IVAN D.

IVIC : 1 POECI SIMBOLIKE FUNKCIJE KOD DECE + PRVE REI

Noam Comski I moderni ameriki istraivai zastupaju pretpostavku da dete poseduje specijalan uredjaj za sticanje govora. Dete nosi nasledno u sebi jeziku sposobnost, takozvanu generativnu gramatiku, koju samo treba da primeni na poseban jezik kome je izloeno. Oni smatraju da je za sposobnost razumevanja I stvaranja reenica I gramatike dovoljno s jedne strane dete, sa svojim urodjenim jezikim sposobnostima I s druge strane, govor, tanije sled izolovanih reenica. Zanemaruju socijalnu interakciju sa ljudima, komunikaciju u toku praktine delatnosti, igre ili uenja. Bitno je samo da dete uje govor I nauie da govori. Takodje smatraju da se specijalna jezika sposobnost razvija veoma rano, da se govorni razvoj zavrava do 5.-6. godine. Sa stanovita nove lingvistike, otvaraju se nova pitanja. Da li je mogu razvoj govora nezavisno od socijalnog razvoja deteta, nezavisno od potreba deteta I afektivnih odnosa sa drugim ljudima, nezavisno od razvoja komunikacije deteta u preverbalnoj fazi razvoja? Da li je za razvoj jezika dovoljna samo izloenost jeziku? Dete se radja u nezreloj formi I zavisno je od odraslih. Obezbedjeni su mu zatitni uslovi kako bi razvoj due trajao, ali radi snalaenja u sredini u kojoj ivi, dete urgentno razvija neke oblike ponaanja. Npr. refleksna ponaanja (refleks sisanja, gutanja,), koja su od ivotne vaznosti, ali isto tako se pojavljuju I neki oblici socijalnog ponaanja: sposobnost prepoznavanja socijalnih objekata (osoba ili predmeta), sposobnost emitovanja signala I razumevanja signala drugih (npr. rana neverbalna komunikacija izmedju deteta I majke). Uenje se odvija u normalnom, svakodnevnom socijalnom kontekstu, postoji jaka I spontana motivacija za uenje (izmedju deteta I modela od koga ui postoji snazna afektivna veza). Poto dete samo bira ta ce I kada ce uiti, uenje se odvija u onim fazama kada postoji najvea gotovost za uenje I u onim trenucima kada je dete najprijemivije.

PRVE REI Govor je najrairenije semiotiko (znakovno, tj. simboliko) sredstvo. Pojava prvih rei oznaava prelazak sa presemiotike na semiotiku fazu razvoja deteta. Istraivanja pokazuju da se prve rei kod dece koja prednjae u govornom razvoju mogu javiti pre poetka ili na samom poetku druge godine (8.-15. meseca). Postoje, medjutim ogromne razlike u pogledu renika kod dece istog uzrasta. Brzina poveanja renika je razliita. Posle javljanja prvih rei, poveanje je sporo I traje tokom

cele druge godine. Tek pri kraju druge godine dolazi do znatnijeg ubrzanja u razvoju renika.

U periodu kad se pojavljuju prve rei, detetova senzomotorna inteligencija ne vri istu analizu realnosti, tj. postoje nepodudarnosti u shvatanju veze izmedju izgovorene rei I objekta ili pojave koju ta re oznaava. Nema objektivnog znaenja rei. Naime, neke od prvih detetovih rei istovremeno oznaavaju I spoljni denotat (opste znaenje rei ili neki pojam) I detetov odnos prema tom denotatu ili njegovo subjektivno stanje koje je u nekakvoj, ali ne nunoj vezi sa tim denotatom. Npr. Dete izgovara dada (tata) I time oznaava oca, ali I svoj pozitivni emocionalni doivljaj izazvan pojavom oca. Ali I kada se igra igrakama izgovara dada, jer istu re koristi I za isti emocionalni doivljaj izazvan igrakama. Dete poinje da ustaljuje upotrebu odredjenih rei za odredjene denotate (uglavnom osobe, objekte koji oznaavaju poetne reci mama,tata,). Ali kada dete u prisustvu odredjenih pojava ili objekata koje mu nisu poznate uje odredjene rei, ono ne mora da ih vezuje za iste denotate za koje ih vezuju odrasli, nego e te rei vezati za ono to je za njega perceptivno, upadljivo ili znaajno. Osnovni pokazatelji takve osobenosti detetovog semantikog razvoja jesu: PRETERANA GENERALIZACIJA REI: preterano proirivanje znacenja. Npr. dete upotrebljava re vuau za psa koga vidi sa balkona, a onda I za konja koga vidi sa balkona, za enu sa dejim kolicima vidjenu sa balkonaGeneralizacija ide dotle da sve to je vidjeno sa balkona postaje vuau. Tek posle neto vie od dva meseca od prve pojave vuau se upotrebljava samo za oznaavanje pasa. PRETERANA RESTRIKCIJA RECI: preterano ograniavanje znaenja je redja pojava od generalizacije. Npr. jednom reju se ne oznaava pas uopte nego samo jedan odredjeni pas vidjen u odredjenom kontekstu. Dete najpre pocnje da koristi govor kako bi uspostavilo I odravalo psiholoku vezu sa odraslima, a tek posledino poinje da uoava da govor moe imati I instrumentalnu funkciju (za traenje neega) I druge funkcije. Medju najee upotrebljavanim reima sreemo rei koje su u slubi semiotike denotacije (oznacavaju nekoga ili neto). Deca od 18 meseci najee izgovaraju rei to, ovo, taj. To je, u produetku razvoja gesta pokazivanja rukom, zavretak operacije denotiranja. Dolazimo do zakljuka da za razvoj dejeg govora nije dovoljna samo izloenost deteta jeziku. Kod deteta se pojavljuje interesovanje za objekte, osobe, novine u okolini, a upotreba prvih rei je prosto produetak te sklonosti. Toj sklonosti se pridruuje I socijalna motivacija, jer se upuivanjem na denotate (osobe, objekte,) na vrlo efikasan nain zapoinje komunikacija.

Postoji jasna nepodudarnost izmedju senzomotornog I afektivnog iskustva deteta I iskustva sadranog u jeziku. Dete ima specificno poimanje sveta oko sebe od odraslih, a rezultati nepodudarnosti senzomotornog iskustva deteta I jezika je, da se deje iskustvo ne moe u celini prevesti u jeziki kod. Deca ne mogu sve to doive I shvataju u potpunosti iskazati reima. Pokazatelj te neprevodivosti je da se veliki broj prvih rei gubi. Pojava rei u govoru dece koje ne postoje u govoru detetove okoline (odrasli ih ne primete ili ne razumeju znaenje, ne prihvataju ih I one se gube) i nemogunost seanja (tzv. amnezija detinjstva) iz prve dve ili tri godine zivota (iskustvo koje nije prevedeno u jeziki ili neki drugi kod ostaje izolovano I nuno se gubi). Tek duga interakcija I komunikacija izmedju deteta I odraslih dovodi do stvaranja realnosti koja je zajednika za dete I odraslog I prevodiva je u jeziki sistem komunikacije. A bez tog razvojnog I komunikativnog procesa jedinka bi ostala autistina prazna tvrdjava (kada bi dete koristilo samo rei koje samo ono razume, ne bi umelo da komunicira sa drugima kao ni oni sa njim). ALEKSANDAR LURIJA- PSIHOLOSKI PROBLEM... I SIROKO GOVORNO SAOPSTENJE... 2 Psiholoki problem reenice kao jedinice iskaza Izolovana re oznaava predmet ( radnju ili osobinu ) i generalie ga dok reenica predstavlja izraavanje cele misli. U raznim periodima psiholozi i lingvisti su pokuavali da odgovore na pitanje kako tee proces nastajanja reenice. Klasina psihologija se zadrala na tvrdnji da je reenica rezultat asocijacije izolovanih rei a da svaka re izaziva niz asocijacija tj. druge rei koje ine celu reenicu. Neke rei se javljaju samo kao elementi sloenije grupe rei. Tako npr. re voleti zahteva dopunsku re koja odgovara na pitanje KOGA? Ili re kupiti koja takoe zahteva dopunsku re koja odgovara na pitanje TA? Sline veze rei se javljaju i kod deteta im re koja ulazi u neraskidivu vezu sa praktinom namenom, radnjom ili gestom deteta pone da dobija samostalnost. Prema savremenim lingvistikim miljenima u jeziku se mogu izdvojiti dva potpuno razliita principa organizovanja jezikih znaenja. Prvi princip po kome se stvaraju pojmovi se naziva paradigmatski a drugi, po kojem se stvaraju iskazi je sintagmatski. Paradigmatska organizacija jezika predstavlja ukljuenje datog elementa jezika u odreeni sistem protivrenosti ili u izvesni hijerarhijski sistem kodova. Npr. svaki glas se suprotstavlja drugom: B se razlikuje od P po zvunosti, zatim D od T, oni zajedno ulaze u sistem suglasnika i suprotstavljaju se samoglasnicima a svi zajedno ine fonetsku organizaciju jezika. Ovo se isto odnosi i na leksiku. Re PAS se suprotstavlja reima MAKA, KRAVA ili KONJ ali sve one zajedno ulaze u grupu rei koje oznaavaju domae ivotinje i suprotstavljaju se grupi divljih ivotinja.

Prelaskom od rei na reenicu javlja se novi princip organizacije govora koji je u lingvistici poznat kao sintagmatski princip. Njegova je sutina da u osnovi organizacije iskaza ne stoji hijerarhijsko suprotstavljanje ve iroki prelaz od jedne rei ka drugoj. Npr.u reenici kua gori ili pas laje zapaamo da ne dolazi do suprotstavljanja rei kua i gori nego dolazi do prelaza jednog elementa ka drugom i organizovanju povezanog iskaza. Poznato je da se reenice, kako najjednostavnije, tako i sloenije, kod deteta ne javljaju odmah, ve se formiraju u procesu dugog razvoja. Bitna je injenica da je sintagmatska organizacija irokog iskaza prirodniji oblik govora od paradigmatskog sistema. iroko govorno saoptenje I njegovo nastajanje Nastajanje govornog iskaza Postoje etape formiranja govornog iskaza koje su zasnovane na sledeim psiholokim karikama: Motiv iskaza Zamisao iskaza Unutranji govor Formiranje irokog govornog iskaza MOTIV ISKAZA Za svaki govorni iskaz je polazni motiv da se putem iskaza izrazi odreeni sadraj. Motiv moe da bude bilo kakav zahtev ili obraanje informativnog karaktera kao I elja da se jasno formulie sopstvena zamisao. Ukoliko se nijedan od ovih motiva ne javi, govornog saoptenja nee biti. Najjednostavniji oblici afektivnog govora, za koje nije potrebna motivacija, su uzvici koji se javljaju kao odgovor na neko afektivno stanje. Postoje I sloeni oblici govornog iskaza koji predstavljaju govornu komunikaciju I to je dijaloki govor odn. razgovor u kojem uestvuju dva subjekta. Trei oblik govornog iskaza je monoloki govor, koji moe da nastane kao odgovor na pitanje ili kao realizacija zamsili samog subjekta. ZAMISAO ISKAZA Nastajanje zamisli predstavlja etapu koja odreuje njen sadraj. Na njoj se zasniva osnovna ema budueg iskaza. Za ovu etapu karakteristina je injenica da subjekt poinje da shvata na koji nain se subjektivni smisao moe pretvoriti u sistem irokih I svima razumljivih govornih znaenja. Proces prelaska misli u govor predstavlja veoma sloenu pojavu. Misao se ne otelovljuje u govoru ve prolazi kroz niz etapa, formira se ili ostvaruje u govoru. UNUTRANJI GOVOR

Predstavlja neophodnu etapu u formiranju spoljnog govora. U ovoj etapi, unutranji smisao se prevodi u sistem irokih semantikih znaenja a simultana ema semantikog zapisa prekodira se u organizovanu strukturu budueg irokog sintaksikog iskaza. Poznato je da se unutranji govor deteta javlja u trenutku kad ono pone da osea odreene tekoe, kada se javi neophodnost da se rei odreeni intelektualni zadatak. Takoe je pozanto da se unutranji govor formira relativno kasno. FORMIRANJE IROKOG GOVORNOG ISKAZA Ova etapa je manje prouena od prethodnih. Karakteristika irokog govornog iskaza jeste ono to je ukljueno u proces ivog optenja I prenoenja informacije od jednog lica ka drugom a u njega ne ulazi samo jedna reenica ve ceo niz uzajamno povezanih reenica. Reenice, koje su ukljuene u iroki govorni iskaz, moraju da odgovaraju ne samo zamisli govornika ve I u odnosu sluaoca prema tom iskazu. Tako da te reenice nemaju samo referentnu prirodu ve ukazuju na odreeni dogaaj I imaju I socijalno-kontekstno znaenje. Ontogeneza govornog iskaza

Formiranje govornog iskaza kod deteta prolazi kroz nekoliko etapa-od pojavljivanja izolovanih rei preko izolovanih samostalnih reenica do sloenog irokog iskaza. ak I u prejezikom stadijumu, tepanje deteta slui kao najprostiji oblik komunikacije zasnovane na intonacijskim komponentama koje imaju komunikativnu funkciju u govoru deteta. Karakteristike povezanog govornog iskaza moemo lako uoiti ako detetu od 2,5 do 3 godine damo zadatak da nam ispria ta je videlo u ZOO vrtu. Dete u poetku uglavnom pravilno ispunjava ovaj zadatak. Meutim kod deteta primeujemo da ono ubrzo poinje da pria o sporednim deavanjima i asocijacijama i da skree sa teme i pria o drugim stvarima to znai kod njega jo nije uvreno orijentisanje na zatvorenu emu iskaza. Tek na kolskom uzrastu e dete poeti da pretvara iskaz u zatvoreni sistem sloenog pripovedanja. Smatra se da je ova faza prelaza uslovljena formiranjem unutranjeg govora deteta, koji se formira znatno kasnije od njegovog spoljnog govora. Dete koje ve vlada spoljnim govorom u situaciji dijaloga jo nije sposobno za iroki monoloki govor. Ontogeneza iroke govorne komunikacije je jo nedovoljno prouen proces. MILORAD NAUMOVIC 3. Osnovne karakteristike govora predskolskog deteta Proucavanje decijeg govornog razvoja Prvo interesovanje za deciji govor pocinje pre dva veka tj. od pojave Tidemanove biografske studije decijeg dusevnog razvoja,kojom pocinje I prvo ozbiljno belezenje podataka o govornom razvoju.Pre njega to je bila samo retka pojava,a krajem proslog

veka to je postalo naucna moda kod mnogih naucnih ljudi-filozof Ten,prirodnjak Darvin,psiholog VuntRezultati nisu bili bas spektakularni iz dva razloga:

1.ispitivanja su vrsena na jednom detetu 2.ispitivanja su obicno vrsili roditelji tj.pristrasni posmatraci. Psihologija je znacajno doprinela proucavanju razvoja govora kod deteta,pogotovo pojavom teorije generativno-transformacione gramatike,ciji je zacetnik Noam Comski.Njegova teorija sadrzi tvrdnju da je jezicka sposobnost urodjena I nezavisna od drugih sposobnosti.Pod uticajem ove teorije sezdesetih godina nastaje psiholingvistika. Dete je nasledno obdareno apstraktnom shemom gramatike pa mu je izlaganje jeziku sredine potrebno samo da bi usvojilo posebna gramaticka pravila karakteristicna za maternji jezik Psiholozi Pijazeve skole se ne slazu sa lingvistima I tvrde da jezik odrzava misljenje.Sustina Pijazeove teorije je u tvrdnji da se jezik izgradjuje na saznajnim sposobnostima. Cinjenica da se kod deteta rano javljaju iskazi koji nisu jasni detetu,podstice istrazivace na nova traganja u proucavanju govora kojim se roditelji obracaju deci.Jezik odraslih je osoben I semanticki I sintaksicki I nastao je kao rezultat prilagodjavanja odraslih jezickom I saznajnom nivou deteta.Nije dovoljno da dete bude izlozeno jeziku pa da ga I prihvati,dete pocinje da koristi neke reci I pre nego je u stanju da shvati sta one znace.Time je dovedena u pitanje I kognivisticka (saznajna) teorija. Traganjem nekih naucnika,Lineberga,dovode do pojave da u ljudskom bicu postoje bioloske predispozicije za govor jer se on javlja samo kod ljudi. Nas naucnik Ivan Ivic pokusava da razresi tvrdnjom nesklad izmedju cinjenice da su saznajni preduslovi nuzni za razvoj govora I cinjenice da se neke gramaticke forme javljaju pre odgovarajucih intelektualnih operacija. Metode istrazivanja decijeg govornog razvoja Ovim metodama se ispituje misljenje,intelektualni razvoj,emocije,pamcenje,artikulacija, pojava I upotreba leksike 1. Direktna ili biografska metoda-prati razvoj govora u najranijem detinjstvu,od pojave prve,druge reci,prve recenicePosle cetvrte ili pete godine dete prosiruje svoj recnik.Prednost je sto govor prati neko ko je u stalnom kontaktu sa detetom a mana je sto zapazanja roditelja nisu uvek sistematska. 2. Metoda vremenskog uzorka-neekonomicna je jer je za nju potreban duzi vremenski period (nekoliko godina) pa se skracuje na jedan dan,nedelju pa cak I sat.Moze biti I kraci (10-15 min) ali se primenjuje vise puta na dan.Prednost je sto je objektivnost znacajna I visoka -rezultat ce biti pouzdaniji ako ispitanici ne znaju da se ispituju,a nedostatak je sto su vremenski uzorci prekratki.

3. Metod uzoraka aktivnosti- podrazumeva pracenje govornog ispoljavanja deteta u toku aktivnosti: igre,jela,rada,dijaloga sa drugom decom,svadjeVreme pracenja je ograniceno na unapred odredjeno vreme-5,10,15 min. 4.Metoda testova- koristi se za ispitivanje razlicitih vidova decijeg govornog razvoja.Cilj je utvrdjivanje da li dete poseduje I u kojoj meri ono sto se ispituje.Testovi mogu biti individualni I kolektivni.Moze biti diferencijalni-ispituju se relativne razlike u govoru medju decom. Dobar test ima svoju: -validnost-da meri ono sto treba da meri -relijabilnost-pouzdanost tj.prethodnu proveru -objektivanost-rezultati ne zavise od ispitivaca -standardizovan-ima odredjene merne karakteristike 5.Asocijativne metode-sustina je da se deci daju odredjene reci kao podstrek a zatim se beleze one reci koje detetu padnu na pamet. Razvoj glasovne strane govora Da bi se moglo uspesno delovati na govor deteta moraju se prvo upoznati osnovne karakteristike tog govora.Jos od rodjenja dete ima donekle razvijen govorni aparat.Krajem prvog meseca dete proizvodi oko trideset glasova a posle dva-tri mececa I do sto dvadeset.Glasovi beba samo delimicno lice na glasove u nasem govoru.Da bi dete izgovorilo glasove maternjeg jezika potrebno mu je 6-8 godina.Ucenje glasova se sastoji u zaboravljanju onih reci koje se ne cuju u govoru sredine I ustaljivanju samo onih koje se cesto upotrebljavaju I ponavljaju.Ucenje mora uvek da bude motivisano,prvi deciji glasovi ispoljavaju emotivna stanja deteta,stanja prijatnosti ili stanje neugodnosti.Iprvi plac je glasovna aktivnost deteta. Prvi glas koji se javlja u decijem placu je glas A,zatim glasovi E I I a zadnji su O I U.Suglasnici se javljaju pri kraju prvog meseca,prvo konsonanti K,G,H tj. guturali. Krajem prvog meseca se javljaju I prvi slogovi pa se taj period do treceg meseca naziva I period spontane vokalizacije.Beba podrzava glasove iz okoline,vezba ih I ponavlja.Ovaj period se naziva jos I pripravni period jer sluzi za izrazavanje stanja deteta. Postoje cetiri perioda: 1.Period plakanja-pocinje sa prvim placem,krikom 2.Period gukanja-u drugom mesecu I pitice od guturalnih glasova,javljaju se govorne konstrukcije gu I agu 3.Period plakanja-prva polovina prve godine,to je spajanje pojedinih glasova u slogovema-ma,ba-ba

4.Period razumevanja tudjeg govora-pocetak druge polovine prve godine,kada dete shvata potpuni smisao kratkih I jednostavnih recenica. Znacajan cinilac u ranom ucenju govora je majka I ako je ona izvor prijatnosti I sigurnosti njen govor se imitira I podrzava. Pojava prve reci Pojavi prve reci prethodi razumevanje reci odraslih.Prve reci se javljaju u 15 ili 16 mesecu a mogu I kasnije,od 24 do 36 meseci.Posle tog perioda vec se radi o zakasnjenju I to utvrdjuje strucno lice.Devojcice izgovore prve reci pre decaka.U ranom govoru dece prvu fazu cini imenovanje predmeta I zato preovladjuju imenice. Razvojni red usvajanja kategorija reci je sledeci :vlastite imenice,zajednicke imenice,prosti veznici,glagoli,predlozi,zamenice,pridevi,brojevi,prilozi. Razvoj decijeg recnika Prosecni deciji recnik oko druge godine iznosi oko 37 reci a kod govorno razvijene dece I do 120.Recnik se moze povecati za oko 1000 reci godisnje.Medju tim recima je I veliki broj neologizma tj. novostvorenih reci nastalih na osnovu sopstvenog iskustva.To su specificni neologizmi koji se dele na: -Leksicke-ne postoje u recniku odraslih,izmisljene reci (strugalice,lupalica) Dete ovo reci stvara slucajno I spontano; -Morfofonemski-gramaticki oblici jednine I mnozine,padezni nastavci,predlozi (paspasovi,djak-djakovi,zuljece cipele,crveca jabuka)Upotrebljava oblik iako ne zna koja mu je funkcija. Jezicki faktori decijeg govornog razvoja U govorno-jezickom razvoju postoje raznolikosti koje se ispoljavaju kod sve dece.One se sastoje u vremenskoj dimenziji javljanja,specificnosti oblikovanja glasova,gramatickih formi,pocetni glasovi,pojava glagolskih vremena,nepromenljivih reci Zajednicko za svu decu je da svaki normalan razvoj tece kroz ove procese ali svaka na svoj nacin I kod svakog deteta drugacije. Svaka nova rec koja se pojavi pokazuje tendenciju da se umrezi.Reci koje se pojave a ne zazive odmah se zaboravljaju,pa se tek kasnije ponovo obnavljaju.Osnovne vrste reci koje se prve pojavljuju su imenice.Sve ostale reci se vezuju za nju.Zamenice se odnose na imenice,pridevi ih obogacuju kvalitetom I kvantitetom a brojevi odredjuju njihovu kolicinu.Ako je imenica poznata detetu,glagol se lako povezuje sa njom I bez objekta.. Neke reci imaju za dete veci jezicko-mentalni znacaj nego sto odrasli mogu da predpostave.Rec PAPA za dete moze da znacigladan sam,gde su mama I tata? Jezik postaje posrednik izmedju sveta I deteta koji mu pomaze da sredi utiske koje je steklo delovanjem spoljnih faktora.

Ne mozemo uzeto kao gotovo ono sto dete kaze nego treba videti sta ono podrazumeva pod onim sto kaze(semantiku).Semantika je nauka u proucavanju jezickog razvoja jer dete,usvajajuci maternji jezik,pripisuje recima odredjena znacenja. Pojava recenice u decijem govoru Filip Malrije povezuje pojavu recenice sa izmenom odnosa prema predmetima,osobama I samom sebi.U periodu od 18 meseci do tri godine on uocava nekojiko faza: 1.U prvoj fazi se pojavljuju reci onim ili drukcijim redosledom od napred navedenog 2.drugu fazu odlikuje pojava recenice koju cine dve reci,glagol I objekat (vidi koka) 3.u trecoj fazi se javljaju pravilne strukture recenice,subjekat,glagol I objekat (ja hocu igracke) Da bi se govor razvio dete treba da zeli da govori.Recenica je I samo jedan glas kojim dete izrazava neko svoje stanje.Prve reci su izrazavanje odredjenih potreba,zelja Recenica je sadrzana I u prvom decijem glasu. Funkcije govora predskolskog deteta Funkcije govora mogu da se razvrstaju u tri faze: 1.Signifikativna (oznacavajuca)- odnosi se na razvoj decijeg recnika I sposobnosti da stvari oznacavaju recima.Uodgovarajucem trenutku deca treba da pronadju rec kojom ce oznaciti neki pojam.Deca predskolskog uzrasta treba da prepoznaju neke pisane znakove na etiketama,vratima,natpisima na raznim mestima 2.Socijalna (komunikativna)- podrazumeva ucesce objektivnih faktora kao sto su slusalac I predmet o kojem se govori.Ona moze biti: -fakticka (ako se njom saopstava o necemu sto se vidi) -obavestajna (prenos informacija o predmetima,pojavama) -heuristicka (saopstavanje otkrica,saznanja) -imaginativna (prica se o onome o cemu se masta) -ekspresivna (izrazavanje osecanja) -regulativna (uspostavljanje odnosa medju decom) 3.Privatna (egocentricna)- dete izrazava zadovoljstvo govorom,skrece paznju na sebe.Tu spada govor kojim dete izrazava svoje misljenje,govor formiranja pojmova. Jedan od uslova dobrog I uspesnog rada sa decom jeste ispitivanje tj upoznavanje govora dece.Takva ispitivanja se obavljaju spontano (belezenjem govora dece kada nas ne primecuju) I planski (sa utvrdjenim ciljevima).Mogu se koristiti metode

razgovora,opisivanja,pricanja,prepricavanjaPodaci se unose u tabele,proucavaju se I uopstavaju radi daljeg koriscenja.

Komunikativna sposobnost predskolskog deteta Govor I misljenje se razvijaju kao dve samostalne funkcije ali se vec u drugoj godini spajaju I povezuju.Sredinom druge godine dete pocinje da sastavlja prve dvoclane recenice.Dete dovodi objekte u medjusobne odnose I to oznacava pocetak razvoja simbolicke inteligencije. Govor deteta mladjeg predskolskog uzrasta je nedovoljno razumljiv izvan situacije I samo u sklopu okolnosti mozemo do kraja razumeti sta ono izrazava.Tada se javlja nominalni realizam tj. pojava da se ne razlikuju reci od predmeta koji oznacavaju (deca misle ako je duza rec veci je I predmet koji oznacavaju).Deca tesko shvataju metafore I alegorije. Jedna od karakteristika govora je I sinprakticnost tj. uska povezanost govora sa prakticnim aktivnostima deteta.Kod mladje dece govor se javlja posle izvrsene radnje a kod malo starije dece govor pocinje da prethodi radnji. Znacenje reci kod dece I odraslih se razlikuje u pogledu forme (ono sto se moze opaziti) I sadrzaja opstenja (deca se delimicno priblizavaju pojmovima odraslih). Deciji recnik se u toku predskolskog perioda znatno bogati.On sadrzi reci koje obelezavaju konkretni svet koji ih okruzuje.Recenica se postepeno izgradjuje I u gramatickom smislu.Pred polazak u skolu deciji recnik je srazmerno bogar,recenica gramatickirelativno izgradjena,situacioni govor postepeno prelazi u konteksni.Formira se govor u sebi. Uprvim godinama dominira heverbalna komunikacija a kasnije dominira verbalna,koja potiskuje neverbalnu.Znacajan oblik je I egocentrican govor,kojim dete izrazava svoja stanja I raspolozenja. Zaostajanje I poremecaji u govoru Do zaostajanja I smetnji u govoru dolazi zbog fizickih I psihickih smetnji. -Slab sluh dovodi do zakasnjenja u pojavi govora,do nepravilnog izgovora glasova I reci,do oskudnog recnika.Takvoj deci pomoc pruzaju logoped,lekar I vaspitac. -Problemi sa vidom takodje uzrokuju problem,ne mogu se razlikovati boje,slike,pokreti,gestovi..Takva deca obicno cute,ne ucestvuju u govoru I zaostaju u njegovom razvoju. -Levorukost-u nasoj sredini sve je napravljeno za desnjake a prevezbavanje deteta u desnoruke ostavlja mnoge posledice: nemir,nervoza,agresivnost,mokrenje 1.Najveci broj poremecaja u govoru dece ogleda se u artikulaciji.Nerazvijeni glasovi su uglavnom vokali E,O,plozivi T,D,afrikati ,,,D,friktivi S,Z,,R,prednjenepcani

suglasnici L,LJ,NJ.Ovi poremecaji dovode do osecaja usamljenosti,manje vrednosti,neprilagodjenosti

Najpovoljniji period za sticanje pravilnih I ispravljanje losih artikulacionih navika je period od pete do osme godine. 2.Drugu grupu cine poremecaji u glasnosti.Do njih dolazi usled poremecaja rada glasnih zica,nepravilan rad resice,mekog nepca ili nosa.Glasovi se izgovaraju kroz nos.Ovde spada I piskav,promukli I saputav glas. 3.Trecu grupu cine poremecaji ritma-mucanje(nevoljno ponavljanje jednog istog glasa ili reci usled tonicnog grca) Mucavost se u najvecem broju javlja u ranom detinjstvo,do osme godine I vise se javlja kod decaka nego kod devojcica.Uzroci pojave nisu definitivno utvrdjeni: povrede mozdane hemisvere,poremecaji u govornim organima,uzroci psiholoske prirodepa cak I kada je brza misao od sposobnosti da je izgovori. 4.Cetvrtu grupu cine poremecaji u upotrebi jezika-afazija-posledica povreda u pojedinim mozdanim sferama. Govorni poremecaji se mogu podeliti na organske (dovode de usporenog govornog razvitka- gotsko nepce,vucje zdrelo,zecja usna) I funkcionalni (na njih se moze uticati,oni su sredinski ili psiholoski) Najvaznije je da se poremecaj blagovremeno otkrije I da na njemu rade strucna lica. Dragan Krstic. 4 .OBELEJA DEJE IGRE Smatra se da decje igre imaju sledea obeleja: Vrsta igre u naelu sledi pravac i stepen razvoja, to znai da se dete igra na nain koji je primeren njegovom uzrastu I razvoju. Od rodjenja pa do pola godine starosti detetova igra je spontana I uglavnom se sastoji od nekoliko motorikih radnji. U drugoj polovini prve godine ivota, dete ve pokazuje izvestan smisao za igru, zabavlja se svojim prstiima I uiva kad se stariji igraju s njim. Nakon to prohoda, dete dolazi u dodir s mnogim predmetima koje baca, dohvata, stavlja predmete jedan na drugi. Sa 18 meseci dete moe da nosi predmete, da vue igraku na tokiima, sa smislom posmatra igru druge dece. Sa dve godine dete poveava interes za igrake, ulazi u socijalne odnose sa drugom decom. U treoj godini se javlja imaginacija I dramatizacija I saradnja sa drugom decom.

U etvrtoj godini dete razvija sloene ideje, tei da se igra u grupi sa 2-3 deteta, obino istog pola. Oko pete godine dete se vezuje za specifine projekte , danima se zadrava na onome to je zapoelo (gradi kuu, n.pr.), tei da se igra u veoj grupi dece I pokazuje vei interes za izlazak napolje. Broj igara se smanjuje sa uzrastom I dete poinje da se igra sa velikim brojem Igraaka ali se specijalizuje za odreene igre, zadrava se na onima koje je sam odabrao. U stanju je da se vie vremena zadri na jednoj igri koja je u skladu s njegovim sposobnostima. Sa uzrastom se poveava vreme provedeno u specifinoj igri to je dete starije due je u stanju da se zadri na jednoj igri. Ukupno vreme igre se smanjuje s uzrastom kako je dete starije, ono ima sve vie obaveza I smanjuje se vreme igre, a to ga nagoni da u ogranienom vremenu vri odabir igara. Od neformalne, igra postaje sve formalnija dete poinje da priprema posebnu opremu za igru, dogovara se s drugovima I drugaricama o pravilima I trajanju igre. 2. PITANJE IGRAAKA Igrake imaju znaajnu ulogu u razvoju deteta. Igra ima poseban znaaj za razvoj deteta, a isto tako i vrsta igara i igraaka. Igrake se menjaju iz narataja u narataj, ali igrake su toliko dobre koliko potpomau razvoj stvaralake linosti u detetu. Igraka ne mora biti dobra ako je skupa. Ponekad su jeftine igrake mnogo interesantnije i korisnije detetu nego skupa igraka koja ne opravdava funkciju unapreenja razvoja deteta. Poseban sluaj predstavlja tenja da se detetu nabavljaju agresivne igrake. Kao i ostala bia dete u sebi nosi i agresivne naboje i nema nieg loeg u tome da ih kroz igru spozna ali ukoliko dete trai samo takve igrake, trebalo bi se zamisliti , jer razvoj agresivnih obrazaca ponaanja dece moe predstavljati izvor mnogih nevolja za dete u kasnijem ivotu. Na starijim uzrastima opada znaaj igraaka ali se kao problem mogu pojaviti modeli ponaanja prisutni u stripovima, filmovima, serijama i sl. U naim medijima je sve vie prisutno nasilje i injenica je da je to deo nae stvarnosti idete treba da bude upoznato sa svim stranama drutvenog razvoja i ponaanja, ali u odgovarajuoj, realnoj proporciji.

3. IGRA KAO DIJAGNOSTIKO I TERAPEUTSKO SREDSTVO

Detetov unutranji, psiholoki svet na oigledan nain biva ispoljen u igri. Zbog toga i roditelji I drugi laici mogu donositi ocene o razvoju deteta, zasnovane na posmatranju ponaanja tokom igre. Psiholoki mehanizmi deteta ispoljeni u igri mogu biti tanani i sloeni.esto i samo nesvesno svojih problema, dete ih ispoljava simboliki, to zahteva dug I strpljiv znalaki rad strunjka uz saradnju roditelja. Dokazano je da igra moe da isprazni neki detetov psihiki naboj . Igra deluje na dete kao to umetnost oslobaa i isti odrasle. Meutim, igra moe delovati mnogo intenzivnije na dete, naroito ako je voena od strane strunjaka i usmerena na arite neurotskog ponaanja. Transportujui svoje odnose sa sredinom na igrake, dete svoje neurotsko arite dovodi pod kontrolu, razreuje konfliktne situacije, i uz pomo terapeuta razvija svoj kriterijum ponaanja. RADA IVANOVI 5. Dete i jezika komunikacija - Govor je socijalna kategorija koja se ui u aktivnoj komunikaciji i interakciji sa drugima Dete ima potrebu za kontaktom ikomunikacijom sa odraslima

Za proces razvijanja i usvajanja govora bitna je KOMUNIKATIVNA POTREBA GOVORA I AKTIVNOST DETETA Akcenat sa glasovne strane pomera na KOMUNIKACIJSKI I INTERAKCIJSKI PRISTUP Komunikacija oznaava usmene razmeneporuka izmeu najmanje dve osobe, sa odreenim ciljem Ovo shvatanje govora odreuje mesto deteta u vaspitnom procesu, ulogu vaspitaa, kvaljitet odnosa izmeu dece i odraslih, izbor sredstava i materijala , kao iizbor i aktivnosti Vaspita je model upotrebe govora, prenosnik jezikih znanja, partner u komunikaciji i aktivan slualac dece TA MOE DETE? NASLEDNI INIOCI Dete roenjem poseduje socijalne sposobnosti pla, smeh, gukanje- pomou kojih stupa u kontakt sa odraslima i zahvaljujui tome dete razvija i jeziko ponaanje. SREDINSKI INIOCI

Uslovi su sredina u kojoj dete ivi i odrasli koji se bave detetom.Kvalietet komunikacije i inter akcije izmeu deteta i drugih socialnih ahtera zavisi razvoj govora.Pored emocionalnih odnosa nuna je praktino-sociona razmena izmeu deteta i odraslog. Na ranom uzrastu govor deteta situacioni ili inplicitan.Dobar deo poruke je sadran u samoj situaciji pa je razumljiv odraslom. VANO JE ZNATI U predkolskom periodu je znaajno prevoenje deteta na ekspicitni govor koji je prilagoen sagovorniku i komunikaciskoj situaciji.To je stavljanje deteta u situaciju da govori da praktikuje upotrebu govora u interakciji sa drugima.Dete razvija svoje govorno ponaanje. FUNKCIJE GOVORA Kada je u pitanju glasnovna strana jezika , dete je ovaldalo glasovima moguno je da neka deca jo tee izgovaraju glasove ,,,d,r. Sa tom decom se radi individualno vebe artikulacije kroz govornu igru a ne sa celom vaspitnom grupom.Bitno je bogaenje renika i diferencijacija znaenja rei ( semantika ).Problem predstavljaju neki relac ioni izrazi: manje - vie , pre posle , dugako kratko..... Dete u okviru sintakse koristi potvrdne, upitne i odrine reenice.Ima problem sa : sloenijim konstrukcijama : ako....onda ili sa vremenskim odnosom izmeu dva dogaaja. U svakodnevnom ivotu dete ovladava govor sloenijjim jezikom,glasovima i ui za ta kako da upotrebi. Ono razvija Komunikativne (socijalne) funkcije govora. KOMUNIKATIVNE INTERAKCIONA ILI FATIKA odravanje kontakta sa odraslima. INSTRUMENTALNA izraavanje elja zahteva protesta. REGULASTIVNA upravljanje ponaanjem drugih EKSPRESIVNA izraavanje oseanja HEURISTIKA postavjanje pitanja IMAGINATIVNA stvaranje igrovne izmiljene situacije OBAVETAJNA davanje podataka ono me to sagovornik ne zna PERFORMATIVNA davanje obeanja PRIVATNE JEZIKE IGRE razliitog tipa vebe glasovima slovovima variranje rei GOVOR kao sredstvo miljenja, formiranje pojmova

GOVOR za upravljanje sopstveni ponaanjem , za razvijanje slike o sebi. VANO JE ZNATI : Tekoe u komunikaciji javljaju se zbog nedovoljnog poznavanje jezika i nespopsobnosti da se stavi na stanovite drugog ( egocentrizam ). Problem se prevazilazi metodama uenja razgovorom sa razliitim sagovornicima i slino. POTREBE DETETA U JEZIKOJ KOMUNIKACIJI Otkrivanje sopstvenih mogunosti izraanja i komuniciranja : neverbalni,verbalni,grafiki govor. Ovladavanje raznovrsnom upotrebom govora : izraavanja svojih elja i potreba Odravanje kontakta sa drugima izraavanje oseanja i unutranjih stanja Obrazlaganje svojih postupaka i i deja Obavetavanje davanje uloga Upravljanje sopstvenim ponaanjem Ovladavanje sposobnou da se govori pred veim brojem judi Upoznavanje i usvalanje naziva predmeta i pojava

Upoznavanje tvorevinama iz narodne i umetnike knjievnosti naih i drigih naroda Upoznavanje i igranje tradicionalni igara Upoznavanje sa filmom, pozoritem,p.lutaka i senki dijafilmovima Upoznavanje sa svetom : video slika , pisma, pantomime i sl.

Razvijanje govornog stvaralatva : jezike igre , dramsko-jezike igre, jezikomuziko i jeziko-likovno stvaraltvo. ( u knjizi ima jo ovo su po meni najbitnija ) ULOGA I POSTUPCI VASPITAA U RAZVIJANJU JEZIKE KOMUNIKACIJE rada stvaranje prijatne podsticajne atmosfere u kojoj se govor koristi u igri i druenju. procenjivanje komunikacije sposobnosti dece i planiranje individualnog i grupnog prilagovaanje govora mogunostima dece

korienje razliitih verbalnih i neverbalnih podsticaja ( osmeh,pogled,dodir ,pokuaj probaj jasnije,sluam te) biranje sadraja i sredstava koja su bliska interesovanjima dece uvaavanje stvaralatva dece i istraivakih sklonosti praktikovanje rada u malim grupama u parovima,trijadi,sa celom grupom menjanje sastava grupa po razliitim kriterijumima

razumevanje za verbalne tekoe dece i poseban rad sa decom koje zaostaje u razvoju uvaavanje deijih jezikih tvorevina,beleenje objavljivannje,prezentovanje uestvovanje u komunikaciji kao partner ili kao zainteresevan,

( u knjizi proitajte,ima jo ) JEZIKE IGRE I AKTIVNOSTI IVOTNO PRAKTINE I SLOBODNE AKTIVNOSTI jesu osnovni okviri koji je najpogodnijeza upotrebu govora. Odrasli treba da koriste sve situacije za govorno aktiviranje dece. Situacije su : nega i pomo detetu prilikom uzimanja obroka prianje o sadrajima odgovaranja na deja pitanja prianje doivljaja razgovori dece izmeu sebe,dece i odraslih,i van pedagoke ustanove sainjavanje pozivnica za sveanosti stvarna telefoniranja prianje o onome to decu interesuje,aktuelnosti formiranje pravila zajednikog ivljenja.

Sve ovo jesu prirodne komunikacije u kojoj dete koristi govor i ui za ta ga sve moe upotrebiti. SPECIFINE JEZIKE AKTIVNOSTI

Sem ivotnih situacija u predkoslkim ustanovama organiziju se jezike aktivnosti kao posebne aktivnosti u kombinaciji sa drugim aktivnostima. NEVERBALNE IGRE I AKTIVNOSTI Neverbalni govor je utkan u dobroj meri u sve komunikacijske situacije.Zadatak je odraslih da prepoznaju,tumae i adekvatno reaguju na poruke upuene neverbalnim putem. Tako se uspostavlja poeljna komunikacija.Primenjujui u radu razliite tipove neverbalnih igara i aktivnosti ( gestovne igre, pantomina ) . IGRE PREPOZNAVANJA I UOAVANJA kako pokazujemo kako smo ljuti?,veseli,zamiljeni,kako se pozdravljamo ?kako traimo tiinu? U okviru ovoga su i tumaenja neverbalnih signala ta znai ti signali ? IGRE O PONAANJA NA NEVERBALNOM PLANU : prikazivanje zanimanja pogaanje o kome je re prikazivanje razliitih radnji prianje pria pantominom i prevoenje na jeziki plan slanje signala : jedno dete izvede pokret,ostala deca prihvataju slanje signala rukom , deca se dre za ruku slanje poruka namigivanjem , slanje pozdrava rukom, glavom ili kombinacijom. slanje zvukova ( zvuk sirene )

IGRE ZAMILJANJA : Deca zamiljaju da rade ili nose neto to je teko.Na primer noenje sladoleda u kornetu na velikoj vrini.Ostala deca ga imitiraju. Za tumaenje i imitiranjem mogu se koristiti razliita sredstva da se protimae neverbalni signali i prevedu u verbalni plan. ta je dalje bilo ? kako se zavrio njihov razgovor ? IGRE I AKTIVNOSTI ZA PRAKTIKOVANJE KOMUNIKACIJSKE UPOTREBE GOVORA Praktikuje se ako je dete stavljeno u situaciju da govori , da razmenjuje iskustva da varira govor na razliite situacije. Kombinacije razliitih formi rada : lino izjanjavanje,razmena u parovima.

Funkcije govora treba razvijati razliitim sistemima igara. igre sluanja u komunikaciji.( Opis igara u knjizi) obavetajna upotreba govora obavetavamo : sastavljanje zajednikim aktivnostima sa decom sainjavanje obavetenja humoristikog karaktera obavetavanje telefonom slanje telegrama o polasku i dolasku vozova izvetavamo: o razpoloenju u vaspitnoj grupi o tome kako smo proveli dan deca ulaze u uloge izvetavaa sa razliitih mesta

telefoniranja : uenje pravila telefoniranja razgovori izmeu dece u grupi sa decom drugih grupa sa vaspitaicom sa kuvaricama sa mlaom decom davanje uputstava i naloga : cilj : deca razvijaju sposobnost prilagoavanja govora trenutnoj situaciji OBLAIMO LUTKE ( IGRA SA ZAKLONOM ) Aktivnost se zapoinje izseanjem lutaka od kartona i prikupljanjem odea za lutke.Kada zavre vodi se razgovor da li su lutke isto obuene itd. heurustika upotreba govora

Deca esto postavljaju pitanja.Pitanja imaju razliitih karakter.Neki put to su pitanja za cilj samo odravanja kontakta sa drugima.Oko tree godine javljaju se pitanja koja imaju za cilj imenovanje , obavetavanje. Od este,sedme godine je pravi period zapitkivanja,saznanjni i komunikativni karakter.U deijim pitanjima se manifestuje razvoj dejeg duha,to je produkt intelektualne radoznalosti.U procesu vaspitanja uvaavamo deju potrebu.Odgovori odraslog treba da budu prilagoeni dejim mogunostima. stvaranje pitalica odgonetanje nepoznatih predmete igre tipa kviza da-ne ( opis igara u knjizi ) Pitanja suprotnog znaenja U poetku ih zapoinje vaspita a kasnije i sama deca mogu da izmiljaju Ekspresivna upotreba govora Deca izraavaju emocije na razliite naine.Za to treba imati osetljivost i razumevanje. Jezike tvorevine koje nastaju spontano nazivaju se ekiki . U tom trenutku dete je stvaralac rei koju izgovara u ritmu koji samo izmilja , kombibujui razliita izraajna sredstva.Takve tvorevine nastaju kada deca ugledaju vaspitaa ( ma-ri-ja ,ma-ri ja... ) Potrebno je organizovati aktivnosti u kojima deca govore o onome ta su videla , ula , doivile , osetila.Reenica poinje : ja volim,ne volim,elim,tuan sam ... Treba korisiti iskustvo dece.Mogu se koristiti kartice sa likovima. Imaginativna upotreba govora Je korienje govora za stvaranje situacije. Polazi se od shvatanja da su imaginacija i stvaralatvo opte ljudske sposobnosti koje treba negovati od ranog detinstva. Treba poi od iskustva dece : igra slogovima,igre reima sa razliitim nastavcima , rei na e: me,ske,kre,.Smene rei,tople rei,teke,kratke,dugake.... Stvaranje imena pesama besmislica O dece se trai da izmiljaju imena gradova prema nekom cveu ( Neven grad ) ,po ivotinji ( Jeograd ). Mogu da stvaraju pesme,kada shvate da se ta vrsta stvaralatva uiva od strane vaspitaa. I pesma moe da bude dobar podsticaj za razvoj mate. Stvaranje pria vaspita pria priu,ali ne do kraja. Oni nastavljaju

kombinacija sa dramskim izvoenjem smiljanje prie po datim reima koje deca izmiljaju prianje po crteima,jedan poinje drugi nastavlja.

Igre za bogaenje dejeg renika Igre u kojima se moe obogatiti,proiriti i aktivirati deiji renik : izmiljanje poreenja : lep kao... nalaenje slinih rei,istih rei koje razliito znae stvaranje deminutiva i augmentativa stvaranje onomatopejskih rei beleenje udnih rei,retkih rei nabrajanje stanita ivotinja: tenara , golubarnik traenje najduih rei znaenje naih imena

KOMPLEKSNE AKTIVNOSTI U sebi sadre razliite tipove aktivnosti. Poev od planiranja i izbora ideja ,dogovaranja , nabavke materijala,kombinovanja,izvoenja i procenjivanja.Ukljuivanje dece u svim fazama rada misaono ,manipulativno,istraivako.Govorne aktivnosti su sastavni deo kompleksnih aktivnosti i imaju funkciju iznoenja ideje ,dogovaranja,predlaganja. - stvaranje dejeg lista - formiranje grupne biblioteke - stvaranje grupnih slikovnica - stripa - izrada scenskog dela - dramatizacija govornih umetnikih tekstova - slobodne dramske improvizacije. - spravljenje foto albuma - panoa

- snimanje razliitih aktivnosti dece i vaspitaa 6. STUPNJEVITOST RAZVOJA ARTIKULACIJE Smiljka Vasi ARTIKULACIJA = proizvoenje konsonantskih glasova menjanjem vazdune struje pomou pokreta jezika, zuba, usana i mekog nepca, (govorno funkcionisanje pomou njih) proizvoenje govornih glasova izgovaranje biti povezan u govoru obrazovanje glasova u vezani govor

pokreti i poloaji govornih organa tokom govora, koji slue da prekinu ili menjaju zvunu ili bezvunu struju vazduha u znaenjske glasove aktivnosti koje menjaju veliinu i oblik usne duplje (to je neophodno za rezonancu tona) (u irem smislu) obuhvata i obrazovanje i izgovor glasova jasnost i razgovetnost glasova.

PREDUSLOVI Stupnjevitost razvoja i stalnog redosleda stupnjeva razvoja dejeg ponaanja uoena je jo sa Pijeeom. Razvojni redosled se javlja u svim segmentima dejeg razvoja (u motorikom, kognitivnom, moralnom ponaanju, u jezikom razvoju...). On je vri kada je re o artikulaciji javlja se i u najsitnijim osobinama glasova. Na primer: u usvajanju pojedinanih glasovnih crta u okviru iste foneme (najmanje znaenjske jedinice). To znai da e dete kada je re o fonolokim osobimana glasova po redosledu usvajati: vokale pa konsonantnost, bezzvunost pre zvunosti, oralnost pre nazalnosti, pregradnost i strujnost pre visoke i niske tonalnosti, trajnonost i trenutnost pre svih ovih osobina i pre e usvojiti re pa onda reenicu. Razvojni redosled uslovljen je uzrasnim mogunostima deteta i individualnim tempom razvitka (svako dete ima svoj tempo) tj. brzinom prolaska kroz odreene razvojne faze, kao i razliitim trajanjem razvojnih faza. Primer: na prelazku iz jedne u drugu fazu (rei u reenicu) dete toliko toga eli rei (a jo ne ume) da ponekad poinje da zamuckuje, a odrasli su u brizi u stanju stvoriti problem od jedne razvojne pojave, mada esto nije u pitanju poremeaj. Treba imati u vidu i da razvojna norma (ono to oko 75% dece ima u govoru u odreenom uzrastu) odstupa od knjievne norme (naroito ako se govor sredine u kojoj dete raste ne poklapa sa knjievnim govorom).

JEZIKE UNIVERZALIJE su one jezike osobine koje su zajednike za sve jezike sveta, uprkos kulturnim varijacijama. Zasnovane su na optim, jedinstvenim, istim univerzalnim principima fonologije, sintakse i semantike (kao na pr. neki odnosi, predmeti, oseanja, kvalitet... se nekim reima obeleava na svim jezicima sveta, zatim sintakse algebarskog tipa...). Uslovljene su podlogom jezika i to: biolokom - dobar govorni aparat tj. govorni organi (plua, dunik, zubi, jezik...) i fiziolokom (zdrava senzomotorna osnova).

Obe osnove tj.podloge, preduslovi, se oslikavaju i u razvojnim govornim fazama u toku uenja. (Na primer: dete e prvo usvojiti finu muskulaturnu motoriku, pa tek onda grupu afrikata i kontrolisati njihovu upotrebu u razliitim glasovnim kontestima). Razvojne faze dece takoe utiu na govor (u fazi predpubertetske pometnje dece opada sposobnost itanja, dolazi do smanjenja broja rei, pri opisivanju se u koliini verbalizacije javlja pad...). Po Linebergu zato ovek (za razliku od ivotinja) i ume da govori jer moe (ima tu podlogu). U oveku je usaena potreba da govori i da ui da govori. ak i pri tekim poremeajima, deca ue da govore (slaboumni mogu razviti neke govorne aktivnosti i sl.). oveka karakterie razlikovanje konkretnog od apstraktnog (u fonemskoj analizi) pa se tako on moe sluiti govorom. Razvojni redosled usvajanja glasova ogleda se i u zavisnosti od mesta obrazovanja i ponaanja vazdune struje (redosled usvajanja konsonanata-na kraju pitanja), ali i po mestu javljanja pojedinih glasova u reima (prvo se usvaja pravilan izgovor glasova na poetku, zatim u sredini, pa na kraju rei), to je uslovljeno prirodom i opsegom dejeg akustikog pamenja na odreenom uzrastu i mogunostima akustike analize i sinteze glasovnih osobina u sastavu rei. Opaanje pravilnog izgovora, ispravna zvuna slika glasova i procena pravilnog izgovora prethode pravilnoj artikulaciji glasa. FAZE (TOK NORMALNOG GOVORNOG RAZVOJA, NJEGOVI PRINCIPI I ARTIKULACIJA) Neki naunici tvrde da se ritamski elementi govora usvajaju u materinskoj utrobi, a ritamska struktura se ui sa otkucajima majinog srca. Govor poinje da se ui od trenutka kada je beba zaplakala prva glasovna fonacija uslovljena fizioloki uspostavljanjem samostalnog disanja), dok okolina odmah odgovara. Tu postoje svi elementi neophodni za govor: trajanje, intenzitet, vokalska i konsonantska struktura. Te izraajne glasove (=Darvin) beba proizvodi u stanjima nezadovoljstva (glad, bol i sl.) ili

kada je zadovoljna, sa elementima vokala prednjeg reda tipa A,E ak i nekim pregradnim glasovima.

Sa rastom bebe nastaje ekspanzija glasovnih varijacija. Beba sa 3 meseca ima 100-200 raznovrsnih glasovnih varijacija. Ti glasovi nastaju usled sluajnih prepreka vazdunoj struji na putu od grla do usana. Oni za izraz zadovoljstva odlikuju se oralnou, a nezadovoljstva su unjkavi-sadre vei stepen nazalnosti. (Po tome majke razlikuju potrebe koje izraava dete plaom). Ovaj period se naziva i PERIOD SPONTANE VOKALIZACIJE jer nastaju pod uticajem unutranjih inilaca i potreba, a nisu odgovor na spoljne drai. Naredna faza se javlja jo pre nestanka prethodne. Prvi oblik socijalizovane vokalizacije nastaje na relaciji odnosa majka dete. Suvie brina majka, kao i suprotno moe negativno uticati na saznanje bebe da se govorom moe kontrolisati okolina tj. u izvesnoj meri se odlae govorni razvitak deteta, jer ono treba da naui da se vokalizacijom komunicira. Dete se igra govornim organima kao to se igra sa rukom, nogom i nastaje nov dijalog dete okolina ono (naroito u stanjima zadovoljstva) vokalne glasove postepeno zamenjuje SILABIKOM slogovnom vokalizacijom. Prvo kontrolie intenzitet i trajanje glasa kao i intonacionu strukturu govora (Ozgud). Odoje poinje prilagoavati sluajno proizvedene glasove onima to uje u svojoj okolini. Uenje artikulacije se sastoji iz utvrivanja onoga to se u maternjem jeziku javlja i zaboravljanja onoga ega nema u njegovoj fonematskoj strukturi. U sr-hr. jeziku ima 30 fonema, pa e dete svesti uenje na toliko (zaboravie ono to je nekada bilo u stanju obrazovati, a ega nema u govoru okoline, za ta nadalje ne postoje uzori, ni podsticaji). PREGRAMATIKI PERIOD ili PERIOD DEJEG JEZIKA (0-3 godina) je period kada se javlja prva re (6 meseci 2 godine). Varira u opsegu izmeu 47-66 nedelja. Po irlijevoj to je 15 meseci. Kod prosenog jugoslovenskog deteta to je na uzrastu oko 15,5 meseci (pod uslovom da ona nije ona koja podsea na re odraslih ve i ima za dete svoju jeziku funkciju, vezana je za odreen predmet, osobu, situaciju). Devojice poinju da koriste prvu re neto ranije od deaka. Dete poinje da reaguje na odreene grupe glasova kao da imaju znaenje i da ih koristi kao imena. Napredna deca je izgovore oko 9. meseca, a ako se 1. re ne javi do kraja 2. godine treba pronai tome uzroke. Prva re za dete ima i funkciju reenice (mama=mama edan sam) re-reenica, halo-faza ili situaciona re, te ona ima manipulativnu, instrumentalnu i ekspresivnu funkciju. Halo-faza u toku druge godine prelazi u reenicu od 2 rei, u toku tree godine u 3 rei... Sa uzrastom se poveava broj rei u reenici i njena sloenost. Prva vokalizacija nije i pravi govor kao to ni prvi udvojeni (ponovljeni) slogovi nisu prave rei (ma-ma, pa-pa). Prvi sluajni glasovi iz bebinog repertoara se javljaju poev od grla ka usnama (na pr: h k g), ali kada se pone sa uenjem artikulacije u reima, prvi usvojeni glasovi su oni koji se obrazuju poev od usana ka grlu (p b t) i to u svim jezicima. Zato su prve

bebine rei: mama, papa, baba, tata, nana koje se oblikuju na usnama ili zubima. Oni se lake ue jer su vrlo vidljivi glasovi.

U usvajanju glasovnih grupa i glasova postoji razvojni redosled. Prvo se usvaja izgovor vokala, pa konsonanata (dete sa 3 g. poseduje 100% vokala i 66% konsonanata sh jezika). Redosled usvajanja konsonanata: plozivi: P B, T D, K G, nazalni: M N, frikativni: H, J, F, V, S Z, i R afrikati: C, i D. Najtee glasovne grupe sa najeim nepravilnim izgovorom (za sve uzraste) su: laterali, afrikati i fikativi pa zatim nazali, plozivi i na kraju vokali. Artikulacija postaje zrela sa 7 8 godina, deaci neto ranije, mada je razvojni redosled isti kao kod devojica. Vaspitau ovo sve olakava pravljenje plana rada za razvijanje govorne kulture kada je izgradnja glasa u pitanju. RAZVIJANJE I BOGAENJE DEJEG RENIKA Smiljka Vasi REI su elementi misli neophodni za proces miljenja. Delovi jezika rei, prethode reenici kao sloenijem obliku govornog ponaanja. Zato treba upoznati sve vidove koje jedna re moe imati. Za kvantitativnu analizu dejeg renika je vano kolikim fondom rei dete raspolae. Razvoj renika deteta se posmatra kroz: poveanje broja rei korisnih za usmeni i pismeni vid izraavanja i kroz opseg razliitih znaenja u okviru jedne te iste rei. Adekvatnost u izraavanju ne zavisi od broja rei. Na pr. On nije znao na koje mesto sada treba da ide / On nije znao pravac=jasnije izraava misao i zrelije je formulisana reenica. Stvaraoci literature za decu takoe treba da vode rauna o reima podesnim i potrebnim za odreene uzraste i pravom znaenju upotrebljenih rei kao i njihovom kvalitetu. ((Navesti sve to se odnosi na silabiki i pregramatiki period iz pitanja broj 9!)) Deca razumevaju govor znatno ranije nego to poinju da koriste rei u govoru.

im dete shvati da predmeti imaju svoje ime, poinje proces imenovanja predmeta. Deca (kao i primitivni ljudi) pridaju maginu vrednost imenima predmeta. Ona veruju da e ako saznaju ime stvari, moi ovladati njome-postati njeni gospodari. U tom motivu je snaga radoznalosti u ovladavanju reima. Prve rei koje naue dobijaju znaenja u vezi sa specifinim stvarima sa kojima su u dodiru iz neposrednog okruenja vide ih. Tako se javljaju novoizgraene rei, koje ponekad nemaju pravo znaenje (neologizmi) deca ih izmiljaju po svojoj logici, te se pojam odreene rei za dete tek postepeno pribliava znaenju optog pojma rei za odrasle. Deca postepeno saznaju i da neke rei imaju i druga znaenja osim onih na koja su se navikla. Prvo nejasno nasluuju, a zatim toga postaju svesni. U ranim uzrastima preovlauju imenice. Po ternu: u 15. mesecu su sve rei imenice, izuzimajui uzvike,

u 20. mes. 75% su imenice, a 22% su ostale kategorije rei, u 23. mes. 64% - imenice, 23% glagoli, 15% ostale rei. I drugi su konstatovali: 50%-60% renika deteta uzrasta do 2 god. su imenice. Deja panja je usmerena na predmete koji su statini jer su lake uoljivi. Obeleavanje predmeta reima je ranije nastalo od obeleavanja radnje reima. U dejem govoru prva re funkcionie kao potpuna reenica. Prva re sadri funkcije svih ostalih kategorija rei koje e se iz nje posepeno izdiferencirati pod uticajem sredine. Proirivanje fonda rei u reniku deteta i poboljanje njegove upotrebe postie se bogaenjem i proirivanjem materijalne okoline deteta tj. bogaenjem neposrednog dejeg iskustva. Poveanje fonda imenica postie se dovoenjem deteta u dodir sa konkretnim predmetima, raznovrsnom i bogatom sredinom, a glagoli su uslovljeni zanimljivim dejim aktivnostima i njihovim praktinim interesovanjima. Opseg upotrebe prideva, priloga i drugih rei (koji pretpostavljaju sposobnost apstrakcije) zavise vie od stepena inteligencije i zrenja deteta, a menje od okoline i broja vitalnih interesovanja. Zamenice i predlozi konkretno zavise od odreenog stepena sazrevanja deteta. Sposobnosti stiemo: (Gezel): 2 zamenice / sa 2 godine 3 zamenice / 3 godine 4-5 zamenica / 4 g. (Munc): 48% dece od 2 g. je sposobno da koristi zamenice JA i MI. Odnosi u prostoru su tesno povezani takoe sa znanjem i iskustvom.

Tek nakon iskustvenog doivljaja deca postepeno usvajaju predloge poput ISPOD I IZNAD. Genetiki red usvajanja pojedinih kategorija rei kod dece je uglavnom: vlastite imenice zajednike imenice proste veze I, ALI, TAKO, glagoli predlozi sa prostornim odnosima NA, U zamenice pridevi za imenovanje osobina pomou kojih predmeti mogu biti prepoznati (crvena lopta) apstraktne imenice (teina, kvadrat) brojevi prilozi. Prve nauene rei su oigledno imena pojedinanih konkretnih i specifinih predmeta. Rasel ih naziva REI-PREDMETI, one su u osnovnom jeziku deteta i mogu biti samostalno upotrebljene. Ue se u susretu sa samim predmetom i ne zahtevaju rei pojanjenja (pas, konj...). Nesamostalne rei (ILI, MADA, ZATIM) dobijaju znaenje i sadrinu uz druge, pa se kasnije i ue. ZNATI JEDAN JEZIK = (Rasel) prikladno koristiti rei tog jezika i odgovarajue postupati kada se rei uju. Dakle, razlikujemo uenje rei i predmeta i upotrebu tih rei u govoru. Ono to uimo i znamo, a koristimo i istiemo u govoru, samo je deo toga, za koji smo neposredno zainteresovani i o kojima elimo da sazna i na slualac. Pitanje pasivnog renika (razumevanja i prepoznavanja rei) i aktivnog (renika upotrebe) takoe moramo uzeti u obzir jer ga ima i dete, ali nisu isti, ve je vei pasivan. Krajnji cilj bi bio osposobljavanje deteta da rei koristi kao fizike fenomene tj. da ih pravilno uje i izgovara i da sve karakteristike jedne rei vezuje za njen osmiljeni sadraj. Rad na razvijanju dejeg renika sastoji se ih razvijanja: renika koji koristimo u govoru renika koji koristimo u pisanju

renika rei koje prepoznajemo pri sluanju i renika koji prepoznajemo pri itanju. Govor gestova igra znaajnu ulogu u dejem govornom razvitku a posle se zamenjuje artikulisanim govorom. U lingvistikom vaspitanju vanu ulogu igraju deje pesmice. One uvode dete u novi svet rei i zadovoljavaju njegove potrebe za ritmikim istraivanjem. Verbalizacija onoga to je dete iskusilo na osnovu ula je jedan od naina za upotpunjavanje znaenja rei. Na osnovu tog iskustva se vri klasifikacija znaenja rei. Zato je najbolji vid vebanja i proirivanja renika zahtevati od deteta da kae i izrazi ta je neposredno videlo i osetilo, ulo i iskusilo. Za razvijanje dejeg renika su vrlo korisne i slikovnice i knjige. U njima treba da budu zastupljene rei koje se najee javljaju u govoru. Prvo je potrebno ukljuiti rei iz standardnog maternjeg jezika koji se najvie upotrebljava u sredini u kojoj ivi dete, pa ukljuivati i rei koje su tee za izgovor, ali ne izlaze iz okvira dejeg iskustva. Pored misaone osnove treba pomoi da savladaju artikulaciju tih rei i da uvebaju njihovu upotrebu. U renik deteta ne uvoditi relativno retke i teke rei, ako sa decom prethodno nismo savladali najoptije rei iz okvira njihovog svakodnevnog renika. Renik itanja se bitno razlikuje od renika govora i pitanja. Renik pisanja je iri jer mnoge rei trae manju automatizaciju. Sa godinama te razlike postaju manje uoljive. Po Vodsu je u sedmogodinjaka pisani renik obino za 50% bogatiji od govornog. Opseg renika zavisi od individualnih razlika koje su na manjem uzrastu manje. U 14. godini deji renik iznosi 10 hiljada rei, u 21.g. 15.000, a renik odraslog oveka je u proseku oko 18-20 hilj. Ogden tvrdi da je renik od 850 rei dovoljan da se izrazi sve to je oveku neophodno za ivot. Zanimljivo je da je 80% rei u delima Eliota, Dikensa i Skota uzeto iz renika od 1.000 najee upotrebljavanih rei i da je to jedan od uzroka njihove velike popularnosti. Sve to ukazuje da je mnogo vanije raditi na tanom usvajanju znaenja pojedinih rei potrebnih u svakodnevnom ivotu, nego na nasilnom poveavanju liste artikulisanih rei, koje nemaju intelektualni i emocionalni sadraj Bogaenjem i razjanjavanjem onoga to se iskustvom steklo, posmatranjem, uoavanje, razgovorom o onome to je vieno, postie se mnogo vie nego prostim tumaenjem i formalnim uveavanjem renika deteta. Decu treba upuivati na ono to, shodno svom uzrastu, mogu da zapaze.

Stalno treba da podravamo deje osmiljene govorne aktivnosti, razgovarajui o zbunjujuem za njih 7. ore Kosti, Spasenija Vladisavljevi RAZVOJ STRUKTURE REI Kada se majka i ostali ukuani obraaju malianu, pre svega bebi upotrebljavaju kratke najee jednoslone i dvoslone rei, to bebama u potpunosti odgovara. Ako su rei jednostavnije i prepune emocija, na taj nain nesvesno se utie na razvojni put progovaranja deteta. U poetku progovaranja dete moe u potpunosti da izgovara jednoslone i dvoslone rei, ukoliko u njima ne postoji suglasniki spoj, odnosno konsonantni klaser. Tokom progovaranja mala deca su suoena i sa sloenijim reima troslonim i vieslonim. Progovaranjem izmeu osmog, dvanaestog i etrnaestog meseca dete savladava sve vei broj glasova, jer bez njih ne mogu da se grade rei. PREDUSLOVI ZA RAZVOJ STRUKTURE, REI SU SLEDEI: - uzrast deteta - frekvencija stimulacije od strane odraslih - neometani fizioloki prenos informacije od izvora zvuka do korteksa - neuromotorna povezanosti s perifernim govornim organima tokom gukanja, brbljanja i tepanja (bablinga) - neometani prenos akustike informacije auditivne percepcije povezane sa integracionim sistemom ostalih analizatora - verbalna memorija - pojava poetnih glasova koji se lako spajaju - razgranienja slinih fonema Jezik i govor nastaju posredstvom bioloko-drutvenih procesa, odnosno pod uticajem sredine u kojoj dete ivi. Individualnosti razvoja su oigledne. Svako dete ima svoj put govorno jezikog razvoja, dok vremenom ne doe do osnovnih jezikih zakonitosti. Prema Kostiu srpski jezik ima trideset glasova, pravila gramatike i ogovarajui renik. U ovoj oblasti ukazala se potreba za prouavanjem nastajanja rei kod malog deteta tokom razvoja njegovog govora. Polazei od poetka rei do izgovora po obrascu odraslih, to je sutina razvoja deijeg govora. Analiza govora omoguila je potpunije upoznavanje zakonitosti razvoja govornih rei, a to su: - poetna znaenja rei,

- suprasegmentna struktura govora - postojei glasovi iz perioda gukanja i bablinga - nepotpune rei - suglasniki spojevi - dalji razvoj glasova koji upotpunjava klastere i rei Istraivanja su pokazala da se klasteri stvaraju sa prvim progovaranjem izmeu 12 i 14 meseci, a ponekad u periodu bablinga, to utie na sloenost poktreta govornih perifernih organa. Dalji razvoj glasova i upotpunjavanje rei kao i klastera, intezivno se prepliu i to omoguava sve razumljivije iskaze deteta. Kod skoro sve dece broj i vrsta glasova se uveava, a njihov kvalitet poboljava. Slino je i sa reima. One se upotpunjavaju i umnoavaju u zavisnosti od uzrasta. RAZVOJ KLASTERA Do 14 meseci dete je savladalo sve vokale i suglasnike. Iz veine rei dete je izostavljalo klastere, koji su se nalazili na poetku rei, jer su poinjali glasovima S i L, od kojih glas S dete jo nije izgovaralo i na taj nain se stvarala nepotpuna re npr. ona - slona adojet - sladoled aje - staje ato - slatko 1. KONSONANTSKI KLASTERI Ampa - lampa opta - lopta 2.SUGLASNIKI KLASTERI OD DVA GLASA bod - brod meko - mleko duko - duko ade - ajde 3.SUPSTITUCIJA SA POSTOJEIM GLASOVIMA meto - meso

paja - spava okaka - olovka pite - pie 4. KLASTERI OD TRI GLASA duvo - drvo tuvenkapa - crvenkapa tuja - struja ino - zrno 5.REI KOJE SADRE PO DVA KLASTERA ita - trenja gode - groe ano - hladno popavja - popravlja DOBRO IZGOVORENE REI SA SUGLASNIKIM KLASTEROM 1. PERIOD Do 18 meseci nije se javila ni jedna potpuna re koja sadri klaster 2. PERIOD Do 21. meseca mleko lopta bambi jedna 3.PERIOD do 24. meseca glava jakna digni

dva plavo atka ptica medved Klasteri se javljaju u poetnim reima progovaranja. To je glas koji dete ve koristi u govoru ili glas kojim zamenjuje onaj glas koji jo ne moe da izgovara. Zamena je akustiki slina. Glasni inioci pri formiranju odrede vrste klastera koji zavise od govornih uticaja u samoj porodici. Tek druenjem sa ostalom decom i ljudima dete postepeno savladava celokupan klasterski fond. Brzina usvajanja klastera zavisi i od predhodnih usvojenih glasova koji se akustiki lako uklapaju na mesto onog glasa koji dete jo ne izgovara. Varijante su mogue, a sutina transformacije je u tome da se re upotpunjuje glasovima, njihovim redosledom i odgovarajuim spojevima, ije je sazrevanje kreativno usvajanje govora i jezika. 8 KAKO SE OBRAZUJU GOVORNI GLASOVI Govorni organi imaju ulogu u odravanju organizma. Primarna funkcija plua se koristi pri disanju a pri govoru sekundarna funkcija. Primarna funkcija jezika u ustima je uestvovanje u ishrani a sekundarna u obrazovanju govornih glasova. Glasovi su osnovni elementi govorne aktivnosti i nastaju skupljanjem i opruanjem miia. Glasovi imaju zajednika fizika svojstva, nastaju snagom koja dejstvuje na predmet sposoban da vibrira i proizvodi zvune talase. to je vei broj vibracije to je vii ton i obrnuto. Druga karakteristika zvunih talasa je veliina amplitude od koje zavisi glasnost, intenzitet pa i govor. Govorni glasovi nastaju meusaradnjom sloenih miinih struktura. Ako je vei broj struktura ukljuen glasovi imaju veu teinu. Razlikujemo: vokale ( a, e, i, o, u ) gde vazduna struja prolazi bez prepreke, plozive ( p, b, t, d, k, g ) kod kojih vazduna struja nailazi na potpunu prepreku, frikative ( f, v, s, z, , , h, r, j ) gde vazduna struja probija kroz sueni prolaz, tare, laterale ( l, lj ) gde vazduna struja probija se du bokova jezika, nazale ( m, n, nj ) gde vazduna struja prolazi kroz usnu i nosnu upljinu, afrikati ( c, , , , d ) koji nastaju kombinovanim tokom vazdune struje u vidu eksplozije i frikcije. Neki tee izgovaraju glasove , , , d to je zasnovano na ispoljavanju akustie diskriminacije. Disanje - je jedan od osnovnih procesa ivota i glavna aktivnost u govoru. Ukoliko neko u toku govora die kao i kada miruje njegov iskaz je iskidan fiziolokim nainom disanja, prekidi nastaju u sredini rei. Ako se pauze u govoru nastale pri udisanju i poklope se sa misaonim pauzama onda je govor izvebanog govornika. Postoje etiri tipa disanja:

klavikularno koje nastaje podizanjem ramena i proirivanjem plune duplje na taj nain. To poveava napetost i zamor. Dok je za snane osobe karakteristino disanje vrhovima plua, male osobe ako diu tako dok govore nemaju dobru kontrolu glasnosti. Postoji i tip disanja uz pomo donjih rebara, i moe se postii dobra kontrola pri govornoj aktivnosti. Najpodesniji tip disanja u govoru postie se proirivanjem plune duplje uz pomo dijafragme. On je najblii prirodnom disanju. Dobro disanje poboljava fonaciju i pravilnu vokalizaciju. Promuklost, bezglasnost se javljaju ako glasnice ne rade kako treba. Pri govoru ujemo glas koji rezonira i dobije kvalitativne i kvantitativne karakteristike. Rezonacija zavisi od veliine i oblika dreone, usne i nosne upljine. Vano je da se miii olabave. Ako se u tome uspe glas postaje prijatan za sluanje. Procena rezonacije glasa reima je metalan glas, tvrd, otar, ravan, taman itd. Sa strane fizike glas je sloeni rezultat rezonancije osnovnog tona i njegove harmonije. ukavost zavisi od napetosti drela i mekog nepca, grlenost zavisi od napetosti donjeg dela drela, unjkavost nastaje ako je ulaz u nosnu upljinu vei nego izlaz u usnu upljinu, metalnost glasa nastaje usled nedostatka nosne rezonancije. Za uspean govor mora postojati uspeno povezivanje disanja, pravilno uzvuenje i rezonancije tona. Vebe disanja moemo izvoditi svakodnevno, ujutro i uvee u leeem i stojeem poloaju pored otvorenog prozora. Udahnite punim pluima i postepeno izdiite kroz nos. Udahnite vazduh brzo i izdiite polako. Uvucite trbuh izdiite na usta polako. Udahnite brzo kroz nos i izdiite vrlo sporo. Vebe ponoviti dvanaest puta. Zavrna veba disanja sastoji se iz brzog udisanja i izdisanja. Vebe mimike otvaranje i zatvaranje usta, pomeranje vilice levo, desno, isturanje donje vilice, stegnite vrsto zube i stisnite usnu, pa brzo otvorite usta, uvucite obraze u usta ne otvarajui usne, podiite nozdrve kao da se gadite, podiite i sputajte obrve, zatvarajte oi. Vebe fonacije imaju za cilj da se otkloni aputav glas, stakato govor, napetost i nedovoljna melodinost. Ako je govorni aparat dobro razvijen govor zavisi od navika. Na fonacione osobine utiu emocionalna stanja i raspoloenja. Kada smo umorni govorimo kroz nos. Vebanjem se moe sprovesti i kontrola glasa, tanost, izraajnost i podeenost govornim situacijama. 9. FILIP MALRIJE: PSIHOLOKI ASPEKTI FORMIRANJA REENICE KOD DETETA Razvoj reenice kod deteta vezan je za izmene njegovog odnosa prema predmetima, FAZE GOVORNOG RAZVOJA OD 18 MESECI DO 3 GODINE 1. U prvoj fazi se pojavljuju: a. imenice kojima dete oznaava eljeni prednet ili pokazuje da je prepoznalo predmet b. stereotipni pridevi, prilozi prolog vremena koji oynaavaju neki ishod

c. glagoli ili izrazi za dozivanje (pr. Tice- uje ptice kako cvrkuu na drvetu) 2. Drugu fazu odlikuju pojave reenica koje ine dve rei, a glavni delovi su : glagol objekat; subjekat glagol; imenica- pridev ili prilog; imenica - zamenica glagol pitanje gde? U ovoj fazi este su elizije ( izostavljnje glasova i, ili rei); inverzije (obrtanje reda rei); pojavljuju se lanovi, ali se ne upotrebljavaju pravilno; predlozi se ne koriste. (pr. vidi koka vidi koku; meni kamion- moj kamion) 3. U treoj fazi, pravilne strukture: subjekat-glagol-objekat (ili indirektni objekat) potiskuju nepotpune strukture; pojavljuju se blisko budue i prolo vreme, kao i predlozi ka, od, sa, za,. Zamenice se pravilno upotrebljavaju. Jo uvek esti eliptini izrazi skraivanje reenica. ( pr. ja hou igrake ne moe da ga izvuem tu- Ne mogu...) 4. Poetak etvrte faze obeleava pojava odnosnih i vremenskih zavisnih reenica. Eliptine reenice se gube. Pojavljuju se pokazne zamenice i pridevi. Vreme se odreuje prilozima i svezama. Pojavljuje se sveza i. (pr. a taj voz, to je polomljen?) IZRAAVANJE SUBJEKTA I OBJEKTA U fazi I i II panja je uglavnom usmeren na zbivanje ili kvalitete, pa se shodno tome mogu nai bilo glagoli i izdvojeni pridevi (I faza), bilo oblici G.O., G indirektni O., S.G. i najee G.S. (II faza). Porast broja subjektivnih izraza u reenicama sa vie od jedne rei paralelan je sa porastom glagola. Dete poinje ranije da upotrebljava subjekt, ukoliko se od njega trai da odgovara na pitanja odraslog i da ponavlja njegove iskaze. Pitanje ko je ko? veina dece shvata oko 2. god ivota. U I fazi, u kojoj dominiraju elje i tenja ka samostalnosti, glagol se esto sam pojavljuje, najee u prvom licu: neu stavim, ali i u treem pije, prosipa. Uz njega mog da se pojave direktni ili indirektni objekt, infinitiv, koji ine sa glalgolom stereotipni izraz: pui lulu, stavi sve tamo. U Subjekat se javlja znatno ee u irzazima G.S ili (S.G.) S- pridev. Glagol se u poetku stavlja na prvo mesto zato to je on razlog postojanja reenice. On iznaava promenu, situaciju, kvalitet koji dovodi do javljnja emocije u psiholokom polju. U poetku, subjekt nema funkciju da oznai promene ili realnu stvar sa njenim odlikama, nego daistakne, kao dodatak predikata, njegovo poreklo , i da ga razlikuje od neke druge mogunosti: Papu a ne ti Pas, a ne ovek. Razvoj S.G poinje onda kad dete moe kontrolie afekte- divljenje, razoaranje, bes, uenje- da bi zadovoljilo interesovanje za onoga ko obavlja ili trpi radnju. Glavni predmet njegove panje nije vie sama radnja, nego njen odnos sa onim ko je vri ili trpi.Imitacija ima svesnu ulogu u prelasku od G. S. Na S.G. , koji je

potpomognut time to je dete svesno da je vano da se odredi vrilac radnje.Za razliku od upotrebe dopuna subjektu, upotreba gl dodataka kojima se odreuje objekt radnje, vie zavisi od uenja, imitacije i ponavljanja, poto glagol dobija znaenje tek onda kad je radnja odreena objektom.Kod detea se javlja potreba da definie objekt ili uslove svoje akcije samo onda kada oni nisu kontekstom odreeni, kad postoji dvosmislenost. Ova potreba je naroito izraena u sluaju kad dete treba da zamisli ili da predstavi neku situaciju u prii.

RAZVOJ STAVOVA KOJI LEE U OSNOVI RAZVOJA REENICE Kroz odnose sa drugima dete otkriva socijalne vetine i predstave koje e da oblikuju njegovu matu, pamenje, inteligenciju. Stavovi mogu biti afektivne prirode ili da zavise od zahteva kulture. Odrasli govornik ui dete znacima koje koristi pri delovanju na stvarnost, oekuje od njega da ih samo koristi, ispituje ga o njegovim postupcima i znanjima, kontrolie njegovu govornu delatnost. I faza u I fazi aktivnost detea je dvostruko usmerena: ono tei da ovlada prostorom, predmetima, svojim telom, a u isto vreme, tei da probudi naklonost i utie na druge pomou kratkih i neprestanih imitacija, pokuava da se izbori za samostalnost, to je period ispoljavanja besa, ljutnje, elja i prohteva. Dete samo poinje da postavlja pitanje ta je to? Ovaj odgovor koji predstavlja izraz primarnih elja, u velikoj meri zavisi od emocionalnog uslovljavanja koje se ostvaruje u toku razumevanja govora odraslih: prve rei odnose se na na situacije koje su izvor zadovoljstva. To je prereprezentativni govor. II faza- u drugoj fazi veina iskaza zadrava ovu funkciju zahteva, ali javljaju se i drugi koji imaju ulogu da opiu: preduslov za njihovo javljanje je pojava postupaka kojima se reprodukuje odsutna realnost, do koje dolazi u simbolikim igrama posle 18 meseci. Simbolika igra se zasniva na odnosima analogije: kad dete radi sa lutkom ono to majka radi sa njim, jednakost: dete - majka ; lutka dete. Govor poinje da dobija ovu funkciju reprezentacije utoliko lake ukoliko odrasli ponu da saoptavaju vie opisa, nabrajnja, pria..Postoje 4 tipa verbalnih iskazakarakteristinih za ovu fazu: oznaavanje objekata ili neke radnje jednom rei(imenicom ili glagolom) pria uz pomo gestova odreivanje svojstva: lepo za ono to je napravilo od kocki metafore: rei stoje kao zamena za oznaeno koje je istovremeno konkretno i opte Dete koje evocira uspomenu, pravi metafore ili postavlja pitanje gde, shvata situaciju koja postoji izvan okvira njegove neposredne percepcije i akcije, u prolostiili spontano ravi poreenje, dovodi predmet u okvire koji ne postoje u stvarnosti. elju da bude neka druga linost dete ispoljava naroiti kroz magijske radnje u igri, pomou kojih ono stie utisak da vlada realnou. Reenica je dragoceno pomono sredstvo za izvoenje ovih radnji, jer prua mogunost da se odrede momenti magijske evokacije: oponaanje kretanja dobija smisao zahvaljujui glgolu kojim dete samo sebi oznaavavrednost svoje akcije.Kratka obavetenja koja dete prua o onome to ini ili opaa van okvira simbolike igre, zasnovane su na slinom podvostruavanju linosti. Dete ui da pristupa

stvarima sa take gledita osobe sa kojom se identifikuje. Obavetajnim reenicama dete govori sebi i drugima o onome to se deava, postavljajui se iznad svog sadanjeg postupka da bi ga uinilo objektivnim. Razvoj odnosa prema sebi dete u odsustvu odraslih, govori sebi o onome to radi, smatrajui se primaocem sopstvenih poruka.

III faza u treoj fazi dete nedvosmisleno oznaava odnose izmeu subjekata, glagola, i objekata radnje, kao i uslove, mesto , sredstva i ciljeve radnje. Reenica nije vie samo obavetenje, nego organizujui princip ponaanja. Reenicom se svaka delatnost smeta u prostor i vreme. Pojavljuju se i jeziki izrazi za budunost i prolost, kao i svest o pravilima. dolazi do razvoja seanja i tumaenja uspomena umesto motornog obnavljanja prolosti kroz nepovezane fiktivne radnje, javlja se pria u kojoj dete verbalno evocira uspomene Svest o suprotnostima postaje glavni princip ponaanja a samopotvrivanja. Organizacija postupaka u vremenu, uz svest o redosledu pa ak i nunosti ispoljava se u vie pravaca. Dete opisuje itav niz dogaaja, stvarnih ili izmiljenih, reenicama koje su povezane meu sobom prilozima za vreme. U III fazi ostvaruje se jednako vano postignue: dete poinje da povezuje ne samo opaene predmete i izvrene radnje, nego ak i slike u celinu odreenu odnosima juksta pozicije i sleda. Ovo postignue imadva korena: jedan je simbolika igra, drugi je verbalna komunikacija. Igra nije vie samo davanje simbolikog znaenja skoro statinim situacijama: lutka se hrani i ljulja...Igra se sad sastoji u neprestanom izmiljanju situacija koje poivaju na povezivanju uspomena. Napor da pronae najjaa, najbogatija znaenja u vezi su sa tenjom deteta za samopotvrivanjem koja se ispoljava u ovom periodu, naroito preko upotrebe zamenica JA i MOJ Postoji uzajamno delovanje izmeu znaenja koja proistiu iz imitacija i seanja i jezikih struktura koje dete usvaja u toku komunikacije. Postoje tri vida delovanja jezika: 1. jedno od osnovnih svojstva jezika je da izraava opozicije. Dete koje neprestano eli da se identifikuje sa odraslima, ali je svesno svoje nemoi, a istovremeno, i garanciju da e uspeti da je prevazie. 2. jezik objektivizira subjektivno iskustvo pruajui mogunost detetu da ponovisvoje postupke kroz prianje, da uoi svoje slabosti 3. jezik prua mogunost da se oznae razlike i da se postavi pitanje o njihovom uzroku. Utvrivanje razlika i odstupanja izaziva pitanja kako zato ko Ova tri pitanja kao vremenske i uzrone zavisne reenice, koje se javljaju u isto vreme kad i ona, oznaavaju poetak IV faze govornog razvoja, u toku koje dete uspeva da formulie razliite vrste zakonitosti. FORMIRANJE REENICE, PROIZVOD KULTURE Proces usvajanja reenice:

Reenica je rezultat interakcije procesa socijalizacije (koji podrazumrva saradnju odraslog govornika koji vlada jezikim strukturama i deteta koje je upueno na odraslog) i jezikog sistema koji posreduje pruajui detetu samo jedno od sredstava za socijalizaciju. 1. -potrebno je da dete prethodno ostvari izvesne napretke koje bismo nazvali kulturnim, poto proistiu iz njegovog dodira sa tehnikim proizvodima, znanjima, socijalnim ustanovama, umetnou i mitovima drutva u kome ivi. Dete usvaja rei to, tamo, eno oko 1,6, imenuje predmete po funciji upotrebe koja je sve vie i vie socijalizovana. -U drugoj fazi se pojavljuje metaforiki govor, prosta reenica(nos drvo) koja ima magijsku funkciju(Sisa kosa). Fikoije se razvijaju procesom identifikacije sa odraslima, koja se nastavlja na imitacije iz I faze, vie se ne ponavljaju pokreti ili rei nego interionizacija linosti drugog, to je rezultat uticaja afektivnih faktora: potrebe deteta za sigurnou i elje da odraste, i na nju utie komunikacija sa ljudima. -U III fazi uticaj kulture se ogleda u uklapanju elementarnih funkcija u okvire radnog ponaanja i socijalnog ivota u kojima dete ivi. Iz toga proistiu sloene funcije(igre mate) u kojima ono imitira itav niz tehnikih postupaka(graenje kue) ili socijalne odnose sa eljom da se potvrdi. Seanja postaju tanija, organizovanija. Ova sloena ponaanja ga ine prijemivi za reenice tipa SGO. U ovoj fazi pojavljuju se prilozi za vreme, glagoli u prolom i buduem vremenu 2. Govor postaje faktor artikulacije. Socijalizacija je usporena kada dete ne govoripovrno gledano zato to odsustvo govora osiromauje odnose sa ljudima, a u sutini zato to je govor vano sredstvo za usvajanje kulturnog ponaanja. On je sredstvo za saoptavanje i omoguuje potvrivanje drutvenog JA. U jeziku je sadrana mo da organizuje ponaanje koja se izgraivala tokom istorije. Jezik utie na razvoj govora posredstvom kulturnih ponaanja kojima pomae da se razviju. 3. Trei uslov za formiranje reenice je istorija linosti u nastajanju. Da bi se govor razvio, dete treba da eli da progovori, da se trudi da razume govor odraslih, da mu panja bude usmerena na njih. Zatim u I fazi, da izrazi svoje elje, u II fazi da iskazuje slinosti koje otkriva, da pravi metafore, da pria samo sebi izmiljotine, u III fazi da oznaava suprotnosti. Da saoptava uspomene, da izmilja prie, da pria kako i zato. elja za govorom moe da bude potpuno blokirana ili spreavana impulsivnou ili oslabljena konfliktima-tada je razvoj govora usporen. Reenica nastaje iz spleta nekoliko procesa: ulaska u kulturu, formiranja miljenja posredstvom jezika, izgradnje linosti ona je spona u mrei izgradnje kulturnih ponaanja. 10. KAKO POMOCI RAZVOJ GOVORA PREDSKOLSKOG DETETA,IVAN FURLAN 1.Govorne igre imitiranja u predskolskom razdoblju PREDSKOLSKO RAZDOBLJE(3-7GOD.)SMATRA SE KRITICNIM U RAZVOJU GOVORA.AKO JE DETE U OPTIMALNIM ODGOJNIM UTICAJIMA,ONO CE

POSTICI NAJVECI ODGOJNI USPEH.VAZNO JE U KAKVOJ SE SREDINI DETE NALAZI,KAKO SA NJIM POSTUOAJU ODRASLI,STA MU ONI GOVORE...DETE TREBA DA BUDE OKRUZENO SREDINOM U KOJOJ GOVOR IGRA NAJVECU ULOGU.TO JE SREDINA U KOJOJ ODRASLI MNOGO RAZGOVARAJU I MEUSOBNO I SA DETETOM.U TAKVOJ SREDINI DETE MNOGO SLUSA GOVOR DRUGIH,A ISTO TAKO PRISILJENO JE I DA SAMO GOVORI.

DA BI UCENJE BILO USPESNO POTREBNO JE DA KROZ CITAVO PREDSK.RAZD. SE DETE IGRA IZGOVARANJEM SVIH MOGUCIH GLASOVA. NPR.IMITACIJA JAVLJANJA ZIVOTINJA,,ZVUKOVA PREDMETA(ZUJANJE INSEKATA,SUMOVE U SUMI,JAVLJANJE DOM.ZIVOTINJA,ZVUK AUTA,...) TREBA DA UCE I POSEBNE NAZIVE:KUKAVICA KUKA,SOVA HUCE,OVCA BLEJI,VETAR HUJI...OVIM SE BRZO PROSIRUJE RECNIK,I TO ONOMATOPEJSKIM RECNICKIM MATERIJALOM KOJI JE DECI JAKO BLIZAK I LAKO SHVATLJIV. VRLO SU KORISNE I IGRE U KOJIMA JE ONOMATOPEJSKI GOVOR JEZICKI RAZRADJEN.NPR.IGRA ZELEZNICE:DECA U HORU GOVORE OPONASAJUCI RITAM ZELEZNICE;Cekaj malo, Sad cu,sad cu, Cekaj malo, Sad cu,sad cu, Brze,brze, Sad cu,sad cu..... ILI IMITIRANJE VODE:Tece,tece recica, Idu,idu decica Po uskom puteljcicu, Po sitnom kamencicu... U ovakvim pesmicama ima puno igranja razl.zvukovima i glasovima 2.Uloga ponavljanja u govornom razvoju dece ZA RAZVOJ DEC.GOVORA VAZNO JE DA U RAZL.GOVORNIM IGRAMA BUDE PONAVLJANJA ISTIH GLASOVA,RECI I FRAZA.DECA VOLE PONAVLJANJA.MNOGO PONAVLJANJA TREBA DA BUDE U PRICAMA ZA DECU ,I DA SE RADJA PONAVLJA NEKOLIKO PUTA I UVEK DETALJNO OPISANA KAO NPR. Petlicu,petlicu, Crveni fesicu,

Sareni repicu, Evo teta lije, Donela ti psenice bjelice, Hodi da je zobljes! NIJEDAN DETALJ NE SME BITI IZOSTAVLJEN.NA TAJ SE NACIN U DEC.PAMCENJU LAKO FIKSIRAJU ODREDJENE FRAZE,IZRAZE.TIME SE KO DECE STVARAJU NAJPOVOLJNIJI USLOVI ZA USVAJANJE GOVORA. U NARODNIM PRICAMA IMA TAKVIH PRIMERA MNOGO. ...bio jednom. Jedan...(uobicajen pocetak price) ...bio jednom jedan....pa ima tri... ...jednog dana... OVAKVE STALNE SKUPOVE RECI O.JESPERSEN NAZVAO JE FORMULAMA.FORMULESU ZA PRICANJE DECI NAROCITO POGODNE;I U GOVORNOM POGLEDU NAJLEPSI ELEMENTI. EFEKAT PONAVLJANJA POSTIZE KO DECE I VISEKRATNIM PRICANJEM JEDNE TE ISTE PRICE,ILI SAMO JEDNOG DELA PRICE. 3.Vaznost aktuelnosti decijih prica SLUSANJE PRICA JE POSEBAN UZITAK ZA DECU.PRICE TREBA PRICATI CESTO,A TO RODITELJI I CINE.TROGODISNJE DETE TRAZI DA MU SE I ZA VREME HRANJENJA PRICA O JELIMA KOJE UZIMA. DETE NA SVOJ NACIN PRATI ZBIVANJEA VAN KUCE,CAK I NEKE SVETSKE DOGADJAJE,I ONJIMA CUJE IZ RAZGOVORA ODRASLIH,PREKO RADIA,TELEVIZORA... PORED OVAKVIH PRICA KOJE RODITELJI MORAJU SMISLJATI DECA VOLE I KLASICNE DEC.PRICE. I SVAKODNEVNI ZIVOT MOZE SE PRETVORITI U SVOJEVRSNU PRICU U KOJOJ I SAMO DETE MOZE SUDELOVATI. PRICE U STIHOVIMA KOJE SE MOGU PEVATI I UZ KOJE SE MOZE IGRATI DECA NEOBICNO VOLE.TAKVE PRICE-PESME OMOGUCAVA IZRAZAVANJE NE SAMO GOVOROM VEC I MUZICKI(MELODIJA I RITAM) I MOTORICKI(POKRET I PLES) 4.Kada i kako treba pricati price

ZA PRICANJE PRICA DOBRO JE ODREDITI NEKO STALNO VREME.NPR.VREME NEPOSREDNO PRE SPAVANJA.KAD SE DETE SMESTI U KREVET,ODRASLI PRICA PRICU.PRICA NE SME BITI PREDUGACKA,DA DETE NE BI ZASPALO PRE ZAVRSETKA .AKO SU PRICE KRATKE,MOGU SE ISTE VECERI ISPRICATI I DVE.PRICANJE PRICA NIJE JEDNOSTAVNO,TREBA BITI IMITATOR,GLUMAC I RECITATOR.U PRICU SE TREBA DOBRO UZIVETI.PRICANJE TREBA PROPRATITI GESTIMA I POKRETIMA.DOBRO JE OPONASATI GLASOVE GLAVNIH LICA,PA MAKAR TO BILE I ZIVOTINJE. REPERTOAR RODITELJA SE BRZO ISCRPLJUJE,ALI DETE VEC POCINJE DA SAM CITA PRICE.TE PRICE MORAJU BITI JEDNOSTAVNE,KRATKE,SA DOSTA PONAVLJANJA.KORISNO JE DA RODITELJI TE PRICE PROCITAJU,DA USTANOVE IMA LI ZA DETE NEPOZNATIH RECI PA DA IH ZAMENE POZNATIM.DA MOZDA SKRATE NEKE ODLOMKE,DA PREDVIDE KOJE CE ODLOMKE PROCITATI DVA PUTA... RODITELJI MOGU VIDETI I CUTI KAKO SE PRICAJU PRICE PUTEM RADIO STANICA ,TV,BIBLIOTEKA. NA GOVORNI RAZVOJ PREDSK.DETETA DELUJE GLEDANJE DECIJIH POZORISNIH,FILMSKIH I TV PREDSTAVA. DECA LAKSE DOZIVLJAVAJU SVET OKO SEBE VIZUELNO NEGO AKO JE DAT APSTRAKTNOJ GOVORNOJ FORMI.ZA GOVORNI RAZVOJ DECE VAZNO JE NAVIKAVANJE NA APSTRAKTNE SIMBOLE.REC TREBA DA DOBIJE SVOJE DUBOKO ZNACENJE.REC MORA ZA DETE POSLATI SIGNAL(SIMBOL)STVARNOSTI. 5.Primeri govornih igara sa predsk.decom U PREDSKOLSKOM PERIODU SA DETETOM TREBA IGRATI RAZL. GOVORNE IGRE KAKO BI SE ONO UPOZNALO SA NEKIM ELEMENTIMA STRUKTURE GOVORA. NPR 1..TRAZENJE RECI KOJE POCINJU ISTIM FONEMOM(GLASOM)IGRA JE KOJOM SE MOGU ZANIMATI DECA POSLE 4.GODINE.ZADANA REC PRVO TREBA DA POCNE VOKALOM npr.HAJDE DA TRAZIMO IMENA DECAKA I DEVOJCICA KOJA POCINJU SA A! ADAM,ANA,ANITA....IMENA NAIZMENICNO GOVORE ODRASLI I DETE.IGRA SE IZVODI U OBLIKU TAKMICENJA:GUBI ONAJ KO NE MOZE NACI IME SA ODREDJ.GLASOM NA POCETKU 2.TRAZENJE RECI KOJE SE RIMUJU KRAVA-TRAVA-BRAVA-MORAVA-STRAVA-PRAVA-MRAVA-DRAVAZDRAVA... 3.TRAZENJE RECI KOJE SE ZAVRSAVAJU ISTIM SLOGOM

ZALOGAJ-PORODJAJ-IZVESTAJ-DOGADJAJ 4.DAVANJE ODGOVORA KOJI SE SASTOJI OD SAMO JEDNE RECI NA PITANJE KOJE POSTAVLJA ODRASLA OSOBA:KAKO SE ZOVES? PERO. 5.TRAZENJE PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZADANU REC-ODGOVOR. CETVRTAK? KOJI JE DANAS DAN? KORISNO JE VODITI RAZGOVORE U KOJIMA ONO IZVESTAVA STA MU SE DOGODILO TOG DANA.PREDMET KONVERZACIJE MOZE BITI SLIKOVNICA,RAZGLEDAVANJE NOVINA,SETNJE PO PRIRODI,GRADU. DECI TREBA OMOGUCITI GOVORNU AKTIVNOST I NA TO IH TREBA POTSTICATI.VAZNO JE DA NA NJIHOVA PITANJA DOBIJU ODGOVOR. GOVORNI ODGOJ DETETA U DOMU JE ZNACAJAN ALI NESISTEMATICAN.ZATO SE U PREDSK.USTANOVAMA VRSI SISTEMATICNO PO ODREDJENIM METODICKIM PRINCIPIMA. DECA KOJA SU ISLA U PREDSK.USTANOVE SU POSTIZALA BOLJE REZULTATE OD DECA KOJA NISU ISLA U PREDSKOLSKO. Forme utivosti u srpskom jeziku Faktor + imperative za govoni in molbe. Izvinite, oprostite, ne zamerite, pardon za govorni in izvinjenja. Primate estitke. Neka + prezent, da + present, za govorni in estitanja, primate sauee za govorni in sauea. Kao I upitni iskazi tipa hoete/hoe, moete/moe, koji se sreu kod govornog ina molbe.Ove forme se razlikuju na leksikom I sintaksikom planu. Izbor forme zavisi od komunikativne situacije. U govornom inu molbe forme orijentisane prema ja uglavnom se upotrebljavaju u komunikaciji formalnog stila, a forme orijentisane prema ti u komunikaciji neformalnog stila. U govornom inu izvinjenja forme orijentisane prema govornom licu najfrekventnije su samo u pisanoj formalnoj komunikaciji, dok se u usmenoj komunikaciji, I u neformalnoj komunikaciji, najee javljaju forme orijentisane prema sagovorniku (izvinite dragi gledaoci) U govornom inu zahvaljivanja u pisanoj komunikaciji forma orijentisana prema govornom licu (Zahvaljujem se), a u usmenoj formi najfrekventnija je forma hvala.

U govornom inu estitanja forme orijentisane prema govorniku estitam, elim I oblik eli/ele uglavnom se javlja u komunikaciji formalnog stila, pisanoj I usmenoj. Meu distanciranim govornicima koristi se forma primite estitke. U govornom inu sauea forme orijentisane prema govorniku obeleje su formalne komunikacije, I to naroito meu distanciranim govornicima ( izjavljujem/izraavam/upuujem sauee, performativi saoseam, sauestvujem, saaljevam) Nekonvenicionalne forme utivosti odraz su emocionalno-ekspresivnog stanja govornika I predstavljaju govornikov slobodan izbor . tako u govornom inu molbe(ljubim te, kumim te, majke ti, ivotati) U govornom inu zahvaljivanja su iskazi ekspresivnog naboja kojima se pozitivno ocenjuje nastala situacija. U govornom inu estitanja nekonvencionalnost se ogleda u sadraju estitanja, odnosno upuenih elja, koji je odraz emocionalno-ekspresivnog odnosa govornika prema sagovorniku. Na osnovu izloenog moemo zakljuiti da se vii stepen utivosti u srpskom jeziku zasniva na indirektnosti. U jeziku se molba iskazuje razliitim formama,ako je govorniku na primer potrebna olovka on je moe yatraiti na naine koji zauzimaju skalu od krajnje neformalnog da krajnje formalnog I od neutivog do vrlo utivog. Rezultati istraivanja za govorni in izvinjavanja

Forme izvinjavanja se mogu podeliti u tri grupe forme kojima se iskazuje ilokucija forme kojima se objanjava ili opravdava nastala komunikativna situacija forme kojima govornik preuzima odgovornost. Forme kojima se iskazuje ilokucija se mogu se podeliti u dve grupe u forme orijentisane prema govorniku, kojima se indirektno, preko iskazivanja govornikovog aljenja trai da zanemari naruenu komunikativnu ravnoteu. u forme orijentisane prema adresatu, kojima se direktno trai da zanemari naruenu komunikativnu ravnoteu. u pisanoj komunikaciji koriste se ilokutivne forme orijentisane prema govorniku izraavam izvinjenje. U usmenoj komunikaciji govornici srpskog jezika ee upotrebljavaju forme orijentisane prema adresatu oprostite, ne zamerite I sl. Dok se u

formama orijentisanim prema govornikuiskazuju vrlo utiva izvinjenja. U ovom stilu komunikacije formu oprosti, koristi se da se iskae najvii stepen izvinjenja, zatim izvinite, ne zamerite,I pardon. Od formi orijentisanih prema govorniku koristi se samo forma ao mi je.

Rezultati analize za govorni in zahvaljivanja Za izraavanje zahvalnosti srpski jezik raspolae dvema osnovnim ilokutivnim formama: eksplicitnim performativom zahvaljujem / se, I semantikim performativom hvala. Forma hvala u pisanoj formalnoj komunikaciji uglavnom objedinjuje prethodno pojedinano iskazane adresate I sniava formalin stil. U pisanoj formalnoj komunikaciji javljaju se I indirektna zahvaljivanja kojima se istie uloga I doprinos adresata za nastlu situaciju, kao I govornikovo zadovoljstvo proisteklo zalaganjem adresata. Ukoliko je zahvaljivanje upueno iroj javnosti, takvo osnaivanje ilokutivnih formi je izraenije. U govornoj formalnoj komunikaciji najee se upotrebljava forma hvala. Ova forma se koristi u situacijama kada je zahvaljivanje upueno jednom adresatu ili veem broju . U komunikaciji neformalnog stila od ilokutivnih formi javlja se samo forma hvala, I u usmenoj neformalnoj komun. javljaju se indirektna zahvaljivanja, odnosno izrazi zadovoljstva. Iyrayi divljenja, blagosiljanja, komplimenti, u zahvaljivanju saradniki odnos uspostavljaju I sagovornik I govornik to su prihvatanj I priznavanje zasluge, poricanje ili umanjivanje zasluge, odricanje napora I iskazivanje zadovoljstva, poricanje zasluge I ukazivanje na zaslugu drugog. (nema na emu) Rezultati analize za govorni in estitanja

U srpskom jeziku in estitanja obuhvata dva tipa estitanja: - estitanje povodom situacije za koju je zasluan sam sagovornik, - estitanje povodom situacijekoja nastaje nezavisno od sagovornikovog zalaganja, to su praznici. Forme koje se koriste u srpskom jeziku za estitanje moemo podeliti u tri grupe: forme orijentisane prema govorniku forme orijentisane prema sagovorniku ekspresivni izrazi pohvala I blagosiljanja, kao I komplimenti. Pisani jezik formalnog stila obuhvata estitanja meu distanciranim sagovornicima najee koriste forme orijentisane prema ja estitamo, elimo. Od formi orijentisanih prema ti koriste se imenike forme sa pridevom srean, drugi izraz elja I eljna reenica neka + present. I u usmenoj komunikaciji su neka od estitanja stereotipna i meu bliskim sagovornicima kao I meu distanciranim sagovornicima. Kako bi estitanje zvualo iskrenije javljaju se ekspresivni izrazi pohvala (bravo, sjajno, odlino)

Rezultati analize za govorni in sauea

I u realizaciji govornog ina sauea izdvajaju se forme koje su orijentisane prema govorniku I forme koje su orijentisane prema sagovorniku. Pored sauea upuenih distanciranim sagovornicima pisana komunikacijaformalnog stila obuhvata I sauea upuena nedistanciranim. Meu distanciranim sagovornicima uglavnom su zastupljene forme orijentisane prema govorniku, I to perifrastine forme ( izjavljujem/o, izraavam/o, upuujem/o) I njihove modalizovane varijante. Od formi orijentisanih prema sagovorniku javlja se imperativna forma primite sauee, ona je veoma esta I medju distanciranim I meu bliskim sagovornicima. Govorni jezik formalnog stila, poput pisanog jezika formalnog stila, obuhvata sauea upuena I distanciranim sagovornicima I nedistanciranim. Od formi orijentisanih prema govorniku meu distanciranim sagovornicima upotrebljavaju se performativ saaljevam. Meu bliskim sagovornicima najei je izraz ao mi je. Moe se rei da su u srpskom jeziku sva sauea uglavnom formalnog stila.