigmatskih pomaka. prema studijama OECD-a o odnosu malog biznisa. ostvaruju prvenstveno putem inovativnog preduzeća. makro). kao i njihov rastući značaj u promociji inovacija i tehnološkoj difuziji. načina posmatranja problema (statički ili dinamički) i tretmana veličine preduzeća. mala preduzeća imaju prirodnu prednost nad velikim. u odnosu na veličinu preduzeća. sektor. Zbog izuzetne fleksibilnosti. preko MSP-a koja imaju minimum tehnoloških sposobnosti. hijerarhizovanim preduzećima. Mala i srednja preduzeća 4. potencijale za skup. informacionih tokova i baza podataka .ing. je sačinjena iz koja posjeduju značajnu ulogu novom tehno- Ekonomske koristi od tehnološkog progresa se.Šemsudin Habibović.

informacionih tokova i baza podataka . Tipovi kompanija Izvođači istraživanja Mala i srednja preduzeća – Istraživački odjel ili ekvivalent – Dugoročni pristup u razvijanju tehnološke sposobnosti – Više inžinjera Tehnološki kompetentna – Neke budžetske diskretnosti – Sposobnost da se učestvuje u tehnološkim mrežama – Jedan inžinjer MSP sa minimalnom sposobnošću – Sposobno je za adaptaciju solucija u paketu – – Može zahtijevati implementaciji Bez značajnih sposobnosti pomoć u tehnoloških Niskotehnološka MSP – Ne iskazuje potrebu za njima – Možda nema tekućih potreba tog tipa Izvor: Arnold. 1997. Thuriaux. Slika 1.maš. dipl. __________________________________________________________________________ 11 Modeliranje organizacionih struktura.Šemsudin Habibović.ing.

ing. a imaju manje novca za tu svrhu. a tek neka mala i srednja preduzeća su odnedavno postala svjesna važnosti upotrebe informacionih sistema za uspješno i efikasno poslovanje. Mala i srednja preduzeća tradicionalno nisu u stanju predvidjeti i ograničiti svoje informatičke troškove. Mala i srednja preduzeća 5.1 Nabavni trošak Najočitiji trošak je nabavna cijena samoga softvera. Veliki broj naših malih i srednjih preduzeća koristi računare prilikom vođenja računovodstva i to je često jedini računar u tim preduzećima i ne koristi se ni za što drugo.Šemsudin Habibović. unatoč različitim pristupima njihovu određivanju. INFORMACIONI SISTEMI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Razvoj informacionih tehnologija je informacione sisteme učinio dostupnim i manjim privrednim subjektima. Danas postoji veoma tanka linija između zahtjeva s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća i onih s kojima se hvataju u koštac velike korporacije. U stvari. Računari obezbjeđuju efektne i efikasne načine obrade podataka i oni su neophodan dio informacionog sistema. tj. bilo je obratno. Svaki softver ima svoju cijenu. Nažalost. Mala i srednja preduzeća trebaju veću funkcionalnost nego ikada prije. u našoj zemlji postoje čak i velika preduzeća koja ne primjenjuju informacione sisteme u svom poslovanju. Pravila su ista. u oblasti proizvodnje aluminijske bravarije i fasada. Primjera radi. većina __________________________________________________________________________ 12 Modeliranje organizacionih struktura. zaista više nije važno jeste li mali ili veliki. stoga. U savremenom (informacionom) društvu više se ne postavlja pitanje potrebe firme za informacionim sistemom. dok drugi naplaćuju samo upotrebu i korištenje određenog softverskog paketa. Uspješna primjena informacionih sistema zahtijeva razumijevanje biznisa koji je podržan informacionim sistemom. malim i srednjim preduzećima. informacionih tokova i baza podataka . generišu potrebe za sve složenijim rješenjima. tako da je u posljednjih desetak godina došlo do dramatičnih promjena. sve se svede na vrlo male razlike. kao i velikih. dipl. Menadžeri tih preduzeća često govore da su ''uveli'' ili ''koriste informacione sisteme''. te pri učenju o informacionim sistemima nije dovoljno samo učiti o računarima. posljednjih godina postalo nezamislivo bez informacionih sistema. Ona se suočavaju s informatičkim troškovima koji s vremenom nepredvidivo rastu. Jedino pitanje koje stoji je za koji sistem se odlučiti.maš. međutim. a alati jednako složeni za velike i male. dok informacioni sistem obuhvata mnogo više od samih računara. Danas ako planirate opstati. tržište je vrlo zahtjevno. pa se danas cijene. Prosječno malo preduzeće suočava se s informatičkim troškovima koji svake godine rastu. MSP tržište diktira vrijednost softvera. ne razlikuju znatnije od proizvoda do proizvoda. U svijetu je poslovanje ovih preduzeća. Neki isporučioci softvera njegovu cijenu zaračunavaju odmah prilikom isporuke. no. sredstva kojima ta preduzeća raspolažu nisu rasla uporedno s njihovim potrebama. Mala i srednja poduzeća imaju sve veću potrebu za softverskim rješenjem koje će najuspješnije integrisati čitavo poslovanje datog preduzeća. Međutim. na kraju krajeva. Generalno se može reći da cijenu softverske aplikacije za mala i srednja poduzeća tvore sljedeći parametri. 5. Poslovno okruženje i ambijent u kome posluju mala i srednja preduzeća stalno se mijenjaju. Mala i srednja preduzeća. treba praviti razliku između računara i informacionih sistema.

Komponente tih troškova su usluge migracije podataka. ali i mogućnosti i fleksibilnosti alata dostupnih pojedinome sistemu. Međutim.00 KM. za koga je softverski program FeAlsoft uradila njemačka firma DataLab. Troškovi implementacije mogu biti veoma različiti. dipl.2 Neophodna platforma Svaki softver mora na nečemu raditi. vjerojatno. To definitivno može biti glavni razlog za brigu kod razmatranja ukupnoga troška sistema. najveći pojedinačni faktor u utvrđivanju dugoročnoga troška sistema. zavisi od primjenjene aplikacije. Postoje preduzeća kojima je potrebna hardverska dogradnja gotovo sa svakim izdanjem nove verzije njihove aplikacije. Mala i srednja preduzeća isporučioca sistema ima i neki svoj softver. S napretkom tehnologije. te PVC stolarije. Na taj način. definisanje krojnih listi i optimalne iskorištenosti potrebnog materijala. 5. SCHÜCO. dok firma FeAl iz Širokog Brijega.500.00 EUR. obuke. u svega nekoliko slučajeva nama potrebe da se obavi neki stepen prilagođavanja. postoje proizvodi koji efikasno rade tri ili više godina bez potrebe za hardverskom dogradnjom.3 Troškovi održavanja To su godišnji troškovi tekućega održavanja i podrške sistemu. 5. sve aplikacije nisu rađene jednakima kada je riječ o izdacima za neophodne platforme.ing. generalno gledajući. 5. Preduzeća često odlučuju da ne dodaju nikakva dalja prilagođavanjima svojim sistemima. svoj softverski paket SCHÜCAL mjesečno naplaćuje 90. Firma Alpro/Alumil iz Vlasenice svoj softver prodaje po trenutnoj cijeni od 1. konsaltinga. zavisno od složenosti.4 Troškovi implementacije To su troškovi same uspostave sistema do spremnosti za rad. naplaćuje korištenje softvera i to mjesečno iznosi 70. Mala i srednja preduzeća mogu kontinuirano ulagati u pokušaju da ostanu ažurni s verzijama raznih proizvoda koje koriste. koji služi za kalkulaciju i nabavu materijala. 5. koji bi se ostvarili prilagođavanjem sistema. Jedno je prilagoditi aplikaciju. inače svjetski lider u ovoj oblasti.maš. integracije sistema. no to je i dalje jedan od glavnih razloga za brigu kupaca na MSP tržištu. Njemački proizvođač aluminijske bravarije i fasada.6 Troškovi održavanja softvera po mjeri To je. U većina preduzeća ovi troškovi iznose 17 do 20 posto od nabavne cijene godišnje. definisanje prodajne cijene samog izlaznog proizvoda itd. To može biti velika troškovna komponenta kod sistema. Nažalost. trošak odricanja od prilagođavanja često je puno veći od troška prilagođavanja. gube eventualne dobitke na produktivnosti. Dakle.Šemsudin Habibović. takva odluka preduzeće na kraju često košta više. Zamrzavanjem verzija propuštaju povoljnosti u cijeni novih funkcija koje dolaze u budućnosti. __________________________________________________________________________ 13 Modeliranje organizacionih struktura. Također. što. informacionih tokova i baza podataka . procesnog inžinjeringa i projektnog vodstva. smanjuje se i trošak prilagođavanja.5 Troškovi prilagođavanja Od stotina i stotina implementacija poslovnog softvera. ili mogu odlučiti da zamrznu verzije proizvoda radi ograničenja troškova održavanja i prekidanja tekućeg programiranja i ispitivanja. Slične cijene i kod drugih isporučilaca sistema i softvera. Uzrok tome najčešće je slaba arhitektura aplikacije ili neučinkovitost alata korištenih u formiranju sistema. opet. a nešto sasvim drugo održavati prilagođenu aplikaciju ažurnom. 5.00 KM.

u poređenju sa 0. Odgovori na ovo pitanje mogu se sažeti u deset tačaka. 10. odnosno nove prilike i mogućnosti otvara?''. 3. predviđa se u svim zemljama članicama Evropske Unije tokom nekoliko sljedećih godina. Jačanje vlastitog položaja i prisustva na tržištu. gornje stavke predstavljaju primarne troškove automatizacije malih i srednjih organizacija. Jačanje popularnosti i poslovnih veza. veliku ulogu u razvoju malih i srednjih preduzeća ima i internet. Ponašanje u skladu s aktuelnim tržišnim trendovima. Nuđenje novih usluga i pokretanje novih tipova poslova. javne nabavke i slično. 4. pa se očekuje da će MSP uskoro biti u mogućnosti da većinu svojih zakonskih i administrativnih obaveza ispune „on–line“.4% u slučaju onih koji to ne čine.Šemsudin Habibović. Brža i kvalitetnija reakcija na promjene i nove zahtjeve tržišta. 8. informacionih tokova i baza podataka . Smanjenje troškova poslovanja. na primjer. ''zlatnih pravila uspješnosti u elektronskom biznisu'': 1. Upravo zbog toga se vlade industrijski razvijenih zemalja sve više oslanjaju na mogućnosti koje pruža internet. Pronalaženje vlastitog tržišnog ''utočišta'' i stvaranje tržišne slike. kako bi malim i srednjim preduzećima omogućile bolji pristup informacijama i postigle veću jednakost MSP-a i velikih preduzeća u oblastima kao što su. 2. plus eventualne naknade za pretplate i/ili troškove komunikacione linije. te integraciji sistema. Bolje upravljanje zalihama. 5. zbog neophodnog prilagođavanja i raznih zadataka u integraciji sistema. prema istraživanjima koje je sprovela Svjetska Banka (The Investment Climate Survey. Kratko vrijeme nakon uspostavljanja sistema. januar 2006. __________________________________________________________________________ 14 Modeliranje organizacionih struktura. Postavlja se pitanje: ''Šta mali preduzetnik može očekivati od elektronskog poslovanja i koje mu ono šanse. dipl. 9. Potom troškovi padaju do razine tekuće hardverske i softverske potpore. Zaštita (prevencija) od finansijskih promašaja Osim navedenog. Praćenje tehnološkog napretka. troškovi počinju rasti s porastom troškova održavanja. Ipak.8% godišnje. međutim.maš.ing. Napredak u razvoju „elektronske vlade“ (e-government).) – kompanije koje u većoj mjeri koriste informacione i komunikacione tehnologije. Mala i srednja preduzeća Uopšteno govoreći. Taj gubitak pored nabavne cijene uključuje i rad na obuci osoblja. Očigledan je gubitak kapitala na početku projekta. 6. rastu 3. koja će imati značajan uticaj u sektoru MSP-a. 7.

Jedna od prednosti ISO 9000 za MSP je ta što je u njemu uključen veliki broj aktivnosti vezanih za TQM. koji su posebno rijetko specijalizovani za pojedino preduzeće. ISO 14001. MSP imaju postizanje poslovne izvrsnosti (zauzimanje tržišne pozicije izvrsnog preduzeća). su definisane kao sljedeće: • • • • • radnici imaju dobro znanje o internim procedurama preduzeća. Osnovne tačke.maš.Šemsudin Habibović. dipl. koja se može iskazati kroz ispitivanje neprihvaćenih i netransparentnih sistema upravljanja. U ranijem periodu. a MSP su. IMS ne bi trebao dovesti do povećanja birokratije u svakodnevnom poslu. sve promjene imaju praktično značenje. __________________________________________________________________________ 15 Modeliranje organizacionih struktura. Zbog toga je za MSP mnogo jednostavnije postizanje poslovne izvrsnosti putem uvođenja koncepta IMS-a. koje se moraju razmatrati tokom uvođenje i klasifikacija. Uporedo sa zahtjevima IMS-a. i to primjenom koncepata upravljanja totalnim kvalitetom (TQM) i integrisanim menadžment sistema (IMS). ovaj prvi koncept (TQM) je dosta težak i nije ga moguće ostvariti u kraćem periodu. uglavnom u proces implementacije integrisanog menadžment sistema išle preko standarda ISO 9000. Poslovna izvrsnost obavezuje MSP da konstantno rade na unapređivanju kvaliteta poslovanja organizacije. promjene u cilju standarda nisu prihvaćene. usklađene po unaprijed strogo definisanim ciljevima poslovanja.ing. razvijalo se je i pitanje njegove adekvatne implementacije u MSP-u. ne može biti vezano samo za jedan element poslovne funkcije preduzeća ili organizacione cjeline. Drugi način primjene IMS-a u MSP-u predstavlja uvođenje sistema menadžmenta kvaliteta u skladu s modelom TQM. veći broj preduzeća je primijenio i certifikovao sistem menadžmenta kvalitetom (QMS). koji za posljedicu imaju dugotrajan i složen proces implementacije. U sektoru MSP-a. ali i razvoj kvalifikacionih parametara za uključene radnike. Mala i srednja preduzeća 6. kao i pravnih propisa. kreiranje okvira za primjenu priznatih standarda za menadžment sisteme koji su predmet nezavisnih provjera (ISO 9001. informacionih tokova i baza podataka . a zauzvrat. PRIMJENA INTEGRISANOG MENADŽMENT SISTEMA U MSP-u Kao jedan od imperativa svoga poslovanja. Za mala i srednja preduzeća. nekoliko radnika je obučeno za implementaciju i čitanje standarda. OHSAS 18001). Problem u procesu primjne IMS-a može predstavljati nedovoljna integracija zaposlenih u razvoju i njegovom daljem uvođenju. Postizanje poslovne izvrsnosti i stvaranje proizvoda i usluga svjetske klase. postizanje poslovne izvrsnosti se može ostvariti na dva načina. radnici moraju naučiti koristiti to vrijeme. već on predstavlja rezultat zajedničkog rada svih struktura u preduzeću. obuhvatale i promjene u samom MSP-u. Na razvoj integrisanih menadžment sistema utiču tri faktora i to: • • • unaprijeđenje sveukupnih karakteristika preduzeća. stvaranje integrisane sheme za nezavisne provjere integrisanih menadžment sistema. top menadžment mora napraviti vremena za zaposlene za projektni rad. koje je. između ostalog. zasnovanom na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog zaposlenog.

opažanje u preduzeću je unapređenje. Za dalje unapređenje efikasnosti domaćih MSP-a. kao što je sistematski prilaz poslovnom menadžmentu. stvaranju lojalnosti kupcu. treba da bude na dosta visokom nivou. unapređenje komunikacije. neophodno je da se što više promoviše primjena sistema menadžmenta kvaliteta. kao i otvaranju novih tržišta. inače.ing. kako bi se obezbijedilo aktivno učestvovanje radnika od samog početka procesnih promjena. primjenom međunarodne serije standarda ISO 9000:2000 značajno uvećavaju svoje šanse. __________________________________________________________________________ 16 Modeliranje organizacionih struktura. u svom poslovanju još uvijek nedovoljno primjenjuju međunarodne serije standarda ISO 9000:2000. mogu da zadovolje samo djelimične zahtjeve. Mala i srednja preduzeća. kao i približavanje zasnovano na kontinualnom unapređenju. porast znanja zaposlenih u preduzeću. set standarda koji je prepoznatljiv širom svijeta. Također. kao što su: • • • • • • • • • proces evoluira. Domaća MSP. Sistem menedžmenta kvaliteta (QMS) osigurava da proizvodi ili usluge preduzeća budu ono što kupci žele i očekuju. problemi se detektuju mnogo brže i rješenje – rezultat je unapređenje. Prema zahtjevima standarda ISO 9000:2000. kao i poslovnog sistema.maš. porast razumijevanja potreba korisnika. smanjujući strah od trgovinskih partnera. primjena serije standarda ISO 9000:2000 obezbjeđuje uniformisanost i kompatibilnost proizvoda. jer bez koncenzusa menadžmenta sa zaposlenima. preduzeća moraju obraćati pažnju na kvalitet proizvoda ili usluga.Šemsudin Habibović. Zahvaljujući primjeni ISO 9000:2000. povećan broj zadovoljnih korisnika. Model IMS. ima zahtjev da prezentuje jednostavnu. Uvođenjem sistema menadžment kvaliteta ISO 9000:2000. MSP mogu ostvariti značajne prednosti. kao imperativ. Malim i srednjim preduzećima. informacionih tokova i baza podataka . ovaj proces upravljanja sam od sebe vrlo brzo propada. verifikacija pridržavanja standarda od treće strane. MSP za sebe ostvaruju određene prednosti. razumljivu i praktičnu strukturu. dipl. na žalost. standardizovan i objašnjen lično. pravilna mjerenje. Ovdje ne treba zanemariti ni motivaciju zaposlenih za primjenu ovog koncepta upravljanja. Rezultat ovih aktivnosti uticao je da modeli koji se primjenjuju u ovom momentu. kako za opstanak na domaćem tržištu. kao posljedica povećanja učešće zaposlenih. trening novih zaposlenika je lak. tako i za dalju internacionalizaciju svog poslovanja. Problem motivisanosti zaposlenih za primjenu koncepta QMS-a je najvažniji segment za realizaciju ovog koncepta. • Mala i srednja preduzeća mora biti napravljena jasna podjela odgovornosti. dobavljači postaju više kao partneri. koja. koja su vezana za učestvovanje i trening moraju biti adekvatno razvijena.

Slika 2: Rezultati implementacije Evropske povelje o MSP-u za zemlje Zapadnog Balkana 4 3. odnosno. što se vidi iz dijagrama datog na slici 2.ing. ona moraju postati ključni pokretač ekonomskog rasta. uz preveliku stopu nezaposlenosti. u sadašnjoj ekonomiji slobodnog tržišta. BiH je posljednja od svih zemalja Zapadnog Balkana u primjeni Evropske povelje o MSP-u. godinu – Izvještaj o implementaciji Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu. odnosno dimenzija. kao što je imaju MSP u zemljama Evropske Unije. te od država traži da poduzmu aktivnosti u deset ključnih oblasti. odgovorne vlasti u BiH trebaju obratiti više pažnje na dobrobit i razvoj širokog sektora MSP-a. te je. a ostvaren je i veoma mali napredak po pitanjima usvajanja nacrta Strategije MSP-a.5 3 2. Organization for Economic Cooperation and Development).67 __________________________________________________________________________ 17 Modeliranje organizacionih struktura.16 3. Povelja podržava MSP. s ciljem da se na djelotvoran način stimuliše ekonomija. Drugim riječima. Mala i srednja preduzeća 7. Ipak.49 2. nacrta zakona i drugih predloženih inicijativa. pokazuje da je Bosna i Hercegovina posljednja u implementaciji Povelje u regionu. tako što unapređuje zakonodavni i administrativni okvir za njih. dipl.Šemsudin Habibović. Shodno tome. u suštini zavise od razvoja privatnog sektora.07 2.77 2. Mala i srednja preduzeća u BiH imaju sličnu ulogu u budućem ekonomskom razvoju zemlje.11 2. izvor plata svih budžetskih korisnika mogu biti samo poreski doprinosi od zaposlenika i preduzeća. Indeks politike o MSP-u za 2007.54 Prosjek za Zapadni Balkan 2. a glavni izvor takvog razvoja moraju biti domaća MSP. kao što su plate i penzije. Više od 60. potreba za bržim podsticajem razvoja privatnog sektora neupitna. stvaranje radnih mjesta i novi priliv prihoda za državu. namjenjena za rashode. koja predstavlja osnovni dokument za implementaciju politike MSP-a. Financijska sredstva javnog sektora.5 1 0.48 2. Razvoj preduzeća osigurava ekonomski razvoj.000 preduzeća u BiH su mala i srednja preduzeća. u Bosni i Hercegovini je prisutan nedostatak politika na državnom nivou. informacionih tokova i baza podataka .5 2 1. ukoliko se žele izbjeći neodrživi javni deficiti. Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD. TRETMAN MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U BiH Bosna i Hercegovina je jedna od četrdesetčetiri zemlje koje su usvojile Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima . ukoliko se želi izbjeći neprihvatljivi nivo javnog duga.5 0 Albanija BiH Hrvatska Kosovo Makedonija Crna Gora Srbija 2.maš.

informacionih tokova i baza podataka . pri čemu se je.000 stanovnika. neadekvatan obrazovni sistem. Od ukupnog broja subjekata male privrede 93÷94% čine subjekti koji zapošljavaju do 10 radnika. godine). b) broj zaposlenih u registrovanim obrtima je 61.04 radnika po preduzeću).359 stanovnika prema podacima od 30. normirano na hiljadu stanovnika. prema procjeni Federalnog ministarstva razvoja. gubicima. proces registracije privrednih subjekata. Zakon o obrtu.3 radnika po registrovanom obrtu). opštine) primjenjuju se različite odredbe o MSP-u.000 stanovnika FBiH (2. Oko 90% subjekata tzv. itd. od čega 152. kantoni. nepristupačnost izvorima finansiranja. a najmanje u Bosanskopodrinjskom kantonu (Goražde). te 45.328. trenutno stanje je sljedeće: a) Ukupno u privredi FBiH je zaposleno 197. godine je u Federaciji BiH postojalo preko 50. pod pojmom „malo i srednje“ preduzeće. u sektoru MSP-a je zaposleno oko 77.07% na neodređeno vrijeme.331 ili 22. sporost u donošenju stimulativnih propisa i njihova primjena. Prema procjenama resornog ministarstva.27% od ukupnog broja zaposlenih (401. 5÷6% čine subjekti koji zapošljavaju od 11÷49 radnika. a tek 1% čine subjekti koji zapošljavaju 50÷100 radnika. Brčko distrikt. bilo 19 malih i srednjih preduzeća. ukupan broj zaposlenih u MSP-u i obrtu iznosi 138. dok Slovenija ima 568. broju zaposlenih. Kao posljedica toga. definicija malih i srednjih preduzeća još nije usvojena.215 (na bazi procjene 1. ukupnim prihodima. poreska i financijsko – kreditna politika.8% u ukupnom broju zaposlenih.06. Prema tome. što uveliko stvara probleme za njihovo razgraničenje.1 Federacija BiH Tokom 2003. 2007. dipl.734 radnika ili 49. Kao ni državna Agencija za statistiku. Kada je u pitanju broj zaposlenih u sektoru MSP-a u FBiH. Shodno tome. I pored postojeće zakonske regulative u BiH (Zakon o privrednim društvima.000 stanovnika.000 radnika (3. dobiti nakon oporezivanja. koje se razlikuju od jedne do druge administrativne jedinice. pa čak ne postoji ni Registar preduzeća.maš. Tada je sektor malih i srednjih preduzeća u Federaciji BiH učestvovao sa 47. ukupnim rashodima. Osim toga. Prisutna je neravnomjerna raspoređenost preduzeća po kantonima.215.403 ili 77.ing. Mala i srednja preduzeća U Bosni i Hercegovini za sada ne postoji zvanična klasifikacija preduzeća sa stanovišta njegove veličine. ni Zavod za statistiku Federacije BiH ne raspolaže najnovijim podacima o malim i srednjim preduzećima. kao i naučno istraživanje.000 malih i srednjih preduzeća. smatralo preduzeće koje je imalo do 20 zaposlenih radnika. U Evropskoj uniji na 10. __________________________________________________________________________ 18 Modeliranje organizacionih struktura. kao i relativno mali broj registrovanih privrednih subjekata na 10. Zakon o trgovačkim društvima). godine je u Federaciji BiH. 7. odnosno.259) u Federaciji BiH. na nižim nivoima vlasti (entiteti. Prepreke za razvoj MSP-a u Federaciji BiH su trenutno stanje regionalne i lokalne infrastrukture. Najviše preduzeća se nalazi u Sarajevskom kantonu. U skladu sa naprijed navedenim pokazateljima. 2003. ne postoji ni evidencija o broj preduzetnika. poduzetništva i obrta. male privrede je u privatnom sektoru. možemo konstatovati da egzistira oko 311 poslovnih subjekata (fizičkih i pravnih lica u sektoru MSP-a) na 10.000 stanovnika ima prosječno 500 preduzeća. a Mađarska 750 preduzeća iz malog preduzetništva na 10. Dominantna djelatnost male privrede je trgovina i ugostiteljstvo u odnosu na proizvodnju.93% na određeno vrijeme. na državnom nivou ne postoji ni evidencija o broju malih i srednjih preduzeća.Šemsudin Habibović.

očekuje se da će do kraja 2010. . a broj pravnih osoba porastao bi za 4. društveno i etičko okruženje). 2. Program izgradnje preduzetničkih zona. Za ostvarenje cilja – izgradnja razvojnog preduzetništva treba: . odnosno 2. tehnološko. Program Vlade Federacije BiH za mandatno razdoblje 2007. Program razvoja obrtništva (stari i tradicionalni zanati). čija implementacija predstavlja strateški zadatak Bosne i Hercegovine na putu pridruživanju Evropskoj Uniji. __________________________________________________________________________ 19 Modeliranje organizacionih struktura. kao temeljni prioritet ističe poticanje ozračja preduzetništva i to posebno stimulirajući domaću proizvodnju.53 % samo u obrtu. koji će zapošljavati 74. 3.maš. to će: Federacija BiH biti ugodniji ambijent za preduzetništvo. 6.301. ÷ 2010. Od ukupnog broja 373. Izrada Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća. Osnivanje Agencije za razvoj MSP-a.5% godišnje u narednom srednjoročnom razdoblju. učestvuju u ukupnom prometu sa 60%.Kadrovi koji mogu izgraditi strategiju i od današnjeg preduzetničkog ambijenta F BiH izgraditi ugodan poduzetnički ambijent. osigurala bi se stopa rasta od 2. . te poticanja preduzetništva prioritetno će se realizovati: 1. pravno – političko. očekuje se godišnji rast zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzeća od 2. poduzetništva i obrta. dugoročnih usmjerenja i srednjoročnih prioriteta).994 radnika. dipl.516 trenutno nezaposlenih moglo bi se zaposliti 3. Radi što efikasnije stimulacije proizvodnje. Mala i srednja preduzeća Ukoliko se prihvate i realiziraju predložene mjere i zaključci. izgradnje razvojnog preduzetništva. Srednjoročni ciljevi razvoja obrtništva su prosječan godišnji porast broja obrtničkih radnji za 10%.192 radnika u sektoru obrtništva. Osnivanje razvojne banke (Fonda) za MSP. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine poslovati 57.516.Ugodan preduzetnički ambijent (povoljno: ekonomsko.ing. godine. Mala i srednja preduzeća. Osiguravanje poticajnih sredstava za razvoj MSP – a (do 2% Proračuna Federacije BiH. što bi osiguralo zapošljavanje novih 7. shodno Zakonu o poticaju male privrede).Sredstva za kvalitetne programe osigurana u proračunu F BiH i drugimizvorima.407 radnika. Provedbom srednjoročnog razvoja MSP-a. 5. posredstvom resornog Federalnog ministarstva razvoja. koja imaju stabilan rast i razvojno preduzetništvo treba da osiguraju: zapošljavanje 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Izgradnja razvojnog preduzetništva je proces i što se više implementira Strategija razvoja MSP-a. .Strategija razvoja malog i srednjeg preduzetništva kao dokument (strategija je kombinacija vizije.14% od ukupnog broja trenutno nezaposlenih 373. informacionih tokova i baza podataka . uključena u proces implementacije Evropske povelje o MSP-u za BiH. Uzimajući u obzir poticajne mjere koje će se poduzimati u cilju bržeg razvoja ovog privrednog sektora.5%. 4. te doprinose 50% ukupnog BDP – a.Šemsudin Habibović. kadrovski resursi će se uvećavati i biće šanse da sredstva namijenjena za poticaj MSP-a u proračunu FBiH i u drugim izvorima budu uvećana. Federacija BiH je. To bi značilo povećanje broja zaposlenih od 13.237 obrtnika.

godina.90 1. koji su u posljednjoj deceniji ušli na teritoriju RS-a. koja: zapošljavaju prosječno godišnje od 10 do 49 radnika. informacionih tokova i baza podataka . dok se učešće srednjih preduzeća konstantno smanjuje. S druge strane.60 847 12. Struktura preduzeća.649 25. mala preduzeća se definišu kao pravna lica. kao kriterijum za razvrstavanje preduzeća na mikro.718 PREDUZEĆE MIKRO MALO SREDNJE VELIKO UKUPNO % 59. Broj preduzeća % 3.maš.60 6. Broj preduzeća % 3. ili imaju zbir bilansne aktive u vrijednosti do 10 miliona KM U okviru malih preduzeća.743 26.60 1. razvrstavaju na mala i srednja. 7.552 100.70 6. koja godišnje zapošljavaju prosječno do 10 radnika. Ovaj pad se objašnjava činjenicom da su to. U Republici Srpskoj je evidentan trend pada procentualnog učešća mikro preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RS-a. prema veličini. koja nisu uspjela odgovoriti konkurenciji velikih trgovačkih centara.50 851 13. Sagledati mogućnosti osnivanja Garancijskog fonda (fonda za potrebe MSP-a).÷2004. uglavnom.90 12. Broj preduzeća 3. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 10 miliona KM. U skladu s tim. ovdje se razlikuju i mikro preduzeća. 9.984 1.856 58. Izgradnja informatičkog sistema za MSP u FBiH.Šemsudin Habibović. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 50 miliona KM. dipl.ing. Mala i srednja preduzeća 7. ili imaju bir bilansne aktive u vrijednosti do 43 miliona KM. 2002.00 2004.30 1. dok druga dva kriterijuma (prihodi od prodaje.40 99.90 __________________________________________________________________________ 20 Modeliranje organizacionih struktura.2 Republika Srpska U Republici Srpskoj preduzeća se. koristi se broj zaposlenih u preduzeću. Prema Zavodu za statistiku Republike Srpske.20 111 1. učešće malih preduzeća u strukturi preduzeća se povećava.847 59.458 100. odnosno zbir bilansa aktive) se ne uzimaju u obzir. prikazana je u tabeli 3. Saradnja sa drugim nosiocima razvoja (preporuka iz EU Povelje).90 106 1.30 26. preduzeća koja se bave trgovačkom djelatnošću. koja: godišnje zapošljavaju od 50 do 249 radnika. u zavisnosti od: – – – – – prosječnog broja zaposlenih. iako je njihovo učešće u toj strukturi još uvijek dominantno. u RS-u u periodu 2002. prema veličini. ukupnog prihoda od prodaje i zbira bilansne aktive. Tabela 3: Struktura preduzeća u RS u periodu 2002.÷2004.00 2003. – – Srednja preduzeća su pravna lica. mala i srednja. 8.809 829 96 6.

S druge strane.ing. Kao i u Federaciji BiH. Malih preduzeća je bilo 2. može se vidjeti da od ukupnog broja evidentiranih preduzeća u RS-u u 2006. a posebno u prerađivačkoj industriji.150 49.825 233.5%).911 Mala preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 2.938 Velika preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 92 48. godini (7. Tabela 4: Učešće zaposlenih u MSP u ukupnom broju zaposlenih u RS-u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U MSP--u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U RS-u STRUKTURA U PROCENTIMA 2002. dok je srednjih preduzeća bilo 796 ili 10. dok velika preduzeća imaju najmanje učešće. njih 92 ili 1.744 Srednja preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 796 74.15 %. dominantno učešće trgovine u odnosu na ostale djelatnosti je posljedica toga što je za bavljenje ovom djelatnošću potrebno znatno manje inicijalnog i obrtnog kapitala. te poljoprivredi i šumarstvu (5. godine imala dominantno učešće. građevinarstvu (5. Tabela 5: Broj preduzeća i zaposlenih u RS-u u 2006. dipl. posljedica procesa privatizacije i otpuštanja velikog broja radnika.991 ili 25. nisu izraženi strogi standardi i procedure poslovanja.757 236. 141. Međutim.maš. dok je najveći broj zaposlenih u trgovini. po kategoriji veličine preduzeća je prikazan u tabeli 5.438 60.4%).920) najviše je bilo mikro preduzeća.744 ili 25.882 17.57%). Kada je u pitanju učešće zaposlenih u MSP-u u ukupnom broju zaposlenih u Republici Srpskoj.150 ili 27. zatim u velikim preduzećima (48.16%. a pad broja srednjih i velikih preduzeća.Šemsudin Habibović.911 ili 9.64 %. njih 4.718 60. Smanjenje broja zaposlenih u proizvodnim djelatnostima je.938 ili 39.7%). Shodno navedenom. ako se pogleda broj zaposlenih u ovim preduzećima. najviše ih je bilo zaposleno u sektoru srednjih preduzeća.991 Na osnovu podataka datih u tabeli 5.05%.48 Prema podacima za 2006.35%.12%. Potom slijede zaposleni u malim preduzećima (49. evidentno je da se u što skorijoj budućnosti moraju definisati mjere i podsticaji. manji su poslovni rizici.504 236. __________________________________________________________________________ 21 Modeliranje organizacionih struktura. uočavaju se značajne razlike u odnosu na broj preduzeća. što je prikazano u tabeli 4. njih 74. zatim mala i srednja preduzeća. 140.68 2003. godini Godina 2006. zatim u prerađivačkoj industriji (17. 142.239 59. a veće mogućnosti za sivu ekonomiju. u najvećoj mjeri. broj preduzeća i zaposlenih u Republici Srpskoj. godini (191.÷2004. Više od trećine MSP-a je registrovano u trgovini (34. Mala i srednja preduzeća Najveće učešće u strukturi preduzeća u posmatrano periodu imaju mikro.38 2004. dok je najmanje bilo zaposlenih radnika u mikro preduzećima.3%). možemo zaključiti da je nastavljen porast broja mikro i malih preduzeća. MSP su u periodu 2002. njih 17.584). i u Republici Srpskoj je evidentno smanjenje broja radnika u proizvodnoj djelatnosti. Mikro preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 4. godinu.96%). informacionih tokova i baza podataka . kako bi se ova slika učešća pojedinih djelatnosti promijenila u korist malih i srednjih preduzeća koja se bave proizvodnim djelatnostima. Od ukupnog broja zvanično registrovanih zaposlenika u RS-u u 2006. Najmanje je bilo velikih preduzeća. Uporedimo li ove podatke sa podacima datim u tabeli 3.882 ili 61.

dipl.maš. Mala i srednja preduzeća Slika 3: Rezultati BiH u ispunjavanju deset oblasti Evropske povelje Rezultati BiH u deset oblasti Evropske povelje 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X Prosječna vrijednost ocjena za BiH Slika 4: Poređenje provođenje Evropske povelje BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana Poređenje prosječnih ocjena BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u provođenju deset tačaka Evropske povelje o malim preduzećima 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X BiH Zapadni Balkan __________________________________________________________________________ 22 Modeliranje organizacionih struktura. informacionih tokova i baza podataka .ing.Šemsudin Habibović.

pogodnog za nastanak jakog MSP sektora. • je razvoj MSP-a bio krucijalan element industrijskog restrukturiranja. Sektor malih i srednjih preduzeća ima stratešku važnost iz nekoliko razloga: MSP doprinose porastu zaposlenosti daleko više nego velika preduzeća i mogu da na duži rok obezbijede veoma značajan udio svih zaposlenih. Uporedo sa procesom transformacije društvenog u privatni sektor. MSP mogu da pomognu u restruktuiranju ekonomije tranzicijskih zemalja tako što apsorbuju suvišne radnike. Zato je suština restrukturiranja socijalističkih privreda bila – povećanje spoljnje i unutrašnje konkurentnosti. Za efikasno tržište potrebna je konkurencija. brza i masovna privatizacija. preoblikovanje starih i uspostavljanje novih preduzeća. odnosno konkurentna privredna struktura. koja imaju glavnu ulogu u procesu reformi. koji im nije dao priliku da nauče da se tržišno ponašaju. deregulacija cijena. Dosadašnja iskustva tih zemalja su pokazala da: • su MSP generator ekonomskog razvoja. Mala i srednja preduzeća 8. Većina zemalja u tranziciji prihvatile su da su MSP suštinski dio ekonomskih reformi (Češka. Više od petnaest godina tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama empirijski je potvrdilo i artikulisalo stav. Tranzicija ka tržišnoj ekonomiji ima jaku korelaciju sa razvojem privatnog sektora. i naročito sa MSP-om. Slovačka i Slovenija). a pored toga. vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu na preduzetništvo i MSP. potrebno je posjedovati i određeno iskustvo. prije svega. Tokom perioda centralne i planske privrede.maš. • iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP-a važan element u procesu reformi. kao i izoštren osjećaj za posao i poslovnost. ka tržišno orijentisanoj ekonomiji. dipl. ne vodi automatski do stvaranja profitabilnih kompanija. Proces pretvaranja državnih firmi u privatne. da je tržiste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnosti nego što je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata. slobodna trgovina. informacionih tokova i baza podataka . Osnovu tranzicijskog procesa čini privatizacija. veoma važnu ulogu ima stvaranje adekvatnog i pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta. VAŽNOST MSP-a U ZEMLJAMA U TRANZICIJI Tranzicija se najčešće definiše kao „zamjena jednog ekonomskog sistema drugim“ ili zamjena centralno planiranog socijalističkog modela privređivanja tržišnom ekonomijom. što se potvrđuje već u početnoj fazi ekonomskih transformacija. Mađarska. Poljska. podrazumijeva spremnost da se preuzme rizik. sve zemlje u tranziciji teže da prijeđu sa planske i centralizovane. Osnovni uslovi za sistematske promjene i tranziciju su rana. dakle otvaranje prema spoljnjem tržištu.Šemsudin Habibović. većina državnih firmi funkcioniše u vještački i odbrambeno orijentisanom ekonomskom ambijentu. te da igraju značajnu ulogu u povećanju tržišne konkurentnosti.ing. Shodno tome. __________________________________________________________________________ 23 Modeliranje organizacionih struktura. a u zemlji pospješivanje stvaranja mase novih konkurenata. iz prostog razloga što preduzetništvo. Upravo stvaranje ovakvog ozračja predstavlja jedan od glavnih zadataka vlada zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije. konvertibilnost valute i makroekonomske stabilizacijske politike.

2000.783 26.1 85.260 64.373 22.237 30. poređenjem i statistikom.547 1. 2001. 2002.) __________________________________________________________________________ 24 Modeliranje organizacionih struktura. 2000. dok je u tabeli 7 data struktura preduzeća po najvažnijim privrednim djelatnostima.000 Podaci preduzeća stanovnika iz 253 200 741 426 194 2.1 27.138 612. dipl.915 20. a u tabeli 8 broj MSP-a u zemljama Evropske Unije prije dva posljednja velika proširenja.maš. godini.Šemsudin Habibović.968 876.0 67.415. Uporedimo li definicije MSP-a u tranzicijskim zemljama i u Evropskoj Uniji.6 13.452 354. odnosno pružanjem određenih usluga.211 63.002 830.981 3.955 742 1. informacionih tokova i baza podataka .040.862 66.600 207. te stoga.601 827. koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike. godini Broj MSP (uključujući i mikro preduzeća) JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija SCG CENTRALNA EVROPA Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Slovenija Evropa-19 +Lihtenštajn. 2001.206.8 85.671 1.135 27. postoji poreba za jasnim definisanjem.5 52.589 160 308 40. 2000.985 17.4 7. 2002. 2001.8 2002.000 18. U najvećem broju zemalja u tranziciji. 2000. Švajcarska 56.1 7.938 22.000 224.0 27.988 25. 2001. 2001. Mala i srednja preduzeća Uporedne analize MSP-a u zemljama u tranziciji rade ECE (Economic Commission for Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development).000 Broj mikro preduzeća 54.00 0 Broj Broj MSP velikih na 1.0 6. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Tabela 6: Broj preduzeća u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.7 13.9 87.145 25.041 6.643 41.285 19.806 3. MSP su uglavnom orijentisana na trgovinu i samo mali dio njih se bavi proizvodnjom određenih dobara.367 365.ing.760 311. Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.990 858.7 14. u većini zemalja jugoistočne Evrope učešće MSP-a u bruto domaćem proizvodu je više od 50%. uočavamo bitne razlike. Velika većina MSP-a su mikro preduzeća.368. Norveška. U tabeli 6 je dat broj MSP-a na 1000 stanovnika u zemljama Jugoistočne i Centralne Evrope i zemljama EU u 2002. što govori da su MSP u zemljama u tranziciji još uvijek na nižem stepenu razvoja. 2002. 2001.

0 16. Mala i srednja preduzeća Tabela 7: Struktura MSP-a po djelatnostima u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.8 23.0 27.) __________________________________________________________________________ 25 Modeliranje organizacionih struktura. godine (u hiljadama) Austrija Belgija Danska Finska Francuska Njemačka Grčka Island Irska Italija Luksemburg Holandija Norveška Portugal Španija Švedska Švajcarska V.8 43.9 50.8 21.0 35.8 28.929 20 453 Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2001.9 18. Britanija EU-15 EU-19 Srednja 5 3 3 2 24 45 2 0 2 16 1 9 2 6 16 4 6 25 162 169 MSP 226 541 179 212 2 484 3 535 797 27 92 4 122 22 551 175 682 2 695 270 322 3 484 19 890 20 413 Velika 1 1 1 1 5 13 0 0 0 3 0 2 0 1 3 1 1 7 39 40 Ukupno 227 542 180 213 2 489 3 548 798 27 92 4 125 22 553 175 683 2 698 271 323 3 491 19. dipl.ing.0 7.8 12.9 6.6 28.0 14.0 12.4 35.1 17.9 34.5 17. informacionih tokova i baza podataka .0 3.) Mikro 195 515 161 199 2 318 3 127 778 26 79 3 938 19 500 162 638 2 555 244 286 3 301 18 568 19 042 Mala 26 23 15 11 142 363 17 1 11 168 2 42 11 38 124 22 30 158 1 160 1 202 Trgovina Usluge Proizvodnja Ostalo % % % % 52.0 26.9 19.6 29.1 47.6 21.Šemsudin Habibović.6 45.7 Tabela 8: Broj MSP-a u Evropskoj Uniji 2000.4 5.0 28.3 35.2 20.maš.2 25.3 25.0 48.2 3.9 4.5 5.0 30.0 2.5 19.0 50.0 16.9 19. godini JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Moldavija Ruminija SCG SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Izvor: UN/ECE (2003.9 63.

Broj preduzeća u Srbiji u periodu 1999. 2003.000 preduzeća koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja. broj 58.989 68. godine bilo ukupno 76.8 96. od toga 44.1 velika bro j 879 973 742 663 605 702 665 % 1.0 0.3 95. preduzeća treba da ispunjavaju dva od tri kriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzeća.2 3. trenutno u Srbiji ima oko 86.0 srednja broj 2.394 preduzeća.9 ukupno broj 61.382 % 94. dipl.65 mil. EUR < 6. EUR Srednja < 250 < 8. od čega 75.394 % 100 100 100 100 100 100 100 Privatnih malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006.223 2.309 73.769 sa manje od 10 zaposlenih.616 2.292 2.695 66.870 62.25 mil. u Srbiji je na kraju 2006. MSP U ZEMLJAMA U REGIJI 9.662 59.24 mil. 2004.441.0 0. dok je kod srednjih i velikih preduzeća uočljivo kolebanje broja jedinica.109 71.347 % 3. informacionih tokova i baza podataka .8 96.303 76.3 3. 2000.maš. Tabela 10.960 68.Šemsudin Habibović.2 2.9 95. EUR < 1.÷2006 mala Godina 1999.515 2.547 66. godine bilo 52. što je prikazano u tabeli 9: Tabela 9: Kriterijum za razvrstavanje preduzeća u Srbiji Kriterijumi . 2002.8 94.1 odsto malih i srednjih preduzeća (tabela 10).729 ili 99.106 63. 9.1 1.2 mil.6 95.5 1.9 1.359 2.ing.1 SRBIJA Mala i srednja preduzeća Prema Zakonu o računovodstvu Srbije. 2006. ažuriranim podacima Agencije za privredne registre.2 3. EUR Prema zvaničnoj statistici.Srbija Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) Mala < 50 < 1.391 69. godine.8 4. Prema najnovijim.2 3. i to je ubjedljivo najdominantniji tip preduzeća u Srbiji malo preduzeće u privatnom vlasništvu sa manje od 10 zaposlenih. __________________________________________________________________________ 26 Modeliranje organizacionih struktura. Vidljivo je da su samo mala preduzeća imala neprekinuto povećanja broja jedinica. U tabeli 10 dati su podaci o promjeni broja i strukture preduzeća u Srbiji u periodu od 1999.995 65.4 1.181 1. do 2006. 2005.

234 41. Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.819 407.138 miliona ljudi. Glavni elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su: • Jačanje institucionalne podrške i uvažavanje interesa sektora MSP-a na svim nivoima: Ministarstvo za privredu i privatizaciju. godine . Podaci o broju zaposlenih su dati u tabeli 12.maš. Njen cilj je promocija preduzetništva i kreiranje okvira za otvaranje održivog. 71.488 1.802 87 53 1.623 Također.003 382 preko 150 64 132 2 8 291 109 ukupno 920 52.441 1.) svojina društvena privatna zadružna mješovita državna neraspoređen o do 10 zap. informacionih tokova i baza podataka .879 3.137.567 12.264 u malim.667 248.406 ukupno 54. Tabela 12: Broj zaposlenih prema veličini preduzeća (u 2006.812 Vlada Srbije je još 2003.879 u srednjim i 57.490 71.) mala društvena svojina privatna svojina zadružina svojina mješovita svojina državna svojina neraspoređeno UKUPNO 14. na kraju 2006. godine donijela Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003 – 2008. dipl.516 srednja 22.516. 443 44.738 210 71 552 360 30÷150 235 1.122 4.837 zaposlenih. god.108 135. Mala i srednja preduzeća Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzeća prema broju zaposlenih (u 2006.ing.350 203.890 velika 17. regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva itd.429 1.697 278.769 1. srednja 256.Šemsudin Habibović.890 i velika 514. od čega su mala imala 366. međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.694 u velikim preduzećima.306 106.837 12.455 3.508 399.632 57.406 zaposlenih.694 4.197 507 642 772 10÷30 zap. U preduzećima sa čistom privatnom svojinom bilo je 407. godine sva preduzeća u Srbiji zapošljavala su skoro 1. 178 5.535 45.264 9.46 639 2.god. od čega 278.008 27.202 366. __________________________________________________________________________ 27 Modeliranje organizacionih struktura.212 514. prema zvaničnoj statistici.015 256.

podrškom razvoju industrije softvera i elektronskog poslovanja. on-line i povećalo mogućnosti za učestvovanje u javnim nabavkama. pružiti adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP-a i njegovim doprinosom ekonomskom razvoju. podrškom primjeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća • • • • • Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzeća i privatnih preduzetnika. privatnim preduzetnicima i javnosti. informacionih tokova i baza podataka . Poboljšanje statističkog sistema praćenja sektora MSP-a. otvaranja novih mikro-kreditnih linija i stručne pomoći bankama za razvoj usluga namjenjenih sektoru MSP-a. Jačanje veza između obrazovnog sistema i naučno-istraživačkog sistema i sektora MSPa. Promocija aktivnosti vezanih za pomoć razvoju sektora MSP-a kroz kontinuiranu medijsku kampanju. Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP-a na domaćem tržištu boljim povezivanjem velikih preduzeća sa MSP aktivnostima. Obrazovni i naučno-istraživački sistemi moraju se više prilagoditi potrebama tržišne ekonomije. __________________________________________________________________________ 28 Modeliranje organizacionih struktura. uvođenjem sistema kvaliteta i inovacija. Povećanje izvoza sektora MSP-a.maš. Sprovođenje reformi javnih službi u cilju efikasnijeg pružanja usluga i značajnog smanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se postavljaju pred sektor MSP. dipl.ing. stvaranjem uslova za veće učešće MSP-a u javnim nabavkama i većom penetracijom roba široke potrošnje iz sektora MSP-a. Smanjenje obima “sive” ekonomije istovremenim poboljšanjem ambijenta u kome posluju registrovana preduzeća i privatni preduzetnici i većom koordinacijom rada inspekcijskih služi. povećanja broja regionalnih agencija i centara koji će pružiti podršku sektoru MSP-a i razvoj programa za podizanje konkurentnosti preduzeća. što bi sektoru MSP-a olakšalo obavljanje administrativnih procedura putem interneta tj. kao i postepenim uvođenjem principa elektronske vlade (egovernment). Stvaranje novog pravnog okruženja koje će olakšavati. kao što je podugovaranje. Redovno praćenje realizacije Strategije i donošenje godišnjih programa u kojima će se definisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju Strategije u narednoj godini i Obezbjeđivanje finansijske i tehničke pomoć stranih donatora radi pružanja podrške ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP-a: stvaranja stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog okruženja za sektor MSP-a. malim i srednjim preduzećima. Predlaganje mjera za olakšavanje pristupa sektora MSP-a izvorima finansiranja. a ne otežavati razvoj sektora MSP-a.Šemsudin Habibović. Podizanje konkurentnosti sektora MSP-a programima razvoja menadžmenta preduzeća. Pripremanje MSP-a u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne i konkurentne telekomunikacione infrastrukture. koji će kreatorima strategije i politike razvoja ovog sektora.

informacionih tokova i baza podataka . koja su dominantni „proizvođač“ prihoda (55 posto prihoda). koje od 2002. Zbog tih su brojki bili prisiljeni i prestati govoriti o „malom preduzetništvu“ .ili ga nema. kao i mrežni sistem „Poslovni navigator“. Mala i srednja preduzeća 9. privatnom životu . uspostavlja se Hrvatska agencija za malo gospodarstvo (HAMAG). Postoji preduzetnički kapacitet. to onda znači da postoje velika i mala preduzeća koja nisu preduzetna. lokalna uprava koja to nije. očekuju snažniji rast. U junu 2006. velika i mala. su ona koja vuku privredni rast. koja uglavnom provodi programe financijskih poticaja i sadrži hrvatsku definiciju MSP-a. Strossmayera u Osijeku (Global Entrepreneurship Monitor – GEM).Šemsudin Habibović. dipl. vlada koja to nije. koji sadrži informacije o poslovnim uslugama za mala i srednja preduzeća i to sve na jednom mjestu. Programom za poticaj MSP-a. zapošljavanje i izlazak na nova tržišta. Kroz istraživanje preduzetničke aktivnosti Hrvatske. nego ih je na to natjerala situacija u kojoj su se našli. godine provodi CEPOR u saradnji s istraživačkim timom Sveučilišta J. potencijal. prema hrvatskim podacima. bolja regulacija.ing.2 HRVATSKA U Hrvatskoj je 65 posto zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. na kreativnosti i inovativnosti. Zbog toga se snažno čuje glas malih poduzeća. u lokalnoj upravi. a svi u društvu moraju naučiti i njihov jezik: prvenstveno vlade i banke (banke na tome vrlo intenzivno rade). Hrvatska je učesnica procesa unutar Evropske povelje za malu privredu.). Vezano uz politiku MSP-a. u ministarstvima. Zakonom o razvoju male privrede (gospodarstva). Hrvatska je uvela koncept one – stop – shop kroz program HITRO. Preduzetništvo može biti zastupljeno u velikim i malim preduzećima. godini prešla u fazu u kojoj je broj preduzetničkih pothvata zbog uočene prilike bio veći od preduzetničkih pothvata zbog nužde i ne smije se ponoviti situacija u kojoj dominiraju preduzetnici koji to ne postaju svojom voljom. Hrvatska podržava unapređivanje poslovnog okruženja (npr. nevladinim organizacijama. __________________________________________________________________________ 29 Modeliranje organizacionih struktura. djelovanje sve što se temelji na želji za postignućem. Hrvatska je dio mreže EIC-a (Euroinfo centara). ili bolnica koja to nije. bolnicama. na razumijevanju važnosti umrežavanja i timskog rada. klima. kojim se nastoje poboljšati usluge poslovanja i pojednostaviti odnosi u poslovanju s državnom upravom. omogućilo pojednostavljenje postupka registracije preduzeća od prosječnih 3 do 4 sedmice na 5 dana. To je. „e – obrt“. U okviru ovog programa planira se kompletan razvoj strategije „bolja regulacija – deregulacija“. Zbog toga je preduzetništvo način ponašanja. došlo se je do zanimljivih podataka. na primjer. ili škola koja to nije. Ali. Hrvatska je konačno u 2006. Preduzetna preduzeća.HR. a i važni su izvoznici (25 posto ukupnog izvoza). dugoročnije planiraju svoj poslovni pothvat. pa do pojedinca koji to nije.maš. GEM istraživanje potvrdilo je da su preduzetnici koji to postaju zbog uočene poslovne prilike optimističniji. a sektor malih i srednjih poduzeća je sektor privrede u kojem je i jako mnogo nepreduzetnih preduzeća. u školama. koja je već u velikoj mjeri usklađena s definicijom EU-a. godine Hrvatska je uvela uslugu on-line registracije obrta.J.nema malog i velikog preduzetništva. preduzetničke zone i sl.

prosječan vlasnik crnogorskog malog i srednjeg preduzeća (MSP) ima srednju stručnu spremu. Vlasnici imaju pozitivna iskustva iz rada sa zaposlenim članovima porodice. godine se nastavljaju i u 2007. godinu. povećanje konkurentnosti i podsticaj izvoza.ing. Prema Centralnom registru privrednog suda. što se dijelom može objasniti i njihovim orijentisanošću na domaće tržište. dok bi oni kao zaposleni u preduzeću prihvatili veći stepen odgovornosti u gotovo dvije trećine slučajeva. odnosno računare. odnosno 10. godine. a vlasnik. __________________________________________________________________________ 30 Modeliranje organizacionih struktura. a ispitanici to pravdaju najčešće nedostatkom edukacije i nepostojanjem potrebe za njihovim korišćenjem. godine taj broj je bio 36. broj malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006. Među njima nema onih sa osnovnim obrazovanjem ili sa zvanjima magistra ili doktora nauka. do 2006. Crnogorska MSP velikim dijelom zavise od samo jedne osobe i funkcionalno su organizovana kao centralizovani sistem. Svako peto anketom obuhvaćeno preduzeće ne izdvaja novac za edukaciju zaposlenih. došao crnogorski Fond za razvoj. iznosio 33. Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je. ali je tek svaki treći ispitanik ocijenio da ih mnogo upotrebljava. povećanje dostupnosti finansijskim sredstvima. 2007.377. informacionih tokova i baza podataka .12. koristi internet jednom dnevno i ne plaća elektronski. Situacija se na tom polju ipak popravlja. što je za 3. web prezentacije ili elektronsko plaćanje u poslovanju. početkom 2008. Pozitivni trendovi od 2001. u 53 odsto slučajeva ima srednju stručnu spremu. a na dan 21. dipl. Zaposleni u njima komuniciraju pretežno formalno. odnosno direktor. kao i nepostojanjem dovoljno razvijene svijesti o dometima internet prezentacija.940. povećanje zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima. Sopstveni web site nema 40 odsto ispitanih. povećanje nivoa znanja. a zapošljavaju od jednog do četiri.Šemsudin Habibović.3 CRNA GORA Mala i srednja preduzeća Prema rezultatima do kojih je u anketi među korisnicima svojih kredita. Samo 12 odsto vlasnika MSP nije spremno da zaposli nekog od članova porodice. više nego u 2006 godini.6%. godine. godini i kada je u pitanju rast broja malih i srednjih preduzeća. za prethodnu 2007. Upotreba računara među njima je i dalje na nižem nivou.563 preduzeća. 9. internet.maš. kao strateške ciljeve definisala: • • • • • povećanje broja malih i srednjih preduzeća. jer 29 odsto ispitanih namjerava da napravi sajt svoje kompanije. kao i za raniji perod od 2002-2006. Manje od petine anketiranih preduzeća ne koristi informacione tehnologije. iako je 94 odsto njih spremno da se obrazuje.

4. 2. __________________________________________________________________________ 31 Modeliranje organizacionih struktura. godine. godine . – 2010. internacionalizacija) na 30% do kraja 2010. Povećanje broja novih MSP-a i preduzetnika za 30% do kraja 2010. Povećanje učešća MSP-u u BDP na 60% do kraja 2010. Povećanje zaposlenosti u MSP-u za 20% do kraja 2010. g.odine. Mala i srednja preduzeća Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007. godine u odnosu na 2006.maš. koji je crnogorska Vlada usvojila krajem 2007. informacionih tokova i baza podataka . dipl.godine. u odnosu na 2006. 3..ing.godinu.Šemsudin Habibović. Povećanje učešća MSP-u u izvozu (konkurentnost. kao osnovni ciljevi su definisani: 1. godinu.

Međutim. bolja komunikacija unutar preduzeća i slično. ali i svih zaposlenih. univerziteti. privredne komore. na jednoj strani. Okruženje za MSP predstavlja: država-vlada. kako bi se obezbijedilo ispunjenje naprijed definisanog strateškog cilja. ukazuju da strateški cilj Bosne i Hercegovine treba da bude upravljanje razvojem MSP-a. zahvaljujući sve većoj konkurenciji. Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu evropske ekonomije. Jedan od bitnih faktora. dipl. Mala i srednja preduzeća 10. generalno posmatrano. možemo reći da je potrebno više koordinacije između svih institucija i projekata da bi se povećala efikasnost institucija u budućnosti. ZAKLJUČAK Posmatramo li razvoj svjetske ekonomije i događaje koji prate proces globalizacije svjetskog tržišta. razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom.Šemsudin Habibović. informacionih tokova i baza podataka . za MSP je vrlo dug i težak proces. tako i na stranom tržištu. odnosno uslugu. i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji. Država direktnim i indirektnim mjerama podrške treba da pozitivno utiče na okruženje MSPa. stvaraju najviše radnih mjesta i pospješuju razvoj evropske ekonomije. lakša primjena novih menadžment trendova. edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći. uočavamo da su mala i srednja preduzeća (MSP) uspjela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. koji zahtijeva dosta ulaganja samog vlasnika. __________________________________________________________________________ 32 Modeliranje organizacionih struktura. kao što su: fleksibilnost. samo na taj način naša mala i srednja preduzeća će biti sposobna da odgovore zahtjevima tržišta. koje MSP-u omogućuje da svoje poslovanje prilagodi zahtjevima savremenog poslovanja. njihov broj. pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. visoko relativno učešće zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama. Mala i srednja preduzeća treba da se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. više tržišno i manje istraživački orijentisana. instituti. Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a. koje svakim danom postaje sve zahtjevnije. koji obezbjeđuje opstanak na tržištu jeste postizanje poslovne izvrsnosti. stvarajući na taj način još bolji proizvod. U želji da opstanu na tržištu. omogućilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzeća predstavlja imperativ za sve zemlje koje žele da svoju ekonomiju prilagode novim tržišnim uslovima. Male firme i velike kompanije imaju različitu ulogu u inovativnom procesu. MSP moraju stalno da rade na unapređivanju svojih proizvodnih procesa. MSP su. kako na domaćem. Na kraju.ing. naročito krajem prošlog i početkom ovog vijeka. Postizanje poslovne izvrsnosti. i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se interveniše ili se pokreću nove inicijative. Zahvaljujući svojim karakteristikama. na drugoj strani. lokalna uprava. brža su u iskorišćavanju novih mogućnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja i više orijentisana na male inkrementalne inovacije.maš.

koja zaslužuju da budu pravično nagrađena. Mala preduzeća su najosjetljivija na promjene u poslovnom okruženju. __________________________________________________________________________ 33 Modeliranje organizacionih struktura. • Prepoznajemo vrijednosti znanja. biće uspješan samo ukoliko se mala preduzeća stave na vrh prioriteta. i njihovim prilagođavanjem ka malom biznisu. Napori Evrope ka uvođenju nove ekonomije. informacionih tokova i baza podataka . Mala preduzeća se moraju posmatrati kao glavni pokretači inovacija. veće i bolje zapošljavanje i veću socijalnu koheziju.ing. • Ističemo važnost malih preduzeća u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja. mi: • Smo svjesni dinamičkih kapaciteta malih preduzeća za odgovor na nove potrebe tržišta i obezbjeđenju novih radnih mjesta. zapošljavanja. U tom cilju zalažemo se da ćemo: • Jačati inovativni i preduzetnički duh. analiziranjem postojećih mjera.European Charter for Small Enterprises Mala preduzeća su kičma evropske privrede. Ona su ključni izvor zapošljavanja i temelj za razvoj poslovnih ideja. a takođe socijalne i lokalne integracije u Evropi. te se mora posmatrati prilika za učenje i usavršavanje. treba kreirati najbolje moguće okruženje za potrebe malog biznisa i preduzetništva. predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji. Zbog toga. Ona su prva koja trpe pretjeranu birokratiju. • Pozdravljamo uspješna preduzeća. Mala i srednja preduzeća 11. dipl. Položaj malih preduzeća u Evropskoj uniji može se poboljšati: aktivnostima ka podsticanju preduzetništva. • Uzimamo u obzir da je povremen neuspjeh popratna pojava odgovornih inicijativa i preuzimanja rizika. koji omogućuje evropskim preduzećima da se uspješno suoče s novim izazovima. PRILOG 1: EVROPSKA POVELJA O MALIM PREDUZEĆIMA Evropska povelja o malim preduzećima .maš. sposobnosti za održiv privredni rast. ali su i prva koja će procvjetati ako se ukloni birokratski pristup i nagradi uspješnost. a nosioci politika da uzmu u obzir potrebe malih preduzeća. • Prepoznajemo preduzetništvo kao važnu i produktivnu sposobnost.Šemsudin Habibović. ponašajući se kao primjer inicijative i predanosti. bazirana na znanju. U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svijetu. na svim nivoima odgovornosti. Principi Insistirajući ka tome.

2. Slušati glas i mišljenje malih preduzeća.maš. Treba poboljšati online pristup za registraciju. 1 Obrazovanje i obuka u području preduzetništva. Učenje kroz benchmarking treba nas voditi ka poboljšanju sadašnjih praksi u EU. Osigurati pristup tržištu na bazi minimalno opterećujućih zahtjeva. Sticanje poslovnih vještinama __________________________________________________________________________ 34 Modeliranje organizacionih struktura. 3. trebaju biti neophodan sadržaj obrazovnih programa u srednjem i visokom obrazovanju. fiskalni i administrativni okvir.ing. Promovisati prvoklasnu podršku malim preduzećima Principi djelovanja Prihvatajući i potpisujući ovu Povelju. Poboljšati pristup izvorima finansiranja kroz čitav životni ciklus preduzeća. Podsticati zemlje s najvećim kašnjenjima i najkomplikovanijim procedurama za osnivanje novih preduzeća. Opšta znanja o poslovanju i preduzetničkim potrebama treba poučavati na svim nivoima školovanja. Gdje god je moguće. 4. Olakšati pristup najkvalitetnijim istraživanju i tehnologiji. Specifični moduli koji se odnose na biznis. uzimajući u obzir potrebe malih preduzeća. Evropa će njegovati preduzetnički duh i nove vještine od ranijeg doba života. nacionalnu i EZ regulativu treba pojednostaviti. time što će Evropska unija ponuditi najbolje poslovne okruženje za mala preduzeća u svijetu. Kontinuirano poboljšavati efikasnost. treba prilagoditi najkonkurentnijim u svijetu. Ohrabrivaćemo i promovisati preduzetničke poduhvate najmlađih. Evropska Komisija treba pojednostaviti zakone koji se odnose na konkurentnost. obavezujemo se da ćemo djelovati u skladu sa sljedećim principima djelovanja. koji su u skladu glavnim ciljevima javne politike. Mala preduzeća mogu biti oslobođena od izvjesnih regulatornih obaveza. Bolje zakonodavstvo i regulative Nacionalne zakone o stečaju treba ocjenjivati u svjetlu dobre prakse. informacionih tokova i baza podataka . da hvataju korak s najbržima. pogodan za poduzetničku djelatnost i poboljšati status preduzetnika. Potrebno je analizirati novu regulativu na nacionalnom nivou i nivou Zajednice u cilju ocjene njihovih uticaja na mala preduzeća i preduzetnike. kako bi se smanjilo opterećenje za mala preduzeća. U tom smislu. razvijati odgovarajuće programe treninga za menadžere u malim preduzećima. Vlade trebaju usvajati korisnički orijentisanu administrativnu dokumentaciju.Šemsudin Habibović. Jeftinije i brže osnivanje preduzeća Troškove osnivanja preduzeća. dipl. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća Postići regulacioni.

telekomunikacije. Jačanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća Jačaćemo postojeće programe usmjerene ka promociji širenja tehnologije prema malim preduzećima. korisnički orijentisanog ka malom biznisu u kritičnim oblastima njihovog razvoja. Poreska i finansijska politika Neophodno je prilagoditi poreske sisteme u cilju nagrađivanja uspješnih. ekspanzije malog biznisa. otvaranja novih radnih mjesta i olakšavanja kreiranja i kontinuiteta malih preduzeća. plin i sl. Važno je osigurati da patent Evropske zajednice bude lahko pristupačan malim preduzećima.Šemsudin Habibović. visoko-tehnološka preduzeća ukljućujući instrumente equity kapitala (emisije akcija). podsticanjem osnivanja preduzeća. Preduzetnicima su potrebna finansijska sredstva da bi pretvorili svoje ambicije u realnost. . primjeniti Akcioni plan finansijskih usluga i Akcioni plan rizičnog (venture) kapitala. U isto vrijeme. 8. Pružićemo podršku tehnološkim kooperacijama i razmjeni između preduzeća različitih veličina. javne nabavke i prekogranični sistemi plaćanja. koji će dati adekvatnu ponudu vještina prilagođenih potrebama malih preduzeća. . razvijati efektivnije istraživačke programe orijentisane na komercijalnu primjenu znanja i tehnologija. popunjavati aplikacije. evropska i nacionalna regulativa o konkurentnosti treba biti odlučno primjenjivana da bi stvorila šansu za mala preduzeća da uđu u nova tržišta i da se takmiče u “fer” (nepristrasnim) uslovima. Poboljšanje online pristupa Potrebno je podsticati elektronsku komunikaciju javnih istitucija sa sektorom malog biznisa. i obezbjediti trajne obuke i konsultacije. 6. voda. __________________________________________________________________________ 35 Modeliranje organizacionih struktura. razviti i prilagoditi sisteme kvaliteta i certifikacije za mala preduzeća. komplementarne trening programima „unutar kuće”. uključujući elektronsko trgovanje. Evropska komisija i zemlje članice zato moraju nastaviti sprovođenje reformi koje za cilj imaju ostvarenje suštinski jedinstvenog evropskog tržišta. Bolje korišćenje prednosti jedinstvenog tržišta Mala preduzeća osjećaju korist od aktuelnih reformi evropske ekonomije. 7. komunalne službe (struja. Zemlje članice EU trebaju primjenjivati najbolju praksu u oporezivanju i individualnim podsticajima uspješnog poslovanja. 5. mi ćemo: . Komisija mora dati pozitivan primjer u ovoj oblasti. Da bi poboljšali pristup malih preduzeća finansijskim uslugama.ing.Identifikovati i ukloniti prepreke kreiranju panevropskog tržišta kapitala. poreske prijave ili jednostavno primati informacije online pristupom što će ubrzati i pojeftiniti poslovanje. a posebno evropskih malih preduzeća.Poboljšati vezu između bankarskog sistema i malih preduzeća stvaranjem prikladnih uslova pristupa kreditiranju i rizičnom kapitalu. dipl. informacionih tokova i baza podataka . Time će preduzeća moći dobijati savjete.Poboljšati pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke povećanjem raspoloživih sredstava za nova preduzeća (startup-i). selektuju i usvoje tehnologije.maš. kao i kapacitete malih preduzeća da identifikuju.). Mala i srednja preduzeća Nastojaćemo da osiguramo takve trening institucije.

Koristićemo efikasne pokazatelje da bi procjenili progres tokom vremena u poređenju sa najboljima u svijetu. visokog obrazovanja i istraživačkih institucija. 19-20 juna 2000. 10. Vršićemo godišnji monitoring i evaluaciju progresa na bazi izvještaja Evropske komisije o relevantnim temama na proljetnom sastanku na vrhu. mreža i usluga. Uspješni preduzećima modeli elektronskog poslovanja i vrhunske podrške malim Komisija i zemlje članice EU trebaju podsticati mala preduzeća u primjeni najbolje prakse i usvajanju uspješnijih poslovnih modela koji će omogućiti da zaista napreduju u novoj ekonomiji. panevropske kooperacije između malih preduzeća koristivši informacione tehnologije. i relevantni za potrebe preduzeća. Evropska povelja o malim preduzećima odobrena je od strane lidera EU na zasjedanju Savjeta Evrope u Feira. traženja boljih praksi u svim oblastima koja imaju efekte na mala preduzeća. širiti najbolju praksu kooperativnih sporazuma. Mala i srednja preduzeća Podržaćemo kako angažovanje malih preduzeća u međusobnoj saradnji na lokalnim. u cilju jačanja našeg znanja. podržati kooperaciju malih preduzeća da bi se poboljšala njihova sposobnost za ulazak na panevropska tržište i proširiti njihove aktivnosti na tržištima trećih zemalja.ing.Šemsudin Habibović. Potrebno je podržati akcije na nacionalnim i regionalnim nivoima usmjerene razvoju klastera (grozdova) preduzeća i institucija. primjenom web stranica i korišćenjem Evropskog centra za praćenje malih i srednjih preduzeća. Kardifski proces ekonomskih reformi. Obavezujemo se da ćemo napredovati ka ovim ciljevima primjenivši otvoren metod koordinacije nacionalnih politika o preduzećima. uključujući socijalni dijalog. Luksemburški proces politike zapošljavanja i drugi programi i inicijative Evropske zajednice.maš. osigurati pristup u čitavoj EU podrška vođenju i podršci mentora i poslovnih “anđela”. __________________________________________________________________________ 36 Modeliranje organizacionih struktura. tako i kooperaciju malih preduzeća. efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća na nivou Unije i na nacionalnom nivou Vršićemo provjeru kako se interesi malih preduzeća reprezentuju na EU i nacionalnim nivoima. nacionalnim. informacionih tokova i baza podataka . Koordiniraćemo aktivnosti zemalja članica i EU na kreiranju informacionih i poslovnih sistema podrške. evropskim i međunarodnim nivoima. da bi smo kontinuirano poboljšavali vlastite rezultate. dipl. Razviti jače. Zato će se koristiti Višegodišnji program za preduzeća i preduzetništvo. 9. koji će biti lahko dostupni i jednostavni.

05. 2006. 2006. 4. dipl. Kragujevac. 8. 08. magistarski rad. Podgorica 2007. Srbije. 9.2007.maš. Dijana Šabović-Brezac: Izazovi poduzetništva u BiH.÷2010. 6. Vlada RS: Strategija razvoja MSP u RS za period 2006.÷2008. Direkcija za razvoj MSP: Strategija razvoja MSP u Crnoj Gori. magistarski rad. Srđan Bogetić: Aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća u cilju postizanja poslovne izvrsnosti. Evropska povelja o MSP 5.. RS. Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Srbije: Strategija razvoja MSP i preduzetništva u Srbiji za period 2003. __________________________________________________________________________ 37 Modeliranje organizacionih struktura. Biljana Pešalj: Ekonomika preduzeća. 3.Luka. 2003.Šemsudin Habibović. 34.÷11. Nacionalna konferencija o kvalitetu.ing. informacionih tokova i baza podataka . Varaždin. LITERATURA Mala i srednja preduzeća 1. Tomislav Bogović: Uticaj informatičkog poduzetništva na razvoj Varaždinske županije. Beograd. Podaci Zavoda za statistiku FBiH. 2.. Ljubljana. Crne Gore. 12. B. 7. 2006.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful