Istorija III ocena Srbi

Poslednji austrijsko-turski rat je nazvan u Srbiji Koina krajina (1788-1791) po voi Koi Anelkoviu. Ovaj rat je vodjen u isto vreme kad I rusko-turski rat. Josif II I Katarina Velika su sklopili ratni savez. Josif II je poceo rat, a zavrsio ga Leopold II. Austrija gubi, ali se teritorije ne menjaju. 1791 Svistovskim mirom je zavrsen rat. Ne menjaju se granice, Turska nije dovoljno mona da pomeri granice, ostaju na Savi I Dunavu. Dolazi do smene na prestolu I u Turskoj 1789. Na vlast dolazi Selim III. Bio je retko obrazovan meu sultanima. Bio je francuski djak, bio je progresivan. Tad poinje I Francuska revolucija. Shvata da Turska kao monarhija nee preiveti I pae u revoluciju kao Francuska. On je prosveeni apsolutista, vidi uzor u prosvecenim zemljama I zeli da reformise tursko carstvo. I u savetima filozofa je video spas. On odluuje da reformie Osmansko carstvo. Meutim, otpor tome je ogroman. Odnos crkve I drave nije bio ni priblino kao u evropskim monarhijama npr Austriji I Rusiji. Bilo mu je tee nego evropskim vladarima. Niko nije hteo promenu I zato je on mogao to da nametne kao vladarsko pravo ali to nije odgovaralo njegovom stilu vladavine (prosvetiteljstvu). 1791 odluuje da krene sa reformom I to u pograninim teritorijama, na granicama sa evropskim hrianskim dravama (Rusija I Austrija). Smatrao je da su te oblasti pogodne za podizanje pobune protiv njih. To stanovnitvo e dobiti podrku evropskih zemalja. Da bi turska drava bila stabilna, to stanovnitvo mora biti zadovoljno I da se ne okreu protiv Turske. Jedna od tih pograninih teritorija je bio I Beogradski paaluk. Paket reformi koje je sultan Selim III predvideo se nazivaju kneinska samouprava. Oni su omogueni fermanima (sultanove naredbe) koje su stigle u 3 navrata: 1793, 1794 I 1796. Paket privilegija za pokoreno stanovnitvo se sastojao od nekoliko taaka: Janiari se proteruju iz Beogradskog paaluka. Oni su izvor nereda. Pljakaju I spahije I pokorene hriane. Oni sprovode zulum. Sve zloupotrebe se njima prepisuju. Meutim, sultani ih esto toleriu jer su oni elitna vojska I bitni su za ratove. Ali, nakon to je Selim III zaklljuio mir, on odluuje da protera janjiare sa tih prostora kako bi stanovnitvo moglo normalno da ivi. Postojala je zvanina turska vojska. Upravnik Beogradskog paaluka je bio paa Hadi Mustafa koji je hteo da reformu sprovede do kraja.

Tursko stanovnitvo ive samo u gradovima I ne smeju da se meaju sa stanovnitvom u selima. Srbi imaju slobodu trgovine sa Austrijom preko Save ak I onda ako traju ratovi izmeu ove dve drave. Sloboda veroispovesti za Srbe. Utvruje se godinji danak, hara. Srpski knezovi su ubirali hara. Turci ne idu ni do nahija kao ranije, poinje lokalna samouprava. Srbi biraju obor knezove I knezove koji nose hara pai u Beograd. Srbi imaju pravo da organizuju svoju miliciju koja e kontrolisati Srbe. (Hadi Mustafa ih je uzeo za linu gardu).

Srbi su bili zadovoljni paom. Sve povoljnosti su im odgovarale. Nisu imali potrebu da se bune. Oni e stalno traiti ove privilegije. Da je ostalo tako, nikada ne bi dolo da ustanka. Do 1800 je blagostanje u Beogradskom paaluku. Tad se zainje sloj srpske buroazije. Oni su trgovali sa Austrijom svinjama (Turci ne jedu svinje I ne brane Im trgovinu, izvoz). Najvie su zaraivali na svinjama. Postali su prilino imuni I bogati, a kroz ustanke se jo vie bogate. 1799 Napoleon je napao Egipat. Sultan je uestvovao u tom ratu I zato mu trebaju janiari kao vojska tako da se oni vraaju u Beogradski paaluk.poeli su da ucenjuju sultana, pa je morao da ih pusti da rade ta god hoe. Oni stiu iz Vidinskog paaluka (Bugarska) kada se odmetnuo vidinski zapovednik Osman Pozvan Oglu I poslao 4 dahije da zauzmu Beogradski paaluk. 1800 godine oni stiu, zarobe pau Hadi Mustafu, stave ga u kuni pritvor i 1801 ga ubiju. Janiari sada rade sta hoe. Dahije preuzimaju vlast, dele Beogradski pasaluk na 4 zone koje svaki kontrolise. Srbi su pokusali preko sultana da imaju odredjena prava, ali sultan nema sredstava da im pomogne. I domaci Turci traze od sultana da sredi stanje u Beogradskom pasaluku, ali su se Turci snasli, dogovorili su se sa janjicarima, a Srbi ostaju sami. Otpor prema dahijama pocinje. Trgovina sa Austrijom I dalje postoji iako je dahije kontrolisu. Srbi uspostavljaju veze kako bi dobili naoruzanje ilegalno. 1803/4. je valjevski knez Aleksa Nenadovic poslao pismo prijatelju u Austriju. On je bio mocan zahvaljujuci paketu povlastica, bavi se trgovinom, oni su zacetnici burzoazije. Medjutim, ta pisma su janjicari uhvatili kod Zemuna I saznali kako Aleksa trazi dzebanu (oruzje) I to u vecim kolicinama pa su shvatili da se nesto sprema. Odlucuju da preduhitre knezove I da ih pogube pre nego sto podignu ustanak. Pozvali su 150 knezova na sastanak 1804 u januaru da se nesto dogovore I tad su ih pobili. Ovaj dogadjaj je poznat kao Seca

knezova. Prvo su pogubljeni knezovi iz severnih nahija dok su oni iz juznijih shvatili sta ih ocekuje I pobegli u sume I organizuju hajduciju. Leopold Ranke je nemaki istoriar koji je pisao o Prvom srpskom ustanku i uveo u istoriju termin Srpska revolucija. Taj rat je vodio srpski graanski sloj. Oni nisu raja ve buroazija. Prvi i Drugi srpski ustanak su promenile ureenje i zbog toga se kae da je to buroaska revolucija I ujedno nacionalno-oslobodilaka borba. Rezultat je ukidanje feudalizma u Beogradskom paaluku. Zato su svi ti dogaaji nazvani Srpskom revolucijom.

Prvi ustanak

Kada su sazvali sabor u Orascu kod Topole (14. Februar 1804), tada je odluceno da podignu ustanak kao Bunu na dahije. Seca knezova je ubrzala organizaciju ustanka jer su staresine shvatile da ce doci na red. Na saboru su se okupile staresine kao sto su knez Teodosije, hajduk Veljko Petrovic, Stanoje Glavas, Karadjordje itd. Biraju vodju I bili su razni predlozi. Prvi predlog bio je knez Teodosije, ali je on bio star I odbio je to, trazio je da ga zbog godina razrese takve obaveze. Zatim je predlozen Stanoje Glavas (hajduk) zato sto ima vojno iskustvo, ali neki nisu hteli hajduka za vodju jer ce na taj nacin izazvati los utisak kod sultana sa kojim nisu bili u sukobu. Price o hajducima su samo legende, oni zapravo rade za sebe, idu zbog licnih razloga, nisu patriote. Na kraju su dosli do Karadjordja, on je bio star nekih cetrdesetak godina, imao je vojno iskustvo (ratovao je u frajkorima u Kocinoj krajini), spada u kategoriju bolje stojecih srpskih domacina. Bio je bogat, trgovao je sa Austrijom. Karadjordje je bio idealan izbor. Prihvatio je da bude vodja, ali je rekao da ima preku narav I da ne voli izdajnike pa je spreman da ih ubije. Svi su to kao prihvatili I Karadjordje postaje vodja. Ustanak je podignut kao buna na dahije. Vodje ustanka su imale kratkorocan cilj, da oteraju dahije. Oni nisu bili nezadovoljni knezinskom samoupravom. Taj prvi deo se naziva buna na dahije od 1804 do leta 1805. Bitka na Ivankvcu. Ustanak je imao pravac od juznih nahija ka Savi I Dunavu. Dahije su suocene sa ustankom. Pokusavaju da se suprotstave ali ustanika ima mnogo. Kod Karadjordja nema neutralnih kuca, svi moraju da daju predstavnika, mora svako da se ukljuci u ustanak. Tako broj ustanika raste. Ustanici su napadali hanove uglavnom (neka vrsta motela npr). To su bila stajalista pored puteva. Tu su se Turci okupljali I uvek ih je bilo tu dosta. Napadali su tamo gde ima dahijskih pristalica. Dahije nisu imale podrsku domacih Turaka. 1804 je tako prosla.

Ustanici se brzo krecu. Dahije se zatvaraju u Beograd. Stize I sultan, obavesten jer su ustanici davali dokumente I proglase. Oni su zvanicno objavili da se bore samo protiv dahija. Sultan nagovara bosanskog pasu da se sastane sa ustanicima I da sazna sta oni hoce. Ustanak se siri I na bosanski pasaluk (Sabac, Loznica Bosanski pasaluk). Bosanski vezir zeli da sazna zasto se ustanak siri I na njegovu teritoriju. Podrzava borbu, smatrao je da treba da se jave sultanu kako bi se sukobi resili mirnim putem, ali sa dahijama nema pregovora. Seli su na sajke I spustili se niz Dunav ka Vidinskom pasaluku. Beze iz Beogradskog pasaluka ka Osman Pazvan Ogluu medjutim, sustize ih Milenko Stojkovic koji ih je na prepad napao. Ada Kale kod Poreca (ka Kladovu). Pobio ih je sve. Dahije su 1804 godine ubijene. Doneo je njihove glave I pokazao pasi. Pasa je srecan jer je smatrao da je rat zavrsen. Boj na Cokesini 28 april 1804 (nas kraj). Zovu ga Srpski Termopile I tu su izginuli neki poznati ustanici sve zbog lose koordinacije medju ustananickim vodjama, a Karadjordje je za to optuzio Djordja Curciju (hajducki harambasa). On nije na vreme stigao jer je bio svojeglav I raspravljao se I zato su svi izginuli. Djordje je ubijen jer je proglasen za izdajnika. Becir pasa (bosanski pasa) je poveo pregovore sa ustanicima da prekinu ustanak I odu kucama, ali oni oklevaju. Nisu verovali da sultan ima autoritet, trazili su da Austrija bude posrednik,da posalje svoje cinovnike koji ce ucestvovati u potpisivanju dogovora. Ako Turska izneveri oni mogu traziti zastitu od Austrije. Stvar je do kraja 1804 neresena. 1805, nista specijalno se ne desava, a u Beogradski pasaluk dolazi novi janjicar Alija Gusanac. Sultan, videvsi da ne moze da postigne dogovor sa Srbima, postavlja ga za glavnog. Srbi shvataju da nema sporazuma sa Turcima. Imali su samo dve opcije, da nastave rat ili da postignu dogovor sa sultanom I Austrijom sto je sultan odbio I sada se svi opet pripremaju za rat. Sultan 1805 salje zvanicnu vojsku na ustanike. Vojsku je predvodio Ibrahim-paa iz Nisa, a u selu Ivankovac je bila bitka. Milenko Stojkovic je branio. Bitka je bila 18 avgusta 1805 I trajala je ceo dan. Ibrahim-pasa je ranjen I umire u Nisu, Turci su se povukli I to je bio poraz turske vojske. Vise ovaj rat nije buna na dahije, sada je revolucija protiv Turske. Imaju vise celjieve da se odlobode Turske I da oslobode Beogradski pasaluk. 1806 sultan prenerazen, planira da definitivno ugusi ustanak I tako salje 2 armije kako bi podelio ustanike. Jedna armija ide sa juga, od Nisa, a druga iz Bosne. Bitka protiv niske vojske bila je kod Deligrada (vestacko utvrdjenje napravljeno za tu priliku). Bitka trajala oko mesec dana. Bosanska vojska je isla preko Drine I sukobili su se sa Karadjordjem koji ih je cekao na Misaru avgusta 1806. Bosansku vojsku je vodio Kulin Kapetan. Vojsku cine pomocni bosanski feudalci (spahije) koji su uglavnom izginuli. Misarska bitka je ostala u losoj uspomeni kod spahija jer su mnogi nastradali.

Karadjordje je, nakon sto je zavrsio bitku, otisao na jug da pomogne Dobrnjcu u bici kod Deligrada I tada, kad stize pomoc, jer je bitka kod Deligrada zavrsena, ali opsada traje. Srbi I dalje napredjuju tokom 1806 I 1807. 1806 godine je Beograd osvojen,a Sabac 1807. Posle bitaka, tokom osvajanja, poveli su I pregovore sa portom. Bili su sad na dobrim pozicijama, tako da mogu svasta da traze. Salju Petra Icka, trgovca koji je imao veze u Carigradu, da vodi pregovore o izmirenju. On prenosi srpske zahteve koji nisu isli dalje od knezinske samouprave. Rusija treba da bude garant, jer ona stiti hriscane, ali su se Rusi predomislili jer im sledi rat sa Napoleonom (1807-mir u Tilzitu). Savetuju Srbe da se oslobode I prekinu pregovore, obnove borbu I osvoje 1806 Beograd I Sabac. Nema izmirenja. Saradnja sa Rusima se nastavlja. 1807 sultan salje nove armije. Hajduk Veljko Petrovic Iz Negotinske krajine. 1808 saradnja se nastavlja, a 1809 Turci u velikoj ofanzivi. Dolazi do velike bitke na Cegru. Srbi su porazeni zbog svadja izmedju staresina. Bio je I ovaj boj izgubljen jer nisu mogli da se dogovore, a Rusi nisu stigli u pomoc I Turci su zarobili, a zatim ubili prezivele Srbe I sagradili Cele kulu. Karadjordje je ratovao na jugu kod Juzne Morave. Sve nahije I van Beogradskog pasaluka su obuhvacene ustankom. Karadjordje zeli da ustanak prosiri I na Crnu Goru, da podigne sveopsti balkanski ustanak, pa na podrucje Bosne (ali je bio zahvacen samo pogranicni deo) do Novog Pazara. Tu su bili proboji fronta, ali centar ustanka je bio Beogradski pasaluk. Ali ti proboji su bili samo zalet, nisu se tu dugo zadrzavali, do veceg sirenja nije doslo kao ni do povezivanja. 1810 je bila uspesna godina za ustanike, preneli su teziste rata ka zapadu I izvojevali neke pobede. 1811 ustanici se bave unutrasnjim problemima. 1812 Rusi se povlace, zavrsili su rat sa Turcima, ustanicima savetuju isto, ali oni odbijaju. Rusi I Turci sklapaju Bukureski mir. Tim mirom je obavezno da Srbi I Turci moraju da se dogovore o autonomiji, ali da Srbi predaju Turcima oruzje I odu iz Beograda. Srbi ne prihvataju to I 1813 dolazi do napada sa svih strana. 1813 Srbi su porazeni. Turci ulaze u Beograd I uvode svoju vlast. Uvode strog rezim, ali ne dahijski. Novi pasa je Sulejman Skopljak. 5 oktobar 1813 je bio pad Sapca I Beograda. Unutrasnje uredjenje Beogradskog pasaluka ustanicke Srbije (tokom prvog ustanka): 1805 kad se raspada Turska u Beogradskom pasaluku, ta oblast treba da se uredi. Srbi moraju da smisle sta ce I kako ce pa salju delegaciju u Rusiju kako bi im oni pomogli I smislili. Tu delegaciju je predvodio Prota Mateja Nenadovic I Srbi koji su i bili pismeniji. Idu da se posavetuju. Rusi kazu da treba da oforme kolektivno telo I da sve staresine udju u taj organ, pa bi Karadjordje morao da postuje to. Formirane 2 skupstine: Smederevo I Manastiru Bogovadji. Za predsednika sovjeta izabran Prota Mateja Nenadovic. On je bio pismen,a I protivnik samovolje Karadjordja I zbog toga oni dolaze u sukob. Stize ruski poslanik Rodofinikin koji treba Srbe da uputi. Oni ga slusaju.

Medjutim,u Sovjetu dolazi do razdora jer ga Karadjordje koristi za svoje potrebe. Mnogi ce biti njegovi ljudi I bilo ih je vise nego onih koji su bili samostalni. Umesto da ga sovjet ogranici, on je sada u njegovoj sluzbi I tako Karadjordje postaje vrhovni vodja u Srbiji. Prota Mateja je 1807 zamenjen Mladenom M. koji je bio Karadjordjev covek. Od 1808 sovjet vode Karadjorjde I Mladen M. posle osvajanja Beograda gomilaju bogatstvo I oni su imali otprilike pola Beograda. I kod staresina ostalih raste to licno bogatstvo, sve staresine su se nagrabile. Drugi ustavni zakon 1808 Mladen M je uspeo da izdejstvuje da sovjet bude I civilni I vojni vrhovni organ. Karadjordje dobija zvanje vrhovnog vozda-predvoditelja srpskog. Vodi se polemika, da li to sad znaci da je on postao I vojni I civilni gospodar. Mnogi smatraju da je on tako preuzeo I jednu I drugu vlast jer je on bio vojni vodja jos od ranije. Ustavnim zakonom 1808 je on sebe time proglasio. Sve odluke donosi vozd, on ih govori sovjetu, sovjet nahijama I tako redom. 1808 Karadjordje je dobio apsolutnu vlast. Staresine se sukobljavaju sa njim. Sukob je bujao do 1811. Sovjet se deli na sud I popectejstvo (6 ministarstava) za razna pitanja I veliki sud kojim predsedava Karadjordje. Postaje vrhovni sudija u Srbiji. Njegova uloga je sada jos veca. Petar Dobrnjac I Milenko Stojkovic se nisu slagali sa tim I ulaze u sukobe sa Karadjordjem jer shvataju da je sva vlast u njegovim rukama. Od 1811 on je zvanicno vozd. Njih dvojica iz straha beze u Austriju,a onda u Rusiju . Kasnije, 1813 svi beze u Austriju ili Rusiju. Tako je I Karadjordje kasnije pobegao u Rusiju I prikljucio Filiki Heteriji. 1817 je zeleo da podigne opsti ustanak na Balkanu. Vraca se u Srbiju, ali mu to ne polazi za rukom. To nije bilo dobro prihvaceno I tada ce on izgubiti zivot. U upravi je bio I Vuk Stefanovic Karadzic, on je bio u sovjetu jer je bio pismen. Bilo je jos njih koji su pruzili svoju pismenost. Ocekivali su da dobiju materjalno snabdevanje iz Austrije I zato nisu hteli da podizu ustanak kod Srba u Austro - Ugarskoj. 1807 su dva pokusanja da se u selima podigne buna kod sremskih I banatskih seljaka ali oni su uguseni. Vlast u Srbiji nije ni prstom mrdnula. Nije se podigao sveopsti ustanak protiv Austrije I Turske. O sovjetu je najvise ostavio Vuk Karadzic. On ce ostaviti te spise Leopoldu Rankeu koji ce na osnovu njih pisati o Srpskoj revoluciji prve I druge godine bojevanja na dahije. Prva prava istorija data je od strane Leopolda Raneka. To je bila burzoaska revolucija u Srbiji.

Drugi ustanak

1813 kad je propao ustanak dolaze Turci I uvode strog rezim. Srbi nisu prihvatili Bukureski mir I veliki broj staresina bezi iz Srbije, samo nekolicina njih je ostala. Bukureski mir je trebalo da obezbedi amnestiju (pomilovanje) Srbima. Dolazi novi pasa Skopljak koji je bio podmitljiv, strog ali sklon korupciji. Imao je velike zahteve. Neki su uspeli da se povinuju turskoj vlasti I oni koji su to uradili su uspeli da lepo zive u tom rezimu. Pasa ne radi pljacke, ima reda, nema zloupotreba, ali nema ni povlastica. To je redovan turski rezim I oni koji su to prihvatili su ziveli mirno. Turci su ubijali stetne ljude tj one od kojih im je mozda pretila opasnost. Tako je pogubljen I Stanoje Glavas. Bio je hajduk, ucestvovao je u prvom ustanku I pobegao iz Srbije, ali mu tamo nije odgovaralo pa je odlucio da se vrati, ali su ga Turci uhvatili I ubili jer mu nisu verovali. 1814 bila je Hadzi Prodanova buna. Hadzi Prodan Gligorijevic je ostao I odlucuje da podigne ustanak. Nagovorio je staresine da se pobune protiv tog rezima, ali to uglavnom nije prihvaceno jer je narod slab, pokoleban, nema volje, malo ih je. Smatraju d ace ustanak propasti, ali 3 nahije sun a njegovoj strani, ali Turcima prilaze staresine koje su odbile ustanak. Smatrali su da im je bolje da budu sa njima nego protiv njih, znali su da ustanak nece potrajati. Hazdi Prodan bezi u Austriju nakon poraza, a Turci su porobili njegove saborce a neke I pogubili (Stanoje glavas je ucestvovao I biva nabijen na kolac). Milos Obrenovic je bio u dobrim odnosima sa Turcima jer je bio na njihovoj strani za vreme bune. Gradjani ga nagovaraju da ode u Beogradski pasaluk I da ponudi pasi pare a za uzvrat da on oslobodi zarobljenike. Pogodili su se da mu daju lepu svotu novca, pasa smatra da mu se to isplati. Pasa je hteo I Milosa da zatvori dok mu se ne donese novac, ali Milos mu je rekao da je on jedini koji to moze da uradi I pasa ga pusta da ode po novac. Dovodi zarobljenike kuci. Milos je bio ubedljiv, diplomata I to mu je glavni adut. Bio je uspesan u diplomatiji, a Turci su mu cesto popustali. Kad je misija obavljena, vraca se u Takovo, zna da pare nece odneti I zato shvata da mora da podigne ustanak. Proglasava II srpski ustanak iako je bio protiv njega (23 april na Uskrs 1815 (11. po starom kalendaru)). Odlucuju da Milos bude vozd I da predvodi II srpski ustanak. Ustanak traje do jeseni. Bile su 2 velike bitke I Srbi su obe izgubili. Turci su opet poslali 2 armije (iz Bosne I iz Nisa). Milos I ustanici su se kod Dublja sukobili sa vojskom iz Bosne. Ibrahim pasa je vodio tursku vojsku koja je bila voljna da ratuje. 26 jul 1815 gde su Srbi krenuli na njih I svi izginuli. U bici kod Dublja se nije isplatila taktika jurisa. Ljubic brdo kod Cacka-ustanici branili brdo, tu su se utvrdili I bolje su prosli. Tursku vojsku predvodi M ali pasa. On nije voleo da ratuje, voleo je da pregovara I kad je video da su Srbi bolji (iako je Milos znao da nisu) oni su krenuli da vode mirovne pregovore.

Prekidaju ratno dejstvo I odlucuju da se dogovore kako da urede odnose izmedju Srba I Turaka u Beogradskom pasaluku. Nasli su se na polu autonomiji, da Srbi I Turci vladaju paralelno, da se uz turske organe vlasti formiraju I srpska tela- narodna kancelarija koja se sastoji od 12 staresina I svi treba da budu jednaki, ali Milos gleda da tu kancelariju pretvori u svoju instituciju. Srbi su mogli da uspostave mesovite sudove. Kad se sudi, mogli su srbi imati svoje predstavnike, zalili su se da im je nepravedno sudjenje problem. Uslov je bio da pasu sultan imenuje za nacelnika u Beogradskom pasaluku I da se utvrdi godisnji danak. Zapocinje nov period. Milos se vraca na Bukureski ugovor. To je polazna osnova za pregovore. Na osnovu tog ugovora Milos nastavlja da pregovara sa Turcima. Nije stupao u oruzane sukobe, zeleo je da diplomatskim putem izdejstvuje autonomiju u beogradskom pasaluku. Mnogi misle da Milos ne vodi pravu politiku. 1817 je prelomna godina za Milosa. Tada je postao gospodar u Srbiji jer ga je skupstina u Kragujevcu proglasila za kneza, medjutim, za Turke on nema nikakvu titulu. Bilo je staresina koji su hteli das a njim podele vlast, on se ubedjuje sa ovim staresinama, ali se polako, jednom po jednom dogadjaju nesretni slucajevi. On ih je polako eliminisao. Uvodi se Milosev apsolutizam u Srbiji. Postoje I dalje oni koji su protiv sve do 1835-podignuto je 5 buna protiv Milosa koje su imale socijalni karakter. Podizali su ih seljaci nezadovoljni ekonomskim stanjem. Ocekivalo se da se stanovnistvo rastereti poreza I da se ukinu feudalni odnosi. Milos je nemetnuo niz raznih poreza koji su oni placali za odrzavanje drzavnih institucija, a Milos je iz zajednicke kase uzimao koliko mu je trebalo. Vecina novca zavrsava u njegovim dzepovima. Kupovao je zemlju najcesce u Rumuniji I tamo kasnije odlazi. Njegovi diplomatski napori su urodili plodom. Tome su doprinele I medjunarodne prilike na Balkanu. Grcki ustanak 1821. Cela evropa je na strani grka. 1829 je postignut mir u Jedrenu. Rusija je uspela da ukljuci I zahtev Srba o autonomiji u taj mir. Izdato je 8 fermana kojima je izdata polu-autonomija. Sad je red da Srbi dobiju svoju autonomiju. 1829 je sve proslo u paketu mira u Jedrenu. Srbi su dobili autonomiju usput.

Hatiserifi

Rusija insistira da se posalju hatiserifi da se uspostavi autonomna knezevina Srbija. Poslata su 3 hatiserifa: 1829, 1830 I 1833. Ovaj iz 1830 je glavni jer je njime priznata autonomija Srbima. Ovaj iz 1833 je dopuna prvom. Knezevina Srbija se prosiruje na 6 nahija. Prvi ustanak je zahvatio I okolna mesta. Bukureski ugovor se odnosio I na tih 6 nahija. Kad su Turci isterani, Milos je vec zauzeo tih 6 nahija. Hatiserifi su takodje utvrdili I novcani iznos koji placaju Turskoj. Uz hatiserif iz 1830 je stigao I berat kojim je omiguceno da knez Milos imenuje naslednika uz odobrenje sultana. To je znacilo da on uspostavlja svoju dinastiju koju su Turci priznali. Tako je drzava stvarna jer se zna ko su naslednici I iskljucuje se mesanje drugih faktora izbor vladara ili neko ucenjivanje od strane vrhovne vlasti. Niko ne moze da se uplice. Uspostavlja se I danak, Srbija ima vazalne obaveze. To je godinji danak koji je tano utvren 1833. godine na 2.300.000 groa. Turci su zadrzali neke tvrdjave pogranicne I tu imali vojsku. Na svakoj od njih je trebalo da bude istaknuta turska zastava. Tvrave su Smederevo, Kladovo, Beograd, abac, Uice i Soko Grad na granicama prema austriji. Ostali Turci se sele, imali su rok,taj rok e biti kasnije produavan poto nee uspeti svi da izau u predvienom. Unutrasnje tvrdjave su porusene. Srbija ima pravo da samostalno vodi unutranje poslove, a to se tie spoljanjih poslova njene interese kako na porti tako i u ostalom inostranstvu zastupaju Rusi kao i do tada. Regulisana je crkvena autonomija koju je uspostavila beogradska mitropolija 1 konkordatom koji je potpisan sa Vaseljenskom patrijarijom. Konkordat je sporazum izmeu svetovnih i crkvenih drava. Poto je Milo traio da se teritorija Srbije proiri na sve drave koje su uestvovale u ustanku, onda je to sultan navodno obeao da se nee ograniiti taj hatierif samo na beogradski paanluk, nego i na tih tzv. 6 nahija koje su uestvovale u prvom ustanku, meutim 1830. one nisu bile obuhvaene ovim dokumentom, a poto je Milo i dalje insistirao na tome, onda je tek 1833. ali posle jedne pobune koju su tamo organizovali itelji. Taj hatierif je dodat 1833. godine i nabrojano je da u kneevinu ulazi i tih 6 dodatnih nahija koje je Milo ve bio zauzeo na silu. I tako su se 1833/4 utvrdile granice izmeu kneevine Turskog carstva. Napravljeno je razgranienje. Time je ona na neki nain stekla meunarodno priznanje kao posebna autonomna kneevina, ako je utvrdila svoje granice u odnosu na svog nadreenog gospodara.

Turci su jo imali odreene posede na teritoriji Srbije i feudalizam jo uvek nije bio zvanino ukinut. Postoje i Srbi spahije i taj neki zemljoposedniki odnos gde na velikim imanjima radi odreeni broj zavisnih seljaka se nastavlja i dalje to kod neiseljenih Turaka, to kod srpskih stareina i srpskih zemljoposednika koji su prigrabili tu tursku zemlju u meuvremenu. Oni su ostavili u kmetskom poloaju dobar broj seljaka koji imaju da plaaju razne namete, dabine, obaveze i praktino jo uvek postoje ti ostaci feudalizma u Srbiji i posle 1833. Seljak je duan hara, itluk i glavnicu i onda spahiji u novcu, u proizvodima, razne vrste dabina. Postoji 1 tekst Vuka Karaia upueno Milou kome govori sve najgore i najstranije zato to mu je Milo obeao da e on biti triki spahija, ali mu to nije ispunio. Milo je za to zaboravio, kao to je inae umeo da zaboravlja kad mu neto nije odgovarao. Srbi spahije su se ponaali kao Turci spahije, nita drugaije. Milo je bio jedan od najveih spahija. Sutina prie pobune protiv Miloa je bila u tome to je on svoju robu koju je dobijao sa ogromnih imanja i poseda koje je imao gledao da favorizuje u smislu prodaje pa je monopolisao trite. Znalo se da prvo mora da se proda njegova roba, pa onda od drugih spahija i seljaka, al u tom trite bude ve zadovoljeno tom robom i onda oni moraju da prodaju po mnogo niskim cenama da bi uopte mogli da prodaju. Mnogima se nije dopadao monopolistiki odnos koji je Milo sebi dao za pravo kad se radilo o trgovini proizvoda, a pritom se ne misli na seljake, nego na druge spahije koji imaju isto tako velike posede i ogromne koliine tih proizvoda i koji su na neki nain konkurencija s Miloem. Oni e postati njegovi najvei protivnici. Posle 1830. seljacima smetaju veliki porezi jer im je on govorio da mu trebaju pare za podmiivanje Turaka, ali od 1830. nema vie koga da podmiuje i ee e se deavati protesti protiv takve Miloeve apsolutistike vladavine. Ne postoji grupa saradnika Miloevih. Postoje vrlo bogate stareine iz ustanka, koji su pograbili tursku zemlju i oni bi da se bogate i dalje, meutim Milo tu stavlja ozbiljna ogranienja, a pri tom oni nemaju nikakvog uea ili udela u izvrnoj vlasti ne postoji nikakav zakon koji ga ograniava. Postoje skuptine na kojima se povremeno okupljaju, ali uglavnom one ne donose nikakve bitne odluke kojima bi se Miloeva vlast na neki nain ograniila. Milo je polako poeo da izaziva revolt bogatijih Srba i konano 1835. je dolo do Miletine bune organizovao je knez Mileta Radojkovi. On je insistirao na tome da se sazove skuptina koja bi ograniila Miloevu vlast, odnosno da Srbija dobije neki pisani zakon kojim e se tano znazi ta je domet kneza, a ta domet skuptine ustav. Milos je bio nepismen I zazirao je od pismenih dokumenata, nije mu bilo bas jasno ako neko nesto napise pa se to uvek moze iskoristiti. Voleo je usmene naredbe koje bi kasnije mogao da povuce ako je hteo. Ustav je rec koju nije mogao da podnese. Imao je svoje pisare. Vuk Stefanovi Karadzic je tada od njega trazio pare za izdavanje recnika,

a Milos je rekao da ne moze, ali kada ga je isto pitao za poslovice, on je dozvolio jer to voli. Vuk je morao da smislja sta ce se njemu dopasti kako bi dobio pare. Nije imao administraciju. Pisari su mu bili kao sluge, tako ih je tretirao. Miletina buna je uspela, to je jedina koju Milos nije uspeo da ugasi. To su se udruzili svi predstavnici viseg sloja, novopecena burzoazija. Svi su bili protiv njega pa cak I zene I brat. Nije imao kud. Svi su podrzali pisanje ustava. 15 februar 1835 na skupstini u Kragujevcu je procitan. Na snazi je bio 2 meseca jer je procenjeno da je suvise liberalan. Napisao ga je novinar Dimitrije Davidovic. Kad je sastavljao ustav rukovodio se belgijskim ustavom iz 1830 godine. Bilgijski ustav je bio najsavrseniji. Medjutim, Milos nije imao ni nameru da ga postuje, a I ustav se nije svideo okruzenju, turcima kao ni rusima I austriji. Oni su Turcma I skrenuli paznju. To su bile apsolutisticke monarhije, u austriji zive srbi I suvise im je blizu, plase se d ace I oni tamo isto traziti. Mislili su da ustav treba da donese vrhovni vladar Srbije,a to su Turci. Rekli su Turcima da izdaju neki pravni akt kako bi Milosu odredili mesto. Posle 50 dana je ustav suspendovan od strane Turske. U vreme kad je pocinjala njegova primena dolazi do novog zakona 1835 5 maj Durdjevdan, zakon o ukidanju feudalizma. Srbija prestaje da bude feudalna drzava. Svi porezi treba da se sliju u jedan drzavni porez-6 talira koji se prikupljao od stanovnika godinje u Srbiji deo od toga je morao da ide Turcima, a deo se zadravao u Srbiji .

Turski ustav

Autonomna knezevina koristi nametnuti ustav-turski. Turski ustav je ogranicavao Milosevu vladavinu. 1838. je stigao hatierif koji je trebao da ogranii Miloevu vladavinu i koji je trebao da uspostavi novo stajne u Srbiji. Ostao je knez ali je dobio saradnike- Savet od 17 clanova I sa tim savetnicima Milos mora da se konsultuje da sarauju zajedno i da mu potvruju odluke. On ne moze da ih menja, njih imenuje I smednjuje sultan. Kraj Miloseve vladavine. On pokusava da se ne obazire na oganicenja, ali kad je video da su svi njegovi protivnici u savetu on se 1839. godine povlaci u korist sina Milana. On je bio bolestan I posle mesec dana je umro. Nastupa Mihajlo, mladji sin, I nastupa njegova vladavina. Morao je da postuje Savet. On je bio neka vrsta produzene ruke Milosa u Srbiji iako je Milos ziveo u Vlaskoj. On mu je pomagao 3 godine uz ceste sukobe sa savetnicima. Kad su shvatili da to nece ici, dolazi do bune. Medjutim, ni savetnici nisu bili jedinstvena Celina, neki su bili za a neki protiv Mihajla. Promenili su stranu. Mihajlo se oslonio na tu grupu savetnika. Bunu organizuje Toma Vucic Perisic. On je bio veliki zemljoposednik I sukobili su se oko

poseda. On je smatrao da svi treba da uivaju jednaku vlast i da je podele sa Miloem da bi na kraju podigao bunu i vojsku koja je isterala Mihaila iz Srbije. 1841. Ova grupa saradnika koja se zalagala za striktnu primenu turskog ustava se nazivaju Ustavobranitelji, oni e traiti i dobiti da bez obzira ne prethodni berat Turci sada, bez obzira na nasledno dostojanstvo koje je imao Milo, pristanu na izbor novog kneza u Srbiji koga su oni doveli a to je Aleksandar Karaorevi i promene dinastiju. Turci, koji nisu imali mnogo mogunosti da se sad opiru, su prihvatili na kraju da potvrde, jer je i Rusija prihvatila to faktiko stanje u Srbiji. Na vlast 1842. godine u Srbiji dolazi Aleksandar Karaorevi kao novi knez, ali glavni ljudi u dravi su bili Ustavobraniteljska. To je Ustavobraniteljska vladavina, nigde nema vladavina kneza Aleksandra zato to je on bio marioneta. I doba Ustavobranitelja traje do 1858.

Ustavobranitelji

Aleksandar Karadjordjevic je bio poslusan knez, postovao je turski ustav. U ustavobraniteljima se isticu: Toma Vucic Perisic-jedan od najbogatijih Srba, Avram Petronijevic-bio pismen, vodio administraciju, Stojan Simic, Ilija Garasanin-intelektualac, Misa Anastasijevic-bogat, predstavnik burzoazije, trgovac solju. Imao je oko 70 ladja na Dunavu koje su prevozile so iz Rumunije. Tu so je prevozio do Austrije I prodavao preko Dunava. Sagradio je zdanje koje je danas zgrada Rektorata u Vasinoj ulici u Beogradu. Oni su se orodili bracnim vezama medjusobno. Takva vrsta vladavine je oligarhija-nema demokratije, ali ni diktature, to je vladavina interesne grupe, da se uspostavi vlast koja ce ici u korak sa zapadnom Evropom. Imaju turksi ustav, Savet od 17 clanova I imaju priliku da diktiraju prilike u Srbiji. Sve odluke donose u svom interesu. Rade za sebe, za svoj interes, ali se on ne kosi sa opstim interesima knezevine Srbije. Trudili su se da Srbiju odvoje od Turaka I da se osamostale I da lici na zapadnu evropu. U ustavobraniteljima je bio I Jevrem Obrenovic ,vladar Sapca, brat Milosa Obrenovica. Oni su predstavnici srpske burzoazije, gradjanski sloj. Odnos izmedju kneza Aleksandra I njih nije uvek bio harmonican. Aleksandar nije bio preterano talentovan za vladavinu. Dolazilo je do sukoba koji su se zavrsavali pobedom ustavobranitelja. Neki su podrzavali I Aleksandra. Kulminacija je bila 1857 kada se Aleksandar suprotstavio Savetu I kada ga je deo podrzao a deo ne. kuje se. U srbiji nastupaju anarhicni odnosi. Kuje se zavera protiv Aleksandra. Toma Vucic Perisic koji je I doveo do ustavobraniteljske vladavine, postao je pristalica Milosa Obrenovica I 1858 je skovao zaveru u skupstini da se Milos opet proglasi za kneza I da se Aleksandar

skloni. 1858 je pozvan Milos da se vrati na presto I tako pocinje druga vladavina Milosa Obrenovica. Politika ustavobranitelja: gledali su da naprave drzavni aparat I uspostave red I zakon. Za vreme Milosa drzava nije imala administrativni aparat, sva vlast je bila na Milosu. Uspostavlja se vlada. Imaju nekoliko zakona I posvecuju se organizaciji sudova I organizuju se apelacioni I vrhovni sud. 1844 donet je Gradjanski zakonik radjen po ugledu na uredjenje Austrije. Ustanovili su policiju, deo drzavnog aparata I formirali su cinovnistva, cinovnici obavljaju odredjene funkcije gde ce dobijati platu, status, uniformu I po tome se razlikuju od ostalog stanovnistva. Mogu da napreduju u hijerarhiji. Ustavobranitelji su zatekli mali broj pismenih Srba. Obicno su aministrativne poslove radili Srbi iz Juzne Ugarske, ali kako bi bilo domaceg obrazovanog stanovnistva, otvaraju se skole. Organizuje se sirenje skole I reforma skolskog sistema. Veoma je bitna pomoc u tome Srba iz Juzne Ugarske. Otvaraju se osnovne I srednje skole. Neke su bile organizovane jos I ranije, u vreme Milosa Obrenovica I to su bile polu-gimnazije: 1837 je osnovana Sabacka gimnazija, zatim polu gimnazije u Cacku. Kasnije one prerastaju u potpune gimnazije.U Beogradu osnovana preteca Beogradskog univerziteta-Velika skola. Osnivaju se strucne skole bogoslovija, trgovacka, vojna. Postojale su zenske I muske skole.to je podrazumevalo da se I zenska deca mogu obrazovati vise od osnovne skole. Tako se povecava broj pismenih u Srbiji koji su mogli da rade u administraciji. Ustavobranitelji su skolovali, stipendirali najbolje ucenike da idu u Bec, Pestu, Prag na univerzitet kako bi se dobio jos obrazovaniji kadar. Oni treba da se vrate I oduze drzavi tako sto ce svoje znanje podariti radom u drzavnim institucijama. Grade se putevi, malo udaljenije oblasti se povezuju, ulaze se u poljoprivredu, trgovinu, rudarstvo povecava se broj gradjanske klase. Ali Srbija je I dalje seljacka zemlja, vecina stanovnistva se bavi poljoprivredom. Bez obzira na te pozitivne mere, mali broj ljudi ih je video kao dobre. Seljacima je to samo komplikovanje zivota. Sada se suocavaju sa zakonima, sa gomilom problema. Oni su nepismeni, moraju da traze privatno pisare koji ce im pomoci da se snadju. Obican covek se tesko snalazi. Medjutim, vladavina ustavobranitelja je bila dobra za gradjanstvo. Ustavobranitelji rade na podizanju kulturnog nivoa u Srbiji. Osnivaju kulturne institucije. Otvaraju Srpsko citaliste (Narodna biblioteka), narodni muzej 1844, narodna pozorista osniva knez Mihajlo bice niz tih institucija koje obicnom svetu ne znace nista. Oni su to videli kao jos jedan porez, izdatak. Ustavobranitelji iako su se izdali za neku vrstu narodne vlade, narod to nije dozivljavao kao vlast u svom interesu. To je jos jedan razlog zasto se skupstina okrece protiv ustavobranitelja. Ustvaobranitelji su 1858 godine pali zbog neslaganja medjusobnog a I zato sto su izneverili interese sirokih narodnih masa. Ali interesna elita ostaje, Milos ne moze da ih ukine kad se vrati.

Cinovnicki aparat se umnozio, postaje svrha sama sebi. Srbija postaje birokratizovana I to je lose. Gradjani su bili kao u podredjenom polozaju u odnosu na cinovnike, gotovo das u im se kljanjali. Od tog vremena pa do danas je cinovnicki posao pojam dobrog posla. Sedeti I nesto pisati, raditi u drzavnoj sluzbi. Sticu cinovnicke pozicije I prestiz koji nikad nece izgubiti. Pisarski poslovi su uvek bili jako cenjeni. Bili su to I nejbolje placeni poslovi. Ustavobranitelji su stekli trajne zasluge jer su osmislili nejcelovitiji nacionalni program 1844 Nacertanije- Ilija Garasanin koji je bio ministar unutrasnjih poslova I bio je u prilici da zaposljava strance (Poljake).

Nacionalni programi

Ustavobranitelji su se bavili pitanjem nacionalnog programa. Rukovodili su se raznim drugim predlozima za dolaska do tog cilja. To je jedan najcelovitiji ali ne I jedini program. Ilija Grasanin, ministar unutrasnjeg dela zaposljavao je poljske imigrante u ministarstvu. On je radio na tim idejama. Ugledao se na poljski nacionalni program koji je trebalo da dovede do Poljske nacionalne drzave. Posle 1815 nije onovljena, a 1830 je iznet nacionalni program. S obzirom da se on kosio sa Rusijom, bili su proglaseni za neprijatelja I zbog toga su ljudi bezali odatle. Franja Zah, Ceh, on je doneo sa sobom nacrt nacionalnog poljskog programa. Nacertanije se ugleda na poljski nacionalni program. Sustina je da Srbija postane deo gde ce se okupiti svi Juzni Sloveni, a pre svega Srbi. To bi bila jedna nacionalna drzava ciji je temelj knezevina Srbija. Tu bi bili zahvaceni prostori oko Srbije: Crna Gora, Kosovo, Makedonia, Bosna, Juzna Ugarska, delovi Hrvatske, ali se pre svega misli na Bosni, Crnu Goru I Kosovo koje su temeljne oblasti. Srbija bi bila kao centar okupljanja. Sve bi to bila prosirena knezevina Srbija. Ovaj nacionalni program je aktuelan I danas. Zove se Program velika Srbija (tezi se prosirenju). 1844-Nacertanije, a 1848 pocinju revolucije. Ustavobranitelji su tad pokusali da ostvare svoje ideje u revoluciji tako sto su se ukljucili u sukobe Srbije I Madjarske u Vojvodini, ali se srpska inicijativa povukla pre vecih nereda. Delovi pod Turskom su organizovali agenture gde su trebali da porade na organizaciji buna I ustanaka ali im se nije ukazala prilika (nisu imali novca). U Turskoj se nije desavalo to sto bi to pokrenulo. To se nastavilo sve do pocetka 20 veka. Tek u Balkanskim ratovima to biva ostvareno. Obrenovicima je nacionalni program u drugom planu (sem Mihajlu koji nije dugo ziveo), ali se Nacertanije odrzava kroz Balkanske ratove, a deo I kroz Prvi svetski rat. Drugi program koji je nastao posle Nacertanija bio je program Vuka Karadzica objavljen 1849, ali je napravljen jos 1836, alii je objavljen posle Nacertanija. Rukovodio se jezikom. Po njemu je jezik bio okosnica I kriterijum po kom se narod sortirao. Po njemu su Srbi svi oni koji govore srpski, bez obzira koje su vere. To znaci da je ovaj program

siri od prethodnog. Ukljucuje u oblasti u Dalmaciji, Slavoniji, Hrvatskoj u sirem smislu. Hrvati su bili oni koji govore cakavskim dijalektom, a Sloveni ekavskim. Imao je ideju da se svi na osnovu tog jezika ujedine u zajednicku drzavu. Svi su Srbi koje god da su vere. Treci program je program Nikolajevica I to je program o Srpskim sjedinjenim drzavama. Nastao je na idejama Nacertanija. Bio je zet kneza Aleksandra Karadjordjevica. Bio je ministar unutrasnjih poslova, intelektualac. Smatrao je da prvo treba da se ujedini knezevina Srbija sa Crnom Gorom I Bosnom, a onda bi se one ujedinile sa ostalim teritorijama (Makedonijom, Kosovom) koje su bile pod Turskom, a zatim one koje su bile pod Austro-Ugarskom. One bi onda usle u sastav SSD. Cesto su I Bugarsku ukljucivali u srpsku teritoriju. To bi bilo Juznoslovesno carstvo. Medjutim ova ideja nije imala podrsku. Uglavnom su se drzali Nacertanija. Vukov program je dosta bio nejasan pa su I od toga odustali. Smatrali su da treba teritorija da bude osnova (prostori gde najvise zive Srbi). Ustavobranitelji su zavrsili 1858 kada je jedna grupa ustavobranitelja suprotsavila knezu Aleksandru. Zeleli su da on ode iz Srbije. Najvise su se isticali Ilija Garasanin I Toma Vucic Perisic koji su se zalagali za povratak Obrenovica. 1858 se Milos vraca u Srbiju I vlada kao knez do 1860. To je tzv. druga Miloseva vladavina, ali on nije uspeo da promeni ono sto su ustavobranitelji uradili, ali je opet zaobilazio Turski ustav, koristi se netrpeljivoscu prema Turskoj kako bi ustav istakao kao nenarodnu tvorevinu koju su im Turci nametnuli. Zeleo je da se oslobodi 17 savetnika koje je predvidjao ustav I koji su ga ogranicavali. Posle njega od 1860 ponovo vlada Mihajlo. To je njegova druga vladavina. On je po povratku sasvim druga osoba. Stekao je obrazovanje, manire, pravi je gospodin, nema vise Milosa za tutora, bio je svoj covek. Sazreo je, znao je sta hoce, izrastao je u pravog vladara I svi su ga prihvatili cak I oni koji su bili protiv Obenovica. On vise nije bio samo Milosev sin. Postovao je sve institucije koje su uveli ustavobranitelji. Cak je smatrao da su obavili dobar posao. Mnogi ministri iz doba ustavobranitelja ostaju na vlasti. Sa svojom politikom pomirljivog vladara je pridobio veliko broj pristalica. Medjutim I on je zeleo malo vise apsolutizma I to je uveo. Shvatio je da Milosev apsolutizam nije moguc I kako ne bi doslo do ustanka, on svoju apsolutisticku vladavinu krije nizom zakona. Treba da se oslobode Turskog ustava I uticaja I zato donosi zakonske odredbe kojima je stvorio zakonski okvir svoje vladavine I izgledalo je da to nije apsolutizam, ali se Mihajlo moze svrstati u prosvecene apsolutiste. Knez Mihajlo je imao dva pravca u svojoj vladavini: da ucvrsti svoju vlast, a da apsolutizam ne bude tako otvoren I jasan. Zato je 1861 sazvao skupstinu na kojoj su doneti ti zakoni. To su: zakon o narodnoj skupstini (1861), zakon o narodnoj vojsci, zakon o cetralnoj upravi (1862)

Narodna skupstina je bila nestalan organ vec duze vreme. Knez ju je sazivao jednom u 3 godine I imao je obaveze da skupstini iznese sta je on sve uradio. Nije bilo dozvoljeno govoriti u skupstini I kritikovati kneza I njegovo izlaganje. Ona je bila donekle beznacajna, ali je knez osecao da treba da ih sazove. Savet je sad postao savet, nema vise zakonodavnu ulogu, ne obavezuje vise vladara da poslusa njihove olduke. Drzavni savet je postao izvrsni organ. Zakonom o centralnoj upravi su ministri birani licno od strane kneza I njemu su polagali racune, nemaju veze sa Savetom cija se uloga sve vise smanjuje. Unutrasnja politika kneza Mihajla

Unutrasnja politika kneza Mihajla (protest unutrasnje politike): postoji opozicija koju su cinili mladi ljudi, obrazovani, predstavnici inteligencije koji su se skolovali u inostranstvu za vreme ustavobranitelja. Bili su pokretaci opozicionih novina u kojima su izdavali clanke u kojima su ga kritikovali I tako dolaze u sukob sa knezom Mihajlom. Oni su videli svetske vladavine I nije im se dopadala vladavina u Srbiji. Ujedinjena omladina sropska je bila nacionalna organizacija koja je prvo podrzavala Mihajla, ali su brzo dosli u sukob kada su shvatili da knez ne podrzava neke slobode za koje se oni zalazu. Tu su pripadali I Srbi iz Juzne Ugarske I knezevine Srpske ujednijeni. Srediste im je bilo u beogradu,ali posle beze jer su bili proglaseni za protivnike I sele se u Novi Sad. Knez im je zabranio rad u knezevini I vremenom postaju njegovi najveci nepijatelji. Dolazi do atentata na kneza Mihajla. To je bio protest unutrasnjoj plitici. To je bila zavera u ime porodice Karadjordjevic. Knez je ubijen 1868 dok se setao bez obezbedjenja sa dvorskim damama. Stradala je u atentatu I tetka njegove zarucnice, ali zarucnica nije.

Spoljna politika

Spoljna politika je svetlija strana vladavine kneza Mihajla. Vratio se Nacertaniju. Odabrao je taj program ali nije smatrao da knezevina treba da tezi ujedinjenju dok nije slobodna. Dok je pod Turskom je skucena. Zacrtao je da krene u oslobodjenje I da oslobodi Srbiju od Turske vlasti I tada krece da stvara saveze I da okupi ostale Srbe koji zive u Ausriji. Prvo treba proterati Turke Iz Srbije. Oni su posle 1830 zadrzali u Srbiji vojsku u 6 tvrdjava I nisu nigde dalje boravili. Jedna od tvrdjava je I Beograd. Knez povod nalazi u incident na Cukur-cesmi kada su turski vojnici, koji su bili na cesmi, slucajno, u raspravi ubili srpskog decaka koji je dosao tu da uzme vode. Nije bilo namerno, decak je bio na

pogresnom mestu u pogresno vremnem ali je to Mihalju posluzilo da pokrene pricu o turskom ponasanju, da dokle su tu, uvek postoji opasnost da neko pogine, ali on je sve preuvelicao. Dolazi do ustanka na Kipru jer su turci zlostavljali Grke na Kipru I cazvana je medjunarodna konferencija I doneta je odluka da oni treba da napuste Srbiju. Prve tvrdjave koje su ostavili 1862 bile su Sokolska I Uzicka, a kasnije 1867 su vratili I kljuceve ostalih tvrdjava. 1867 je godina najveceg uspeha. Knez Mihajlo je covek koji je isterao Turke iz Srbije. U to ime njemu je podignut spomenik na Trgu republike u Beogradu. Knez Mihajlo je na konju I pokazuje na jug sto simbolicno predstavlja sumeravanje Srba ka ostalim turskim teritorijama odnosno ka jugu. Na postolju stoji 1867, a sa strana su tablice na kojima su ispisana imena tih 6 gradova. Posle toga, knez prelazi na drugi korak, da sklapa saveze za rat protiv Turske. Srbija je I dalje deo turskog carstva, ali nema vise turske vojske u Srbiji. Mihajlo donosi zakon o narodnoj vojsci kako bi se izvrsila opsta regrutacija, da se potpisu vojni obaveznici od 18 do 50 godina, da se zna gde us, da se formiraju vojne jedinice po teritorijama. Od drzave su dobili oruzje I imaju obavezu da povremeno odlaze na vojne vezbe kad ih pozovu. To znaci da je vojska sistemski obucavana. 1866 je sklopljen savez sa Crnom Gorom koja je u skoro istom polozaju. U Crnoj Gori vlada Nikola Petrovic. 1860 je dosao na vlast I bio je vrlo mlad. Mihajlo mu je bio uzor I oni su sklopili vojno-politicki savez po kom je Crna Gora saveznik. Nastaje I crnogorska vojska, a srpski oficiri ih obucavaju. Posle 1867 knez zeli da siri saveznicku akciju. Dolazi do pregovora sa Bugarima I Grcima (zele da svaladaju Turke I istraju ih iz Evrope). To je ideja o stvaranju balkanskog saveza. Pridruzuje se I Rumunija. 1868 je izgledalo kao da je to gotova stvar, samo su ceklai povod, ali sve je propalo kada je knez Mihajlo, kao glavni, buduci vladar Junznoslovenske konfederacije ubijen. Nije se nasao niko ko bi nastavio to. U Srbiji nisu zainteresovani. Ocekivalo se da presto bude upraznjen, ali nisu doslo Karadjordjevici vec Milan Obrenovic. Racunali su na presto jer Mihajlo nije imao dece,on nije bioo toliko uspesan u privartnom zivotu. Bio je ozenjen Julijom Kunjadi. Ona je bila plemkinja, lepotica. Bila je Madjarica, a njen predak je Jovan Kunjadi. U nasim narodnim pesmama se pominje Sibiljanin Jnako, a to je zapravo Jovan Kunjadi. Ona je bila lepa, ali odnosi Mihajla I nje nisu bili bas harmonicni. Sklopili su brak odbrovoljno, bije bio ugovoren, ali su odnosi kasnije zahladneli. Prvo su ziveli zajedno u inostranstvu I kada je trebalo da se vrate u Beograd, ona nije htela. Veci deo zivota je provela na imanju Ivanka u Pozunu, a on je bio u Beogradu pa su se razveli. Trebalo je da dobije naslednika, ali nije islo. Imao je ljubavnice I sa jednom je imao vanbracnog sina Velimira, ali posto je to vanbracni sin, nije dolazio u obzir da nasledi presto. Zatim je planirao da se ozeni rodjakom kako bi dobio naslednika, zbog cega je crkva bila u strahu jer nije dozvoljavala takve brakove, ali je on imao ozbiljnu nameru da se ozeni Katarinom (njena tetka je poginula u atentatu na Mihajla kad su se setali) ali do braka nije doslo jer je ubijen.

Zbog praznog prestola, zaverenici su smatrali da imaju sanse da dovedu Karadjordjevice, ali na vlast dolazi unuk Jevrema Obrenovica-Milan (sin brata od strica Mihajlu). Imao je 15 godina pa je trebalo da namesnistvo obavlja vaznije poslove do punoletstva.