P. 1
Kondicioniranje Vode Za Pice

Kondicioniranje Vode Za Pice

|Views: 693|Likes:
Published by davorinka
higijena voda
higijena voda

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: davorinka on May 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/26/2014

pdf

text

original

Uvod

Sirova voda tj.voda koja se preko vodozahvatnih objekata koristi za potrebe vodosnabdevanja nikada nije potpuno cista . Ona uvek sadrzi , manje ili vise , razlicite materije u rastvorenom ili suspendovanom obliku , a unesene su iz sredine kroz koju voda prolazi ( sa povrsine litosfere , kroz hidrogeoloski medijum , kroz atmosferu ) . Da bi se utvrdilo prisustvo pojedinih supstanci u sirovoj vodi , moramo na bazi propisano uzetih uzoraka izvrsiti odgovarajuce analize cije rezultate uporedjujemo sa vazecim standardima vode za pice . Rezultati poredjenja nam govore da li i u kojoj meri je potrebno vrsiti kondicioniranje vode . Kondicioniranje vode je proces za postizanje svojstava pitke vode i koncentracije supstanci ispod maksimalno dozvoljenih koncentacija .

Razlozi zbog kojih se vrsi kondicioniranje vode su :  Organolepticki – uklanjanje boje , mirisa , ukusa ;  Zdravstveni – uklanjanje postojecih stetnih sastojaka i mikroorganizama ( patogene bakterije , teski metali ) ili dodavanje korisnih elemenata kao sto je fluor ;  Tehnoloski – uklanjanje osobina i sastojaka koji stete tehnoloskom procesu industrije , najcesce prehrambenoj industriji ( tvrdoca , korozivnost , teski metali ) . Izbor metoda za kondicioniranje vode : Izbor metoda za kondicioniranje vode zavisi od osobina sirove vode . Priprema vode za pice je veoma kompleksna oblast. Uvek je lakse zastiti vodu od zagadjenja nego preciscavati . Dakle , da bi se izvrsio izbor metoda za kondicioniranje vode mora se :  Poznavati kvalitet sirove vode ( hemijski , fizicki i mikrobioloski sastav i osobine vode ) ;  Predvideti trend promene kvaliteta vode ( tokom dana , sezone , godine ili duzeg vremenskog perioda ) ;  Predvideti mogucnost da se postojece smetnje otklone ;  Odabrani nacin prerade vode treba biti optimalan u pogledu investicionih i eksploatacionih troskova ;  Kvalitet vode na izvoristu ne sme biti losiji od 2A klase na osnovu Uredbe o klasifikaciji voda objavljene u ^ Sl.Glasnik RS ^ broj 5/68 i 33/75 ;  Veoma je vazna zastita izvorista i distributivnog sistema od zagadjivanja . Podzemne vode iz dubokih , dobro zasticenih vodonosnih slojeva obicno ne sadrze patogene mikroorganizme pa se takva voda najcesce distribuira bez kondicioniranja ili uz minimalnu obradu ali uz obaveznu

talozenje . Povrsinske vode obicno zahtevaju sve faze prerade i to :  Prethodnu obradu ( skladistenje – odlezavanje . Pad temperature ukazuje na prodor podzemnih voda . . bioloska aktivnost . prethodnu dezinfekciju ) ;  Koagulaciju .  Predsedimentaciju . brzinu filtracije . flokulacije . Na proces kondicionoranja vode veliki uticaj ima temperatura vode .  Predhodnu dezinfekciju ( predhlorisanje . Niza temperatura vode usporava procese koagulacije .  Odlezavanje ( skladistenje ) . smanjuje efikasnost hlorisanja . predsedimentaciju .dezinfekciju hlornim preparatima sa odrzavanjem odredjene koncentracije rezidualnog hlora . Prethodna obrada vode Pre nego sto se predje na preradu vode ona cesto mora biti podvrgnuta prethodnoj obradi narocito je to slucaj sa povrsinskim vodama koje se koriste za snabdevanje stanovnistva vodom za pice . PH vrednost i salinitet . flokulaciju . Prethodna obrad vode podrazumeva :  Grubu filtraciju krupnih necistoca resetkama.  Aeraciju . predozonizacija ) .  Mikrosita . mikrosita . Povecana temperatura ukazuje na prodor industrijske vode koriscene za hladjenje . filtraciju i  Dezinfekciju . Od temperature vode zavisi sadrzaj rastvorenog kiseonika u vodi .

pravougaonog ili kruznog poprecnog presekakoje se postavljaju u kanal na jednakom medjusobnom razmaku sa velicinom otvora od 3-100mm. topljenja snega ili nakon obilnih padavina kada se nivo povrsinskih voda povecava . yagadjenje od zivotinja . Na ovaj nacin voda odlezava u rezervoarima i akumulacijama pri cemu dolazi do smanjivanja mutnoce . Ovom metodom se obezbedjuje i kontinuitet snabdevanja vodom jer skladistenje vode moze da posluzi kao zaliha u slucaju akcidentnih situacija dok opasnost ne prodje .Bazeni za . enterovirusa ) . Rezervoari za odlezavanje vode treba da budu postavljeni u serijama jer se tako povecava efekat skladistenja vode . Izradjuju se od celicnih sipki . lisce ) . Najveci efekat je leti kada voda odlezi 3-4 nedelje . Pomocu resetki se uklanjaju krupnije . smanjuje se prisustvo patogenih mikroorganizama indikatora fekalnog zagadjenja voda ( salmonela . povecanje koncentracije gvozdja i mangana u vodi usled njihovog rastvaranja iz tla . Ova metoda je od posebne vaznosti u periodima poplava . Predsedimentacija Predsedimentacija kao metoda prethodne obrade vode primenjuje se kod veoma zamucenih povrsinskih voda . betonski ili ukopani u zemlju . suspendovane cestice ) cija je specificna tezina veca od vode talozi se pod dejstvom gravitacije .Gruba filtracija krupnih necistoca resetkama Ova metoda podrazumeva uklanjanje iz vode eventualnih predmeta ( grane . svaka cestica ( mulj . Kod ove metode . Odlezavanje ( skladistenje ) Ova metoda se primenjuje kod zahvatanja povrsinskih voda za snabdevanje stanovnistva vodom za pice ( vode reka i jezera ) . trava . cije se prisustvo na ovaj nacin moze smanjiti i do 99 % . Za predsedimentaciju prave se i bazeni koji mogu biti celicni . Nezeljeni efekat ove metode je stvaranje algi . nerastvorne i plivajuce materije iz vode . Resetke prgradjuju dovodni kanal i postavljaju se vertikalno ili pod nagibom najcesce od 40-70° .

Primena mikrosita znatno rasterecuje filtre i produzava vreme efektivnog rada izmedju dva pranja . Izdvajanjem raznih gasova iz vode . pri cemu dolazi do mesanja vode sa kiseonikom iz vazduha koji u vodi obavlja oksidacione procese ( obogacivanje vode kiseonikom ) .predsedimentaciju mogu biti opremljeni i sistemom za dodavanje odredjenih hemikalija za obavljanje delimicne koagulacije u periodu velikog zagadjenja kada prirodno bistrenje nije moguce .  Izlaganjem vode uticaju atmosferskog vazduha . Ozon je veoma aktivno oksidaciono sredstvo razgradjuje . Mikrosita Mikrosita se primenjuju kod povrsinske vode koja sadrzi dosta mikroalgi . Aeracija potpomaze izdvajanje raznih gasova iz vode . uklanjanje mirisa i ukusa . unistava alge . Aeracija Aeracija je postupak dovodjenja vode u kontakt sa vazduhom . Prethodna dezinfekcija moze da se obavlja hlornim preparatima i ozonom . Aeracija vode se obavlja :  Rasprsivanjem vode .  Uduvavanjem vazduha u vodu . oksidise i time uklanja amonijak .  Propustanjem vode preko kaskada i preliva . narocito ugljen-dioksida smanjuje se korozivnost vode koja je veoma stetna za cevi . izdvajanje gvozdja i mangana ( do 44 % ) . gvozdje i mangan . Prethodna dezinfekcija Prethodna dezinfekcija smanjuje broj fekalnih i patogenih bakterija u vodi . Efikasnost mikrosita u uklanjanju algi u periodu njihovog cvetanja je 80 – 90 % . sudove i druge materijale sa kojima dolazi u kontakt .  Ozon je efikasno sredstvo i primenjuje se u poslednje vreme sve cesce .

nemogucnost da se na trzistu nabavi kao gotov proizvod . oyon takodje eliminise boju vode 20 – 25 % . pa se ozonizacija preporucuje samo za vodu koja se pije neposredno posle dezinfekcije . takodje razlaze potpuno fenolna jedinjenja a delimicno i pesticide . Ozon prevodi sva hemijska jedinjenja koja se mogu oksidisati u oksidacione produkte ( nitrite u nitrate . . postojan je u vodi . nije neophodna posebna strucnost za rukovanje aparatima koji sluze za hlorisanje vode . Doza ozona treba da se tacno odredi i treba da odgovara kolicini organskih materija u vodi . ako je voda bogata organskim materijama hlorisanje povecava sadrzaj biorazgradljivog organskog ugljenika i stvara nepozeljne sporedne produkte ( hlorovana organska jedinjenja – trihlor metane ) . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . Nedostatak primene ozona je njegova nepostojanost . moze se lako nabaviti . gvozdje i mangan u nerastvorna jedinjenja ) . lako se dozira . Ozonizovane vode se veoma brzo naknadno zagadjuju .materije koje vodi daju miris i ukus ( odstranjuje neprijatan miris i ukus za 60 – 80 % ) . Koagulacija Prirodno talozenje vode je veoma dug proces . pa se talozenje vode sve cesce obavlja uz dodatak koagulanata .  Za razliku od ozona hlor posle primene ostaje kao veza u vodi kao rezidualni hlor . poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tome ne utice nepovoljno na ljude . pri cemu voda dobija svezinu i pitkost .02mm skupljaju i medjusobno slepljuju pri tom se povecava njihova tezina i ubrzava istalozavanje . a postrojenja za proizvodnju ozona se komplikovana i skupa . Medjutim . Svrha koagulacije u tretmanu vode za pice je destabilizacija :  suspendovanih cestica ( cestica mutnoce neorganskog porekla ) . Njegova primena je veoma zastupljena jer je hlor jeftin . hemijskih jedinjenja koja imaju za cilj da sitne cestice sa precnikom od 0.

.  bakterija i algi u cilju obrazovanja vecih cestica ( flokula ) sto pogoduje daljem tretmanu cestica bistrenjem ili filtracijom . Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla Rezultati su oprecni ali jedno istrazivanje uklanjanja antropogenih jedinjenja matematickim modelom . vrednost mutnoce kao parametra moze da se poveca tokom ovog procesa imajuci u vidu formiranje nerastvorljivih jedinjenja nastalih tokom dodatka koagulanata .  organskih materija antropogenog porekla ( rezidua pesticida ) . naprotiv . Uklanjanje mutnoce Primenom samo procesa koagulacije u tretmanu vode ne postize se znacajna redukcija mutnoce . sedimentacije i filtracije koriste se u sprezi sa koagulacijom kako bi se postiglo dodatno snizavanje suspendovanih materija i mutnoce . Blok sema koagulacije Poznati koagulanti su :  Al 2(SO4)3 × 18H2O – Popularni naziv Alaun  FeSO4 × 7 H2O – fero-sulfat ( zelena galica )  Fe( SO4)3 ×9H2O – feri-sulfat  FeCl – feri-hlorid . Visestepeni procesi flokulacije . prirodnih organskih materija prisutnih u obliku koloida ili u rastvorenom obliku . a potvrdjeno JAR testom u labobatoriji su pokazala da se znacajan efekat uklanjanja tih jedinjenja postize mehanizmom destabilizacije i talozenja organskih materija koje sadrze sorbovana sinteticka organska jedinjenja . Koncentracija pesticida u koagulisanoj vodi ( u kojoj su ove cestice umrezene u flokule aluminijumhidroksida ) je bila i do 80 % niza nego u sirovoj vodi .

horizontalni mesaci se postavljaju u bazen u kojem je ugradjeno vise uzastopnih vertikalnih . dodaju se najcesce u obliku kreca ( natrijum-karbonat ) . kod voda sa visokim alkalitetom potrebno je dodati veliku dozu koagulanta da bi rezultujuci PH bio u domenu optimalnog za dati koagulant . Da bi proces koagulacije bio sto efikasniji potrebno je odmah nakon dodavanja koagulanta omoguciti njegovo intenzivno ( turbulentno ) mesanje sa sirovom vodom .  Gravitacioni mesaci mogu biti horizontalni i vertikalni . Pozitivno naelektrisane pahuljice privlace iz vode sve negativno naelektrisane cestice pri cemu povlace sa sobom mulj i bakterije iz vode .Koagulanti se obicno dodaju vodi u obliku rastvora . Obicno se upotrebljavaju sledece dve vrste mesaca : • Gravitacioni mesaci • Mehanicki mesaci . dok . U nasoj zemlji se za koagulaciju vode najcesce primenjuje aluminijum-sulfat . Pomocna sredstva koja ubrzavaju proces koagulacije su razlicita na primer natrijum-karbonat . Kod voda sa niskim alkalitetom dodatak koagulanta moze toliko sniziti PH vrednost vode da se ne moze izvrsiti koagulacija . to se postize u posebnim objektima ( bazenima ) pomocu mesaca u kojima se voda zadrzava do 5 minuta . Za stvaranje pahuljica potrebno je prisustvo soli u obliku hidrokarbonata . Pri dodavanju aluminijum-sulfata u vodi se odigrava sledeca reakcija : Al2(SO4)3 + 3Ca(HCO3)2 → 2Al(OH)3 + 3CaSO4 + 6CO2 U ovoj reakciji stvara se aluminijum-hidroksid u obliku sivkasto obojenih krupnih pahuljica koje se brzo sedimentiraju pod dejstvom sopstvene tezine . Rad vertikalnog mesaca temelji se na nacelu turbulentnog tecenja koji je prouzrokovan znatnom promenom pritiska . Nakon unosenja koagulanata treba obezbediti brzo mesanje vode .5 do 6. Ukoliko ih nema . Njpovoljniji rezultati koagulacije postizu se sa aluminijum-sulfatom pri PH vrednosti vode od 5.8 .

Granicna vrednost brzine mesanja vode determinisana je mogucnoscu razbijanja vec sleplenjih flokula i iznosi 0.  Mehanicki mesaci se zasnivaju na mehanickom mesanju vode i koagulanta pomocu mesalice . flokulatorima .6mm potrebno je 10-30 minuta . Ovaj proces se naziva sedimentacija . Sedimentacija vode Formirane flokule se zbog tezine brzo taloze – sedimentiraju . Stvaranje flokula se obavlja u posebnim bazenima tzv .2-0.pregrada sa otvorima postavljenim tako da stvaraju neprestanu promenu brzine i smera toka vode . Kolicina i vrsta flokulanata odredjuje se ispitivanjem vode . Ovaj proces se odvija relativno sporo i da bi se dobile dovoljno krupne flokule velicine 0. Dodatno povecanje flokula postize se dodavanjem sredstava za flokulaciju – flokulanata . Njihov zadatak je da omoguce stvaranje flokula koje pocinje odmah nakon mesanja koagulanta sa vodom . Procesu stvaranja flokula potpomaze lagano i ravnomerno mesanje vode . traje 40-60 minuta i odvija se u sedimentatorima –taloznicama . Talozenje u horizontalnim taloznicima moze se odvijati : • U taloznicima u obliku pravougaonika i . sto ujedno sprecava i njihovo talozenje u flokulatoru . Danas se u procesu kondicioniranja vode upotrebljavaju dve vrste taloznica zavisno od smera kretanja vode u njima : • Horizontalni taloznici i • Vertikalni taloznici .5-0.3 m/s . Flokulacija Flokulacija je proces stvaranja flokula ( pahuljica ) stvaranjem koloida prethodno desatabilizivanih koagulacijom .

strugotina .filtarski materijal . aktivan ugalj . Najcesce se koristi kvarcni pesak koji sadrzi silicijum-dioksid koji neutralise preostale potencijalne sile koloida zaostalih nakon procesa talozenja . Filtracijom vode uklanjaju se suspendovane materije zaostale nakon koagulacije i flokulacije ( 90 % ) i bakterje ( oko 98 % ) . Uredjaji koji sluze za filtraciju vode nazivaju se filtri . Filtracija vode Filtracija je proces propustanja vode kroz poroznu sredinu . ( slika ) Talozenje u vertikalnim taloznicima se moze odvijati u okruglim i kvadratnim taloznicama . Okrugli taloznik moze imati u sredini smesten i flokulator. Sema talozenja cestica u taloznicima u obliku pravougaonika Voda u taloznik dotice ulaznom zonom kroz jedan od vertikalnih zidova taloznika . Filtracija je slozen proces koji objedinjuje : • Mehanicko delovanje koje se sastoji u odstranjivanju cestica vecih od pora filtarskog materijala . prolazi njegovom duzinom zonom talozenja do suprotnog vertikalnog zida i izlaznom zonom otice iz taloznika . Ispod zone talozenja je zona mulja . Cesca je primena okruglih taloznika . Filtracija vode obavlja se propustanjem vode kroz porozan sloj kvarcnog peska ili nekog drugog poroznog materijala kao sto je dijatomejska zemlja . Okrugli taloznik – sema U okrugli taloznik voda se dovodi u komoru smestenu u sredini taloznika u kojoj se voda radijalno krece . Vazna osobina okruglog taloznika je promena brzine vode u zoni talozenja od najvece vrednosti u sredini do najmanje vrednosti na rubovima taloznika . .• U okruglim taloznicima .

• Adhezijsko delovanje koje se ogleda u prijanjanju cestica na povrsini filtarskog materijala . Po karakteru mehanizma zadrzavanja suspendovanih materija moguce je razlikovati : • Sporu filtraciju koja nastaje filtracijom kroz biolosku opnu koju obrazuju mikroorganizmi na povrsini filtarskog sloja . • Talozno delovanje koje se sastoji u gravitacionom odvajanju cestica koje sa vodom prodiru u unutrasnjost filtarskog materijala . • Hemijsko delovanje koje se ogleda u disociranju mutnoce na sitnije delove ili u njenom prelasku u nerastvornu masu koja se potom uklanja iz vode . • Adsorpcijsko delovanje koje se ogleda u pripijanju ( na povrsini filtarskog materijala ) cestica koje sa vodom prodiru u poroznu sredinu . • Biolosko delovanje koje se ogleda u stvaranju bioloske opne ili prevlake ( filma . Zato se ova filtracija i naziva spora filtracija i • Brzu filtraciju – dubinska filtracija koja podrazumeva filtraciju kroz ceo filtarski sloj . filtri se dele na : • Gravitacione filtre u kojima se iznad filtarskog sloja nalazi voda cije filtriranje nastaje zbog delovanja sile teze pri visinskoj razlici dovoda i odvoda vode na filtru ; • Filtre pod pritiskom kod kojih filtracija nastaje zbog razlike u pritiscima na dovodu i odvodu vode ; . membrane ) od mikroorganizama . Zavisno od nacina prolaska vode kroz filtarski materijal .

Preko perforiranih drenaznih cevi voda se sakuplja u rezervoar .  Engleski ( spori ) filtri koriste se kod vodovoda manjeg kapaciteta a narocito u vodovodima kod kojih se voda duzim stajanjem donekle oslobodi necistoce . Brzina ovih filtera zavisi od toga da li je filtarska ispuna jednoslojna . Na spore filtre ne treba dovoditi vodu koja je prethodno hlorisana ili su joj dodata koagulantna i flokulantna sredstva.• Vakumske filtre – vrsta filtra kod kojih na odvodu vlada podpritisak .5-1mm koji se nalazi preko sloja sljunka debljine 30-45cm . Na filtar se moze . Vremenom . granulacije 0. granulacije 0. bakterija . Brzi americki filtri rade 40-50 puta brze od sporih engleskih filtra . koji prema brzini filtracije filtracije mogu da budu :  Spori ( engleski ) filtri i  Brzi ( americki ) filtri .4 m/h . Brzina filtracije im je 100-300m3/dan/m2 ili 5-12m/h . Tada se pristupa ciscenju koje se sastoji u skidanju sloja peska debljine 20-30mm . Spori pescani filtri ispunjeni su slojem kvarcnog peska visine 1-1. Nakon nekoliko ciscenja kada se sloj peska smanji za 10-15mm obavlja se dopuna filtra dodavanjem cistog peska . u proseku 5m3 na dan po metru kvadratnom ili 0. Za stvaranje membrane potrebno je vreme od dva do tri dana . organskih materija koje takodje deluju kao filtar i zadrzava suspendovane materije . dvoslojna ili viseslojna i od zamucenosti vode . To je takozvano sazrevanje filtra odnosno stvaranje bioloske kozice . na povrsini se stvara zelatinozna membrana od mulja . Za to vreme voda se ne koristi . Najcesce se za filtraciju koriste vestacki izgradjeni pescani filtri . Brzina ovog filtra je 2-10m3 na dan po metru kvadratnom . smanjuje se propusna moc filtra . Pri radu filtra . Za odvodjenje filtarske vode sleze filtarske cediljke koje se postavljaju ispod sljunka .1-0.5m .3-0.6mm koji se nalazi na sloju sljunka debljine 40cm. • Americki ( brzi ) filtri sastoje se od sloja kvarcnog peska debljine 6090cm . vec se ispusta u kanalizaciju .

Pored ovih filtara koriste se i : • Brzi pescani filtri pod pritiskom koji se koriste za manje vodovodne sisteme i to uglavnom kod filtracije vode za bazene i rekreaciju . Uklanjanje gvozdja iz vode Proces uklanjanja gvozdja iz vode naziva se deferizacija . koja se uzima iz bazena ciste vode . Pranje filtra traje 10-20 minuta najcesce se vrsi 1-2 puta dnevno . a suspendovana materija se odvaja od cestica peska . Postavljaju se posle procesa ozonizacije i ukoliko je potrebno uklanjanje rezidualnog hlora . Rade pod pritiskom od 1. Mogu biti horizontalni i vertikalni . a takodje i metoda jonske izmene putem zeolita i prirodne gline ili putem sintetickih izmenjivaca . povecava se zapremina peska i sljunka .5-6 bara . Brzina filtracije je 10-1000l/min ili 4-5m3/h/m2 . Ukontaktu sa vazduhom fero-hidrokarbonat . Sastoji se iz aeracije i filtracije vode . Za pranje se trosi relativno mnogo vode oko 750l/m2/minuti . Uklanjanje radioaktivnih materija preko pescanih filtara manje je uspesno . Nakon pranja filtar sazreva za 10-30 minuta . Uklanjanje radioaktivnih elemenata iz vode Za uklanjanje radiaktivnih elemenata iz vode koristi se vise metoda ciji izbor zavisi od vrste izotopa koji se nalazi u vodi . odnosno od dna prema povrsini filtra . • Ugljeni ( karbonski ) filtri kod kojih de filtracija vrsi pomocu aktivnog uglja brzine 8m/h . Najcesce se primenjuje klasicna metoda koagulacije sa aluminijum-sulfatom ili ferihloridom . U ovu svrhu se propusta komprimovani vazduh u filtar . Radioloska dekontaminacija vode cesto se postize dodavanjem vode ( razblazivanjem ) do snizenja radoaktivnosti ipod maksimalno dozvoljene koncentracije .dovoditi vodu prethodno koagulisanu i istalozenu u sedimentacionom bazenu . Pri ovome . u pravcu suprotnom od pravca kretanja vode . Odvojena necistoca odstranjuje se pomocu ciste vode . Filtar se brzo zagadjuje pa se mora cistiti svakih 24 casa . Metode evaporacije i fosfatne koagulacije predstavljaju veoma dobre metode .

Neke bakterije mogu da odstranjuju mangan iz vode ( Mangannifora ) . U takvim slucajevima obavlja se prethodna oksidacija vode pomocu hlora . Pre upotrebe filtar treba da sazri u toku dva do tri dana . voda se dovodi u tzv kontaktne bazene gde se dovrsava proces oksidacije i delimicno talozenje feri-jedinjenja . Na manjim vodnim objektima ( bunar ( proces deferizacije se moze improvizovati pomocu tzv. Dunbarovog bureta . koji se uklanja filtracijom vode . Proces deferizacije je znatno otezan kada se gvozdje nalazi u vodi u vidu slozenih organskih jedinjenja . vodonik-peroksida ili kalijum-permanganata . Ovakav filtar moze da se puni do 8 puta dnevno a daje prilicne kolicine profiltrirane vode 500-1000 litara na dan . pri cemu se na pesku stvara mangan-dioksid .( najcesca forma gvozdja u vodi ) prelazi u nerastvorljivi feri-hidroksid . Donje bure sluzi kao rezervoar preciscene vode . Potom se obavlja filtriranje vode na brzim pescanim filtrima koji otklanjaju flokule jedinjenja gvozdja . Proces se ubrzava podesavanjem PH vode na 9. Za deferizaciju se koriste otvoreni i zatvoreni uredjaji ( ubacivanje vazduha pod kompresijom pri velikim kolicinama gvozdja ) . ozona . jedno iznad drugog . Zatim se iznad bureta rasprskava voda pomocu Segnerove vrteske . U ovu svrhu postavljaju se dva bureta . Proces oksidacije odigrava se po sledecoj reakciji : 2Fe(HCO3)2 + O2 + H2O → Fe2(OH)6 + CO2 Nakon aeracije . Omeksavanje vode . U gornjem buretu nalazi se sloj peska debljine 60cm koji se nalazi na perforiranom limu . Za uspesno odstranjivanje mangana iz vode potrebno je da filtar sazri .5 dodavanjem kreca ili natrijum-karbonata . Manganbikarbonat prevodi se oksidacijom u mangan-hidroksid ( nerastvorljiv ) . Uklanjanje mangana iz vode Mangan se odstranjuje po istom postupku kao gvozdje .

sode i gline ( natrijum-aluminijum-silikat ) . Prolazna tvrdoca iscezava pri kuvanju usled oslodadjanja ugljenihdioksida i stvaranja nerastvorljivih karbonata . Elektrostaticka metoda omeksavanja upotrebljava se pri centralnom lozenju toplom vodom da se spreci zacepljenje lumena cevi . natrijum zamenjuju za druge baze kao sto su kalcijum i magnezijum u vodi . Pri tome se zamenjuju joni kalcijuma i magnezijuma iz vode sa jonima natrijuma koji ne prouzrokuju tvrdocu vode . U ovu svrhu koristi se visokofrekventna struja koja talozi soli kalcijuma iz tvrdih voda . Uklanjanje i dodavanje fluora u vodi .Dodavanjem krecnog mleka vodi uklanja se karbonatna tvrdoca a dodavanjem natrijumkarbonata uklanja se nekarbonatna tvrdoca . Za uklanjanje tvrdoce vode koristi se nekoliko metoda . Kada se u vodi nalaze i karbonatna i nekarbonatna tvrdoca upotrebljavaju se kalcijum-hidroksid i natrijum-karbonat zajedno . obavlja se regeneracija filtra propustanjem rastvora kuhinjske soli ( 10% ) . Kao jonski izmenjivaci koriste se zeoloti odnosno permutiti ( vestacki zeoliti ) nastali sjedinjavanjem silikata .Omeksavanje vode se izvodi zbog tehnoloskog problema koji predstavljaju tvrde vode za mnoga industrijska postrojenja . Za odstraanjivanje natrijum-hlorida iz morske vode upotrebljavaju se polupropustljive membrane . U oba procesa stvaraju se nerastvorljiva jedinjenja kalcijum-karbonata u vodu flokula koje se zatim uklanjaju sedimentacijom ili filtracijom . Zeoliti pokazuju osobinu da svoj bazni deo . Omeksavanje vode putem jonskih izmenjivaca obavlja se propustanjem vode kroz filtre ispunjene jonskim izmenjivacima . Voda se filtrira kroz filtar natrijum-permutita debljine 60cm . Najjednostavnije omeksavanje vode postize se dodavanjem kreca u obliku krecnog mleka Ca( OH)2 i sode ( natrijum-karbonat ) . kao i zbog ekonomskestete koju moze prouzrokovati tvrda voda . Kada se rezerva natrijuma iz zeolita iscrpi .

Za dezinfekciju vode primenjuju se razlicite fizicke i hemijske metode . Ranije opisane metode kondicioniranja vode znacajno umanjuju broj mikroorrganizama u vodi . kalijumpermanganat . U pojedinim slucajevima dezinfekcija vode obavlja se kao jedina metoda kondicioniranja vode . • Upotreba ultraljubicaste radijacije . kao sto su hlor . narocito u vodama centralnih vodovoda . ukoliko voda sadrzi manje od 0. . Dezinfekcija vode Pod terminom dezinfekcija vode podrazumevaju se postupci koji dovode do unistavanja patogenih i saprofitnih mikroorganizama prisutnih u vodi .S obzirom na protektivno dejstvo u zastiti zuba od karijesa . ali ne obezbedjuju njihovo potpuno unistenje .8mg fluora po litru vode .glasnik SR broj 1/71 ) koji zahtevaju obavezno fluorisanje vode za pice u vodovodima .. fluorisanje vode je neophodno u vodama za pice koje sadrze minimalne koli;ine fluora .. Ova metoda se moze koristiti za dezinfekciju manjih kolicina vode .. ozon . U nasoj zemlji doneti su propisi o fluorisanju vode u SR Srbiji ( Sl. Medjutim . treba voditi racuna o gubitku ukusa vode prilikom prokuvavanja pa obavezno treba korigovati bljutavi ukus vode .  Hemijske metode predstavljaju primenu razlicitih sredstava sa jakim oksidacionim delovanjem . a a posebno se moze koristiti za vreme elementarnih nesreca .. koji snabdevaju vise od 20 000 stanovnika . Fizicke metode dezinfekcije  Dezinfekcija vode toplotom Najsigurniji i najjednostavniji nacin unistenja mikroorganizama predstavlja kuvanje vode na tacki kljucanja u trajanju od 10 minuta . jod.  U fizicke metode dezinfekcije ubrajaju se : • Upotreba toplote .

pa je ova metoda pogodna za manje vodovode . Nedostatak ove metode je nemogucnost odrzavanja rezidualnog dejstva dezinfekcije u cilju sprecavanja sekundarne kontaminacije kao i nepostojanje metode za kontrolu dezinfekcije .  Dezinfekcija vode pomocu ultraljubicaste radijacije Za dezinfekciju vode upotrebljavaju se ultraljubicasti zraci koji u roku od nekoliko sekundi razaraju protoplazmu bakterija . Chamberlandovi filtri . • Potrebna je mala potrosnja energije . Aeraciju ove vode treba izvsiti veoma brzo da bi se izbegla sekundarna kontaminacija vode bakterijama iz vazduha. Preduslov za efikasnu dezinfekciju je cistoca vode . . napravljeni od pecenog neglaziranog porculana . • Korekcija ukusa vode postize se takodje dodavanjem caja . Dezinfekcija vode odvija se tako sto voda lagano tece u tankom sloju oko svetiljke . pri cemu se apsorbuje ugljen-dioksid iz vazduha a time i povrati ukus vode . limunske kiseline ili vocnih sokova . Metod dezinfekcije pomocu ultraljubicastih zraka ima niz prednosti : • U vodu se ne uvode agensi koji menjaju osobine vode . Ukoliko je voda cistija . utoliko je dejstvo bolje .  Porculanski filtri Dezinfekcija vode moze se obaviti pomocu porculanskih filtara tzv.Ukus vode moze se popraviti na nekoliko nacina : • Najjednostavnije je uraditi aeraciju vode . Ultraljubicasti zraci dobijaju se vestackim putem pomocu kvarcnih lampi sa zivinim parama ili pomocu argonsko-zivinih lampi . • Eksploatacija uredjaja je jednostavna .

moze se lako nabaviti . lako se dozira . Hlor poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tom ne utice nepovoljno na ljude . • Da je moguce brzo i lako odredjivanje njegove koncentracije u vodi . Hemijske metode dezinfekcije Sredstva za dezinfekciju vode treba da zadovolje niz zahteva . . za dezinfekciju mineralnih voda . • Da dezinfikuje vodu brzo . jefin je . U istu svrhu sluze i Berkefeldovi filtri od infuzorijske zemlje i azbestni Seitzovi filtri . Kada se filtar zapusi . • Da u koncentraciji koja dezinfikuje vodu nije toksicno . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . Pri tome treba paziti da se ne stvore pukotine u filtru . Ova metoda se upotrebljava u slucaju kada se voda ne sme dezinfikovati pomocu hemijskih materja na primer . • Da je jeftino . podesno za rukovanje i da se moze lako nabaviti . ispira se vodom pod pritiskom u obrnutom smeru . To su sledeci zahtevi : • Sredstvo treba da je sposobno da razori bakterije u vodi . • Da obezbedjuje bakterijsku ispravnost vode kroz duzi vremenski period . ali postoje i gigantski levkovi . postojan je vodi . u sto kracem vremenskom periodu i pri njenoj razlicitoj temperaturi .  Dezinfekcija vode hlorom Hlorisanje vode je najrasprostranjenija metoda dezinfekcije . Pre upotrebe filtri se sterilisu kuvanjem .razlicitih dimenzija Obicno su konstruisani tako da mogu da se montiraju na slavinu .

• Osobine vode imaju uticaj na dezinfekciju hlorom . Zato treba teziti takvom postupku hlorisanja vode koji omogucava odrzavanje hipohloraste kiseline u velikoj koncentraciji . mangan . vetar deluje na iscezavanje hlora iz vode . Mn ) . • Meteoroloski uslovi uticu na efekat hlorisanja . Kolicina hlora . Utvrdjeno je da na nizim teperaturama baktericidnost hlora je manja nego na visim temperaturama . S toga je neophodno izbistriti vodu pre hlorisanja . Prilikom dodavanja hlora izvesne kolicine prose se u vodi na oksidaciju organskih ( ukljucujuci i mikroorganizme ) i neorganskih ( Fe . sunceva svetlost ubrzava proces hlorisanja vode . sto se postize odrzavanjem PH vrednosti u granicama slabo kisele sredine .+HOCl Pri ovoj reakciji stvara se hipohlorasta kiselina koja je veoma slaba sa neznatno disocijacijom u kiseloj sredini kada je efekat hlora veliki . Sa vodom reaguje hidrolizom na sledeci nacin : Cl2 + H2O → H* + Cl. tiocijanati paralisu baktericidni efekat hlora jer brzo reaguju sa hlorom . • Prisustvo hemijskih materija kao sto su gvozdje . Doziranje hlora je veoma vazno za uspeh dezinfekcije . pa je u tom slucaju potrebna veca kolicina hlora .Pod normalnim uslovima hlor je gas zuckasto-zelene boje . Tako . Smatra se da su bakterije u mutnim vodama zasticene cesticama suspendovanih materija od dejstva hlora .Tako je za dezinfekciju vode na 10° C potrebna dva puta veca kolicina hlora nego na temperaturi od 20° C . Pri povecanju PH vrednosti nastaje disocijacija hipohloraste kiseline na jone cime slabi efekat hlorisanja . Veoma je reaktivan element narocito u prisustvu vode . Pored PH vrednosti na efekat dezinfekcije hlorom uticu i drugi faktori : • Temperatura vode ima znatan uticaj na dezinfekciju . jedinjenja sumpora . Mutnoca vode znatno smanjuje efikasnost hlorisanja .

Karakteristika hloramina je da sporije otpustaju aktivan hlor pa deluje usporeno baktericidno ali je krajnji efekat isti . Posle 30 minuta kontakta hlora sa vodom visak rezidualnog hlora mora se odstraniti iz vode putem dehlorisanja .5mg/lit. rat ) . Rezidualni hlor posle 10 minuta treba da iznosi 1mg/lit. .  Metode hlorisanja vode Koristi se nekoliko metoda za hlorisanje vode : • Standardno hlorisanje – hlor se dozira prema hlornom broju i rezidualnom hloru . Hiperhlorisanje se satoji u dezinfekciji vode desetostruko vecim dozama hlora od standardne doze . vode . ciste ) . Voda ne sme biti mutna pre hlorisanja ; • Hiperhlorisanje vode primenjuje se u vanrednim prilikama ( poplava . Sporije otpustanje hlora iz hloramina obezbedjuje manju opasnost sekundarnog .20. • Hloraminisanje vode – je hlorisanje vode uz prethodno dodavanje amonijaka ili njegovih soli koje sa hlorom grade hloramine . Posle zavrsene oksidacije u vodi preostaje izvesna kolicina hlora kao visak koji se naziva rezidualni hlor . Zbir vrednosti slobodnog i vezanog rezidualnog hlora predstavlja ukupan rezidualni hlor ciji sadrzaj u hlorisanoj vodi treba da iznosi 0. u protivnom doza hlora se povecava . pri pojavi epidemije crevnih zaraznih bolesti u slucaju zagadjenja vode mikroorganizmima koji su otporni na uobicajene doze hlora ( spore .koja se trosi na oksidaciju svih prisutnih materija pokazuje kolike su potrebe u hloru i naziva se hlorni broj . zemljotres . Rezidualni hlor se javlja u vodi u dva oblika i to : • Kao slobodni aktivni rezidualni hlor i • Kao vezani aktivni hlor ( javlja se kada su u vodi prisutna azotna jedinjenja i reaguje sa njima gradeci hloramine ) .

76mg/l . . • U cetvrtoj fazi svako dalje povecanje kolicine hlora dovodi do povecanja koncentracije slobodnog rezidualnog hlora . Na krivulji se zapazaju 4 faze : • Prva faza oznacava dodavanje malih kolicina hlora pri cemu se sav hlor trosi na oksidaciju organskih materija – nema rezidualnog hlora ; • Drugu fazu karakterise povecanje doze hlora do 0. Od tada koncentracija rezidualnog hlora naglo pada do minimuma. • Hlorisanje na tacki preloma.zagadjenja vode sto je pogodno za hlorisanje starih vodovodnih mreza .njegova sustina bazira se na principu baktericidnog delovanja ukupnog rezidualnog hlora koji omogucuje iznalazenje optimalne doze hlora za sigurnu dezinfekciju zagadjenih voda . Rezidualni hlor obrazovan posle tacke preloma nalazi se u vodi u obliku hipohloraste kiseline . Sa povecanjem doze hlora raste kolicina stvorenih hloramina sve dok se ne obavi potpuna oksidacija amonijaka . Ovu fazu karakterise pojava tecke preloma .1mg/l sto se ranije smatralo dovoljnom dozom hlora bez obzira da li se nalazi u obliku vezanog ili slobodnog hlora ; • U trecoj fazi povecanje doze hlora iznosi do 0.35mg/l pri cemu se hlor vezuje za amonijak u hloramine . Cilj hlorisanja na tacki preloma je odredjivanje doze hlora koje su dovoljne za stvaranje slobodnog rezidualnog hlora u kolicini koja obezbedjuje od sekundarnog zagadjenja vode . Javlja se rezidualni hlor u kolicini od 0.

Hlorni preparati za dezinfekciju vode Vrsta hlornog preparata Elementarni hlor Kalcijumhipohlorit Hlor-dioksid Hemijska formula Cl2 Ca ( OCl)2 Trgovacki naziv Kaporit hiperit Sadrzaj hlora Osobine 100%(tecan) Tecnost ili 70 % Prah bele boje veoma rastvorljiv u vodi Nepostojan i jedno od najeefikasnijih sredstava za dezinfekciju vode Belicastosivkasti prah . dobro se rastvara u vodi ali ostavlja talog pa se ne preporucuje za dezinfekciju ClO2 70% CaCl (OCl ) Hlorni krec 25-35 % . hidroskopan.

vode za pice Natrijumhipohlorit Neorganski hlor-amini NaOCl ×H2O NH2Cl NHCl2 Zavelova voda 10-12 % Nestabilno jedinjenje hlora Imaju produzeno dejstvo . Suvisne kolicine natrijum-tiosulfata daju vodi sapunjav ukus . Za uklanjanje 1mg hlora potrebna je kolicina od 0. Tako se npr metalno srebro upotrebljavalo za dobijanje " zdrave vode ". • Filtriranje preko aktivnog uglja . Dezinfekcija vode srebrom nije nasla vecu primenu u praksi iz nekoliko razloga : . on se rastvara u vodi i dobro izmesa i tek potom dodaje vodi koju treba dehlorisati . Pri dehlorisanju vode pomocu natrijum-tiosulfata . Dezinfekcija vode srebrom Germicidne osobine srebra bile su poznate jos u davnoj proslosti ( persijski carevi ) .9 mg kristalnog natrijumtiosulfata sa 5ml vode . Amonijum. Natrijum-tiosulfat je redukciono sredstvo koje se pod dejstvom hlora oksidise do sumporne kiseline . • Primena hemijskih sredstava od kojih je najefikasniji natrijumtiosulfat. Postoji vise nacina za dehlorisanje vode : • Provetravanje .25 % hlor-amin Dehlorisanje vode To je postupak uklanjanja viska hlora iz vode .

sulfati . Ostavlja tamnosmedji talog kao prevlaku na posudju koju je tesko odstraniti . Upotreba kalijum -permanganata Kalijum-permanganat ubija vibrio kolere . • Srebro je veoma skupo • Srebro moze da se deponuju u organizmu ( pojava argiroze ). hloridi . . Kalijum-permanganat ne zadovoljava i ne preporucuje se za dezinfekciju vode . • Njegov efekat ometaju soli prisutne u vodi kao sto su sulfidi . Moze se upotrebiti za dezinfekciju vode u razmeri 1 : 2 000 .• Srebro deluje veoma sporo .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->