Uvod

Sirova voda tj.voda koja se preko vodozahvatnih objekata koristi za potrebe vodosnabdevanja nikada nije potpuno cista . Ona uvek sadrzi , manje ili vise , razlicite materije u rastvorenom ili suspendovanom obliku , a unesene su iz sredine kroz koju voda prolazi ( sa povrsine litosfere , kroz hidrogeoloski medijum , kroz atmosferu ) . Da bi se utvrdilo prisustvo pojedinih supstanci u sirovoj vodi , moramo na bazi propisano uzetih uzoraka izvrsiti odgovarajuce analize cije rezultate uporedjujemo sa vazecim standardima vode za pice . Rezultati poredjenja nam govore da li i u kojoj meri je potrebno vrsiti kondicioniranje vode . Kondicioniranje vode je proces za postizanje svojstava pitke vode i koncentracije supstanci ispod maksimalno dozvoljenih koncentacija .

Razlozi zbog kojih se vrsi kondicioniranje vode su :  Organolepticki – uklanjanje boje , mirisa , ukusa ;  Zdravstveni – uklanjanje postojecih stetnih sastojaka i mikroorganizama ( patogene bakterije , teski metali ) ili dodavanje korisnih elemenata kao sto je fluor ;  Tehnoloski – uklanjanje osobina i sastojaka koji stete tehnoloskom procesu industrije , najcesce prehrambenoj industriji ( tvrdoca , korozivnost , teski metali ) . Izbor metoda za kondicioniranje vode : Izbor metoda za kondicioniranje vode zavisi od osobina sirove vode . Priprema vode za pice je veoma kompleksna oblast. Uvek je lakse zastiti vodu od zagadjenja nego preciscavati . Dakle , da bi se izvrsio izbor metoda za kondicioniranje vode mora se :  Poznavati kvalitet sirove vode ( hemijski , fizicki i mikrobioloski sastav i osobine vode ) ;  Predvideti trend promene kvaliteta vode ( tokom dana , sezone , godine ili duzeg vremenskog perioda ) ;  Predvideti mogucnost da se postojece smetnje otklone ;  Odabrani nacin prerade vode treba biti optimalan u pogledu investicionih i eksploatacionih troskova ;  Kvalitet vode na izvoristu ne sme biti losiji od 2A klase na osnovu Uredbe o klasifikaciji voda objavljene u ^ Sl.Glasnik RS ^ broj 5/68 i 33/75 ;  Veoma je vazna zastita izvorista i distributivnog sistema od zagadjivanja . Podzemne vode iz dubokih , dobro zasticenih vodonosnih slojeva obicno ne sadrze patogene mikroorganizme pa se takva voda najcesce distribuira bez kondicioniranja ili uz minimalnu obradu ali uz obaveznu

Pad temperature ukazuje na prodor podzemnih voda . Od temperature vode zavisi sadrzaj rastvorenog kiseonika u vodi . flokulacije . predozonizacija ) .dezinfekciju hlornim preparatima sa odrzavanjem odredjene koncentracije rezidualnog hlora . . Povrsinske vode obicno zahtevaju sve faze prerade i to :  Prethodnu obradu ( skladistenje – odlezavanje .  Predhodnu dezinfekciju ( predhlorisanje . predsedimentaciju . mikrosita . Prethodna obrada vode Pre nego sto se predje na preradu vode ona cesto mora biti podvrgnuta prethodnoj obradi narocito je to slucaj sa povrsinskim vodama koje se koriste za snabdevanje stanovnistva vodom za pice . Povecana temperatura ukazuje na prodor industrijske vode koriscene za hladjenje .  Odlezavanje ( skladistenje ) . prethodnu dezinfekciju ) ;  Koagulaciju . bioloska aktivnost . flokulaciju . talozenje . PH vrednost i salinitet .  Mikrosita .  Predsedimentaciju . brzinu filtracije . filtraciju i  Dezinfekciju .  Aeraciju . Prethodna obrad vode podrazumeva :  Grubu filtraciju krupnih necistoca resetkama. smanjuje efikasnost hlorisanja . Na proces kondicionoranja vode veliki uticaj ima temperatura vode . Niza temperatura vode usporava procese koagulacije .

nerastvorne i plivajuce materije iz vode . povecanje koncentracije gvozdja i mangana u vodi usled njihovog rastvaranja iz tla . Odlezavanje ( skladistenje ) Ova metoda se primenjuje kod zahvatanja povrsinskih voda za snabdevanje stanovnistva vodom za pice ( vode reka i jezera ) . Ovom metodom se obezbedjuje i kontinuitet snabdevanja vodom jer skladistenje vode moze da posluzi kao zaliha u slucaju akcidentnih situacija dok opasnost ne prodje . topljenja snega ili nakon obilnih padavina kada se nivo povrsinskih voda povecava . Na ovaj nacin voda odlezava u rezervoarima i akumulacijama pri cemu dolazi do smanjivanja mutnoce . Predsedimentacija Predsedimentacija kao metoda prethodne obrade vode primenjuje se kod veoma zamucenih povrsinskih voda .Bazeni za . Izradjuju se od celicnih sipki . Nezeljeni efekat ove metode je stvaranje algi . cije se prisustvo na ovaj nacin moze smanjiti i do 99 % . Za predsedimentaciju prave se i bazeni koji mogu biti celicni . suspendovane cestice ) cija je specificna tezina veca od vode talozi se pod dejstvom gravitacije . Rezervoari za odlezavanje vode treba da budu postavljeni u serijama jer se tako povecava efekat skladistenja vode . Pomocu resetki se uklanjaju krupnije . smanjuje se prisustvo patogenih mikroorganizama indikatora fekalnog zagadjenja voda ( salmonela . Ova metoda je od posebne vaznosti u periodima poplava . betonski ili ukopani u zemlju . trava .Gruba filtracija krupnih necistoca resetkama Ova metoda podrazumeva uklanjanje iz vode eventualnih predmeta ( grane . pravougaonog ili kruznog poprecnog presekakoje se postavljaju u kanal na jednakom medjusobnom razmaku sa velicinom otvora od 3-100mm. yagadjenje od zivotinja . Resetke prgradjuju dovodni kanal i postavljaju se vertikalno ili pod nagibom najcesce od 40-70° . Kod ove metode . svaka cestica ( mulj . lisce ) . Najveci efekat je leti kada voda odlezi 3-4 nedelje . enterovirusa ) .

 Uduvavanjem vazduha u vodu . Aeracija potpomaze izdvajanje raznih gasova iz vode . gvozdje i mangan .predsedimentaciju mogu biti opremljeni i sistemom za dodavanje odredjenih hemikalija za obavljanje delimicne koagulacije u periodu velikog zagadjenja kada prirodno bistrenje nije moguce . Efikasnost mikrosita u uklanjanju algi u periodu njihovog cvetanja je 80 – 90 % .  Ozon je efikasno sredstvo i primenjuje se u poslednje vreme sve cesce .  Propustanjem vode preko kaskada i preliva . Ozon je veoma aktivno oksidaciono sredstvo razgradjuje . Aeracija Aeracija je postupak dovodjenja vode u kontakt sa vazduhom .  Izlaganjem vode uticaju atmosferskog vazduha . narocito ugljen-dioksida smanjuje se korozivnost vode koja je veoma stetna za cevi . Mikrosita Mikrosita se primenjuju kod povrsinske vode koja sadrzi dosta mikroalgi . sudove i druge materijale sa kojima dolazi u kontakt . unistava alge . pri cemu dolazi do mesanja vode sa kiseonikom iz vazduha koji u vodi obavlja oksidacione procese ( obogacivanje vode kiseonikom ) . Primena mikrosita znatno rasterecuje filtre i produzava vreme efektivnog rada izmedju dva pranja . izdvajanje gvozdja i mangana ( do 44 % ) . Aeracija vode se obavlja :  Rasprsivanjem vode . Prethodna dezinfekcija Prethodna dezinfekcija smanjuje broj fekalnih i patogenih bakterija u vodi . Prethodna dezinfekcija moze da se obavlja hlornim preparatima i ozonom . uklanjanje mirisa i ukusa . Izdvajanjem raznih gasova iz vode . oksidise i time uklanja amonijak .

takodje razlaze potpuno fenolna jedinjenja a delimicno i pesticide . Ozonizovane vode se veoma brzo naknadno zagadjuju . pa se talozenje vode sve cesce obavlja uz dodatak koagulanata . Ozon prevodi sva hemijska jedinjenja koja se mogu oksidisati u oksidacione produkte ( nitrite u nitrate . Svrha koagulacije u tretmanu vode za pice je destabilizacija :  suspendovanih cestica ( cestica mutnoce neorganskog porekla ) . Koagulacija Prirodno talozenje vode je veoma dug proces . Doza ozona treba da se tacno odredi i treba da odgovara kolicini organskih materija u vodi . pri cemu voda dobija svezinu i pitkost .materije koje vodi daju miris i ukus ( odstranjuje neprijatan miris i ukus za 60 – 80 % ) . lako se dozira . postojan je u vodi . oyon takodje eliminise boju vode 20 – 25 % . ako je voda bogata organskim materijama hlorisanje povecava sadrzaj biorazgradljivog organskog ugljenika i stvara nepozeljne sporedne produkte ( hlorovana organska jedinjenja – trihlor metane ) . nemogucnost da se na trzistu nabavi kao gotov proizvod . hemijskih jedinjenja koja imaju za cilj da sitne cestice sa precnikom od 0. moze se lako nabaviti .  Za razliku od ozona hlor posle primene ostaje kao veza u vodi kao rezidualni hlor . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . Medjutim . gvozdje i mangan u nerastvorna jedinjenja ) . a postrojenja za proizvodnju ozona se komplikovana i skupa . Njegova primena je veoma zastupljena jer je hlor jeftin . Nedostatak primene ozona je njegova nepostojanost . poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tome ne utice nepovoljno na ljude . pa se ozonizacija preporucuje samo za vodu koja se pije neposredno posle dezinfekcije .02mm skupljaju i medjusobno slepljuju pri tom se povecava njihova tezina i ubrzava istalozavanje . nije neophodna posebna strucnost za rukovanje aparatima koji sluze za hlorisanje vode . .

sedimentacije i filtracije koriste se u sprezi sa koagulacijom kako bi se postiglo dodatno snizavanje suspendovanih materija i mutnoce .  organskih materija antropogenog porekla ( rezidua pesticida ) . naprotiv . prirodnih organskih materija prisutnih u obliku koloida ili u rastvorenom obliku . Uklanjanje jedinjenja antropogenog porekla Rezultati su oprecni ali jedno istrazivanje uklanjanja antropogenih jedinjenja matematickim modelom .  bakterija i algi u cilju obrazovanja vecih cestica ( flokula ) sto pogoduje daljem tretmanu cestica bistrenjem ili filtracijom . Blok sema koagulacije Poznati koagulanti su :  Al 2(SO4)3 × 18H2O – Popularni naziv Alaun  FeSO4 × 7 H2O – fero-sulfat ( zelena galica )  Fe( SO4)3 ×9H2O – feri-sulfat  FeCl – feri-hlorid . vrednost mutnoce kao parametra moze da se poveca tokom ovog procesa imajuci u vidu formiranje nerastvorljivih jedinjenja nastalih tokom dodatka koagulanata . Visestepeni procesi flokulacije . a potvrdjeno JAR testom u labobatoriji su pokazala da se znacajan efekat uklanjanja tih jedinjenja postize mehanizmom destabilizacije i talozenja organskih materija koje sadrze sorbovana sinteticka organska jedinjenja . Uklanjanje mutnoce Primenom samo procesa koagulacije u tretmanu vode ne postize se znacajna redukcija mutnoce . . Koncentracija pesticida u koagulisanoj vodi ( u kojoj su ove cestice umrezene u flokule aluminijumhidroksida ) je bila i do 80 % niza nego u sirovoj vodi .

Da bi proces koagulacije bio sto efikasniji potrebno je odmah nakon dodavanja koagulanta omoguciti njegovo intenzivno ( turbulentno ) mesanje sa sirovom vodom . Nakon unosenja koagulanata treba obezbediti brzo mesanje vode . Za stvaranje pahuljica potrebno je prisustvo soli u obliku hidrokarbonata . to se postize u posebnim objektima ( bazenima ) pomocu mesaca u kojima se voda zadrzava do 5 minuta . Ukoliko ih nema . Pomocna sredstva koja ubrzavaju proces koagulacije su razlicita na primer natrijum-karbonat . Pri dodavanju aluminijum-sulfata u vodi se odigrava sledeca reakcija : Al2(SO4)3 + 3Ca(HCO3)2 → 2Al(OH)3 + 3CaSO4 + 6CO2 U ovoj reakciji stvara se aluminijum-hidroksid u obliku sivkasto obojenih krupnih pahuljica koje se brzo sedimentiraju pod dejstvom sopstvene tezine .5 do 6.Koagulanti se obicno dodaju vodi u obliku rastvora . dodaju se najcesce u obliku kreca ( natrijum-karbonat ) . Obicno se upotrebljavaju sledece dve vrste mesaca : • Gravitacioni mesaci • Mehanicki mesaci .  Gravitacioni mesaci mogu biti horizontalni i vertikalni . horizontalni mesaci se postavljaju u bazen u kojem je ugradjeno vise uzastopnih vertikalnih .8 . Rad vertikalnog mesaca temelji se na nacelu turbulentnog tecenja koji je prouzrokovan znatnom promenom pritiska . kod voda sa visokim alkalitetom potrebno je dodati veliku dozu koagulanta da bi rezultujuci PH bio u domenu optimalnog za dati koagulant . Kod voda sa niskim alkalitetom dodatak koagulanta moze toliko sniziti PH vrednost vode da se ne moze izvrsiti koagulacija . Njpovoljniji rezultati koagulacije postizu se sa aluminijum-sulfatom pri PH vrednosti vode od 5. U nasoj zemlji se za koagulaciju vode najcesce primenjuje aluminijum-sulfat . dok . Pozitivno naelektrisane pahuljice privlace iz vode sve negativno naelektrisane cestice pri cemu povlace sa sobom mulj i bakterije iz vode .

Flokulacija Flokulacija je proces stvaranja flokula ( pahuljica ) stvaranjem koloida prethodno desatabilizivanih koagulacijom . sto ujedno sprecava i njihovo talozenje u flokulatoru .2-0.  Mehanicki mesaci se zasnivaju na mehanickom mesanju vode i koagulanta pomocu mesalice . Ovaj proces se naziva sedimentacija .3 m/s .5-0. Talozenje u horizontalnim taloznicima moze se odvijati : • U taloznicima u obliku pravougaonika i . Procesu stvaranja flokula potpomaze lagano i ravnomerno mesanje vode . flokulatorima . Kolicina i vrsta flokulanata odredjuje se ispitivanjem vode . Granicna vrednost brzine mesanja vode determinisana je mogucnoscu razbijanja vec sleplenjih flokula i iznosi 0.6mm potrebno je 10-30 minuta . Danas se u procesu kondicioniranja vode upotrebljavaju dve vrste taloznica zavisno od smera kretanja vode u njima : • Horizontalni taloznici i • Vertikalni taloznici . Njihov zadatak je da omoguce stvaranje flokula koje pocinje odmah nakon mesanja koagulanta sa vodom . Dodatno povecanje flokula postize se dodavanjem sredstava za flokulaciju – flokulanata .pregrada sa otvorima postavljenim tako da stvaraju neprestanu promenu brzine i smera toka vode . traje 40-60 minuta i odvija se u sedimentatorima –taloznicama . Ovaj proces se odvija relativno sporo i da bi se dobile dovoljno krupne flokule velicine 0. Sedimentacija vode Formirane flokule se zbog tezine brzo taloze – sedimentiraju . Stvaranje flokula se obavlja u posebnim bazenima tzv .

Filtracija je slozen proces koji objedinjuje : • Mehanicko delovanje koje se sastoji u odstranjivanju cestica vecih od pora filtarskog materijala . Okrugli taloznik moze imati u sredini smesten i flokulator. Vazna osobina okruglog taloznika je promena brzine vode u zoni talozenja od najvece vrednosti u sredini do najmanje vrednosti na rubovima taloznika .• U okruglim taloznicima . Filtracija vode obavlja se propustanjem vode kroz porozan sloj kvarcnog peska ili nekog drugog poroznog materijala kao sto je dijatomejska zemlja . Filtracija vode Filtracija je proces propustanja vode kroz poroznu sredinu . . Filtracijom vode uklanjaju se suspendovane materije zaostale nakon koagulacije i flokulacije ( 90 % ) i bakterje ( oko 98 % ) . aktivan ugalj . Cesca je primena okruglih taloznika . Sema talozenja cestica u taloznicima u obliku pravougaonika Voda u taloznik dotice ulaznom zonom kroz jedan od vertikalnih zidova taloznika . strugotina . Najcesce se koristi kvarcni pesak koji sadrzi silicijum-dioksid koji neutralise preostale potencijalne sile koloida zaostalih nakon procesa talozenja . Ispod zone talozenja je zona mulja . Okrugli taloznik – sema U okrugli taloznik voda se dovodi u komoru smestenu u sredini taloznika u kojoj se voda radijalno krece . ( slika ) Talozenje u vertikalnim taloznicima se moze odvijati u okruglim i kvadratnim taloznicama . Uredjaji koji sluze za filtraciju vode nazivaju se filtri . prolazi njegovom duzinom zonom talozenja do suprotnog vertikalnog zida i izlaznom zonom otice iz taloznika .filtarski materijal .

• Adhezijsko delovanje koje se ogleda u prijanjanju cestica na povrsini filtarskog materijala . • Hemijsko delovanje koje se ogleda u disociranju mutnoce na sitnije delove ili u njenom prelasku u nerastvornu masu koja se potom uklanja iz vode . membrane ) od mikroorganizama . filtri se dele na : • Gravitacione filtre u kojima se iznad filtarskog sloja nalazi voda cije filtriranje nastaje zbog delovanja sile teze pri visinskoj razlici dovoda i odvoda vode na filtru ; • Filtre pod pritiskom kod kojih filtracija nastaje zbog razlike u pritiscima na dovodu i odvodu vode ; . • Adsorpcijsko delovanje koje se ogleda u pripijanju ( na povrsini filtarskog materijala ) cestica koje sa vodom prodiru u poroznu sredinu . Po karakteru mehanizma zadrzavanja suspendovanih materija moguce je razlikovati : • Sporu filtraciju koja nastaje filtracijom kroz biolosku opnu koju obrazuju mikroorganizmi na povrsini filtarskog sloja . Zavisno od nacina prolaska vode kroz filtarski materijal . • Talozno delovanje koje se sastoji u gravitacionom odvajanju cestica koje sa vodom prodiru u unutrasnjost filtarskog materijala . Zato se ova filtracija i naziva spora filtracija i • Brzu filtraciju – dubinska filtracija koja podrazumeva filtraciju kroz ceo filtarski sloj . • Biolosko delovanje koje se ogleda u stvaranju bioloske opne ili prevlake ( filma .

bakterija . To je takozvano sazrevanje filtra odnosno stvaranje bioloske kozice .6mm koji se nalazi na sloju sljunka debljine 40cm. Vremenom . Brzi americki filtri rade 40-50 puta brze od sporih engleskih filtra . granulacije 0.  Engleski ( spori ) filtri koriste se kod vodovoda manjeg kapaciteta a narocito u vodovodima kod kojih se voda duzim stajanjem donekle oslobodi necistoce . u proseku 5m3 na dan po metru kvadratnom ili 0. Brzina filtracije im je 100-300m3/dan/m2 ili 5-12m/h . koji prema brzini filtracije filtracije mogu da budu :  Spori ( engleski ) filtri i  Brzi ( americki ) filtri . Tada se pristupa ciscenju koje se sastoji u skidanju sloja peska debljine 20-30mm . Za odvodjenje filtarske vode sleze filtarske cediljke koje se postavljaju ispod sljunka . granulacije 0.4 m/h . Brzina ovih filtera zavisi od toga da li je filtarska ispuna jednoslojna . Brzina ovog filtra je 2-10m3 na dan po metru kvadratnom .5m . smanjuje se propusna moc filtra . Preko perforiranih drenaznih cevi voda se sakuplja u rezervoar . Na spore filtre ne treba dovoditi vodu koja je prethodno hlorisana ili su joj dodata koagulantna i flokulantna sredstva. Pri radu filtra . Na filtar se moze . na povrsini se stvara zelatinozna membrana od mulja . Nakon nekoliko ciscenja kada se sloj peska smanji za 10-15mm obavlja se dopuna filtra dodavanjem cistog peska .1-0. Najcesce se za filtraciju koriste vestacki izgradjeni pescani filtri .• Vakumske filtre – vrsta filtra kod kojih na odvodu vlada podpritisak . Za stvaranje membrane potrebno je vreme od dva do tri dana . organskih materija koje takodje deluju kao filtar i zadrzava suspendovane materije . Za to vreme voda se ne koristi . Spori pescani filtri ispunjeni su slojem kvarcnog peska visine 1-1.3-0. dvoslojna ili viseslojna i od zamucenosti vode . • Americki ( brzi ) filtri sastoje se od sloja kvarcnog peska debljine 6090cm . vec se ispusta u kanalizaciju .5-1mm koji se nalazi preko sloja sljunka debljine 30-45cm .

Filtar se brzo zagadjuje pa se mora cistiti svakih 24 casa . Sastoji se iz aeracije i filtracije vode . Ukontaktu sa vazduhom fero-hidrokarbonat . Radioloska dekontaminacija vode cesto se postize dodavanjem vode ( razblazivanjem ) do snizenja radoaktivnosti ipod maksimalno dozvoljene koncentracije .dovoditi vodu prethodno koagulisanu i istalozenu u sedimentacionom bazenu . Za pranje se trosi relativno mnogo vode oko 750l/m2/minuti . odnosno od dna prema povrsini filtra . a takodje i metoda jonske izmene putem zeolita i prirodne gline ili putem sintetickih izmenjivaca . Nakon pranja filtar sazreva za 10-30 minuta . • Ugljeni ( karbonski ) filtri kod kojih de filtracija vrsi pomocu aktivnog uglja brzine 8m/h . Brzina filtracije je 10-1000l/min ili 4-5m3/h/m2 . Postavljaju se posle procesa ozonizacije i ukoliko je potrebno uklanjanje rezidualnog hlora . Rade pod pritiskom od 1.5-6 bara . Uklanjanje radioaktivnih elemenata iz vode Za uklanjanje radiaktivnih elemenata iz vode koristi se vise metoda ciji izbor zavisi od vrste izotopa koji se nalazi u vodi . Odvojena necistoca odstranjuje se pomocu ciste vode . koja se uzima iz bazena ciste vode . Pored ovih filtara koriste se i : • Brzi pescani filtri pod pritiskom koji se koriste za manje vodovodne sisteme i to uglavnom kod filtracije vode za bazene i rekreaciju . Pri ovome . Mogu biti horizontalni i vertikalni . povecava se zapremina peska i sljunka . Najcesce se primenjuje klasicna metoda koagulacije sa aluminijum-sulfatom ili ferihloridom . U ovu svrhu se propusta komprimovani vazduh u filtar . a suspendovana materija se odvaja od cestica peska . u pravcu suprotnom od pravca kretanja vode . Pranje filtra traje 10-20 minuta najcesce se vrsi 1-2 puta dnevno . Metode evaporacije i fosfatne koagulacije predstavljaju veoma dobre metode . Uklanjanje gvozdja iz vode Proces uklanjanja gvozdja iz vode naziva se deferizacija . Uklanjanje radioaktivnih materija preko pescanih filtara manje je uspesno .

U takvim slucajevima obavlja se prethodna oksidacija vode pomocu hlora . U gornjem buretu nalazi se sloj peska debljine 60cm koji se nalazi na perforiranom limu . Donje bure sluzi kao rezervoar preciscene vode .5 dodavanjem kreca ili natrijum-karbonata . Proces oksidacije odigrava se po sledecoj reakciji : 2Fe(HCO3)2 + O2 + H2O → Fe2(OH)6 + CO2 Nakon aeracije . U ovu svrhu postavljaju se dva bureta . Potom se obavlja filtriranje vode na brzim pescanim filtrima koji otklanjaju flokule jedinjenja gvozdja . Neke bakterije mogu da odstranjuju mangan iz vode ( Mangannifora ) .( najcesca forma gvozdja u vodi ) prelazi u nerastvorljivi feri-hidroksid . voda se dovodi u tzv kontaktne bazene gde se dovrsava proces oksidacije i delimicno talozenje feri-jedinjenja . vodonik-peroksida ili kalijum-permanganata . Za deferizaciju se koriste otvoreni i zatvoreni uredjaji ( ubacivanje vazduha pod kompresijom pri velikim kolicinama gvozdja ) . Ovakav filtar moze da se puni do 8 puta dnevno a daje prilicne kolicine profiltrirane vode 500-1000 litara na dan . Na manjim vodnim objektima ( bunar ( proces deferizacije se moze improvizovati pomocu tzv. pri cemu se na pesku stvara mangan-dioksid . Zatim se iznad bureta rasprskava voda pomocu Segnerove vrteske . Proces deferizacije je znatno otezan kada se gvozdje nalazi u vodi u vidu slozenih organskih jedinjenja . jedno iznad drugog . ozona . Proces se ubrzava podesavanjem PH vode na 9. Dunbarovog bureta . Omeksavanje vode . Uklanjanje mangana iz vode Mangan se odstranjuje po istom postupku kao gvozdje . koji se uklanja filtracijom vode . Manganbikarbonat prevodi se oksidacijom u mangan-hidroksid ( nerastvorljiv ) . Pre upotrebe filtar treba da sazri u toku dva do tri dana . Za uspesno odstranjivanje mangana iz vode potrebno je da filtar sazri .

Za odstraanjivanje natrijum-hlorida iz morske vode upotrebljavaju se polupropustljive membrane . natrijum zamenjuju za druge baze kao sto su kalcijum i magnezijum u vodi . Omeksavanje vode putem jonskih izmenjivaca obavlja se propustanjem vode kroz filtre ispunjene jonskim izmenjivacima . sode i gline ( natrijum-aluminijum-silikat ) . Kada se u vodi nalaze i karbonatna i nekarbonatna tvrdoca upotrebljavaju se kalcijum-hidroksid i natrijum-karbonat zajedno .Dodavanjem krecnog mleka vodi uklanja se karbonatna tvrdoca a dodavanjem natrijumkarbonata uklanja se nekarbonatna tvrdoca . Zeoliti pokazuju osobinu da svoj bazni deo . Kada se rezerva natrijuma iz zeolita iscrpi . obavlja se regeneracija filtra propustanjem rastvora kuhinjske soli ( 10% ) . Najjednostavnije omeksavanje vode postize se dodavanjem kreca u obliku krecnog mleka Ca( OH)2 i sode ( natrijum-karbonat ) .Omeksavanje vode se izvodi zbog tehnoloskog problema koji predstavljaju tvrde vode za mnoga industrijska postrojenja . Elektrostaticka metoda omeksavanja upotrebljava se pri centralnom lozenju toplom vodom da se spreci zacepljenje lumena cevi . Pri tome se zamenjuju joni kalcijuma i magnezijuma iz vode sa jonima natrijuma koji ne prouzrokuju tvrdocu vode . Uklanjanje i dodavanje fluora u vodi . U oba procesa stvaraju se nerastvorljiva jedinjenja kalcijum-karbonata u vodu flokula koje se zatim uklanjaju sedimentacijom ili filtracijom . Kao jonski izmenjivaci koriste se zeoloti odnosno permutiti ( vestacki zeoliti ) nastali sjedinjavanjem silikata . Za uklanjanje tvrdoce vode koristi se nekoliko metoda . Voda se filtrira kroz filtar natrijum-permutita debljine 60cm . kao i zbog ekonomskestete koju moze prouzrokovati tvrda voda . U ovu svrhu koristi se visokofrekventna struja koja talozi soli kalcijuma iz tvrdih voda . Prolazna tvrdoca iscezava pri kuvanju usled oslodadjanja ugljenihdioksida i stvaranja nerastvorljivih karbonata .

jod. narocito u vodama centralnih vodovoda . ali ne obezbedjuju njihovo potpuno unistenje . kalijumpermanganat . koji snabdevaju vise od 20 000 stanovnika . kao sto su hlor .S obzirom na protektivno dejstvo u zastiti zuba od karijesa .. U pojedinim slucajevima dezinfekcija vode obavlja se kao jedina metoda kondicioniranja vode .glasnik SR broj 1/71 ) koji zahtevaju obavezno fluorisanje vode za pice u vodovodima . Ova metoda se moze koristiti za dezinfekciju manjih kolicina vode .  U fizicke metode dezinfekcije ubrajaju se : • Upotreba toplote .. Medjutim . a a posebno se moze koristiti za vreme elementarnih nesreca . ozon . ukoliko voda sadrzi manje od 0.. fluorisanje vode je neophodno u vodama za pice koje sadrze minimalne koli;ine fluora .8mg fluora po litru vode . Dezinfekcija vode Pod terminom dezinfekcija vode podrazumevaju se postupci koji dovode do unistavanja patogenih i saprofitnih mikroorganizama prisutnih u vodi . Fizicke metode dezinfekcije  Dezinfekcija vode toplotom Najsigurniji i najjednostavniji nacin unistenja mikroorganizama predstavlja kuvanje vode na tacki kljucanja u trajanju od 10 minuta . U nasoj zemlji doneti su propisi o fluorisanju vode u SR Srbiji ( Sl. Ranije opisane metode kondicioniranja vode znacajno umanjuju broj mikroorrganizama u vodi .. .  Hemijske metode predstavljaju primenu razlicitih sredstava sa jakim oksidacionim delovanjem . treba voditi racuna o gubitku ukusa vode prilikom prokuvavanja pa obavezno treba korigovati bljutavi ukus vode . • Upotreba ultraljubicaste radijacije . Za dezinfekciju vode primenjuju se razlicite fizicke i hemijske metode .

• Eksploatacija uredjaja je jednostavna . Ukoliko je voda cistija .Ukus vode moze se popraviti na nekoliko nacina : • Najjednostavnije je uraditi aeraciju vode . napravljeni od pecenog neglaziranog porculana . Dezinfekcija vode odvija se tako sto voda lagano tece u tankom sloju oko svetiljke . Aeraciju ove vode treba izvsiti veoma brzo da bi se izbegla sekundarna kontaminacija vode bakterijama iz vazduha. Ultraljubicasti zraci dobijaju se vestackim putem pomocu kvarcnih lampi sa zivinim parama ili pomocu argonsko-zivinih lampi . • Potrebna je mala potrosnja energije . . Nedostatak ove metode je nemogucnost odrzavanja rezidualnog dejstva dezinfekcije u cilju sprecavanja sekundarne kontaminacije kao i nepostojanje metode za kontrolu dezinfekcije . • Korekcija ukusa vode postize se takodje dodavanjem caja . limunske kiseline ili vocnih sokova . pa je ova metoda pogodna za manje vodovode . Preduslov za efikasnu dezinfekciju je cistoca vode .  Porculanski filtri Dezinfekcija vode moze se obaviti pomocu porculanskih filtara tzv. pri cemu se apsorbuje ugljen-dioksid iz vazduha a time i povrati ukus vode . utoliko je dejstvo bolje . Metod dezinfekcije pomocu ultraljubicastih zraka ima niz prednosti : • U vodu se ne uvode agensi koji menjaju osobine vode .  Dezinfekcija vode pomocu ultraljubicaste radijacije Za dezinfekciju vode upotrebljavaju se ultraljubicasti zraci koji u roku od nekoliko sekundi razaraju protoplazmu bakterija . Chamberlandovi filtri .

ali postoje i gigantski levkovi .  Dezinfekcija vode hlorom Hlorisanje vode je najrasprostranjenija metoda dezinfekcije . U istu svrhu sluze i Berkefeldovi filtri od infuzorijske zemlje i azbestni Seitzovi filtri . metoda kontrole koncentracije hlora u vodi je jednostavna i brza . . lako se dozira . Pri tome treba paziti da se ne stvore pukotine u filtru . postojan je vodi . podesno za rukovanje i da se moze lako nabaviti . Pre upotrebe filtri se sterilisu kuvanjem . • Da dezinfikuje vodu brzo . ispira se vodom pod pritiskom u obrnutom smeru . Hlor poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tom ne utice nepovoljno na ljude . • Da je jeftino . moze se lako nabaviti . Ova metoda se upotrebljava u slucaju kada se voda ne sme dezinfikovati pomocu hemijskih materja na primer . • Da obezbedjuje bakterijsku ispravnost vode kroz duzi vremenski period . • Da u koncentraciji koja dezinfikuje vodu nije toksicno . Hemijske metode dezinfekcije Sredstva za dezinfekciju vode treba da zadovolje niz zahteva . • Da je moguce brzo i lako odredjivanje njegove koncentracije u vodi .razlicitih dimenzija Obicno su konstruisani tako da mogu da se montiraju na slavinu . To su sledeci zahtevi : • Sredstvo treba da je sposobno da razori bakterije u vodi . Kada se filtar zapusi . za dezinfekciju mineralnih voda . u sto kracem vremenskom periodu i pri njenoj razlicitoj temperaturi . jefin je .

Zato treba teziti takvom postupku hlorisanja vode koji omogucava odrzavanje hipohloraste kiseline u velikoj koncentraciji . sto se postize odrzavanjem PH vrednosti u granicama slabo kisele sredine . tiocijanati paralisu baktericidni efekat hlora jer brzo reaguju sa hlorom . S toga je neophodno izbistriti vodu pre hlorisanja .+HOCl Pri ovoj reakciji stvara se hipohlorasta kiselina koja je veoma slaba sa neznatno disocijacijom u kiseloj sredini kada je efekat hlora veliki . Tako . Kolicina hlora . Mn ) . jedinjenja sumpora . Sa vodom reaguje hidrolizom na sledeci nacin : Cl2 + H2O → H* + Cl. Pored PH vrednosti na efekat dezinfekcije hlorom uticu i drugi faktori : • Temperatura vode ima znatan uticaj na dezinfekciju . sunceva svetlost ubrzava proces hlorisanja vode . • Prisustvo hemijskih materija kao sto su gvozdje . Veoma je reaktivan element narocito u prisustvu vode . pa je u tom slucaju potrebna veca kolicina hlora . vetar deluje na iscezavanje hlora iz vode . • Meteoroloski uslovi uticu na efekat hlorisanja . Smatra se da su bakterije u mutnim vodama zasticene cesticama suspendovanih materija od dejstva hlora . Mutnoca vode znatno smanjuje efikasnost hlorisanja . Utvrdjeno je da na nizim teperaturama baktericidnost hlora je manja nego na visim temperaturama . • Osobine vode imaju uticaj na dezinfekciju hlorom .Pod normalnim uslovima hlor je gas zuckasto-zelene boje .Tako je za dezinfekciju vode na 10° C potrebna dva puta veca kolicina hlora nego na temperaturi od 20° C . Doziranje hlora je veoma vazno za uspeh dezinfekcije . Pri povecanju PH vrednosti nastaje disocijacija hipohloraste kiseline na jone cime slabi efekat hlorisanja . Prilikom dodavanja hlora izvesne kolicine prose se u vodi na oksidaciju organskih ( ukljucujuci i mikroorganizme ) i neorganskih ( Fe . mangan .

Posle 30 minuta kontakta hlora sa vodom visak rezidualnog hlora mora se odstraniti iz vode putem dehlorisanja . Rezidualni hlor posle 10 minuta treba da iznosi 1mg/lit. zemljotres . rat ) .  Metode hlorisanja vode Koristi se nekoliko metoda za hlorisanje vode : • Standardno hlorisanje – hlor se dozira prema hlornom broju i rezidualnom hloru . ciste ) . Hiperhlorisanje se satoji u dezinfekciji vode desetostruko vecim dozama hlora od standardne doze .koja se trosi na oksidaciju svih prisutnih materija pokazuje kolike su potrebe u hloru i naziva se hlorni broj . Rezidualni hlor se javlja u vodi u dva oblika i to : • Kao slobodni aktivni rezidualni hlor i • Kao vezani aktivni hlor ( javlja se kada su u vodi prisutna azotna jedinjenja i reaguje sa njima gradeci hloramine ) . pri pojavi epidemije crevnih zaraznih bolesti u slucaju zagadjenja vode mikroorganizmima koji su otporni na uobicajene doze hlora ( spore . Karakteristika hloramina je da sporije otpustaju aktivan hlor pa deluje usporeno baktericidno ali je krajnji efekat isti .5mg/lit. Zbir vrednosti slobodnog i vezanog rezidualnog hlora predstavlja ukupan rezidualni hlor ciji sadrzaj u hlorisanoj vodi treba da iznosi 0. u protivnom doza hlora se povecava . Voda ne sme biti mutna pre hlorisanja ; • Hiperhlorisanje vode primenjuje se u vanrednim prilikama ( poplava . Sporije otpustanje hlora iz hloramina obezbedjuje manju opasnost sekundarnog . vode . Posle zavrsene oksidacije u vodi preostaje izvesna kolicina hlora kao visak koji se naziva rezidualni hlor .20. . • Hloraminisanje vode – je hlorisanje vode uz prethodno dodavanje amonijaka ili njegovih soli koje sa hlorom grade hloramine .

76mg/l . Rezidualni hlor obrazovan posle tacke preloma nalazi se u vodi u obliku hipohloraste kiseline . • Hlorisanje na tacki preloma.1mg/l sto se ranije smatralo dovoljnom dozom hlora bez obzira da li se nalazi u obliku vezanog ili slobodnog hlora ; • U trecoj fazi povecanje doze hlora iznosi do 0. Javlja se rezidualni hlor u kolicini od 0. • U cetvrtoj fazi svako dalje povecanje kolicine hlora dovodi do povecanja koncentracije slobodnog rezidualnog hlora . Na krivulji se zapazaju 4 faze : • Prva faza oznacava dodavanje malih kolicina hlora pri cemu se sav hlor trosi na oksidaciju organskih materija – nema rezidualnog hlora ; • Drugu fazu karakterise povecanje doze hlora do 0.zagadjenja vode sto je pogodno za hlorisanje starih vodovodnih mreza . Ovu fazu karakterise pojava tecke preloma . Sa povecanjem doze hlora raste kolicina stvorenih hloramina sve dok se ne obavi potpuna oksidacija amonijaka . Cilj hlorisanja na tacki preloma je odredjivanje doze hlora koje su dovoljne za stvaranje slobodnog rezidualnog hlora u kolicini koja obezbedjuje od sekundarnog zagadjenja vode .njegova sustina bazira se na principu baktericidnog delovanja ukupnog rezidualnog hlora koji omogucuje iznalazenje optimalne doze hlora za sigurnu dezinfekciju zagadjenih voda . Od tada koncentracija rezidualnog hlora naglo pada do minimuma. .35mg/l pri cemu se hlor vezuje za amonijak u hloramine .

Hlorni preparati za dezinfekciju vode Vrsta hlornog preparata Elementarni hlor Kalcijumhipohlorit Hlor-dioksid Hemijska formula Cl2 Ca ( OCl)2 Trgovacki naziv Kaporit hiperit Sadrzaj hlora Osobine 100%(tecan) Tecnost ili 70 % Prah bele boje veoma rastvorljiv u vodi Nepostojan i jedno od najeefikasnijih sredstava za dezinfekciju vode Belicastosivkasti prah . hidroskopan. dobro se rastvara u vodi ali ostavlja talog pa se ne preporucuje za dezinfekciju ClO2 70% CaCl (OCl ) Hlorni krec 25-35 % .

• Primena hemijskih sredstava od kojih je najefikasniji natrijumtiosulfat. Tako se npr metalno srebro upotrebljavalo za dobijanje " zdrave vode ". Suvisne kolicine natrijum-tiosulfata daju vodi sapunjav ukus . Postoji vise nacina za dehlorisanje vode : • Provetravanje . Dezinfekcija vode srebrom Germicidne osobine srebra bile su poznate jos u davnoj proslosti ( persijski carevi ) .9 mg kristalnog natrijumtiosulfata sa 5ml vode .vode za pice Natrijumhipohlorit Neorganski hlor-amini NaOCl ×H2O NH2Cl NHCl2 Zavelova voda 10-12 % Nestabilno jedinjenje hlora Imaju produzeno dejstvo . Natrijum-tiosulfat je redukciono sredstvo koje se pod dejstvom hlora oksidise do sumporne kiseline . Za uklanjanje 1mg hlora potrebna je kolicina od 0. Dezinfekcija vode srebrom nije nasla vecu primenu u praksi iz nekoliko razloga : . Amonijum.25 % hlor-amin Dehlorisanje vode To je postupak uklanjanja viska hlora iz vode . Pri dehlorisanju vode pomocu natrijum-tiosulfata . • Filtriranje preko aktivnog uglja . on se rastvara u vodi i dobro izmesa i tek potom dodaje vodi koju treba dehlorisati .

.sulfati . Moze se upotrebiti za dezinfekciju vode u razmeri 1 : 2 000 . Upotreba kalijum -permanganata Kalijum-permanganat ubija vibrio kolere . hloridi . • Njegov efekat ometaju soli prisutne u vodi kao sto su sulfidi . Kalijum-permanganat ne zadovoljava i ne preporucuje se za dezinfekciju vode . • Srebro je veoma skupo • Srebro moze da se deponuju u organizmu ( pojava argiroze ).• Srebro deluje veoma sporo . Ostavlja tamnosmedji talog kao prevlaku na posudju koju je tesko odstraniti .