Uvod

Sirova voda tj.voda koja se preko vodozahvatnih objekata koristi za potrebe vodosnabdevanja nikada nije potpuno cista . Ona uvek sadrzi , manje ili vise , razlicite materije u rastvorenom ili suspendovanom obliku , a unesene su iz sredine kroz koju voda prolazi ( sa povrsine litosfere , kroz hidrogeoloski medijum , kroz atmosferu ) . Da bi se utvrdilo prisustvo pojedinih supstanci u sirovoj vodi , moramo na bazi propisano uzetih uzoraka izvrsiti odgovarajuce analize cije rezultate uporedjujemo sa vazecim standardima vode za pice . Rezultati poredjenja nam govore da li i u kojoj meri je potrebno vrsiti kondicioniranje vode . Kondicioniranje vode je proces za postizanje svojstava pitke vode i koncentracije supstanci ispod maksimalno dozvoljenih koncentacija .

Razlozi zbog kojih se vrsi kondicioniranje vode su :  Organolepticki – uklanjanje boje , mirisa , ukusa ;  Zdravstveni – uklanjanje postojecih stetnih sastojaka i mikroorganizama ( patogene bakterije , teski metali ) ili dodavanje korisnih elemenata kao sto je fluor ;  Tehnoloski – uklanjanje osobina i sastojaka koji stete tehnoloskom procesu industrije , najcesce prehrambenoj industriji ( tvrdoca , korozivnost , teski metali ) . Izbor metoda za kondicioniranje vode : Izbor metoda za kondicioniranje vode zavisi od osobina sirove vode . Priprema vode za pice je veoma kompleksna oblast. Uvek je lakse zastiti vodu od zagadjenja nego preciscavati . Dakle , da bi se izvrsio izbor metoda za kondicioniranje vode mora se :  Poznavati kvalitet sirove vode ( hemijski , fizicki i mikrobioloski sastav i osobine vode ) ;  Predvideti trend promene kvaliteta vode ( tokom dana , sezone , godine ili duzeg vremenskog perioda ) ;  Predvideti mogucnost da se postojece smetnje otklone ;  Odabrani nacin prerade vode treba biti optimalan u pogledu investicionih i eksploatacionih troskova ;  Kvalitet vode na izvoristu ne sme biti losiji od 2A klase na osnovu Uredbe o klasifikaciji voda objavljene u ^ Sl.Glasnik RS ^ broj 5/68 i 33/75 ;  Veoma je vazna zastita izvorista i distributivnog sistema od zagadjivanja . Podzemne vode iz dubokih , dobro zasticenih vodonosnih slojeva obicno ne sadrze patogene mikroorganizme pa se takva voda najcesce distribuira bez kondicioniranja ili uz minimalnu obradu ali uz obaveznu

mikrosita . predozonizacija ) . Od temperature vode zavisi sadrzaj rastvorenog kiseonika u vodi . Prethodna obrada vode Pre nego sto se predje na preradu vode ona cesto mora biti podvrgnuta prethodnoj obradi narocito je to slucaj sa povrsinskim vodama koje se koriste za snabdevanje stanovnistva vodom za pice . Prethodna obrad vode podrazumeva :  Grubu filtraciju krupnih necistoca resetkama. Povrsinske vode obicno zahtevaju sve faze prerade i to :  Prethodnu obradu ( skladistenje – odlezavanje .  Mikrosita . .dezinfekciju hlornim preparatima sa odrzavanjem odredjene koncentracije rezidualnog hlora . predsedimentaciju .  Predhodnu dezinfekciju ( predhlorisanje .  Predsedimentaciju . Niza temperatura vode usporava procese koagulacije .  Aeraciju . Pad temperature ukazuje na prodor podzemnih voda . Na proces kondicionoranja vode veliki uticaj ima temperatura vode . flokulacije . Povecana temperatura ukazuje na prodor industrijske vode koriscene za hladjenje .  Odlezavanje ( skladistenje ) . prethodnu dezinfekciju ) ;  Koagulaciju . brzinu filtracije . smanjuje efikasnost hlorisanja . talozenje . filtraciju i  Dezinfekciju . flokulaciju . PH vrednost i salinitet . bioloska aktivnost .

Najveci efekat je leti kada voda odlezi 3-4 nedelje . yagadjenje od zivotinja . Predsedimentacija Predsedimentacija kao metoda prethodne obrade vode primenjuje se kod veoma zamucenih povrsinskih voda . Izradjuju se od celicnih sipki . povecanje koncentracije gvozdja i mangana u vodi usled njihovog rastvaranja iz tla . nerastvorne i plivajuce materije iz vode . Kod ove metode . Ova metoda je od posebne vaznosti u periodima poplava . trava . lisce ) . Ovom metodom se obezbedjuje i kontinuitet snabdevanja vodom jer skladistenje vode moze da posluzi kao zaliha u slucaju akcidentnih situacija dok opasnost ne prodje .Gruba filtracija krupnih necistoca resetkama Ova metoda podrazumeva uklanjanje iz vode eventualnih predmeta ( grane . smanjuje se prisustvo patogenih mikroorganizama indikatora fekalnog zagadjenja voda ( salmonela . Pomocu resetki se uklanjaju krupnije .Bazeni za . suspendovane cestice ) cija je specificna tezina veca od vode talozi se pod dejstvom gravitacije . enterovirusa ) . Rezervoari za odlezavanje vode treba da budu postavljeni u serijama jer se tako povecava efekat skladistenja vode . pravougaonog ili kruznog poprecnog presekakoje se postavljaju u kanal na jednakom medjusobnom razmaku sa velicinom otvora od 3-100mm. topljenja snega ili nakon obilnih padavina kada se nivo povrsinskih voda povecava . Resetke prgradjuju dovodni kanal i postavljaju se vertikalno ili pod nagibom najcesce od 40-70° . Za predsedimentaciju prave se i bazeni koji mogu biti celicni . cije se prisustvo na ovaj nacin moze smanjiti i do 99 % . Odlezavanje ( skladistenje ) Ova metoda se primenjuje kod zahvatanja povrsinskih voda za snabdevanje stanovnistva vodom za pice ( vode reka i jezera ) . Nezeljeni efekat ove metode je stvaranje algi . svaka cestica ( mulj . Na ovaj nacin voda odlezava u rezervoarima i akumulacijama pri cemu dolazi do smanjivanja mutnoce . betonski ili ukopani u zemlju .

unistava alge . Prethodna dezinfekcija moze da se obavlja hlornim preparatima i ozonom . Aeracija vode se obavlja :  Rasprsivanjem vode . pri cemu dolazi do mesanja vode sa kiseonikom iz vazduha koji u vodi obavlja oksidacione procese ( obogacivanje vode kiseonikom ) . Izdvajanjem raznih gasova iz vode . Aeracija potpomaze izdvajanje raznih gasova iz vode . Prethodna dezinfekcija Prethodna dezinfekcija smanjuje broj fekalnih i patogenih bakterija u vodi .  Uduvavanjem vazduha u vodu . gvozdje i mangan . Ozon je veoma aktivno oksidaciono sredstvo razgradjuje . narocito ugljen-dioksida smanjuje se korozivnost vode koja je veoma stetna za cevi . Mikrosita Mikrosita se primenjuju kod povrsinske vode koja sadrzi dosta mikroalgi . Aeracija Aeracija je postupak dovodjenja vode u kontakt sa vazduhom . uklanjanje mirisa i ukusa . Efikasnost mikrosita u uklanjanju algi u periodu njihovog cvetanja je 80 – 90 % . Primena mikrosita znatno rasterecuje filtre i produzava vreme efektivnog rada izmedju dva pranja .predsedimentaciju mogu biti opremljeni i sistemom za dodavanje odredjenih hemikalija za obavljanje delimicne koagulacije u periodu velikog zagadjenja kada prirodno bistrenje nije moguce .  Ozon je efikasno sredstvo i primenjuje se u poslednje vreme sve cesce .  Propustanjem vode preko kaskada i preliva . izdvajanje gvozdja i mangana ( do 44 % ) . oksidise i time uklanja amonijak .  Izlaganjem vode uticaju atmosferskog vazduha . sudove i druge materijale sa kojima dolazi u kontakt .

pri cemu voda dobija svezinu i pitkost . Doza ozona treba da se tacno odredi i treba da odgovara kolicini organskih materija u vodi . poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tome ne utice nepovoljno na ljude . pa se talozenje vode sve cesce obavlja uz dodatak koagulanata . ako je voda bogata organskim materijama hlorisanje povecava sadrzaj biorazgradljivog organskog ugljenika i stvara nepozeljne sporedne produkte ( hlorovana organska jedinjenja – trihlor metane ) . Ozonizovane vode se veoma brzo naknadno zagadjuju . nije neophodna posebna strucnost za rukovanje aparatima koji sluze za hlorisanje vode . lako se dozira . Medjutim . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza .02mm skupljaju i medjusobno slepljuju pri tom se povecava njihova tezina i ubrzava istalozavanje . nemogucnost da se na trzistu nabavi kao gotov proizvod . Koagulacija Prirodno talozenje vode je veoma dug proces .materije koje vodi daju miris i ukus ( odstranjuje neprijatan miris i ukus za 60 – 80 % ) . . pa se ozonizacija preporucuje samo za vodu koja se pije neposredno posle dezinfekcije . a postrojenja za proizvodnju ozona se komplikovana i skupa . hemijskih jedinjenja koja imaju za cilj da sitne cestice sa precnikom od 0. postojan je u vodi . Svrha koagulacije u tretmanu vode za pice je destabilizacija :  suspendovanih cestica ( cestica mutnoce neorganskog porekla ) .  Za razliku od ozona hlor posle primene ostaje kao veza u vodi kao rezidualni hlor . gvozdje i mangan u nerastvorna jedinjenja ) . moze se lako nabaviti . oyon takodje eliminise boju vode 20 – 25 % . takodje razlaze potpuno fenolna jedinjenja a delimicno i pesticide . Nedostatak primene ozona je njegova nepostojanost . Ozon prevodi sva hemijska jedinjenja koja se mogu oksidisati u oksidacione produkte ( nitrite u nitrate . Njegova primena je veoma zastupljena jer je hlor jeftin .

Blok sema koagulacije Poznati koagulanti su :  Al 2(SO4)3 × 18H2O – Popularni naziv Alaun  FeSO4 × 7 H2O – fero-sulfat ( zelena galica )  Fe( SO4)3 ×9H2O – feri-sulfat  FeCl – feri-hlorid . .  bakterija i algi u cilju obrazovanja vecih cestica ( flokula ) sto pogoduje daljem tretmanu cestica bistrenjem ili filtracijom .  organskih materija antropogenog porekla ( rezidua pesticida ) . Uklanjanje mutnoce Primenom samo procesa koagulacije u tretmanu vode ne postize se znacajna redukcija mutnoce . prirodnih organskih materija prisutnih u obliku koloida ili u rastvorenom obliku . Visestepeni procesi flokulacije . Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla Rezultati su oprecni ali jedno istrazivanje uklanjanja antropogenih jedinjenja matematickim modelom . a potvrdjeno JAR testom u labobatoriji su pokazala da se znacajan efekat uklanjanja tih jedinjenja postize mehanizmom destabilizacije i talozenja organskih materija koje sadrze sorbovana sinteticka organska jedinjenja . vrednost mutnoce kao parametra moze da se poveca tokom ovog procesa imajuci u vidu formiranje nerastvorljivih jedinjenja nastalih tokom dodatka koagulanata . Koncentracija pesticida u koagulisanoj vodi ( u kojoj su ove cestice umrezene u flokule aluminijumhidroksida ) je bila i do 80 % niza nego u sirovoj vodi . naprotiv . sedimentacije i filtracije koriste se u sprezi sa koagulacijom kako bi se postiglo dodatno snizavanje suspendovanih materija i mutnoce .

dodaju se najcesce u obliku kreca ( natrijum-karbonat ) . Obicno se upotrebljavaju sledece dve vrste mesaca : • Gravitacioni mesaci • Mehanicki mesaci . Njpovoljniji rezultati koagulacije postizu se sa aluminijum-sulfatom pri PH vrednosti vode od 5.  Gravitacioni mesaci mogu biti horizontalni i vertikalni . Ukoliko ih nema . kod voda sa visokim alkalitetom potrebno je dodati veliku dozu koagulanta da bi rezultujuci PH bio u domenu optimalnog za dati koagulant . Nakon unosenja koagulanata treba obezbediti brzo mesanje vode . Da bi proces koagulacije bio sto efikasniji potrebno je odmah nakon dodavanja koagulanta omoguciti njegovo intenzivno ( turbulentno ) mesanje sa sirovom vodom . Pozitivno naelektrisane pahuljice privlace iz vode sve negativno naelektrisane cestice pri cemu povlace sa sobom mulj i bakterije iz vode . to se postize u posebnim objektima ( bazenima ) pomocu mesaca u kojima se voda zadrzava do 5 minuta .8 . U nasoj zemlji se za koagulaciju vode najcesce primenjuje aluminijum-sulfat . Rad vertikalnog mesaca temelji se na nacelu turbulentnog tecenja koji je prouzrokovan znatnom promenom pritiska . horizontalni mesaci se postavljaju u bazen u kojem je ugradjeno vise uzastopnih vertikalnih . dok .5 do 6.Koagulanti se obicno dodaju vodi u obliku rastvora . Kod voda sa niskim alkalitetom dodatak koagulanta moze toliko sniziti PH vrednost vode da se ne moze izvrsiti koagulacija . Za stvaranje pahuljica potrebno je prisustvo soli u obliku hidrokarbonata . Pomocna sredstva koja ubrzavaju proces koagulacije su razlicita na primer natrijum-karbonat . Pri dodavanju aluminijum-sulfata u vodi se odigrava sledeca reakcija : Al2(SO4)3 + 3Ca(HCO3)2 → 2Al(OH)3 + 3CaSO4 + 6CO2 U ovoj reakciji stvara se aluminijum-hidroksid u obliku sivkasto obojenih krupnih pahuljica koje se brzo sedimentiraju pod dejstvom sopstvene tezine .

flokulatorima .  Mehanicki mesaci se zasnivaju na mehanickom mesanju vode i koagulanta pomocu mesalice . Talozenje u horizontalnim taloznicima moze se odvijati : • U taloznicima u obliku pravougaonika i . Kolicina i vrsta flokulanata odredjuje se ispitivanjem vode . Sedimentacija vode Formirane flokule se zbog tezine brzo taloze – sedimentiraju . Ovaj proces se odvija relativno sporo i da bi se dobile dovoljno krupne flokule velicine 0.pregrada sa otvorima postavljenim tako da stvaraju neprestanu promenu brzine i smera toka vode . sto ujedno sprecava i njihovo talozenje u flokulatoru . Granicna vrednost brzine mesanja vode determinisana je mogucnoscu razbijanja vec sleplenjih flokula i iznosi 0. traje 40-60 minuta i odvija se u sedimentatorima –taloznicama .3 m/s . Njihov zadatak je da omoguce stvaranje flokula koje pocinje odmah nakon mesanja koagulanta sa vodom . Procesu stvaranja flokula potpomaze lagano i ravnomerno mesanje vode . Danas se u procesu kondicioniranja vode upotrebljavaju dve vrste taloznica zavisno od smera kretanja vode u njima : • Horizontalni taloznici i • Vertikalni taloznici .6mm potrebno je 10-30 minuta . Dodatno povecanje flokula postize se dodavanjem sredstava za flokulaciju – flokulanata . Ovaj proces se naziva sedimentacija .2-0.5-0. Flokulacija Flokulacija je proces stvaranja flokula ( pahuljica ) stvaranjem koloida prethodno desatabilizivanih koagulacijom . Stvaranje flokula se obavlja u posebnim bazenima tzv .

. Filtracija vode Filtracija je proces propustanja vode kroz poroznu sredinu . Okrugli taloznik moze imati u sredini smesten i flokulator.• U okruglim taloznicima . aktivan ugalj .filtarski materijal . strugotina . Ispod zone talozenja je zona mulja . Najcesce se koristi kvarcni pesak koji sadrzi silicijum-dioksid koji neutralise preostale potencijalne sile koloida zaostalih nakon procesa talozenja . Filtracijom vode uklanjaju se suspendovane materije zaostale nakon koagulacije i flokulacije ( 90 % ) i bakterje ( oko 98 % ) . ( slika ) Talozenje u vertikalnim taloznicima se moze odvijati u okruglim i kvadratnim taloznicama . prolazi njegovom duzinom zonom talozenja do suprotnog vertikalnog zida i izlaznom zonom otice iz taloznika . Uredjaji koji sluze za filtraciju vode nazivaju se filtri . Okrugli taloznik – sema U okrugli taloznik voda se dovodi u komoru smestenu u sredini taloznika u kojoj se voda radijalno krece . Filtracija je slozen proces koji objedinjuje : • Mehanicko delovanje koje se sastoji u odstranjivanju cestica vecih od pora filtarskog materijala . Sema talozenja cestica u taloznicima u obliku pravougaonika Voda u taloznik dotice ulaznom zonom kroz jedan od vertikalnih zidova taloznika . Cesca je primena okruglih taloznika . Vazna osobina okruglog taloznika je promena brzine vode u zoni talozenja od najvece vrednosti u sredini do najmanje vrednosti na rubovima taloznika . Filtracija vode obavlja se propustanjem vode kroz porozan sloj kvarcnog peska ili nekog drugog poroznog materijala kao sto je dijatomejska zemlja .

membrane ) od mikroorganizama . • Adsorpcijsko delovanje koje se ogleda u pripijanju ( na povrsini filtarskog materijala ) cestica koje sa vodom prodiru u poroznu sredinu . • Talozno delovanje koje se sastoji u gravitacionom odvajanju cestica koje sa vodom prodiru u unutrasnjost filtarskog materijala . • Biolosko delovanje koje se ogleda u stvaranju bioloske opne ili prevlake ( filma . Zato se ova filtracija i naziva spora filtracija i • Brzu filtraciju – dubinska filtracija koja podrazumeva filtraciju kroz ceo filtarski sloj . Zavisno od nacina prolaska vode kroz filtarski materijal . filtri se dele na : • Gravitacione filtre u kojima se iznad filtarskog sloja nalazi voda cije filtriranje nastaje zbog delovanja sile teze pri visinskoj razlici dovoda i odvoda vode na filtru ; • Filtre pod pritiskom kod kojih filtracija nastaje zbog razlike u pritiscima na dovodu i odvodu vode ; . • Hemijsko delovanje koje se ogleda u disociranju mutnoce na sitnije delove ili u njenom prelasku u nerastvornu masu koja se potom uklanja iz vode .• Adhezijsko delovanje koje se ogleda u prijanjanju cestica na povrsini filtarskog materijala . Po karakteru mehanizma zadrzavanja suspendovanih materija moguce je razlikovati : • Sporu filtraciju koja nastaje filtracijom kroz biolosku opnu koju obrazuju mikroorganizmi na povrsini filtarskog sloja .

granulacije 0. Na filtar se moze . u proseku 5m3 na dan po metru kvadratnom ili 0. organskih materija koje takodje deluju kao filtar i zadrzava suspendovane materije . Za to vreme voda se ne koristi .6mm koji se nalazi na sloju sljunka debljine 40cm. Brzina ovih filtera zavisi od toga da li je filtarska ispuna jednoslojna . Pri radu filtra .5m . Tada se pristupa ciscenju koje se sastoji u skidanju sloja peska debljine 20-30mm . Preko perforiranih drenaznih cevi voda se sakuplja u rezervoar . Nakon nekoliko ciscenja kada se sloj peska smanji za 10-15mm obavlja se dopuna filtra dodavanjem cistog peska . Brzi americki filtri rade 40-50 puta brze od sporih engleskih filtra . dvoslojna ili viseslojna i od zamucenosti vode . smanjuje se propusna moc filtra . koji prema brzini filtracije filtracije mogu da budu :  Spori ( engleski ) filtri i  Brzi ( americki ) filtri .3-0. bakterija .4 m/h . granulacije 0. Za odvodjenje filtarske vode sleze filtarske cediljke koje se postavljaju ispod sljunka . Za stvaranje membrane potrebno je vreme od dva do tri dana .5-1mm koji se nalazi preko sloja sljunka debljine 30-45cm .1-0. • Americki ( brzi ) filtri sastoje se od sloja kvarcnog peska debljine 6090cm . Brzina filtracije im je 100-300m3/dan/m2 ili 5-12m/h .  Engleski ( spori ) filtri koriste se kod vodovoda manjeg kapaciteta a narocito u vodovodima kod kojih se voda duzim stajanjem donekle oslobodi necistoce . Brzina ovog filtra je 2-10m3 na dan po metru kvadratnom . Na spore filtre ne treba dovoditi vodu koja je prethodno hlorisana ili su joj dodata koagulantna i flokulantna sredstva. Vremenom . vec se ispusta u kanalizaciju . na povrsini se stvara zelatinozna membrana od mulja .• Vakumske filtre – vrsta filtra kod kojih na odvodu vlada podpritisak . To je takozvano sazrevanje filtra odnosno stvaranje bioloske kozice . Najcesce se za filtraciju koriste vestacki izgradjeni pescani filtri . Spori pescani filtri ispunjeni su slojem kvarcnog peska visine 1-1.

Nakon pranja filtar sazreva za 10-30 minuta . Pri ovome . Pored ovih filtara koriste se i : • Brzi pescani filtri pod pritiskom koji se koriste za manje vodovodne sisteme i to uglavnom kod filtracije vode za bazene i rekreaciju . Filtar se brzo zagadjuje pa se mora cistiti svakih 24 casa . a suspendovana materija se odvaja od cestica peska . Postavljaju se posle procesa ozonizacije i ukoliko je potrebno uklanjanje rezidualnog hlora . Brzina filtracije je 10-1000l/min ili 4-5m3/h/m2 . Uklanjanje radioaktivnih elemenata iz vode Za uklanjanje radiaktivnih elemenata iz vode koristi se vise metoda ciji izbor zavisi od vrste izotopa koji se nalazi u vodi . Pranje filtra traje 10-20 minuta najcesce se vrsi 1-2 puta dnevno . Metode evaporacije i fosfatne koagulacije predstavljaju veoma dobre metode . Odvojena necistoca odstranjuje se pomocu ciste vode . Ukontaktu sa vazduhom fero-hidrokarbonat . povecava se zapremina peska i sljunka . Najcesce se primenjuje klasicna metoda koagulacije sa aluminijum-sulfatom ili ferihloridom . Sastoji se iz aeracije i filtracije vode . odnosno od dna prema povrsini filtra .5-6 bara . • Ugljeni ( karbonski ) filtri kod kojih de filtracija vrsi pomocu aktivnog uglja brzine 8m/h . Uklanjanje gvozdja iz vode Proces uklanjanja gvozdja iz vode naziva se deferizacija . u pravcu suprotnom od pravca kretanja vode .dovoditi vodu prethodno koagulisanu i istalozenu u sedimentacionom bazenu . Rade pod pritiskom od 1. U ovu svrhu se propusta komprimovani vazduh u filtar . a takodje i metoda jonske izmene putem zeolita i prirodne gline ili putem sintetickih izmenjivaca . Radioloska dekontaminacija vode cesto se postize dodavanjem vode ( razblazivanjem ) do snizenja radoaktivnosti ipod maksimalno dozvoljene koncentracije . Uklanjanje radioaktivnih materija preko pescanih filtara manje je uspesno . Za pranje se trosi relativno mnogo vode oko 750l/m2/minuti . Mogu biti horizontalni i vertikalni . koja se uzima iz bazena ciste vode .

jedno iznad drugog . Manganbikarbonat prevodi se oksidacijom u mangan-hidroksid ( nerastvorljiv ) . Za deferizaciju se koriste otvoreni i zatvoreni uredjaji ( ubacivanje vazduha pod kompresijom pri velikim kolicinama gvozdja ) . Proces se ubrzava podesavanjem PH vode na 9.( najcesca forma gvozdja u vodi ) prelazi u nerastvorljivi feri-hidroksid . ozona . Na manjim vodnim objektima ( bunar ( proces deferizacije se moze improvizovati pomocu tzv.5 dodavanjem kreca ili natrijum-karbonata . vodonik-peroksida ili kalijum-permanganata . Proces oksidacije odigrava se po sledecoj reakciji : 2Fe(HCO3)2 + O2 + H2O → Fe2(OH)6 + CO2 Nakon aeracije . Proces deferizacije je znatno otezan kada se gvozdje nalazi u vodi u vidu slozenih organskih jedinjenja . Ovakav filtar moze da se puni do 8 puta dnevno a daje prilicne kolicine profiltrirane vode 500-1000 litara na dan . Omeksavanje vode . pri cemu se na pesku stvara mangan-dioksid . Za uspesno odstranjivanje mangana iz vode potrebno je da filtar sazri . Zatim se iznad bureta rasprskava voda pomocu Segnerove vrteske . voda se dovodi u tzv kontaktne bazene gde se dovrsava proces oksidacije i delimicno talozenje feri-jedinjenja . Pre upotrebe filtar treba da sazri u toku dva do tri dana . Donje bure sluzi kao rezervoar preciscene vode . U gornjem buretu nalazi se sloj peska debljine 60cm koji se nalazi na perforiranom limu . Neke bakterije mogu da odstranjuju mangan iz vode ( Mangannifora ) . Dunbarovog bureta . U takvim slucajevima obavlja se prethodna oksidacija vode pomocu hlora . Uklanjanje mangana iz vode Mangan se odstranjuje po istom postupku kao gvozdje . koji se uklanja filtracijom vode . Potom se obavlja filtriranje vode na brzim pescanim filtrima koji otklanjaju flokule jedinjenja gvozdja . U ovu svrhu postavljaju se dva bureta .

Uklanjanje i dodavanje fluora u vodi . Omeksavanje vode putem jonskih izmenjivaca obavlja se propustanjem vode kroz filtre ispunjene jonskim izmenjivacima . natrijum zamenjuju za druge baze kao sto su kalcijum i magnezijum u vodi . U oba procesa stvaraju se nerastvorljiva jedinjenja kalcijum-karbonata u vodu flokula koje se zatim uklanjaju sedimentacijom ili filtracijom . Kada se u vodi nalaze i karbonatna i nekarbonatna tvrdoca upotrebljavaju se kalcijum-hidroksid i natrijum-karbonat zajedno . Prolazna tvrdoca iscezava pri kuvanju usled oslodadjanja ugljenihdioksida i stvaranja nerastvorljivih karbonata . Najjednostavnije omeksavanje vode postize se dodavanjem kreca u obliku krecnog mleka Ca( OH)2 i sode ( natrijum-karbonat ) . Elektrostaticka metoda omeksavanja upotrebljava se pri centralnom lozenju toplom vodom da se spreci zacepljenje lumena cevi . obavlja se regeneracija filtra propustanjem rastvora kuhinjske soli ( 10% ) . Voda se filtrira kroz filtar natrijum-permutita debljine 60cm .Dodavanjem krecnog mleka vodi uklanja se karbonatna tvrdoca a dodavanjem natrijumkarbonata uklanja se nekarbonatna tvrdoca . Kada se rezerva natrijuma iz zeolita iscrpi . kao i zbog ekonomskestete koju moze prouzrokovati tvrda voda . Kao jonski izmenjivaci koriste se zeoloti odnosno permutiti ( vestacki zeoliti ) nastali sjedinjavanjem silikata . Za uklanjanje tvrdoce vode koristi se nekoliko metoda .Omeksavanje vode se izvodi zbog tehnoloskog problema koji predstavljaju tvrde vode za mnoga industrijska postrojenja . sode i gline ( natrijum-aluminijum-silikat ) . Zeoliti pokazuju osobinu da svoj bazni deo . Pri tome se zamenjuju joni kalcijuma i magnezijuma iz vode sa jonima natrijuma koji ne prouzrokuju tvrdocu vode . Za odstraanjivanje natrijum-hlorida iz morske vode upotrebljavaju se polupropustljive membrane . U ovu svrhu koristi se visokofrekventna struja koja talozi soli kalcijuma iz tvrdih voda .

Ova metoda se moze koristiti za dezinfekciju manjih kolicina vode . Dezinfekcija vode Pod terminom dezinfekcija vode podrazumevaju se postupci koji dovode do unistavanja patogenih i saprofitnih mikroorganizama prisutnih u vodi . kalijumpermanganat . • Upotreba ultraljubicaste radijacije . ozon . kao sto su hlor . narocito u vodama centralnih vodovoda .8mg fluora po litru vode . . Medjutim .S obzirom na protektivno dejstvo u zastiti zuba od karijesa . treba voditi racuna o gubitku ukusa vode prilikom prokuvavanja pa obavezno treba korigovati bljutavi ukus vode .glasnik SR broj 1/71 ) koji zahtevaju obavezno fluorisanje vode za pice u vodovodima . ali ne obezbedjuju njihovo potpuno unistenje .. ukoliko voda sadrzi manje od 0. Za dezinfekciju vode primenjuju se razlicite fizicke i hemijske metode ... U nasoj zemlji doneti su propisi o fluorisanju vode u SR Srbiji ( Sl. Fizicke metode dezinfekcije  Dezinfekcija vode toplotom Najsigurniji i najjednostavniji nacin unistenja mikroorganizama predstavlja kuvanje vode na tacki kljucanja u trajanju od 10 minuta . jod. koji snabdevaju vise od 20 000 stanovnika .  U fizicke metode dezinfekcije ubrajaju se : • Upotreba toplote . a a posebno se moze koristiti za vreme elementarnih nesreca .  Hemijske metode predstavljaju primenu razlicitih sredstava sa jakim oksidacionim delovanjem . U pojedinim slucajevima dezinfekcija vode obavlja se kao jedina metoda kondicioniranja vode . Ranije opisane metode kondicioniranja vode znacajno umanjuju broj mikroorrganizama u vodi . fluorisanje vode je neophodno u vodama za pice koje sadrze minimalne koli;ine fluora ..

napravljeni od pecenog neglaziranog porculana . • Eksploatacija uredjaja je jednostavna . Ultraljubicasti zraci dobijaju se vestackim putem pomocu kvarcnih lampi sa zivinim parama ili pomocu argonsko-zivinih lampi . Aeraciju ove vode treba izvsiti veoma brzo da bi se izbegla sekundarna kontaminacija vode bakterijama iz vazduha.  Dezinfekcija vode pomocu ultraljubicaste radijacije Za dezinfekciju vode upotrebljavaju se ultraljubicasti zraci koji u roku od nekoliko sekundi razaraju protoplazmu bakterija .  Porculanski filtri Dezinfekcija vode moze se obaviti pomocu porculanskih filtara tzv. pri cemu se apsorbuje ugljen-dioksid iz vazduha a time i povrati ukus vode . limunske kiseline ili vocnih sokova .Ukus vode moze se popraviti na nekoliko nacina : • Najjednostavnije je uraditi aeraciju vode . Ukoliko je voda cistija . utoliko je dejstvo bolje . • Korekcija ukusa vode postize se takodje dodavanjem caja . Metod dezinfekcije pomocu ultraljubicastih zraka ima niz prednosti : • U vodu se ne uvode agensi koji menjaju osobine vode . Nedostatak ove metode je nemogucnost odrzavanja rezidualnog dejstva dezinfekcije u cilju sprecavanja sekundarne kontaminacije kao i nepostojanje metode za kontrolu dezinfekcije . Preduslov za efikasnu dezinfekciju je cistoca vode . Chamberlandovi filtri . • Potrebna je mala potrosnja energije . . Dezinfekcija vode odvija se tako sto voda lagano tece u tankom sloju oko svetiljke . pa je ova metoda pogodna za manje vodovode .

za dezinfekciju mineralnih voda . Pri tome treba paziti da se ne stvore pukotine u filtru . ispira se vodom pod pritiskom u obrnutom smeru . u sto kracem vremenskom periodu i pri njenoj razlicitoj temperaturi . • Da je jeftino . To su sledeci zahtevi : • Sredstvo treba da je sposobno da razori bakterije u vodi . • Da je moguce brzo i lako odredjivanje njegove koncentracije u vodi . moze se lako nabaviti . . Ova metoda se upotrebljava u slucaju kada se voda ne sme dezinfikovati pomocu hemijskih materja na primer . lako se dozira . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . • Da dezinfikuje vodu brzo . • Da obezbedjuje bakterijsku ispravnost vode kroz duzi vremenski period . Hemijske metode dezinfekcije Sredstva za dezinfekciju vode treba da zadovolje niz zahteva . postojan je vodi .razlicitih dimenzija Obicno su konstruisani tako da mogu da se montiraju na slavinu . U istu svrhu sluze i Berkefeldovi filtri od infuzorijske zemlje i azbestni Seitzovi filtri . • Da u koncentraciji koja dezinfikuje vodu nije toksicno . jefin je . Hlor poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tom ne utice nepovoljno na ljude .  Dezinfekcija vode hlorom Hlorisanje vode je najrasprostranjenija metoda dezinfekcije . Pre upotrebe filtri se sterilisu kuvanjem . ali postoje i gigantski levkovi . Kada se filtar zapusi . podesno za rukovanje i da se moze lako nabaviti .

Tako . S toga je neophodno izbistriti vodu pre hlorisanja . Smatra se da su bakterije u mutnim vodama zasticene cesticama suspendovanih materija od dejstva hlora .Tako je za dezinfekciju vode na 10° C potrebna dva puta veca kolicina hlora nego na temperaturi od 20° C . tiocijanati paralisu baktericidni efekat hlora jer brzo reaguju sa hlorom . Utvrdjeno je da na nizim teperaturama baktericidnost hlora je manja nego na visim temperaturama . mangan . Mutnoca vode znatno smanjuje efikasnost hlorisanja . Veoma je reaktivan element narocito u prisustvu vode . Pored PH vrednosti na efekat dezinfekcije hlorom uticu i drugi faktori : • Temperatura vode ima znatan uticaj na dezinfekciju . Mn ) . pa je u tom slucaju potrebna veca kolicina hlora . • Prisustvo hemijskih materija kao sto su gvozdje . Prilikom dodavanja hlora izvesne kolicine prose se u vodi na oksidaciju organskih ( ukljucujuci i mikroorganizme ) i neorganskih ( Fe . sto se postize odrzavanjem PH vrednosti u granicama slabo kisele sredine . Zato treba teziti takvom postupku hlorisanja vode koji omogucava odrzavanje hipohloraste kiseline u velikoj koncentraciji . vetar deluje na iscezavanje hlora iz vode . sunceva svetlost ubrzava proces hlorisanja vode . jedinjenja sumpora . Sa vodom reaguje hidrolizom na sledeci nacin : Cl2 + H2O → H* + Cl. • Meteoroloski uslovi uticu na efekat hlorisanja . Pri povecanju PH vrednosti nastaje disocijacija hipohloraste kiseline na jone cime slabi efekat hlorisanja .+HOCl Pri ovoj reakciji stvara se hipohlorasta kiselina koja je veoma slaba sa neznatno disocijacijom u kiseloj sredini kada je efekat hlora veliki . Doziranje hlora je veoma vazno za uspeh dezinfekcije . • Osobine vode imaju uticaj na dezinfekciju hlorom . Kolicina hlora .Pod normalnim uslovima hlor je gas zuckasto-zelene boje .

5mg/lit. zemljotres . Sporije otpustanje hlora iz hloramina obezbedjuje manju opasnost sekundarnog . u protivnom doza hlora se povecava . Hiperhlorisanje se satoji u dezinfekciji vode desetostruko vecim dozama hlora od standardne doze . Karakteristika hloramina je da sporije otpustaju aktivan hlor pa deluje usporeno baktericidno ali je krajnji efekat isti . • Hloraminisanje vode – je hlorisanje vode uz prethodno dodavanje amonijaka ili njegovih soli koje sa hlorom grade hloramine . Posle 30 minuta kontakta hlora sa vodom visak rezidualnog hlora mora se odstraniti iz vode putem dehlorisanja . Rezidualni hlor posle 10 minuta treba da iznosi 1mg/lit.20. pri pojavi epidemije crevnih zaraznih bolesti u slucaju zagadjenja vode mikroorganizmima koji su otporni na uobicajene doze hlora ( spore . rat ) . Voda ne sme biti mutna pre hlorisanja ; • Hiperhlorisanje vode primenjuje se u vanrednim prilikama ( poplava . vode . ciste ) . . Posle zavrsene oksidacije u vodi preostaje izvesna kolicina hlora kao visak koji se naziva rezidualni hlor . Rezidualni hlor se javlja u vodi u dva oblika i to : • Kao slobodni aktivni rezidualni hlor i • Kao vezani aktivni hlor ( javlja se kada su u vodi prisutna azotna jedinjenja i reaguje sa njima gradeci hloramine ) .  Metode hlorisanja vode Koristi se nekoliko metoda za hlorisanje vode : • Standardno hlorisanje – hlor se dozira prema hlornom broju i rezidualnom hloru . Zbir vrednosti slobodnog i vezanog rezidualnog hlora predstavlja ukupan rezidualni hlor ciji sadrzaj u hlorisanoj vodi treba da iznosi 0.koja se trosi na oksidaciju svih prisutnih materija pokazuje kolike su potrebe u hloru i naziva se hlorni broj .

• Hlorisanje na tacki preloma.35mg/l pri cemu se hlor vezuje za amonijak u hloramine . Na krivulji se zapazaju 4 faze : • Prva faza oznacava dodavanje malih kolicina hlora pri cemu se sav hlor trosi na oksidaciju organskih materija – nema rezidualnog hlora ; • Drugu fazu karakterise povecanje doze hlora do 0.76mg/l . Ovu fazu karakterise pojava tecke preloma . Sa povecanjem doze hlora raste kolicina stvorenih hloramina sve dok se ne obavi potpuna oksidacija amonijaka . Rezidualni hlor obrazovan posle tacke preloma nalazi se u vodi u obliku hipohloraste kiseline .zagadjenja vode sto je pogodno za hlorisanje starih vodovodnih mreza .njegova sustina bazira se na principu baktericidnog delovanja ukupnog rezidualnog hlora koji omogucuje iznalazenje optimalne doze hlora za sigurnu dezinfekciju zagadjenih voda . .1mg/l sto se ranije smatralo dovoljnom dozom hlora bez obzira da li se nalazi u obliku vezanog ili slobodnog hlora ; • U trecoj fazi povecanje doze hlora iznosi do 0. • U cetvrtoj fazi svako dalje povecanje kolicine hlora dovodi do povecanja koncentracije slobodnog rezidualnog hlora . Javlja se rezidualni hlor u kolicini od 0. Cilj hlorisanja na tacki preloma je odredjivanje doze hlora koje su dovoljne za stvaranje slobodnog rezidualnog hlora u kolicini koja obezbedjuje od sekundarnog zagadjenja vode . Od tada koncentracija rezidualnog hlora naglo pada do minimuma.

Hlorni preparati za dezinfekciju vode Vrsta hlornog preparata Elementarni hlor Kalcijumhipohlorit Hlor-dioksid Hemijska formula Cl2 Ca ( OCl)2 Trgovacki naziv Kaporit hiperit Sadrzaj hlora Osobine 100%(tecan) Tecnost ili 70 % Prah bele boje veoma rastvorljiv u vodi Nepostojan i jedno od najeefikasnijih sredstava za dezinfekciju vode Belicastosivkasti prah . hidroskopan. dobro se rastvara u vodi ali ostavlja talog pa se ne preporucuje za dezinfekciju ClO2 70% CaCl (OCl ) Hlorni krec 25-35 % .

Za uklanjanje 1mg hlora potrebna je kolicina od 0. Postoji vise nacina za dehlorisanje vode : • Provetravanje . Suvisne kolicine natrijum-tiosulfata daju vodi sapunjav ukus .9 mg kristalnog natrijumtiosulfata sa 5ml vode .vode za pice Natrijumhipohlorit Neorganski hlor-amini NaOCl ×H2O NH2Cl NHCl2 Zavelova voda 10-12 % Nestabilno jedinjenje hlora Imaju produzeno dejstvo . • Filtriranje preko aktivnog uglja . Amonijum. Natrijum-tiosulfat je redukciono sredstvo koje se pod dejstvom hlora oksidise do sumporne kiseline . Pri dehlorisanju vode pomocu natrijum-tiosulfata . Dezinfekcija vode srebrom Germicidne osobine srebra bile su poznate jos u davnoj proslosti ( persijski carevi ) . Tako se npr metalno srebro upotrebljavalo za dobijanje " zdrave vode ". Dezinfekcija vode srebrom nije nasla vecu primenu u praksi iz nekoliko razloga : .25 % hlor-amin Dehlorisanje vode To je postupak uklanjanja viska hlora iz vode . on se rastvara u vodi i dobro izmesa i tek potom dodaje vodi koju treba dehlorisati . • Primena hemijskih sredstava od kojih je najefikasniji natrijumtiosulfat.

Ostavlja tamnosmedji talog kao prevlaku na posudju koju je tesko odstraniti . Moze se upotrebiti za dezinfekciju vode u razmeri 1 : 2 000 .• Srebro deluje veoma sporo . • Srebro je veoma skupo • Srebro moze da se deponuju u organizmu ( pojava argiroze ). .sulfati . Upotreba kalijum -permanganata Kalijum-permanganat ubija vibrio kolere . hloridi . • Njegov efekat ometaju soli prisutne u vodi kao sto su sulfidi . Kalijum-permanganat ne zadovoljava i ne preporucuje se za dezinfekciju vode .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful