P. 1
zemljiste

zemljiste

|Views: 382|Likes:
Published by AjsaAli
Degradacija zemljista
Degradacija zemljista

More info:

Published by: AjsaAli on May 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/13/2015

pdf

text

original

Fakultet za primenjenu ekologiju Futura

Tema: Izvori, vrste i posledice zagađivanja zemljišta

Avramović Vesna 14/08 Radovanovic Jelena 09/08

Decembar,2010

ZAKLJUČAK .SADRŽAJ -UVOD -1. OTPAD .1 IZVORI ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA -2.NAJOPASNIJI ZAGAĐIVAČI -5.1OBRADA INDUSTRIJSKIH OTPADA -3.2 OBRADA I DEPONOVANJE ČVRSTIH OTPADA IZ NASELJA -4.ZAGADJENJE ZEMLJIŠTA -2.3.3 ZAGAĐENJE ZEMLJISTA OTPADNIM MATERIJAMA -2.2 NAČINI I VRSTE UGROŽAVANJA I ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA -2.5 ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA TALOŽENJEM ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA IZ VODE -2.2.7 ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA PRI POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI -3.4 ZAGAĐENJE ZEMLJISTA TEŠKIM METALIMA -2.NASTANAK ZEMLJIŠTA -2.6 ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA POSREDSTVOM ZAGAĐENE VODE .

kobalta i aluminijuma. Pored toga što od osobina zemljišta zavisi koliko će biljke u procesu fotosinteze proizvesti organskih materija i što se u njemu odvija razlaganje istih. Mere zastite. Pesticidi se uključuju u lanac ishrane i dolazi do njihovog nakupljanja u pojedinim tkivima. recimo.5 povećava se pokretljivost kod nikla. Plodnost zemljišta je sposobnost zemljišta da biljke snabdeva vodom. Jedan od izvora zagađivanja zemljišta je i poljoprivreda. a za pH < 4 i kod olova i bakra. ti pesticidi dospevaju do čoveka. Sve to može ostaviti posledice u organizmu na kraće ili duže vreme. hemiju kao i određeno kompjutersko znanje. ukratko. mangana. mineralnim supstancama i naravno kiseonikom. ono služi i kao stanište mnogim živim organizmima. a mogu se sresti i pored puta. Narocito u poljoprivrednim regionima zbog povecanog koriscenja hemijskih sredstava. za pH < 5. Bakar je neophodan za rast biljaka. a samim tim i do njihovog akumuliranja u biljkama. Na primer. Kada se zagade povrsinske vode lako dolazi do pomora akvaticnog sveta na tom mestu. Zemljište se zagađuje direktim unošenjem hemijskih sredstava. U industrijskim gradovima dolazi do pojave kiselih kiša što dovodi do uništavanja zelenog pokrivača. teškim metalima. zbog direktnog kontakta sa kontaminiranim zemljištem. a kod tekucih voda i nizvodno. Te biljke čovek i životinje unose kao hranu u organizam. Olovo se taloži u ljudskim kostima. zavisno od vrste zagađenja. Kada metali dospeju u zemljište počinje proces zakiseljavanja pri čemu dolazi do veće pokretljivosti jona metala. Mapiranje lokacija zagađenog zemljišta je veoma vremenski i novčano zahtevan zadatak. Kasnije. ali je veoma štetan u povećanim koncentracijama. reka ili slicno. dobro organizovanje deponija. ljubicica moze da zivi u zemljistu . pa i otrovne. preko biljaka.Zabrinutost zbog zagađenja zemljišta potiče prvenstveno iz zdravstvenih razloga. hemijskih i bioloških osobina dovode do smanjenja plodnosti zemljišta i mogu uticati na funkcionisanje celog ekosistema.5 u zemljištu se povećava pokretljivost kadmijuma. procednim vodama itd. Kod nas u Srbiji je mnogo divljih deponija. Prvo dolazi do nagomilavanja pesticida u biljkama i zastupljenost im je različita u različitim delovima biljaka. a to zavisi od vrste biljaka i pesticida. Preko deponije se pored zemljista zagadjuju i podzemne vode raznim organsikim i neorganskim jedinjenjima. kadmijum može biti kancerogen. A tu su i deponije. podrazumevaju smanjenje upotrebe zagadjujucih materija u poljoprivredi. Kod divljih deponija je cesta pojava glodara koji su prenosioci raznih zaraza. UVOD Zemljište je osnovni deo svakog ekosistema. koji uključuje hidrologiju. Dolazi i do zagadjivanja atmosfere raznim gasovitim jedinjenjima. To se može pokazati na primeru lanca ishrane. Teko je obnoviti zemljišta koja su zagadjena kiselim kisama. Ako je . isparenja tih kontaminenata.a i materijalnih dobara. Dobro organizovana deponija zahteva ukljucivanje opstine i odvajanje vece kolicine novcanih sredstava. sto je bio razlog za zatvaranje mnogih korisnih bunara. ne razmišljajući gde je ta biljka rasla i pod kojim uslovima. Cesto se preko zagadjenog zemljista zagadjuju povrsinske i podzemne vode. Teški metali najčešće dospevaju u zemljište preko atmosfere. kada neka jestiva biljka raste u zemljištu koje je zagađeno npr. geologiju. Promene fizičkih. kada dolazi i do sirenja neprijatnih mirisa. kao i zbog zagađenja površinskih i podzemnih voda. pH <6. zasadjivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagadjujuce materije.

Ova vrsta zagađenja obično potiče od kidanja podzemnih rezervoara..osiromašenje biljnog fonda. hemikalija kao i svih promena u prirodnom okruženju tla. a nema ni osnovne zakone vezane za zastitu zivotne sredine. Kontaminacija zemljišta (zagađivanje zemljišta) je izazvano prisustvom ksenobiotika (delo ljudskih ruku).I životinjama. dopiranjem otpada sa drugih površina ili direktnim uticajem industrijskog otpada.Čestice koje je čine kreću se od koloidnih.površinska I dubinska eksplatacija mineralnih I energetskih resursa.Vrlo je važan oblik jedinjenja u kojim se ovi zagadjivači nalaze. potrebno je 200 do 1000 godina.koje su jako važne za kavalitet i osobine zemljišta.Zagadjivanje čvrstim otpadom(otpad iz procesa industrijske proizvodnje. kao i drugi teški metali.kao I osobine samog zemljišta(vegetacija.otpadne vode iz domaćinstva. Pojava ovog fenomena je povezana sa stepenom industrijalizacije kao i sa intenzitetom upotrebe hemikalija..prekomerno . filtracije zagađene vode u slojeve zemljišta.Sve ove komponente su u stanju dinamičke ravnoteže. eksploatacije ulja i nafte. I slicne druge akcije koje imaju za cilj ocuvanje zemljista.klimatski uslovi…) U faktore zagadjenja spadaju jos I moderna obrada.Da bi se formirao sloj zemljišta debeo 2 do 3 cm. a time i opstanka ljudskog roda. Za sve ovo je potrebna dobra volja drzave.Medjutim zemljište se sve vise smanjuje I degradira čemu doprinosi njegovo zauzimanje I pretvaranje u neprirodno zemljišete. Istraživanjem se konstatovalo da u izvore zagadjenja zemljišta spadaju zagadjivanja iz vazduha(emisije iz tehnoloskih procesa emisije usled sagorevanja fosilnih goriva.kao I emisije iz saobracaja) .zagadjivanje otpadnim vodama(otpadne vode iz tehnoloskih procesa. Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje.U sastav zemljista ulaze organske I neorganske materije . Zemljište je sredina koja neposredno učestvuje u razvoju živog sveta na Zemlji jer pruža niz hranljivih materija biljkama.Predstavlja inzvaredno značajno prirodno dobro ali koje se stvara i obnavlja veoma sporo.kompletne biocenoze na zemlji.komunalni otpad.zagadjivači prisutni u tekućoj I podzemnoj vodi zagadjuju zemljišta sa kojima je ta voda u dodiru. Nastanak zemljista Zemljišta predstavljaju smesu organskog I neorganskog materijala.a one kroz lanac ishrane.mikroelemenata. Kada uzročnici dospeju u zemljište na bilo koji način njihova dalja sudbina zavisi od niza fizičkih. pesticidi. Zagađujuće hemikalije su najčešće nafta. Zemljište je jedan od osnovnih preduslova života na zemlji.komunalne vode).do razmera grubih disperzija. rastvarači. primene pesticida .obrada.energije. olovo.Ono utiče I na razvoj celokupne civilizacije jer je izvor mnogih minerala. ali tako je.voda I gasovi. koja u nasem slucaju jos uvek nije spremna na takve poduhvate.kao I otpad koji nastaje u procesu poljoprivredne proizvodnje).vode zagadjene usled poljoprivredne delatnosti. Da nije zalosno bilo bi smesno. ugljovodonici.hemijskih I bioloških faktora ciji se uticaji prepliću.bogatim arsenom.

vazdušnih strujanja i Zemljine teže) i drugih fizičkih faktora i živih organizama na geološku podlogu Zemlje (stene). 2. emisije usled sagorijevanja fosilnih goriva. Nastaje kao rezultat dejstva klimatskih (naročito temperature. prekomerna urbanizacija i poplave.Posle ovako rizicnih vrsta zagadjenja ostaju samo neravne . Glavnu stetu zemljistu nanose zagadjenje tla i vazduha. njihova dalja sudbina zavisi od niza fizičkih. vode. Od živih organizama.otpadne vode iz tehnoloških procesa.ZAGADJENJE ZEMLJIŠTA 2. otpadne vode iz domaćinstva. Priroda I tehnologija radnih procesa I operacija na dosadašnjem nivou tehnike neadekvatna je u odnosu na potrebe zaštite životne sredine.čvrstu. salinizacija. i zemljište u osnovi spada u obnovljiva prirodna bogatstva. Zagađenja čvrstim otpadom iz privrede. zemljište ipak treba smatrati ograničenim. 3. aerosola. klimatski uslovi i td).Dolazi do degradacije velike povrsine zemljišta. Zemljište ili tlo predstavlja posebnu prirodnu tvorevinu koja obuhvata čvrst površinski sloj Zemlje. Kao i vazduh i voda. Ali. stambenih zgrada. kao i životinje. para. kao i neprekidno zagađivanje i neracionalno korišćenje od strane čoveka. Ovaj složeni system obuhvata sve tri faze.biološki sterilne površine. vode zagađene uslijed poljoprivredne djelatnosti i td. obrada zemljišta.1 IZVORI ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA Kada govorimo o potencijalnim izvorima i o načinu zagađenja zemljišta onda to zagađenje može dospjeti putem : 1. 2. iako ti . odnosno specifičan kompleks ekoloških faktora (edafski faktori). Zagađivači u obliku gasova. domaćinstva i poljoprivrede što predstavlja jedan od najznačajnijih načina zagađenja. u procesu stvaranja zemljišta naročito su značajni biljni organizmi. karakterističan za biosferu. hemijskih i bioloških faktora čiji se uticaji isprepliću. a aerosoli i čestice direktno sedimentacijom.Vrlo je značajan oblik jedinjenja u kome se ovi zagađivači nalaze. Zagađenja iz otpadnih voda .navodnjavanje I drugi brojni faktori. Ostaci uginulih organizama u različitim fazama razgradnje i mineralizacije ulaze u sastav zemljišta. atmosfere – emisije iz tehnoloških procesa. Kada zagađivači dospiju u zemljište na bilo koji od navedenih načina. Zagađivači prisutni u tekućoj i podzemnoj vodi zagađuju zemljišta sa kojima je ta voda u dodiru. šuma i td. prašine dospijevaju na površinu zemlje spiranjem sa padavinama. Zemljište je veoma značajno za žive organizme i čoveka. Na taj način ono istovremeno predstavlja i product aktivnosti živih bića i životnu sredinu. zatim je tu i vrlo važan faktor osobine samog zemljišta (vegetacija. s obzirom na ograničenu ukupnu količinu I izuzetno spor proces nastajanja. emisije uslijed sagorijevanja biomase. tečnu i gasovitu. erozija. odnosno neobnovljivim prirodnim bogatstvom. Zagađenja iz vazduha. a za njegovu zastitu ne postoji zajednicka strategija Sveta. emisije uslijed izduvnih gasova automobila.

Erozija zemljista predstavlja ispiranje i odnosenje najsitnijih i najplodnijih cestica iz rastresite podloge. a kada su u pitanju zemlje istocne Evrope na njihovim teritorijama izrazena je erozija tla.Ovo najbolje potvrdjuju cinjenice da su mnogi nasi krajevi potpuno stali bez rastresitog pokrivaca. jer su u pitanju stete ogromnih razmera. koji su izgradjeni. izgradnju industrijskih kompleksa i saobraćajnica i deponovanje otpadnog materijala.000 hektara samo na tlu Srbije. 2.) dovodi do znatnog zagađivanja poljoprivrednog zemljišta. 45 procenata obale izbetonirano. Poslednjih godina kao veoma opasan neprijatelj zemljista pojavile su se takozvane kisele kise. zbog upotrebe pesticida. a u 40 procenata litvanskog zemljista zabelezena je visoka koncentracija teskih metala. Osnovne čovekove aktivnosti koje najviše degradiraju tlo u prvom redu se odnose na širenje gradova.Erozija zemljista je prirodan proces koji se moze ubrzati nekontrolisanom secom suma i pogresnim koriscenjem zemljista. koja je veoma ozbiljan i ponekada nepovratan process. kojima razne štetne materije dospevaju u zemljište.Usled ovakvih postupka cesto dolazi do ubrzane erozije. jedan deo odgovorosti snose i mnogi objekti za odbranu od bujicnih poplava i erozije. i sprecavanje erozije. pa cak i djubriva. i sa danasnjeg aspekta imaju neadekvatne konstrukcione elemente za zastitu. zbog koje se godisnje prakticno gubi 25. zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Svet.Na ovim povrsinama znacajno su umanjeni poljoprivredni prinosi. pored ostalih faktora. raznih građevinskih i hidrotehničkih zahteva itd. odnosno pesticide.problemi svakog dana poprimaju sve vece razmere. U Italiji je. dok u svetu se smatra da erozija godisnje pojede vise od 50 miliona hektara. i neposredno prete unistenju zivota na Zemlji. pre svega erozija. 35 procenata zemljista Poljske je preterano kiselo. a ponekada i mnogostruko vise. Sve veće korišćenje hemijskih sredstava u poljoprivredi (mineralnih đubriva. Velike površine zemljišta izložene su intenzivnom procesu erozije. Jedan od značajnih faktora ugrožavanja zemljišta predstavljaju i otpadne vode. pre vise od cetrdeset godina. Osnovni razlog zbog koga se gubi i smanjuje prostranstvo obradivih povrsina je. Erozija nastaje kao posledica seče šuma. Borbu sa erozijom i bujicnim poplavama treba shvatiti ozbiljno. na primer. za Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla.Kao faktor koji bi trebalo ovo da spreci. doslo je do katastrofalnog susenja suma i ozbiljne ugrozenosti zivota sveta u jezerima.2 Načini i vrste ugrožavanja i zagađivanja zemljišta Čovek svojim aktivnostima neprekidno smanjuje ukupnu površinu zemljišta. raznih sredtava za zaštitu bilja.Smatra se da je poslednjih godina natopljeno preko 10 miliona hektara u Evropi i Severnoj Americi. Sve veće zagađivanje vazduha takođe . deponovanja čvrstih otpadaka itd. Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom.Srbija spadaju u red zemalja koje su veoma ugrozene erozijom. Ovo se naročito odnosi na poljoprivredno zemljište koje postaje sve ugroženije. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to.

sagorivi organski otpaci koji nisu podložni brzom raspadanju (hartija.neorganski nesagorivi otpaci (staklo. metal. Velike deponije rudne I industrijske jalovine. koji se ne razgrađuju. . . cink. jalovine. koji obuhvata rastvorene i nerastvorene materijale nataložene radom reka. Ovim putem u zemljište dospevaju i znatne količine radionuklida. Korišćenje ruda. mineralna đubriva. . Poseban značaj u zagađivanju zemljišta i životne sredine imaju razne vrste industrijskog otpada.deluje na pogoršavanje kvaliteta zemljišta. . guma.ostaci procesa prečišćavanja voda i gasova (talog. odnosno čestice organskog i neorganskog porekla. odnosno zemljišni materijal nastao nasipanjem ili deponovanjem materijala iz rudničkih ili industrijskih pogona. ugrožena zemljišta se dele na četiri osnovne kategorije: . boje. Kao posledica intenzivnog procesa aerozagađivanja obično najpre strada vegetacija. odbačeni građevinski materijali).flotacioni materijal. predstavljaju veliku opasnost za životnu sredinu i zemljište.kabasti predmeti (stari automobile. ozbiljno ugrožavaju zemljište. što zavisi od njihove količine. pretežno iz poljoprivredne proizvodnje. dospele vazdušnim strujanjem i atmosferskim talozima. kao i radioaktivni otpaci. otpadne materije se mogu grupisati na različite načine. nafte. ugljena prašina). Posle korišćenja ugja. boje. pesticide. drvo.jalovine. zemnog gasa. Posebnu opasnost za zemljište.aerosedimenti. koža. Među najznačajnije zagađujuće materije zemljišta ubrajaju se sumporni gasovi. . herbicidi. Prema vrstama oštećenja. keramika).ostaci spaljivanja raznih vrsta sagorivih materija (šljaka. predstavlja ozbiljnu opasnost za plodna poljoprivredna zemljišta. . kojih u poslednje vreme ima sve više. Štetno dejstvo na kvalitet zemljišta imaju i deponije pepela. zatim raznovrsni toksični materijali koji se koriste u industriji i poljoprivredi: lakovi.3 Zagađivanje zemljišta otpadnim materijama Različite vrste otpadnih materija. koje više ne služi poljoprivrednoj proizvodnji.otpaci od prerađevine ruda (jalovina. kao i intenzivan process industrijalizacije. S obzirom na posledice. porekla i hemijskog sastava. mulj. Efekti dejstva raznih zagađujućih materija umnogome se razlikuju. pepeo. 2. gvožđa i drugih mineralnih sirovina peostaju znatne količine otpadnih materijala. Prema poreklu i sastavu mogu se podeliti na sledeće kategorije: . naročito iz površinskih kopova. oksidi azota.razgradivi otpaci organskog porekla. a potom i samo zemljište. čije se količine neprekidno povećavaju. čvrsti otpaci). . . .urbano i industrijsko zemljište. šljake. zgura). šljaka. Razni sintetički materijali. ambalaža. aldehidi i dr. deterdženti). bakar. .čvrsti otpaci iz hemijske industrije (razna hemijska sredstva. Pojava kiselih kiša i sušenja šuma predstavlja ozbiljnu opasnost za šumske i poljoprivredne ekosisteme i samo zemljište. Ogroman broj hemijskih supstanci sve više opterećuje zemljišni prostor. tekstil). zajedno sa otpadnim industrijskim vodama. predstavljaju i izduvni gasovi motornih vozila. . ugrožavaju i neprekidno smanjuju postojeće obradive površine. naročito u zoni većih saobraćajnica. olovo.

Lancima ishrane.) 2. pri većim koncentracijama deluju toksično na biljke. To su na primer olovo (Pb). proizvode ogromne količine otpadnih materija. Industrijska postrojenja. nikl (Ni) i arsen (As). od kojih su mnoge toksične za živa bića. Industrijska postrojenja zagađuju vazduh teškim metalima. Pored dospevanja teških metala u zemljište matičnog supstrata. Uzrok tome je sve veći broj industrijskih postrojenja. iako ih u matičnom supstratu na kome je zemljište formirano nije bilo u takvom sadržaju. Neki su neophodni jer bez njih biljke ne mogu normalno da završe svoj životni ciklus. Među ovim materijama nalaze se velike količine čađi i pepela. pesticide. pre svega termoelektrane i hemijska industrija.. a samim tim zagađenje se prenosi na zemljište i vodu. najčešće padavinama. gari. dok jedna grupa elemenata. Izvori unošenja teških metala u zemljište mogu da budu i neka mineralna đubriva i pesticidi. Mnogi teški metali unose se sredstvima za zaštitu biljaka. živa (Hg).4 Zagađivanje zemljišta taloženjem zagađujućih materija iz vazduha Velike količine zagađujućih materija dospevaju iz vazduha i tokom vremena talože se na površini zemljišta. Znatan deo teških metala dospeva u zemljište primenom hemijskih sredstava u industrijskim i poljoprivrednim procesima. one dospevaju u okolne ekosisteme i zemljište i izazivaju razne kumulativne i toksične efekte (teški metali. 2. odnosno mrežom lanaca ishrane. i drugi izvori njihovog unošenja moraju se imati u vidu. Posredstvom vazduha te materije dospevaju u okolno zemljište i u vode. Posebnu opasnost po živi svet predstavljaju otpadne materije iz hemijske industrije. drugi mogu da deluju stimulativno.Danas ovih elemenata ima daleko više u poljoprivrednom zemljištu. Opravdano je pretpostaviti da se u njima nalazi svih 88 elemenata koji prema dosadašnjim saznanjima učestvuju u izgradnji Zemlje. od koga se ono i obrazuje tokom pedogeneze. Svi oni. dima. posebno teški metali. Elementi koji ulaze u sastav biljaka nemaju isti značaj. dospevaju u zemljište zagađujući životnu sredinu i uništavajući vegetaciju. ali se zagađujuće materije vazdušnim strujanjima često prenose i na znatnija odstojanja.5 Zagađivanje zemljišta posredstvom zagađene vode . Do danas je u biljnim tkivima utvrđeno prisustvo oko 70 elemenata. Sve je više topionica metala i termoelektrana iz čijih dimnjaka izlaze velike količine pojedinih metala u vidu gasova. U blizini topionica za preradu metala i termoelektrana neretko se primećuju oštećenja biljaka i zemljišta. a gradsko smeće (komunalni otpad) se sve više pominje kao potencijalni izvor ovih elemenata. Ovaj proces je naročito izražen u blizini velikih industrijskih centara. Njihova zastupljenost u biljkama je različita i zavisi od unutrašnjih i spoljašnjih činilaca.

3. Mnoge od njih putem navodnjavanja dospevaju u poljoprivredna zemljišta. često se nagomilavaju delujući toksično na sav živi svet. čime se značajno utiče na povećanje prinosa kultura. one često ostaju trajno vezane u zemljištu. Znatne količine otpada nastaju i pri korišćenju energetskih sirovina. a takođe i pesticide.1 Obrada industrijskih otpadaka U procesu industrijske proizvodnje nastaju znatne količine otpadnih materija. Stoga prekomerna upotreba mineralnih đubriva. Količine i vrsta tih materija zavise od industrijske grane. fosfor i kalijum u obliku soli. otpad koji se gomila predstavlja opasnost po zdravlje.). zemnog gasa). može smanjiti kvalitet i količinu prinosa. Zagađujuće materije. u određenoj količini. hemijskog sastava. jer su oni toksične materije. već i zato što predstavlja izvor hrane za pacove. ne samo time što pojedine vrste otpada trule. ispiranjem zemljišta ili rečnim tokovima dospevaju i do udaljenijih područja od mesta nastanka. U izvesnim slučajevima otpaci iz industrije se jednostavno deponuju. Otpad uzrokuje tzv. vode i zemljišta. Plavljenjem zemljišta zagađujuće materije dospevaju u mnoge nezagađene ekosisteme. posebno fosilnih goriva (uglja. mogućnosti razgradnje. agregatnog stanja. Otpad je zagađivač vazduha. Otpad Sa razvojem civilizacije otpad postaje sve važniji problem. među kojima ima i toksičnih. što iznosi više od tone po glavi stanovnika. Industrijski otpaci se dele na čvrste i tečne. što povećava njihovu koncentraciju. Zagađenost zemljišta teškim metalima nije lako utvrditi i razlikuje se kod različitih tipova zemljišta. buve i druge prenosioce zaraznih bolesti. Za ljude.Mnoge zagađujuće materije putem atmosferskih padavina. ambijentalno zagađivanje jer ruži okolinu i neprijatno miriše. . Način deponovanja industrijskog otpada zavisi od vrste i prirode otpada. Samo u Velikoj Britaniji se godišnje baci oko 70 miliona tona otpada godišnje. vrste sirovina i primenjene tehnologije. Katkada putem vode dospevaju u dublje slojeve Zemlje.6 Zagađivanje zemljišta pri poljoprivrednoj proizvodnji Korišćenjem mineralnih đubriva. a nekada se uništavaju (spaljivanjem i sl. gde u obliku nitrata mogu opasno da zagade i podzemne vode. Iako biljke koriste velike količine tih đubriva znatan deo ostane neutrošen. količine itd. kao i zagađivanje površinskih voda. 3. u drugim se ponovo koriste prilikom reciklaže. Posebnu opasnost po zemljište i živi svet predstavlja prekomerna primena pesticide. ali njegovo prisustvo u drugom tipu zemljišta.ukoliko se ove količine ne iskoriste ni tokom narednih sezona. Nestručna primena može usloviti i zakiseljavanje zemljišta (sva đubriva su fiziološki kisela). Prilikom isparavanja vode dolazi i do znatnog nagomilavanja ovih materija. 2. Prisustvo nekog jedinjenja. nafte. u zemljište se unose najznačajniji mikroelementi: azot. predstavlja ozbiljnu opasnost za zemljište i živi svet. ne mora izazvati poremećaj u biljnoj proizvodnji kod jednog tipa zemljišta.

recikliranje (postupak izdvajanja određenih sirovina i njihovog ponovnog vraćanja u proizvodnju) i kominucija (mlevenje smeća i ispuštanje u kanalizaciju zajedno sa vodom). zatim pakovanje u burad i odlaganje u more. Navedeni postupci ne mogu se primeniti u svim slučajevima deponovanja otpadaka jer u pojedinim slučajevima. mineralne soli. Mineralni talog iz otpadnih voda se izdvaja postupcima zgušnjavanja. postupkom mehaničkog uklanjanja vode. obrada reagensima. tehnička obrada i sušenje. Iako postoje različiti postupci deponovanja i uništavanja urbanog smeća. U tom cilju usavršavanje tehnologije prerade otpadaka ide u pravcima: . šljaku itd. ovakvim postupcima se postiže i znatna . nijedan od postojećih postupaka nije u celosti dovoljno efikasan. prašine i drugih vrsta zagađivanja. mehaničko uklanjanje vode. Pri tom poseban problem predstavlja bezbedno deponovanje i obrada čvrstih otpadaka iz gradova. koji praktično predstavljaju izvore zaraze.Tečni otpaci sadrže visoke koncentracije otpadnih materija. Takvi proizvodni sistemi se nazivaju zatvorenim ciklusima proizvodnje. koriste se sanitarne deponije u kojima se deponovano smeće prekriva slojem zemlje. U novije vreme teži se razvijanju proizvodnih sistema koji praktično ne bi davali otpatke ili bi minimalno zagađivali životnu sredinu. spaljivanje. fermentacija (postupak razgradnje organske materije na mineralne i neagresivne sastojke). Da bi se smanjile ili izbegle ove opasnosti. deponije u većini gradova su otvoreni prostori. industrijski otpad se može podeliti na organski i neorganski. S obzirom na ekološke ili ekonomske aspekte bezbedno deponovanja. Čvrste materije dobijene prilikom obrade industrijskog taloga i tečnih otpadaka obično se deponuju na određenim mestima na površini zemlje. 3. Za obradu organskih taloga iz otpadnih voda postoji čitav niz postupaka: zgušnjavanje.. najracionalnije je usavršavanje postojećih postupaka proizvodnje sa što manje otpadnih produkata. Jedan od načina predstavlja njegovo izlivanje u duboke bušotine u zemlji.razvoja proizvodnih sistema bez otpadnih produkata i . Tečni industrijski otpad se deponuje na različite načine. Osnovni postupci koji se danas primenjuju za uklanjanje i preradu urbanog otpada su: kontrolisano sanitarno deponovanje. reagensima. požara. te se drugačije deponuju nego tečni otpad.proizvodnje sa što manjom količinom otpadnih produkata. kompostiranje (postupsk recikliranja i obrade organskih otpadaka radi dobijanja veštačkog đubriva).5 do 1. zahteva iznaleženje odgovarajućih tehnologija. obradom.8 kg otpadaka). kao kod radioaktivnih izotopa. Prema hemijskoj prirodi. Shodno hemijskoj prirodi primenjuju se i odgovarajući postupci. još uvek nisu razvijene tehnologije njihovog bezbednog deponovanja ili prerade za ponovno korišćenje. Nažalost. kao i znatne količine vode. deponovanje ili njihovo korišćenje. posebno kada je reč o tečnom industrijskom otpadu. spaljivanje. mulj.2 Obrada i deponovanje čvrstih otpadaka iz naselja Intenzivnom urbanizacijom neprekidno se povećavaju količine otpadnih materija (čovek dnevno produkuje od 0. Pored smanjivanja zagađenja. anaerobno ili aerobno razlaganje.korišćenje otpadaka kao sekundarnih sirovina. termičkim sušenjem ili deponovanjem. Jedan obezbeđivanja prostora i potrebe smanjivanja količine otpada za deponovanje. Čvrsti industrijski otpaci sadrže velike količine nemetala. .

gajenih na jako kontaminiranim zemljištima. Fitotoksičnost žive ne predstavlja veći ekološki problem. Spanać se ubraja u osetljive biljke. Intenzitet kontaminacije biljaka olovom smanjuje se njihovom udaljenošću od velikih saobraćajnica. Smatra se da pšenica i soja imaju relativno visoku tolerantnost prema olovu. Olovo (Pb) Najveći zagađivači prirode olovom su motorna vozila. Ovaj element najviše se apsorbuje u paradajzu. salati i spanaću. dužine trajanja vegetacije. Koncentracija žive u biljkama kreće se u proseku od 10 do 200ng/g suve materije. 4. NAJOPASNIJI ZAGAĐIVAČI Kadmijum (Cd) Kod brojnih biljnih vrsta intenzitet transporta kadmijuma u nadzemnim organima je u korelaciji sa njegovom koncentracijom u hranljivoj podlozi. Smatra se da koren predstavlja prepreku većem nakupljanju žive u izdanku. pokrovnosti zemljišta biljkama. prinos se značajno smanjuje. Isto tako.500ng/g. Organska jedinjenja olova. pristupačnost žive u zemljištu za biljke je obično niska. Kod pomenutih vrsta. Kadmijum usvojen iz hranljive podloge uglavnom se zadržava u korenu. najčešće ne prelazi 1mg/kg suve materije. pravca i intenziteta vetra. Na ovaj način se mnoge materije ponovo vraćaju u proizvodni ciklus. Taloženje olova kod većine biljaka intenzivnije je u korenu u odnosu na nadzemne delove. Kod ove biljne vrste već pri koncentraciji od 10mg/kg suve materije. koncentracija kadmijuma u vegetativnim nadzemnim organima može iznositi i do 160mg/kg. Koncentracija pri kojoj se uočavaju simptomi viška žive na biljkama znatno je iznad onih koji se u normalnim uslovima nalaze u zemljištu. Neke biljke (detelina) imaju sposobnost da akumuliraju kadmijum usvojen iz zemlje. Nakupljanje olova u biljkama. izazivaju hlorozu i time smanjuju intenzitet fotosinteze.. Olovo u većim koncentracijama inhibira izdužavanje korena i rast listova. Veće koncentracije u biljkama inhibiraju metabolizama gvožđa. U semenu žitarica. a u blizini nalazišta žive od 500 do 3. U zrnu ječma i pšenice. Biljke olovo u neorganskom obliku slabo usvajaju i premeštaju u nadzemne organe. Prema ispitivanjima. Sa ekološke i ekonomske tačke gledišta od posebnog je značaja primena postupaka koji kao sekundarne sirovine koriste razne otpadne produkte industrije. Beauforda (1970) akumulacija žive u korenu je dvadeset puta veća nego u izdanku. Velika moć korena u akumulaciji olova mogla bi da bude i jedan vid zaštite nadzemnog dela. koncentracija žive je od 3 do 10 puta niža u zrnu nego u slami. Udeo ovog elementa u stablu i listovima biljaka je približno isti ali manji od njegove koncentracije u podzemnom delu biljke. Sem toga.ušteda sirovina i energije. inhibira proces fotosinteze. Kadmijum inhibira transpiraciju kao i pokrete ćelija zatvaračica stominog aparata. visoke koncentracije kadmijuma inhibiraju disanje i transport elektrona u procesu oksidativne fosforilacije. Živa (Hg) Sva jedinjenja žive su izuzetno toksična za biljke i životinje. koncentracija žive se kreće .. utiče na morfološko-anatomsku građu biljaka. veoma se brzo usvajaju i transportuju u nadzemne delove biljaka. izuzev na kiselim zemljištima. Kod žita. u blizini autoputeva zavisi od udaljenosti biljaka od saobraćajnice.

Koncentracija hroma u suvoj materiji biljaka u proseku kreće se od 0. Nikal nepovoljno utiče ne samo na pokretljivost. Najčešći simptomi viška hroma su hloroza i zaostajanje u rastu.01 do 1mg/kg. Ukoliko je njegov udeo u suvoj materiji lista manji od 4mg/kg. Bakar (Cu) Pokretljivost bakra u biljkama je osrednja. Veće koncentracije hroma deluju toksično na biljke. Uočeno je da višak nikla izaziva hlorozu koja podseća na hlorozu izazvanu nedostatkom gvožđa. Bakru. smanjenje porasta i prinosa. premeštanje je svega 20%. premešta se 70% bakra u zrnu. Nikal. U zrnu žita. pšenica. lucerka. odumiranje mladih listova. uvijanje listova. Iz listova pšenice koja je obilno obezbeđena bakrom u toku nalivanja zrna. proučavali su sadržaj nikla u lišću 44 sorte spanaća i ustanovili da se kreće od 1.oko 1 do 2ng/g suve materije. Kod ovsa dolazi do nekroze a kod pšenice.5. iz listova kojima nedostaje bakra. U izrazito osetljive biljke ubrajaju se ovas. premeštanje iz korena u nadzemne organe. Koncentracija bakra u biljkama kreće se od 5 do 30mg/kg u suvoj materiji. Ako ga nema dovoljno. suncokreta i kukuruza do smanjenja rasta. Ascedentni transport i reutilizacija u velikoj meri zavise od stepena obezbeđenosti biljaka ovim elementom.5 do 3mg/kg suve materije. za razliku od olova i kadmijuma. ima dobru pokretljivost kako u ksilemu tako i u floemu i u značajnoj količini se nakuplja u plodovima i semenu. sadržaj elemenata i pigmenata hloroplasta (Stanković 1992). utvrđena je koncentracija od 1. 0. Postoje. spanać.7mg/kg. međutim. smatra se da biljke nisu u dovoljnoj meri obezbeđene. koje za nomalan rast i razviće zahtevaju nikal. sadržaj preko 20 do 100mg/kg ukazuje na veliku koncentraciju ovog elementa. ozimi i jari ječam.17mg/kg (Pais 1980). Nasuprot tome. odnosno 0. Nikal (Ni) Prosečan sadržaj nikla u biljkama iznosi od 0. kao što je Alyssum. nekroza. naročito kod mladih listova. Tipični znaci nedostatka bakra su venjenje. Hrom (Cr) Koncentracija za biljke pristupačnog hroma u većini zemljišta je niska. Biljke koje uspevaju na serpentinskim zemljištima mogu da sadrže i do 100mg/kg (Brooks. Može se reći da se velika količina bakra javlja u kiselim zemljištima.1 do 5mg/kg suve materije. Lišće obično ima najveći sadržaj nikla. kao i iz starijih listova u mlade. treba . Osetljivost biljnih vrsta na njegov nedostatak je različita. Do toksičnog dejstva ovog elementa dolazi ako je njegov ukupan sadržaj u zemljištu od 25 do 40mg/kg i ako je pri tome pH vrednost zemljišta ispod 5. čime se može objasniti njegov mali udeo u biljkama. hloroza. neznatno je. Veće koncentracije mogu da utiču i na klijanje semena. neke biljke. Koncentracija hroma u korenastom povrću i u većini krmnih biljaka kreće se od 0. 1987). kao ekološkom činiocu. Živa narušava građu biomembrana i menja aktivnost enzima čime narušava razmenu materija i inhibira rast i razviće biljaka. a u brašnu i hlebu koji su dobijeni od njega.2 do 4mg/kg. vodni režim. duvan. odnosno translokaciju gvožđa. već i na samo njegovo usvajanje. a seme veći sadržaj od slame.23. Karvanek i Bohmova (1966). Nichoelas i Thomas (1954) ispitali su uticaj nikla na porast paradajza i ustanovili da koncentracija od 15 do 30 milivala izaziva hlorozu. mlađi delovi imaju veći sadržaj od starijih.

Cink se ubraja u umereno toksične metale. Mentizelia i Sideranthus. u proseku 30 do 150mg/kg. Sadržaj arsena u biljkama je obično znatno niži nego u zemljištu. Pošto je koncentracija arsena u biljkama niska. Njegova koncentracija u suvoj materiji biljaka u proseku se kreće od 1 do 7mg/kg suve materije. Koncentracija selena u njima kreće se od 10³mg/kg suve materije (Adriano 1986). Selen nije neophodan element za više biljke. Selen (Se) Kapacitet nakupljanja selena kod pojedinih biljaka značajno se razlikuje. smanjenja korenovog sistema. Njegovo premeštanje iz starijih u mlađe organe naročito je sporo kod nedovoljne obezbeđenosti cinkom. jer se kod prvih arsen bolje vezuje. njegovo ulaženje u lanac ishrane preko biljaka je neznatno. najčešće 20 do 50mg/kg. Conopsis (Compositae). lucerka i uopšte leguminoze. već i činjenicu da je u većim koncentracijama veoma toksičan. Koncentracija cinka u suvoj materiji biljaka kreće se od 1 do 10. na zemljištma koja su nastala iz matičnog supstrata bogatog cinkom. . Koncentracija selena u njima iznosi nekoliko stotina mg/kg. na nedostatak cinka naročito su osetljivi kukuruz i jabuka. Osetljivost biljaka na visoke koncentracije arsena je različita. paradajz i šargarepa. Znaci velike koncentracije cinka kod biljaka najčešće se javljaju na kiselim tresetnim zemljištima. U slučaju kada je njegova koncentracija u spoljašnjoj sredini visoka. kod biljaka dolazi do nižeg rasta. Njegova toksičnost za biljke manja je od bakra. Njegovo toksično dejstvo je predmet detaljnijeg proučavanja. dok su tolerantne vrste krompir. Stanleya (Cruciferae) i Xylorhiza (Compositae). a samim tim i toksičnost ovog elementa. U najosetljivije vrste spadaju pasulj. Od biljaka. Cink spada u grupu elemenata čija je pokretljivost u biljkama osrednja.000mg/kg suve materije. pa čak i akutnim nedostatkom cinka. taloži se u korenu. veća je na kiselim zemljištima. U prirodi se veoma retko može uočiti fitotoksično dejstvo visokih koncentracija arsena ili njegovo nepovoljno dejstvo na prinos biljaka. kako u razmeni materija. Nakupljanje. Pri koncentraciji od 10 do 20mg/kg može se računati sa latentnim. tako i u morfološkoj i anatomskoj građi biljaka.pokloniti odgovarajuću pažnju imajući u vidu ne samo potrebe biljaka i životinja za ovim elementom. U drugu grupu biljaka mogu se ubrajati vrste rodova Aster.000mg/kg.460mg/kg suve materije. Arsen (As) U biljkama koje se koriste u ishrani sadržaj arsena nalazi se u granicama normale. Atriplex. osim ako nisu gajene na kontaminiranom zemljištu. U ekstremnim uslovima zabeležena je koncentracija od 3. Vidljivi simptomi viška ovog elementa javljaju se kada njegova koncentracija u suvoj materiji prelazi 300 do 5. kao i u okolini rudnika i topionica cinka. nedostatak cinka izaziva velike promene. Stimulativno dejstvo niskih koncenracija na rast biljaka se ne isključuje. Velikom sposobnošću nakupljanja selena odlikuju se različite vrste roda Astralagus (Leguminosae). obrazovanja sitnih listova i nekroze listova. U ovim slučajevima. Na težim zemljištima ređe dolazi do njegovog toksičnog dejstva nego na peskovitim. posebno ako je pH vrednost zemljišta manja od 5. Zbog višestruke uloge u razvoju biljaka.

breskva. Žitarice sadrže od 1-5ppm bora. Njegova koncentracija u semenu kod biljaka Festuca rubra i Minuartia verna bio je čak 4 puta veći nego u listovima.4mg/kg. zemljište i živa bića. u listovima i to posebno u rubnom delu lista. Sadržaj fluora u suvoj materiji biljaka kreće se u proseku od 2 do 10mg/kg. Srednje tolerantne su kukuruz. Biljke mogu da ga usvajaju i preko nadzemnih organa.3-2.Ogromne količine selena inhibiraju rast i izazivaju hlorozu. Najosetljivije su smokva. šargarepa. pasulj i vinova loza. Njegov nedostatak. Fluor (F) Usvajanje fluora korenom je pasivan. paradajz. a dikotiledone 20 do 80mg/kg.43. Kamelije su izuzetak jer mogu akumulirati jedinjenja fluora od 100mg/kg i više. naročito kod dikotiledonih biljaka izaziva velike fiziološke i morfološke promene. luk. Kod biljaka koje su rasle na jalovini rudnika. a u velikoj meri zavisi i od vlažnosti vazduha. One se na pojedinim mestima obično zadržavaju i nagomilavaju. plodu i žigu. vodu.5mg/kg. duvan i krompir. U listovima trava njegov sadržaj je veći u vršnom delu nego u osnovi lista. avokado ima najveću koncentraciju bora 7 – 10mg/kg u svežem obliku. Usvajanje fluora preko lista proporcionalno je njegovoj koncentraciji u atmosferi dužini ekspozicije. najveći sadržaj ovog elementa utvrđen je u korenu. Pored preventivnih mera. Raspodela fluora u listovima monokotiledonih biljaka takođe je specifična. zatim stono voće 1. U suvoj materiji biljaka njegovo učešće u proseku se kreće od 2 do 70mg/kg.vazduh. žutu. Toksično dejstvo bora ispoljava se ako je njegovo učešće u suvoj materiji biljaka veći od 100 do 1. odnosno postupaka sprečavanja prodora zagađujućih materija u okolnu životnu sredinu i zemljište. koštičavo i bobičasto voće 0. Kod mnogih biljaka pojava mirisa belog luka ukazuje na prekomerno nakupljanje selena. Od biljaka.000mg/kg. Ovaj element se najviše akumulira u tačkama rasta i semenu. pa i do 180mg/kg suve materije. a najtolerantnije su šećerna repa i pamuk. niz mera mora da bude usmeren na uklanjanje deponovanih materija u zemljištu. Otpornost biljaka prema visokim koncentracijama bora je različita. na vrhu ili po ivicama lista. mrku ili ljubičastu. 6. Neke biljne vrste sposobne su da akumuliraju mnogo veće količine. ZAKLJUČAK Prilikom razmatranja načina zagađivanja zemljišta treba imati u vidu da se mnoge zagađujuće materije nalaze u procesu neprekidnog kruženja kroz razne komponente životne sredine. Prevelika količina bora takođe izaziva fiziološke i morfološke promene kod biljaka. Bor se ubraja u elemente koji su neophodni biljkama. Fluor deluje i na disanje biljaka. ili su gajene na visokim koncentracijama fluora u hranljivoj podlozi. Kamilica u proseku sadrži oko 100. prašniku. Bor (B) Koncentracija bora u biljkama veća je nego u zemljištu. Oštećeni delovi lista mogu poprimiti različite boje. Simptomi toksičnog dejstva fluora uočavaju se na najmlađim listovima. stimulativno ili inhibitorno. Neophodno je dobro poznavanje ovih procesa i blagovremeno uklanjanje tih materija iz daljeg procesa kruženja. posebno . difuzan proces. Veće doze izazivaju smanjenje produkcije organske materije i morfološko-anatomske promene. Monokotiledone biljke obično sadrže 2 do 5mg/kg. Koncentracija ovog elementa naročito je visoka u generativnim organima.

onih toksičnih. vrste i količine zagađujućih materija. Da bi se zemljište moglo na pravi način zaštititi. . kao i njihovo štetno dejstvo. moraju se dobro poznavati izvori.

net/zastita_zemljista.Dragan A. http://af.ba/Zagadivanjeizaštitazemljista. Veljko Terzija ekologija i zastita zivotne sredine za I razred srednjih strucnih skola -2.Ivan .Dragan S.pdf -5.org/sr .unmo. Markovic.geografija. Veselinović. http://www.Šomon A. Ivo Savi.pdf -4.LITERATURA -1.Gržetic.wikipedia. Đermati. http://sr. Životna sredina -3.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->