P. 1
Razvoj govora 1

Razvoj govora 1

4.0

|Views: 728|Likes:
polaganje ispita
polaganje ispita

More info:

Published by: Никола Петровић on May 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/21/2014

pdf

text

original

Sections

  • •1 “POČECI SIMBOLIČKE FUNKCIJE KOD DECE” + “PRVE REČI”
  • •2 Psihološki problem rečenice kao jedinice iskaza
  • •4 .OBELEŽJA DEČJE IGRE
  • •5. Dete i jezička komunikacija
  • •6. STUPNJEVITOST RAZVOJA ARTIKULACIJE – Smiljka Vasić
  • •8 KAKO SE OBRAZUJU GOVORNI GLASOVI
  • •9. FILIP MALRIJE: PSIHOLOŠKI ASPEKTI FORMIRANJA REČENICE KOD
  • •10. KAKO POMOCI RAZVOJ GOVORA PREDSKOLSKOG DETETA,IVAN FURLAN

• • • •

IVAN D. IVIC : 1 “POČECI SIMBOLIČKE FUNKCIJE KOD DECE” + “PRVE REČI”

Noam Comski I moderni američki istraživači zastupaju pretpostavku da dete poseduje specijalan “uredjaj za sticanje govora”. Dete nosi nasledno u sebi jezičku sposobnost, takozvanu generativnu gramatiku, koju samo treba da primeni na poseban jezik kome je izloženo. Oni smatraju da je za sposobnost razumevanja I stvaranja rečenica I gramatike dovoljno s jedne strane dete, sa svojim urodjenim jezičkim sposobnostima I s druge strane, govor, tačnije sled izolovanih rečenica. Zanemaruju socijalnu interakciju sa ljudima, komunikaciju u toku praktične delatnosti, igre ili učenja. Bitno je samo da dete čuje govor I naučiće da govori. Takodje smatraju da se specijalna jezička sposobnost razvija veoma rano, da se govorni razvoj završava do 5.-6. godine. Sa stanovišta nove lingvistike, otvaraju se nova pitanja. Da li je moguć razvoj govora nezavisno od socijalnog razvoja deteta, nezavisno od potreba deteta I afektivnih odnosa sa drugim ljudima, nezavisno od razvoja komunikacije deteta u preverbalnoj fazi razvoja? Da li je za razvoj jezika dovoljna samo izloženost jeziku? Dete se radja u nezreloj formi I zavisno je od odraslih. Obezbedjeni su mu zaštitni uslovi kako bi razvoj duže trajao, ali radi snalaženja u sredini u kojoj živi, dete urgentno razvija neke oblike ponašanja. Npr. refleksna ponašanja (refleks sisanja, gutanja,…), koja su od životne vaznosti, ali isto tako se pojavljuju I neki oblici socijalnog ponašanja: sposobnost prepoznavanja socijalnih “objekata” (osoba ili predmeta), sposobnost emitovanja signala I razumevanja signala drugih (npr. rana neverbalna komunikacija izmedju deteta I majke). Učenje se odvija u normalnom, svakodnevnom socijalnom kontekstu, postoji jaka I spontana motivacija za učenje (izmedju deteta I modela od koga uči postoji snazna afektivna veza). Pošto dete samo bira šta ce I kada ce učiti, učenje se odvija u onim fazama kada postoji najveća gotovost za učenje I u onim trenucima kada je dete najprijemčivije.

• • •

• • • •

PRVE REČI Govor je najraširenije semiotičko (znakovno, tj. simboličko) sredstvo. Pojava prvih reči označava prelazak sa presemiotičke na semiotičku fazu razvoja deteta. Istraživanja pokazuju da se prve reči kod dece koja prednjače u govornom razvoju mogu javiti pre početka ili na samom početku druge godine (8.-15. meseca). Postoje, medjutim ogromne razlike u pogledu rečnika kod dece istog uzrasta. Brzina povećanja rečnika je različita. Posle javljanja prvih reči, povećanje je sporo I traje tokom

cele druge godine. Tek pri kraju druge godine dolazi do znatnijeg ubrzanja u razvoju rečnika.

U periodu kad se pojavljuju prve reči, detetova senzomotorna inteligencija ne vrši istu analizu realnosti, tj. postoje nepodudarnosti u shvatanju veze izmedju izgovorene reči I objekta ili pojave koju ta reč označava. Nema objektivnog značenja reči. Naime, neke od prvih detetovih reči istovremeno označavaju I spoljni denotat (opste značenje reči ili neki pojam) I detetov odnos prema tom denotatu ili njegovo subjektivno stanje koje je u nekakvoj, ali ne nužnoj vezi sa tim denotatom. Npr. Dete izgovara “dada” (tata) I time označava oca, ali I svoj pozitivni emocionalni doživljaj izazvan pojavom oca. Ali I kada se igra igračkama izgovara “dada”, jer istu reč koristi I za isti emocionalni doživljaj izazvan igračkama. Dete počinje da ustaljuje upotrebu odredjenih reči za odredjene denotate (uglavnom osobe, objekte koji označavaju početne reci mama,tata,…). Ali kada dete u prisustvu odredjenih pojava ili objekata koje mu nisu poznate čuje odredjene reči, ono ne mora da ih vezuje za iste denotate za koje ih vezuju odrasli, nego će te reči vezati za ono što je za njega perceptivno, upadljivo ili značajno. Osnovni pokazatelji takve osobenosti detetovog semantičkog razvoja jesu: PRETERANA GENERALIZACIJA REČI: preterano proširivanje znacenja. Npr. dete upotrebljava reč “vuau” za psa koga vidi sa balkona, a onda I za konja koga vidi sa balkona, za ženu sa dečjim kolicima vidjenu sa balkona…Generalizacija ide dotle da sve što je vidjeno sa balkona postaje “vuau”. Tek posle nešto više od dva meseca od prve pojave “vuau” se upotrebljava samo za označavanje pasa. PRETERANA RESTRIKCIJA RECI: preterano ograničavanje značenja je redja pojava od generalizacije. Npr. jednom rečju se ne označava pas uopšte nego samo jedan odredjeni pas vidjen u odredjenom kontekstu. Dete najpre pocčnje da koristi govor kako bi uspostavilo I održavalo psihološku vezu sa odraslima, a tek posledično počinje da uočava da govor može imati I instrumentalnu funkciju (za traženje nečega) I druge funkcije. Medju najčešće upotrebljavanim rečima srećemo reči koje su u službi semiotičke denotacije (oznacavaju nekoga ili nešto). Deca od 18 meseci najčešće izgovaraju reči “to”, “ovo”, “taj”. To je, u produžetku razvoja gesta pokazivanja rukom, završetak operacije denotiranja. Dolazimo do zaključka da za razvoj dečjeg govora nije dovoljna samo izloženost deteta jeziku. Kod deteta se pojavljuje interesovanje za objekte, osobe, novine u okolini, a upotreba prvih reči je prosto produžetak te sklonosti. Toj sklonosti se pridružuje I socijalna motivacija, jer se upućivanjem na denotate (osobe, objekte,…) na vrlo efikasan način započinje komunikacija.

• • •

• • •

• •

Postoji jasna nepodudarnost izmedju senzomotornog I afektivnog iskustva deteta I iskustva sadržanog u jeziku. Dete ima specificno poimanje sveta oko sebe od odraslih, a rezultati nepodudarnosti senzomotornog iskustva deteta I jezika je, da se dečje iskustvo ne može u celini prevesti u jezički kod. Deca ne mogu sve što dožive I shvataju u potpunosti iskazati rečima. Pokazatelj te neprevodivosti je da se veliki broj prvih reči gubi. Pojava reči u govoru dece koje ne postoje u govoru detetove okoline (odrasli ih ne primete ili ne razumeju značenje, ne prihvataju ih I one se gube) i nemogućnost sećanja (tzv. amnezija detinjstva) iz prve dve ili tri godine zivota (iskustvo koje nije prevedeno u jezički ili neki drugi kod ostaje izolovano I nužno se gubi). Tek duga interakcija I komunikacija izmedju deteta I odraslih dovodi do stvaranja realnosti koja je zajednička za dete I odraslog I prevodiva je u jezički sistem komunikacije. A bez tog razvojnog I komunikativnog procesa jedinka bi ostala autistična “prazna tvrdjava” (kada bi dete koristilo samo reči koje samo ono razume, ne bi umelo da komunicira sa drugima kao ni oni sa njim). ALEKSANDAR LURIJA- PSIHOLOSKI PROBLEM... I SIROKO GOVORNO SAOPSTENJE... 2 Psihološki problem rečenice kao jedinice iskaza Izolovana reč označava predmet ( radnju ili osobinu ) i generališe ga dok rečenica predstavlja izražavanje cele misli. U raznim periodima psiholozi i lingvisti su pokušavali da odgovore na pitanje kako teče proces nastajanja rečenice. Klasična psihologija se zadržala na tvrdnji da je rečenica rezultat asocijacije izolovanih reči a da svaka reč izaziva niz asocijacija tj. druge reči koje čine celu rečenicu. Neke reči se javljaju samo kao elementi složenije grupe reči. Tako npr. reč „voleti“ zahteva dopunsku reč koja odgovara na pitanje KOGA? Ili reč „kupiti“ koja takođe zahteva dopunsku reč koja odgovara na pitanje ŠTA? Slične veze reči se javljaju i kod deteta čim reč koja ulazi u neraskidivu vezu sa praktičnom namenom, radnjom ili gestom deteta počne da dobija samostalnost. Prema savremenim lingvističkim mišljenima u jeziku se mogu izdvojiti dva potpuno različita principa organizovanja jezičkih značenja. Prvi princip po kome se stvaraju pojmovi se naziva paradigmatski a drugi, po kojem se stvaraju iskazi je sintagmatski. Paradigmatska organizacija jezika predstavlja uključenje datog elementa jezika u određeni sistem protivrečnosti ili u izvesni hijerarhijski sistem kodova. Npr. svaki glas se suprotstavlja drugom: B se razlikuje od P po zvučnosti, zatim D od T, oni zajedno ulaze u sistem suglasnika i suprotstavljaju se samoglasnicima a svi zajedno čine fonetsku organizaciju jezika. Ovo se isto odnosi i na leksiku. Reč PAS se suprotstavlja rečima MAČKA, KRAVA ili KONJ ali sve one zajedno ulaze u grupu reči koje označavaju domaće životinje i suprotstavljaju se grupi divljih životinja.

• • •

• •

Prelaskom od reči na rečenicu javlja se novi princip organizacije govora koji je u lingvistici poznat kao sintagmatski princip. Njegova je suština da u osnovi organizacije iskaza ne stoji hijerarhijsko suprotstavljanje već široki prelaz od jedne reči ka drugoj. Npr.u rečenici „kuća gori“ ili „pas laje“ zapažamo da ne dolazi do suprotstavljanja reči „kuća“ i „gori“ nego dolazi do prelaza jednog elementa ka drugom i organizovanju povezanog iskaza. Poznato je da se rečenice, kako najjednostavnije, tako i složenije, kod deteta ne javljaju odmah, već se formiraju u procesu dugog razvoja. Bitna je činjenica da je sintagmatska organizacija širokog iskaza prirodniji oblik govora od paradigmatskog sistema. Široko govorno saopštenje I njegovo nastajanje Nastajanje govornog iskaza Postoje etape formiranja govornog iskaza koje su zasnovane na sledećim psihološkim karikama: Motiv iskaza Zamisao iskaza Unutrašnji govor Formiranje širokog govornog iskaza MOTIV ISKAZA Za svaki govorni iskaz je polazni motiv da se putem iskaza izrazi određeni sadržaj. Motiv može da bude bilo kakav zahtev ili obraćanje informativnog karaktera kao I želja da se jasno formuliše sopstvena zamisao. Ukoliko se nijedan od ovih motiva ne javi, govornog saopštenja neće biti. Najjednostavniji oblici afektivnog govora, za koje nije potrebna motivacija, su uzvici koji se javljaju kao odgovor na neko afektivno stanje. Postoje I složeni oblici govornog iskaza koji predstavljaju govornu komunikaciju I to je dijaloški govor odn. razgovor u kojem učestvuju dva subjekta. Treći oblik govornog iskaza je monološki govor, koji može da nastane kao odgovor na pitanje ili kao realizacija zamsili samog subjekta. ZAMISAO ISKAZA Nastajanje zamisli predstavlja etapu koja određuje njen sadržaj. Na njoj se zasniva osnovna šema budućeg iskaza. Za ovu etapu karakteristična je činjenica da subjekt počinje da shvata na koji način se subjektivni smisao može pretvoriti u sistem širokih I svima razumljivih govornih značenja. Proces prelaska misli u govor predstavlja veoma složenu pojavu. Misao se ne otelovljuje u govoru već prolazi kroz niz etapa, formira se ili ostvaruje u govoru. UNUTRAŠNJI GOVOR

• • • • • • • • •

• •

moraju da odgovaraju ne samo zamisli govornika već I u odnosu slušaoca prema tom iskazu. Osnovne karakteristike govora predskolskog deteta Proucavanje decijeg govornog razvoja Prvo interesovanje za deciji govor pocinje pre dva veka tj. U ovoj etapi. Poznato je da se unutrašnji govor deteta javlja u trenutku kad ono počne da oseća određene teškoće. Takođe je pozanto da se unutrašnji govor formira relativno kasno. Smatra se da je ova faza prelaza uslovljena formiranjem unutrašnjeg govora deteta. od pojave Tidemanove biografske studije decijeg dusevnog razvoja. Međutim kod deteta primećujemo da ono ubrzo počinje da priča o sporednim dešavanjima i asocijacijama i da skreće sa teme i priča o drugim stvarima što znači kod njega još nije učvršćeno orijentisanje na zatvorenu šemu iskaza.a krajem proslog • • • • • • . Karakteristike povezanog govornog iskaza možemo lako uočiti ako detetu od 2. Tek na školskom uzrastu će dete početi da pretvara iskaz u zatvoreni sistem složenog pripovedanja. unutrašnji smisao se prevodi u sistem širokih semantičkih značenja a simultana šema semantičkog zapisa prekodira se u organizovanu strukturu budućeg širokog sintaksičkog iskaza. Dete koje već vlada spoljnim govorom u situaciji dijaloga još nije sposobno za široki monološki govor. FORMIRANJE ŠIROKOG GOVORNOG ISKAZA Ova etapa je manje proučena od prethodnih.5 do 3 godine damo zadatak da nam ispriča šta je videlo u ZOO vrtu. MILORAD NAUMOVIC 3.kojom pocinje I prvo ozbiljno belezenje podataka o govornom razvoju. Tako da te rečenice nemaju samo referentnu prirodu već ukazuju na određeni događaj I imaju I socijalno-kontekstno značenje. kada se javi neophodnost da se reši određeni intelektualni zadatak.• Predstavlja neophodnu etapu u formiranju spoljnog govora.Pre njega to je bila samo retka pojava. Karakteristika širokog govornog iskaza jeste ono što je uključeno u proces živog opštenja I prenošenja informacije od jednog lica ka drugom a u njega ne ulazi samo jedna rečenica već ceo niz uzajamno povezanih rečenica. Rečenice. tepanje deteta služi kao najprostiji oblik komunikacije zasnovane na intonacijskim komponentama koje imaju komunikativnu funkciju u govoru deteta. Čak I u prejezičkom stadijumu. Ontogeneza široke govorne komunikacije je još nedovoljno proučen proces. koje su uključene u široki govorni iskaz. Ontogeneza govornog iskaza • • • • • Formiranje govornog iskaza kod deteta prolazi kroz nekoliko etapa-od pojavljivanja izolovanih reči preko izolovanih samostalnih rečenica do složenog širokog iskaza. koji se formira znatno kasnije od njegovog spoljnog govora. Dete u početku uglavnom pravilno ispunjava ovaj zadatak.

Prednost je sto govor prati neko ko je u stalnom kontaktu sa detetom a mana je sto zapazanja roditelja nisu uvek sistematska. ‘’Dete je nasledno obdareno apstraktnom shemom gramatike pa mu je izlaganje jeziku sredine potrebno samo da bi usvojilo posebna gramaticka pravila karakteristicna za maternji jezik’’ Psiholozi Pijazeve skole se ne slazu sa lingvistima I tvrde da jezik odrzava misljenje.a nedostatak je sto su vremenski uzorci prekratki.dovode do pojave da u ljudskom bicu postoje bioloske predispozicije za govor jer se on javlja samo kod ljudi.Sustina Pijazeove teorije je u tvrdnji da se jezik izgradjuje na saznajnim sposobnostima. 2.psiholog Vunt…Rezultati nisu bili bas spektakularni iz dva razloga: • • • 1.pogotovo pojavom teorije generativno-transformacione gramatike.intelektualni razvoj. pojava I upotreba leksike… 1. Metoda vremenskog uzorka-neekonomicna je jer je za nju potreban duzi vremenski period (nekoliko godina) pa se skracuje na jedan dan.emocije.druge reci. • • • • • • • • • • . Direktna ili biografska metoda-prati razvoj govora u najranijem detinjstvu.Nije dovoljno da dete bude izlozeno jeziku pa da ga I prihvati.Jezik odraslih je osoben I semanticki I sintaksicki I nastao je kao rezultat prilagodjavanja odraslih jezickom I saznajnom nivou deteta.Moze biti I kraci (10-15 min) ali se primenjuje vise puta na dan. Psihologija je znacajno doprinela proucavanju razvoja govora kod deteta.Lineberga.prve recenice…Posle cetvrte ili pete godine dete prosiruje svoj recnik.ciji je zacetnik Noam Comski.pamcenje.od pojave prve.nedelju pa cak I sat.ispitivanja su vrsena na jednom detetu 2.dete pocinje da koristi neke reci I pre nego je u stanju da shvati sta one znace.Pod uticajem ove teorije sezdesetih godina nastaje psiholingvistika.podstice istrazivace na nova traganja u proucavanju govora kojim se roditelji obracaju deci.prirodnjak Darvin.Njegova teorija sadrzi tvrdnju da je jezicka sposobnost urodjena I nezavisna od drugih sposobnosti. Cinjenica da se kod deteta rano javljaju iskazi koji nisu jasni detetu.artikulacija.pristrasni posmatraci. Metode istrazivanja decijeg govornog razvoja Ovim metodama se ispituje misljenje. Traganjem nekih naucnika.ispitivanja su obicno vrsili roditelji tj.veka to je postalo ‘’naucna moda’’ kod mnogih naucnih ljudi-filozof Ten. Nas naucnik Ivan Ivic pokusava da razresi tvrdnjom nesklad izmedju cinjenice da su saznajni preduslovi nuzni za razvoj govora I cinjenice da se neke gramaticke forme javljaju pre odgovarajucih intelektualnih operacija.Prednost je sto je objektivnost znacajna I visoka -rezultat ce biti pouzdaniji ako ispitanici ne znaju da se ispituju.Time je dovedena u pitanje I kognivisticka (saznajna) teorija.

Glasovi beba samo delimicno lice na glasove u nasem govoru.prethodnu proveru -objektivanost-rezultati ne zavise od ispitivaca -standardizovan-ima odredjene merne karakteristike 5.to je spajanje pojedinih glasova u slogovema-ma.rada.koristi se za ispitivanje razlicitih vidova decijeg govornog razvoja.Suglasnici se javljaju pri kraju prvog meseca.dijaloga sa drugom decom.Beba podrzava glasove iz okoline.podrazumeva pracenje govornog ispoljavanja deteta u toku aktivnosti: igre.vezba ih I ponavlja. Dobar test ima svoju: -validnost-da meri ono sto treba da meri -relijabilnost-pouzdanost tj. Metod uzoraka aktivnosti.jela.Krajem prvog meseca dete proizvodi oko trideset glasova a posle dva-tri mececa I do sto dvadeset. guturali.Ovaj period se naziva jos I pripravni period jer sluzi za izrazavanje stanja deteta.javljaju se govorne konstrukcije ‘’gu’’ I ‘’agu’’ 3.Asocijativne metode-sustina je da se deci daju odredjene reci kao podstrek a zatim se beleze one reci koje detetu padnu na pamet.svadje…Vreme pracenja je ograniceno na unapred odredjeno vreme-5.ba-ba • • • • • • • • • • • • • • • .Ucenje glasova se sastoji u zaboravljanju onih reci koje se ne cuju u govoru sredine I ustaljivanju samo onih koje se cesto upotrebljavaju I ponavljaju.H tj.zatim glasovi E I I a zadnji su O I U.G.Jos od rodjenja dete ima donekle razvijen govorni aparat.Ucenje mora uvek da bude motivisano. Prvi glas koji se javlja u decijem placu je glas A. Postoje cetiri perioda: 1. Razvoj glasovne strane govora Da bi se moglo uspesno delovati na govor deteta moraju se prvo upoznati osnovne karakteristike tog govora.Moze biti diferencijalni-ispituju se relativne razlike u govoru medju decom. Krajem prvog meseca se javljaju I prvi slogovi pa se taj period do treceg meseca naziva I period spontane vokalizacije.krikom 2.Period plakanja-pocinje sa prvim placem. 4.Period plakanja-prva polovina prve godine.Metoda testova.prvi deciji glasovi ispoljavaju emotivna stanja deteta.Period gukanja-u drugom mesecu I pitice od guturalnih glasova.stanja prijatnosti ili stanje neugodnosti.Da bi dete izgovorilo glasove maternjeg jezika potrebno mu je 6-8 godina.• 3.15 min.Iprvi plac je glasovna aktivnost deteta.prvo konsonanti K.10.Cilj je utvrdjivanje da li dete poseduje I u kojoj meri ono sto se ispituje.Testovi mogu biti individualni I kolektivni.

Znacajan cinilac u ranom ucenju govora je majka I ako je ona izvor prijatnosti I sigurnosti njen govor se imitira I podrzava.specificnosti oblikovanja glasova.Ako je imenica poznata detetu.zuljece cipele..Devojcice izgovore prve reci pre decaka. Svaka nova rec koja se pojavi pokazuje tendenciju da se umrezi.Medju tim recima je I veliki broj neologizma tj.To su specificni neologizmi koji se dele na: -Leksicke-ne postoje u recniku odraslih. novostvorenih reci nastalih na osnovu sopstvenog iskustva. -Morfofonemski-gramaticki oblici jednine I mnozine.pridevi.gramatickih formi.Sve ostale reci se vezuju za nju.prosti veznici. • • • • • • • • • • • .Rec PAPA za dete moze da znaci’’gladan sam’’.Period razumevanja tudjeg govora-pocetak druge polovine prve godine.pa se tek kasnije ponovo obnavljaju.glagoli.Recnik se moze povecati za oko 1000 reci godisnje.prilozi. Razvojni red usvajanja kategorija reci je sledeci :vlastite imenice.pocetni glasovi.pridevi ih obogacuju kvalitetom I kvantitetom a brojevi odredjuju njihovu kolicinu.glagol se lako povezuje sa njom I bez objekta. Neke reci imaju za dete veci jezicko-mentalni znacaj nego sto odrasli mogu da predpostave.brojevi.One se sastoje u vremenskoj dimenziji javljanja.nepromenljivih reci… Zajednicko za svu decu je da svaki normalan razvoj tece kroz ove procese ali svaka na svoj nacin I kod svakog deteta drugacije.Prve reci se javljaju u 15 ili 16 mesecu a mogu I kasnije.predlozi.’’gde su mama I tata?’’ Jezik postaje posrednik izmedju sveta I deteta koji mu pomaze da sredi utiske koje je steklo delovanjem spoljnih faktora.crveca jabuka…)Upotrebljava oblik iako ne zna koja mu je funkcija.pojava glagolskih vremena.djak-djakovi. Pojava prve reci Pojavi prve reci prethodi razumevanje reci odraslih.predlozi (paspasovi.lupalica…) Dete ovo reci stvara slucajno I spontano.• • • • 4.zamenice.kada dete shvata potpuni smisao kratkih I jednostavnih recenica.U ranom govoru dece prvu fazu cini imenovanje predmeta I zato preovladjuju imenice.Posle tog perioda vec se radi o zakasnjenju I to utvrdjuje strucno lice.od 24 do 36 meseci.Reci koje se pojave a ne zazive odmah se zaboravljaju.zajednicke imenice.Osnovne vrste reci koje se prve pojavljuju su imenice.padezni nastavci. Jezicki faktori decijeg govornog razvoja U govorno-jezickom razvoju postoje raznolikosti koje se ispoljavaju kod sve dece.Zamenice se odnose na imenice. Razvoj decijeg recnika Prosecni deciji recnik oko druge godine iznosi oko 37 reci a kod govorno razvijene dece I do 120.izmisljene reci (strugalice.

pripisuje recima odredjena znacenja.• Ne mozemo uzeto kao gotovo ono sto dete kaze nego treba videti sta ono podrazumeva pod onim sto kaze(semantiku).glagol I objekat (ja hocu igracke) Da bi se govor razvio dete treba da zeli da govori. Funkcije govora predskolskog deteta Funkcije govora mogu da se razvrstaju u tri faze: 1. Jedan od uslova dobrog I uspesnog rada sa decom jeste ispitivanje tj upoznavanje govora dece.zelja… Recenica je sadrzana I u prvom decijem glasu.u trecoj fazi se javljaju pravilne strukture recenice.U prvoj fazi se pojavljuju reci onim ili drukcijim redosledom od napred navedenog 2.odnosi se na razvoj decijeg recnika I sposobnosti da stvari oznacavaju recima.Recenica je I samo jedan glas kojim dete izrazava neko svoje stanje.Ona moze biti: -fakticka (ako se njom saopstava o necemu sto se vidi) -obavestajna (prenos informacija o predmetima.U periodu od 18 meseci do tri godine on uocava nekojiko faza: 1.Takva ispitivanja se obavljaju spontano (belezenjem govora dece kada nas ne primecuju) I planski (sa utvrdjenim ciljevima).osobama I samom sebi.saznanja) -imaginativna (prica se o onome o cemu se masta) -ekspresivna (izrazavanje osecanja) -regulativna (uspostavljanje odnosa medju decom) 3.Socijalna (komunikativna).pojavama…) -heuristicka (saopstavanje otkrica.vratima.usvajajuci maternji jezik.Mogu se koristiti metode • • • • • • • • • • • • • • • • • • • .drugu fazu odlikuje pojava recenice koju cine dve reci.skrece paznju na sebe.Deca predskolskog uzrasta treba da prepoznaju neke pisane znakove na etiketama.glagol I objekat (vidi koka) 3.Signifikativna (oznacavajuca).dete izrazava zadovoljstvo govorom.Tu spada govor kojim dete izrazava svoje misljenje.Prve reci su izrazavanje odredjenih potreba.govor formiranja pojmova.subjekat.podrazumeva ucesce objektivnih faktora kao sto su slusalac I predmet o kojem se govori.Uodgovarajucem trenutku deca treba da pronadju rec kojom ce oznaciti neki pojam.natpisima na raznim mestima… 2.Privatna (egocentricna). Pojava recenice u decijem govoru Filip Malrije povezuje pojavu recenice sa izmenom odnosa prema predmetima.Semantika je nauka u proucavanju jezickog razvoja jer dete.

.DŽ.R.Z.Sredinom druge godine dete pocinje da sastavlja prve dvoclane recenice.prednjenepcani • • • • • • • • • • • .afrikati Ć.Č.proucavaju se I uopstavaju radi daljeg koriscenja.lekar I vaspitac.opisivanja. Zaostajanje I poremecaji u govoru Do zaostajanja I smetnji u govoru dolazi zbog fizickih I psihickih smetnji.Takva deca obicno cute. uska povezanost govora sa prakticnim aktivnostima deteta.Đ.On sadrzi reci koje obelezavaju konkretni svet koji ih okruzuje. Znacenje reci kod dece I odraslih se razlikuje u pogledu forme (ono sto se moze opaziti) I sadrzaja opstenja (deca se delimicno priblizavaju pojmovima odraslih). -Levorukost-u nasoj sredini sve je napravljeno za desnjake a prevezbavanje deteta u desnoruke ostavlja mnoge posledice: nemir.razgovora.nervoza.prepricavanja…Podaci se unose u tabele.kojim dete izrazava svoja stanja I raspolozenja.recenica gramatickirelativno izgradjena. • • Komunikativna sposobnost predskolskog deteta Govor I misljenje se razvijaju kao dve samostalne funkcije ali se vec u drugoj godini spajaju I povezuju.Nerazvijeni glasovi su uglavnom vokali E.pricanja.Takvoj deci pomoc pruzaju logoped.plozivi T.Najveci broj poremecaja u govoru dece ogleda se u artikulaciji.gestovi.mokrenje… 1.O.Š.Dete dovodi objekte u medjusobne odnose I to oznacava pocetak razvoja simbolicke inteligencije.agresivnost. -Problemi sa vidom takodje uzrokuju problem. Govor deteta mladjeg predskolskog uzrasta je nedovoljno razumljiv izvan situacije I samo u sklopu okolnosti mozemo do kraja razumeti sta ono izrazava.Znacajan oblik je I egocentrican govor.ne ucestvuju u govoru I zaostaju u njegovom razvoju.do oskudnog recnika.Recenica se postepeno izgradjuje I u gramatickom smislu.do nepravilnog izgovora glasova I reci. Uprvim godinama dominira heverbalna komunikacija a kasnije dominira verbalna.Kod mladje dece govor se javlja posle izvrsene radnje a kod malo starije dece govor pocinje da prethodi radnji.pokreti.Tada se javlja nominalni realizam tj.Formira se govor u sebi.koja potiskuje neverbalnu.slike.situacioni govor postepeno prelazi u konteksni. Jedna od karakteristika govora je I sinprakticnost tj.Deca tesko shvataju metafore I alegorije.D. pojava da se ne razlikuju reci od predmeta koji oznacavaju (deca misle ako je duza rec veci je I predmet koji oznacavaju).Pred polazak u skolu deciji recnik je srazmerno bogar. Deciji recnik se u toku predskolskog perioda znatno bogati. -Slab sluh dovodi do zakasnjenja u pojavi govora.ne mogu se razlikovati boje.friktivi S.

zecja usna) I funkcionalni (na njih se moze uticati. U drugoj polovini prve godine života. Govorni poremecaji se mogu podeliti na organske (dovode de usporenog govornog razvitka.LJ. sa smislom posmatra igru druge dece. • • • • • • • • • • • • .mekog nepca ili nosa. 3. U trećoj godini se javlja imaginacija I dramatizacija I saradnja sa drugom decom. Sa 18 meseci dete može da nosi predmete. dete dolazi u dodir s mnogim predmetima koje baca.vucje zdrelo. 4. dohvata.Uzroci pojave nisu definitivno utvrdjeni: povrede mozdane hemisvere.nepravilan rad resice. Nakon što prohoda.NJ.Do njih dolazi usled poremecaja rada glasnih zica.neprilagodjenosti… • • Najpovoljniji period za sticanje pravilnih I ispravljanje losih artikulacionih navika je period od pete do osme godine.Trecu grupu cine poremecaji ritma-mucanje(nevoljno ponavljanje jednog istog glasa ili reci usled tonicnog grca) Mucavost se u najvecem broju javlja u ranom detinjstvo. ulazi u socijalne odnose sa drugom decom.poremecaji u govornim organima.suglasnici L.OBELEŽJA DEČJE IGRE Smatra se da decje igre imaju sledeća obeležja: Vrsta igre u načelu sledi pravac i stepen razvoja.do osme godine I vise se javlja kod decaka nego kod devojcica.Cetvrtu grupu cine poremecaji u upotrebi jezika-afazija-posledica povreda u pojedinim mozdanim sferama. Sa dve godine dete povećava interes za igračke.Glasovi se izgovaraju kroz nos.oni su sredinski ili psiholoski) Najvaznije je da se poremecaj blagovremeno otkrije I da na njemu rade strucna lica.Ovi poremecaji dovode do osecaja usamljenosti.gotsko nepce. Od rodjenja pa do pola godine starosti detetova igra je spontana I uglavnom se sastoji od nekoliko motoričkih radnji. što znači da se dete igra na način koji je primeren njegovom uzrastu I razvoju.uzroci psiholoske prirode…pa cak I kada je brza misao od sposobnosti da je izgovori. da vuče igračku na točkićima. stavlja predmete jedan na drugi. 2. 4 .Ovde spada I piskav. Dragan Krstic.manje vrednosti.promukli I saputav glas.Drugu grupu cine poremecaji u glasnosti. dete već pokazuje izvestan smisao za igru. zabavlja se svojim prstićima I uživa kad se stariji igraju s njim.

zadržava se na onima koje je sam odabrao. Kao i ostala bića dete u sebi nosi i agresivne naboje i nema ničeg lošeg u tome da ih kroz igru spozna ali ukoliko dete traži samo takve igračke.• • U četvrtoj godini dete razvija složene ideje. serijama i sl. jer razvoj agresivnih obrazaca ponašanja dece može predstavljati izvor mnogih nevolja za dete u kasnijem životu. Poseban slučaj predstavlja težnja da se detetu nabavljaju “agresivne” igračke. a isto tako i vrsta igara i igračaka. n. Na starijim uzrastima opada značaj igračaka ali se kao problem mogu pojaviti modeli ponašanja prisutni u stripovima. Broj igara se smanjuje sa uzrastom I dete počinje da se igra sa velikim brojem Igračaka ali se “specijalizuje” za određene igre. Igračke se menjaju iz naraštaja u naraštaj. U stanju je da se više vremena zadrži na jednoj igri koja je u skladu s njegovim sposobnostima. 2. Igra ima poseban značaj za razvoj deteta. ono ima sve više obaveza I smanjuje se vreme igre. Igračka ne mora biti dobra ako je skupa. IGRA KAO DIJAGNOSTIČKO I TERAPEUTSKO SREDSTVO . ali igračke su toliko dobre koliko potpomažu razvoj stvaralačke ličnosti u detetu. dogovara se s drugovima I drugaricama o pravilima I trajanju igre. Ukupno vreme igre se smanjuje s uzrastom – kako je dete starije. Sa uzrastom se povećava vreme provedeno u specifičnoj igri – što je dete starije duže je u stanju da se zadrži na jednoj igri. Ponekad su jeftine igračke mnogo interesantnije i korisnije detetu nego skupa igračka koja ne opravdava funkciju unapređenja razvoja deteta. filmovima. danima se zadržava na onome što je započelo (gradi kuću. ali u odgovarajućoj. teži da se igra u većoj grupi dece I pokazuje veći interes za izlazak napolje.). igra postaje sve formalnija – dete počinje da priprema posebnu opremu za igru. realnoj proporciji. a to ga nagoni da u ograničenom vremenu vrši odabir igara. Oko pete godine dete se vezuje za specifične projekte . obično istog pola. trebalo bi se zamisliti . PITANJE IGRAČAKA Igračke imaju značajnu ulogu u razvoju deteta. Od neformalne. U našim medijima je sve više prisutno nasilje i činjenica je da je to deo naše stvarnosti idete treba da bude upoznato sa svim stranama društvenog razvoja i ponašanja. teži da se igra u grupi sa 2-3 deteta.pr. • • • • • • • • • • • • • 3.

pomoću kojih stupa u kontakt sa odraslima i zahvaljujući tome dete razvija i jezičko ponašanje. Igra deluje na dete kao što umetnost oslobađa i “čisti” odrasle. sa odrešenim ciljem Ovo shvatanje govora određuje mesto deteta u vaspitnom procesu. prenosnik jezičkih znanja. izbor sredstava i materijala . partner u komunikaciji i aktivan slušalac dece ŠTA MOŽE DETE? NASLEDNI ČINIOCI Dete rođenjem poseduje socijalne sposobnosti – plač. Dete i jezička komunikacija . RADA IVANOVIĆ 5. razrešuje konfliktne situacije. psihološki svet na očigledan način biva ispoljen u igri.Govor je socijalna kategorija koja se uči u aktivnoj komunikaciji i interakciji sa drugima Dete ima potrebu za kontaktom ikomunikacijom sa odraslima • • • • • • • • • • Za proces razvijanja i usvajanja govora bitna je KOMUNIKATIVNA POTREBA GOVORA I AKTIVNOST DETETA Akcenat sa glasovne strane pomera na KOMUNIKACIJSKI I INTERAKCIJSKI PRISTUP Komunikacija označava usmene razmeneporuka između najmanje dve osobe. gukanje. dete ih ispoljava simbolički. igra može delovati mnogo intenzivnije na dete.Često i samo nesvesno svojih problema. SREDINSKI ČINIOCI • • • • • . smeh.• • Detetov unutrašnji. Dokazano je da igra može da “isprazni” neki detetov psihički naboj . zasnovane na posmatranju ponašanja tokom igre. Transportujući svoje odnose sa sredinom na igračke. naročito ako je vođena od strane stručnjaka i usmerena na žarište neurotskog ponašanja. Međutim. i uz pomoć terapeuta razvija svoj kriterijum ponašanja. Psihološki mehanizmi deteta ispoljeni u igri mogu biti tanani i složeni. kvaljitet odnosa između dece i odraslih. Zbog toga i roditelji I drugi laici mogu donositi ocene o razvoju deteta. dete svoje neurotsko žarište dovodi pod kontrolu. ulogu vaspitača. kao iizbor i aktivnosti Vaspitač je model upotrebe govora. što zahteva dug I strpljiv znalački rad stručnjka uz saradnju roditelja.

Problem predstavljaju neki relac ioni izrazi: manje . upitne i odrične rečenice.. formiranje pojmova • • • • • • • • • • • • • • • • • • . INSTRUMENTALNA izražavanje želja zahteva protesta. VAŽNO JE ZNATI U predškolskom periodu je značajno prevođenje deteta na ekspicitni govor koji je prilagođen sagovorniku i komunikaciskoj situaciji. Na ranom uzrastu govor deteta situacioni ili inplicitan.Pored emocionalnih odnosa nužna je praktično-sociona razmena između deteta i odraslog.glasovima i uči za šta kako da upotrebi.ž.đ.Ima problem sa : složenijim konstrukcijama : „ako. REGULASTIVNA upravljanje ponašanjem drugih EKSPRESIVNA izražavanje osećanja HEURISTIČKA postavjanje pitanja IMAGINATIVNA stvaranje igrovne izmišljene situacije OBAVEŠTAJNA davanje podataka ono me što sagovornik ne zna PERFORMATIVNA davanje obećanja PRIVATNE JEZIČKE IGRE različitog tipa vežbe glasovima slovovima variranje reči GOVOR kao sredstvo mišljenja..više .. dugačko – kratko.Dobar deo poruke je sadržan u samoj situaciji pa je razumljiv odraslom. dete je ovaldalo glasovima mogućno je da neka deca još teže izgovaraju glasove š. pre – posle ..To je stavljanje deteta u situaciju da govori da praktikuje upotrebu govora u interakciji sa drugima.. KOMUNIKATIVNE INTERAKCIONA ILI FATIČKA održavanje kontakta sa odraslima.Kvalietet komunikacije i inter akcije između deteta i drugih socialnih ahtera zavisi razvoj govora.dž..Dete razvija svoje govorno ponašanje. Sa tom decom se radi individualno – vežbe artikulacije kroz govornu igru a ne sa celom vaspitnom grupom.• Uslovi su sredina u kojoj dete živi i odrasli koji se bave detetom..r. Dete u okviru sintakse koristi potvrdne.Bitno je bogaćenje rečnika i diferencijacija značenja reči ( semantika ). Ono razvija Komunikativne (socijalne) funkcije govora.onda“ ili sa vremenskim odnosom između dva događaja. FUNKCIJE GOVORA Kada je u pitanju glasnovna strana jezika . U svakodnevnom životu dete ovladava govor složenijjim jezikom.

Ovladavanje raznovrsnom upotrebom govora : izražavanja svojih želja i potreba Održavanje kontakta sa drugima izražavanje osećanja i unutrašnjih stanja Obrazlaganje svojih postupaka i i deja Obaveštavanje davanje uloga Upravljanje sopstvenim ponašanjem Ovladavanje sposobnošću da se govori pred većim brojem judi Upoznavanje i usvalanje naziva predmeta i pojava Upoznavanje tvorevinama iz narodne i umetničke književnosti naših i drigih naroda Upoznavanje i igranje tradicionalni igara Upoznavanje sa filmom. pozorištem.lutaka i senki dijafilmovima Upoznavanje sa svetom : video slika . Problem se prevazilazi metodama učenja razgovorom sa različitim sagovornicima i slično. ( u knjizi ima još ovo su po meni najbitnija ) ULOGA I POSTUPCI VASPITAČA U RAZVIJANJU JEZIČKE KOMUNIKACIJE rada stvaranje prijatne podsticajne atmosfere u kojoj se govor koristi u igri i druženju. za razvijanje slike o sebi. VAŽNO JE ZNATI : Teškoće u komunikaciji javljaju se zbog nedovoljnog poznavanje jezika i nespopsobnosti da se stavi na stanovište drugog ( egocentrizam ).p. pisma.grafički govor. jezičkomuzičko i jezičko-likovno stvaralštvo. dramsko-jezičke igre. Razvijanje govornog stvaralaštva : jezičke igre . pantomime i sl. POTREBE DETETA U JEZIČKOJ KOMUNIKACIJI Otkrivanje sopstvenih mogućnosti izražanja i komuniciranja : neverbalni.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • GOVOR za upravljanje sopstveni ponašanjem .verbalni. procenjivanje komunikacije sposobnosti dece i planiranje individualnog i grupnog prilagovađanje govora mogućnostima dece .

( u knjizi pročitajte.pogled.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • korišćenje različitih verbalnih i neverbalnih podsticaja ( osmeh.prezentovanje učestvovanje u komunikaciji kao partner ili kao zainteresevan.beleženje objavljivannje.sa celom grupom menjanje sastava grupa po različitim kriterijumima razumevanje za verbalne teškoće dece i poseban rad sa decom koje zaostaje u razvoju uvažavanje dečijih jezičkih tvorevina. SPECIFIČNE JEZIČKE AKTIVNOSTI .dece i odraslih.i van pedagoške ustanove sačinjavanje pozivnica za svečanosti stvarna telefoniranja pričanje o onome što decu interesuje. Sve ovo jesu prirodne komunikacije u kojoj dete koristi govor i uči za šta ga sve može upotrebiti. Situacije su : nega i pomoć detetu prilikom uzimanja obroka pričanje o sadržajima odgovaranja na dečja pitanja pričanje doživljaja razgovori dece između sebe.slušam te) biranje sadržaja i sredstava koja su bliska interesovanjima dece uvažavanje stvaralaštva dece i istraživačkih sklonosti praktikovanje rada u malim grupama u parovima. Odrasli treba da koriste sve situacije za govorno aktiviranje dece.pokušaj probaj jasnije.ima još ) JEZIČKE IGRE I AKTIVNOSTI ŽIVOTNO PRAKTIČNE I SLOBODNE AKTIVNOSTI jesu osnovni okviri koji je najpogodnijeza upotrebu govora.trijadi.dodir .aktuelnosti formiranje pravila zajedničkog življenja.

Ostala deca ga imitiraju. . „ šta je dalje bilo ? kako se završio njihov razgovor ? „ IGRE I AKTIVNOSTI ZA PRAKTIKOVANJE KOMUNIKACIJSKE UPOTREBE GOVORA Praktikuje se ako je dete stavljeno u situaciju da govori . da razmenjuje iskustva da varira govor na različite situaciječ.zamišljeni. IGRE PREPOZNAVANJA I UOČAVANJA „ kako pokazujemo kako smo ljuti?.razmena u parovima.Primenjujući u radu različite tipove neverbalnih igara i aktivnosti ( gestovne igre. Za tumačenje i imitiranjem mogu se koristiti različita sredstva da se protimače neverbalni signali i prevedu u verbalni plan. glavom ili kombinacijom.kako se pozdravljamo ?kako tražimo tišinu? “ U okviru ovoga su i tumačenja neverbalnih signala šta znači ti signali ? IGRE O PONAŠANJA NA NEVERBALNOM PLANU : prikazivanje zanimanja – pogađanje o kome je reč prikazivanje različitih radnji pričanje priča pantominom i prevođenje na jezički plan slanje signala : jedno dete izvede pokret.• • • Sem životnih situacija u predškoslkim ustanovama organiziju se jezičke aktivnosti kao posebne aktivnosti u kombinaciji sa drugim aktivnostima.veseli.Zadatak je odraslih da prepoznaju.tumače i adekvatno reaguju na poruke upućene neverbalnim putem. Kombinacije različitih formi rada : lično izjašnjavanje. slanje zvukova ( zvuk sirene ) • • • • • • • • • • • • • • • • • IGRE ZAMIŠLJANJA : Deca zamišljaju da rade ili nose nešto što je teško. pantomina ) .Na primer nošenje sladoleda u kornetu na velikoj vrćini. Tako se uspostavlja poželjna komunikacija. NEVERBALNE IGRE I AKTIVNOSTI Neverbalni govor je utkan u dobroj meri u sve komunikacijske situacije.ostala deca prihvataju slanje signala rukom . slanje pozdrava rukom. deca se drže za ruku slanje poruka namigivanjem .

( Opis igara u knjizi) obaveštajna upotreba govora obaveštavamo : – – – – – sastavljanje zajedničkim aktivnostima sa decom sačinjavanje obaveštenja humorističkog karaktera obaveštavanje telefonom slanje telegrama o polasku i dolasku vozova izveštavamo: o razpoloženju u vaspitnoj grupi o tome kako smo proveli dan deca ulaze u uloge izveštavača sa različitih mesta telefoniranja : učenje pravila telefoniranja razgovori između dece u grupi sa decom drugih grupa sa vaspitačicom sa kuvaricama sa mlađom decom davanje uputstava i naloga : cilj : deca razvijaju sposobnost prilagođavanja govora trenutnoj situaciji OBLAČIMO LUTKE ( IGRA SA ZAKLONOM ) Aktivnost se započinje izsećanjem lutaka od kartona i prikupljanjem odeća za lutke. heurustička upotreba govora .Kada završe vodi se razgovor da li su lutke isto obučene itd. igre slušanja u komunikaciji.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Funkcije govora treba razvijati različitim sistemima igara.

što je produkt intelektualne radoznalosti. Jezičke tvorevine koje nastaju spontano nazivaju se „ ekiki „ .. Polazi se od shvatanja da su imaginacija i stvaralaštvo opšte ljudske sposobnosti koje treba negovati od ranog detinstva.U procesu vaspitanja uvažavamo dečju potrebu.Pitanja imaju različitih karakter.igre rečima sa različitim nastavcima . ) Potrebno je organizovati aktivnosti u kojima deca govore o onome šta su videla .teške.• Deca često postavljaju pitanja.Takve tvorevine nastaju kada deca ugledaju vaspitača ( ma-ri-ja . reči na eč: meč. U tom trenutku dete je stvaralac reči koju izgovara u ritmu koji samo izmišlja . kombibujući različita izražajna sredstva.Odgovori odraslog treba da budu prilagođeni dečjim mogućnostima.. osetila.po životinji ( Ježograd ). stvaranje pitalica odgonetanje nepoznatih predmete igre tipa kviza da-ne ( opis igara u knjizi ) Pitanja suprotnog značenja U početku ih započinje vaspitač a kasnije i sama deca mogu da izmišljaju Ekspresivna upotreba govora Deca izražavaju emocije na različite načine.Smešne reči.ali ne do kraja.. Stvaranje priča vaspitač priča priču. Oni nastavljaju • • • • • • • • • • • • • • • • • • . Treba korisiti iskustvo dece... obaveštavanje.kreč. Treba poći od iskustva dece : igra slogovima. Od šeste.dugačke. Stvaranje imena pesama besmislica O dece se traži da izmišljaju imena gradova prema nekom cveću ( Neven grad ) . Imaginativna upotreba govora Je korišćenje govora za stvaranje situacije.skeč. doživile .ma-ri –ja.Oko treće godine javljaju se pitanja koja imaju za cilj imenovanje .Mogu se koristiti kartice sa likovima..kada shvate da se ta vrsta stvaralaštva uživa od strane vaspitača.želim.Neki put to su pitanja za cilj samo održavanja kontakta sa drugima..ne volim.saznanjni i komunikativni karakter..U dečijim pitanjima se manifestuje razvoj dečjeg duha.Za to treba imati osetljivost i razumevanje. Mogu da stvaraju pesme.sedme godine je pravi period zapitkivanja. I pesma može da bude dobar podsticaj za razvoj mašte.Rečenica počinje : ja volim.tople reči.kratke. čula .tužan sam .

istih reči koje različito znače stvaranje deminutiva i augmentativa stvaranje onomatopejskih reči beleženje čudnih reči.retkih reči nabrajanje staništa životinja: štenara .izrada scenskog dela .dogovaranja. nalaženje sličnih reči.stvaranje dečjeg lista .manipulativno.stvaranje grupnih slikovnica .formiranje grupne biblioteke . . Počev od planiranja i izbora ideja ...istraživačko.dogovaranja .stripa . .spravljenje foto albuma .Govorne aktivnosti su sastavni deo kompleksnih aktivnosti i imaju funkciju iznošenja ideje . golubarnik traženje najdužih reči značenje naših imena KOMPLEKSNE AKTIVNOSTI U sebi sadrže različite tipove aktivnosti.izvođenja i procenjivanja.predlaganja. nabavke materijala.• • • • • • • • • • • • • • • • - kombinacija sa dramskim izvođenjem smišljanje priče po datim rečima koje deca izmišljaju pričanje po crtežima.Uključivanje dece u svim fazama rada misaono .panoa • • • • • • • • • .slobodne dramske improvizacije.jedan počinje drugi nastavlja.proširiti i aktivirati dečiji rečnik : izmišljanje poređenja : lep kao.dramatizacija govornih umetničkih tekstova . Igre za bogaćenje dečjeg rečnika Igre u kojima se može obogatiti.kombinovanja.

On je čvršći kada je reč o artikulaciji – javlja se i u najsitnijim osobinama glasova.). (govorno funkcionisanje pomoću njih) proizvođenje govornih glasova izgovaranje biti povezan u govoru obrazovanje glasova u vezani govor pokreti i položaji govornih organa tokom govora. trajnonost i trenutnost pre svih ovih osobina i pre će usvojiti reč pa onda rečenicu.snimanje različitih aktivnosti dece i vaspitača 6. kao i različitim trajanjem razvojnih faza. brzinom prolaska kroz određene razvojne faze. zuba.. Na primer: u usvajanju pojedinačnih glasovnih crta u okviru iste foneme (najmanje značenjske jedinice). bezzvučnost pre zvučnosti. PREDUSLOVI Stupnjevitost razvoja i stalnog redosleda stupnjeva razvoja dečjeg ponašanja uočena je još sa Piježeom. mada često nije u pitanju poremećaj. To znači da će dete kada je reč o fonološkim osobimana glasova po redosledu usvajati: vokale pa konsonantnost. Razvojni redosled se javlja u svim segmentima dečjeg razvoja (u motoričkom. kognitivnom..• • • • • • • • • • • • • • . a odrasli su u brizi u stanju stvoriti problem od jedne razvojne pojave. Primer: na prelazku iz jedne u drugu fazu (reči u rečenicu) dete toliko toga želi reći (a još ne ume) da ponekad počinje da zamuckuje. • • • . Razvojni redosled uslovljen je uzrasnim mogućnostima deteta i individualnim tempom razvitka (svako dete ima svoj tempo) tj. usana i mekog nepca. moralnom ponašanju. koji služe da prekinu ili menjaju zvučnu ili bezvučnu struju vazduha u značenjske glasove aktivnosti koje menjaju veličinu i oblik usne duplje (što je neophodno za rezonancu tona) (u širem smislu) obuhvata i obrazovanje i izgovor glasova jasnost i razgovetnost glasova. u jezičkom razvoju. STUPNJEVITOST RAZVOJA ARTIKULACIJE – Smiljka Vasić ARTIKULACIJA = proizvođenje konsonantskih glasova menjanjem vazdušne struje pomoću pokreta jezika. Treba imati u vidu i da razvojna norma (ono što oko 75% dece ima u govoru u određenom uzrastu) odstupa od književne norme (naročito ako se govor sredine u kojoj dete raste ne poklapa sa književnim govorom). pregradnost i strujnost pre visoke i niske tonalnosti. oralnost pre nazalnosti.

. Po Linebergu zato čovek (za razliku od životinja) i ume da govori jer može (ima tu podlogu). jedinstvenim. Opažanje pravilnog izgovora. a ritamska struktura se uči sa otkucajima majčinog srca. kvalitet. preduslovi. predmeti.. Zasnovane su na opštim. bol i sl. Čoveka karakteriše razlikovanje konkretnog od apstraktnog (u fonemskoj analizi) pa se tako on može služiti govorom. ispravna zvučna slika glasova i procena pravilnog izgovora prethode pravilnoj artikulaciji glasa.). pri opisivanju se u količini verbalizacije javlja pad. dolazi do smanjenja broja reči. jezik. se nekim rečima obeležava na svim jezicima sveta. Te izražajne glasove (=Darvin) beba proizvodi u stanjima nezadovoljstva (glad. što je uslovljeno prirodom i opsegom dečjeg akustičkog pamćenja na određenom uzrastu i mogućnostima akustičke analize i sinteze glasovnih osobina u sastavu reči. Tu postoje svi elementi neophodni za govor: trajanje.• JEZIČKE UNIVERZALIJE su one jezičke osobine koje su zajedničke za sve jezike sveta. se oslikavaju i u razvojnim govornim fazama u toku učenja. dok okolina odmah odgovara.dobar govorni aparat tj.) i fiziološkom (zdrava senzomotorna osnova). Čak i pri teškim poremećajima. (Na primer: dete će prvo usvojiti finu muskulaturnu motoriku. govorni organi (pluća. zubi. uprkos kulturnim varijacijama. Govor počinje da se uči od trenutka kada je beba zaplakala – prva glasovna fonacija uslovljena fiziološki uspostavljanjem samostalnog disanja).podloge. FAZE (TOK NORMALNOG GOVORNOG RAZVOJA. NJEGOVI PRINCIPI I ARTIKULACIJA) Neki naučnici tvrde da se ritamski elementi govora usvajaju u materinskoj utrobi. deca uče da govore (slaboumni mogu razviti neke govorne aktivnosti i sl. neki odnosi.. pa na kraju reči). zatim u sredini.). Razvojne faze dece takođe utiču na govor (u fazi predpubertetske pometnje dece opada sposobnost čitanja. pa tek onda grupu afrikata i kontrolisati njihovu upotrebu u različitim glasovnim kontestima). U čoveku je usađena potreba da govori i da uči da govori. ali i po mestu javljanja pojedinih glasova u rečima (prvo se usvaja pravilan izgovor glasova na početku.).. vokalska i konsonantska struktura. intenzitet. istim univerzalnim principima fonologije.. sintakse i semantike (kao na pr.. zatim sintakse algebarskog tipa.. Uslovljene su podlogom jezika i to: biološkom . • • • • Obe osnove tj. osećanja. dušnik. Razvojni redosled usvajanja glasova ogleda se i u zavisnosti od mesta obrazovanja i ponašanja vazdušne struje (redosled usvajanja konsonanata-na kraju pitanja)..) ili • • • • • • • • .

u toku treće godine u 3 reči. instrumentalnu i ekspresivnu funkciju. Suviše brižna majka.E čak i nekim pregradnim glasovima. kao i suprotno može negativno uticati na saznanje bebe da se govorom može kontrolisati okolina tj. Beba sa 3 meseca ima 100-200 raznovrsnih glasovnih varijacija.5 meseci (pod uslovom da ona nije ona koja podseća na reč odraslih već i ima za dete svoju jezičku funkciju. Prva vokalizacija nije i pravi govor kao što ni prvi udvojeni (ponovljeni) slogovi nisu prave reči (ma-ma. ali kada se počne sa učenjem artikulacije u rečima. • Sa rastom bebe nastaje ekspanzija glasovnih varijacija. Prvi slučajni glasovi iz bebinog repertoara se javljaju počev od grla ka usnama (na pr: h– k – g). osobu. a čega nema u govoru okoline. situaciju). Devojčice počinju da koriste prvu reč nešto ranije od dečaka. (Po tome majke razlikuju potrebe koje izražava dete plačom). Dete počinje da reaguje na određene grupe glasova kao da imaju značenje i da ih koristi kao imena. PREGRAMATIČKI PERIOD ili PERIOD DEČJEG JEZIKA (0-3 godina) je period kada se javlja prva reč (6 meseci – 2 godine).kada je zadovoljna. Prvi oblik socijalizovane vokalizacije nastaje na relaciji odnosa majka – dete. godine treba pronaći tome uzroke. Sa uzrastom se povećava broj reči u rečenici i njena složenost. U sr-hr. nogom i nastaje nov dijalog dete – okolina ono (naročito u stanjima zadovoljstva) vokalne glasove postepeno zamenjuje SILABIČKOM slogovnom vokalizacijom.. Prvo kontroliše intenzitet i trajanje glasa kao i intonacionu strukturu govora (Ozgud). Učenje artikulacije se sastoji iz utvrđivanja onoga što se u maternjem jeziku javlja i zaboravljanja onoga čega nema u njegovoj fonematskoj strukturi. pa-pa). meseca. Ti glasovi nastaju usled slučajnih prepreka vazdušnoj struji na putu od grla do usana. Dete se igra govornim organima kao što se igra sa rukom. reč ne javi do kraja 2. Po Širlijevoj to je 15 meseci. za šta nadalje ne postoje uzori. vezana je za određen predmet. Naredna faza se javlja još pre nestanka prethodne. Ovaj period se naziva i PERIOD SPONTANE VOKALIZACIJE jer nastaju pod uticajem unutrašnjih činilaca i potreba. u izvesnoj meri se odlaže govorni razvitak deteta. Oni za izraz zadovoljstva odlikuju se oralnošću. sa elementima vokala prednjeg reda tipa A.. ni podsticaji). te ona ima manipulativnu. a ako se 1. Napredna deca je izgovore oko 9. a nisu odgovor na spoljne draži. halo-faza ili situaciona reč. Prva reč za dete ima i funkciju rečenice (mama=mama žedan sam) – reč-rečenica. Varira u opsegu između 47-66 nedelja. jeziku ima 30 fonema. Odojče počinje prilagođavati slučajno proizvedene glasove onima što čuje u svojoj okolini. Kod prosečnog jugoslovenskog deteta to je na uzrastu oko 15. jer ono treba da nauči da se vokalizacijom komunicira. Zato su prve • • • • • • • . pa će dete svesti učenje na toliko (zaboraviće ono što je nekada bilo u stanju obrazovati. a nezadovoljstva su unjkavi-sadrže veći stepen nazalnosti. Halo-faza u toku druge godine prelazi u rečenicu od 2 reči. prvi usvojeni glasovi su oni koji se obrazuju počev od usana ka grlu (p – b – t) i to u svim jezicima.

bebine reči: mama. Prvo se usvaja izgovor vokala. • • • • • • • • • • • • U usvajanju glasovnih grupa i glasova postoji razvojni redosled. Redosled usvajanja konsonanata: plozivi: P – B. „On nije znao na koje mesto sada treba da ide“ / „On nije znao pravac“=jasnije izražava misao i zrelije je formulisana rečenica. nana koje se oblikuju na usnama ili zubima. tata. • • • • • • • • . afrikati i fikativi pa zatim nazali. mada je razvojni redosled isti kao kod devojčica. papa. Ć – Đ i Č – DŽ. Adekvatnost u izražavanju ne zavisi od broja reči. F. Š – Ž i R afrikati: C. Za kvantitativnu analizu dečjeg rečnika je važno kolikim fondom reči dete raspolaže. plozivi i na kraju vokali. Vaspitaču ovo sve olakšava pravljenje plana rada za razvijanje govorne kulture kada je izgradnja glasa u pitanju. RAZVIJANJE I BOGAĆENJE DEČJEG REČNIKA – Smiljka Vasić REČI su elementi misli neophodni za proces mišljenja. poseduje 100% vokala i 66% konsonanata sh jezika). K – G. pa konsonanata (dete sa 3 g. Delovi jezika – reči. Razvoj rečnika deteta se posmatra kroz: povećanje broja reči korisnih za usmeni i pismeni vid izražavanja i kroz opseg različitih značenja u okviru jedne te iste reči. Zato treba upoznati sve vidove koje jedna reč može imati. Na pr. dečaci nešto ranije. Artikulacija postaje zrela sa 7 – 8 godina. T – D. Oni se lakše uče jer su vrlo vidljivi glasovi. S – Z. ((Navesti sve što se odnosi na silabički i pregramatički period iz pitanja broj 9!)) Deca razumevaju govor znatno ranije nego što počinju da koriste reči u govoru. frikativni: H. Najteže glasovne grupe sa najčešćim nepravilnim izgovorom (za sve uzraste) su: laterali. prethode rečenici kao složenijem obliku govornog ponašanja. nazalni: M – N. baba. Stvaraoci literature za decu takođe treba da vode računa o rečima podesnim i potrebnim za određene uzraste i pravom značenju upotrebljenih reči kao i njihovom kvalitetu. V. J.

mes. 15% ostale reči. • • • • • • • • • u 20. 23% glagoli. Prvo nejasno naslućuju. Prve reči koje nauče dobijaju značenja u vezi sa specifičnim stvarima sa kojima su u dodiru iz neposrednog okruženja – vide ih. • • • • • • • . (Munc): 48% dece od 2 g. a glagoli su uslovljeni zanimljivim dečjim aktivnostima i njihovim praktičnim interesovanjima. izuzimajući uzvike.• Čim dete shvati da predmeti imaju svoje ime. U ranim uzrastima preovlađuju imenice. U dečjem govoru prva reč funkcioniše kao potpuna rečenica. a zatim toga postaju svesni. Po Šternu: u 15. Opseg upotrebe prideva. raznovrsnom i bogatom sredinom. Tako se javljaju novoizgrađene reči. u 23. mes.imenice. I drugi su konstatovali: 50%-60% rečnika deteta uzrasta do 2 god. Povećanje fonda imenica postiže se dovođenjem deteta u dodir sa konkretnim predmetima. te se pojam određene reči za dete tek postepeno približava značenju opštog pojma reči za odrasle. moći ovladati njome-postati njeni gospodari. Sposobnosti stičemo: (Gezel): 2 zamenice / sa 2 godine 3 zamenice / 3 godine 4-5 zamenica / 4 g. U tom motivu je snaga radoznalosti u ovladavanju rečima. Ona veruju da će ako saznaju ime stvari. a menje od okoline i broja vitalnih interesovanja. mesecu su sve reči imenice. koje ponekad nemaju pravo značenje (neologizmi) – deca ih izmišljaju po svojoj logici. Deca (kao i primitivni ljudi) pridaju magičnu vrednost imenima predmeta. su imenice. 75% su imenice. Deca postepeno saznaju i da neke reči imaju i druga značenja osim onih na koja su se navikla. 64% . Obeležavanje predmeta rečima je ranije nastalo od obeležavanja radnje rečima. priloga i drugih reči (koji pretpostavljaju sposobnost apstrakcije) zavise više od stepena inteligencije i zrenja deteta. počinje proces imenovanja predmeta. Prva reč sadrži funkcije svih ostalih kategorija reči koje će se iz nje posepeno izdiferencirati pod uticajem sredine. Proširivanje fonda reči u rečniku deteta i poboljšanje njegove upotrebe postiže se bogaćenjem i proširivanjem materijalne okoline deteta tj. Zamenice i predlozi konkretno zavise od određenog stepena sazrevanja deteta. je sposobno da koristi zamenice JA i MI. bogaćenjem neposrednog dečjeg iskustva. a 22% su ostale kategorije reči. Odnosi u prostoru su tesno povezani takođe sa znanjem i iskustvom. Dečja pažnja je usmerena na predmete koji su statični jer su lakše uočljivi.

Prve naučene reči su očigledno imena pojedinačnih konkretnih i specifičnih predmeta..). ZNATI JEDAN JEZIK = (Rasel) prikladno koristiti reči tog jezika i odgovarajuće postupati kada se reči čuju. ali nisu isti. ALI. razlikujemo učenje reči i predmeta i upotrebu tih reči u govoru. U zamenice pridevi za imenovanje osobina pomoću kojih predmeti mogu biti prepoznati (crvena lopta) apstraktne imenice (težina. a koristimo i ističemo u govoru. Uče se u susretu sa samim predmetom i ne zahtevaju reči pojašnjenja (pas. kvadrat) brojevi prilozi. Dakle. samo je deo toga. Ono što učimo i znamo. Genetički red usvajanja pojedinih kategorija reči kod dece je uglavnom: vlastite imenice zajedničke imenice proste veze I. ZATIM) dobijaju značenje i sadržinu uz druge. TAKO.. da ih pravilno čuje i izgovara i da sve karakteristike jedne reči vezuje za njen osmišljeni sadržaj. već je veći pasivan. one su u osnovnom jeziku deteta i mogu biti samostalno upotrebljene. Nesamostalne reči (ILI. za koji smo neposredno zainteresovani i o kojima želimo da sazna i naš slušalac. glagoli predlozi sa prostornim odnosima NA. konj. Rasel ih naziva REČI-PREDMETI.• • • • • • • • • • • • • Tek nakon iskustvenog doživljaja deca postepeno usvajaju predloge poput ISPOD I IZNAD. Pitanje pasivnog rečnika (razumevanja i prepoznavanja reči) i aktivnog (rečnika upotrebe) takođe moramo uzeti u obzir jer ga ima i dete. pa se kasnije i uče. Krajnji cilj bi bio osposobljavanje deteta da reči koristi kao fizičke fenomene tj. Rad na razvijanju dečjeg rečnika sastoji se ih razvijanja: rečnika koji koristimo u govoru rečnika koji koristimo u pisanju • • • • • • • . MADA.

Decu treba upućivati na ono što. U rečnik deteta ne uvoditi relativno retke i teške reči. Verbalizacija onoga što je dete iskusilo na osnovu čula je jedan od načina za upotpunjavanje značenja reči. Rečnik čitanja se bitno razlikuje od rečnika govora i pitanja. čulo i iskusilo. Ogden tvrdi da je rečnik od 850 reči dovoljan da se izrazi sve što je čoveku neophodno za život. ali ne izlaze iz okvira dečjeg iskustva. mogu da zapaze. posmatranjem. godini dečji rečnik iznosi 10 hiljada reči. One uvode dete u novi svet reči i zadovoljavaju njegove potrebe za ritmičkim istraživanjem. U lingvističkom vaspitanju važnu ulogu igraju dečje pesmice. U njima treba da budu zastupljene reči koje se najčešće javljaju u govoru. razgovorom o onome što je viđeno. a rečnik odraslog čoveka je u proseku oko 18-20 hilj. Pored misaone osnove treba pomoći da savladaju artikulaciju tih reči i da uvežbaju njihovu upotrebu. • • • • • • • • • . shodno svom uzrastu. Govor gestova igra značajnu ulogu u dečjem govornom razvitku a posle se zamenjuje artikulisanim govorom. Zanimljivo je da je 80% reči u delima Eliota. nego na nasilnom povećavanju liste artikulisanih reči. pa uključivati i reči koje su teže za izgovor. postiže se mnogo više nego prostim tumačenjem i formalnim uvećavanjem rečnika deteta.• • • • • rečnika reči koje prepoznajemo pri slušanju i rečnika koji prepoznajemo pri čitanju. Prvo je potrebno uključiti reči iz standardnog maternjeg jezika koji se najviše upotrebljava u sredini u kojoj živi dete. U 14. Rečnik pisanja je širi jer mnoge reči traže manju automatizaciju. uočavanje. Sa godinama te razlike postaju manje uočljive. Sve to ukazuje da je mnogo važnije raditi na tačnom usvajanju značenja pojedinih reči potrebnih u svakodnevnom životu. ako sa decom prethodno nismo savladali najopštije reči iz okvira njihovog svakodnevnog rečnika. Po Vodsu je u sedmogodišnjaka pisani rečnik obično za 50% bogatiji od govornog.000 najčešće upotrebljavanih reči i da je to jedan od uzroka njihove velike popularnosti. Opseg rečnika zavisi od individualnih razlika koje su na manjem uzrastu manje. – 15. Zato je najbolji vid vežbanja i proširivanja rečnika zahtevati od deteta da kaže i izrazi šta je neposredno videlo i osetilo. Na osnovu tog iskustva se vrši klasifikacija značenja reči.000. koje nemaju intelektualni i emocionalni sadržaj Bogaćenjem i razjašnjavanjem onoga što se iskustvom steklo. u 21. Za razvijanje dečjeg rečnika su vrlo korisne i slikovnice i knjige. Dikensa i Skota uzeto iz rečnika od 1.g.

ukoliko u njima ne postoji suglasnički spoj. Spasenija Vladisavljević RAZVOJ STRUKTURE REČI Kada se majka i ostali ukućani obraćaju mališanu. Analiza govora omogućila je potpunije upoznavanje zakonitosti razvoja govornih reči. odnosno konsonantni klaser. U ovoj oblasti ukazala se potreba za proučavanjem nastajanja reči kod malog deteta tokom razvoja njegovog govora. pravila gramatike i ogovarajući rečnik. dvanaestog i četrnaestog meseca dete savladava sve veći broj glasova. Individualnosti razvoja su očigledne. Tokom progovaranja mala deca su suočena i sa složenijim rečima trosložnim i višesložnim. što bebama u potpunosti odgovara. Progovaranjem između osmog. Svako dete ima svoj put govorno jezičkog razvoja.uzrast deteta .pojava početnih glasova koji se lako spajaju . pre svega bebi upotrebljavaju kratke najčešće jednosložne i dvosložne reči. jer bez njih ne mogu da se grade reči. Prema Kostiću srpski jezik ima trideset glasova.verbalna memorija . odnosno pod uticajem sredine u kojoj dete živi. REČI SU SLEDEĆI: . razgovarajući o zbunjujućem za njih 7.neometani prenos akustičke informacije auditivne percepcije povezane sa integracionim sistemom ostalih analizatora .razgraničenja sličnih fonema Jezik i govor nastaju posredstvom biološko-društvenih procesa. Polazeći od početka reči do izgovora po obrascu odraslih. što je suština razvoja dečijeg govora. brbljanja i tepanja (bablinga) . U početku progovaranja dete može u potpunosti da izgovara jednosložne i dvosložne reči.početna značenja reči. Đorđe Kostić.frekvencija stimulacije od strane odraslih .• • • • Stalno treba da podržavamo dečje osmišljene govorne aktivnosti. PREDUSLOVI ZA RAZVOJ STRUKTURE.neuromotorna povezanosti s perifernim govornim organima tokom gukanja. na taj način nesvesno se utiče na razvojni put progovaranja deteta. a to su: . dok vremenom ne dođe do osnovnih jezičkih zakonitosti.neometani fiziološki prenos informacije od izvora zvuka do korteksa . • • • • • • • • • • • • • • . Ako su reči jednostavnije i prepune emocija.

lampa opta . RAZVOJ KLASTERA Do 14 meseci dete je savladalo sve vokale i suglasnike.meso • • • • • • • • • • • • • • • • • . KONSONANTSKI KLASTERI Ampa . Iz većine reči dete je izostavljalo klastere. Dalji razvoj glasova i upotpunjavanje reči kao i klastera.suglasnički spojevi .SUPSTITUCIJA SA POSTOJEĆIM GLASOVIMA meto . koji su se nalazili na početku reči.postojeći glasovi iz perioda gukanja i bablinga . od kojih glas S dete još nije izgovaralo i na taj način se stvarala nepotpuna reč npr.suprasegmentna struktura govora .slona adojet .nepotpune reči . jer su počinjali glasovima S i L. a njihov kvalitet poboljšava. ona .mleko duko .duško ade . Kod skoro sve dece broj i vrsta glasova se uvećava.dalji razvoj glasova koji upotpunjava klastere i reči Istraživanja su pokazala da se klasteri stvaraju sa prvim progovaranjem između 12 i 14 meseci. što utiče na složenost poktreta govornih perifernih organa. a ponekad u periodu bablinga.lopta 2.staje ato .slatko 1.sladoled aje .brod meko . intezivno se prepliću i to omogućava sve razumljivije iskaze deteta.ajde 3. One se upotpunjavaju i umnožavaju u zavisnosti od uzrasta.SUGLASNIČKI KLASTERI OD DVA GLASA bod .• • • • • • . Slično je i sa rečima.

spava okaka .PERIOD do 24.trešnja gode . KLASTERI OD TRI GLASA duvo .drvo tuvenkapa .grožđe ano .hladno popavja . PERIOD Do 21. meseca mleko lopta bambi jedna 3.zrno 5.piše 4.REČI KOJE SADRŽE PO DVA KLASTERA ita .struja ino . PERIOD Do 18 meseci nije se javila ni jedna potpuna reč koja sadrži klaster 2. meseca glava jakna digni .olovka pite .crvenkapa tuja .• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • paja .popravlja DOBRO IZGOVORENE REČI SA SUGLASNIČKIM KLASTEROM 1.

ć. b. Razlikujemo: vokale ( a. afrikati ( c. a suština transformacije je u tome da se reč upotpunjuje glasovima. r. nastaju snagom koja dejstvuje na predmet sposoban da vibrira i proizvodi zvučne talase. prekidi nastaju u sredini reči. v. i. nazale ( m. Glasovi su osnovni elementi govorne aktivnosti i nastaju skupljanjem i opružanjem mišića. Tek druženjem sa ostalom decom i ljudima dete postepeno savladava celokupan klasterski fond. Glasovi imaju zajednička fizička svojstva. k. t. h. laterale ( l. dž ) koji nastaju kombinovanim tokom vazdušne struje u vidu eksplozije i frikcije. Disanje . j ) gde vazdušna struja probija kroz suženi prolaz. njihovim redosledom i odgovarajućim spojevima. Ako se pauze u govoru nastale pri udisanju i poklope se sa misaonim pauzama onda je govor izvežbanog govornika. đ. lj ) gde vazdušna struja probija se duž bokova jezika. tare. z.je jedan od osnovnih procesa života i glavna aktivnost u govoru. d. š. To je glas koji dete već koristi u govoru ili glas kojim zamenjuje onaj glas koji još ne može da izgovara. đ. n. Govorni glasovi nastaju međusaradnjom složenih mišićnih struktura. č. Brzina usvajanja klastera zavisi i od predhodnih usvojenih glasova koji se akustički lako uklapaju na mesto onog glasa koji dete još ne izgovara. 8 KAKO SE OBRAZUJU GOVORNI GLASOVI Govorni organi imaju ulogu u održavanju organizma. Postoje četiri tipa disanja: • • • • • • . dž što je zasnovano na ispoljavanju akustiče diskriminacije. g ) kod kojih vazdušna struja nailazi na potpunu prepreku. intenzitet pa i govor. plozive ( p. ž. Varijante su moguće. frikative ( f. Neki teže izgovaraju glasove ć.• • • • • • dva plavo atka ptica medved Klasteri se javljaju u početnim rečima progovaranja. e. s. Ako je veći broj struktura uključen glasovi imaju veću težinu. čije je sazrevanje kreativno usvajanje govora i jezika. Zamena je akustički slična. nj ) gde vazdušna struja prolazi kroz usnu i nosnu šupljinu. Primarna funkcija jezika u ustima je učestvovanje u ishrani a sekundarna u obrazovanju govornih glasova. Druga karakteristika zvučnih talasa je veličina amplitude od koje zavisi glasnost. č. Ukoliko neko u toku govora diše kao i kada miruje njegov iskaz je iskidan fiziološkim načinom disanja. Primarna funkcija pluća se koristi pri disanju a pri govoru sekundarna funkcija. Što je veći broj vibracije to je viši ton i obrnuto. u ) gde vazdušna struja prolazi bez prepreke. Glasni činioci pri formiranju odrede vrste klastera koji zavise od govornih uticaja u samoj porodici. o.

ujutro i uveče u ležećem i stojećem položaju pored otvorenog prozora. ravan. metalnost glasa nastaje usled nedostatka nosne rezonancije. podižite nozdrve kao da se gadite. Vežbe fonacije – imaju za cilj da se otkloni šaputav glas. unjkavost nastaje ako je ulaz u nosnu šupljinu veći nego izlaz u usnu šupljinu. Udahnite brzo kroz nos i izdišite vrlo sporo. Šuškavost zavisi od napetosti ždrela i mekog nepca. izražajnost i podešenost govornim situacijama. On je najbliži prirodnom disanju. taman itd. Završna vežba disanja sastoji se iz brzog udisanja i izdisanja. stegnite čvrsto zube i stisnite usnu. tačnost. Vežbanjem se može sprovesti i kontrola glasa. zatvarajte oči. Ako je govorni aparat dobro razvijen govor zavisi od navika. isturanje donje vilice. prilozi prošlog vremena koji oynačavaju neki ishod • • • • • • • • • • . Dobro disanje poboljšava fonaciju i pravilnu vokalizaciju. Rezonacija – zavisi od veličine i oblika ždreone. i može se postići dobra kontrola pri govornoj aktivnosti. 9. Sa strane fizike glas je složeni rezultat rezonancije osnovnog tona i njegove harmonije. Uvucite trbuh izdišite na usta polako. Udahnite punim plućima i postepeno izdišite kroz nos. FILIP MALRIJE: PSIHOLOŠKI ASPEKTI FORMIRANJA REČENICE KOD DETETA Razvoj rečenice kod deteta vezan je za izmene njegovog odnosa prema predmetima. Na fonacione osobine utiču emocionalna stanja i raspoloženja. FAZE GOVORNOG RAZVOJA OD 18 MESECI DO 3 GODINE 1.• klavikularno koje nastaje podizanjem ramena i proširivanjem plućne duplje na taj način. uvucite obraze u usta ne otvarajući usne. Kada smo umorni govorimo kroz nos. Za uspešan govor mora postojati uspešno povezivanje disanja. pa brzo otvorite usta. Vežbe mimike – otvaranje i zatvaranje usta. podižite i spuštajte obrve. napetost i nedovoljna melodičnost. Postoji i tip disanja uz pomoć donjih rebara. tvrd. Dok je za snažne osobe karakteristično disanje vrhovima pluća. imenice kojima dete označava željeni prednet ili pokazuje da je prepoznalo predmet b. Vežbe ponoviti dvanaest puta. Udahnite vazduh brzo i izdišite polako. Pri govoru čujemo glas koji rezonira i dobije kvalitativne i kvantitativne karakteristike. pomeranje vilice levo. pravilno uzvučenje i rezonancije tona. Promuklost. oštar. usne i nosne šupljine. Vežbe disanja – možemo izvoditi svakodnevno. male osobe ako dišu tako dok govore nemaju dobru kontrolu glasnosti. Važno je da se mišići olabave. grlenost zavisi od napetosti donjeg dela ždrela. To povećava napetost i zamor. stereotipni pridevi. Najpodesniji tip disanja u govoru postiže se proširivanjem plućne duplje uz pomoć dijafragme. bezglasnost se javljaju ako glasnice ne rade kako treba. Ako se u tome uspe glas postaje prijatan za slušanje. Procena rezonacije glasa rečima je metalan glas. U prvoj fazi se pojavljuju: a. stakato govor. desno.

S.moj kamion) 3. glagoli ili izrazi za dozivanje (pr. Porast broja subjektivnih izraza u rečenicama sa više od jedne reči paralelan je sa porastom glagola. kvalitet koji dovodi do javljnja emocije u psihološkom polju. Početak četvrte faze obeležava pojava odnosnih i vremenskih zavisnih rečenica.G. Na S.) S. Još uvek česti eliptični izrazi – skraćivanje rečenica. ili reči).pridev ili prilog. U trećoj fazi. nego njen odnos sa onim ko je vrši ili trpi. bilo oblici G. S.Imitacija ima svesnu ulogu u prelasku od G.čuje ptice kako cvrkuću na drvetu) 2.. njegovo poreklo . pojavljuju se članovi. koji čine sa glalgolom stereotipni izraz: puši lulu. kao i predlozi ka. ..G. U početku. predlozi se ne koriste. (II faza)..Ne mogu. ( pr. bes.S ili (S. čuđenje. i da ga razlikuje od neke druge mogućnosti: Papu a ne ti – Pas. a ne čovek. i najčešće G. ukoliko se od njega traži da odgovara na pitanja odraslog i da ponavlja njegove iskaze. Glavni predmet njegove pažnje nije više sama radnja. Zamenice se pravilno upotrebljavaju. subjekt nema funkciju da označi promene ili realnu stvar sa njenim odlikama. ali se ne upotrebljavaju pravilno. Glagol se u početku stavlja na prvo mesto zato što je on razlog postojanja rečenice. Dete počinje ranije da upotrebljava subjekt. (pr. sa. god života. „vidi koka“ –vidi koku. stavi sve tamo. „a taj voz.divljenje.pridev. Uz njega mog da se pojave direktni ili indirektni objekt. što je polomljen?“) IZRAŽAVANJE SUBJEKTA I OBJEKTA U fazi I i II pažnja je uglavnom usmeren na zbivanje ili kvalitete.O. koji je • • • • . u kojoj dominiraju želje i težnja ka samostalnosti. Pitanje „ ko je ko?“ većina dece shvata oko 2. pravilne strukture: subjekat-glagol-objekat (ili indirektni objekat) potiskuju nepotpune strukture. U Subjekat se javlja znatno češće u irzazima G. „Tice“. imenica.) 4. Drugu fazu odlikuju pojave rečenica koje čine dve reči.• • • • • • • • • • c. Pojavljuje se sveza „i“.. Vreme se određuje prilozima i svezama.G počinje onda kad dete može kontroliše afekte.da bi zadovoljilo interesovanje za onoga ko obavlja ili trpi radnju. ali i u trećem pije. On iznačava promenu. inverzije (obrtanje reda reči). razočaranje.G. „ja hoću igračke“ „ne može da ga izvučem tu“. „meni kamion“. subjekat – glagol. prosipa. imenica . S. (pr. najčešće u prvom licu: neću stavim. Pojavljuju se pokazne zamenice i pridevi. za. kao dodatak predikata. situaciju. pa se shodno tome mogu naći bilo glagoli i izdvojeni pridevi (I faza). Eliptične rečenice se gube. G indirektni O. Razvoj S. glagol se često sam pojavljuje. pojavljuju se blisko buduće i prošlo vreme..zamenica – glagol – pitanje gde? U ovoj fazi česte su elizije ( izostavljnje glasova i. od. U I fazi. nego daistakne. a glavni delovi su : glagol – objekat. infinitiv.

Simbolička igra se zasniva na odnosima analogije: kad dete radi sa lutkom ono što majka radi sa njim. u prošlostiili spontano ravi poređenje. Ova potreba je naročito izražena u slučaju kad dete treba da zamisli ili da predstavi neku situaciju u priči. teži da probudi naklonost i utiče na druge pomoću kratkih i neprestanih imitacija. jednakost: dete . ljutnje. kontroliše njegovu govornu delatnost.potpomognut time što je dete svesno da je važno da se odredi vršilac radnje. u velikoj meri zavisi od emocionalnog uslovljavanja koje se ostvaruje u toku razumevanja govora odraslih: prve reči odnose se na na situacije koje su izvor zadovoljstva. kad postoji dvosmislenost. dovodi predmet u okvire koji ne postoje u stvarnosti. • • RAZVOJ STAVOVA KOJI LEŽE U OSNOVI RAZVOJA REČENICE Kroz odnose sa drugima dete otkriva socijalne veštine i predstave koje će da oblikuju njegovu maštu. do koje dolazi u simboličkim igrama posle 18 meseci. lutka dete.u drugoj fazi većina iskaza zadržava ovu funkciju zahteva. shvata situaciju koja postoji izvan okvira njegove neposredne percepcije i akcije. očekuje od njega da ih samo koristi.Kratka obaveštenja koja dete pruža o onome što čini ili opaža van okvira simboličke igre.Postoje 4 tipa verbalnih iskazakarakterističnih za ovu fazu: označavanje objekata ili neke radnje jednom reči(imenicom ili glagolom) priča uz pomoć gestova određivanje svojstva: „lepo“ za ono što je napravilo od kocki metafore: reči stoje kao zamena za označeno koje je istovremeno konkretno i opšte Dete koje evocira uspomenu. priča. nabrajnja.Za razliku od upotrebe dopuna subjektu. To je prereprezentativni govor. Odrasli govornik uči dete znacima koje koristi pri delovanju na stvarnost. zasnovane su na sličnom podvostručavanju ličnosti. Dete uči da pristupa • • • • • • • . a u isto vreme. Stavovi mogu biti afektivne prirode ili da zavise od zahteva kulture. pravi metafore ili postavlja pitanje gde. II faza. upotreba gl dodataka kojima se određuje objekt radnje. ali javljaju se i drugi koji imaju ulogu da opišu: preduslov za njihovo javljanje je pojava postupaka kojima se reprodukuje odsutna realnost. Želju da bude neka druga ličnost dete ispoljava naročiti kroz magijske radnje u igri. imitacije i ponavljanja. Dete samo počinje da postavlja pitanje Šta je to? – Ovaj odgovor koji predstavlja izraz primarnih želja.majka . I faza – u I fazi aktivnost detea je dvostruko usmerena: ono teži da ovlada prostorom. pamćenje. više zavisi od učenja. predmetima. pošto glagol dobija značenje tek onda kad je radnja određena objektom. želja i prohteva.Kod detea se javlja potreba da definiše objekt ili uslove svoje akcije samo onda kada oni nisu kontekstom određeni. to je period ispoljavanja besa. jer pruža mogućnost da se odrede momenti magijske evokacije: oponašanje kretanja dobija smisao zahvaljujući glgolu kojim dete samo sebi označavavrednost svoje akcije. pomoću kojih ono stiče utisak da vlada realnošću. ispituje ga o njegovim postupcima i znanjima. svojim telom. Rečenica je dragoceno pomoćno sredstvo za izvođenje ovih radnji. Govor počinje da dobija ovu funkciju reprezentacije utoliko lakše ukoliko odrasli počnu da saopštavaju više opisa.. pokušava da se izbori za samostalnost. inteligenciju.

označavaju početak IV faze govornog razvoja. Razvoj odnosa prema sebi dete u odsustvu odraslih. Ovo postignuće imadva korena: jedan je simbolička igra. nego organizujući princip ponašanja. govori sebi o onome što radi. rečenicama koje su povezane među sobom prilozima za vreme. PROIZVOD KULTURE Proces usvajanja rečenice: • • • • • • • • • • .Igra se sad sastoji u neprestanom izmišljanju situacija koje počivaju na povezivanju uspomena. postavljajući se iznad svog sadašnjeg postupka da bi ga učinilo objektivnim. Napor da pronađe najjača. Dete koje neprestano želi da se identifikuje sa odraslima. mesto . da uoči svoje slabosti 3. Pojavljuju se i jezički izrazi za budućnost i prošlost. jedno od osnovnih svojstva jezika je da izražava opozicije. nego čak i slike u celinu određenu odnosima juksta pozicije i sleda. sredstva i ciljeve radnje. smatrajući se primaocem sopstvenih poruka.. jezik objektivizira subjektivno iskustvo pružajući mogućnost detetu da ponovisvoje postupke kroz pričanje. Rečenicom se svaka delatnost smešta u prostor i vreme. Dete opisuje čitav niz događaja. glagola. U III fazi ostvaruje se jednako važno postignuće: dete počinje da povezuje ne samo opažene predmete i izvršene radnje.. 2. stvarnih ili izmišljenih. dolazi do razvoja sećanja i tumačenja uspomena umesto motornog obnavljanja prošlosti kroz nepovezane fiktivne radnje. Postoje tri vida delovanja jezika: 1. u toku koje dete uspeva da formuliše različite vrste zakonitosti. i garanciju da će uspeti da je prevaziđe. kao i svest o pravilima. Obaveštajnim rečenicama dete govori sebi i drugima o onome što se dešava. ali je svesno svoje nemoći. Organizacija postupaka u vremenu. javlja se priča u kojoj dete verbalno evocira uspomene Svest o suprotnostima postaje glavni princip ponašanja a samopotvrđivanja. koje se javljaju u isto vreme kad i ona. drugi je verbalna komunikacija. kao i uslove. a istovremeno. uz svest o redosledu pa čak i nužnosti ispoljava se u više pravaca. FORMIRANJE REČENICE.stvarima sa tačke gledišta osobe sa kojom se identifikuje. naročito preko upotrebe zamenica JA i MOJ Postoji uzajamno delovanje između značenja koja proističu iz imitacija i sećanja i jezičkih struktura koje dete usvaja u toku komunikacije. najbogatija značenja u vezi su sa težnjom deteta za samopotvrđivanjem koja se ispoljava u ovom periodu. Rečenica nije više samo obaveštenje. i objekata radnje. jezik pruža mogućnost da se označe razlike i da se postavi pitanje o njihovom uzroku. Igra nije više samo davanje simboličkog značenja skoro statičnim situacijama: lutka se hrani i ljulja. Utvrđivanje razlika i odstupanja izaziva pitanja „kako“ „zašto“ „ko“ Ova tri pitanja kao vremenske i uzročne zavisne rečenice. • III – faza – u trećoj fazi dete nedvosmisleno označava odnose između subjekata.

Socijalizacija je usporena kada dete ne govoripovršno gledano zato što odsustvo govora osiromašuje odnose sa ljudima. Iz toga proističu složene funcije(igre mašte) u kojima ono imitira čitav niz tehničkih postupaka(građenje kuće) ili socijalne odnose sa željom da se potvrdi. imenuje predmete po funciji upotrebe koja je sve više i više socijalizovana. da mu pažnja bude usmerena na njih. 10. 3. izgradnje ličnosti – ona je spona u mreži izgradnje kulturnih ponašanja. Jezik utiče na razvoj govora posredstvom kulturnih ponašanja kojima pomaže da se razviju. U jeziku je sadržana moć da organizuje ponašanje koja se izgrađivala tokom istorije. Sećanja postaju tačnija. Govor postaje faktor artikulacije. -U drugoj fazi se pojavljuje metaforički govor. glagoli u prošlom i budućem vremenu 2. što je rezultat uticaja afektivnih faktora: potrebe deteta za sigurnošću i želje da odraste. više se ne ponavljaju pokreti ili reči nego interionizacija ličnosti drugog. da pravi metafore.IVAN FURLAN 1. dete treba da želi da progovori. Da saopštava uspomene. -U III fazi uticaj kulture se ogleda u uklapanju elementarnih funkcija u okvire radnog ponašanja i socijalnog života u kojima dete živi. organizovanija. Zatim u I fazi. socijalnim ustanovama. pošto proističu iz njegovog dodira sa tehničkim proizvodima.)SMATRA SE KRITICNIM U RAZVOJU GOVORA. a u suštini zato što je govor važno sredstvo za usvajanje kulturnog ponašanja. -potrebno je da dete prethodno ostvari izvesne napretke koje bismo nazvali kulturnim. u III fazi da označava suprotnosti. da se trudi da razume govor odraslih.AKO JE DETE U OPTIMALNIM ODGOJNIM UTICAJIMA. Dete usvaja reči „to. eno“ oko 1. tamo. On je sredstvo za saopštavanje i omogućuje potvrđivanje društvenog JA. znanjima. formiranja mišljenja posredstvom jezika. da izmišlja priče. umetnošću i mitovima društva u kome živi. i na nju utiče komunikacija sa ljudima. da priča samo sebi izmišljotine. Želja za govorom može da bude potpuno blokirana ili sprečavana impulsivnošću ili oslabljena konfliktima-tada je razvoj govora usporen.6.ONO CE • • • • • • • • • . 1. da izrazi svoje želje. da priča „kako“ i „zašto“.Govorne igre imitiranja u predskolskom razdoblju PREDSKOLSKO RAZDOBLJE(3-7GOD.• Rečenica je rezultat interakcije procesa socijalizacije (koji podrazumrva saradnju odraslog govornika koji vlada jezičkim strukturama i deteta koje je upućeno na odraslog) i jezičkog sistema koji posreduje pružajući detetu samo jedno od sredstava za socijalizaciju. koja se nastavlja na imitacije iz I faze. KAKO POMOCI RAZVOJ GOVORA PREDSKOLSKOG DETETA. prosta rečenica(nos drvo) koja ima magijsku funkciju(Sisa kosa). u II fazi da iskazuje sličnosti koje otkriva. Da bi se govor razvio. Ova složena ponašanja ga čine prijemčivi za rečenice tipa SGO. U ovoj fazi pojavljuju se prilozi za vreme. Fikoije se razvijaju procesom identifikacije sa odraslima. Treći uslov za formiranje rečenice je istorija ličnosti u nastajanju. Rečenica nastaje iz spleta nekoliko procesa: ulaska u kulturu.

sad cu.MNOGO PONAVLJANJA TREBA DA BUDE U PRICAMA ZA DECU . Sad cu.brze.STA MU ONI GOVORE.IGRA ZELEZNICE:DECA U HORU GOVORE OPONASAJUCI RITAM ZELEZNICE. Brze.RECI I FRAZA.NPR.OVIM SE BRZO PROSIRUJE RECNIK. SE DETE IGRA IZGOVARANJEM SVIH MOGUCIH GLASOVA.POSTICI NAJVECI ODGOJNI USPEH.RAZD..ZIVOTINJA. Idu..Uloga ponavljanja u govornom razvoju dece ZA RAZVOJ DEC.VAZNO JE U KAKVOJ SE SREDINI DETE NALAZI. ILI IMITIRANJE VODE:Tece...zvukovima i glasovima 2...ZVUKOVA PREDMETA(ZUJANJE INSEKATA..OVCA BLEJI.. Sad cu.IMITACIJA JAVLJANJA ZIVOTINJA. Petlicu. Crveni fesicu. Sad cu.TO JE SREDINA U KOJOJ ODRASLI MNOGO RAZGOVARAJU I MEĐUSOBNO I SA DETETOM. VRLO SU KORISNE I IGRE U KOJIMA JE ONOMATOPEJSKI GOVOR JEZICKI RAZRADJEN.ZVUK AUTA.SUMOVE U SUMI.GOVORNIM IGRAMA BUDE PONAVLJANJA ISTIH GLASOVA.U TAKVOJ SREDINI DETE MNOGO SLUSA GOVOR DRUGIH.sad cu.sad cu.. • • • • • • • • • • • • • • ..DETE TREBA DA BUDE OKRUZENO SREDINOM U KOJOJ GOVOR IGRA NAJVECU ULOGU.Cekaj malo.DECA VOLE PONAVLJANJA.tece recica.KAKO SA NJIM POSTUOAJU ODRASLI.GOVORA VAZNO JE DA U RAZL.VETAR HUJI.. Po sitnom kamencicu.petlicu..idu decica Po uskom puteljcicu.SOVA HUCE.I TO ONOMATOPEJSKIM RECNICKIM MATERIJALOM KOJI JE DECI JAKO BLIZAK I LAKO SHVATLJIV. U ovakvim pesmicama ima puno igranja razl. NPR. • • • DA BI UCENJE BILO USPESNO POTREBNO JE DA KROZ CITAVO PREDSK.I DA SE RADJA PONAVLJA NEKOLIKO PUTA I UVEK DETALJNO OPISANA KAO NPR...JAVLJANJE DOM.A ISTO TAKO PRISILJENO JE I DA SAMO GOVORI. Cekaj malo.) TREBA DA UCE I POSEBNE NAZIVE:KUKAVICA KUKA.

3.A TO RODITELJI I CINE..bio jednom jedan.Kada i kako treba pricati price • • • • • • • • • • • • • ... DETE NA SVOJ NACIN PRATI ZBIVANJEA VAN KUCE... Donela ti psenice bjelice..TELEVIZORA.• • • • • Sareni repicu..IZRAZE.jednog dana.TAKVE PRICE-PESME OMOGUCAVA IZRAZAVANJE NE SAMO GOVOROM VEC I MUZICKI(MELODIJA I RITAM) I MOTORICKI(POKRET I PLES) 4. OVAKVE STALNE SKUPOVE RECI O...Vaznost aktuelnosti decijih prica SLUSANJE PRICA JE POSEBAN UZITAK ZA DECU..pa ima tri.PRICE..I U GOVORNOM POGLEDU NAJLEPSI ELEMENTI.TIME SE KO DECE STVARAJU NAJPOVOLJNIJI USLOVI ZA USVAJANJE GOVORA.PREKO RADIA. Hodi da je zobljes! NIJEDAN DETALJ NE SME BITI IZOSTAVLJEN.. PRICE U STIHOVIMA KOJE SE MOGU PEVATI I UZ KOJE SE MOZE IGRATI DECA NEOBICNO VOLE.I ONJIMA CUJE IZ RAZGOVORA ODRASLIH....(uobicajen pocetak price) ..PRICE TREBA PRICATI CESTO. U NARODNIM PRICAMA IMA TAKVIH PRIMERA MNOGO. PORED OVAKVIH PRICA KOJE RODITELJI MORAJU SMISLJATI DECA VOLE I KLASICNE DEC. . EFEKAT PONAVLJANJA POSTIZE KO DECE I VISEKRATNIM PRICANJEM JEDNE TE ISTE PRICE. I SVAKODNEVNI ZIVOT MOZE SE PRETVORITI U SVOJEVRSNU PRICU U KOJOJ I SAMO DETE MOZE SUDELOVATI.. Evo teta lije.JESPERSEN NAZVAO JE FORMULAMA.bio jednom.“FORMULE“SU ZA PRICANJE DECI NAROCITO POGODNE.PAMCENJU LAKO FIKSIRAJU ODREDJENE FRAZE.ILI SAMO JEDNOG DELA PRICE.CAK I NEKE SVETSKE DOGADJAJE.NA TAJ SE NACIN U DEC. . Jedan.TROGODISNJE DETE TRAZI DA MU SE I ZA VREME HRANJENJA PRICA O JELIMA KOJE UZIMA.

GODINE.. RODITELJI MOGU VIDETI I CUTI KAKO SE PRICAJU PRICE PUTEM RADIO STANICA .TE PRICE MORAJU BITI JEDNOSTAVNE.FILMSKIH I TV PREDSTAVA.KAD SE DETE SMESTI U KREVET.AKO SU PRICE KRATKE.Primeri govornih igara sa predsk.MOGU SE ISTE VECERI ISPRICATI I DVE.IMENA NAIZMENICNO GOVORE ODRASLI I DETE..HAJDE DA TRAZIMO IMENA DECAKA I DEVOJCICA KOJA POCINJU SA A! ADAM. GOVORNE IGRE KAKO BI SE ONO UPOZNALO SA NEKIM ELEMENTIMA STRUKTURE GOVORA.IGRA SE IZVODI U OBLIKU TAKMICENJA:GUBI ONAJ KO NE MOZE NACI IME SA ODREDJ.PRICANJE TREBA PROPRATITI GESTIMA I POKRETIMA.decom U PREDSKOLSKOM PERIODU SA DETETOM TREBA IGRATI RAZL. 5.GLASOM NA POCETKU 2.ALI DETE VEC POCINJE DA SAM CITA PRICE.TV.DA MOZDA SKRATE NEKE ODLOMKE.DA USTANOVE IMA LI ZA DETE NEPOZNATIH RECI PA DA IH ZAMENE POZNATIM.SA DOSTA PONAVLJANJA. NA GOVORNI RAZVOJ PREDSK.TRAZENJE RECI KOJE SE RIMUJU KRAVA-TRAVA-BRAVA-MORAVA-STRAVA-PRAVA-MRAVA-DRAVAZDRAVA..REC TREBA DA DOBIJE SVOJE DUBOKO ZNACENJE.. NPR 1. REPERTOAR RODITELJA SE BRZO ISCRPLJUJE.PA MAKAR TO BILE I ZIVOTINJE.ANA.TREBA BITI IMITATOR.VREME NEPOSREDNO PRE SPAVANJA.GLUMAC I RECITATOR.KORISNO JE DA RODITELJI TE PRICE PROCITAJU.DA PREDVIDE KOJE CE ODLOMKE PROCITATI DVA PUTA.ZADANA REC PRVO TREBA DA POCNE VOKALOM npr.• ZA PRICANJE PRICA DOBRO JE ODREDITI NEKO STALNO VREME.DOBRO JE OPONASATI GLASOVE GLAVNIH LICA.TRAZENJE RECI KOJE POCINJU ISTIM FONEMOM(GLASOM)IGRA JE KOJOM SE MOGU ZANIMATI DECA POSLE 4.ANITA. DECA LAKSE DOZIVLJAVAJU SVET OKO SEBE VIZUELNO NEGO AKO JE DAT APSTRAKTNOJ GOVORNOJ FORMI.U PRICU SE TREBA DOBRO UZIVETI..PRICA NE SME BITI PREDUGACKA.NPR. 3..ODRASLI PRICA PRICU.DETETA DELUJE GLEDANJE DECIJIH POZORISNIH.DA DETE NE BI ZASPALO PRE ZAVRSETKA .ZA GOVORNI RAZVOJ DECE VAZNO JE NAVIKAVANJE NA APSTRAKTNE SIMBOLE.BIBLIOTEKA..PRICANJE PRICA NIJE JEDNOSTAVNO..REC MORA ZA DETE POSLATI SIGNAL(SIMBOL)STVARNOSTI.KRATKE.TRAZENJE RECI KOJE SE ZAVRSAVAJU ISTIM SLOGOM • • • • • • • • • • .

ne zamerite. Neka + prezent. Primate čestitke.Ove forme se razlikuju na leksičkom I sintaksičkom planu. CETVRTAK? KOJI JE DANAS DAN? KORISNO JE VODITI RAZGOVORE U KOJIMA ONO IZVESTAVA STA MU SE DOGODILO TOG DANA.SETNJE PO PRIRODI. GOVORNI ODGOJ DETETA U DOMU JE ZNACAJAN ALI NESISTEMATICAN. U govornom činu izvinjenja forme orijentisane prema govornom licu najfrekventnije su samo u pisanoj formalnoj komunikaciji. najčešće javljaju forme orijentisane prema sagovorniku (izvinite dragi gledaoci…) U govornom činu zahvaljivanja u pisanoj komunikaciji forma orijentisana prema govornom licu (Zahvaljujem se).ZATO SE U PREDSK. za govorni čin čestitanja. Izbor forme zavisi od komunikativne situacije. DECA KOJA SU ISLA U PREDSK.USTANOVAMA VRSI SISTEMATICNO PO ODREDJENIM METODICKIM PRINCIPIMA. da + present. a u usmenoj formi najfrekventnija je forma hvala. U govornom činu molbe forme orijentisane prema “ja” uglavnom se upotrebljavaju u komunikaciji formalnog stila.TRAZENJE PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZADANU REC-ODGOVOR.• • • • • • • ZALOGAJ-PORODJAJ-IZVESTAJ-DOGADJAJ 4. • • • • • • • • . DECI TREBA OMOGUCITI GOVORNU AKTIVNOST I NA TO IH TREBA POTSTICATI. koji se sreću kod govornog čina molbe.USTANOVE SU POSTIZALA BOLJE REZULTATE OD DECA KOJA NISU ISLA U PREDSKOLSKO. a forme orijentisane prema “ti” u komunikaciji neformalnog stila. Izvinite. Forme učtivosti u srpskom jeziku Faktor + imperative za govoni čin molbe. oprostite. I u neformalnoj komunikaciji. Kao I upitni iskazi tipa hoćete/hoćeš. možete/možeš.GRADU. dok se u usmenoj komunikaciji. pardon za govorni čin izvinjenja.RAZGLEDAVANJE NOVINA.DAVANJE ODGOVORA KOJI SE SASTOJI OD SAMO JEDNE RECI NA PITANJE KOJE POSTAVLJA ODRASLA OSOBA:KAKO SE ZOVES? PERO. 5.VAZNO JE DA NA NJIHOVA PITANJA DOBIJU ODGOVOR. primate saučešće za govorni čin saučešća.PREDMET KONVERZACIJE MOZE BITI SLIKOVNICA.

koji je odraz emocionalno-ekspresivnog odnosa govornika prema sagovorniku. pisanoj I usmenoj.• U govornom činu čestitanja forme orijentisane prema govorniku čestitam. sažaljevam) Nekonvenicionalne forme učtivosti odraz su emocionalno-ekspresivnog stanja govornika I predstavljaju govornikov slobodan izbor . odnosno upućenih želja. Među distanciranim govornicima koristi se forma primite čestitke. preko iskazivanja govornikovog žaljenja traži da zanemari narušenu komunikativnu ravnotežu. U jeziku se molba iskazuje različitim formama. kumim te. majke ti. kojima se direktno traži da zanemari narušenu komunikativnu ravnotežu. u pisanoj komunikaciji koriste se ilokutivne forme orijentisane prema govorniku izražavam izvinjenje. želim I oblik želi/žele uglavnom se javlja u komunikaciji formalnog stila. tako u govornom činu molbe(ljubim te. Dok se u . saučestvujem. U govornom činu saučešća forme orijentisane prema govorniku obeležje su formalne komunikacije. U usmenoj komunikaciji govornici srpskog jezika češće upotrebljavaju forme orijentisane prema adresatu oprostite. U govornom činu čestitanja nekonvencionalnost se ogleda u sadržaju čestitanja. Forme kojima se iskazuje ilokucija se mogu se podeliti u dve grupe u forme orijentisane prema govorniku. Na osnovu izloženog možemo zaključiti da se viši stepen učtivosti u srpskom jeziku zasniva na indirektnosti. performativi saosećam. ne zamerite I sl. Rezultati istraživanja za govorni čin izvinjavanja • • • • • • • • • • • • • • • • Forme izvinjavanja se mogu podeliti u tri grupe forme kojima se iskazuje ilokucija forme kojima se objašnjava ili opravdava nastala komunikativna situacija forme kojima govornik preuzima odgovornost. životati) U govornom činu zahvaljivanja su iskazi ekspresivnog naboja kojima se pozitivno ocenjuje nastala situacija. kojima se indirektno. I to naročito među distanciranim govornicima ( izjavljujem/izražavam/upućujem saučešće. u forme orijentisane prema adresatu.ako je govorniku na primer potrebna olovka on je može yatražiti na načine koji zauzimaju skalu od krajnje neformalnog da krajnje formalnog I od neučtivog do vrlo učtivog.

ne zamerite. blagosiljanja. (nema na čemu) Rezultati analize za govorni čin čestitanja • • • • • • • • • • • • U srpskom jeziku čin čestitanja obuhvata dva tipa čestitanja: . Forme koje se koriste u srpskom jeziku za čestitanje možemo podeliti u tri grupe: forme orijentisane prema govorniku forme orijentisane prema sagovorniku ekspresivni izrazi pohvala I blagosiljanja. poricanje zasluge I ukazivanje na zaslugu drugog. Forma hvala u pisanoj formalnoj komunikaciji uglavnom objedinjuje prethodno pojedinačno iskazane adresate I snižava formalin stil. U govornoj formalnoj komunikaciji najčešće se upotrebljava forma hvala. drugi izraz želja I željna rečenica neka + present.čestitanje povodom situacije za koju je zaslužan sam sagovornik. Ova forma se koristi u situacijama kada je zahvaljivanje upućeno jednom adresatu ili većem broju . I u usmenoj komunikaciji su neka od čestitanja stereotipna i među bliskim sagovornicima kao I među distanciranim sagovornicima. takvo osnaživanje ilokutivnih formi je izraženije. želimo. to su praznici. Pisani jezik formalnog stila obuhvata čestitanja među distanciranim sagovornicima najčešće koriste forme orijentisane prema “ja” čestitamo. Ukoliko je zahvaljivanje upućeno široj javnosti. Od formi orijentisanih prema govorniku koristi se samo forma žao mi je. I semantičkim performativom hvala.I pardon.formama orijentisanim prema govornikuiskazuju vrlo učtiva izvinjenja. U komunikaciji neformalnog stila od ilokutivnih formi javlja se samo forma hvala. javljaju se indirektna zahvaljivanja. Od formi orijentisanih prema “ti” koriste se imeničke forme sa pridevom srećan.čestitanje povodom situacijekoja nastaje nezavisno od sagovornikovog zalaganja. … u zahvaljivanju saradnički odnos uspostavljaju I sagovornik I govornik to su prihvatanj I priznavanje zasluge. I u usmenoj neformalnoj komun. zatim izvinite. koristi se da se iskaže najviši stepen izvinjenja. komplimenti. kao I govornikovo zadovoljstvo proisteklo zalaganjem adresata. Kako bi čestitanje zvučalo iskrenije javljaju se ekspresivni izrazi pohvala (bravo. odnosno izrazi zadovoljstva. sjajno. . poricanje ili umanjivanje zasluge. odricanje napora I iskazivanje zadovoljstva. Iyrayi divljenja. U pisanoj formalnoj komunikaciji javljaju se I indirektna zahvaljivanja kojima se ističe uloga I doprinos adresata za nastlu situaciju. • • Rezultati analize za govorni čin zahvaljivanja Za izražavanje zahvalnosti srpski jezik raspolaže dvema osnovnim ilokutivnim formama: eksplicitnim performativom zahvaljujem / se. odlično) . U ovom stilu komunikacije formu oprosti. kao I komplimenti.

I to perifrastične forme ( izjavljujem/o. Može se reći da su u srpskom jeziku sva saučešća uglavnom formalnog stila. poput pisanog jezika formalnog stila. Među bliskim sagovornicima najčešći je izraz žao mi je. Među distanciranim sagovornicima uglavnom su zastupljene forme orijentisane prema govorniku. . obuhvata saučešća upućena I distanciranim sagovornicima I nedistanciranim. ona je veoma česta I medju distanciranim I među bliskim sagovornicima. upućujem/o) I njihove modalizovane varijante. Govorni jezik formalnog stila. Pored saučešća upućenih distanciranim sagovornicima pisana komunikacijaformalnog stila obuhvata I saučešća upućena nedistanciranim.• • • Rezultati analize za govorni čin saučešća I u realizaciji govornog čina saučešća izdvajaju se forme koje su orijentisane prema govorniku I forme koje su orijentisane prema sagovorniku. Od formi orijentisanih prema sagovorniku javlja se imperativna forma primite saučešće. izražavam/o. Od formi orijentisanih prema govorniku među distanciranim sagovornicima upotrebljavaju se performativ sažaljevam.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->