Uvod

Sirova voda tj.voda koja se preko vodozahvatnih objekata koristi za potrebe vodosnabdevanja nikada nije potpuno cista . Ona uvek sadrzi , manje ili vise , razlicite materije u rastvorenom ili suspendovanom obliku , a unesene su iz sredine kroz koju voda prolazi ( sa povrsine litosfere , kroz hidrogeoloski medijum , kroz atmosferu ) . Da bi se utvrdilo prisustvo pojedinih supstanci u sirovoj vodi , moramo na bazi propisano uzetih uzoraka izvrsiti odgovarajuce analize cije rezultate uporedjujemo sa vazecim standardima vode za pice . Rezultati poredjenja nam govore da li i u kojoj meri je potrebno vrsiti kondicioniranje vode . Kondicioniranje vode je proces za postizanje svojstava pitke vode i koncentracije supstanci ispod maksimalno dozvoljenih koncentacija .

Razlozi zbog kojih se vrsi kondicioniranje vode su :  Organolepticki – uklanjanje boje , mirisa , ukusa ;  Zdravstveni – uklanjanje postojecih stetnih sastojaka i mikroorganizama ( patogene bakterije , teski metali ) ili dodavanje korisnih elemenata kao sto je fluor ;  Tehnoloski – uklanjanje osobina i sastojaka koji stete tehnoloskom procesu industrije , najcesce prehrambenoj industriji ( tvrdoca , korozivnost , teski metali ) . Izbor metoda za kondicioniranje vode : Izbor metoda za kondicioniranje vode zavisi od osobina sirove vode . Priprema vode za pice je veoma kompleksna oblast. Uvek je lakse zastiti vodu od zagadjenja nego preciscavati . Dakle , da bi se izvrsio izbor metoda za kondicioniranje vode mora se :  Poznavati kvalitet sirove vode ( hemijski , fizicki i mikrobioloski sastav i osobine vode ) ;  Predvideti trend promene kvaliteta vode ( tokom dana , sezone , godine ili duzeg vremenskog perioda ) ;  Predvideti mogucnost da se postojece smetnje otklone ;  Odabrani nacin prerade vode treba biti optimalan u pogledu investicionih i eksploatacionih troskova ;  Kvalitet vode na izvoristu ne sme biti losiji od 2A klase na osnovu Uredbe o klasifikaciji voda objavljene u ^ Sl.Glasnik RS ^ broj 5/68 i 33/75 ;  Veoma je vazna zastita izvorista i distributivnog sistema od zagadjivanja . Podzemne vode iz dubokih , dobro zasticenih vodonosnih slojeva obicno ne sadrze patogene mikroorganizme pa se takva voda najcesce distribuira bez kondicioniranja ili uz minimalnu obradu ali uz obaveznu

. flokulaciju .  Mikrosita .  Aeraciju .  Predsedimentaciju . Na proces kondicionoranja vode veliki uticaj ima temperatura vode . Povecana temperatura ukazuje na prodor industrijske vode koriscene za hladjenje .dezinfekciju hlornim preparatima sa odrzavanjem odredjene koncentracije rezidualnog hlora .  Odlezavanje ( skladistenje ) . Od temperature vode zavisi sadrzaj rastvorenog kiseonika u vodi . smanjuje efikasnost hlorisanja . Prethodna obrad vode podrazumeva :  Grubu filtraciju krupnih necistoca resetkama. bioloska aktivnost . brzinu filtracije . PH vrednost i salinitet . Pad temperature ukazuje na prodor podzemnih voda . prethodnu dezinfekciju ) ;  Koagulaciju . Povrsinske vode obicno zahtevaju sve faze prerade i to :  Prethodnu obradu ( skladistenje – odlezavanje .  Predhodnu dezinfekciju ( predhlorisanje . predsedimentaciju . talozenje . mikrosita . flokulacije . filtraciju i  Dezinfekciju . predozonizacija ) . Prethodna obrada vode Pre nego sto se predje na preradu vode ona cesto mora biti podvrgnuta prethodnoj obradi narocito je to slucaj sa povrsinskim vodama koje se koriste za snabdevanje stanovnistva vodom za pice . Niza temperatura vode usporava procese koagulacije .

Odlezavanje ( skladistenje ) Ova metoda se primenjuje kod zahvatanja povrsinskih voda za snabdevanje stanovnistva vodom za pice ( vode reka i jezera ) . svaka cestica ( mulj . Ovom metodom se obezbedjuje i kontinuitet snabdevanja vodom jer skladistenje vode moze da posluzi kao zaliha u slucaju akcidentnih situacija dok opasnost ne prodje . cije se prisustvo na ovaj nacin moze smanjiti i do 99 % . Za predsedimentaciju prave se i bazeni koji mogu biti celicni . yagadjenje od zivotinja . trava . betonski ili ukopani u zemlju . Predsedimentacija Predsedimentacija kao metoda prethodne obrade vode primenjuje se kod veoma zamucenih povrsinskih voda . Kod ove metode . Izradjuju se od celicnih sipki . Nezeljeni efekat ove metode je stvaranje algi .Gruba filtracija krupnih necistoca resetkama Ova metoda podrazumeva uklanjanje iz vode eventualnih predmeta ( grane . Ova metoda je od posebne vaznosti u periodima poplava . lisce ) . nerastvorne i plivajuce materije iz vode . Pomocu resetki se uklanjaju krupnije .Bazeni za . topljenja snega ili nakon obilnih padavina kada se nivo povrsinskih voda povecava . suspendovane cestice ) cija je specificna tezina veca od vode talozi se pod dejstvom gravitacije . Na ovaj nacin voda odlezava u rezervoarima i akumulacijama pri cemu dolazi do smanjivanja mutnoce . smanjuje se prisustvo patogenih mikroorganizama indikatora fekalnog zagadjenja voda ( salmonela . Resetke prgradjuju dovodni kanal i postavljaju se vertikalno ili pod nagibom najcesce od 40-70° . pravougaonog ili kruznog poprecnog presekakoje se postavljaju u kanal na jednakom medjusobnom razmaku sa velicinom otvora od 3-100mm. Rezervoari za odlezavanje vode treba da budu postavljeni u serijama jer se tako povecava efekat skladistenja vode . povecanje koncentracije gvozdja i mangana u vodi usled njihovog rastvaranja iz tla . enterovirusa ) . Najveci efekat je leti kada voda odlezi 3-4 nedelje .

 Propustanjem vode preko kaskada i preliva . narocito ugljen-dioksida smanjuje se korozivnost vode koja je veoma stetna za cevi . Aeracija Aeracija je postupak dovodjenja vode u kontakt sa vazduhom . gvozdje i mangan . izdvajanje gvozdja i mangana ( do 44 % ) . Primena mikrosita znatno rasterecuje filtre i produzava vreme efektivnog rada izmedju dva pranja . Prethodna dezinfekcija Prethodna dezinfekcija smanjuje broj fekalnih i patogenih bakterija u vodi . unistava alge . oksidise i time uklanja amonijak . Mikrosita Mikrosita se primenjuju kod povrsinske vode koja sadrzi dosta mikroalgi .  Ozon je efikasno sredstvo i primenjuje se u poslednje vreme sve cesce .predsedimentaciju mogu biti opremljeni i sistemom za dodavanje odredjenih hemikalija za obavljanje delimicne koagulacije u periodu velikog zagadjenja kada prirodno bistrenje nije moguce . Izdvajanjem raznih gasova iz vode . uklanjanje mirisa i ukusa . Ozon je veoma aktivno oksidaciono sredstvo razgradjuje . sudove i druge materijale sa kojima dolazi u kontakt . pri cemu dolazi do mesanja vode sa kiseonikom iz vazduha koji u vodi obavlja oksidacione procese ( obogacivanje vode kiseonikom ) . Efikasnost mikrosita u uklanjanju algi u periodu njihovog cvetanja je 80 – 90 % .  Izlaganjem vode uticaju atmosferskog vazduha . Aeracija vode se obavlja :  Rasprsivanjem vode . Prethodna dezinfekcija moze da se obavlja hlornim preparatima i ozonom . Aeracija potpomaze izdvajanje raznih gasova iz vode .  Uduvavanjem vazduha u vodu .

hemijskih jedinjenja koja imaju za cilj da sitne cestice sa precnikom od 0. pri cemu voda dobija svezinu i pitkost . ako je voda bogata organskim materijama hlorisanje povecava sadrzaj biorazgradljivog organskog ugljenika i stvara nepozeljne sporedne produkte ( hlorovana organska jedinjenja – trihlor metane ) . oyon takodje eliminise boju vode 20 – 25 % . nemogucnost da se na trzistu nabavi kao gotov proizvod . postojan je u vodi .materije koje vodi daju miris i ukus ( odstranjuje neprijatan miris i ukus za 60 – 80 % ) . Koagulacija Prirodno talozenje vode je veoma dug proces . Doza ozona treba da se tacno odredi i treba da odgovara kolicini organskih materija u vodi .02mm skupljaju i medjusobno slepljuju pri tom se povecava njihova tezina i ubrzava istalozavanje . moze se lako nabaviti . takodje razlaze potpuno fenolna jedinjenja a delimicno i pesticide . a postrojenja za proizvodnju ozona se komplikovana i skupa . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . Medjutim . Ozon prevodi sva hemijska jedinjenja koja se mogu oksidisati u oksidacione produkte ( nitrite u nitrate . poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tome ne utice nepovoljno na ljude . lako se dozira . gvozdje i mangan u nerastvorna jedinjenja ) .  Za razliku od ozona hlor posle primene ostaje kao veza u vodi kao rezidualni hlor . pa se talozenje vode sve cesce obavlja uz dodatak koagulanata . nije neophodna posebna strucnost za rukovanje aparatima koji sluze za hlorisanje vode . Ozonizovane vode se veoma brzo naknadno zagadjuju . Svrha koagulacije u tretmanu vode za pice je destabilizacija :  suspendovanih cestica ( cestica mutnoce neorganskog porekla ) . Nedostatak primene ozona je njegova nepostojanost . . pa se ozonizacija preporucuje samo za vodu koja se pije neposredno posle dezinfekcije . Njegova primena je veoma zastupljena jer je hlor jeftin .

Blok sema koagulacije Poznati koagulanti su :  Al 2(SO4)3 × 18H2O – Popularni naziv Alaun  FeSO4 × 7 H2O – fero-sulfat ( zelena galica )  Fe( SO4)3 ×9H2O – feri-sulfat  FeCl – feri-hlorid .  organskih materija antropogenog porekla ( rezidua pesticida ) .  bakterija i algi u cilju obrazovanja vecih cestica ( flokula ) sto pogoduje daljem tretmanu cestica bistrenjem ili filtracijom . Visestepeni procesi flokulacije . Koncentracija pesticida u koagulisanoj vodi ( u kojoj su ove cestice umrezene u flokule aluminijumhidroksida ) je bila i do 80 % niza nego u sirovoj vodi . Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla Rezultati su oprecni ali jedno istrazivanje uklanjanja antropogenih jedinjenja matematickim modelom . . naprotiv . sedimentacije i filtracije koriste se u sprezi sa koagulacijom kako bi se postiglo dodatno snizavanje suspendovanih materija i mutnoce . a potvrdjeno JAR testom u labobatoriji su pokazala da se znacajan efekat uklanjanja tih jedinjenja postize mehanizmom destabilizacije i talozenja organskih materija koje sadrze sorbovana sinteticka organska jedinjenja . Uklanjanje mutnoce Primenom samo procesa koagulacije u tretmanu vode ne postize se znacajna redukcija mutnoce . vrednost mutnoce kao parametra moze da se poveca tokom ovog procesa imajuci u vidu formiranje nerastvorljivih jedinjenja nastalih tokom dodatka koagulanata . prirodnih organskih materija prisutnih u obliku koloida ili u rastvorenom obliku .

Obicno se upotrebljavaju sledece dve vrste mesaca : • Gravitacioni mesaci • Mehanicki mesaci .8 . to se postize u posebnim objektima ( bazenima ) pomocu mesaca u kojima se voda zadrzava do 5 minuta .Koagulanti se obicno dodaju vodi u obliku rastvora . dodaju se najcesce u obliku kreca ( natrijum-karbonat ) .  Gravitacioni mesaci mogu biti horizontalni i vertikalni . Da bi proces koagulacije bio sto efikasniji potrebno je odmah nakon dodavanja koagulanta omoguciti njegovo intenzivno ( turbulentno ) mesanje sa sirovom vodom . Njpovoljniji rezultati koagulacije postizu se sa aluminijum-sulfatom pri PH vrednosti vode od 5. kod voda sa visokim alkalitetom potrebno je dodati veliku dozu koagulanta da bi rezultujuci PH bio u domenu optimalnog za dati koagulant . horizontalni mesaci se postavljaju u bazen u kojem je ugradjeno vise uzastopnih vertikalnih . Pri dodavanju aluminijum-sulfata u vodi se odigrava sledeca reakcija : Al2(SO4)3 + 3Ca(HCO3)2 → 2Al(OH)3 + 3CaSO4 + 6CO2 U ovoj reakciji stvara se aluminijum-hidroksid u obliku sivkasto obojenih krupnih pahuljica koje se brzo sedimentiraju pod dejstvom sopstvene tezine .5 do 6. Za stvaranje pahuljica potrebno je prisustvo soli u obliku hidrokarbonata . Pomocna sredstva koja ubrzavaju proces koagulacije su razlicita na primer natrijum-karbonat . Ukoliko ih nema . Rad vertikalnog mesaca temelji se na nacelu turbulentnog tecenja koji je prouzrokovan znatnom promenom pritiska . dok . U nasoj zemlji se za koagulaciju vode najcesce primenjuje aluminijum-sulfat . Nakon unosenja koagulanata treba obezbediti brzo mesanje vode . Pozitivno naelektrisane pahuljice privlace iz vode sve negativno naelektrisane cestice pri cemu povlace sa sobom mulj i bakterije iz vode . Kod voda sa niskim alkalitetom dodatak koagulanta moze toliko sniziti PH vrednost vode da se ne moze izvrsiti koagulacija .

6mm potrebno je 10-30 minuta . Stvaranje flokula se obavlja u posebnim bazenima tzv . Ovaj proces se naziva sedimentacija .3 m/s . Granicna vrednost brzine mesanja vode determinisana je mogucnoscu razbijanja vec sleplenjih flokula i iznosi 0. Ovaj proces se odvija relativno sporo i da bi se dobile dovoljno krupne flokule velicine 0. Njihov zadatak je da omoguce stvaranje flokula koje pocinje odmah nakon mesanja koagulanta sa vodom . Flokulacija Flokulacija je proces stvaranja flokula ( pahuljica ) stvaranjem koloida prethodno desatabilizivanih koagulacijom . sto ujedno sprecava i njihovo talozenje u flokulatoru .2-0. Talozenje u horizontalnim taloznicima moze se odvijati : • U taloznicima u obliku pravougaonika i . flokulatorima . Dodatno povecanje flokula postize se dodavanjem sredstava za flokulaciju – flokulanata . traje 40-60 minuta i odvija se u sedimentatorima –taloznicama . Sedimentacija vode Formirane flokule se zbog tezine brzo taloze – sedimentiraju . Kolicina i vrsta flokulanata odredjuje se ispitivanjem vode . Procesu stvaranja flokula potpomaze lagano i ravnomerno mesanje vode .  Mehanicki mesaci se zasnivaju na mehanickom mesanju vode i koagulanta pomocu mesalice . Danas se u procesu kondicioniranja vode upotrebljavaju dve vrste taloznica zavisno od smera kretanja vode u njima : • Horizontalni taloznici i • Vertikalni taloznici .5-0.pregrada sa otvorima postavljenim tako da stvaraju neprestanu promenu brzine i smera toka vode .

Cesca je primena okruglih taloznika . Uredjaji koji sluze za filtraciju vode nazivaju se filtri . aktivan ugalj .filtarski materijal . Filtracija je slozen proces koji objedinjuje : • Mehanicko delovanje koje se sastoji u odstranjivanju cestica vecih od pora filtarskog materijala . ( slika ) Talozenje u vertikalnim taloznicima se moze odvijati u okruglim i kvadratnim taloznicama . strugotina . Filtracija vode obavlja se propustanjem vode kroz porozan sloj kvarcnog peska ili nekog drugog poroznog materijala kao sto je dijatomejska zemlja .• U okruglim taloznicima . Ispod zone talozenja je zona mulja . . prolazi njegovom duzinom zonom talozenja do suprotnog vertikalnog zida i izlaznom zonom otice iz taloznika . Vazna osobina okruglog taloznika je promena brzine vode u zoni talozenja od najvece vrednosti u sredini do najmanje vrednosti na rubovima taloznika . Najcesce se koristi kvarcni pesak koji sadrzi silicijum-dioksid koji neutralise preostale potencijalne sile koloida zaostalih nakon procesa talozenja . Filtracija vode Filtracija je proces propustanja vode kroz poroznu sredinu . Okrugli taloznik moze imati u sredini smesten i flokulator. Sema talozenja cestica u taloznicima u obliku pravougaonika Voda u taloznik dotice ulaznom zonom kroz jedan od vertikalnih zidova taloznika . Okrugli taloznik – sema U okrugli taloznik voda se dovodi u komoru smestenu u sredini taloznika u kojoj se voda radijalno krece . Filtracijom vode uklanjaju se suspendovane materije zaostale nakon koagulacije i flokulacije ( 90 % ) i bakterje ( oko 98 % ) .

• Adsorpcijsko delovanje koje se ogleda u pripijanju ( na povrsini filtarskog materijala ) cestica koje sa vodom prodiru u poroznu sredinu . • Biolosko delovanje koje se ogleda u stvaranju bioloske opne ili prevlake ( filma . • Hemijsko delovanje koje se ogleda u disociranju mutnoce na sitnije delove ili u njenom prelasku u nerastvornu masu koja se potom uklanja iz vode . Po karakteru mehanizma zadrzavanja suspendovanih materija moguce je razlikovati : • Sporu filtraciju koja nastaje filtracijom kroz biolosku opnu koju obrazuju mikroorganizmi na povrsini filtarskog sloja . filtri se dele na : • Gravitacione filtre u kojima se iznad filtarskog sloja nalazi voda cije filtriranje nastaje zbog delovanja sile teze pri visinskoj razlici dovoda i odvoda vode na filtru ; • Filtre pod pritiskom kod kojih filtracija nastaje zbog razlike u pritiscima na dovodu i odvodu vode ; . • Talozno delovanje koje se sastoji u gravitacionom odvajanju cestica koje sa vodom prodiru u unutrasnjost filtarskog materijala .• Adhezijsko delovanje koje se ogleda u prijanjanju cestica na povrsini filtarskog materijala . Zavisno od nacina prolaska vode kroz filtarski materijal . membrane ) od mikroorganizama . Zato se ova filtracija i naziva spora filtracija i • Brzu filtraciju – dubinska filtracija koja podrazumeva filtraciju kroz ceo filtarski sloj .

Na spore filtre ne treba dovoditi vodu koja je prethodno hlorisana ili su joj dodata koagulantna i flokulantna sredstva. dvoslojna ili viseslojna i od zamucenosti vode . Preko perforiranih drenaznih cevi voda se sakuplja u rezervoar . Brzina filtracije im je 100-300m3/dan/m2 ili 5-12m/h .5m . Na filtar se moze . Brzina ovih filtera zavisi od toga da li je filtarska ispuna jednoslojna . Za odvodjenje filtarske vode sleze filtarske cediljke koje se postavljaju ispod sljunka .  Engleski ( spori ) filtri koriste se kod vodovoda manjeg kapaciteta a narocito u vodovodima kod kojih se voda duzim stajanjem donekle oslobodi necistoce . Brzi americki filtri rade 40-50 puta brze od sporih engleskih filtra . Spori pescani filtri ispunjeni su slojem kvarcnog peska visine 1-1.1-0. Pri radu filtra . smanjuje se propusna moc filtra . To je takozvano sazrevanje filtra odnosno stvaranje bioloske kozice . Za to vreme voda se ne koristi . Najcesce se za filtraciju koriste vestacki izgradjeni pescani filtri . granulacije 0.4 m/h . na povrsini se stvara zelatinozna membrana od mulja . • Americki ( brzi ) filtri sastoje se od sloja kvarcnog peska debljine 6090cm .3-0. organskih materija koje takodje deluju kao filtar i zadrzava suspendovane materije . koji prema brzini filtracije filtracije mogu da budu :  Spori ( engleski ) filtri i  Brzi ( americki ) filtri . granulacije 0.• Vakumske filtre – vrsta filtra kod kojih na odvodu vlada podpritisak . Tada se pristupa ciscenju koje se sastoji u skidanju sloja peska debljine 20-30mm . Za stvaranje membrane potrebno je vreme od dva do tri dana . bakterija .5-1mm koji se nalazi preko sloja sljunka debljine 30-45cm . u proseku 5m3 na dan po metru kvadratnom ili 0.6mm koji se nalazi na sloju sljunka debljine 40cm. Nakon nekoliko ciscenja kada se sloj peska smanji za 10-15mm obavlja se dopuna filtra dodavanjem cistog peska . Brzina ovog filtra je 2-10m3 na dan po metru kvadratnom . vec se ispusta u kanalizaciju . Vremenom .

Najcesce se primenjuje klasicna metoda koagulacije sa aluminijum-sulfatom ili ferihloridom .5-6 bara . Pranje filtra traje 10-20 minuta najcesce se vrsi 1-2 puta dnevno .dovoditi vodu prethodno koagulisanu i istalozenu u sedimentacionom bazenu . Pored ovih filtara koriste se i : • Brzi pescani filtri pod pritiskom koji se koriste za manje vodovodne sisteme i to uglavnom kod filtracije vode za bazene i rekreaciju . Uklanjanje radioaktivnih elemenata iz vode Za uklanjanje radiaktivnih elemenata iz vode koristi se vise metoda ciji izbor zavisi od vrste izotopa koji se nalazi u vodi . u pravcu suprotnom od pravca kretanja vode . Filtar se brzo zagadjuje pa se mora cistiti svakih 24 casa . Mogu biti horizontalni i vertikalni . a takodje i metoda jonske izmene putem zeolita i prirodne gline ili putem sintetickih izmenjivaca . a suspendovana materija se odvaja od cestica peska . Brzina filtracije je 10-1000l/min ili 4-5m3/h/m2 . Radioloska dekontaminacija vode cesto se postize dodavanjem vode ( razblazivanjem ) do snizenja radoaktivnosti ipod maksimalno dozvoljene koncentracije . U ovu svrhu se propusta komprimovani vazduh u filtar . povecava se zapremina peska i sljunka . Rade pod pritiskom od 1. • Ugljeni ( karbonski ) filtri kod kojih de filtracija vrsi pomocu aktivnog uglja brzine 8m/h . Uklanjanje gvozdja iz vode Proces uklanjanja gvozdja iz vode naziva se deferizacija . Za pranje se trosi relativno mnogo vode oko 750l/m2/minuti . Metode evaporacije i fosfatne koagulacije predstavljaju veoma dobre metode . Uklanjanje radioaktivnih materija preko pescanih filtara manje je uspesno . Pri ovome . Odvojena necistoca odstranjuje se pomocu ciste vode . Nakon pranja filtar sazreva za 10-30 minuta . Ukontaktu sa vazduhom fero-hidrokarbonat . odnosno od dna prema povrsini filtra . Postavljaju se posle procesa ozonizacije i ukoliko je potrebno uklanjanje rezidualnog hlora . Sastoji se iz aeracije i filtracije vode . koja se uzima iz bazena ciste vode .

Na manjim vodnim objektima ( bunar ( proces deferizacije se moze improvizovati pomocu tzv. Proces deferizacije je znatno otezan kada se gvozdje nalazi u vodi u vidu slozenih organskih jedinjenja . Ovakav filtar moze da se puni do 8 puta dnevno a daje prilicne kolicine profiltrirane vode 500-1000 litara na dan . Potom se obavlja filtriranje vode na brzim pescanim filtrima koji otklanjaju flokule jedinjenja gvozdja . Donje bure sluzi kao rezervoar preciscene vode . Manganbikarbonat prevodi se oksidacijom u mangan-hidroksid ( nerastvorljiv ) . vodonik-peroksida ili kalijum-permanganata . Za uspesno odstranjivanje mangana iz vode potrebno je da filtar sazri . Pre upotrebe filtar treba da sazri u toku dva do tri dana . koji se uklanja filtracijom vode . voda se dovodi u tzv kontaktne bazene gde se dovrsava proces oksidacije i delimicno talozenje feri-jedinjenja . Zatim se iznad bureta rasprskava voda pomocu Segnerove vrteske . Za deferizaciju se koriste otvoreni i zatvoreni uredjaji ( ubacivanje vazduha pod kompresijom pri velikim kolicinama gvozdja ) . Neke bakterije mogu da odstranjuju mangan iz vode ( Mangannifora ) . ozona .5 dodavanjem kreca ili natrijum-karbonata . U takvim slucajevima obavlja se prethodna oksidacija vode pomocu hlora . pri cemu se na pesku stvara mangan-dioksid . U ovu svrhu postavljaju se dva bureta . Proces oksidacije odigrava se po sledecoj reakciji : 2Fe(HCO3)2 + O2 + H2O → Fe2(OH)6 + CO2 Nakon aeracije . Dunbarovog bureta . U gornjem buretu nalazi se sloj peska debljine 60cm koji se nalazi na perforiranom limu . Proces se ubrzava podesavanjem PH vode na 9. Uklanjanje mangana iz vode Mangan se odstranjuje po istom postupku kao gvozdje . Omeksavanje vode . jedno iznad drugog .( najcesca forma gvozdja u vodi ) prelazi u nerastvorljivi feri-hidroksid .

Za uklanjanje tvrdoce vode koristi se nekoliko metoda . natrijum zamenjuju za druge baze kao sto su kalcijum i magnezijum u vodi . U ovu svrhu koristi se visokofrekventna struja koja talozi soli kalcijuma iz tvrdih voda . U oba procesa stvaraju se nerastvorljiva jedinjenja kalcijum-karbonata u vodu flokula koje se zatim uklanjaju sedimentacijom ili filtracijom . sode i gline ( natrijum-aluminijum-silikat ) .Omeksavanje vode se izvodi zbog tehnoloskog problema koji predstavljaju tvrde vode za mnoga industrijska postrojenja . Za odstraanjivanje natrijum-hlorida iz morske vode upotrebljavaju se polupropustljive membrane . Voda se filtrira kroz filtar natrijum-permutita debljine 60cm . Prolazna tvrdoca iscezava pri kuvanju usled oslodadjanja ugljenihdioksida i stvaranja nerastvorljivih karbonata . Elektrostaticka metoda omeksavanja upotrebljava se pri centralnom lozenju toplom vodom da se spreci zacepljenje lumena cevi . Omeksavanje vode putem jonskih izmenjivaca obavlja se propustanjem vode kroz filtre ispunjene jonskim izmenjivacima . Najjednostavnije omeksavanje vode postize se dodavanjem kreca u obliku krecnog mleka Ca( OH)2 i sode ( natrijum-karbonat ) . Uklanjanje i dodavanje fluora u vodi . Pri tome se zamenjuju joni kalcijuma i magnezijuma iz vode sa jonima natrijuma koji ne prouzrokuju tvrdocu vode . Zeoliti pokazuju osobinu da svoj bazni deo . Kada se u vodi nalaze i karbonatna i nekarbonatna tvrdoca upotrebljavaju se kalcijum-hidroksid i natrijum-karbonat zajedno . Kao jonski izmenjivaci koriste se zeoloti odnosno permutiti ( vestacki zeoliti ) nastali sjedinjavanjem silikata . obavlja se regeneracija filtra propustanjem rastvora kuhinjske soli ( 10% ) . Kada se rezerva natrijuma iz zeolita iscrpi .Dodavanjem krecnog mleka vodi uklanja se karbonatna tvrdoca a dodavanjem natrijumkarbonata uklanja se nekarbonatna tvrdoca . kao i zbog ekonomskestete koju moze prouzrokovati tvrda voda .

ozon . Za dezinfekciju vode primenjuju se razlicite fizicke i hemijske metode . ukoliko voda sadrzi manje od 0. jod. .glasnik SR broj 1/71 ) koji zahtevaju obavezno fluorisanje vode za pice u vodovodima . U pojedinim slucajevima dezinfekcija vode obavlja se kao jedina metoda kondicioniranja vode . Ranije opisane metode kondicioniranja vode znacajno umanjuju broj mikroorrganizama u vodi . Fizicke metode dezinfekcije  Dezinfekcija vode toplotom Najsigurniji i najjednostavniji nacin unistenja mikroorganizama predstavlja kuvanje vode na tacki kljucanja u trajanju od 10 minuta . narocito u vodama centralnih vodovoda ..  U fizicke metode dezinfekcije ubrajaju se : • Upotreba toplote . Ova metoda se moze koristiti za dezinfekciju manjih kolicina vode . a a posebno se moze koristiti za vreme elementarnih nesreca . koji snabdevaju vise od 20 000 stanovnika .S obzirom na protektivno dejstvo u zastiti zuba od karijesa .. ali ne obezbedjuju njihovo potpuno unistenje . fluorisanje vode je neophodno u vodama za pice koje sadrze minimalne koli;ine fluora .8mg fluora po litru vode .. kao sto su hlor . Medjutim . U nasoj zemlji doneti su propisi o fluorisanju vode u SR Srbiji ( Sl. • Upotreba ultraljubicaste radijacije .  Hemijske metode predstavljaju primenu razlicitih sredstava sa jakim oksidacionim delovanjem . kalijumpermanganat . treba voditi racuna o gubitku ukusa vode prilikom prokuvavanja pa obavezno treba korigovati bljutavi ukus vode . Dezinfekcija vode Pod terminom dezinfekcija vode podrazumevaju se postupci koji dovode do unistavanja patogenih i saprofitnih mikroorganizama prisutnih u vodi ..

 Porculanski filtri Dezinfekcija vode moze se obaviti pomocu porculanskih filtara tzv. • Potrebna je mala potrosnja energije . pa je ova metoda pogodna za manje vodovode . Dezinfekcija vode odvija se tako sto voda lagano tece u tankom sloju oko svetiljke . Ukoliko je voda cistija . Chamberlandovi filtri . Preduslov za efikasnu dezinfekciju je cistoca vode . Nedostatak ove metode je nemogucnost odrzavanja rezidualnog dejstva dezinfekcije u cilju sprecavanja sekundarne kontaminacije kao i nepostojanje metode za kontrolu dezinfekcije . Metod dezinfekcije pomocu ultraljubicastih zraka ima niz prednosti : • U vodu se ne uvode agensi koji menjaju osobine vode . Ultraljubicasti zraci dobijaju se vestackim putem pomocu kvarcnih lampi sa zivinim parama ili pomocu argonsko-zivinih lampi . napravljeni od pecenog neglaziranog porculana .  Dezinfekcija vode pomocu ultraljubicaste radijacije Za dezinfekciju vode upotrebljavaju se ultraljubicasti zraci koji u roku od nekoliko sekundi razaraju protoplazmu bakterija . limunske kiseline ili vocnih sokova .Ukus vode moze se popraviti na nekoliko nacina : • Najjednostavnije je uraditi aeraciju vode . • Korekcija ukusa vode postize se takodje dodavanjem caja . pri cemu se apsorbuje ugljen-dioksid iz vazduha a time i povrati ukus vode . . Aeraciju ove vode treba izvsiti veoma brzo da bi se izbegla sekundarna kontaminacija vode bakterijama iz vazduha. • Eksploatacija uredjaja je jednostavna . utoliko je dejstvo bolje .

ispira se vodom pod pritiskom u obrnutom smeru . • Da u koncentraciji koja dezinfikuje vodu nije toksicno . postojan je vodi . moze se lako nabaviti . To su sledeci zahtevi : • Sredstvo treba da je sposobno da razori bakterije u vodi . ali postoje i gigantski levkovi . Hlor poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tom ne utice nepovoljno na ljude . lako se dozira . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . • Da dezinfikuje vodu brzo . Kada se filtar zapusi . Ova metoda se upotrebljava u slucaju kada se voda ne sme dezinfikovati pomocu hemijskih materja na primer . u sto kracem vremenskom periodu i pri njenoj razlicitoj temperaturi . . • Da je moguce brzo i lako odredjivanje njegove koncentracije u vodi .  Dezinfekcija vode hlorom Hlorisanje vode je najrasprostranjenija metoda dezinfekcije . • Da obezbedjuje bakterijsku ispravnost vode kroz duzi vremenski period . Hemijske metode dezinfekcije Sredstva za dezinfekciju vode treba da zadovolje niz zahteva . • Da je jeftino .razlicitih dimenzija Obicno su konstruisani tako da mogu da se montiraju na slavinu . U istu svrhu sluze i Berkefeldovi filtri od infuzorijske zemlje i azbestni Seitzovi filtri . Pri tome treba paziti da se ne stvore pukotine u filtru . podesno za rukovanje i da se moze lako nabaviti . Pre upotrebe filtri se sterilisu kuvanjem . jefin je . za dezinfekciju mineralnih voda .

S toga je neophodno izbistriti vodu pre hlorisanja . Prilikom dodavanja hlora izvesne kolicine prose se u vodi na oksidaciju organskih ( ukljucujuci i mikroorganizme ) i neorganskih ( Fe . vetar deluje na iscezavanje hlora iz vode . Mutnoca vode znatno smanjuje efikasnost hlorisanja . pa je u tom slucaju potrebna veca kolicina hlora . Zato treba teziti takvom postupku hlorisanja vode koji omogucava odrzavanje hipohloraste kiseline u velikoj koncentraciji . sto se postize odrzavanjem PH vrednosti u granicama slabo kisele sredine .Tako je za dezinfekciju vode na 10° C potrebna dva puta veca kolicina hlora nego na temperaturi od 20° C . Sa vodom reaguje hidrolizom na sledeci nacin : Cl2 + H2O → H* + Cl. jedinjenja sumpora . Doziranje hlora je veoma vazno za uspeh dezinfekcije . Pri povecanju PH vrednosti nastaje disocijacija hipohloraste kiseline na jone cime slabi efekat hlorisanja . • Osobine vode imaju uticaj na dezinfekciju hlorom . sunceva svetlost ubrzava proces hlorisanja vode . Kolicina hlora . mangan . Veoma je reaktivan element narocito u prisustvu vode . Mn ) . Pored PH vrednosti na efekat dezinfekcije hlorom uticu i drugi faktori : • Temperatura vode ima znatan uticaj na dezinfekciju . tiocijanati paralisu baktericidni efekat hlora jer brzo reaguju sa hlorom . Utvrdjeno je da na nizim teperaturama baktericidnost hlora je manja nego na visim temperaturama . • Meteoroloski uslovi uticu na efekat hlorisanja .+HOCl Pri ovoj reakciji stvara se hipohlorasta kiselina koja je veoma slaba sa neznatno disocijacijom u kiseloj sredini kada je efekat hlora veliki . Tako . • Prisustvo hemijskih materija kao sto su gvozdje .Pod normalnim uslovima hlor je gas zuckasto-zelene boje . Smatra se da su bakterije u mutnim vodama zasticene cesticama suspendovanih materija od dejstva hlora .

koja se trosi na oksidaciju svih prisutnih materija pokazuje kolike su potrebe u hloru i naziva se hlorni broj . Posle 30 minuta kontakta hlora sa vodom visak rezidualnog hlora mora se odstraniti iz vode putem dehlorisanja . Rezidualni hlor se javlja u vodi u dva oblika i to : • Kao slobodni aktivni rezidualni hlor i • Kao vezani aktivni hlor ( javlja se kada su u vodi prisutna azotna jedinjenja i reaguje sa njima gradeci hloramine ) . pri pojavi epidemije crevnih zaraznih bolesti u slucaju zagadjenja vode mikroorganizmima koji su otporni na uobicajene doze hlora ( spore . Zbir vrednosti slobodnog i vezanog rezidualnog hlora predstavlja ukupan rezidualni hlor ciji sadrzaj u hlorisanoj vodi treba da iznosi 0. Karakteristika hloramina je da sporije otpustaju aktivan hlor pa deluje usporeno baktericidno ali je krajnji efekat isti . Rezidualni hlor posle 10 minuta treba da iznosi 1mg/lit. Voda ne sme biti mutna pre hlorisanja ; • Hiperhlorisanje vode primenjuje se u vanrednim prilikama ( poplava . ciste ) . • Hloraminisanje vode – je hlorisanje vode uz prethodno dodavanje amonijaka ili njegovih soli koje sa hlorom grade hloramine . . rat ) .  Metode hlorisanja vode Koristi se nekoliko metoda za hlorisanje vode : • Standardno hlorisanje – hlor se dozira prema hlornom broju i rezidualnom hloru . u protivnom doza hlora se povecava .20. vode .5mg/lit. Hiperhlorisanje se satoji u dezinfekciji vode desetostruko vecim dozama hlora od standardne doze . Posle zavrsene oksidacije u vodi preostaje izvesna kolicina hlora kao visak koji se naziva rezidualni hlor . Sporije otpustanje hlora iz hloramina obezbedjuje manju opasnost sekundarnog . zemljotres .

Sa povecanjem doze hlora raste kolicina stvorenih hloramina sve dok se ne obavi potpuna oksidacija amonijaka . Na krivulji se zapazaju 4 faze : • Prva faza oznacava dodavanje malih kolicina hlora pri cemu se sav hlor trosi na oksidaciju organskih materija – nema rezidualnog hlora ; • Drugu fazu karakterise povecanje doze hlora do 0.zagadjenja vode sto je pogodno za hlorisanje starih vodovodnih mreza .35mg/l pri cemu se hlor vezuje za amonijak u hloramine .njegova sustina bazira se na principu baktericidnog delovanja ukupnog rezidualnog hlora koji omogucuje iznalazenje optimalne doze hlora za sigurnu dezinfekciju zagadjenih voda . Javlja se rezidualni hlor u kolicini od 0.76mg/l . Cilj hlorisanja na tacki preloma je odredjivanje doze hlora koje su dovoljne za stvaranje slobodnog rezidualnog hlora u kolicini koja obezbedjuje od sekundarnog zagadjenja vode . • Hlorisanje na tacki preloma. Od tada koncentracija rezidualnog hlora naglo pada do minimuma.1mg/l sto se ranije smatralo dovoljnom dozom hlora bez obzira da li se nalazi u obliku vezanog ili slobodnog hlora ; • U trecoj fazi povecanje doze hlora iznosi do 0. . Rezidualni hlor obrazovan posle tacke preloma nalazi se u vodi u obliku hipohloraste kiseline . Ovu fazu karakterise pojava tecke preloma . • U cetvrtoj fazi svako dalje povecanje kolicine hlora dovodi do povecanja koncentracije slobodnog rezidualnog hlora .

dobro se rastvara u vodi ali ostavlja talog pa se ne preporucuje za dezinfekciju ClO2 70% CaCl (OCl ) Hlorni krec 25-35 % .Hlorni preparati za dezinfekciju vode Vrsta hlornog preparata Elementarni hlor Kalcijumhipohlorit Hlor-dioksid Hemijska formula Cl2 Ca ( OCl)2 Trgovacki naziv Kaporit hiperit Sadrzaj hlora Osobine 100%(tecan) Tecnost ili 70 % Prah bele boje veoma rastvorljiv u vodi Nepostojan i jedno od najeefikasnijih sredstava za dezinfekciju vode Belicastosivkasti prah . hidroskopan.

Pri dehlorisanju vode pomocu natrijum-tiosulfata . Suvisne kolicine natrijum-tiosulfata daju vodi sapunjav ukus . Za uklanjanje 1mg hlora potrebna je kolicina od 0. Natrijum-tiosulfat je redukciono sredstvo koje se pod dejstvom hlora oksidise do sumporne kiseline . Dezinfekcija vode srebrom Germicidne osobine srebra bile su poznate jos u davnoj proslosti ( persijski carevi ) . Postoji vise nacina za dehlorisanje vode : • Provetravanje . • Filtriranje preko aktivnog uglja .9 mg kristalnog natrijumtiosulfata sa 5ml vode . • Primena hemijskih sredstava od kojih je najefikasniji natrijumtiosulfat.25 % hlor-amin Dehlorisanje vode To je postupak uklanjanja viska hlora iz vode .vode za pice Natrijumhipohlorit Neorganski hlor-amini NaOCl ×H2O NH2Cl NHCl2 Zavelova voda 10-12 % Nestabilno jedinjenje hlora Imaju produzeno dejstvo . Dezinfekcija vode srebrom nije nasla vecu primenu u praksi iz nekoliko razloga : . Tako se npr metalno srebro upotrebljavalo za dobijanje " zdrave vode ". on se rastvara u vodi i dobro izmesa i tek potom dodaje vodi koju treba dehlorisati . Amonijum.

Upotreba kalijum -permanganata Kalijum-permanganat ubija vibrio kolere .sulfati .• Srebro deluje veoma sporo . Kalijum-permanganat ne zadovoljava i ne preporucuje se za dezinfekciju vode . • Njegov efekat ometaju soli prisutne u vodi kao sto su sulfidi . • Srebro je veoma skupo • Srebro moze da se deponuju u organizmu ( pojava argiroze ). hloridi . . Moze se upotrebiti za dezinfekciju vode u razmeri 1 : 2 000 . Ostavlja tamnosmedji talog kao prevlaku na posudju koju je tesko odstraniti .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful