Uvod

Sirova voda tj.voda koja se preko vodozahvatnih objekata koristi za potrebe vodosnabdevanja nikada nije potpuno cista . Ona uvek sadrzi , manje ili vise , razlicite materije u rastvorenom ili suspendovanom obliku , a unesene su iz sredine kroz koju voda prolazi ( sa povrsine litosfere , kroz hidrogeoloski medijum , kroz atmosferu ) . Da bi se utvrdilo prisustvo pojedinih supstanci u sirovoj vodi , moramo na bazi propisano uzetih uzoraka izvrsiti odgovarajuce analize cije rezultate uporedjujemo sa vazecim standardima vode za pice . Rezultati poredjenja nam govore da li i u kojoj meri je potrebno vrsiti kondicioniranje vode . Kondicioniranje vode je proces za postizanje svojstava pitke vode i koncentracije supstanci ispod maksimalno dozvoljenih koncentacija .

Razlozi zbog kojih se vrsi kondicioniranje vode su :  Organolepticki – uklanjanje boje , mirisa , ukusa ;  Zdravstveni – uklanjanje postojecih stetnih sastojaka i mikroorganizama ( patogene bakterije , teski metali ) ili dodavanje korisnih elemenata kao sto je fluor ;  Tehnoloski – uklanjanje osobina i sastojaka koji stete tehnoloskom procesu industrije , najcesce prehrambenoj industriji ( tvrdoca , korozivnost , teski metali ) . Izbor metoda za kondicioniranje vode : Izbor metoda za kondicioniranje vode zavisi od osobina sirove vode . Priprema vode za pice je veoma kompleksna oblast. Uvek je lakse zastiti vodu od zagadjenja nego preciscavati . Dakle , da bi se izvrsio izbor metoda za kondicioniranje vode mora se :  Poznavati kvalitet sirove vode ( hemijski , fizicki i mikrobioloski sastav i osobine vode ) ;  Predvideti trend promene kvaliteta vode ( tokom dana , sezone , godine ili duzeg vremenskog perioda ) ;  Predvideti mogucnost da se postojece smetnje otklone ;  Odabrani nacin prerade vode treba biti optimalan u pogledu investicionih i eksploatacionih troskova ;  Kvalitet vode na izvoristu ne sme biti losiji od 2A klase na osnovu Uredbe o klasifikaciji voda objavljene u ^ Sl.Glasnik RS ^ broj 5/68 i 33/75 ;  Veoma je vazna zastita izvorista i distributivnog sistema od zagadjivanja . Podzemne vode iz dubokih , dobro zasticenih vodonosnih slojeva obicno ne sadrze patogene mikroorganizme pa se takva voda najcesce distribuira bez kondicioniranja ili uz minimalnu obradu ali uz obaveznu

 Odlezavanje ( skladistenje ) . flokulaciju . filtraciju i  Dezinfekciju . Pad temperature ukazuje na prodor podzemnih voda . Na proces kondicionoranja vode veliki uticaj ima temperatura vode . bioloska aktivnost . smanjuje efikasnost hlorisanja . Od temperature vode zavisi sadrzaj rastvorenog kiseonika u vodi . brzinu filtracije . prethodnu dezinfekciju ) ;  Koagulaciju . Povrsinske vode obicno zahtevaju sve faze prerade i to :  Prethodnu obradu ( skladistenje – odlezavanje .  Aeraciju . Prethodna obrad vode podrazumeva :  Grubu filtraciju krupnih necistoca resetkama. PH vrednost i salinitet . . mikrosita . Prethodna obrada vode Pre nego sto se predje na preradu vode ona cesto mora biti podvrgnuta prethodnoj obradi narocito je to slucaj sa povrsinskim vodama koje se koriste za snabdevanje stanovnistva vodom za pice . Povecana temperatura ukazuje na prodor industrijske vode koriscene za hladjenje . flokulacije . predozonizacija ) . Niza temperatura vode usporava procese koagulacije .  Mikrosita . predsedimentaciju .dezinfekciju hlornim preparatima sa odrzavanjem odredjene koncentracije rezidualnog hlora .  Predhodnu dezinfekciju ( predhlorisanje . talozenje .  Predsedimentaciju .

Gruba filtracija krupnih necistoca resetkama Ova metoda podrazumeva uklanjanje iz vode eventualnih predmeta ( grane . betonski ili ukopani u zemlju . Pomocu resetki se uklanjaju krupnije . pravougaonog ili kruznog poprecnog presekakoje se postavljaju u kanal na jednakom medjusobnom razmaku sa velicinom otvora od 3-100mm. lisce ) . Izradjuju se od celicnih sipki . povecanje koncentracije gvozdja i mangana u vodi usled njihovog rastvaranja iz tla . Predsedimentacija Predsedimentacija kao metoda prethodne obrade vode primenjuje se kod veoma zamucenih povrsinskih voda . Kod ove metode . Resetke prgradjuju dovodni kanal i postavljaju se vertikalno ili pod nagibom najcesce od 40-70° . Odlezavanje ( skladistenje ) Ova metoda se primenjuje kod zahvatanja povrsinskih voda za snabdevanje stanovnistva vodom za pice ( vode reka i jezera ) . smanjuje se prisustvo patogenih mikroorganizama indikatora fekalnog zagadjenja voda ( salmonela . suspendovane cestice ) cija je specificna tezina veca od vode talozi se pod dejstvom gravitacije . svaka cestica ( mulj . Ova metoda je od posebne vaznosti u periodima poplava . topljenja snega ili nakon obilnih padavina kada se nivo povrsinskih voda povecava . enterovirusa ) .Bazeni za . Najveci efekat je leti kada voda odlezi 3-4 nedelje . cije se prisustvo na ovaj nacin moze smanjiti i do 99 % . Ovom metodom se obezbedjuje i kontinuitet snabdevanja vodom jer skladistenje vode moze da posluzi kao zaliha u slucaju akcidentnih situacija dok opasnost ne prodje . Za predsedimentaciju prave se i bazeni koji mogu biti celicni . trava . Nezeljeni efekat ove metode je stvaranje algi . nerastvorne i plivajuce materije iz vode . Na ovaj nacin voda odlezava u rezervoarima i akumulacijama pri cemu dolazi do smanjivanja mutnoce . yagadjenje od zivotinja . Rezervoari za odlezavanje vode treba da budu postavljeni u serijama jer se tako povecava efekat skladistenja vode .

Aeracija vode se obavlja :  Rasprsivanjem vode .  Uduvavanjem vazduha u vodu . Efikasnost mikrosita u uklanjanju algi u periodu njihovog cvetanja je 80 – 90 % .  Ozon je efikasno sredstvo i primenjuje se u poslednje vreme sve cesce . sudove i druge materijale sa kojima dolazi u kontakt . Prethodna dezinfekcija moze da se obavlja hlornim preparatima i ozonom . unistava alge .  Propustanjem vode preko kaskada i preliva . Ozon je veoma aktivno oksidaciono sredstvo razgradjuje . Prethodna dezinfekcija Prethodna dezinfekcija smanjuje broj fekalnih i patogenih bakterija u vodi . Aeracija potpomaze izdvajanje raznih gasova iz vode . Izdvajanjem raznih gasova iz vode . Mikrosita Mikrosita se primenjuju kod povrsinske vode koja sadrzi dosta mikroalgi . pri cemu dolazi do mesanja vode sa kiseonikom iz vazduha koji u vodi obavlja oksidacione procese ( obogacivanje vode kiseonikom ) .predsedimentaciju mogu biti opremljeni i sistemom za dodavanje odredjenih hemikalija za obavljanje delimicne koagulacije u periodu velikog zagadjenja kada prirodno bistrenje nije moguce . izdvajanje gvozdja i mangana ( do 44 % ) .  Izlaganjem vode uticaju atmosferskog vazduha . oksidise i time uklanja amonijak . narocito ugljen-dioksida smanjuje se korozivnost vode koja je veoma stetna za cevi . uklanjanje mirisa i ukusa . gvozdje i mangan . Primena mikrosita znatno rasterecuje filtre i produzava vreme efektivnog rada izmedju dva pranja . Aeracija Aeracija je postupak dovodjenja vode u kontakt sa vazduhom .

oyon takodje eliminise boju vode 20 – 25 % . pa se talozenje vode sve cesce obavlja uz dodatak koagulanata . . Svrha koagulacije u tretmanu vode za pice je destabilizacija :  suspendovanih cestica ( cestica mutnoce neorganskog porekla ) . takodje razlaze potpuno fenolna jedinjenja a delimicno i pesticide . nije neophodna posebna strucnost za rukovanje aparatima koji sluze za hlorisanje vode .02mm skupljaju i medjusobno slepljuju pri tom se povecava njihova tezina i ubrzava istalozavanje . Medjutim . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . pa se ozonizacija preporucuje samo za vodu koja se pije neposredno posle dezinfekcije . lako se dozira . poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tome ne utice nepovoljno na ljude .materije koje vodi daju miris i ukus ( odstranjuje neprijatan miris i ukus za 60 – 80 % ) .  Za razliku od ozona hlor posle primene ostaje kao veza u vodi kao rezidualni hlor . Doza ozona treba da se tacno odredi i treba da odgovara kolicini organskih materija u vodi . Ozonizovane vode se veoma brzo naknadno zagadjuju . Njegova primena je veoma zastupljena jer je hlor jeftin . hemijskih jedinjenja koja imaju za cilj da sitne cestice sa precnikom od 0. ako je voda bogata organskim materijama hlorisanje povecava sadrzaj biorazgradljivog organskog ugljenika i stvara nepozeljne sporedne produkte ( hlorovana organska jedinjenja – trihlor metane ) . Koagulacija Prirodno talozenje vode je veoma dug proces . a postrojenja za proizvodnju ozona se komplikovana i skupa . gvozdje i mangan u nerastvorna jedinjenja ) . postojan je u vodi . moze se lako nabaviti . pri cemu voda dobija svezinu i pitkost . Ozon prevodi sva hemijska jedinjenja koja se mogu oksidisati u oksidacione produkte ( nitrite u nitrate . nemogucnost da se na trzistu nabavi kao gotov proizvod . Nedostatak primene ozona je njegova nepostojanost .

Koncentracija pesticida u koagulisanoj vodi ( u kojoj su ove cestice umrezene u flokule aluminijumhidroksida ) je bila i do 80 % niza nego u sirovoj vodi . Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla Rezultati su oprecni ali jedno istrazivanje uklanjanja antropogenih jedinjenja matematickim modelom . . naprotiv . Visestepeni procesi flokulacije . vrednost mutnoce kao parametra moze da se poveca tokom ovog procesa imajuci u vidu formiranje nerastvorljivih jedinjenja nastalih tokom dodatka koagulanata . Blok sema koagulacije Poznati koagulanti su :  Al 2(SO4)3 × 18H2O – Popularni naziv Alaun  FeSO4 × 7 H2O – fero-sulfat ( zelena galica )  Fe( SO4)3 ×9H2O – feri-sulfat  FeCl – feri-hlorid .  organskih materija antropogenog porekla ( rezidua pesticida ) . prirodnih organskih materija prisutnih u obliku koloida ili u rastvorenom obliku . Uklanjanje mutnoce Primenom samo procesa koagulacije u tretmanu vode ne postize se znacajna redukcija mutnoce . a potvrdjeno JAR testom u labobatoriji su pokazala da se znacajan efekat uklanjanja tih jedinjenja postize mehanizmom destabilizacije i talozenja organskih materija koje sadrze sorbovana sinteticka organska jedinjenja .  bakterija i algi u cilju obrazovanja vecih cestica ( flokula ) sto pogoduje daljem tretmanu cestica bistrenjem ili filtracijom . sedimentacije i filtracije koriste se u sprezi sa koagulacijom kako bi se postiglo dodatno snizavanje suspendovanih materija i mutnoce .

Pozitivno naelektrisane pahuljice privlace iz vode sve negativno naelektrisane cestice pri cemu povlace sa sobom mulj i bakterije iz vode . Pomocna sredstva koja ubrzavaju proces koagulacije su razlicita na primer natrijum-karbonat . Nakon unosenja koagulanata treba obezbediti brzo mesanje vode .  Gravitacioni mesaci mogu biti horizontalni i vertikalni . Njpovoljniji rezultati koagulacije postizu se sa aluminijum-sulfatom pri PH vrednosti vode od 5. dodaju se najcesce u obliku kreca ( natrijum-karbonat ) .8 . to se postize u posebnim objektima ( bazenima ) pomocu mesaca u kojima se voda zadrzava do 5 minuta .Koagulanti se obicno dodaju vodi u obliku rastvora .5 do 6. Kod voda sa niskim alkalitetom dodatak koagulanta moze toliko sniziti PH vrednost vode da se ne moze izvrsiti koagulacija . Da bi proces koagulacije bio sto efikasniji potrebno je odmah nakon dodavanja koagulanta omoguciti njegovo intenzivno ( turbulentno ) mesanje sa sirovom vodom . kod voda sa visokim alkalitetom potrebno je dodati veliku dozu koagulanta da bi rezultujuci PH bio u domenu optimalnog za dati koagulant . horizontalni mesaci se postavljaju u bazen u kojem je ugradjeno vise uzastopnih vertikalnih . Ukoliko ih nema . Obicno se upotrebljavaju sledece dve vrste mesaca : • Gravitacioni mesaci • Mehanicki mesaci . Rad vertikalnog mesaca temelji se na nacelu turbulentnog tecenja koji je prouzrokovan znatnom promenom pritiska . dok . U nasoj zemlji se za koagulaciju vode najcesce primenjuje aluminijum-sulfat . Pri dodavanju aluminijum-sulfata u vodi se odigrava sledeca reakcija : Al2(SO4)3 + 3Ca(HCO3)2 → 2Al(OH)3 + 3CaSO4 + 6CO2 U ovoj reakciji stvara se aluminijum-hidroksid u obliku sivkasto obojenih krupnih pahuljica koje se brzo sedimentiraju pod dejstvom sopstvene tezine . Za stvaranje pahuljica potrebno je prisustvo soli u obliku hidrokarbonata .

flokulatorima .pregrada sa otvorima postavljenim tako da stvaraju neprestanu promenu brzine i smera toka vode .  Mehanicki mesaci se zasnivaju na mehanickom mesanju vode i koagulanta pomocu mesalice .2-0.3 m/s . Njihov zadatak je da omoguce stvaranje flokula koje pocinje odmah nakon mesanja koagulanta sa vodom .6mm potrebno je 10-30 minuta . traje 40-60 minuta i odvija se u sedimentatorima –taloznicama . Talozenje u horizontalnim taloznicima moze se odvijati : • U taloznicima u obliku pravougaonika i . Procesu stvaranja flokula potpomaze lagano i ravnomerno mesanje vode . Ovaj proces se odvija relativno sporo i da bi se dobile dovoljno krupne flokule velicine 0. Danas se u procesu kondicioniranja vode upotrebljavaju dve vrste taloznica zavisno od smera kretanja vode u njima : • Horizontalni taloznici i • Vertikalni taloznici . Sedimentacija vode Formirane flokule se zbog tezine brzo taloze – sedimentiraju . sto ujedno sprecava i njihovo talozenje u flokulatoru .5-0. Flokulacija Flokulacija je proces stvaranja flokula ( pahuljica ) stvaranjem koloida prethodno desatabilizivanih koagulacijom . Stvaranje flokula se obavlja u posebnim bazenima tzv . Ovaj proces se naziva sedimentacija . Granicna vrednost brzine mesanja vode determinisana je mogucnoscu razbijanja vec sleplenjih flokula i iznosi 0. Dodatno povecanje flokula postize se dodavanjem sredstava za flokulaciju – flokulanata . Kolicina i vrsta flokulanata odredjuje se ispitivanjem vode .

aktivan ugalj . Filtracija je slozen proces koji objedinjuje : • Mehanicko delovanje koje se sastoji u odstranjivanju cestica vecih od pora filtarskog materijala . Okrugli taloznik – sema U okrugli taloznik voda se dovodi u komoru smestenu u sredini taloznika u kojoj se voda radijalno krece . prolazi njegovom duzinom zonom talozenja do suprotnog vertikalnog zida i izlaznom zonom otice iz taloznika .• U okruglim taloznicima . Filtracijom vode uklanjaju se suspendovane materije zaostale nakon koagulacije i flokulacije ( 90 % ) i bakterje ( oko 98 % ) . Filtracija vode obavlja se propustanjem vode kroz porozan sloj kvarcnog peska ili nekog drugog poroznog materijala kao sto je dijatomejska zemlja . ( slika ) Talozenje u vertikalnim taloznicima se moze odvijati u okruglim i kvadratnim taloznicama . Ispod zone talozenja je zona mulja . Cesca je primena okruglih taloznika .filtarski materijal . Najcesce se koristi kvarcni pesak koji sadrzi silicijum-dioksid koji neutralise preostale potencijalne sile koloida zaostalih nakon procesa talozenja . Filtracija vode Filtracija je proces propustanja vode kroz poroznu sredinu . Vazna osobina okruglog taloznika je promena brzine vode u zoni talozenja od najvece vrednosti u sredini do najmanje vrednosti na rubovima taloznika . Uredjaji koji sluze za filtraciju vode nazivaju se filtri . strugotina . Sema talozenja cestica u taloznicima u obliku pravougaonika Voda u taloznik dotice ulaznom zonom kroz jedan od vertikalnih zidova taloznika . . Okrugli taloznik moze imati u sredini smesten i flokulator.

membrane ) od mikroorganizama . • Talozno delovanje koje se sastoji u gravitacionom odvajanju cestica koje sa vodom prodiru u unutrasnjost filtarskog materijala . • Biolosko delovanje koje se ogleda u stvaranju bioloske opne ili prevlake ( filma . Zavisno od nacina prolaska vode kroz filtarski materijal . • Adsorpcijsko delovanje koje se ogleda u pripijanju ( na povrsini filtarskog materijala ) cestica koje sa vodom prodiru u poroznu sredinu . filtri se dele na : • Gravitacione filtre u kojima se iznad filtarskog sloja nalazi voda cije filtriranje nastaje zbog delovanja sile teze pri visinskoj razlici dovoda i odvoda vode na filtru ; • Filtre pod pritiskom kod kojih filtracija nastaje zbog razlike u pritiscima na dovodu i odvodu vode ; . Zato se ova filtracija i naziva spora filtracija i • Brzu filtraciju – dubinska filtracija koja podrazumeva filtraciju kroz ceo filtarski sloj . • Hemijsko delovanje koje se ogleda u disociranju mutnoce na sitnije delove ili u njenom prelasku u nerastvornu masu koja se potom uklanja iz vode . Po karakteru mehanizma zadrzavanja suspendovanih materija moguce je razlikovati : • Sporu filtraciju koja nastaje filtracijom kroz biolosku opnu koju obrazuju mikroorganizmi na povrsini filtarskog sloja .• Adhezijsko delovanje koje se ogleda u prijanjanju cestica na povrsini filtarskog materijala .

Za odvodjenje filtarske vode sleze filtarske cediljke koje se postavljaju ispod sljunka .5m . Pri radu filtra . u proseku 5m3 na dan po metru kvadratnom ili 0. • Americki ( brzi ) filtri sastoje se od sloja kvarcnog peska debljine 6090cm . granulacije 0.  Engleski ( spori ) filtri koriste se kod vodovoda manjeg kapaciteta a narocito u vodovodima kod kojih se voda duzim stajanjem donekle oslobodi necistoce . na povrsini se stvara zelatinozna membrana od mulja . Preko perforiranih drenaznih cevi voda se sakuplja u rezervoar . Nakon nekoliko ciscenja kada se sloj peska smanji za 10-15mm obavlja se dopuna filtra dodavanjem cistog peska . vec se ispusta u kanalizaciju .• Vakumske filtre – vrsta filtra kod kojih na odvodu vlada podpritisak . granulacije 0. Brzi americki filtri rade 40-50 puta brze od sporih engleskih filtra . organskih materija koje takodje deluju kao filtar i zadrzava suspendovane materije .5-1mm koji se nalazi preko sloja sljunka debljine 30-45cm . Za to vreme voda se ne koristi . koji prema brzini filtracije filtracije mogu da budu :  Spori ( engleski ) filtri i  Brzi ( americki ) filtri . Brzina ovog filtra je 2-10m3 na dan po metru kvadratnom .1-0. Vremenom . Na spore filtre ne treba dovoditi vodu koja je prethodno hlorisana ili su joj dodata koagulantna i flokulantna sredstva.3-0. Na filtar se moze . smanjuje se propusna moc filtra . Tada se pristupa ciscenju koje se sastoji u skidanju sloja peska debljine 20-30mm .4 m/h . dvoslojna ili viseslojna i od zamucenosti vode . bakterija . Brzina filtracije im je 100-300m3/dan/m2 ili 5-12m/h .6mm koji se nalazi na sloju sljunka debljine 40cm. Za stvaranje membrane potrebno je vreme od dva do tri dana . Brzina ovih filtera zavisi od toga da li je filtarska ispuna jednoslojna . Spori pescani filtri ispunjeni su slojem kvarcnog peska visine 1-1. To je takozvano sazrevanje filtra odnosno stvaranje bioloske kozice . Najcesce se za filtraciju koriste vestacki izgradjeni pescani filtri .

Uklanjanje radioaktivnih materija preko pescanih filtara manje je uspesno . Odvojena necistoca odstranjuje se pomocu ciste vode . Mogu biti horizontalni i vertikalni . u pravcu suprotnom od pravca kretanja vode . Najcesce se primenjuje klasicna metoda koagulacije sa aluminijum-sulfatom ili ferihloridom . Pri ovome . a suspendovana materija se odvaja od cestica peska . Ukontaktu sa vazduhom fero-hidrokarbonat . koja se uzima iz bazena ciste vode . Uklanjanje gvozdja iz vode Proces uklanjanja gvozdja iz vode naziva se deferizacija . povecava se zapremina peska i sljunka . Postavljaju se posle procesa ozonizacije i ukoliko je potrebno uklanjanje rezidualnog hlora . Uklanjanje radioaktivnih elemenata iz vode Za uklanjanje radiaktivnih elemenata iz vode koristi se vise metoda ciji izbor zavisi od vrste izotopa koji se nalazi u vodi . Sastoji se iz aeracije i filtracije vode . U ovu svrhu se propusta komprimovani vazduh u filtar . • Ugljeni ( karbonski ) filtri kod kojih de filtracija vrsi pomocu aktivnog uglja brzine 8m/h . odnosno od dna prema povrsini filtra .5-6 bara . Rade pod pritiskom od 1. Filtar se brzo zagadjuje pa se mora cistiti svakih 24 casa . Za pranje se trosi relativno mnogo vode oko 750l/m2/minuti . Pranje filtra traje 10-20 minuta najcesce se vrsi 1-2 puta dnevno . a takodje i metoda jonske izmene putem zeolita i prirodne gline ili putem sintetickih izmenjivaca . Brzina filtracije je 10-1000l/min ili 4-5m3/h/m2 .dovoditi vodu prethodno koagulisanu i istalozenu u sedimentacionom bazenu . Nakon pranja filtar sazreva za 10-30 minuta . Pored ovih filtara koriste se i : • Brzi pescani filtri pod pritiskom koji se koriste za manje vodovodne sisteme i to uglavnom kod filtracije vode za bazene i rekreaciju . Radioloska dekontaminacija vode cesto se postize dodavanjem vode ( razblazivanjem ) do snizenja radoaktivnosti ipod maksimalno dozvoljene koncentracije . Metode evaporacije i fosfatne koagulacije predstavljaju veoma dobre metode .

jedno iznad drugog . Manganbikarbonat prevodi se oksidacijom u mangan-hidroksid ( nerastvorljiv ) . Uklanjanje mangana iz vode Mangan se odstranjuje po istom postupku kao gvozdje . Omeksavanje vode . U takvim slucajevima obavlja se prethodna oksidacija vode pomocu hlora . Pre upotrebe filtar treba da sazri u toku dva do tri dana .5 dodavanjem kreca ili natrijum-karbonata . Proces se ubrzava podesavanjem PH vode na 9. Proces oksidacije odigrava se po sledecoj reakciji : 2Fe(HCO3)2 + O2 + H2O → Fe2(OH)6 + CO2 Nakon aeracije . Za uspesno odstranjivanje mangana iz vode potrebno je da filtar sazri . Neke bakterije mogu da odstranjuju mangan iz vode ( Mangannifora ) . Potom se obavlja filtriranje vode na brzim pescanim filtrima koji otklanjaju flokule jedinjenja gvozdja . Proces deferizacije je znatno otezan kada se gvozdje nalazi u vodi u vidu slozenih organskih jedinjenja . U gornjem buretu nalazi se sloj peska debljine 60cm koji se nalazi na perforiranom limu .( najcesca forma gvozdja u vodi ) prelazi u nerastvorljivi feri-hidroksid . voda se dovodi u tzv kontaktne bazene gde se dovrsava proces oksidacije i delimicno talozenje feri-jedinjenja . Donje bure sluzi kao rezervoar preciscene vode . Ovakav filtar moze da se puni do 8 puta dnevno a daje prilicne kolicine profiltrirane vode 500-1000 litara na dan . Na manjim vodnim objektima ( bunar ( proces deferizacije se moze improvizovati pomocu tzv. vodonik-peroksida ili kalijum-permanganata . Zatim se iznad bureta rasprskava voda pomocu Segnerove vrteske . ozona . U ovu svrhu postavljaju se dva bureta . koji se uklanja filtracijom vode . Dunbarovog bureta . Za deferizaciju se koriste otvoreni i zatvoreni uredjaji ( ubacivanje vazduha pod kompresijom pri velikim kolicinama gvozdja ) . pri cemu se na pesku stvara mangan-dioksid .

Zeoliti pokazuju osobinu da svoj bazni deo . Najjednostavnije omeksavanje vode postize se dodavanjem kreca u obliku krecnog mleka Ca( OH)2 i sode ( natrijum-karbonat ) .Dodavanjem krecnog mleka vodi uklanja se karbonatna tvrdoca a dodavanjem natrijumkarbonata uklanja se nekarbonatna tvrdoca . Prolazna tvrdoca iscezava pri kuvanju usled oslodadjanja ugljenihdioksida i stvaranja nerastvorljivih karbonata . natrijum zamenjuju za druge baze kao sto su kalcijum i magnezijum u vodi . U oba procesa stvaraju se nerastvorljiva jedinjenja kalcijum-karbonata u vodu flokula koje se zatim uklanjaju sedimentacijom ili filtracijom . Pri tome se zamenjuju joni kalcijuma i magnezijuma iz vode sa jonima natrijuma koji ne prouzrokuju tvrdocu vode . kao i zbog ekonomskestete koju moze prouzrokovati tvrda voda . obavlja se regeneracija filtra propustanjem rastvora kuhinjske soli ( 10% ) . Voda se filtrira kroz filtar natrijum-permutita debljine 60cm . U ovu svrhu koristi se visokofrekventna struja koja talozi soli kalcijuma iz tvrdih voda .Omeksavanje vode se izvodi zbog tehnoloskog problema koji predstavljaju tvrde vode za mnoga industrijska postrojenja . Za uklanjanje tvrdoce vode koristi se nekoliko metoda . Kada se u vodi nalaze i karbonatna i nekarbonatna tvrdoca upotrebljavaju se kalcijum-hidroksid i natrijum-karbonat zajedno . Kada se rezerva natrijuma iz zeolita iscrpi . Kao jonski izmenjivaci koriste se zeoloti odnosno permutiti ( vestacki zeoliti ) nastali sjedinjavanjem silikata . Uklanjanje i dodavanje fluora u vodi . Elektrostaticka metoda omeksavanja upotrebljava se pri centralnom lozenju toplom vodom da se spreci zacepljenje lumena cevi . Za odstraanjivanje natrijum-hlorida iz morske vode upotrebljavaju se polupropustljive membrane . Omeksavanje vode putem jonskih izmenjivaca obavlja se propustanjem vode kroz filtre ispunjene jonskim izmenjivacima . sode i gline ( natrijum-aluminijum-silikat ) .

treba voditi racuna o gubitku ukusa vode prilikom prokuvavanja pa obavezno treba korigovati bljutavi ukus vode . Medjutim . U pojedinim slucajevima dezinfekcija vode obavlja se kao jedina metoda kondicioniranja vode . koji snabdevaju vise od 20 000 stanovnika . Za dezinfekciju vode primenjuju se razlicite fizicke i hemijske metode . U nasoj zemlji doneti su propisi o fluorisanju vode u SR Srbiji ( Sl. Dezinfekcija vode Pod terminom dezinfekcija vode podrazumevaju se postupci koji dovode do unistavanja patogenih i saprofitnih mikroorganizama prisutnih u vodi . narocito u vodama centralnih vodovoda .S obzirom na protektivno dejstvo u zastiti zuba od karijesa . ali ne obezbedjuju njihovo potpuno unistenje .. a a posebno se moze koristiti za vreme elementarnih nesreca .. kao sto su hlor . Ranije opisane metode kondicioniranja vode znacajno umanjuju broj mikroorrganizama u vodi . . Fizicke metode dezinfekcije  Dezinfekcija vode toplotom Najsigurniji i najjednostavniji nacin unistenja mikroorganizama predstavlja kuvanje vode na tacki kljucanja u trajanju od 10 minuta .glasnik SR broj 1/71 ) koji zahtevaju obavezno fluorisanje vode za pice u vodovodima . kalijumpermanganat . jod. Ova metoda se moze koristiti za dezinfekciju manjih kolicina vode .8mg fluora po litru vode . ozon . fluorisanje vode je neophodno u vodama za pice koje sadrze minimalne koli;ine fluora .. ukoliko voda sadrzi manje od 0. • Upotreba ultraljubicaste radijacije .  U fizicke metode dezinfekcije ubrajaju se : • Upotreba toplote .  Hemijske metode predstavljaju primenu razlicitih sredstava sa jakim oksidacionim delovanjem ..

Ukoliko je voda cistija .Ukus vode moze se popraviti na nekoliko nacina : • Najjednostavnije je uraditi aeraciju vode . Chamberlandovi filtri . Preduslov za efikasnu dezinfekciju je cistoca vode . pa je ova metoda pogodna za manje vodovode . napravljeni od pecenog neglaziranog porculana . pri cemu se apsorbuje ugljen-dioksid iz vazduha a time i povrati ukus vode . Ultraljubicasti zraci dobijaju se vestackim putem pomocu kvarcnih lampi sa zivinim parama ili pomocu argonsko-zivinih lampi . Aeraciju ove vode treba izvsiti veoma brzo da bi se izbegla sekundarna kontaminacija vode bakterijama iz vazduha. • Korekcija ukusa vode postize se takodje dodavanjem caja . Dezinfekcija vode odvija se tako sto voda lagano tece u tankom sloju oko svetiljke .  Dezinfekcija vode pomocu ultraljubicaste radijacije Za dezinfekciju vode upotrebljavaju se ultraljubicasti zraci koji u roku od nekoliko sekundi razaraju protoplazmu bakterija . . • Potrebna je mala potrosnja energije . utoliko je dejstvo bolje . Nedostatak ove metode je nemogucnost odrzavanja rezidualnog dejstva dezinfekcije u cilju sprecavanja sekundarne kontaminacije kao i nepostojanje metode za kontrolu dezinfekcije .  Porculanski filtri Dezinfekcija vode moze se obaviti pomocu porculanskih filtara tzv. limunske kiseline ili vocnih sokova . Metod dezinfekcije pomocu ultraljubicastih zraka ima niz prednosti : • U vodu se ne uvode agensi koji menjaju osobine vode . • Eksploatacija uredjaja je jednostavna .

• Da u koncentraciji koja dezinfikuje vodu nije toksicno . moze se lako nabaviti . ali postoje i gigantski levkovi . jefin je . Kada se filtar zapusi . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . Pri tome treba paziti da se ne stvore pukotine u filtru . postojan je vodi . Pre upotrebe filtri se sterilisu kuvanjem . • Da dezinfikuje vodu brzo . • Da je jeftino .razlicitih dimenzija Obicno su konstruisani tako da mogu da se montiraju na slavinu . U istu svrhu sluze i Berkefeldovi filtri od infuzorijske zemlje i azbestni Seitzovi filtri . . Ova metoda se upotrebljava u slucaju kada se voda ne sme dezinfikovati pomocu hemijskih materja na primer . Hlor poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tom ne utice nepovoljno na ljude . lako se dozira .  Dezinfekcija vode hlorom Hlorisanje vode je najrasprostranjenija metoda dezinfekcije . • Da je moguce brzo i lako odredjivanje njegove koncentracije u vodi . podesno za rukovanje i da se moze lako nabaviti . ispira se vodom pod pritiskom u obrnutom smeru . za dezinfekciju mineralnih voda . To su sledeci zahtevi : • Sredstvo treba da je sposobno da razori bakterije u vodi . u sto kracem vremenskom periodu i pri njenoj razlicitoj temperaturi . Hemijske metode dezinfekcije Sredstva za dezinfekciju vode treba da zadovolje niz zahteva . • Da obezbedjuje bakterijsku ispravnost vode kroz duzi vremenski period .

Mn ) . • Osobine vode imaju uticaj na dezinfekciju hlorom .Pod normalnim uslovima hlor je gas zuckasto-zelene boje . Mutnoca vode znatno smanjuje efikasnost hlorisanja . Pri povecanju PH vrednosti nastaje disocijacija hipohloraste kiseline na jone cime slabi efekat hlorisanja . • Meteoroloski uslovi uticu na efekat hlorisanja . pa je u tom slucaju potrebna veca kolicina hlora . jedinjenja sumpora . Utvrdjeno je da na nizim teperaturama baktericidnost hlora je manja nego na visim temperaturama . Zato treba teziti takvom postupku hlorisanja vode koji omogucava odrzavanje hipohloraste kiseline u velikoj koncentraciji . Pored PH vrednosti na efekat dezinfekcije hlorom uticu i drugi faktori : • Temperatura vode ima znatan uticaj na dezinfekciju . • Prisustvo hemijskih materija kao sto su gvozdje . S toga je neophodno izbistriti vodu pre hlorisanja . Veoma je reaktivan element narocito u prisustvu vode . sunceva svetlost ubrzava proces hlorisanja vode . mangan . vetar deluje na iscezavanje hlora iz vode . Prilikom dodavanja hlora izvesne kolicine prose se u vodi na oksidaciju organskih ( ukljucujuci i mikroorganizme ) i neorganskih ( Fe . Smatra se da su bakterije u mutnim vodama zasticene cesticama suspendovanih materija od dejstva hlora .Tako je za dezinfekciju vode na 10° C potrebna dva puta veca kolicina hlora nego na temperaturi od 20° C . Kolicina hlora . sto se postize odrzavanjem PH vrednosti u granicama slabo kisele sredine . Doziranje hlora je veoma vazno za uspeh dezinfekcije . Tako . Sa vodom reaguje hidrolizom na sledeci nacin : Cl2 + H2O → H* + Cl. tiocijanati paralisu baktericidni efekat hlora jer brzo reaguju sa hlorom .+HOCl Pri ovoj reakciji stvara se hipohlorasta kiselina koja je veoma slaba sa neznatno disocijacijom u kiseloj sredini kada je efekat hlora veliki .

u protivnom doza hlora se povecava . Rezidualni hlor posle 10 minuta treba da iznosi 1mg/lit. . Voda ne sme biti mutna pre hlorisanja ; • Hiperhlorisanje vode primenjuje se u vanrednim prilikama ( poplava . vode . Hiperhlorisanje se satoji u dezinfekciji vode desetostruko vecim dozama hlora od standardne doze . ciste ) . zemljotres .5mg/lit. Sporije otpustanje hlora iz hloramina obezbedjuje manju opasnost sekundarnog . Zbir vrednosti slobodnog i vezanog rezidualnog hlora predstavlja ukupan rezidualni hlor ciji sadrzaj u hlorisanoj vodi treba da iznosi 0. Posle 30 minuta kontakta hlora sa vodom visak rezidualnog hlora mora se odstraniti iz vode putem dehlorisanja .  Metode hlorisanja vode Koristi se nekoliko metoda za hlorisanje vode : • Standardno hlorisanje – hlor se dozira prema hlornom broju i rezidualnom hloru . • Hloraminisanje vode – je hlorisanje vode uz prethodno dodavanje amonijaka ili njegovih soli koje sa hlorom grade hloramine . Posle zavrsene oksidacije u vodi preostaje izvesna kolicina hlora kao visak koji se naziva rezidualni hlor . rat ) .20. pri pojavi epidemije crevnih zaraznih bolesti u slucaju zagadjenja vode mikroorganizmima koji su otporni na uobicajene doze hlora ( spore .koja se trosi na oksidaciju svih prisutnih materija pokazuje kolike su potrebe u hloru i naziva se hlorni broj . Rezidualni hlor se javlja u vodi u dva oblika i to : • Kao slobodni aktivni rezidualni hlor i • Kao vezani aktivni hlor ( javlja se kada su u vodi prisutna azotna jedinjenja i reaguje sa njima gradeci hloramine ) . Karakteristika hloramina je da sporije otpustaju aktivan hlor pa deluje usporeno baktericidno ali je krajnji efekat isti .

Cilj hlorisanja na tacki preloma je odredjivanje doze hlora koje su dovoljne za stvaranje slobodnog rezidualnog hlora u kolicini koja obezbedjuje od sekundarnog zagadjenja vode . • U cetvrtoj fazi svako dalje povecanje kolicine hlora dovodi do povecanja koncentracije slobodnog rezidualnog hlora . Od tada koncentracija rezidualnog hlora naglo pada do minimuma. Javlja se rezidualni hlor u kolicini od 0.76mg/l .njegova sustina bazira se na principu baktericidnog delovanja ukupnog rezidualnog hlora koji omogucuje iznalazenje optimalne doze hlora za sigurnu dezinfekciju zagadjenih voda . Ovu fazu karakterise pojava tecke preloma . . Na krivulji se zapazaju 4 faze : • Prva faza oznacava dodavanje malih kolicina hlora pri cemu se sav hlor trosi na oksidaciju organskih materija – nema rezidualnog hlora ; • Drugu fazu karakterise povecanje doze hlora do 0.35mg/l pri cemu se hlor vezuje za amonijak u hloramine . Sa povecanjem doze hlora raste kolicina stvorenih hloramina sve dok se ne obavi potpuna oksidacija amonijaka .zagadjenja vode sto je pogodno za hlorisanje starih vodovodnih mreza . Rezidualni hlor obrazovan posle tacke preloma nalazi se u vodi u obliku hipohloraste kiseline .1mg/l sto se ranije smatralo dovoljnom dozom hlora bez obzira da li se nalazi u obliku vezanog ili slobodnog hlora ; • U trecoj fazi povecanje doze hlora iznosi do 0. • Hlorisanje na tacki preloma.

hidroskopan.Hlorni preparati za dezinfekciju vode Vrsta hlornog preparata Elementarni hlor Kalcijumhipohlorit Hlor-dioksid Hemijska formula Cl2 Ca ( OCl)2 Trgovacki naziv Kaporit hiperit Sadrzaj hlora Osobine 100%(tecan) Tecnost ili 70 % Prah bele boje veoma rastvorljiv u vodi Nepostojan i jedno od najeefikasnijih sredstava za dezinfekciju vode Belicastosivkasti prah . dobro se rastvara u vodi ali ostavlja talog pa se ne preporucuje za dezinfekciju ClO2 70% CaCl (OCl ) Hlorni krec 25-35 % .

25 % hlor-amin Dehlorisanje vode To je postupak uklanjanja viska hlora iz vode . on se rastvara u vodi i dobro izmesa i tek potom dodaje vodi koju treba dehlorisati . Tako se npr metalno srebro upotrebljavalo za dobijanje " zdrave vode ". • Filtriranje preko aktivnog uglja . • Primena hemijskih sredstava od kojih je najefikasniji natrijumtiosulfat. Natrijum-tiosulfat je redukciono sredstvo koje se pod dejstvom hlora oksidise do sumporne kiseline . Za uklanjanje 1mg hlora potrebna je kolicina od 0. Dezinfekcija vode srebrom Germicidne osobine srebra bile su poznate jos u davnoj proslosti ( persijski carevi ) . Pri dehlorisanju vode pomocu natrijum-tiosulfata . Suvisne kolicine natrijum-tiosulfata daju vodi sapunjav ukus .9 mg kristalnog natrijumtiosulfata sa 5ml vode . Postoji vise nacina za dehlorisanje vode : • Provetravanje .vode za pice Natrijumhipohlorit Neorganski hlor-amini NaOCl ×H2O NH2Cl NHCl2 Zavelova voda 10-12 % Nestabilno jedinjenje hlora Imaju produzeno dejstvo . Dezinfekcija vode srebrom nije nasla vecu primenu u praksi iz nekoliko razloga : . Amonijum.

• Srebro je veoma skupo • Srebro moze da se deponuju u organizmu ( pojava argiroze ). Upotreba kalijum -permanganata Kalijum-permanganat ubija vibrio kolere . Moze se upotrebiti za dezinfekciju vode u razmeri 1 : 2 000 .sulfati . Ostavlja tamnosmedji talog kao prevlaku na posudju koju je tesko odstraniti . hloridi . • Njegov efekat ometaju soli prisutne u vodi kao sto su sulfidi .• Srebro deluje veoma sporo . . Kalijum-permanganat ne zadovoljava i ne preporucuje se za dezinfekciju vode .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful