P. 1
Seminarski Rad Mala i Srednja Preduzeca

Seminarski Rad Mala i Srednja Preduzeca

|Views: 186|Likes:
Published by nenadkrusevac
Mala i srednja preduzeca
Mala i srednja preduzeca

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: nenadkrusevac on May 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/23/2013

pdf

text

original

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

„Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je noćna mora“ (Japanska poslovica)

1. UVOD Devedesetih godina prošlog vijeka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja o važnosti mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trend je nastavljen i početkom ovog vijeka. Zahvaljujući takvom pristupu i poimanju stvari, mikro, mala i srednja preduzeća su pokretačka snaga i imaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji. Ona su suštinski izvor poslova, stvaralac poduzetničkog duha i inovacija u EU, pa su, prema tome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Prema podacima iz 2006. godine, u tadašnjih 25 zemalja Evropske unije, postojalo je čak 23 miliona malih i srednjih preduzeća, koja su činila oko 99% svih preduzeća u Uniji i koja su zapošljavala više od 80 miliona ljudi. U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzeća, a u Japanu oko 5 miliona malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim činjenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je, upravo podrška malim i srednjim preduzećima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju, poslovnoj kreativnosti, te ekonomskoj i socijalnoj povezanosti. Prema predviđanjima stručnjaka, i u proširenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzeća će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mjesta. Napori Evropske komisije ka uvođenju nove ekonomije, biće uspješni samo ukoliko se mala i srednja preduzeća stave na vrh prioriteta. U ovom radu ćemo pokušati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednja preduzeća, kao što su: šta su mala i srednja preduzeća, koliko ih ima i kakav je njihov tretman u našem okruženju, prednosti i nedostaci, važnost malih i srednjih preduzeća u zemljama u tranziciji, ekonomski značaj malih i srednjih preduzeća, koja je organizaciona struktura pogodna za mala i srednja preduzeća, način uređenja proizvodnje u malim i srednjim preduzećima i slično.

__________________________________________________________________________ 2 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

2. MALA I SREDNJA PREDUZEĆA – DEFINICIJA I ZNAČAJ Iako se o malim i srednjim preduzećima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prošlog vijeka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzeća sežu u daleku prošlost. Prvi poznati zapisi o malom preduzeću pojavili su se prije 4000 godina. Možemo reći da je malo preduzeće postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Većina njih, kao što su Arapi, Babilonci, Egipćani, Židovi, Grci, Feničani i Rimljani su neprestalno razvijali mala preduzeća. Proizvodi i usluge tadašnjih poduzetnika veoma često su bili lošeg kvaliteta, pa su oni na takav način potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji zaštićuju potrošače i male preduzetnike, osobito od prijevare. O ulozi, značaju i funkcioniranju malih i srednjih preduzeća u našoj naučnoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije počinje da se piše tek osamdesetih godina prošlog vijeka. Kao što je u uvodu rečeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzeća i oko 100 miliona zaposlenih, čak 99% su mala i srednja preduzeća. Ona doprinose ukupnom bruto društvenom proizvodu EU sa 60% i obezbjeđivala su, uoči primanja najnovijih članica, preko 80 miliona radnih mjesta. To konkretno znači da je u sektoru malih i srednjih preduzeća zaposleno dvije trećine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u proširenoj Evropskoj Uniji, male firme će i dalje biti ključ za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mjesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najčešće se polazi od: 1. statičkog, 2. funkcionalnog i 3. institucionalnog (svojinskog ) kriterijuma. Statički kriterijum polazi od statičkog obilježja privrednih subjekata kao što su: veličina imovine, godišnji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje, nivo tehničke opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najviše prednosti u odnosu na druge kriterije, između ostalog zato što je: – – – – – – – – otporno na inflaciju nije pod uticajem kupovne moći dolara, transparentno, lahko se zapaža i razumije, usporedivo, omogućava dobru usporedbu između preduzeća iste grane, raspoloživo, lahko ga je dobiti od preduzeća.

Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je različita produktivnost i ekonomska efikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, pri istom radu, i istu vrijednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova po zemljama u pogledu broja zaposlenih, kao granice između malih, srednjih i velikih preduzeća. Klasifikaciju preduzeća na mala i velika možemo izvršiti prema sljedećim funkcionalnim obilježjima: obim i karakter proizvodnje i izvršenih usluga, karakter __________________________________________________________________________ 3 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Šemsudin Habibović, dipl.ing.maš.

Mala i srednja preduzeća

upravljanja, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, tehnička opremljenost preduzeća, način proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, oblik vlasništva, organizaciona struktura i sl. Detaljnije razmatranje ovih obilježja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvažavanja kod pojmovnog obrađivanja malih preduzeća, bez obzira na svu kompleksnost njihove primjene u praksi. Institucionalni (vlasnički) kriterijum polazi od pripadnosti instituciji kod koje je registrovano odgovarajuće društvo. Ovaj kriterijum se primjenjuje u skoro svim razvijenim zemljama, a posebno u SAD-u, gdje je 1953. god. osnovana posebna agencija federalne vlade pod nazivom „Small Business Administration (SBA)“ s ciljem institucionalne podrške malim preduzećima. Ova agencija postavlja različita ograničenja koja mora ispuniti preduzeće da bi postalo „small firm“. Kad je riječ o zapadnoevropskim državama, onda se obično polazi od definicije koju je dala Evropska mreža za istraživanje malih i srednjih preduzeća (European Network for SME Research). Prije donošenja zajedničke definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko različitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzeća bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se je broj zaposlenih u malim preduzećima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Njemačkoj se, za definisanje malih i srednjih preduzeća, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godišnji prihod. Zajednička definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od ključne je važnosti, pošto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o državnoj pomoći i strukturnim fondovima. To znači da različite kategorije malih i srednjih preduzeća (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na način koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja članica omogućava lahku primjenu. Unutar Evropske Unije, prva zvanična definicija malih i srednjih preduzeća donesena je 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP-a je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svijetu do 2010.godine”. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropska komisija da pruža podršku i pomognu malim preduzećma u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o donošenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ i ona je zamijenila definiciju donesenu 1996. godine. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi. Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje su uključene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kućne radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavlja najvažniji korak ka poboljšanju okruženja za MSP i ciljanje unapređenja poduzetništva, investicija i rasta.

__________________________________________________________________________ 4 Modeliranje organizacionih struktura, informacionih tokova i baza podataka

Mikro preduzeća se definišu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i čiji ukupni godišnji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura. Tabelarno bi se to moglo prikazati na sljedeći način: Tabela 1: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Evropske komisije od 01. na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro. Preduzeća se.maš. mala i srednja.2005. za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih. informacionih tokova i baza podataka .01. zatim zemalja članica EU. godine je bilo 7 miliona EUR) ≤ 50 miliona EUR (1996. Srednja preduzeća se definišu kao firme koje imaju preko 49.ing. godine je bilo 5 miliona EUR) ≤ 43 miliona EUR (1996. godine je bilo 40 miliona EUR) Ukupan bilans Broj zaposlenih Ukupan prihod (ukupna sredstva – aktiva) ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. kao i dvije otvorene konsultacije putem interneta. dipl. a manje od 250 zaposlenih radnika. Prema toj definiciji. god.Šemsudin Habibović. Kategorija preduzeća Mikro preduzeća Mala preduzeća Srednja preduzeća < 250 < 50 < 10 ≤ 2 miliona EUR (prije nije bilo definisano) ≤ 10 miliona EUR (1996. čiji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili čiji je ukupni bilans manji od 43 miliona eura. godine je bilo 27 miliona EUR) Pripravnici i učenici nisu navedeni kao zaposleni. __________________________________________________________________________ 5 Modeliranje organizacionih struktura. Mala i srednja preduzeća Ova definicija je elaborirana nakon brojnih konsultacija unutar Evropske komisije. poslovnih organizacija i eksperata. Mala preduzeća se definišu kao firme koje zapošljavaju od 10 do 49 radnika i čiji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura. ukupan prihod i bilans.

mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili poveća (u nekim zemljama 100 ili čak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu). koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske Unije. Po mišljenju mnogih eksperata i ekonomista. Njihova komparativna prednost je u tome što su fleksibilna. Tabela 2: Razvrstavanje preduzeća prema definiciji Svjetske banke Kategorija preduzeća Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupan bilans (ukupna sredstva – aktiva) Mikro preduzeća < 10 ≤ 0. postoji i definicija Svjetske banke. i. mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve tržišta. __________________________________________________________________________ 6 Modeliranje organizacionih struktura.ing. vrlo mala 5÷19. postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja. Mala i srednja preduzeća su motor ekonomskog razvoja. Mikro preduzeća imaju 1÷4 zaposlenih. informacionih tokova i baza podataka . Prema OECD definiciji. koja preduzeća dijeli na način dat u tabeli 2. dipl.maš. Promovišu privatnu svojinu i preduzetničke vještine. Mala i srednja preduzeća Pored definicije Evropske Unije. MSP su sinonim za privatni sektor. u figurativnom smislu. za preduzetništvo.1 milion EUR ≤ 0. mala i srednja preduzeća imaju manje od 500 zaposlenih. mala 20÷99 i srednja preduzeća 99÷500 zaposlenih.Šemsudin Habibović.1 milion EUR Mala preduzeća < 50 ≤ 3 miliona EUR ≤ 3 miliona EUR Srednja preduzeća < 300 ≤ 15 miliona EUR ≤ 15 miliona EUR Osim definicije Evropska komisija.

Pošto zapošljavaju relativno mali broj ljudi (prosjek u Evropskoj Uniji je 19). vlasništvo je odvojeno od upravljanja. U malim i srednjim preduzećima najčešće je vlasnik ujedno i direktor firme. što potiče i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj. uz velike društvene. dipl. Povećana automatizacija i robotizacija ne zahtijeva visokokvalifikovanu radnu snagu. što predstavlja objedinjenost vlasništva i upravljačke funkcije. Mala i srednja preduzeća 3. Motivacija – poznato je da mali biznis započinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam. • • • • • • • __________________________________________________________________________ 7 Modeliranje organizacionih struktura. pošto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na povećanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona. U velikim sistemima. za posljedicu je imalo otpuštanje radnika. koja su najčešće dionička društva. inovativnija. što umanjuje učašće radnika u proizvodnih procesima. gdje je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija. stepen obrazovanja i sl. Ona često diktiraju promjene na tržištu. pa je prisutan trend premještanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka.Šemsudin Habibović. a koja se izražava u činjenici da rade dugo naporno kreativno. što utiče na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda. zato što obezbjeđuju iste polazne mogućnosti svima koji se odluče za mali biznis i što su relativno dostupna svim slojevima društva i obrazovnim strukturama – bez obzira na pol. PREDNOSTI I NEDOSTACI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Prednosti. flesibilnija i kreativnija od velikih preduzeća. Nasuprot tome. informacionih tokova i baza podataka . jer vlasnici samo nadziru rad uprave. te predstavlja dodatnu motivaciju za uspjeh. odnosno nedostaci malih i srednjih preduzeća najbolje se uočavaju ako ih poredimo s velikim preduzećima. a to prenosi na bližnje i sve zaposlene. koje su najstabilniji dio svake privrede. Osnovne prednosti malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike industrijske sisteme su sljedeće: • Mala i srednja preduzeća su dostupna svim pretendentima. propadanje velikih industrijskih sistema. Smatra se da su mala i srednja preduzeća atraktivnija. Mogućnost samozapošljavanja i zapošljavanja podrazumijeva kako vlastito zapošljavanje (bilo kao posljedicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom). a veoma često su to porodične firme.ing. MSP ne mogu izazvati velike društvene poremećaje u slučaju propadanja. imovinske razlike. MSP imaju znatno veću prilagodljivost tržištu i određenim tržišnim kretanjima u odnosu na velika preduzeća. MSP stvaraju i najveći broj novih radnih mjesta.maš. Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno kraći kod malih preduzeća. preko svojih predstavnika u nadzornim odborima. koji se odlikuje velikom motivacijom. starosnu strukturu. tako i zapošljavanje članova uže porodice. potiče racionalno i savjesno korištenje kapitala. političke i socijalne poremećaje. što je naročito izraženo u postsocijalističkim zemljama.

koji su. tj. svojim učešćem u ukupnom broju preduzeća. nedovoljna osposobljenost u vođenju administrativnih poslova. kao posljedicu ograničenosti i specifičnosti. nemogućnost predviđanja financijskih tokova. zbog jednostavnijih tehnoloških procesa. Mali preduzetnici imaju loš novčani tok. odnosno nemogućnost izvršavanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. glavni zagađivači okoline. tako da vlasnik – menadžer istovremeno obavlja više funkcija. Statistički je dokazano da 30÷40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja. koji mogu. koje namaju dovoljnu moć da „finansiraju“ i „kreditiraju“ nedisciplinu tržišta i velike sisteme. u kojima se ta individualnost gubi. znanjima i sposobnostima. zbog svakodnevnog zajedničkog suočavanja sa istim problemima i. • • • • Pored nespornih navedenih prednosti. površna ili neadekvatno provedena analiza tržišta. informacionih tokova i baza podataka . zajedničkog rješavanja istih. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode. dipl. sami određivati dospjelost obaveza. često dolaze u poziciju nelikvidnosti. pogotovo tamo gdje preduzetnici raspolažu specifičnim tržišnim umijećem. te jasno uočavanje bitnih od nebitnih aktivnosti.ing. nemogućnost dobijanja kratkoročnih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora. mala i srednja preduzeća imaju i određene nedostatke. koje proizlaze upravo iz veličine preduzeća. teško obezbjeđivanje kontinituiteta i predviđanja oscilovanja u pojedinim razdobljima. koja se odnose na prostu nemogućnost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nužna za određenu proizvodnju proizvoda i usluga.maš. pošto svojom prilagodljivošću lakše napuštaju svoju dotadašnju domenu i započinju proizvodnju novih proizvoda. zbog spoja upravljačke i vlasničke funkcije. najčešće.Šemsudin Habibović. Mala preduzeća. Plaćanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi. najčešće. Mali sistemi su. zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama. • __________________________________________________________________________ 8 Modeliranje organizacionih struktura. a među najznačajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suočavanje s praktičnim funkcionisanjem cjeline firme. nemogućnosti kontrole ujednačenosti poslovanja. Među glavne nedostatke malih i srednjih preduzeća ubrajamo: • Mogućnost bržeg propadanja u odnosu na velika preduzeća. posebno kada je u pitanju buduća potražnja. značajno utiču na elastičnost privrednog sistema jedne društvene zajednice. utoliko prije što se oni više mijenjaju. nedovoljna tehnička znanja. pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljačima i nenaplaćenih potraživanja. • • Mala i srednja preduzeća Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a. Birokratizacija u malim i srednjim preduzećima je znatno niža. Psihološka prednost podrazumijeva da biti preduzetnik znači imati izvjesnu nadmoć i sigurnost. a čak 60% u razdoblju od osam do deset godina. ekološki prihvatljiviji od velikih sistema. koji se u njima obavljaju. Možemo reći da su mala i srednja preduzeća humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme. zato što vlasnik preduzeća sve drži pod kontrolom i može brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom. Međuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji.

dipl. Kako bi se izbjegle poreske obaveze prema državi.ing. produktivnost u malim firmama je relativno niska. kojem je. __________________________________________________________________________ 9 Modeliranje organizacionih struktura. tako i za same radnike. potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomoć i podrška. informacionih tokova i baza podataka . uglavnom. „ekonomija obima“).Šemsudin Habibović. u odnosu na velika preduzeća. što je štetno kako za državu. • • • • Zbog svega navedenog. zbog svega što se pred njih stavlja. čime se smanjuje mogućnost usavršavanja i uže specijalizacije. Mala preduzeća nisu konkurentna na međunarodnom tržištu. • Mala i srednja preduzeća Zbog niskog stepena podjele rada. manje. Nedovoljna informisanost je veoma izražena slabost malih i srednjih preduzeća. ukoliko ne nastupaju udruženo ili pod plaštom velikih preduzeća (tzv.maš. Rizik od propadanja preduzeća i gubitka radnog mjesta značajno je veći u malim i srednjim preduzećima. mala i srednja preduzeća predstavljaju vrlo osjetljiv segment privrednog poslovanja. naročito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima. pošto jedna osoba obavlja više različitih operacija i poslova. često se dio plate isplaćuje „na ruke“. Plate u malim preduzećima su. gdje su im prava zaštićena kolektivnim ugovorima i gdje ih štiti sindikat.

mezo.Šemsudin Habibović. INOVATIVNOST MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Osnovna pretpostavka. patenti. prema obilježjima inovativnosti. dipl. Od svih inovativnih preduzeća. zavisno od: nivoa agregacije (privreda. mala preduzeća bi trebala biti brža u eksploataciji potencijala i prednosti novog paradigmatskog okvira. je sačinjena iz koja posjeduju značajnu ulogu novom tehno- Ekonomske koristi od tehnološkog progresa se. Postoji relativno mali broj velikih preduzeća. zaposlenosti i rasta. U vremenu paradigmatskih pomaka. dok MSP imaju u procesu difuzije nove tehnologije unutar sistema koji je određen ekonomskom paradigmom. __________________________________________________________________________ 10 Modeliranje organizacionih struktura. patenti i inovacije. ostvaruju prvenstveno putem inovativnog preduzeća. vrste pokazatelja ekonomske i tehnološke sposobnosti MSP-a (R&D izdvajanja. MSP imaju važnu i drugačiju ulogu i značaj u prevazilaženju specifičnih teškoća u ekonomskom rastu u odnosu na velika preduzeća. do onih koje mogu da budu izvođači istraživanja (slika 1). prema studijama OECD-a o odnosu malog biznisa. To objašnjava zašto vlade pojedinih država daju veći značaj MSP u prioritetima ekonomske politike i razvoja. Kompanije se. mala preduzeća imaju prirodnu prednost nad velikim. profitabilnost. optimalna privredna struktura preduzeća različite veličine.ing. potencijale za skup. inovativne firme. mogu grupisati u nekoliko kategorija: od niskotehnoloških MSP-a. kontinuiran i sistematski R&D. sektor. zatim tehnološki kompetentnih. većina istraživačkih rezultata ne podržava tezu da MSP pokazuju natprosječne stope inovativnosti. Mala i srednja preduzeća 4. hijerarhizovanim preduzećima. informacionih tokova i baza podataka . neto zapošljavanje). načina posmatranja problema (statički ili dinamički) i tretmana veličine preduzeća. u odnosu na veličinu preduzeća. rizičan. je da u vrijeme velikih tehnoloških paradigmatskih pomaka. ako se uloga MSP u tehnološkim promjenama analizira koristeći uobičajene indikatore R&D (Research & Development – Istraživanje i razvoj) aktivnosti: izdvajanja. kao i njihov rastući značaj u promociji inovacija i tehnološkoj difuziji. Međutim.maš. preko MSP-a koja imaju minimum tehnoloških sposobnosti. Rezultati empirijskih istraživanja o odnosu veličine preduzeća i inovativnosti su kontraverzni. grupe preduzeća ili pojedinačno preduzeće). makro). od koje se često polazi u pristupu izučavanju uloge malih i srednjih preduzeća u ekonomskom razvoju. nivoa analize (mikro. Zbog izuzetne fleksibilnosti.

dipl. informacionih tokova i baza podataka . Thuriaux.ing.maš. Tipovi kompanija Izvođači istraživanja Mala i srednja preduzeća – Istraživački odjel ili ekvivalent – Dugoročni pristup u razvijanju tehnološke sposobnosti – Više inžinjera Tehnološki kompetentna – Neke budžetske diskretnosti – Sposobnost da se učestvuje u tehnološkim mrežama – Jedan inžinjer MSP sa minimalnom sposobnošću – Sposobno je za adaptaciju solucija u paketu – – Može zahtijevati implementaciji Bez značajnih sposobnosti pomoć u tehnoloških Niskotehnološka MSP – Ne iskazuje potrebu za njima – Možda nema tekućih potreba tog tipa Izvor: Arnold. 1997. Slika 1. __________________________________________________________________________ 11 Modeliranje organizacionih struktura.Šemsudin Habibović.

generišu potrebe za sve složenijim rješenjima. Pravila su ista. te pri učenju o informacionim sistemima nije dovoljno samo učiti o računarima. dok informacioni sistem obuhvata mnogo više od samih računara. Svaki softver ima svoju cijenu. MSP tržište diktira vrijednost softvera. dok drugi naplaćuju samo upotrebu i korištenje određenog softverskog paketa. Poslovno okruženje i ambijent u kome posluju mala i srednja preduzeća stalno se mijenjaju. Primjera radi. dipl. tržište je vrlo zahtjevno. međutim. malim i srednjim preduzećima. Ona se suočavaju s informatičkim troškovima koji s vremenom nepredvidivo rastu. a alati jednako složeni za velike i male. tj. Uspješna primjena informacionih sistema zahtijeva razumijevanje biznisa koji je podržan informacionim sistemom. Mala i srednja preduzeća 5. U stvari. tako da je u posljednjih desetak godina došlo do dramatičnih promjena.Šemsudin Habibović. većina __________________________________________________________________________ 12 Modeliranje organizacionih struktura. sve se svede na vrlo male razlike. sredstva kojima ta preduzeća raspolažu nisu rasla uporedno s njihovim potrebama. U svijetu je poslovanje ovih preduzeća. u oblasti proizvodnje aluminijske bravarije i fasada. Međutim. Prosječno malo preduzeće suočava se s informatičkim troškovima koji svake godine rastu. a imaju manje novca za tu svrhu.maš. Menadžeri tih preduzeća često govore da su ''uveli'' ili ''koriste informacione sisteme''. Danas ako planirate opstati. informacionih tokova i baza podataka . kao i velikih. zaista više nije važno jeste li mali ili veliki. treba praviti razliku između računara i informacionih sistema. no. ne razlikuju znatnije od proizvoda do proizvoda. 5. Mala i srednja preduzeća tradicionalno nisu u stanju predvidjeti i ograničiti svoje informatičke troškove. U savremenom (informacionom) društvu više se ne postavlja pitanje potrebe firme za informacionim sistemom. Danas postoji veoma tanka linija između zahtjeva s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća i onih s kojima se hvataju u koštac velike korporacije. Generalno se može reći da cijenu softverske aplikacije za mala i srednja poduzeća tvore sljedeći parametri. Jedino pitanje koje stoji je za koji sistem se odlučiti. Mala i srednja preduzeća. INFORMACIONI SISTEMI ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Razvoj informacionih tehnologija je informacione sisteme učinio dostupnim i manjim privrednim subjektima. unatoč različitim pristupima njihovu određivanju. Mala i srednja preduzeća trebaju veću funkcionalnost nego ikada prije. Nažalost. Neki isporučioci softvera njegovu cijenu zaračunavaju odmah prilikom isporuke. pa se danas cijene. bilo je obratno. Mala i srednja poduzeća imaju sve veću potrebu za softverskim rješenjem koje će najuspješnije integrisati čitavo poslovanje datog preduzeća. posljednjih godina postalo nezamislivo bez informacionih sistema.ing. u našoj zemlji postoje čak i velika preduzeća koja ne primjenjuju informacione sisteme u svom poslovanju. Veliki broj naših malih i srednjih preduzeća koristi računare prilikom vođenja računovodstva i to je često jedini računar u tim preduzećima i ne koristi se ni za što drugo. stoga. a tek neka mala i srednja preduzeća su odnedavno postala svjesna važnosti upotrebe informacionih sistema za uspješno i efikasno poslovanje. na kraju krajeva. Računari obezbjeđuju efektne i efikasne načine obrade podataka i oni su neophodan dio informacionog sistema.1 Nabavni trošak Najočitiji trošak je nabavna cijena samoga softvera.

Na taj način. zavisno od složenosti. dok firma FeAl iz Širokog Brijega. Postoje preduzeća kojima je potrebna hardverska dogradnja gotovo sa svakim izdanjem nove verzije njihove aplikacije. Firma Alpro/Alumil iz Vlasenice svoj softver prodaje po trenutnoj cijeni od 1. generalno gledajući. ali i mogućnosti i fleksibilnosti alata dostupnih pojedinome sistemu. trošak odricanja od prilagođavanja često je puno veći od troška prilagođavanja.2 Neophodna platforma Svaki softver mora na nečemu raditi. U većina preduzeća ovi troškovi iznose 17 do 20 posto od nabavne cijene godišnje. dipl. Njemački proizvođač aluminijske bravarije i fasada.Šemsudin Habibović. Mala i srednja preduzeća mogu kontinuirano ulagati u pokušaju da ostanu ažurni s verzijama raznih proizvoda koje koriste. za koga je softverski program FeAlsoft uradila njemačka firma DataLab. __________________________________________________________________________ 13 Modeliranje organizacionih struktura. definisanje krojnih listi i optimalne iskorištenosti potrebnog materijala. u svega nekoliko slučajeva nama potrebe da se obavi neki stepen prilagođavanja. Troškovi implementacije mogu biti veoma različiti.500. 5.00 KM. integracije sistema. Također. inače svjetski lider u ovoj oblasti. opet. gube eventualne dobitke na produktivnosti. To može biti velika troškovna komponenta kod sistema. što. definisanje prodajne cijene samog izlaznog proizvoda itd. a nešto sasvim drugo održavati prilagođenu aplikaciju ažurnom. koji služi za kalkulaciju i nabavu materijala. Nažalost. obuke. smanjuje se i trošak prilagođavanja. Dakle. Jedno je prilagoditi aplikaciju.00 KM. Mala i srednja preduzeća isporučioca sistema ima i neki svoj softver. Međutim. svoj softverski paket SCHÜCAL mjesečno naplaćuje 90. Uzrok tome najčešće je slaba arhitektura aplikacije ili neučinkovitost alata korištenih u formiranju sistema.4 Troškovi implementacije To su troškovi same uspostave sistema do spremnosti za rad. vjerojatno. te PVC stolarije. takva odluka preduzeće na kraju često košta više. koji bi se ostvarili prilagođavanjem sistema. postoje proizvodi koji efikasno rade tri ili više godina bez potrebe za hardverskom dogradnjom.00 EUR. 5. 5. informacionih tokova i baza podataka . procesnog inžinjeringa i projektnog vodstva. To definitivno može biti glavni razlog za brigu kod razmatranja ukupnoga troška sistema. naplaćuje korištenje softvera i to mjesečno iznosi 70.3 Troškovi održavanja To su godišnji troškovi tekućega održavanja i podrške sistemu. ili mogu odlučiti da zamrznu verzije proizvoda radi ograničenja troškova održavanja i prekidanja tekućeg programiranja i ispitivanja. SCHÜCO. 5. zavisi od primjenjene aplikacije.5 Troškovi prilagođavanja Od stotina i stotina implementacija poslovnog softvera. no to je i dalje jedan od glavnih razloga za brigu kupaca na MSP tržištu. najveći pojedinačni faktor u utvrđivanju dugoročnoga troška sistema.6 Troškovi održavanja softvera po mjeri To je. konsaltinga. sve aplikacije nisu rađene jednakima kada je riječ o izdacima za neophodne platforme. S napretkom tehnologije. Slične cijene i kod drugih isporučilaca sistema i softvera. Preduzeća često odlučuju da ne dodaju nikakva dalja prilagođavanjima svojim sistemima. Zamrzavanjem verzija propuštaju povoljnosti u cijeni novih funkcija koje dolaze u budućnosti.ing. 5.maš. Komponente tih troškova su usluge migracije podataka.

javne nabavke i slično. 5. plus eventualne naknade za pretplate i/ili troškove komunikacione linije.) – kompanije koje u većoj mjeri koriste informacione i komunikacione tehnologije. 3. __________________________________________________________________________ 14 Modeliranje organizacionih struktura. međutim.4% u slučaju onih koji to ne čine. Očigledan je gubitak kapitala na početku projekta. Bolje upravljanje zalihama. gornje stavke predstavljaju primarne troškove automatizacije malih i srednjih organizacija. 4. Jačanje vlastitog položaja i prisustva na tržištu. 8. Zaštita (prevencija) od finansijskih promašaja Osim navedenog. 7. ''zlatnih pravila uspješnosti u elektronskom biznisu'': 1.maš. koja će imati značajan uticaj u sektoru MSP-a. Potom troškovi padaju do razine tekuće hardverske i softverske potpore. Smanjenje troškova poslovanja. Nuđenje novih usluga i pokretanje novih tipova poslova. rastu 3. januar 2006. Ponašanje u skladu s aktuelnim tržišnim trendovima. na primjer. Postavlja se pitanje: ''Šta mali preduzetnik može očekivati od elektronskog poslovanja i koje mu ono šanse. predviđa se u svim zemljama članicama Evropske Unije tokom nekoliko sljedećih godina. pa se očekuje da će MSP uskoro biti u mogućnosti da većinu svojih zakonskih i administrativnih obaveza ispune „on–line“. Upravo zbog toga se vlade industrijski razvijenih zemalja sve više oslanjaju na mogućnosti koje pruža internet. kako bi malim i srednjim preduzećima omogućile bolji pristup informacijama i postigle veću jednakost MSP-a i velikih preduzeća u oblastima kao što su.Šemsudin Habibović. 9. te integraciji sistema. Odgovori na ovo pitanje mogu se sažeti u deset tačaka. prema istraživanjima koje je sprovela Svjetska Banka (The Investment Climate Survey.ing. 6.8% godišnje. Kratko vrijeme nakon uspostavljanja sistema. Brža i kvalitetnija reakcija na promjene i nove zahtjeve tržišta. odnosno nove prilike i mogućnosti otvara?''. zbog neophodnog prilagođavanja i raznih zadataka u integraciji sistema. Pronalaženje vlastitog tržišnog ''utočišta'' i stvaranje tržišne slike. Ipak. veliku ulogu u razvoju malih i srednjih preduzeća ima i internet. Jačanje popularnosti i poslovnih veza. Mala i srednja preduzeća Uopšteno govoreći. dipl. troškovi počinju rasti s porastom troškova održavanja. Praćenje tehnološkog napretka. u poređenju sa 0. informacionih tokova i baza podataka . 10. Taj gubitak pored nabavne cijene uključuje i rad na obuci osoblja. Napredak u razvoju „elektronske vlade“ (e-government). 2.

kao i pravnih propisa. informacionih tokova i baza podataka . stvaranje integrisane sheme za nezavisne provjere integrisanih menadžment sistema. usklađene po unaprijed strogo definisanim ciljevima poslovanja. U sektoru MSP-a. koje je. postizanje poslovne izvrsnosti se može ostvariti na dva načina. veći broj preduzeća je primijenio i certifikovao sistem menadžmenta kvalitetom (QMS). kreiranje okvira za primjenu priznatih standarda za menadžment sisteme koji su predmet nezavisnih provjera (ISO 9001. dipl. radnici moraju naučiti koristiti to vrijeme. Na razvoj integrisanih menadžment sistema utiču tri faktora i to: • • • unaprijeđenje sveukupnih karakteristika preduzeća. razvijalo se je i pitanje njegove adekvatne implementacije u MSP-u. PRIMJENA INTEGRISANOG MENADŽMENT SISTEMA U MSP-u Kao jedan od imperativa svoga poslovanja. top menadžment mora napraviti vremena za zaposlene za projektni rad. koje se moraju razmatrati tokom uvođenje i klasifikacija. Poslovna izvrsnost obavezuje MSP da konstantno rade na unapređivanju kvaliteta poslovanja organizacije. ovaj prvi koncept (TQM) je dosta težak i nije ga moguće ostvariti u kraćem periodu. a MSP su. Problem u procesu primjne IMS-a može predstavljati nedovoljna integracija zaposlenih u razvoju i njegovom daljem uvođenju. OHSAS 18001). Osnovne tačke. IMS ne bi trebao dovesti do povećanja birokratije u svakodnevnom poslu. nekoliko radnika je obučeno za implementaciju i čitanje standarda. Za mala i srednja preduzeća. ali i razvoj kvalifikacionih parametara za uključene radnike. a zauzvrat. Mala i srednja preduzeća 6. MSP imaju postizanje poslovne izvrsnosti (zauzimanje tržišne pozicije izvrsnog preduzeća). Zbog toga je za MSP mnogo jednostavnije postizanje poslovne izvrsnosti putem uvođenja koncepta IMS-a.maš. promjene u cilju standarda nisu prihvaćene. između ostalog. Jedna od prednosti ISO 9000 za MSP je ta što je u njemu uključen veliki broj aktivnosti vezanih za TQM. ISO 14001. Postizanje poslovne izvrsnosti i stvaranje proizvoda i usluga svjetske klase. koji su posebno rijetko specijalizovani za pojedino preduzeće. obuhvatale i promjene u samom MSP-u. koji za posljedicu imaju dugotrajan i složen proces implementacije. i to primjenom koncepata upravljanja totalnim kvalitetom (TQM) i integrisanim menadžment sistema (IMS). Drugi način primjene IMS-a u MSP-u predstavlja uvođenje sistema menadžmenta kvaliteta u skladu s modelom TQM. __________________________________________________________________________ 15 Modeliranje organizacionih struktura. već on predstavlja rezultat zajedničkog rada svih struktura u preduzeću. zasnovanom na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog zaposlenog. U ranijem periodu. uglavnom u proces implementacije integrisanog menadžment sistema išle preko standarda ISO 9000. Uporedo sa zahtjevima IMS-a.Šemsudin Habibović. ne može biti vezano samo za jedan element poslovne funkcije preduzeća ili organizacione cjeline. sve promjene imaju praktično značenje. koja se može iskazati kroz ispitivanje neprihvaćenih i netransparentnih sistema upravljanja.ing. su definisane kao sljedeće: • • • • • radnici imaju dobro znanje o internim procedurama preduzeća.

__________________________________________________________________________ 16 Modeliranje organizacionih struktura. razumljivu i praktičnu strukturu.Šemsudin Habibović. smanjujući strah od trgovinskih partnera. inače. kako za opstanak na domaćem tržištu. kao i poslovnog sistema. jer bez koncenzusa menadžmenta sa zaposlenima. kao što su: • • • • • • • • • proces evoluira. Problem motivisanosti zaposlenih za primjenu koncepta QMS-a je najvažniji segment za realizaciju ovog koncepta. kao što je sistematski prilaz poslovnom menadžmentu. MSP mogu ostvariti značajne prednosti. MSP za sebe ostvaruju određene prednosti. kao imperativ. Sistem menedžmenta kvaliteta (QMS) osigurava da proizvodi ili usluge preduzeća budu ono što kupci žele i očekuju. na žalost. kako bi se obezbijedilo aktivno učestvovanje radnika od samog početka procesnih promjena. mogu da zadovolje samo djelimične zahtjeve. ima zahtjev da prezentuje jednostavnu. problemi se detektuju mnogo brže i rješenje – rezultat je unapređenje. verifikacija pridržavanja standarda od treće strane. Za dalje unapređenje efikasnosti domaćih MSP-a. koja su vezana za učestvovanje i trening moraju biti adekvatno razvijena. stvaranju lojalnosti kupcu. Zahvaljujući primjeni ISO 9000:2000. opažanje u preduzeću je unapređenje. Domaća MSP. Rezultat ovih aktivnosti uticao je da modeli koji se primjenjuju u ovom momentu. Malim i srednjim preduzećima. porast znanja zaposlenih u preduzeću. u svom poslovanju još uvijek nedovoljno primjenjuju međunarodne serije standarda ISO 9000:2000. tako i za dalju internacionalizaciju svog poslovanja. trening novih zaposlenika je lak. • Mala i srednja preduzeća mora biti napravljena jasna podjela odgovornosti. preduzeća moraju obraćati pažnju na kvalitet proizvoda ili usluga. kao posljedica povećanja učešće zaposlenih. Uvođenjem sistema menadžment kvaliteta ISO 9000:2000. set standarda koji je prepoznatljiv širom svijeta. neophodno je da se što više promoviše primjena sistema menadžmenta kvaliteta. Model IMS. treba da bude na dosta visokom nivou. primjena serije standarda ISO 9000:2000 obezbjeđuje uniformisanost i kompatibilnost proizvoda. kao i otvaranju novih tržišta. Također. standardizovan i objašnjen lično.maš.ing. porast razumijevanja potreba korisnika. koja. Ovdje ne treba zanemariti ni motivaciju zaposlenih za primjenu ovog koncepta upravljanja. unapređenje komunikacije. Prema zahtjevima standarda ISO 9000:2000. dipl. pravilna mjerenje. kao i približavanje zasnovano na kontinualnom unapređenju. dobavljači postaju više kao partneri. ovaj proces upravljanja sam od sebe vrlo brzo propada. primjenom međunarodne serije standarda ISO 9000:2000 značajno uvećavaju svoje šanse. informacionih tokova i baza podataka . povećan broj zadovoljnih korisnika. Mala i srednja preduzeća.

Šemsudin Habibović.5 3 2.48 2.ing. ukoliko se želi izbjeći neprihvatljivi nivo javnog duga. a ostvaren je i veoma mali napredak po pitanjima usvajanja nacrta Strategije MSP-a. što se vidi iz dijagrama datog na slici 2. Slika 2: Rezultati implementacije Evropske povelje o MSP-u za zemlje Zapadnog Balkana 4 3. Organization for Economic Cooperation and Development).16 3.49 2. u sadašnjoj ekonomiji slobodnog tržišta. odgovorne vlasti u BiH trebaju obratiti više pažnje na dobrobit i razvoj širokog sektora MSP-a. odnosno dimenzija. ona moraju postati ključni pokretač ekonomskog rasta.5 1 0. Ipak.11 2. koja predstavlja osnovni dokument za implementaciju politike MSP-a. Shodno tome. u Bosni i Hercegovini je prisutan nedostatak politika na državnom nivou. Indeks politike o MSP-u za 2007.maš. te je. kao što je imaju MSP u zemljama Evropske Unije. TRETMAN MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U BiH Bosna i Hercegovina je jedna od četrdesetčetiri zemlje koje su usvojile Evropsku povelju o malim i srednjim preduzećima . te od država traži da poduzmu aktivnosti u deset ključnih oblasti. namjenjena za rashode. Financijska sredstva javnog sektora. kao što su plate i penzije. Drugim riječima.67 __________________________________________________________________________ 17 Modeliranje organizacionih struktura. tako što unapređuje zakonodavni i administrativni okvir za njih. stvaranje radnih mjesta i novi priliv prihoda za državu. godinu – Izvještaj o implementaciji Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu.54 Prosjek za Zapadni Balkan 2. Mala i srednja preduzeća u BiH imaju sličnu ulogu u budućem ekonomskom razvoju zemlje. nacrta zakona i drugih predloženih inicijativa.77 2. s ciljem da se na djelotvoran način stimuliše ekonomija. Povelja podržava MSP.07 2. u suštini zavise od razvoja privatnog sektora. a glavni izvor takvog razvoja moraju biti domaća MSP. odnosno. ukoliko se žele izbjeći neodrživi javni deficiti. izvor plata svih budžetskih korisnika mogu biti samo poreski doprinosi od zaposlenika i preduzeća. Razvoj preduzeća osigurava ekonomski razvoj.5 2 1.5 0 Albanija BiH Hrvatska Kosovo Makedonija Crna Gora Srbija 2. dipl. potreba za bržim podsticajem razvoja privatnog sektora neupitna. Mala i srednja preduzeća 7. informacionih tokova i baza podataka . BiH je posljednja od svih zemalja Zapadnog Balkana u primjeni Evropske povelje o MSP-u. Više od 60. uz preveliku stopu nezaposlenosti.000 preduzeća u BiH su mala i srednja preduzeća. Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD. pokazuje da je Bosna i Hercegovina posljednja u implementaciji Povelje u regionu.

U Evropskoj uniji na 10. te 45. 5÷6% čine subjekti koji zapošljavaju od 11÷49 radnika. Prema tome.04 radnika po preduzeću).331 ili 22. Kao posljedica toga. Tada je sektor malih i srednjih preduzeća u Federaciji BiH učestvovao sa 47. smatralo preduzeće koje je imalo do 20 zaposlenih radnika. ukupan broj zaposlenih u MSP-u i obrtu iznosi 138. Prepreke za razvoj MSP-a u Federaciji BiH su trenutno stanje regionalne i lokalne infrastrukture.215. Mala i srednja preduzeća U Bosni i Hercegovini za sada ne postoji zvanična klasifikacija preduzeća sa stanovišta njegove veličine. Od ukupnog broja subjekata male privrede 93÷94% čine subjekti koji zapošljavaju do 10 radnika. b) broj zaposlenih u registrovanim obrtima je 61. informacionih tokova i baza podataka .93% na određeno vrijeme. broju zaposlenih. a Mađarska 750 preduzeća iz malog preduzetništva na 10. itd. ukupnim rashodima. ne postoji ni evidencija o broj preduzetnika.000 stanovnika ima prosječno 500 preduzeća. U skladu sa naprijed navedenim pokazateljima.1 Federacija BiH Tokom 2003. ukupnim prihodima. trenutno stanje je sljedeće: a) Ukupno u privredi FBiH je zaposleno 197.000 stanovnika. koje se razlikuju od jedne do druge administrativne jedinice. definicija malih i srednjih preduzeća još nije usvojena. kantoni.000 malih i srednjih preduzeća.8% u ukupnom broju zaposlenih. pod pojmom „malo i srednje“ preduzeće. Zakon o trgovačkim društvima). normirano na hiljadu stanovnika. u sektoru MSP-a je zaposleno oko 77. od čega 152. a najmanje u Bosanskopodrinjskom kantonu (Goražde).000 stanovnika.Šemsudin Habibović. dok Slovenija ima 568. Osim toga. 2007. Kao ni državna Agencija za statistiku. I pored postojeće zakonske regulative u BiH (Zakon o privrednim društvima. što uveliko stvara probleme za njihovo razgraničenje. godine). Shodno tome. a tek 1% čine subjekti koji zapošljavaju 50÷100 radnika. kao i naučno istraživanje. 7. Brčko distrikt. neadekvatan obrazovni sistem. pri čemu se je. proces registracije privrednih subjekata.359 stanovnika prema podacima od 30.000 radnika (3. pa čak ne postoji ni Registar preduzeća. opštine) primjenjuju se različite odredbe o MSP-u. male privrede je u privatnom sektoru. kao i relativno mali broj registrovanih privrednih subjekata na 10.27% od ukupnog broja zaposlenih (401.000 stanovnika FBiH (2. ni Zavod za statistiku Federacije BiH ne raspolaže najnovijim podacima o malim i srednjim preduzećima. na nižim nivoima vlasti (entiteti. možemo konstatovati da egzistira oko 311 poslovnih subjekata (fizičkih i pravnih lica u sektoru MSP-a) na 10. odnosno. poduzetništva i obrta.259) u Federaciji BiH. bilo 19 malih i srednjih preduzeća. godine je u Federaciji BiH.328. Prisutna je neravnomjerna raspoređenost preduzeća po kantonima.215 (na bazi procjene 1.ing. na državnom nivou ne postoji ni evidencija o broju malih i srednjih preduzeća.07% na neodređeno vrijeme. Dominantna djelatnost male privrede je trgovina i ugostiteljstvo u odnosu na proizvodnju. Prema procjenama resornog ministarstva.3 radnika po registrovanom obrtu).734 radnika ili 49. Najviše preduzeća se nalazi u Sarajevskom kantonu. Kada je u pitanju broj zaposlenih u sektoru MSP-a u FBiH. nepristupačnost izvorima finansiranja.06. sporost u donošenju stimulativnih propisa i njihova primjena. 2003. dipl. dobiti nakon oporezivanja. Oko 90% subjekata tzv.maš. gubicima. prema procjeni Federalnog ministarstva razvoja. godine je u Federaciji BiH postojalo preko 50. Zakon o obrtu. __________________________________________________________________________ 18 Modeliranje organizacionih struktura.403 ili 77. poreska i financijsko – kreditna politika.

pravno – političko.5% godišnje u narednom srednjoročnom razdoblju. Mala i srednja preduzeća. izgradnje razvojnog preduzetništva. __________________________________________________________________________ 19 Modeliranje organizacionih struktura. Program Vlade Federacije BiH za mandatno razdoblje 2007. očekuje se godišnji rast zaposlenosti u sektoru malih i srednjih preduzeća od 2. odnosno 2. Radi što efikasnije stimulacije proizvodnje. to će: Federacija BiH biti ugodniji ambijent za preduzetništvo.Šemsudin Habibović.192 radnika u sektoru obrtništva. 5. ÷ 2010. 3.994 radnika. očekuje se da će do kraja 2010. a broj pravnih osoba porastao bi za 4. Izgradnja razvojnog preduzetništva je proces i što se više implementira Strategija razvoja MSP-a. Uzimajući u obzir poticajne mjere koje će se poduzimati u cilju bržeg razvoja ovog privrednog sektora. čija implementacija predstavlja strateški zadatak Bosne i Hercegovine na putu pridruživanju Evropskoj Uniji. To bi značilo povećanje broja zaposlenih od 13. Program izgradnje preduzetničkih zona. 6.301.14% od ukupnog broja trenutno nezaposlenih 373. te doprinose 50% ukupnog BDP – a. Osiguravanje poticajnih sredstava za razvoj MSP – a (do 2% Proračuna Federacije BiH. učestvuju u ukupnom prometu sa 60%. Za ostvarenje cilja – izgradnja razvojnog preduzetništva treba: . koja imaju stabilan rast i razvojno preduzetništvo treba da osiguraju: zapošljavanje 2/3 od ukupnog broja zaposlenih u privredi.ing.Ugodan preduzetnički ambijent (povoljno: ekonomsko. Osnivanje razvojne banke (Fonda) za MSP.407 radnika.516 trenutno nezaposlenih moglo bi se zaposliti 3. Program razvoja obrtništva (stari i tradicionalni zanati). Osnivanje Agencije za razvoj MSP-a. kadrovski resursi će se uvećavati i biće šanse da sredstva namijenjena za poticaj MSP-a u proračunu FBiH i u drugim izvorima budu uvećana.516. Izrada Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća.Sredstva za kvalitetne programe osigurana u proračunu F BiH i drugimizvorima. Od ukupnog broja 373. osigurala bi se stopa rasta od 2.5%. shodno Zakonu o poticaju male privrede). 4.237 obrtnika. koji će zapošljavati 74. te poticanja preduzetništva prioritetno će se realizovati: 1. . tehnološko. Provedbom srednjoročnog razvoja MSP-a. što bi osiguralo zapošljavanje novih 7.53 % samo u obrtu. društveno i etičko okruženje). uključena u proces implementacije Evropske povelje o MSP-u za BiH. godine. informacionih tokova i baza podataka .Kadrovi koji mogu izgraditi strategiju i od današnjeg preduzetničkog ambijenta F BiH izgraditi ugodan poduzetnički ambijent. poduzetništva i obrta. Mala i srednja preduzeća Ukoliko se prihvate i realiziraju predložene mjere i zaključci. godine u Federaciji Bosne i Hercegovine poslovati 57. . Srednjoročni ciljevi razvoja obrtništva su prosječan godišnji porast broja obrtničkih radnji za 10%. posredstvom resornog Federalnog ministarstva razvoja. Federacija BiH je. . dipl.maš.Strategija razvoja malog i srednjeg preduzetništva kao dokument (strategija je kombinacija vizije. dugoročnih usmjerenja i srednjoročnih prioriteta). 2. kao temeljni prioritet ističe poticanje ozračja preduzetništva i to posebno stimulirajući domaću proizvodnju.

Ovaj pad se objašnjava činjenicom da su to. ukupnog prihoda od prodaje i zbira bilansne aktive. ili imaju zbir bilansne aktive u vrijednosti do 10 miliona KM U okviru malih preduzeća.743 26. u zavisnosti od: – – – – – prosječnog broja zaposlenih.30 1. koristi se broj zaposlenih u preduzeću. Broj preduzeća 3.90 106 1. koja nisu uspjela odgovoriti konkurenciji velikih trgovačkih centara. u RS-u u periodu 2002. prikazana je u tabeli 3.809 829 96 6. 2002. mala i srednja. 9. mala preduzeća se definišu kao pravna lica.ing.90 __________________________________________________________________________ 20 Modeliranje organizacionih struktura. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku RS-a. S druge strane. Broj preduzeća % 3. uglavnom.60 847 12. Sagledati mogućnosti osnivanja Garancijskog fonda (fonda za potrebe MSP-a).40 99. 7. 8. Tabela 3: Struktura preduzeća u RS u periodu 2002. Prema Zavodu za statistiku Republike Srpske. Struktura preduzeća.60 1. iako je njihovo učešće u toj strukturi još uvijek dominantno. koja godišnje zapošljavaju prosječno do 10 radnika. Mala i srednja preduzeća 7.00 2004. – – Srednja preduzeća su pravna lica.90 12.70 6. ili imaju bir bilansne aktive u vrijednosti do 43 miliona KM. dok se učešće srednjih preduzeća konstantno smanjuje. Izgradnja informatičkog sistema za MSP u FBiH. učešće malih preduzeća u strukturi preduzeća se povećava.458 100. U skladu s tim.50 851 13. dok druga dva kriterijuma (prihodi od prodaje.00 2003. koja: zapošljavaju prosječno godišnje od 10 do 49 radnika. Saradnja sa drugim nosiocima razvoja (preporuka iz EU Povelje). kao kriterijum za razvrstavanje preduzeća na mikro.90 1.maš.Šemsudin Habibović. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 50 miliona KM. Broj preduzeća % 3. ostvaruju ukupni godišnji prihod od prodaje do 10 miliona KM.649 25. prema veličini. odnosno zbir bilansa aktive) se ne uzimaju u obzir. preduzeća koja se bave trgovačkom djelatnošću. koji su u posljednjoj deceniji ušli na teritoriju RS-a.847 59.718 PREDUZEĆE MIKRO MALO SREDNJE VELIKO UKUPNO % 59.÷2004. informacionih tokova i baza podataka . ovdje se razlikuju i mikro preduzeća. U Republici Srpskoj je evidentan trend pada procentualnog učešća mikro preduzeća u ukupnoj strukturi preduzeća.60 6. prema veličini. dipl.30 26. koja: godišnje zapošljavaju od 50 do 249 radnika.÷2004.856 58. godina.984 1.552 100.2 Republika Srpska U Republici Srpskoj preduzeća se. razvrstavaju na mala i srednja.20 111 1.

nisu izraženi strogi standardi i procedure poslovanja.438 60.744 Srednja preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 796 74. Mala i srednja preduzeća Najveće učešće u strukturi preduzeća u posmatrano periodu imaju mikro. Više od trećine MSP-a je registrovano u trgovini (34. dok je najmanje bilo zaposlenih radnika u mikro preduzećima. 140. i u Republici Srpskoj je evidentno smanjenje broja radnika u proizvodnoj djelatnosti.938 Velika preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 92 48. njih 92 ili 1.757 236.57%).Šemsudin Habibović.35%.991 Na osnovu podataka datih u tabeli 5. a posebno u prerađivačkoj industriji.584).744 ili 25.911 ili 9. Shodno navedenom. uočavaju se značajne razlike u odnosu na broj preduzeća.882 ili 61. godini (191. Kada je u pitanju učešće zaposlenih u MSP-u u ukupnom broju zaposlenih u Republici Srpskoj. Međutim.718 60. godine imala dominantno učešće.maš.7%). Malih preduzeća je bilo 2. što je prikazano u tabeli 4. godini (7. dominantno učešće trgovine u odnosu na ostale djelatnosti je posljedica toga što je za bavljenje ovom djelatnošću potrebno znatno manje inicijalnog i obrtnog kapitala. te poljoprivredi i šumarstvu (5. 141.68 2003. dipl. Uporedimo li ove podatke sa podacima datim u tabeli 3. njih 17. najviše ih je bilo zaposleno u sektoru srednjih preduzeća. Od ukupnog broja zvanično registrovanih zaposlenika u RS-u u 2006.239 59.ing. 142. Tabela 4: Učešće zaposlenih u MSP u ukupnom broju zaposlenih u RS-u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U MSP--u UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH U RS-u STRUKTURA U PROCENTIMA 2002.15 %. zatim mala i srednja preduzeća. njih 74. Potom slijede zaposleni u malim preduzećima (49.504 236. godini Godina 2006. a pad broja srednjih i velikih preduzeća. a veće mogućnosti za sivu ekonomiju.64 %.3%). Najmanje je bilo velikih preduzeća. kako bi se ova slika učešća pojedinih djelatnosti promijenila u korist malih i srednjih preduzeća koja se bave proizvodnim djelatnostima. zatim u prerađivačkoj industriji (17. Mikro preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 4.5%).÷2004.911 Mala preduzeća Broj Zaposleni preduzeća 2. S druge strane. Kao i u Federaciji BiH.150 ili 27. može se vidjeti da od ukupnog broja evidentiranih preduzeća u RS-u u 2006. Tabela 5: Broj preduzeća i zaposlenih u RS-u u 2006. Smanjenje broja zaposlenih u proizvodnim djelatnostima je. manji su poslovni rizici.38 2004. u najvećoj mjeri. __________________________________________________________________________ 21 Modeliranje organizacionih struktura. godinu.12%.48 Prema podacima za 2006.938 ili 39. posljedica procesa privatizacije i otpuštanja velikog broja radnika.825 233. građevinarstvu (5. evidentno je da se u što skorijoj budućnosti moraju definisati mjere i podsticaji. broj preduzeća i zaposlenih u Republici Srpskoj. možemo zaključiti da je nastavljen porast broja mikro i malih preduzeća.96%).150 49.16%. informacionih tokova i baza podataka . MSP su u periodu 2002. dok je najveći broj zaposlenih u trgovini.05%.4%). zatim u velikim preduzećima (48.920) najviše je bilo mikro preduzeća.882 17. dok je srednjih preduzeća bilo 796 ili 10. po kategoriji veličine preduzeća je prikazan u tabeli 5. ako se pogleda broj zaposlenih u ovim preduzećima. njih 4. dok velika preduzeća imaju najmanje učešće.991 ili 25.

ing.maš.Šemsudin Habibović. informacionih tokova i baza podataka . dipl. Mala i srednja preduzeća Slika 3: Rezultati BiH u ispunjavanju deset oblasti Evropske povelje Rezultati BiH u deset oblasti Evropske povelje 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X Prosječna vrijednost ocjena za BiH Slika 4: Poređenje provođenje Evropske povelje BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana Poređenje prosječnih ocjena BiH i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u provođenju deset tačaka Evropske povelje o malim preduzećima 5 4 3 2 1 0 I II III IV V VI VII VIII IX X BiH Zapadni Balkan __________________________________________________________________________ 22 Modeliranje organizacionih struktura.

ne vodi automatski do stvaranja profitabilnih kompanija. • iako mnoge ekonomije u tranziciji smatraju da je razvoj MSP-a važan element u procesu reformi. slobodna trgovina. MSP mogu da pomognu u restruktuiranju ekonomije tranzicijskih zemalja tako što apsorbuju suvišne radnike. Upravo stvaranje ovakvog ozračja predstavlja jedan od glavnih zadataka vlada zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije. pogodnog za nastanak jakog MSP sektora. __________________________________________________________________________ 23 Modeliranje organizacionih struktura. prije svega. • je razvoj MSP-a bio krucijalan element industrijskog restrukturiranja. brza i masovna privatizacija. Uporedo sa procesom transformacije društvenog u privatni sektor. te da igraju značajnu ulogu u povećanju tržišne konkurentnosti. koji im nije dao priliku da nauče da se tržišno ponašaju. što se potvrđuje već u početnoj fazi ekonomskih transformacija. potrebno je posjedovati i određeno iskustvo. iz prostog razloga što preduzetništvo. deregulacija cijena. Slovačka i Slovenija).ing.maš. kao i izoštren osjećaj za posao i poslovnost. Tranzicija ka tržišnoj ekonomiji ima jaku korelaciju sa razvojem privatnog sektora. Za efikasno tržište potrebna je konkurencija. ka tržišno orijentisanoj ekonomiji. Sektor malih i srednjih preduzeća ima stratešku važnost iz nekoliko razloga: MSP doprinose porastu zaposlenosti daleko više nego velika preduzeća i mogu da na duži rok obezbijede veoma značajan udio svih zaposlenih. sve zemlje u tranziciji teže da prijeđu sa planske i centralizovane. veoma važnu ulogu ima stvaranje adekvatnog i pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta. Poljska. odnosno konkurentna privredna struktura. Većina zemalja u tranziciji prihvatile su da su MSP suštinski dio ekonomskih reformi (Češka. dipl. Zato je suština restrukturiranja socijalističkih privreda bila – povećanje spoljnje i unutrašnje konkurentnosti. da je tržiste mnogo efikasniji koordinator ekonomskih aktivnosti nego što je to administrativno posredovanje u aktivnostima privrednih subjekata. Osnovni uslovi za sistematske promjene i tranziciju su rana. i naročito sa MSP-om.Šemsudin Habibović. Shodno tome. a pored toga. Proces pretvaranja državnih firmi u privatne. koja imaju glavnu ulogu u procesu reformi. dakle otvaranje prema spoljnjem tržištu. Mađarska. konvertibilnost valute i makroekonomske stabilizacijske politike. VAŽNOST MSP-a U ZEMLJAMA U TRANZICIJI Tranzicija se najčešće definiše kao „zamjena jednog ekonomskog sistema drugim“ ili zamjena centralno planiranog socijalističkog modela privređivanja tržišnom ekonomijom. podrazumijeva spremnost da se preuzme rizik. Tokom perioda centralne i planske privrede. Mala i srednja preduzeća 8. informacionih tokova i baza podataka . Osnovu tranzicijskog procesa čini privatizacija. a u zemlji pospješivanje stvaranja mase novih konkurenata. Dosadašnja iskustva tih zemalja su pokazala da: • su MSP generator ekonomskog razvoja. vlade se radije bave pitanjima privatizacije u odnosu na preduzetništvo i MSP. preoblikovanje starih i uspostavljanje novih preduzeća. većina državnih firmi funkcioniše u vještački i odbrambeno orijentisanom ekonomskom ambijentu. Više od petnaest godina tranzicije u bivšim socijalističkim zemljama empirijski je potvrdilo i artikulisalo stav.

MSP su uglavnom orijentisana na trgovinu i samo mali dio njih se bavi proizvodnjom određenih dobara. U tabeli 6 je dat broj MSP-a na 1000 stanovnika u zemljama Jugoistočne i Centralne Evrope i zemljama EU u 2002.ing.981 3.145 25.368.988 25.1 85.002 830. dok je u tabeli 7 data struktura preduzeća po najvažnijim privrednim djelatnostima.968 876. dipl.955 742 1. uočavamo bitne razlike. koja zapošljavaju članove porodice ili bliske srodnike. u većini zemalja jugoistočne Evrope učešće MSP-a u bruto domaćem proizvodu je više od 50%. 2002.0 27.0 67.6 13. 2001. 2001.260 64. godini.862 66.Šemsudin Habibović.7 14. 2002.206.5 52. Tabela 6: Broj preduzeća u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002. 2000.373 22.8 2002. 2001. odnosno pružanjem određenih usluga.237 30. Norveška.4 7.990 858. 2000. 2001. te stoga. 2001.1 27. poređenjem i statistikom. Mala i srednja preduzeća Uporedne analize MSP-a u zemljama u tranziciji rade ECE (Economic Commission for Europe) i EBRD (European Bank for Reconstruction and Development). Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2002.211 63.000 18.367 365.9 87. a u tabeli 8 broj MSP-a u zemljama Evropske Unije prije dva posljednja velika proširenja.maš.760 311.601 827. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).) __________________________________________________________________________ 24 Modeliranje organizacionih struktura.806 3.783 26.00 0 Broj Broj MSP velikih na 1.8 85. Uporedimo li definicije MSP-a u tranzicijskim zemljama i u Evropskoj Uniji.985 17.135 27.415. U najvećem broju zemalja u tranziciji. informacionih tokova i baza podataka . Velika većina MSP-a su mikro preduzeća.000 224. 2001. 2002. godini Broj MSP (uključujući i mikro preduzeća) JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija SCG CENTRALNA EVROPA Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Slovenija Evropa-19 +Lihtenštajn.000 Podaci preduzeća stanovnika iz 253 200 741 426 194 2.040.600 207.7 13.138 612.589 160 308 40. 2000.000 Broj mikro preduzeća 54.452 354.547 1.643 41. 2000.1 7.041 6.915 20.671 1.0 6. što govori da su MSP u zemljama u tranziciji još uvijek na nižem stepenu razvoja. Švajcarska 56.285 19. postoji poreba za jasnim definisanjem.938 22.

2 3.0 48.9 34. Britanija EU-15 EU-19 Srednja 5 3 3 2 24 45 2 0 2 16 1 9 2 6 16 4 6 25 162 169 MSP 226 541 179 212 2 484 3 535 797 27 92 4 122 22 551 175 682 2 695 270 322 3 484 19 890 20 413 Velika 1 1 1 1 5 13 0 0 0 3 0 2 0 1 3 1 1 7 39 40 Ukupno 227 542 180 213 2 489 3 548 798 27 92 4 125 22 553 175 683 2 698 271 323 3 491 19.0 50.maš.0 28.0 35.0 2. godini JUGOISTOČNA EVROPA Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Moldavija Ruminija SCG SREDNJEEVROPSKE ZEMLJE Češka Republika Mađarska Poljska Slovačka Republika Izvor: UN/ECE (2003.6 29. godine (u hiljadama) Austrija Belgija Danska Finska Francuska Njemačka Grčka Island Irska Italija Luksemburg Holandija Norveška Portugal Španija Švedska Švajcarska V.ing. dipl.8 21.9 19.2 20.8 43.4 5.8 12.0 3.2 25.9 50.0 12.4 35.9 63.9 18.0 7.5 5.6 21.5 19. Mala i srednja preduzeća Tabela 7: Struktura MSP-a po djelatnostima u Jugoistočnoj i Srednjoj Evropi u 2002.0 27.929 20 453 Izvor: EBRD i Evropska Komisija (2001.6 28.0 14.9 19.5 17.) __________________________________________________________________________ 25 Modeliranje organizacionih struktura.9 6.3 25.8 23.) Mikro 195 515 161 199 2 318 3 127 778 26 79 3 938 19 500 162 638 2 555 244 286 3 301 18 568 19 042 Mala 26 23 15 11 142 363 17 1 11 168 2 42 11 38 124 22 30 158 1 160 1 202 Trgovina Usluge Proizvodnja Ostalo % % % % 52.0 26.7 Tabela 8: Broj MSP-a u Evropskoj Uniji 2000.8 28.3 35.Šemsudin Habibović.0 16.1 17.1 47. informacionih tokova i baza podataka .0 30.6 45.0 16.9 4.

informacionih tokova i baza podataka . preduzeća treba da ispunjavaju dva od tri kriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzeća.359 2.109 71. trenutno u Srbiji ima oko 86. 2004.695 66.8 4.303 76. od toga 44.1 SRBIJA Mala i srednja preduzeća Prema Zakonu o računovodstvu Srbije.769 sa manje od 10 zaposlenih. Vidljivo je da su samo mala preduzeća imala neprekinuto povećanja broja jedinica.8 96.309 73. godine bilo 52.1 1.65 mil.0 0.662 59.989 68.3 3.729 ili 99.223 2.547 66. 2003. 9. Tabela 10. broj 58.0 srednja broj 2.181 1.9 ukupno broj 61.8 96.Šemsudin Habibović. 2000.0 0.2 mil.394 preduzeća.515 2. __________________________________________________________________________ 26 Modeliranje organizacionih struktura.960 68.ing.9 95.8 94.382 % 94.2 3. od čega 75. 2002. U tabeli 10 dati su podaci o promjeni broja i strukture preduzeća u Srbiji u periodu od 1999.3 95. Broj preduzeća u Srbiji u periodu 1999.391 69.maš. dok je kod srednjih i velikih preduzeća uočljivo kolebanje broja jedinica.6 95. Prema najnovijim.000 preduzeća koja mogu biti kategorisana kao mala i srednja.292 2. godine bilo ukupno 76.9 1.441.÷2006 mala Godina 1999. godine.24 mil. ažuriranim podacima Agencije za privredne registre.1 velika bro j 879 973 742 663 605 702 665 % 1.870 62.5 1. i to je ubjedljivo najdominantniji tip preduzeća u Srbiji malo preduzeće u privatnom vlasništvu sa manje od 10 zaposlenih. dipl. 2006.25 mil. MSP U ZEMLJAMA U REGIJI 9.Srbija Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) Mala < 50 < 1. EUR < 1.2 3. u Srbiji je na kraju 2006.995 65.616 2. EUR < 6. EUR Prema zvaničnoj statistici.2 2.2 3. do 2006. EUR Srednja < 250 < 8.1 odsto malih i srednjih preduzeća (tabela 10). što je prikazano u tabeli 9: Tabela 9: Kriterijum za razvrstavanje preduzeća u Srbiji Kriterijumi .347 % 3.4 1.394 % 100 100 100 100 100 100 100 Privatnih malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006. 2005.106 63.

455 3. Tabela 12: Broj zaposlenih prema veličini preduzeća (u 2006. dipl. U preduzećima sa čistom privatnom svojinom bilo je 407.490 71.) mala društvena svojina privatna svojina zadružina svojina mješovita svojina državna svojina neraspoređeno UKUPNO 14.264 u malim. Podaci o broju zaposlenih su dati u tabeli 12.234 41.Šemsudin Habibović.667 248.306 106.516 srednja 22.632 57. informacionih tokova i baza podataka .138 miliona ljudi. od čega su mala imala 366. god. 71.god. __________________________________________________________________________ 27 Modeliranje organizacionih struktura. 178 5.212 514. Glavni elementi strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva su: • Jačanje institucionalne podrške i uvažavanje interesa sektora MSP-a na svim nivoima: Ministarstvo za privredu i privatizaciju. prema zvaničnoj statistici. od čega 278.694 u velikim preduzećima.122 4.812 Vlada Srbije je još 2003.623 Također. 443 44.406 ukupno 54.508 399.441 1.maš. Njen cilj je promocija preduzetništva i kreiranje okvira za otvaranje održivog.837 zaposlenih. regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva itd.406 zaposlenih.516.697 278.108 135.197 507 642 772 10÷30 zap. međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.429 1. na kraju 2006.879 u srednjim i 57.46 639 2.137.ing.567 12.202 366. srednja 256.535 45.015 256.890 velika 17.837 12.802 87 53 1.008 27. Mala i srednja preduzeća Tabela 11: Broj malih i srednjih preduzeća prema broju zaposlenih (u 2006.890 i velika 514.) svojina društvena privatna zadružna mješovita državna neraspoređen o do 10 zap. godine . Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.350 203.488 1. godine donijela Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003 – 2008.694 4.738 210 71 552 360 30÷150 235 1.003 382 preko 150 64 132 2 8 291 109 ukupno 920 52.769 1.264 9. godine sva preduzeća u Srbiji zapošljavala su skoro 1.879 3.819 407.

ing. a ne otežavati razvoj sektora MSP-a. Jačanje veza između obrazovnog sistema i naučno-istraživačkog sistema i sektora MSPa. uvođenjem sistema kvaliteta i inovacija. Poboljšanje statističkog sistema praćenja sektora MSP-a. Smanjenje obima “sive” ekonomije istovremenim poboljšanjem ambijenta u kome posluju registrovana preduzeća i privatni preduzetnici i većom koordinacijom rada inspekcijskih služi. Pripremanje MSP-a u Republici Srbiji za digitalno doba razvojem moderne i konkurentne telekomunikacione infrastrukture. on-line i povećalo mogućnosti za učestvovanje u javnim nabavkama. kao što je podugovaranje.maš. Obrazovni i naučno-istraživački sistemi moraju se više prilagoditi potrebama tržišne ekonomije. otvaranja novih mikro-kreditnih linija i stručne pomoći bankama za razvoj usluga namjenjenih sektoru MSP-a. podrškom razvoju industrije softvera i elektronskog poslovanja. Povećanje izvoza sektora MSP-a. Podsticanje prodaje proizvoda i usluga sektora MSP-a na domaćem tržištu boljim povezivanjem velikih preduzeća sa MSP aktivnostima. podrškom primjeni informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju. Podizanje konkurentnosti sektora MSP-a programima razvoja menadžmenta preduzeća. što bi sektoru MSP-a olakšalo obavljanje administrativnih procedura putem interneta tj. povećanja broja regionalnih agencija i centara koji će pružiti podršku sektoru MSP-a i razvoj programa za podizanje konkurentnosti preduzeća. malim i srednjim preduzećima. privatnim preduzetnicima i javnosti.Šemsudin Habibović. Stvaranje novog pravnog okruženja koje će olakšavati. informacionih tokova i baza podataka . __________________________________________________________________________ 28 Modeliranje organizacionih struktura. Promocija aktivnosti vezanih za pomoć razvoju sektora MSP-a kroz kontinuiranu medijsku kampanju. koji će kreatorima strategije i politike razvoja ovog sektora. kao i postepenim uvođenjem principa elektronske vlade (egovernment). Sprovođenje reformi javnih službi u cilju efikasnijeg pružanja usluga i značajnog smanjenja administrativnih i birokratskih prepreka koje se postavljaju pred sektor MSP. Redovno praćenje realizacije Strategije i donošenje godišnjih programa u kojima će se definisati prioritetne aktivnosti i sredstva za realizaciju Strategije u narednoj godini i Obezbjeđivanje finansijske i tehničke pomoć stranih donatora radi pružanja podrške ostvarivanju prioritetnih zadataka razvoja sektora MSP-a: stvaranja stimulativnog pravnog i administrativnog poslovnog okruženja za sektor MSP-a. dipl. Predlaganje mjera za olakšavanje pristupa sektora MSP-a izvorima finansiranja. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća • • • • • Uklanjanje pravnih prepreka za poslovanje preduzeća i privatnih preduzetnika. pružiti adekvatne informacije u vezi sa sektorom MSP-a i njegovim doprinosom ekonomskom razvoju. stvaranjem uslova za veće učešće MSP-a u javnim nabavkama i većom penetracijom roba široke potrošnje iz sektora MSP-a.

Vezano uz politiku MSP-a. bolnicama. lokalna uprava koja to nije. __________________________________________________________________________ 29 Modeliranje organizacionih struktura.ing. informacionih tokova i baza podataka . uspostavlja se Hrvatska agencija za malo gospodarstvo (HAMAG).HR. Preduzetništvo može biti zastupljeno u velikim i malim preduzećima. bolja regulacija. Kroz istraživanje preduzetničke aktivnosti Hrvatske. zapošljavanje i izlazak na nova tržišta. na kreativnosti i inovativnosti. ili bolnica koja to nije. na razumijevanju važnosti umrežavanja i timskog rada. Strossmayera u Osijeku (Global Entrepreneurship Monitor – GEM). velika i mala. Hrvatska je dio mreže EIC-a (Euroinfo centara). koja uglavnom provodi programe financijskih poticaja i sadrži hrvatsku definiciju MSP-a. godine provodi CEPOR u saradnji s istraživačkim timom Sveučilišta J. koje od 2002. Hrvatska podržava unapređivanje poslovnog okruženja (npr. omogućilo pojednostavljenje postupka registracije preduzeća od prosječnih 3 do 4 sedmice na 5 dana.). godine Hrvatska je uvela uslugu on-line registracije obrta. u školama. očekuju snažniji rast. vlada koja to nije. Zbog tih su brojki bili prisiljeni i prestati govoriti o „malom preduzetništvu“ .maš. dipl. Postoji preduzetnički kapacitet. To je. na primjer. Hrvatska je učesnica procesa unutar Evropske povelje za malu privredu. ili škola koja to nije. potencijal. pa do pojedinca koji to nije. kojim se nastoje poboljšati usluge poslovanja i pojednostaviti odnosi u poslovanju s državnom upravom. koja su dominantni „proizvođač“ prihoda (55 posto prihoda). godini prešla u fazu u kojoj je broj preduzetničkih pothvata zbog uočene prilike bio veći od preduzetničkih pothvata zbog nužde i ne smije se ponoviti situacija u kojoj dominiraju preduzetnici koji to ne postaju svojom voljom. koji sadrži informacije o poslovnim uslugama za mala i srednja preduzeća i to sve na jednom mjestu. Programom za poticaj MSP-a.2 HRVATSKA U Hrvatskoj je 65 posto zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. Zakonom o razvoju male privrede (gospodarstva). koja je već u velikoj mjeri usklađena s definicijom EU-a.nema malog i velikog preduzetništva. privatnom životu .ili ga nema. Preduzetna preduzeća.J. „e – obrt“. Zbog toga je preduzetništvo način ponašanja. preduzetničke zone i sl. U junu 2006. nevladinim organizacijama. Zbog toga se snažno čuje glas malih poduzeća. klima.Šemsudin Habibović. GEM istraživanje potvrdilo je da su preduzetnici koji to postaju zbog uočene poslovne prilike optimističniji. U okviru ovog programa planira se kompletan razvoj strategije „bolja regulacija – deregulacija“. u lokalnoj upravi. došlo se je do zanimljivih podataka. prema hrvatskim podacima. Hrvatska je uvela koncept one – stop – shop kroz program HITRO. Hrvatska je konačno u 2006. u ministarstvima. Mala i srednja preduzeća 9. dugoročnije planiraju svoj poslovni pothvat. su ona koja vuku privredni rast. Ali. djelovanje sve što se temelji na želji za postignućem. nego ih je na to natjerala situacija u kojoj su se našli. kao i mrežni sistem „Poslovni navigator“. a svi u društvu moraju naučiti i njihov jezik: prvenstveno vlade i banke (banke na tome vrlo intenzivno rade). to onda znači da postoje velika i mala preduzeća koja nisu preduzetna. a sektor malih i srednjih poduzeća je sektor privrede u kojem je i jako mnogo nepreduzetnih preduzeća. a i važni su izvoznici (25 posto ukupnog izvoza).

2007. u 53 odsto slučajeva ima srednju stručnu spremu.maš. koristi internet jednom dnevno i ne plaća elektronski. povećanje zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima. Prema Centralnom registru privrednog suda. a zapošljavaju od jednog do četiri. dipl. više nego u 2006 godini. Situacija se na tom polju ipak popravlja. došao crnogorski Fond za razvoj. Manje od petine anketiranih preduzeća ne koristi informacione tehnologije.12.ing. jer 29 odsto ispitanih namjerava da napravi sajt svoje kompanije. Svako peto anketom obuhvaćeno preduzeće ne izdvaja novac za edukaciju zaposlenih. Vlasnici imaju pozitivna iskustva iz rada sa zaposlenim članovima porodice. odnosno 10. Pozitivni trendovi od 2001. Crnogorska MSP velikim dijelom zavise od samo jedne osobe i funkcionalno su organizovana kao centralizovani sistem. početkom 2008. informacionih tokova i baza podataka . godine. kao strateške ciljeve definisala: • • • • • povećanje broja malih i srednjih preduzeća. ali je tek svaki treći ispitanik ocijenio da ih mnogo upotrebljava. povećanje konkurentnosti i podsticaj izvoza.563 preduzeća. što se dijelom može objasniti i njihovim orijentisanošću na domaće tržište. dok bi oni kao zaposleni u preduzeću prihvatili veći stepen odgovornosti u gotovo dvije trećine slučajeva. a ispitanici to pravdaju najčešće nedostatkom edukacije i nepostojanjem potrebe za njihovim korišćenjem. povećanje nivoa znanja. kao i za raniji perod od 2002-2006. iako je 94 odsto njih spremno da se obrazuje. iznosio 33. kao i nepostojanjem dovoljno razvijene svijesti o dometima internet prezentacija. godini i kada je u pitanju rast broja malih i srednjih preduzeća. a vlasnik. odnosno računare. godinu. Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća je. broj malih i srednjih preduzeća je na kraju 2006.377. Upotreba računara među njima je i dalje na nižem nivou. 9. __________________________________________________________________________ 30 Modeliranje organizacionih struktura. što je za 3. web prezentacije ili elektronsko plaćanje u poslovanju. godine. a na dan 21. Zaposleni u njima komuniciraju pretežno formalno. Među njima nema onih sa osnovnim obrazovanjem ili sa zvanjima magistra ili doktora nauka.3 CRNA GORA Mala i srednja preduzeća Prema rezultatima do kojih je u anketi među korisnicima svojih kredita. do 2006. prosječan vlasnik crnogorskog malog i srednjeg preduzeća (MSP) ima srednju stručnu spremu.6%. Samo 12 odsto vlasnika MSP nije spremno da zaposli nekog od članova porodice. za prethodnu 2007. povećanje dostupnosti finansijskim sredstvima. godine se nastavljaju i u 2007. godine taj broj je bio 36. odnosno direktor. internet.Šemsudin Habibović. Sopstveni web site nema 40 odsto ispitanih.940.

Povećanje učešća MSP-u u izvozu (konkurentnost. godine u odnosu na 2006. g. 3.godinu. internacionalizacija) na 30% do kraja 2010.odine. kao osnovni ciljevi su definisani: 1. __________________________________________________________________________ 31 Modeliranje organizacionih struktura. Mala i srednja preduzeća Strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća 2007.ing. dipl. Povećanje učešća MSP-u u BDP na 60% do kraja 2010.godine. 2. informacionih tokova i baza podataka . godinu. Povećanje broja novih MSP-a i preduzetnika za 30% do kraja 2010. Povećanje zaposlenosti u MSP-u za 20% do kraja 2010. – 2010.Šemsudin Habibović. godine.maš. u odnosu na 2006. koji je crnogorska Vlada usvojila krajem 2007.. godine . 4.

informacionih tokova i baza podataka . koji zahtijeva dosta ulaganja samog vlasnika. Okruženje za MSP predstavlja: država-vlada. i da bi se maksimizirala saradnja u raznim oblastima u kojima se interveniše ili se pokreću nove inicijative. ali i svih zaposlenih. odnosno uslugu. tako i na stranom tržištu. Jedan od bitnih faktora. kako bi se obezbijedilo ispunjenje naprijed definisanog strateškog cilja. visoko relativno učešće zaposlenih MSP u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama. edukacijom i pružanjem drugih vidova pomoći. Država direktnim i indirektnim mjerama podrške treba da pozitivno utiče na okruženje MSPa.maš. U želji da opstanu na tržištu. koje svakim danom postaje sve zahtjevnije. generalno posmatrano. koji obezbjeđuje opstanak na tržištu jeste postizanje poslovne izvrsnosti. razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom. MSP moraju stalno da rade na unapređivanju svojih proizvodnih procesa. bolja komunikacija unutar preduzeća i slično. kako na domaćem. lakša primjena novih menadžment trendova. uočavamo da su mala i srednja preduzeća (MSP) uspjela da se izbore za poziciju neophodnog elementa u razvoju nacionalne ekonomije. Iskustva u upravljanju razvojem MSP-a. možemo reći da je potrebno više koordinacije između svih institucija i projekata da bi se povećala efikasnost institucija u budućnosti. i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvažnijih resursa u našoj zemlji. kao što su: fleksibilnost. stvarajući na taj način još bolji proizvod.Šemsudin Habibović. omogućilo je da razvoj sektora malih i srednjih preduzeća predstavlja imperativ za sve zemlje koje žele da svoju ekonomiju prilagode novim tržišnim uslovima. naročito krajem prošlog i početkom ovog vijeka. Mala i srednja preduzeća 10. Međutim. na jednoj strani. MSP su. za MSP je vrlo dug i težak proces. Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu evropske ekonomije. Postizanje poslovne izvrsnosti. više tržišno i manje istraživački orijentisana.ing. njihov broj. univerziteti. zahvaljujući sve većoj konkurenciji. instituti. samo na taj način naša mala i srednja preduzeća će biti sposobna da odgovore zahtjevima tržišta. Na kraju. Zahvaljujući svojim karakteristikama. ukazuju da strateški cilj Bosne i Hercegovine treba da bude upravljanje razvojem MSP-a. na drugoj strani. privredne komore. dipl. lokalna uprava. Mala i srednja preduzeća treba da se udružuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. koje MSP-u omogućuje da svoje poslovanje prilagodi zahtjevima savremenog poslovanja. __________________________________________________________________________ 32 Modeliranje organizacionih struktura. stvaraju najviše radnih mjesta i pospješuju razvoj evropske ekonomije. Male firme i velike kompanije imaju različitu ulogu u inovativnom procesu. pozitivan uticaj na rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. ZAKLJUČAK Posmatramo li razvoj svjetske ekonomije i događaje koji prate proces globalizacije svjetskog tržišta. brža su u iskorišćavanju novih mogućnosti ekonomskog i tehnološkog razvoja i više orijentisana na male inkrementalne inovacije.

biće uspješan samo ukoliko se mala preduzeća stave na vrh prioriteta.maš. • Uzimamo u obzir da je povremen neuspjeh popratna pojava odgovornih inicijativa i preuzimanja rizika. na svim nivoima odgovornosti. • Pozdravljamo uspješna preduzeća. veće i bolje zapošljavanje i veću socijalnu koheziju. zapošljavanja. a takođe socijalne i lokalne integracije u Evropi. i njihovim prilagođavanjem ka malom biznisu. Zbog toga. ponašajući se kao primjer inicijative i predanosti. treba kreirati najbolje moguće okruženje za potrebe malog biznisa i preduzetništva.European Charter for Small Enterprises Mala preduzeća su kičma evropske privrede. Ona su ključni izvor zapošljavanja i temelj za razvoj poslovnih ideja. Mala i srednja preduzeća 11. • Ističemo važnost malih preduzeća u podsticanju socijalnog i regionalnog razvoja. Mala preduzeća se moraju posmatrati kao glavni pokretači inovacija. analiziranjem postojećih mjera. PRILOG 1: EVROPSKA POVELJA O MALIM PREDUZEĆIMA Evropska povelja o malim preduzećima . Mala preduzeća su najosjetljivija na promjene u poslovnom okruženju. koji omogućuje evropskim preduzećima da se uspješno suoče s novim izazovima. predanosti i fleksibilnosti u novoj ekonomiji. bazirana na znanju.ing. U Lisabonu smo uspostavili cilj da Evropska unija postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svijetu. mi: • Smo svjesni dinamičkih kapaciteta malih preduzeća za odgovor na nove potrebe tržišta i obezbjeđenju novih radnih mjesta. ali su i prva koja će procvjetati ako se ukloni birokratski pristup i nagradi uspješnost. te se mora posmatrati prilika za učenje i usavršavanje. Napori Evrope ka uvođenju nove ekonomije. informacionih tokova i baza podataka . Ona su prva koja trpe pretjeranu birokratiju. Principi Insistirajući ka tome. dipl. • Prepoznajemo vrijednosti znanja. __________________________________________________________________________ 33 Modeliranje organizacionih struktura. Položaj malih preduzeća u Evropskoj uniji može se poboljšati: aktivnostima ka podsticanju preduzetništva. sposobnosti za održiv privredni rast. U tom cilju zalažemo se da ćemo: • Jačati inovativni i preduzetnički duh. a nosioci politika da uzmu u obzir potrebe malih preduzeća.Šemsudin Habibović. • Prepoznajemo preduzetništvo kao važnu i produktivnu sposobnost. koja zaslužuju da budu pravično nagrađena.

obavezujemo se da ćemo djelovati u skladu sa sljedećim principima djelovanja. Gdje god je moguće. Evropska Komisija treba pojednostaviti zakone koji se odnose na konkurentnost. Olakšati pristup najkvalitetnijim istraživanju i tehnologiji. Slušati glas i mišljenje malih preduzeća. Opšta znanja o poslovanju i preduzetničkim potrebama treba poučavati na svim nivoima školovanja. da hvataju korak s najbržima. Kontinuirano poboljšavati efikasnost. uzimajući u obzir potrebe malih preduzeća. Treba poboljšati online pristup za registraciju. pogodan za poduzetničku djelatnost i poboljšati status preduzetnika. trebaju biti neophodan sadržaj obrazovnih programa u srednjem i visokom obrazovanju. Sticanje poslovnih vještinama __________________________________________________________________________ 34 Modeliranje organizacionih struktura. dipl. razvijati odgovarajuće programe treninga za menadžere u malim preduzećima. treba prilagoditi najkonkurentnijim u svijetu. Poboljšati pristup izvorima finansiranja kroz čitav životni ciklus preduzeća. Osigurati pristup tržištu na bazi minimalno opterećujućih zahtjeva. Evropa će njegovati preduzetnički duh i nove vještine od ranijeg doba života. Bolje zakonodavstvo i regulative Nacionalne zakone o stečaju treba ocjenjivati u svjetlu dobre prakse. fiskalni i administrativni okvir. 2. Potrebno je analizirati novu regulativu na nacionalnom nivou i nivou Zajednice u cilju ocjene njihovih uticaja na mala preduzeća i preduzetnike. time što će Evropska unija ponuditi najbolje poslovne okruženje za mala preduzeća u svijetu. Podsticati zemlje s najvećim kašnjenjima i najkomplikovanijim procedurama za osnivanje novih preduzeća. Mala preduzeća mogu biti oslobođena od izvjesnih regulatornih obaveza. informacionih tokova i baza podataka .ing. Promovisati prvoklasnu podršku malim preduzećima Principi djelovanja Prihvatajući i potpisujući ovu Povelju. koji su u skladu glavnim ciljevima javne politike. Jeftinije i brže osnivanje preduzeća Troškove osnivanja preduzeća. • • • • • • • Mala i srednja preduzeća Postići regulacioni. Ohrabrivaćemo i promovisati preduzetničke poduhvate najmlađih. nacionalnu i EZ regulativu treba pojednostaviti.maš. U tom smislu. Učenje kroz benchmarking treba nas voditi ka poboljšanju sadašnjih praksi u EU. kako bi se smanjilo opterećenje za mala preduzeća. 3. 1 Obrazovanje i obuka u području preduzetništva. 4. Vlade trebaju usvajati korisnički orijentisanu administrativnu dokumentaciju.Šemsudin Habibović. Specifični moduli koji se odnose na biznis.

plin i sl. 6. podsticanjem osnivanja preduzeća. Poboljšanje online pristupa Potrebno je podsticati elektronsku komunikaciju javnih istitucija sa sektorom malog biznisa. 8. Komisija mora dati pozitivan primjer u ovoj oblasti. U isto vrijeme. i obezbjediti trajne obuke i konsultacije. komunalne službe (struja. voda. 5.maš.ing. popunjavati aplikacije. otvaranja novih radnih mjesta i olakšavanja kreiranja i kontinuiteta malih preduzeća. razvijati efektivnije istraživačke programe orijentisane na komercijalnu primjenu znanja i tehnologija.Poboljšati vezu između bankarskog sistema i malih preduzeća stvaranjem prikladnih uslova pristupa kreditiranju i rizičnom kapitalu. selektuju i usvoje tehnologije. korisnički orijentisanog ka malom biznisu u kritičnim oblastima njihovog razvoja. Da bi poboljšali pristup malih preduzeća finansijskim uslugama. Preduzetnicima su potrebna finansijska sredstva da bi pretvorili svoje ambicije u realnost. koji će dati adekvatnu ponudu vještina prilagođenih potrebama malih preduzeća. . razviti i prilagoditi sisteme kvaliteta i certifikacije za mala preduzeća.Poboljšati pristup strukturnim fondovima i podsticajima Evropske investicione banke povećanjem raspoloživih sredstava za nova preduzeća (startup-i). komplementarne trening programima „unutar kuće”. Evropska komisija i zemlje članice zato moraju nastaviti sprovođenje reformi koje za cilj imaju ostvarenje suštinski jedinstvenog evropskog tržišta. Poreska i finansijska politika Neophodno je prilagoditi poreske sisteme u cilju nagrađivanja uspješnih. uključujući elektronsko trgovanje. primjeniti Akcioni plan finansijskih usluga i Akcioni plan rizičnog (venture) kapitala. visoko-tehnološka preduzeća ukljućujući instrumente equity kapitala (emisije akcija). mi ćemo: . a posebno evropskih malih preduzeća. kao i kapacitete malih preduzeća da identifikuju. evropska i nacionalna regulativa o konkurentnosti treba biti odlučno primjenjivana da bi stvorila šansu za mala preduzeća da uđu u nova tržišta i da se takmiče u “fer” (nepristrasnim) uslovima. telekomunikacije. Mala i srednja preduzeća Nastojaćemo da osiguramo takve trening institucije.Šemsudin Habibović.). Pružićemo podršku tehnološkim kooperacijama i razmjeni između preduzeća različitih veličina. __________________________________________________________________________ 35 Modeliranje organizacionih struktura. informacionih tokova i baza podataka . Bolje korišćenje prednosti jedinstvenog tržišta Mala preduzeća osjećaju korist od aktuelnih reformi evropske ekonomije. Važno je osigurati da patent Evropske zajednice bude lahko pristupačan malim preduzećima. Time će preduzeća moći dobijati savjete. . ekspanzije malog biznisa. Jačanje tehnološkog kapaciteta malih preduzeća Jačaćemo postojeće programe usmjerene ka promociji širenja tehnologije prema malim preduzećima. dipl. Zemlje članice EU trebaju primjenjivati najbolju praksu u oporezivanju i individualnim podsticajima uspješnog poslovanja.Identifikovati i ukloniti prepreke kreiranju panevropskog tržišta kapitala. poreske prijave ili jednostavno primati informacije online pristupom što će ubrzati i pojeftiniti poslovanje. javne nabavke i prekogranični sistemi plaćanja. 7.

koji će biti lahko dostupni i jednostavni. Mala i srednja preduzeća Podržaćemo kako angažovanje malih preduzeća u međusobnoj saradnji na lokalnim. Zato će se koristiti Višegodišnji program za preduzeća i preduzetništvo. __________________________________________________________________________ 36 Modeliranje organizacionih struktura. širiti najbolju praksu kooperativnih sporazuma. podržati kooperaciju malih preduzeća da bi se poboljšala njihova sposobnost za ulazak na panevropska tržište i proširiti njihove aktivnosti na tržištima trećih zemalja. Luksemburški proces politike zapošljavanja i drugi programi i inicijative Evropske zajednice. 9. 10. primjenom web stranica i korišćenjem Evropskog centra za praćenje malih i srednjih preduzeća. da bi smo kontinuirano poboljšavali vlastite rezultate. Razviti jače. visokog obrazovanja i istraživačkih institucija. dipl. Koordiniraćemo aktivnosti zemalja članica i EU na kreiranju informacionih i poslovnih sistema podrške. i relevantni za potrebe preduzeća.ing. Vršićemo godišnji monitoring i evaluaciju progresa na bazi izvještaja Evropske komisije o relevantnim temama na proljetnom sastanku na vrhu. tako i kooperaciju malih preduzeća. Uspješni preduzećima modeli elektronskog poslovanja i vrhunske podrške malim Komisija i zemlje članice EU trebaju podsticati mala preduzeća u primjeni najbolje prakse i usvajanju uspješnijih poslovnih modela koji će omogućiti da zaista napreduju u novoj ekonomiji. nacionalnim. informacionih tokova i baza podataka . osigurati pristup u čitavoj EU podrška vođenju i podršci mentora i poslovnih “anđela”. Kardifski proces ekonomskih reformi. Koristićemo efikasne pokazatelje da bi procjenili progres tokom vremena u poređenju sa najboljima u svijetu.maš. Obavezujemo se da ćemo napredovati ka ovim ciljevima primjenivši otvoren metod koordinacije nacionalnih politika o preduzećima. Potrebno je podržati akcije na nacionalnim i regionalnim nivoima usmjerene razvoju klastera (grozdova) preduzeća i institucija. mreža i usluga. u cilju jačanja našeg znanja. panevropske kooperacije između malih preduzeća koristivši informacione tehnologije. efikasnije zastupanje interesa malih preduzeća na nivou Unije i na nacionalnom nivou Vršićemo provjeru kako se interesi malih preduzeća reprezentuju na EU i nacionalnim nivoima.Šemsudin Habibović. evropskim i međunarodnim nivoima. uključujući socijalni dijalog. Evropska povelja o malim preduzećima odobrena je od strane lidera EU na zasjedanju Savjeta Evrope u Feira. traženja boljih praksi u svim oblastima koja imaju efekte na mala preduzeća. 19-20 juna 2000.

Šemsudin Habibović.05. RS. Beograd. 2. 08. 8. magistarski rad. 9.. 6. 7. 2006. magistarski rad.÷2008. informacionih tokova i baza podataka ..ing.÷2010. B. dipl. Nacionalna konferencija o kvalitetu. Direkcija za razvoj MSP: Strategija razvoja MSP u Crnoj Gori. Crne Gore. __________________________________________________________________________ 37 Modeliranje organizacionih struktura. 4. 2006. Podaci Zavoda za statistiku FBiH.2007.÷11. 3. Biljana Pešalj: Ekonomika preduzeća. Podgorica 2007. Evropska povelja o MSP 5.maš. Srbije. 12. 2006. Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Srbije: Strategija razvoja MSP i preduzetništva u Srbiji za period 2003. Ljubljana. LITERATURA Mala i srednja preduzeća 1. Srđan Bogetić: Aktivnosti domaćih malih i srednjih preduzeća u cilju postizanja poslovne izvrsnosti. Tomislav Bogović: Uticaj informatičkog poduzetništva na razvoj Varaždinske županije. 34. Kragujevac. 2003.Luka. Varaždin. Dijana Šabović-Brezac: Izazovi poduzetništva u BiH. Vlada RS: Strategija razvoja MSP u RS za period 2006.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->