P. 1
Srpska revolucija

Srpska revolucija

|Views: 44|Likes:
Published by Bojana Vuletic
Prvi i Drugi srpski ustanak, za treci razed gimnazije drustveog smera
Prvi i Drugi srpski ustanak, za treci razed gimnazije drustveog smera

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Bojana Vuletic on May 11, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/30/2013

pdf

text

original

Istorija III ocena Srbi

Poslednji austrijsko-turski rat je nazvan u Srbiji Kočina krajina (1788-1791) po vođi Koči Anđelkoviću. Ovaj rat je vodjen u isto vreme kad I rusko-turski rat. Josif II I Katarina Velika su sklopili ratni savez. Josif II je poceo rat, a zavrsio ga Leopold II. Austrija gubi, ali se teritorije ne menjaju. 1791 Svistovskim mirom je zavrsen rat. Ne menjaju se granice, Turska nije dovoljno moćna da pomeri granice, ostaju na Savi I Dunavu. Dolazi do smene na prestolu I u Turskoj 1789. Na vlast dolazi Selim III. Bio je retko obrazovan među sultanima. Bio je francuski djak, bio je progresivan. Tad počinje I Francuska revolucija. Shvata da Turska kao monarhija neće preživeti I pašće u revoluciju kao Francuska. On je prosvećeni apsolutista, vidi uzor u prosvecenim zemljama I zeli da reformise tursko carstvo. I u savetima filozofa je video spas. On odlučuje da reformiše Osmansko carstvo. Međutim, otpor tome je ogroman. Odnos crkve I države nije bio ni približno kao u evropskim monarhijama npr Austriji I Rusiji. Bilo mu je teže nego evropskim vladarima. Niko nije hteo promenu I zato je on mogao to da nametne kao vladarsko pravo ali to nije odgovaralo njegovom stilu vladavine (prosvetiteljstvu). 1791 odlučuje da krene sa reformom I to u pograničnim teritorijama, na granicama sa evropskim hrišćanskim državama (Rusija I Austrija). Smatrao je da su te oblasti pogodne za podizanje pobune protiv njih. To stanovništvo će dobiti podršku evropskih zemalja. Da bi turska država bila stabilna, to stanovništvo mora biti zadovoljno I da se ne okreću protiv Turske. Jedna od tih pograničnih teritorija je bio I Beogradski pašaluk. Paket reformi koje je sultan Selim III predvideo se nazivaju knežinska samouprava. Oni su omogućeni fermanima (sultanove naredbe) koje su stigle u 3 navrata: 1793, 1794 I 1796. Paket privilegija za pokoreno stanovništvo se sastojao od nekoliko tačaka: • Janičari se proteruju iz Beogradskog pašaluka. Oni su izvor nereda. Pljačkaju I spahije I pokorene hrišćane. Oni sprovode zulum. Sve zloupotrebe se njima prepisuju. Međutim, sultani ih često tolerišu jer su oni elitna vojska I bitni su za ratove. Ali, nakon što je Selim III zaklljučio mir, on odlučuje da protera janjičare sa tih prostora kako bi stanovništvo moglo normalno da živi. Postojala je zvanična turska vojska. Upravnik Beogradskog pašaluka je bio paša Hadži Mustafa koji je hteo da reformu sprovede do kraja.

zarobe pašu Hadži Mustafu. ali su se Turci snasli. Utvrđuje se godišnji danak. Ovaj dogadjaj je poznat kao Seca . Tad se začinje sloj srpske buržoazije. pa je morao da ih pusti da rade šta god hoće. Odlucuju da preduhitre knezove I da ih pogube pre nego sto podignu ustanak. Do 1800 je blagostanje u Beogradskom pašaluku. I domaci Turci traze od sultana da sredi stanje u Beogradskom pasaluku. izvoz). 1803/4. ali sultan nema sredstava da im pomogne. je valjevski knez Aleksa Nenadovic poslao pismo prijatelju u Austriju. stave ga u kućni pritvor i 1801 ga ubiju. Pozvali su 150 knezova na sastanak 1804 u januaru da se nesto dogovore I tad su ih pobili. Turci ne idu ni do nahija kao ranije. Oni stižu iz Vidinskog pašaluka (Bugarska) kada se odmetnuo vidinski zapovednik Osman Pozvan Oglu I poslao 4 dahije da zauzmu Beogradski pašaluk.• • • • Tursko stanovništvo žive samo u gradovima I ne smeju da se mešaju sa stanovništvom u selima. Postali su prilično imućni I bogati. Oni će stalno tražiti ove privilegije. oni su zacetnici burzoazije. Sve povoljnosti su im odgovarale. a kroz ustanke se još više bogate. Srbi imaju slobodu trgovine sa Austrijom preko Save čak I onda ako traju ratovi između ove dve države. dele Beogradski pasaluk na 4 zone koje svaki kontrolise. Srbi imaju pravo da organizuju svoju miliciju koja će kontrolisati Srbe. Janičari sada rade sta hoće. ta pisma su janjicari uhvatili kod Zemuna I saznali kako Aleksa trazi dzebanu (oruzje) I to u vecim kolicinama pa su shvatili da se nesto sprema. bavi se trgovinom. • Srbi su bili zadovoljni pašom. Medjutim. počinje lokalna samouprava. Sultan je učestvovao u tom ratu I zato mu trebaju janičari kao vojska tako da se oni vraćaju u Beogradski pašaluk. Otpor prema dahijama pocinje. Dahije preuzimaju vlast. Srbi uspostavljaju veze kako bi dobili naoruzanje ilegalno. Sloboda veroispovesti za Srbe. harač. Oni su trgovali sa Austrijom svinjama (Turci ne jedu svinje I ne brane Im trgovinu. Srpski knezovi su ubirali harač. Srbi su pokusali preko sultana da imaju odredjena prava. (Hadži Mustafa ih je uzeo za ličnu gardu). On je bio mocan zahvaljujuci paketu povlastica.počeli su da ucenjuju sultana. Trgovina sa Austrijom I dalje postoji iako je dahije kontrolisu. a Srbi ostaju sami. Da je ostalo tako. Nisu imali potrebu da se bune. dogovorili su se sa janjicarima. Srbi biraju obor knezove I knezove koji nose harač paši u Beograd. 1799 – Napoleon je napao Egipat. nikada ne bi došlo da ustanka. Najviše su zarađivali na svinjama. 1800 godine oni stižu.

Dahije nisu imale podrsku domacih Turaka. ali je rekao da ima preku narav I da ne voli izdajnike pa je spreman da ih ubije. svi moraju da daju predstavnika. Bio je bogat. Prvo su pogubljeni knezovi iz severnih nahija dok su oni iz juznijih shvatili sta ih ocekuje I pobegli u sume I organizuju hajduciju. Price o hajducima su samo legende. Tu su se Turci okupljali I uvek ih je bilo tu dosta. Zato su svi ti događaji nazvani Srpskom revolucijom. Na saboru su se okupile staresine kao sto su knez Teodosije. Seca knezova je ubrzala organizaciju ustanka jer su staresine shvatile da ce doci na red. Februar 1804). Svi su to kao prihvatili I Karadjordje postaje vodja. Oni nisu bili nezadovoljni knezinskom samoupravom. Prihvatio je da bude vodja. tada je odluceno da podignu ustanak kao Bunu na dahije. on je bio star nekih cetrdesetak godina. Ustanici su napadali hanove uglavnom (neka vrsta motela npr). Ustanak je podignut kao buna na dahije. Oni nisu raja već buržoazija. Karadjordje je bio idealan izbor. 1804 je tako prosla. Prvi predlog bio je knez Teodosije. Kod Karadjordja nema neutralnih kuca. hajduk Veljko Petrovic. Biraju vodju I bili su razni predlozi. Prvi i Drugi srpski ustanak su promenile uređenje i zbog toga se kaže da je to buržoaska revolucija I ujedno nacionalno-oslobodilačka borba.knezova. ali je on bio star I odbio je to. . Prvi ustanak Kada su sazvali sabor u Orascu kod Topole (14. trgovao je sa Austrijom. Vodje ustanka su imale kratkorocan cilj. Karadjordje itd. Bitka na Ivankvcu. Leopold Ranke je nemački istoričar koji je pisao o Prvom srpskom ustanku i uveo u istoriju termin Srpska revolucija. idu zbog licnih razloga. Pokusavaju da se suprotstave ali ustanika ima mnogo. Na kraju su dosli do Karadjordja. Rezultat je ukidanje feudalizma u Beogradskom pašaluku. Taj rat je vodio srpski građanski sloj. spada u kategoriju bolje stojecih srpskih domacina. Taj prvi deo se naziva buna na dahije od 1804 do leta 1805. Ustanak je imao pravac od juznih nahija ka Savi I Dunavu. Zatim je predlozen Stanoje Glavas (hajduk) zato sto ima vojno iskustvo. da oteraju dahije. Napadali su tamo gde ima dahijskih pristalica. ali neki nisu hteli hajduka za vodju jer ce na taj nacin izazvati los utisak kod sultana sa kojim nisu bili u sukobu. nisu patriote. Dahije su suocene sa ustankom. Stanoje Glavas. imao je vojno iskustvo (ratovao je u frajkorima u Kocinoj krajini). oni zapravo rade za sebe. trazio je da ga zbog godina razrese takve obaveze. mora svako da se ukljuci u ustanak. To su bila stajalista pored puteva. Tako broj ustanika raste.

Seli su na sajke I spustili se niz Dunav ka Vidinskom pasaluku. Turci su se povukli I to je bio poraz turske vojske. Dahije su 1804 godine ubijene. 1805. 1806 sultan prenerazen. Bitka trajala oko mesec dana. Loznica – Bosanski pasaluk). Vojsku cine pomocni bosanski feudalci (spahije) koji su uglavnom izginuli. On nije na vreme stigao jer je bio svojeglav I raspravljao se I zato su svi izginuli. Boj na Cokesini 28 april 1804 (nas kraj). Srbi shvataju da nema sporazuma sa Turcima. Ustanak se siri I na bosanski pasaluk (Sabac. Dahije se zatvaraju u Beograd.Ustanici se brzo krecu. planira da definitivno ugusi ustanak I tako salje 2 armije kako bi podelio ustanike. Podrzava borbu. Jedna armija ide sa juga. a u selu Ivankovac je bila bitka. sustize ih Milenko Stojkovic koji ih je na prepad napao. Vojsku je predvodio Ibrahim-paša iz Nisa. Zovu ga Srpski Termopile I tu su izginuli neki poznati ustanici sve zbog lose koordinacije medju ustananickim vodjama.da posalje svoje cinovnike koji ce ucestvovati u potpisivanju dogovora. Sultan. Djordje je ubijen jer je proglasen za izdajnika. Sultan 1805 salje zvanicnu vojsku na ustanike. Oni su zvanicno objavili da se bore samo protiv dahija. ali oni oklevaju. Pobio ih je sve. Ako Turska izneveri oni mogu traziti zastitu od Austrije. Milenko Stojkovic je branio. Bosansku vojsku je vodio Kulin Kapetan. Bosanski vezir zeli da sazna zasto se ustanak siri I na njegovu teritoriju. obavesten jer su ustanici davali dokumente I proglase. smatrao je da treba da se jave sultanu kako bi se sukobi resili mirnim putem. Bitka protiv niske vojske bila je kod Deligrada (vestacko utvrdjenje napravljeno za tu priliku). od Nisa. trazili su da Austrija bude posrednik. Becir pasa (bosanski pasa) je poveo pregovore sa ustanicima da prekinu ustanak I odu kucama. nista specijalno se ne desava. Imaju vise celjieve – da se odlobode Turske I da oslobode Beogradski pasaluk. . Bosanska vojska je isla preko Drine I sukobili su se sa Karadjordjem koji ih je cekao na Misaru avgusta 1806. a Karadjordje je za to optuzio Djordja Curciju (hajducki harambasa). Ada Kale kod Poreca (ka Kladovu). sada je revolucija protiv Turske. Bitka je bila 18 avgusta 1805 I trajala je ceo dan. Sultan nagovara bosanskog pasu da se sastane sa ustanicima I da sazna sta oni hoce. Vise ovaj rat nije buna na dahije. Stvar je do kraja 1804 neresena. Ibrahim-pasa je ranjen I umire u Nisu. Stize I sultan. postavlja ga za glavnog. Imali su samo dve opcije. videvsi da ne moze da postigne dogovor sa Srbima. ali sa dahijama nema pregovora. Beze iz Beogradskog pasaluka ka Osman Pazvan Ogluu medjutim. Misarska bitka je ostala u losoj uspomeni kod spahija jer su mnogi nastradali. Pasa je srecan jer je smatrao da je rat zavrsen. Doneo je njihove glave I pokazao pasi. a druga iz Bosne. a u Beogradski pasaluk dolazi novi janjicar Alija Gusanac. da nastave rat ili da postignu dogovor sa sultanom I Austrijom sto je sultan odbio I sada se svi opet pripremaju za rat. Nisu verovali da sultan ima autoritet.

Formirane 2 skupstine: Smederevo I Manastiru Bogovadji. Karadjordje je ratovao na jugu kod Juzne Morave. do veceg sirenja nije doslo kao ni do povezivanja. Novi pasa je Sulejman Skopljak. obnove borbu I osvoje 1806 Beograd I Sabac. preneli su teziste rata ka zapadu I izvojevali neke pobede. ta oblast treba da se uredi. kad stize pomoc. 1812 Rusi se povlace. ali oni odbijaju. pa na podrucje Bosne (ali je bio zahvacen samo pogranicni deo) do Novog Pazara. Hajduk Veljko Petrovic Iz Negotinske krajine. . ali opsada traje. Stize ruski poslanik Rodofinikin koji treba Srbe da uputi. a Rusi nisu stigli u pomoc I Turci su zarobili. Tu delegaciju je predvodio Prota Mateja Nenadovic I Srbi koji su i bili pismeniji. 1806 godine je Beograd osvojen. Bio je I ovaj boj izgubljen jer nisu mogli da se dogovore.Karadjordje je. otisao na jug da pomogne Dobrnjcu u bici kod Deligrada I tada. Srbi I dalje napredjuju tokom 1806 I 1807. Uvode strog rezim. trgovca koji je imao veze u Carigradu. a zatim ubili prezivele Srbe I sagradili Cele kulu. 1811 ustanici se bave unutrasnjim problemima. Tu su bili proboji fronta. ali su se Rusi predomislili jer im sledi rat sa Napoleonom (1807-mir u Tilzitu). nisu se tu dugo zadrzavali. Turci ulaze u Beograd I uvode svoju vlast. pa bi Karadjordje morao da postuje to. Sve nahije I van Beogradskog pasaluka su obuhvacene ustankom. Salju Petra Icka. Oni ga slusaju. Posle bitaka. tokom osvajanja. Za predsednika sovjeta izabran Prota Mateja Nenadovic.a I protivnik samovolje Karadjordja I zbog toga oni dolaze u sukob. Ali ti proboji su bili samo zalet. 1807 sultan salje nove armije. Rusija treba da bude garant. Saradnja sa Rusima se nastavlja. Savetuju Srbe da se oslobode I prekinu pregovore. ustanicima savetuju isto. da vodi pregovore o izmirenju. jer ona stiti hriscane. Rusi I Turci sklapaju Bukureski mir. 1810 je bila uspesna godina za ustanike. Nema izmirenja. 5 oktobar 1813 je bio pad Sapca I Beograda. jer je bitka kod Deligrada zavrsena. 1808 saradnja se nastavlja. Srbi su porazeni zbog svadja izmedju staresina. Bili su sad na dobrim pozicijama. zavrsili su rat sa Turcima. On prenosi srpske zahteve koji nisu isli dalje od knezinske samouprave. tako da mogu svasta da traze. Srbi moraju da smisle sta ce I kako ce pa salju delegaciju u Rusiju kako bi im oni pomogli I smislili. Karadjordje zeli da ustanak prosiri I na Crnu Goru. a 1809 Turci u velikoj ofanzivi. ali da Srbi predaju Turcima oruzje I odu iz Beograda. da podigne sveopsti balkanski ustanak. Srbi ne prihvataju to I 1813 dolazi do napada sa svih strana. poveli su I pregovore sa portom. On je bio pismen.a Sabac 1807. ali centar ustanka je bio Beogradski pasaluk. nakon sto je zavrsio bitku. Tim mirom je obavezno da Srbi I Turci moraju da se dogovore o autonomiji. Dolazi do velike bitke na Cegru. Unutrasnje uredjenje Beogradskog pasaluka ustanicke Srbije (tokom prvog ustanka): 1805 kad se raspada Turska u Beogradskom pasaluku. ali ne dahijski. Idu da se posavetuju. 1813 Srbi su porazeni. Rusi kazu da treba da oforme kolektivno telo I da sve staresine udju u taj organ.

Vlast u Srbiji nije ni prstom mrdnula. Postaje vrhovni sudija u Srbiji. sve staresine su se nagrabile. Vodi se polemika. Umesto da ga sovjet ogranici. O sovjetu je najvise ostavio Vuk Karadzic. Njih dvojica iz straha beze u Austriju.u Sovjetu dolazi do razdora jer ga Karadjordje koristi za svoje potrebe. Tako je I Karadjordje kasnije pobegao u Rusiju I prikljucio Filiki Heteriji. Ustavnim zakonom 1808 je on sebe time proglasio. Sukob je bujao do 1811. Od 1811 on je zvanicno vozd. Nije se podigao sveopsti ustanak protiv Austrije I Turske. posle osvajanja Beograda gomilaju bogatstvo I oni su imali otprilike pola Beograda. 1817 je zeleo da podigne opsti ustanak na Balkanu. 1807 su dva pokusanja da se u selima podigne buna kod sremskih I banatskih seljaka ali oni su uguseni. Njegova uloga je sada jos veca. on ih govori sovjetu. Ocekivali su da dobiju materjalno snabdevanje iz Austrije I zato nisu hteli da podizu ustanak kod Srba u Austro .Ugarskoj. sovjet nahijama I tako redom. Sovjet se deli na sud I popectejstvo (6 ministarstava) za razna pitanja I veliki sud kojim predsedava Karadjordje. Vraca se u Srbiju. . To je bila burzoaska revolucija u Srbiji. Mnogi smatraju da je on tako preuzeo I jednu I drugu vlast jer je on bio vojni vodja jos od ranije. Karadjordje dobija zvanje vrhovnog vozda-predvoditelja srpskog. On ce ostaviti te spise Leopoldu Rankeu koji ce na osnovu njih pisati o Srpskoj revoluciji prve I druge godine bojevanja na dahije.Medjutim. Petar Dobrnjac I Milenko Stojkovic se nisu slagali sa tim I ulaze u sukobe sa Karadjordjem jer shvataju da je sva vlast u njegovim rukama. To nije bilo dobro prihvaceno I tada ce on izgubiti zivot. Kasnije. Bilo je jos njih koji su pruzili svoju pismenost. Od 1808 sovjet vode Karadjorjde I Mladen M. Drugi ustavni zakon 1808 Mladen M je uspeo da izdejstvuje da sovjet bude I civilni I vojni vrhovni organ. Prva prava istorija data je od strane Leopolda Raneka. Sve odluke donosi vozd. Mnogi ce biti njegovi ljudi I bilo ih je vise nego onih koji su bili samostalni. on je sada u njegovoj sluzbi I tako Karadjordje postaje vrhovni vodja u Srbiji. Staresine se sukobljavaju sa njim. koji je bio Karadjordjev covek. on je bio u sovjetu jer je bio pismen. 1813 svi beze u Austriju ili Rusiju. U upravi je bio I Vuk Stefanovic Karadzic. ali mu to ne polazi za rukom. 1808 Karadjordje je dobio apsolutnu vlast. I kod staresina ostalih raste to licno bogatstvo.a onda u Rusiju . Prota Mateja je 1807 zamenjen Mladenom M. da li to sad znaci da je on postao I vojni I civilni gospodar.

ali nema ni povlastica. 26 jul 1815 gde su Srbi krenuli na njih I svi izginuli. Neki su uspeli da se povinuju turskoj vlasti I oni koji su to uradili su uspeli da lepo zive u tom rezimu. Bio je hajduk. Srbi nisu prihvatili Bukureski mir I veliki broj staresina bezi iz Srbije. Tako je pogubljen I Stanoje Glavas. Pogodili su se da mu daju lepu svotu novca. Milos je bio ubedljiv. ali su ga Turci uhvatili I ubili jer mu nisu verovali. Gradjani ga nagovaraju da ode u Beogradski pasaluk I da ponudi pasi pare a za uzvrat da on oslobodi zarobljenike. Ibrahim pasa je vodio tursku vojsku koja je bila voljna da ratuje. Kad je misija obavljena. Proglasava II srpski ustanak iako je bio protiv njega (23 april na Uskrs 1815 (11. voleo je da pregovara I kad je video da su Srbi bolji (iako je Milos znao da nisu) oni su krenuli da vode mirovne pregovore. vraca se u Takovo. ali Turcima prilaze staresine koje su odbile ustanak. Milos I ustanici su se kod Dublja sukobili sa vojskom iz Bosne. samo nekolicina njih je ostala. a Turci su porobili njegove saborce a neke I pogubili (Stanoje glavas je ucestvovao I biva nabijen na kolac). pasa smatra da mu se to isplati. Milos Obrenovic je bio u dobrim odnosima sa Turcima jer je bio na njihovoj strani za vreme bune. tu su se utvrdili I bolje su prosli. . Hazdi Prodan bezi u Austriju nakon poraza. po starom kalendaru)). Ustanak traje do jeseni. Pasa je hteo I Milosa da zatvori dok mu se ne donese novac. znali su da ustanak nece potrajati. 1814 bila je Hadzi Prodanova buna. To je redovan turski rezim I oni koji su to prihvatili su ziveli mirno. Smatrali su da im je bolje da budu sa njima nego protiv njih. Ljubic brdo kod Cacka-ustanici branili brdo. Bile su 2 velike bitke I Srbi su obe izgubili. Tursku vojsku predvodi M ali pasa. Turci su ubijali “stetne” ljude tj one od kojih im je mozda pretila opasnost. Bio je uspesan u diplomatiji. diplomata I to mu je glavni adut. pokoleban. zna da pare nece odneti I zato shvata da mora da podigne ustanak. Bukureski mir je trebalo da obezbedi amnestiju (pomilovanje) Srbima. strog ali sklon korupciji. Odlucuju da Milos bude vozd I da predvodi II srpski ustanak. ali to uglavnom nije prihvaceno jer je narod slab. Dovodi zarobljenike kuci. ima reda. malo ih je. U bici kod Dublja se nije isplatila taktika jurisa. Smatraju d ace ustanak propasti. Pasa ne radi pljacke. Nagovorio je staresine da se pobune protiv tog rezima.Drugi ustanak 1813 kad je propao ustanak dolaze Turci I uvode strog rezim. Imao je velike zahteve. ali mu tamo nije odgovaralo pa je odlucio da se vrati. a Turci su mu cesto popustali. ali Milos mu je rekao da je on jedini koji to moze da uradi I pasa ga pusta da ode po novac. ucestvovao je u prvom ustanku I pobegao iz Srbije. Turci su opet poslali 2 armije (iz Bosne I iz Nisa). On nije voleo da ratuje. nema volje. Dolazi novi pasa Skopljak koji je bio podmitljiv. nema zloupotreba. ali 3 nahije sun a njegovoj strani. Hadzi Prodan Gligorijevic je ostao I odlucuje da podigne ustanak.

za Turke on nema nikakvu titulu. Uvodi se Milosev apsolutizam u Srbiji. Na osnovu tog ugovora Milos nastavlja da pregovara sa Turcima. ali se polako. Rusija je uspela da ukljuci I zahtev Srba o autonomiji u taj mir. Mnogi misle da Milos ne vodi pravu politiku. Zapocinje nov period. zeleo je da diplomatskim putem izdejstvuje autonomiju u beogradskom pasaluku. . Podizali su ih seljaci nezadovoljni ekonomskim stanjem. Nije stupao u oruzane sukobe. 1829 je postignut mir u Jedrenu. To je polazna osnova za pregovore. Bilo je staresina koji su hteli das a njim podele vlast.Prekidaju ratno dejstvo I odlucuju da se dogovore kako da urede odnose izmedju Srba I Turaka u Beogradskom pasaluku. mogli su srbi imati svoje predstavnike. Nasli su se na polu autonomiji. Izdato je 8 fermana kojima je izdata polu-autonomija. Milos je nemetnuo niz raznih poreza koji su oni placali za odrzavanje drzavnih institucija. jednom po jednom dogadjaju nesretni slucajevi. Sad je red da Srbi dobiju svoju autonomiju. On ih je polako eliminisao. Kupovao je zemlju najcesce u Rumuniji I tamo kasnije odlazi. da se uz turske organe vlasti formiraju I srpska tela. Milos se vraca na Bukureski ugovor. Vecina novca zavrsava u njegovim dzepovima. 1829 je sve proslo u paketu mira u Jedrenu. Cela evropa je na strani grka. Tome su doprinele I medjunarodne prilike na Balkanu. da Srbi I Turci vladaju paralelno. Tada je postao gospodar u Srbiji jer ga je skupstina u Kragujevcu proglasila za kneza. Grcki ustanak 1821. Srbi su dobili autonomiju usput. Ocekivalo se da se stanovnistvo rastereti poreza I da se ukinu feudalni odnosi. 1817 je prelomna godina za Milosa.narodna kancelarija koja se sastoji od 12 staresina I svi treba da budu jednaki. zalili su se da im je nepravedno sudjenje problem. Kad se sudi. Postoje I dalje oni koji su protiv sve do 1835-podignuto je 5 buna protiv Milosa koje su imale socijalni karakter. Njegovi diplomatski napori su urodili plodom. Srbi su mogli da uspostave mesovite sudove. medjutim. Uslov je bio da pasu sultan imenuje za nacelnika u Beogradskom pasaluku I da se utvrdi godisnji danak. ali Milos gleda da tu kancelariju pretvori u svoju instituciju. a Milos je iz zajednicke kase uzimao koliko mu je trebalo. on se ubedjuje sa ovim staresinama.

Hatiserifi Rusija insistira da se posalju hatiserifi da se uspostavi autonomna knezevina Srbija. Niko ne moze da se uplice. Pošto je Miloš tražio da se teritorija Srbije proširi na sve države koje su učestvovale u ustanku. onda je tek 1833. Šabac. nego i na tih tzv. Tako je drzava stvarna jer se zna ko su naslednici I iskljucuje se mesanje drugih faktora izbor vladara ili neko ucenjivanje od strane vrhovne vlasti. Regulisana je crkvena autonomija koju je uspostavila beogradska mitropolija 1 konkordatom koji je potpisan sa Vaseljenskom patrijaršijom. Uz hatiserif iz 1830 je stigao I berat kojim je omiguceno da knez Milos imenuje naslednika uz odobrenje sultana. one nisu bile obuhvaćene ovim dokumentom. 1830 I 1833. onda je to sultan navodno obećao da se neće ograničiti taj hatišerif samo na beogradski pašanluk. Kad su Turci isterani. Prvi ustanak je zahvatio I okolna mesta. Bukureski ugovor se odnosio I na tih 6 nahija. To je godišnji danak koji je tačno utvrđen 1833. Srbija ima pravo da samostalno vodi unutrašnje poslove. Ovaj iz 1833 je dopuna prvom. Tvrđave su Smederevo. Ostali Turci se sele. Time je ona na neki način stekla međunarodno priznanje kao posebna autonomna kneževina. Beograd.000 groša. ali posle jedne pobune koju su tamo organizovali žitelji.taj rok će biti kasnije produžavan pošto neće uspeti svi da izađu u predviđenom. 6 nahija koje su učestvovale u prvom ustanku. Poslata su 3 hatiserifa: 1829. Užice i Soko Grad – na granicama prema austriji. Milos je vec zauzeo tih 6 nahija. ako je utvrdila svoje granice u odnosu na svog nadređenog gospodara. Ovaj iz 1830 je glavni jer je njime priznata autonomija Srbima. međutim 1830. Unutrasnje tvrdjave su porusene. a pošto je Miloš i dalje insistirao na tome. Knezevina Srbija se prosiruje na 6 nahija. godine na 2. Hatiserifi su takodje utvrdili I novcani iznos koji placaju Turskoj. a što se tiče spoljašnjih poslova njene interese kako na porti tako i u ostalom inostranstvu zastupaju Rusi kao i do tada. Konkordat je sporazum između svetovnih i crkvenih država. I tako su se 1833/4 utvrdile granice između kneževine Turskog carstva. Na svakoj od njih je trebalo da bude istaknuta turska zastava. Taj hatišerif je dodat 1833. Napravljeno je razgraničenje. To je znacilo da on uspostavlja svoju dinastiju koju su Turci priznali. Kladovo. .300. Turci su zadrzali neke tvrdjave pogranicne I tu imali vojsku. Srbija ima vazalne obaveze. godine i nabrojano je da u kneževinu ulazi i tih 6 dodatnih nahija koje je Miloš već bio zauzeo na silu. Uspostavlja se I danak. imali su rok.

Vuk Stefanovi Karadzic je tada od njega trazio pare za izdavanje recnika. međutim Miloš tu stavlja ozbiljna ograničenja. a šta domet skupštine – ustav. obaveze i praktično još uvek postoje ti ostaci feudalizma u Srbiji i posle 1833. Seljak je dužan harač. nije mu bilo bas jasno ako neko nesto napise pa se to uvek moze iskoristiti.Turci su još imali određene posede na teritoriji Srbije i feudalizam još uvek nije bio zvanično ukinut. dađžbine. Postoje i Srbi spahije i taj neki zemljoposednički odnos gde na velikim imanjima radi određeni broj zavisnih seljaka se nastavlja i dalje što kod neiseljenih Turaka. Suština priče pobune protiv Miloša je bila u tome što je on svoju robu koju je dobijao sa ogromnih imanja i poseda koje je imao gledao da favorizuje u smislu prodaje pa je monopolisao tržište. a pritom se ne misli na seljake. razne vrste dađžbina. pa onda od drugih spahija i seljaka. . nema više koga da podmićuje i češće će se dešavati protesti protiv takve Miloševe apsolutističke vladavine. ništa drugačije. Postoje vrlo bogate starešine iz ustanka. Ne postoji grupa saradnika Miloševih. Imao je svoje pisare. Oni će postati njegovi najveći protivnici. nego na druge spahije koji imaju isto tako velike posede i ogromne količine tih proizvoda i koji su na neki način konkurencija s Milošem. kao što je inače umeo da zaboravlja kad mu nešto nije odgovarao. Miloš je polako počeo da izaziva revolt bogatijih Srba i konačno 1835. Mnogima se nije dopadao monopolistički odnos koji je Miloš sebi dao za pravo kad se radilo o trgovini proizvoda. odnosno da Srbija dobije neki pisani zakon kojim će se tačno znazi šta je domet kneza. al’ u tom tržište bude već zadovoljeno tom robom i onda oni moraju da prodaju po mnogo niskim cenama da bi uopšte mogli da prodaju. On je insistirao na tome da se sazove skupština koja bi ograničila Miloševu vlast. Postoje skupštine na kojima se povremeno okupljaju. Milos je bio nepismen I zazirao je od pismenih dokumenata. seljacima smetaju veliki porezi jer im je on govorio da mu trebaju pare za podmićivanje Turaka. Voleo je usmene naredbe koje bi kasnije mogao da povuce ako je hteo. Miloš je bio jedan od najvećih spahija. čitluk i glavnicu i onda spahiji u novcu. Znalo se da prvo mora da se proda njegova roba. Postoji 1 tekst Vuka Karađžića upućeno Milošu kome govori sve najgore i najstrašnije zato što mu je Miloš obećao da će on biti tršićki spahija. Srbi spahije su se ponašali kao Turci spahije. što kod srpskih starešina i srpskih zemljoposednika koji su prigrabili tu tursku zemlju u međuvremenu. Oni su ostavili u kmetskom položaju dobar broj seljaka koji imaju da plaćaju razne namete. ali mu to nije ispunio. Ustav je rec koju nije mogao da podnese. Miloš je za to zaboravio. Posle 1830. je došlo do Miletine bune – organizovao je knez Mileta Radojković. koji su pograbili tursku zemlju i oni bi da se bogate i dalje. ali uglavnom one ne donose nikakve bitne odluke kojima bi se Miloševa vlast na neki način ograničila. ali od 1830. a pri tom oni nemaju nikakvog učešća ili udela u izvršnoj vlasti – ne postoji nikakav zakon koji ga ograničava. u proizvodima.

Mihajlo se oslonio na tu grupu savetnika. On mu je pomagao 3 godine uz ceste sukobe sa savetnicima. Napisao ga je novinar Dimitrije Davidovic. Medjutim. On pokusava da se ne obazire na oganicenja. Srbija prestaje da bude feudalna drzava. zakon o ukidanju feudalizma. Nije imao administraciju. njih imenuje I smednjuje sultan. Nije imao kud. plase se d ace I oni tamo isto traziti. godine povlaci u korist sina Milana. to je jedina koju Milos nije uspeo da ugasi. Pisari su mu bili kao sluge. Svi su podrzali pisanje ustava. turcima kao ni rusima I austriji. tako ih je tretirao. Medjutim. Nastupa Mihajlo. On je bio bolestan I posle mesec dana je umro. On je bio neka vrsta produzene ruke Milosa u Srbiji iako je Milos ziveo u Vlaskoj. mladji sin. je stigao hatišerif koji je trebao da ograniči Miloševu vladavinu i koji je trebao da uspostavi novo stajne u Srbiji. Turski ustav je ogranicavao Milosevu vladavinu. To su se udruzili svi predstavnici viseg sloja. To su bile apsolutisticke monarhije. Na snazi je bio 2 meseca jer je procenjeno da je suvise liberalan. Svi porezi treba da se sliju u jedan drzavni porez-6 talira koji se prikupljao od stanovnika godišnje u Srbiji deo od toga je morao da ide Turcima. Milos nije imao ni nameru da ga postuje.Savet od 17 clanova I sa tim savetnicima Milos mora da se konsultuje da sarađuju zajedno i da mu potvrđuju odluke. dolazi do bune. ni savetnici nisu bili jedinstvena Celina. Turski ustav Autonomna knezevina koristi nametnuti ustav-turski. Posle 50 dana je ustav suspendovan od strane Turske. u austriji zive srbi I suvise im je blizu.a Milos je rekao da ne moze. Miletina buna je uspela. a deo se zadržavao u Srbiji . ali kad je video da su svi njegovi protivnici u savetu on se 1839. U vreme kad je pocinjala njegova primena dolazi do novog zakona 1835 5 maj Durdjevdan.a to su Turci. Bilgijski ustav je bio najsavrseniji. I nastupa njegova vladavina. Rekli su Turcima da izdaju neki pravni akt kako bi Milosu odredili mesto. Svi su bili protiv njega pa cak I zene I brat. on je dozvolio jer to voli. Promenili su stranu. Oni su Turcma I skrenuli paznju. Morao je da postuje Savet. Kad je sastavljao ustav rukovodio se belgijskim ustavom iz 1830 godine. On ne moze da ih menja. 1838. novopecena burzoazija. Bunu organizuje Toma Vucic Perisic. 15 februar 1835 na skupstini u Kragujevcu je procitan. Kraj Miloseve vladavine. On je bio veliki zemljoposednik I sukobili su se oko . Mislili su da ustav treba da donese vrhovni vladar Srbije. a I ustav se nije svideo okruzenju. Ostao je knez ali je dobio saradnike. ali kada ga je isto pitao za poslovice. Kad su shvatili da to nece ici. neki su bili za a neki protiv Mihajla. Vuk je morao da smislja sta ce se njemu dopasti kako bi dobio pare.

da se uspostavi vlast koja ce ici u korak sa zapadnom Evropom. postovao je turski ustav. Toma Vucic Perisic koji je I doveo do ustavobraniteljske vladavine. godine u Srbiji dolazi Aleksandar Karađorđević kao novi knez. pristanu na izbor novog kneza u Srbiji koga su oni doveli a to je Aleksandar Karađorđević i promene dinastiju. Turci. trgovac solju. Ilija Garasanin-intelektualac. Sve odluke donose u svom interesu. jer je i Rusija prihvatila to faktičko stanje u Srbiji.vladar Sapca. bez obzira na nasledno dostojanstvo koje je imao Miloš.poseda. Kulminacija je bila 1857 kada se Aleksandar suprotstavio Savetu I kada ga je deo podrzao a deo ne. su prihvatili na kraju da potvrde. oni će tražiti i dobiti da bez obzira ne prethodni berat Turci sada. Stojan Simic. U ustavobraniteljima je bio I Jevrem Obrenovic . Neki su podrzavali I Aleksandra. Imao je oko 70 ladja na Dunavu koje su prevozile so iz Rumunije. Imaju turksi ustav. Sagradio je zdanje koje je danas zgrada Rektorata u Vasinoj ulici u Beogradu. Dolazilo je do sukoba koji su se zavrsavali pobedom ustavobranitelja. Takva vrsta vladavine je oligarhija-nema demokratije. Misa Anastasijevic-bogat. Aleksandar nije bio preterano talentovan za vladavinu. U ustavobraniteljima se isticu: Toma Vucic Perisic-jedan od najbogatijih Srba. U srbiji nastupaju anarhicni odnosi. Ova grupa saradnika koja se zalagala za striktnu primenu turskog ustava se nazivaju Ustavobranitelji. ali glavni ljudi u državi su bili Ustavobraniteljska. ali se on ne kosi sa opstim interesima knezevine Srbije. postao je pristalica Milosa Obrenovica I 1858 je skovao zaveru u skupstini da se Milos opet proglasi za kneza I da se Aleksandar . Kuje se zavera protiv Aleksandra. gradjanski sloj. nigde nema vladavina kneza Aleksandra zato što je on bio marioneta. Avram Petronijevic-bio pismen. Trudili su se da Srbiju odvoje od Turaka I da se osamostale I da lici na zapadnu evropu. Tu so je prevozio do Austrije I prodavao preko Dunava. Oni su se orodili bracnim vezama medjusobno. To je Ustavobraniteljska vladavina. kuje se. Ustavobranitelji Aleksandar Karadjordjevic je bio poslusan knez. Na vlast 1842. ali ni diktature. Odnos izmedju kneza Aleksandra I njih nije uvek bio harmonican. I doba Ustavobranitelja traje do 1858. 1841. vodio administraciju. koji nisu imali mnogo mogućnosti da se sad opiru. Savet od 17 clanova I imaju priliku da diktiraju prilike u Srbiji. On je smatrao da svi treba da uživaju jednaku vlast i da je podele sa Milošem da bi na kraju podigao bunu i vojsku koja je isterala Mihaila iz Srbije. to je vladavina interesne grupe. za svoj interes. brat Milosa Obrenovica. predstavnik burzoazije. Rade za sebe. Oni su predstavnici srpske burzoazije.

stipendirali najbolje ucenike da idu u Bec. Seljacima je to samo komplikovanje zivota. u vreme Milosa Obrenovica I to su bile polu-gimnazije: 1837 je osnovana Sabacka gimnazija. Ustavobranitelji su skolovali. zatim polu gimnazije u Cacku. Imaju nekoliko zakona I posvecuju se organizaciji sudova I organizuju se apelacioni I vrhovni sud. uniformu I po tome se razlikuju od ostalog stanovnistva. Ali Srbija je I dalje seljacka zemlja. Ustvaobranitelji su 1858 godine pali zbog neslaganja medjusobnog a I zato sto su izneverili interese sirokih narodnih masa. moraju da traze privatno pisare koji ce im pomoci da se snadju. Prag na univerzitet kako bi se dobio jos obrazovaniji kadar. Grade se putevi. malo udaljenije oblasti se povezuju.skloni. trgovinu. deo drzavnog aparata I formirali su cinovnistva. Pestu. vojna. Za vreme Milosa drzava nije imala administrativni aparat. narodna pozorista osniva knez Mihajlo… bice niz tih institucija koje obicnom svetu ne znace nista. 1844 donet je Gradjanski zakonik radjen po ugledu na uredjenje Austrije. Tako se povecava broj pismenih u Srbiji koji su mogli da rade u administraciji. vladavina ustavobranitelja je bila dobra za gradjanstvo.U Beogradu osnovana preteca Beogradskog univerziteta-Velika skola. Oni su nepismeni. Organizuje se sirenje skole I reforma skolskog sistema. . Uspostavlja se vlada. Otvaraju Srpsko citaliste (Narodna biblioteka).to je podrazumevalo da se I zenska deca mogu obrazovati vise od osnovne skole. mali broj ljudi ih je video kao dobre. Veoma je bitna pomoc u tome Srba iz Juzne Ugarske. Ustavobranitelji su zatekli mali broj pismenih Srba. trgovacka. ulaze se u poljoprivredu. Oni su to videli kao jos jedan porez. otvaraju se skole. Ustavobranitelji iako su se izdali za neku vrstu narodne vlade. Medjutim. cinovnici obavljaju odredjene funkcije gde ce dobijati platu. Oni treba da se vrate I oduze drzavi tako sto ce svoje znanje podariti radom u drzavnim institucijama. narod to nije dozivljavao kao vlast u svom interesu. Osnivaju se strucne skole bogoslovija. Milos ne moze da ih ukine kad se vrati. sva vlast je bila na Milosu. narodni muzej 1844. Mogu da napreduju u hijerarhiji. Sada se suocavaju sa zakonima. Kasnije one prerastaju u potpune gimnazije. Ustanovili su policiju. Obican covek se tesko snalazi. Obicno su aministrativne poslove radili Srbi iz Juzne Ugarske. ali kako bi bilo domaceg obrazovanog stanovnistva. Ustavobranitelji rade na podizanju kulturnog nivoa u Srbiji. Ali interesna elita ostaje. Politika ustavobranitelja: gledali su da naprave drzavni aparat I uspostave red I zakon. vecina stanovnistva se bavi poljoprivredom. izdatak. rudarstvo… povecava se broj gradjanske klase. Neke su bile organizovane jos I ranije. Osnivaju kulturne institucije. 1858 je pozvan Milos da se vrati na presto I tako pocinje druga vladavina Milosa Obrenovica. sa gomilom problema. status. To je jos jedan razlog zasto se skupstina okrece protiv ustavobranitelja. Bez obzira na te pozitivne mere. Postojale su zenske I muske skole. Otvaraju se osnovne I srednje skole.

Ilija Garasanin koji je bio ministar unutrasnjih poslova I bio je u prilici da zaposljava strance (Poljake). ali se pre svega misli na Bosni. a 1830 je iznet nacionalni program. Franja Zah. S obzirom da se on kosio sa Rusijom. 1844-Nacertanije. delovi Hrvatske. a deo I kroz Prvi svetski rat. Makedonia. postaje svrha sama sebi. Bili su to I nejbolje placeni poslovi. U Turskoj se nije desavalo to sto bi to pokrenulo. Srbija postaje birokratizovana I to je lose. Posle 1815 nije onovljena. Ugledao se na poljski nacionalni program koji je trebalo da dovede do Poljske nacionalne drzave. Po njemu su Srbi svi oni koji govore srpski. Od tog vremena pa do danas je cinovnicki posao pojam dobrog posla. Ilija Grasanin. Zove se Program velika Srbija (tezi se prosirenju). Sustina je da Srbija postane deo gde ce se okupiti svi Juzni Sloveni. To bi bila jedna nacionalna drzava ciji je temelj knezevina Srbija. Ceh. Sve bi to bila prosirena knezevina Srbija. alii je objavljen posle Nacertanija. ministar unutrasnjeg dela zaposljavao je poljske imigrante u ministarstvu. Tu bi bili zahvaceni prostori oko Srbije: Crna Gora. a pre svega Srbi. To znaci da je ovaj program . on je doneo sa sobom nacrt nacionalnog poljskog programa. Delovi pod Turskom su organizovali agenture gde su trebali da porade na organizaciji buna I ustanaka ali im se nije ukazala prilika (nisu imali novca). Nacertanije se ugleda na poljski nacionalni program. a 1848 pocinju revolucije. ali je napravljen jos 1836. Ustavobranitelji su stekli trajne zasluge jer su osmislili nejcelovitiji nacionalni program 1844 Nacertanije. bez obzira koje su vere. raditi u drzavnoj sluzbi. Rukovodili su se raznim drugim predlozima za dolaska do tog cilja. Ovaj nacionalni program je aktuelan I danas. To je jedan najcelovitiji ali ne I jedini program. Obrenovicima je nacionalni program u drugom planu (sem Mihajlu koji nije dugo ziveo). On je radio na tim idejama. To se nastavilo sve do pocetka 20 veka. Po njemu je jezik bio okosnica I kriterijum po kom se narod sortirao. Nacionalni programi Ustavobranitelji su se bavili pitanjem nacionalnog programa. ali se Nacertanije odrzava kroz Balkanske ratove. Tek u Balkanskim ratovima to biva ostvareno. Sedeti I nesto pisati. Sticu cinovnicke pozicije I prestiz koji nikad nece izgubiti. Srbija bi bila kao centar okupljanja. Ustavobranitelji su tad pokusali da ostvare svoje ideje u revoluciji tako sto su se ukljucili u sukobe Srbije I Madjarske u Vojvodini. Rukovodio se jezikom. Kosovo. Gradjani su bili kao u podredjenom polozaju u odnosu na cinovnike. Drugi program koji je nastao posle Nacertanija bio je program Vuka Karadzica objavljen 1849. Bosna. gotovo das u im se kljanjali. Crnu Goru I Kosovo koje su temeljne oblasti.Cinovnicki aparat se umnozio. Pisarski poslovi su uvek bili jako cenjeni. Juzna Ugarska. ali se srpska inicijativa povukla pre vecih nereda. bili su proglaseni za neprijatelja I zbog toga su ljudi bezali odatle.

a Sloveni ekavskim. Smatrali su da treba teritorija da bude osnova (prostori gde najvise zive Srbi). manire. a zatim one koje su bile pod Austro-Ugarskom. nema vise Milosa za tutora. To su: zakon o narodnoj skupstini (1861). Vukov program je dosta bio nejasan pa su I od toga odustali. On je po povratku sasvim druga osoba. Mnogi ministri iz doba ustavobranitelja ostaju na vlasti. intelektualac. zakon o narodnoj vojsci. Hrvati su bili oni koji govore cakavskim dijalektom. zakon o cetralnoj upravi (1862) . Knez Mihajlo je imao dva pravca u svojoj vladavini: da ucvrsti svoju vlast. druga Miloseva vladavina. a onda bi se one ujedinile sa ostalim teritorijama (Makedonijom. Sazreo je. izrastao je u pravog vladara I svi su ga prihvatili cak I oni koji su bili protiv Obenovica. Treba da se oslobode Turskog ustava I uticaja I zato donosi zakonske odredbe kojima je stvorio zakonski okvir svoje vladavine I izgledalo je da to nije apsolutizam. bio je svoj covek. Imao je ideju da se svi na osnovu tog jezika ujedine u zajednicku drzavu. Nastao je na idejama Nacertanija. Bio je zet kneza Aleksandra Karadjordjevica. on svoju apsolutisticku vladavinu krije nizom zakona. Zato je 1861 sazvao skupstinu na kojoj su doneti ti zakoni. One bi onda usle u sastav SSD. Slavoniji. ali on nije uspeo da promeni ono sto su ustavobranitelji uradili. Bio je ministar unutrasnjih poslova. To bi bilo Juznoslovesno carstvo. Uglavnom su se drzali Nacertanija. Kosovom…) koje su bile pod Turskom. Postovao je sve institucije koje su uveli ustavobranitelji. Stekao je obrazovanje. a da apsolutizam ne bude tako otvoren I jasan. On vise nije bio samo Milosev sin.siri od prethodnog. Svi su Srbi koje god da su vere. Sa svojom politikom pomirljivog vladara je pridobio veliko broj pristalica. pravi je gospodin. 1858 se Milos vraca u Srbiju I vlada kao knez do 1860. Hrvatskoj u sirem smislu. Medjutim ova ideja nije imala podrsku. Cak je smatrao da su obavili dobar posao. koristi se netrpeljivoscu prema Turskoj kako bi ustav istakao kao nenarodnu tvorevinu koju su im Turci nametnuli. Zeleo je da se oslobodi 17 savetnika koje je predvidjao ustav I koji su ga ogranicavali. Shvatio je da Milosev apsolutizam nije moguc I kako ne bi doslo do ustanka. znao je sta hoce. ali je opet zaobilazio Turski ustav. Medjutim I on je zeleo malo vise apsolutizma I to je uveo. To je njegova druga vladavina. Smatrao je da prvo treba da se ujedini knezevina Srbija sa Crnom Gorom I Bosnom. Ukljucuje u oblasti u Dalmaciji. Treci program je program Nikolajevica I to je program o Srpskim sjedinjenim drzavama. Zeleli su da on ode iz Srbije. Posle njega od 1860 ponovo vlada Mihajlo. ali se Mihajlo moze svrstati u prosvecene apsolutiste. Cesto su I Bugarsku ukljucivali u srpsku teritoriju. Ustavobranitelji su zavrsili 1858 kada je jedna grupa ustavobranitelja suprotsavila knezu Aleksandru. Najvise su se isticali Ilija Garasanin I Toma Vucic Perisic koji su se zalagali za povratak Obrenovica. To je tzv.

Oni su posle 1830 zadrzali u Srbiji vojsku u 6 tvrdjava I nisu nigde dalje boravili. nema vise zakonodavnu ulogu. Knez im je zabranio rad u knezevini I vremenom postaju njegovi najveci nepijatelji. Nije bilo namerno. Tu su pripadali I Srbi iz Juzne Ugarske I knezevine Srpske ujednijeni. u raspravi ubili srpskog decaka koji je dosao tu da uzme vode. Spoljna politika Spoljna politika je svetlija strana vladavine kneza Mihajla. Knez je ubijen 1868 dok se setao bez obezbedjenja sa dvorskim damama. Stradala je u atentatu I tetka njegove zarucnice. decak je bio na . Drzavni savet je postao izvrsni organ. predstavnici inteligencije koji su se skolovali u inostranstvu za vreme ustavobranitelja. Zacrtao je da krene u oslobodjenje I da oslobodi Srbiju od Turske vlasti I tada krece da stvara saveze I da okupi ostale Srbe koji zive u Ausriji. Ujedinjena omladina sropska je bila nacionalna organizacija koja je prvo podrzavala Mihajla. Ona je bila donekle beznacajna. ali je knez osecao da treba da ih sazove. Oni su videli svetske vladavine I nije im se dopadala vladavina u Srbiji. Bili su pokretaci opozicionih novina u kojima su izdavali clanke u kojima su ga kritikovali I tako dolaze u sukob sa knezom Mihajlom. Srediste im je bilo u beogradu. ali zarucnica nije. Odabrao je taj program ali nije smatrao da knezevina treba da tezi ujedinjenju dok nije slobodna. Knez povod nalazi u incident na Cukur-cesmi kada su turski vojnici. ne obavezuje vise vladara da poslusa njihove olduke. Jedna od tvrdjava je I Beograd. To je bio protest unutrasnjoj plitici. Zakonom o centralnoj upravi su ministri birani licno od strane kneza I njemu su polagali racune. Knez ju je sazivao jednom u 3 godine I imao je obaveze da skupstini iznese sta je on sve uradio. Nije bilo dozvoljeno govoriti u skupstini I kritikovati kneza I njegovo izlaganje. obrazovani.ali posle beze jer su bili proglaseni za protivnike I sele se u Novi Sad. Vratio se Nacertaniju. koji su bili na cesmi. Savet je sad postao savet. slucajno. Dolazi do atentata na kneza Mihajla. Prvo treba proterati Turke Iz Srbije. Unutrasnja politika kneza Mihajla Unutrasnja politika kneza Mihajla (protest unutrasnje politike): postoji opozicija koju su cinili mladi ljudi.Narodna skupstina je bila nestalan organ vec duze vreme. nemaju veze sa Savetom cija se uloga sve vise smanjuje. ali su brzo dosli u sukob kada su shvatili da knez ne podrzava neke slobode za koje se oni zalazu. Dok je pod Turskom je skucena. To je bila zavera u ime porodice Karadjordjevic.

buduci vladar Junznoslovenske konfederacije ubijen. Zatim je planirao da se ozeni rodjakom kako bi dobio naslednika. uvek postoji opasnost da neko pogine. 1866 je sklopljen savez sa Crnom Gorom koja je u skoro istom polozaju. a srpski oficiri ih obucavaju. U Srbiji nisu zainteresovani. da sklapa saveze za rat protiv Turske. Veci deo zivota je provela na imanju Ivanka u Pozunu. Pridruzuje se I Rumunija. Knez Mihajlo je na konju I pokazuje na jug sto simbolicno predstavlja sumeravanje Srba ka ostalim turskim teritorijama odnosno ka jugu. ali su odnosi kasnije zahladneli. da se zna gde us. a kasnije 1867 su vratili I kljuceve ostalih tvrdjava. samo su ceklai povod. Posle 1867 knez zeli da siri saveznicku akciju. 1868 je izgledalo kao da je to gotova stvar. Prvo su ziveli zajedno u inostranstvu I kada je trebalo da se vrate u Beograd. Srbija je I dalje deo turskog carstva. Ocekivalo se da presto bude upraznjen. Knez Mihajlo je covek koji je isterao Turke iz Srbije. Ona je bila lepa. ali nisu doslo Karadjordjevici vec Milan Obrenovic. ali nije islo. To je ideja o stvaranju balkanskog saveza. Na postolju stoji 1867. da dokle su tu. Bio je ozenjen Julijom Kunjadi. U Crnoj Gori vlada Nikola Petrovic. Imao je ljubavnice I sa jednom je imao vanbracnog sina Velimira. Posle toga. kao glavni. ali odnosi Mihajla I nje nisu bili bas harmonicni. ali on je sve preuvelicao. Trebalo je da dobije naslednika. To znaci da je vojska sistemski obucavana. Prve tvrdjave koje su ostavili 1862 bile su Sokolska I Uzicka. da se potpisu vojni obaveznici od 18 do 50 godina.on nije bioo toliko uspesan u privartnom zivotu. . U to ime njemu je podignut spomenik na Trgu republike u Beogradu. Sklopili su brak odbrovoljno. a to je zapravo Jovan Kunjadi. Mihajlo mu je bio uzor I oni su sklopili vojno-politicki savez po kom je Crna Gora saveznik. zbog cega je crkva bila u strahu jer nije dozvoljavala takve brakove.pogresnom mestu u pogresno vremnem ali je to Mihalju posluzilo da pokrene pricu o turskom ponasanju. bije bio ugovoren. nije dolazio u obzir da nasledi presto. ali nema vise turske vojske u Srbiji. a sa strana su tablice na kojima su ispisana imena tih 6 gradova. Od drzave su dobili oruzje I imaju obavezu da povremeno odlaze na vojne vezbe kad ih pozovu. Dolazi do ustanka na Kipru jer su turci zlostavljali Grke na Kipru I cazvana je medjunarodna konferencija I doneta je odluka da oni treba da napuste Srbiju. Nastaje I crnogorska vojska. a njen predak je Jovan Kunjadi. Ona je bila plemkinja. ali posto je to vanbracni sin. ali je on imao ozbiljnu nameru da se ozeni Katarinom (njena tetka je poginula u atentatu na Mihajla kad su se setali) ali do braka nije doslo jer je ubijen. 1867 je godina najveceg uspeha. 1860 je dosao na vlast I bio je vrlo mlad. Dolazi do pregovora sa Bugarima I Grcima (zele da svaladaju Turke I istraju ih iz Evrope). Bila je Madjarica. U nasim narodnim pesmama se pominje Sibiljanin Jnako. a on je bio u Beogradu pa su se razveli. ali sve je propalo kada je knez Mihajlo. knez prelazi na drugi korak. ona nije htela. da se formiraju vojne jedinice po teritorijama. Mihajlo donosi zakon o narodnoj vojsci kako bi se izvrsila opsta regrutacija. Nije se nasao niko ko bi nastavio to. Racunali su na presto jer Mihajlo nije imao dece. lepotica.

Zbog praznog prestola. Imao je 15 godina pa je trebalo da namesnistvo obavlja vaznije poslove do punoletstva. zaverenici su smatrali da imaju sanse da dovedu Karadjordjevice. ali na vlast dolazi unuk Jevrema Obrenovica-Milan (sin brata od strica Mihajlu). .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->