Vodic Kroz Eu Politike Zivotna Sredina

ivotna sredina
ivotna sredina
Projekat se realizuje u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu saradnju SlovakAid
ivotna sredina
Vodi kroz EU politike ivotna sredina, daje presek stanja politike i propisa EU u oblasti ivotne sredine sa osnovnim naznakama o stanju u Republici Srbiji. Obuhvaene su sve najznaajnije grupe propisa: horizontalno zakonodavsto, monitoring atmosferskog zagaenja, zatita i upravljanje vodama, buka, hemikalije, kontrola industrijskog zagaenja i industrijski rizici, GMO, ouvanje divlje faune i flore, upravljanje otpadom, nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad i civilna zatita. Ukazuje se i na neka osnovna pitanja od znaaja za sprovoenje propisa. U prilozima se daju spiskovi najznaajnijih stratekih dokumenata EU i Republike Srbije, propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS, nacionalnih propisa u oblasti ivotne sredine i meunarodnih ugovora u kojima je Srbija lanica.
VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA
Predgovor
Trea po redu studija Vodi kroz EU politike ivotna sredina je publikacija koju priprema Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo. Osnovna namera Vodia je da se javnosti u Srbiji, pogotovo onoj koja je ukljuena u brojne i sve ire procese vezane za evropsku integraciju, na to jednostavniji i prihvatljiviji nain predstavi veoma kompleksna materija politika Evropske unije u pet oblasti: energetika, poljoprivreda, zatita okoline, trgovina i unutranji poslovi. U okviru ovog dvogodinjeg projekta Evropski pokret u Srbiji e preostale oblasti sukcesivno obraivati i objaviti u vidu publikacije do kraja 2011. godine. Nije teko objasniti zato smo se opredelili upravo za ovih pet zajednikih politika EU. Naa procena je da se upravo na njima prelamaju neke od osnovnih, kljunih tema, ali i izazova evropskih integracija, bilo da su najsloenije, najobimnije ili pod pretpostavkom da e njihova realizacija zahtevati posebno velike promene u Srbiji kako u smislu prilagoavanja zakonodavstva, tako
PredGOVOR
7
Zbog toga je Vodi kroz politiku ivotne sredine ne samo interesantan, ve predstavlja i obimnu, i sveobuhvatnu studiju, tako rei udbenik za ovu oblast. On sadri presek stanja politike i propisa EU u oblasti ivotne sredine, kao i osnovne naznake o trenutnom stanju u Srbiji. Obuhvaene su sve najznaajnije grupe propisa: horizontalno zakonodavsto, monitoring atmosferskog zagaenja, zatita i upravljanje vodama, buka, hemikalije, kontrola industrijskog zagaenja i industrijski rizici, genetski modifikovani organizmi (GMO), ouvanje divlje faune i flore, upravljanje otpadom, nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad i civilna zatita. Naravno, ovaj Vodi ukazuje i na neka osnovna pitanja, probleme i izazove od znaaja za sprovoenje propisa u ovoj oblasti. U prilozima su dati spiskovi najznaajnijih stratekih dokumenata EU i Republike Srbije, propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa Republike Srbije, nacionalnih propisa u oblasti ivotne sredine i meunarodnih ugovora u kojima je Srbija lanica. Nadamo se da e i ovaj, kao i prethodni Vodii kroz politike EU naii na interesovanje italaca. Posebno, to Vodi kroz ivotnu sredinu po prvi put prikazuje ovu politiku srpskoj javnosti, a sve one koji su na bilo koji nain ukljueni u proces usklaivanja ove politike sa propisima i standardima EU, suoava sa injenicom da je ovo tek poetak, i da nas teak posao od usvajanja potpunog sprovoenja tek oekuje. Beograd, 2010. Urednice Nataa Dragojlovi Tanja Mievi
i kada je re o implementaciji i integrisanju u evropsko okruenje u zahtevnom i sloenom procesu pristupanja Srbije EU. Do sada su objavljene dve studije iz ove edicije: nakon Vodia kroz politiku energetike kao prvog, i drugog koji se bavio Zajednikom poljoprivrednom politikom EU, pred vama se nalazi i trea studija. Vodi kroz politiku ivotne sredine EU se bavi jednom od najzanimljivijih, najivljih i svakako najobimnijih politika koje su drave lanice Unije u svom procesu evropske integracije do sada razvile. Sama politika nije stara koliko i tri Zajednice - njeno unoenje u komunitarni acquis se vezuje za prvo proirenje s poetka sedamdesetih godina, kada lanstvo dobijaju drave koje ve u to doba imaju razvijenu svest o potrebi zatite ivotne sredine i njenog ouvanja. No, od tog vremena, razvoj ove politike nije imao samo elemenat zatite ivotne sredine, ve i sadraj interesantne veze i balansa koji je potrebno uiniti izmeu razvoja, kreiranja i zaokruivanja zajednikog, jedinstvenog trita i efekta koji bi pojaani industrijski razvoj i slobodna konkurencija, te elja za napretkom, mogla imati po ivotnu sredinu. Tako ova politika dobija svoje mesto u Jedinstvenom evropskom aktu, koji je stupio na snagu 1987. godine njime se istovremeno i zaokruuje zajedniko trite. Od ovog Ugovora, pa do danas, predvia se da u pripremi i sprovoenju aktivnosti u oblasti ivotne sredine Unija dobija obavezu da uzima u obzir raspoloiva nauna i tehnika saznanja, stanje ivotne sredine u razliitim regionima EU, potencijalne koristi i trokove preduzimanja mera i odsustva preduzimanja mera i ekonomski i drutveni razvoj Unije u celini. Istovremeno, drave lanice se ne spreavaju da odravaju i uvode mere koje su mnogo stroije od mera ustanovljenih na nivou Unije sve dok su one kompatibilne sa njenim ukupnim ciljevima. Takav pristup u kreiranju i sprovoenju ove politike, kao i njen obim, ali i trokovi usklaivanja, poseban su izazov za dravu koja se priprema za lanstvo. Meutim, sa istim problemima su se susretale do sada sve nove lanice, i ne retko dobijale mogunost da potpuno usklaivanje sa standardima ove politike postane potpuno obaveza nakon dosta godina od momenta stupanja u lanstvo. Takva iskustva je imala i Slovaka. Naini na koje je ova drava vrila procene koliko treba da traje taj tranzicioni period, ta su glavne problematine take i koja su reenja na kraju prihvaena, upravo su predstavljeni u ovom Vodiu.
Sadraj
Metodoloke napomene I Deo: Opti okviri politike EU u oblasti ivotne sredine A. Razvoj politike EU u oblasti ivotne sredine B. Ciljevi i naela politike EU u oblasti ivotne sredine C. Nadlenost EU u oblasti ivotne sredine D. Institucije EU nadlene za kreiranje i sprovoenje politike i prava ivotne sredine E. Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine F. Tematske strategije G. Strategija odrivog razvoja II Deo: Izvori prava ivotne sredine EU Vrste pravnih akata EU A) Primarni izvori prava Lisabonski ugovor B) Sekundarni izvori prava 1. Horizontalno zakonodavstvo a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa EU c.1) Procena uticaja na ivotnu sredinu (EIA) Procena uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu c.2) Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SEA) c.3) Pristup javnosti informacijama koje se tiu ivotne sredine Pristup informacijama na osnovu zahteva Diseminacija informacija 15 19 19 25 27 30 36 39 41 51 51 51 53 53 55 55 56 58 58 66 70 75 77 82
sadraj
11
83 84 88 89 90 91 97 100 102 105 107 110 112 112 115 116 116 120 121 123 125 126 127 127 129 132 132 135 139 142 144 Upravljanje poplavnim rizicima Legislativa EU u drugim oblastima zatite ivotne sredine od znaaja za zatitu voda d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 4. Monitoring atmosferskog zagaenja a) Stanje i opti elementi politike Tematska strategija o zagaivanju vazduha b) Propisi EU u oblasti atmosferskog zagaenja c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti atmosferskog zagaenja Meunarodni ugovori Kvalitet ambijentalnog vazduha Propisi koji se odnose na ogranienje emisija iz stacionarnih postrojenja Propisi kojima se reguliu pojedina pitanja vezana za gasove sa efektom staklene bate Zagaivanje vazduha iz mobilnih izvora Propisi koji se odnose na razmenu informacija d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 5. Zatita od buke a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti upravljanja bukom c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti upravljanja bukom Direktiva 2002/49/EC o proceni i upravljanju bukom Motorna vozila Avionski saobraaj Buka koju izaziva oprema koja se koristi na otvorenom prostoru d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 6. Hemikalije a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti i upravljanja hemikalijama c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa EU u oblasti upravljanja hemikalijama Meunarodni ugovori Izvoz i uvoz opasnih hemikalija Registracija, evaluacija, odobravanje i ogranienja hemikalija (REACH) Klasifikacija, obeleavanje i pakovanje 145 148 149 151 151 152 154 155 155 164 172 175 181 184 185 187 187 188 188 188 190 191 193 193 194 194 196 200 200 203 205 207
Pristup pravdi c.4) Uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine c.5) Izvetanje o sprovoenju propisa c.6) Evropska agencija za ivotnu sredinu c.7) LIFE + c.8) Odgovornost za tetu u ivotnoj sredini c.9) Krivina odgovornost c.10) Evropski registar isputanja i prenosa zagaujuih materija (PRTR) c.11) Program za unapreivanje aktivnosti NVO u oblasti ivotne sredine c.12) Infrastruktura za prostorne informacije (INSPIRE) c.13) Minimalni kriterijumi za inspekciju u oblasti ivotne sredine d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 2. Nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti nuklearne bezbednosti i upavljanja radioaktivnim otpadom c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa Meunarodni ugovori Bezbednost nuklearnih instalacija Rizik od jonizujueg zraenja Prekogranino kretanje Radioloki vanredne situacije d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 3. Zatita i upravljanje vodama a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti i upravljanja vodama c) Pregled sadraja nekih najznaajnijih propisa EU u oblasti upravljanja vodama Meunarodni ugovori Kvalitet voda Isputanje zagaujuih materija u vodu Podzemne vode Zagaivanje nitratima iz poljoprivrede
10
sadraj
13
Zatita ivotinja d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 10. Upravljanje otpadom i iste tehnologije a) Stanje i opti elementi politike Tematska strategija o prevenciji i reciklai otpada Principi upravljanja otpadom b) Propisi EU u oblasti i upravljanja otpadom c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti upravljanja otpadom Meunarodni ugovori Propisi opteg karaktera Otpad iz potronje i posebni tokovi otpada Opasan otpad d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 11. Civilna zatita a) Stanje i opti elementi politike b) Osnovni propisi c) Usklaivanje propisa RS sa propisima EU III DEO: SPROVOENJE PROPISA EU IV DEO: ISKUSTVO SLOVAKE V DEO: RECENZIJE VI DEO: PRILOZI Prilog I: Spisak znaajnijih dokumenata EU u oblasti ivotne sredine Prilog II: Spisak stratekih dokumenata RS u oblasti ivotne sredine ili od znaaja za oblast ivotne sredine Prilog III: Spisak propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa Prilog IV: Spisak propisa RS u oblasti ivotne sredine Prilog IVA: Spisak nacionalnih propisa Prilog IVB: Spisak ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine LISTA SKRAENICA 266 270 271 271 275 276 276 283 283 286 294 297 298 299 299 301 303 305 311 333 337 337 339 341 347 347 371 381
Dobra laboratorijska praksa 208 Biocidni proizvodi 209 d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 211 7. Kontrola industrijskog zagaenja i industrijski rizici 212 a) Stanje i opti elementi politike 212 b) Propisi EU u oblasti industrijskog zagaenja i upravljanja rizicima213 c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti industrijskog zagaenja i upravljanja rizicima 217 Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine 217 Kontrola industrijskih akcidenata 221 Meunarodni ugovori 221 Seveso II 224 Sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine (EMAS) u pravu Evropske unije 228 Legislativa EU u oblasti ekoobeleavanja 233 d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 237 8. Genetiki modifikovani organizmi (GMO) 238 a) Stanje i opti elementi politike 238 b) Propisi EU u oblasti GMO 239 c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti GMO 242 Meunarodni ugovori 242 Namerno isputanje GMO u ivotnu sredinu 244 Ograniena upotreba GMMO 245 Prekogranino kretanje GMO 246 Genetiki modifikovana hrana i hrana za ivotinje 247 Oznaavanje i sledivost GMO i prehrambenih proizvoda i hrane za ivotinje 248 d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 248 9. Ouvanje divlje faune i flore 249 a) Stanje i opti elementi politike 249 b) Propisi EU u oblasti divlje faune i flore 256 c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti divlje faune i flore 259 Meunarodni ugovori 259 Ouvanje prirodnih stanita i divlje faune i flore 262 Zatita divljih ptica 264 Trgovina divljom faunom i florom 265
12
sadraj
15
POJMOVNIK LITERATURA Korisne internet adrese
387 407 413
Metodoloke napomene
Na samom poetku ukazujemo na nekoliko pitanja koja zasluuju da se na njih skrene panja korisnika ove publikacije.
n
rvo pitanje se odnosi na to ta sve obuhvata politika u oblasti ivotne P sredine, tj. koja sve dokumenta, propisi, i druga akta predstavljaju deo politike i propisa u oblasti ivotne sredine i, u skladu sa tim, koja sve dokumenta i propise treba obuhvatiti formulacijom politika i pravo ivotne sredine EU, odnosno na osnovu ega to uopte utvrditi. vezi sa ovim je i pitanje klasifikacije pojedinih propisa. Dostupni U podaci na relevantnim internet adresama EU ne klasifikuju propise u oblasti ivotne sredine na identian nain. Na primer, vebsajt na kome se mogu pronai saeci pojedinih dokumenata i propisa EU u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu (http://europa.eu/legislation_summaries/environment/index_en.htm) ne klasifikuje na isti nain dokumenta i propise u poreenju sa EUR Lex vebsajtom (http://eur-lex. europa.eu/en/legis/latest/chap1510.htm) gde se mogu pronai vaei izvori prava u oblasti ivotne sredine, potroaa i zatite zdravlja.
14
METODOLOKE NAPOMENE
17
Pri reavanju konkretnih pitanja koja su se pojavljivala u vezi sa pomenutim dilemama autor se rukovodio ciljem i osnovnom namenom publikacije kao kriterijumom postupanja.
Verovatno bi se naroito diskutabilnim mogle smatrati one okolnosti gde pojedinih propisa na nekim sajtovima EU posveenim ivotnoj sredini uopte nema, dok se u nekim drugim pojavljuju (pre svega, zbog preplitanja politike i propisa u oblasti ivotne sredine sa drugim srodnim oblastima kao to su poljoprivreda, energetika i drugo, odnosno namene konkretnih baza podataka). Ovo upuuje na potrebu da se u raspravi o politici i pravu ivotne sredine vodi rauna o stanju u razliitim drugim oblastima od znaaja za oblast ivotne sredine.
n
osebnim bi se moglo smatrati i pitanje irine analize i broja propisa P koje bi bilo korisno obuhvatiti u ovoj publikaciji. vome bi trebalo dodati i dileme koje proizilaze iz pitanja same meO todologije izlaganja sadraja politike i propisa u pojedinim oblastima. Opredeljenje da se u publikaciji prevashodno izloe ciljevi politike, pojedinih propisa i instrumenata u oblasti ivotne sredine, osnovne obaveze drava lanica kao i reference za dalje informisanje i istraivanje uslovljeni su praktinim razlozima koji su inicirali izradu publikacije. itanje prevoda naziva pojedinih dokumenata, kao i pojedinih termiP na i formulacija koje se koriste, takae je otvoreno. U ovoj publikaciji nastojalo se drati to vie prevoda koji su ve dati u nekim dokumentima koje su nadleni organi Republike Srbije usvojili, iako se o nekim od takvih prevoda i dalje moe diskutovati.
U vezi sa ovim je i pitanje ujednaenog korienja pojedinih termina i formulacija u samoj publikaciji.
n
rilikom sagledavanja stanja propisa u Republici Srbiji, naelno je P uzet presek stanja krajem 2009. godine, (prema Izmenjenom i dopunjenom Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju),1 ali je svuda, gde je bilo potrebno i mogue, ukazano i na promene do kojih je dolo i nakon toga do danas.
1 Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPIID), Vlada Republike Srbije, Beograd., 2009. str. 571-600. Preuzeto iz http://www.seio.gov.rs/upload/ documents/NPI/Revidirani_NPI_2009.pdf, (datum preuzimanja 2.3.2010)
16
19
1. Deo Opti okviri politike EU u oblasti ivotne sredine
A. Razvoj politike EU u oblasti ivotne sredine Iako se danas moe rei da razliita pitanja u oblasti ivotne sredine ili u vezi sa ivotnom sredinom zauzimaju znaajan deo aktivnosti EU, tek poetkom sedamdesetih godina XX veka, Evropska zajednica (EZ) je poela da preduzima intenzivnije politike akcije u ovoj oblasti.2 To koincidira sa trendom jaanja svesti o znaaju i globalnim posledicama problema ivotne sredine kao i (ne)preduzimanja odgovarajuih
2 U poetku su preduzimane mere neophodne radi reavanja hitnih problema u pojedinim oblastima da bi se kasnije postepeno poele preduzimati i mere zasnovane na celovitom pristupu i traganju za sinergijom izmeu ciljeva poslovnog sektora i ciljeva politike u oblasti ivotne sredine. Ipak, procenjuje se da napredak nije bio linearan i da je politika ivotne sredine uvek bila vrlo osetljiva na ira ekonomska i politika kretanja. Scheuer, S., (ed), EU Environmental Policy Handbook - A Critical Analysis of EU Environmental Legislation, Making it accessible to environmentalists and decision makers, European Environmental Bureau (EEB), Brussels, 2005, str. 18. Za osnovne naznake o znaajnijim datumima u istorijskom razvoju politike EU u oblasti ivotne sredine videti: http://www.eea.europa. eu/environmental-time-line
I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE
21
prinese zatiti ljudskog zdravlja i obezbedi racionalno korienje prirodnih resursa. Ovim dokumentom je utvreno da se aktivnosti u oblasti ivotne sredine imaju preduzimati u skladu sa principom prevencije, principom da teta treba da bude spreena na izvoru nastajanja i principom zagaiva plaa. Posebno znaajnim se smatra injenica da je uveden i princip integracije, tj. da zahtevi u oblasti ivotne sredine moraju biti integrisani u druge politike Zajednice. U pripremi i sprovoenju aktivnosti u oblasti ivotne sredine Zajednica je imala obavezu da uzima u obzir nekoliko razliitih inilaca: raspoloiva nauna i tehnika saznanja, stanje ivotne sredine u razliitim regionima Zajednice, potencijalne koristi i trokove preduzimanja mera i odsustva preduzimanja mera i ekonomski i drutveni razvoj Zajednice u celini. Predvieno je da Zajednica moe preduzimati mere onde gde se ciljevi mogu bolje ostvariti na nivou Zajednice nego preduzimanjem mera od strane drava lanica pojedinano. Istovremeno, drave lanice se ne spreavaju da odravaju i uvode mere koje su mnogo stroije od mera koje su ustanovljene na nivou Zajednice sve dok su one kompatibilne sa ukupnim ciljevima Zajednice. Ugovor iz Mastrihta (1992. g.) obezbeuje dalje jaanje mesta i uloge politike Zajednice u oblasti ivotne sredine ukljuivanjem, meu svoje osnovne ciljeve, i unapreivanje odrivog i ne-inflatornog rasta uz potovanje ivotne sredine (lan 2).3 Znaaj ekonomskog i drutvenog napretka koji je u ravnotei i koji je odriv, naglaen je i u lanu B u delu Zajednikih odredbi Ugovora. Jaanje mesta i uloge politike ivotne sredine nalo je odraza i u delu Naslova koji se odnosi na ivotnu sredinu kroz formulaciju da je cilj politike visok nivo zatite zasnovane na principu predostronosti, pored drugih principa koji su ve bili formulisani u Jedinstvenom evropskom aktu. Osim toga, znaaj povezivanja ciljeva politike u oblasti ivotne sredine sa ciljevima u drugim sektorskim oblastima dodatno je naglaen kroz formulaciju iz lana 130r da zahtevi zatite ivotne sredine moraju biti inte3 Ve u Preambuli Ugovora se konstatuje sledee: Odluni da unapreuju ekonomski i socijalni napred ak svojih naroda, vodei rauna o naelu odrivog razvoja, u okviru stvaranja unutranjeg trita i jaanja kohezije i zatite ivotne sredine, kao i da primene politike koje e obezbediti da napredak ekonomske integracije bude u skladu sa napretkom u drugim oblastima
mera relevantnih subjekata ire u meunarodnoj zajednici s kraja ezdesetih godina XX veka. Prvi propisi koje je EZ donela u oblasti ivotne sredine bili su, izmeu ostalih, direktive koje su se odnosile na upravljanje otpadom (1975. g.), kvalitet vode za kupanje (1976. g.), zatitu ptica (1979. g.), itd. Razliite mere koje su preduzimane u tom periodu bile su na specifian nain povezane sa pitanjima u oblasti ivotne sredine i imale su prevashodno ciljeve koji su se odnosili na zajedniko trite. Zbog toga je i pravni osnov njihovog usvajanja bio lan 100. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (npr. ispitivanje novih hemikalija, usklaivanje pristupa kontroli zagaenja, itd). Serija od est do sada donetih akcionih programa EU u oblasti ivotne sredine zapoela je 1972. godine, ime je uinjen kljuni preokret u politici EU. Prvim Akcionim programom (1972. g.) je precizirano da Komisija treba da predloi mere za smanjenje zagaivanja, unapreivanje prirodne i urbane ivotne sredine, i da preduzme potrebne aktivnosti vezane za probleme ivotne sredine uzrokovane oteenjem pojedinih prirodnih resursa i unapreenjem svesti o problemima ivotne sredine i obrazovanja. Ove aktivnosti su uticale na preduzimanje aktivnijih mera na pripremi i usvajanju pojedinih propisa u oblasti ivotne sredine. Razvoj politike i prava ivotne sredine EU moe se pratiti i kroz razvoj mesta i uloge koju pitanja ivotne sredine imaju u osnivakim aktima EZ, odnosno EU. Politika u oblasti ivotne sredine ugraena je u ugovornu strukturu Zajednice tek Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine, da bi njen okvir bio dalje proirivan, ili samo na izvestan nain makar posredno menjan, Ugovorom o Evropskoj uniji (1992. g.), Ugovorom iz Mastrihta (1992. g.), Amsterdamskim ugovorom (1997. g.), Ugovorom iz Nice (2003. g.) i na kraju Lisabonskim ugovorom (2009. g.). Do 1987. godine, usvojeno je oko 200 propisa i to na osnovu tadanjeg lana 100. (kasnije 115, odnosno 135) ili na osnovu lana 235. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Ipak, odsustvo jasnog pravnog osnova za politiku Zajednice u oblasti ivotne sredine bilo je izloeno kritici naroito jednog dela lanica organizacije. Jedinstveni evropski akt (1987. g.) uvodi posebnu glavu naslovljenu sa ivotna sredina (lanovi 130s-t) obezbeujui izriitu pravnu osnovu za politiku Zajednice u oblasti ivotne sredine. Na osnovu ovih odredbi Komisija je imala mogunost da predlae donoenje propisa u razliitim oblastima sa ciljem da se obezbedi zatita i unapreivaje kvaliteta ivotne sredine, do-
20
23
fond. irim ciljevima utvrenim u lanu 1747 obezbeena je pravna osnova Zajednice da deluje u svim oblastima od znaaja za politiku ivotne sredine. Ugovorom iz Nice (2001. g.) nisu uinjene izmene osnovnih, ve ranije definisanih odredbi koje se odnose na ivotnu sredinu. Ipak, izvesnim doprinosom promenama politike u oblasti ivotne sredine smatraju se i promene u sistemu glasanja koje se odnose na sistem kvalifikovane veine. Korienje razliitih instrumenata politike u oblasti ivotne sredine od 1945-2005. godine
grisani u definisanje i sprovoenje drugih politika Zajednice.4 Znaaj Mastrihtnog ugovora treba posmatrati i u kontekstu izmenjene uloge Evropskog parlamenta i Saveta u donoenju odluka, tj. jaanja uloge Evropskog parlamenta u razvoju politike ivotne sredine ustanovljavanjem procedure zajednikog odluivanja sa Savetom, odnosno proirivanjem broja oblasti u kojima Savet moe usvajati propise korienjem kvalifikovane veine umesto jednoglasnosti.5 Odredbama Amsterdamskog ugovora (1997. g.) odrivi razvoj je eksplicitno definisan kao cilj Zajednice. lanom 2. je definisano da Zajednica ima za cilj da unapreuje skladan, uravnoteen i odriv razvoj privrednih aktivnosti i odriv i ne-inflatoran rast, zajedno sa visokim stepenom zaposlenosti i socijalne zatite, jednakosti izmeu mukaraca i ena, visokim nivoom konkurentnosti i usklaenosti ekonomskih rezultata, itd. U vezi sa ovim je i jaanje zahteva za integraciju ciljeva u oblasti politike ivotne sredine u druge sektore definisano odredbom lana 6. Ugovora kroz formulaciju da zahtevi u oblasti zatite ivotne sredine moraju biti integrisani u formulisanje i sprovoenje drugih politika Zajednice.6 Pored toga, znaaj Amsterdamskog ugovora, zajedno sa prethodnim izmenama, proizilazi iz injenice da je donoenje odluka koje se tiu ivotne sredine uinjeno jednostavnijim, budui da je procedura zajednikog odluivanja (osim predvienih izuzetaka) postala uobiajena ime je ojaana uloga Evropskog parlamenta. Ovo je proireno i na politiku u oblasti transporta, Trans-Evropske mree i propise koji se odnose na Strukturalni
4 Znaaj politike Zajednice u oblasti ivotne sredine osnaen je Deklaracijom drava lanica o proceni uticaja na ivotnu sredinu mera zajednice iz aneksa Ugovora. (http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/dat/11992M/htm/11992M.html#0102000040) 5 Ipak, i dalje je ostalo jednoglasno odluivanje u Savetu o nekim pitanjima kao to su prostorno planiranje i korienje zemljita (osim upravljanja otpadom i mera opte prirode), upravljanje vodnim resursima, izvori energije i snabdevanje energijom. 6 Nadovezujui se na Deklaraciju iz Mastrihta koja je samo obavezivala da se uzmu u obzir uticaji predloga na ivotnu sredinu, Deklaracijom uz Amsterdamski ugovor Komisija je obavezana da obezbedi da se pripreme studije procene uticaja na ivotnu sredinu uvek kada priprema predloge akata koji mogu imati znaajne implikacije na ivotnu sredinu. Ovakav razvoj situacije je imao uticaja na jaanje poloaja Generalnog direktorata za ivotnu sredinu (DG Environment) kao i dalje aktivnosti u oblasti politike razvoja ukljuujui Kardifski proces i donoenje Strategije odrivog razvja EU.
7 Uinjena je i odgovarajua prenumeracija lanova tako da je je raniji lan 130r postao lan 174 (sada lan 191).
22
25
B. Ciljevi i naela politike EU u oblasti ivotne sredine Ciljevi politike EU u oblasti ivotne sredine definisani su u nekoliko odredbi Ugovora o funkcionisanju EU i Ugovora o EU i treba ih tumaiti u kontekstu ukupnih ciljeva EU i irem razvojnom i meunarodnom kontekstu uz snanije naglaavanje mesta i uloge odrivog razvoja.
Nivo usvajanja 2005
Grafikon 1.: International spread of environmental policies across 43 OECD and Central Eastern countries
Nivo usvajanja >>broj zemalja gde je politika usvojena Politike rangirne po stepenu usvajanja od poetne godine do 2005 (poev od politike koja se najbre irila) 1 4 8 12 16 20 24 28 32 36 40 43
Strategije odrivog razvoja Strategije za ivotnu sredinu Komisije za odrivost Politike za ambalani otpad Planovi za ivotnu sredine Zeleni sertifikati za obnovljivu energiju Zelene (feed-in) tarife za obnovljivu energiju Energetski standardi Elergetske etikete Ministarstva za ivotnu sredinu Eko-etikete Procene uticaja na ivotnu sredinu Zakoni o otpadu Energija takse za ugljenik Okvirni zakoni o ivotnoj sredini Zatita ivotne sredine u Ustavu Agencije za zatitu ivotne sredine Zakoni o zagaenju vazduha Pristup informacijama o ivotnoj sredini Savetodavna vea za ivotnu sredinu Zakoni o kontroli zagaenja voda Zakoni o zatiti prirode Zakoni o zatiti zemljita 1945 1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000
32 41 36 35 33 11 25 37 37 42 32 42 40 16 38 31 33 42 43 28 42 37 24 2005
lan 11. Ugovora (ranije lan 6), osim to je izbaeno upuivanje na lan 3., nije promenjen te glasi: Obaveza zatite ivotne sredine mora biti integrisana u definisanje i sprovoenje politika i aktivnosti Zajednice posebno sa ciljem podsticanja trajnog razvoja. Stara odredba lana 2. Ugovora o EU je ukinuta i zamenjena odredbom lana 3 Ugovora o EU uz izvesne izmene. Umesto ranijeg poziva za odrivi razvoj ekonomskih aktivnosti definisano je da e Unija raditi za odrivi razvoj Evrope zasnovan na uravnoteenom ekonomskom rastu i stabilnosti cena, visoko konkuretnoj i drutveno trinoj privredi, s ciljem pune zaposlenosti i drutvenog napretka kao i visokog nivoa zatite i unapreenja kvaliteta ivotne sredine. Zbog ciljeva vezanih za snaniju integraciju i povezivanje politike ivotne sredine i drugih srodnih oblasti (energetika, poljoprivreda, ribarstvo, itd.), nekoliko drugih odredbi Ugovora je takoe dobilo na znaaju. Pored toga, u istom lanu Lisabonskog ugovora se naglaava znaaj odgovornosti EU za globalno stanje ivotne sredine, tako to se definie da e Unija u svojim odnosima sa svetom doprinositi miru, bezbednosti i odrivom razvoju Planete, solidarnosti, meusobnom potovanju meu narodima, slobodnoj i fer trgovini, iskorenjivanju siromatva i zatiti ljudskih prava, a posebno prava dece, kao i striktnom nadleganju i razvoju meunarodnog prava ukljuujui potovanje principa Povelje Ujedinjenih nacija (lan 3. st.5). Smatra se, da na ovaj nain, Ugovor daje i jau pravnu osnovu za aktivnosti EU u ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja u svetu, a ne samo u Evropi.8
Zemlje ukljuene u studiju: Albanija, Australija, Austrija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kanada, Hrvatska, eka Republika, Danska, Nemaka, Estonija, Finska, Francuska, Maarska, Irska, Island, Italija, Japan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Biva Jugoslovenska Republika Makedonija, Moldavija, Novi Zeland, Holandija, Norveka, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovaka, vedska, vajcarska, panija, Juna Koreja, Turska, Ukrajina, Velika Britanija, Sjedinjenje Amerike Drave
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/international-spread-of-environmental-policies/trend11-3g-soer2010-eps/TREND11-3G-environment-policies-spread.eps.75dpi. png/at_download/image
8 Za neke aspekte globalne uloge EU u oblasti ivotne sredine videti: Keleman, R. D., Globalizing European Union Environmental Policy, Paper presented at The European Union Studies Association, 11th Biennial International Conference, April 23rd 25th, 2009, www.unc.edu/euce/eusa2009/papers/keleman_07A.pdf (datum pristupanja: 10. august, 2010.).
24
27
veza da se vodi rauna o: raspoloivim naunim i tehnikim podacima, uslovima ivotne sredine u razliitim regionima Zajednice, prednostima i optereenjima koji mogu da proisteknu iz poduhvata ili odsustva poduhvata, ekonomskom i drutvenom razvoju Unije u celini i uravnoteenom razvoju njenih regiona.11
Najjasnje formulisani ciljevi u oblasti ivotne sredine sadrani su u odrebi lana 191. (ranije 174, odnosno 130r) Ugovora o funkcionisanju EU gde je propisano da politika Unije u oblasti ivotne sredine treba da doprinese postizanju sledeih ciljeva: ouvanju, zatiti i poboljanju kvaliteta ivotne sredine, zatiti ljudskog zdravlja, opreznom i racionalnom korienju prirodnih resursa i unapreenju, na meunarodnom planu, mera za suoavanje sa regionalnim i globalnim problemima ivotne sredine. Politika Zajednice u oblasti ivotne sredine ima za cilj obezbeenje visokog stepena zatite, vodei rauna o raznolikosti stanja u razliitim regionima Zajednice. Ona se zasniva na sledeim naelima9:
n
C. Nadlenost EU u oblasti ivotne sredine Pitanje nadlenosti EU u oblasti ivotne sredine moe se sagledavati na osnovu tumaenja razliitih odredbi Ugovora o funkcionisanju EU i Ugovora o EU i u odnosu razliitih aspekata nadlenosti: nadlenost EU za obavljanje poslova u oblasti ivotne sredine u odnosu na nadlenost drava lanica, nadlenost u pitanjima meunarodne saradnje u oblasti ivotne sredine, nadlenost pojedinih organa EU, itd. a) Pored odredbi o kojima je ve bilo rei, nadlenost EU u oblasti ivotne sredine definisana je eksplicitno lanom 4. Ugovora o funkcionisanju EU i to kao podeljena nadlenost izmeu Unije i drava lanica, isto kao i nadlenost u oblasti ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije, poljoprivrede i ribarstva (osim ouvanja morskih biolokih resursa), zatite potroaa, transporta, energetike, transevropskih mrea, nekih pitanja u oblasti javnog zdravlja, itd.12 Kao to je ve napomenuto, relevantnim odredbama Ugovora Unija je dobila pravnu osnovu za delovanje u razliitim oblastima od znaaja za politiku ivotne sredine. Ipak, potrebno je imati u vidu da se ne radi o ekskluzivnoj nadlenosti, ve da se ona deli sa dravama lanicama, tj. da je nadlenost
11 Mere zatite koje donosi EU (na osnovu lana 192) ne spreavaju zadravanje ili uvoenje, od strane svake drave lanice, jaih mera zatite. Na opti nain je utvrena obaveza da takve mere treba da budu u skladu sa Ugovorima i o njima se obavetava Komisija. (lan 193). 12 Od znaaja za oblast ivotne sredine je i injenica da je u grupi pitanja gde EU ima ekskluzivnu nadlenost i oblast ouvanja morskih biolokih resursa, u skladu sa zajednikom politikom u oblasti ribarstva (lan 3. stav 1.d Ugovora o funkcionisanju EU), pored pitanja koja se odnose na carinsku uniju, ustanovljavanje pravila vezanih za funkcionisanje unutranjeg trita, monetarnu politiku za drave ija je moneta evro, itd.
naelo predostronosti; naelo preventivne akcije; aelo da teta u ivotnoj sredini treba da bude ispravljena na izvoru n zagaivanja i naelo zagaiva - plaa.10
Istovremeno, propisana je mogunost da mere usklaivanja kojima se zadovoljavaju zahtevi u pogledu zatite ivotne sredine obuhvataju, ukoliko je to potrebno, zatitnu klauzulu kojom se omoguava dravama lanicama, da zbog neekonomskih razloga vezanih za ivotnu sredinu, donesu privremene mere, to podlee proceduri kontrole na nivou Unije. Prilikom utvrivanja politike iz oblasti ivotne sredine, propisana je oba9 Ovde se koristi izraz naela umesto principi pre svega zbog injenice da srpsko zakonodavstvo u oblasti ivotne sredine koristi ovaj izraz. 10 Pored ova etiri naela, koja se eksplicitno spominju u lanu 191. Ugovora o funkcionisanju EU, moe se govoriti i o drugim naelima zatite ivotne sredine u EU: naelo odrivog razvoja, naelo supsidijarnosti, naelo srazmernosti, naelo informisanja i uea javnosti. avoki, A., Osnovi ekolokog prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta Union, Slubeni glasnik., Beograd, 2007, str. 14-22. Principi meunarodnog prava ivotne sredine obuhvataju, pored navedenih, i princip suvereniteta nad prirodnim resursima, obaveza neprouzrokovanja tete, princip zajednike ali razliite odgovornosti, princip pravinog udela u korienju resursa, itd. Louka, E., International Environmental Law, Cambridge University Press, 2006. p. 49-54. Todi, D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet, Beograd. 2008. str. 59-64.
26
29
nju visokog nivoa saradnje u oblasti meunarodnih odnosa s ciljem, da se ubrza ekonomski, drutveni i razvoj u oblasti ivotne sredine zemalja u razvoju sa primarnim ciljem iskorenjivanja siromatva (l. 21. st. 2. d), odnosno, s ciljem pomoi razvoju meunarodnih mera potrebnih radi ouvanja i unapreenja kvaliteta ivotne sredine i odrivog razvoja globalnih prirodnih resursa i obezbeenja odrivog razvoja. c) Nadlenost pojedinih organa EU za obavljanje poslova u oblasti ivotne sredine, pored optih odredbi kojima se regulie uloga pojedinih organa, regulisana je i lanom 192. Ugovora o funkcionisanju EU. Predvieno je da Evropski parlament i Savet u skladu sa propisanom pravnom procedurom i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona donosi odluke o delovanju koje Unija treba da preduzme radi ostvarenja ciljeva navedenih u lanu 191.17 Izuzetno, i uz potovanje odredbi lana 114 (ranije 95),18 Savet, odluujui jednoglasno u skladu sa posebnom procedurom i nakon Evropskog parlamenta, Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta, donosi:
n
Unije u oblasti politike ivotne sredine ograniena sa dva kljuna inioca:

n
rincipom subsidijarnosti13 koji je prvi put u vezi sa politikom ivotne p sredine uveden u Jedinstveni evropski akt, a Mastrihtnim ugovorom njegova uloga biva proirena14 i ahtevom da se za odreena, naroito osetljiva pitanja, i dalje trai z jednoglasnost umesto veinske podrke drava lanica u Savetu ministara (zeleni porezi, neki aspekti upravljanja vodnim resursima, prostornog planiranja, energetske politike, itd).15
b) Na pitanje meunarodne saradnje u oblasti ivotne sredine odnose se odredbe lana 191, stav 4 gde je propisano da u okviru svojih odgovarajuih nadlenosti, Unija i drave lanice sarauju sa treim zemljama i nadlenim meunarodnim organizacijama, s tim to modaliteti saradnje mogu biti predmet sporazuma izmeu Unije i treih zainteresovanih strana.16 Istovremeno se konstatuje da ova odredba ne prejudicira nadlenost drava lanica za pregovaranje u meunarodnim forumima i za zakljuivanje meunarodnih sporazuma. U vezi sa ovim, treba imati u vidu da su odredbe o ivotnoj sredini sadrane i u Naslovu V Ugovora o Evropskoj uniji koji se odnosi na aktivnosti Unije u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Tako je definisano da e Unija sprovoditi zajedniku politiku i aktivnosti i raditi na ostvariva13 Na osnovu naela supsidijarnosti, u podrujima koja ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost, Unija e delovati samo onda i ukoliko ciljevi predloenog delovanja ne mogu biti na zadovoljavajui nain ostvareni od strane drava lanica (bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou), a mogu, zbog razmera ili rezultata predloenog delovanja, biti bolje ostvareni na nivou Unije (lan 5. st.3. Ugovora o Evropskoj uniji). Za ire o pravilima primene principa supsidijarnosti i proporcionalnosti videti: Protocol 2, Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the functioning of the European Union, (O J C 83, 30.3.2010, pp. 206-209.) 14 Delimino kao rezultat primene ovog principa neke direktive su dobile formu okvirnih propisa nastojei da dravama lanicama ostave znaajniju slobodu u njihovom sprovoenju. 15 Rezultat ovakvog stanja je injenica da su u pravu ivotne sredine oblast zagaivanja vazduha i voda i upravljanje otpadom relativno iroko regulisani dok su neka pitanja ostala relativno ne razvijena (planiranje korienja zemljita, upravljanje saobraajem, itd). 16 lanom 3. stav 2. Ugovora o funkcionisanju EU propisana je ekskluzivna nadlenost Unije da, pod odreenim uslovima, zakljuuje meunarodne sporazume.
odredbe iskljuivo fiskalne prirode; mere koje se odnose na prostorno planiranje; pravljanje koliinama vodnih resursa ili utiui na raspolaganje u ovim resursima; korienje zemljita, sa izuzetkom upravljanja otpadom; mere koje znaajno utiu na izbor neke drave lanice u pogledu razli
17 Uz potovanje naela zagaiva-plaa, kada mera ustanovljena na osnovu ovog stava podrazumeva nesrazmerne trokove za administrativne organe drave lanice, u aktu o utvrivanju mera utvruju se odgovarajue odredbe koje se odnose na privremene izuzetke i/ili finansijsku podrku iz Kohezionog fonda ustanovljenu u skladu sa odredbom lana 177. (lan 191. stav 5). 18 Ovde treba dodati i mogunost delovanja Saveta u skladu sa postupkom iz lana 251, i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta, radi usklaivanja odredbi zakonskih i upravnih akata drava lanica iji je cilj uspostavljanje i delovanje unutranjeg trita.
28
31
nizovani u grupe u skladu sa politikom pripadnou, a ne na nacionalnoj osnovi. Meu sedam politikih grupa, koliko postoji u Parlamentu, jedna od njih se jasno deklarie kao Zeleni (The Greens/European Free Alliance) sa ukupno 55 poslanika. Ova grupa se zalae za to da Evropa postane globalni lider u oblasti zatite ivotne sredine, miru i socijalnoj pravdi, fer globalizaciji i borbi za ljudska prava.22 Komitet za za ivotnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane je jedan od dvadeset stalnih komiteta Evropskog parlamenta (spoljni poslovi, razvoj, meunarodna trgovina, industrija, istraivanje i energija, transport i turizam, regionalni razvoj, pravna pitanja, itd). Komitet ima 64 lana i isto toliko zamenika na ijem elu se trenutno nalazi predstavnik Grupe saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu (iz Nemake). Nadlenost ovog komiteta obuhvata, izmeu ostalog, i politiku ivotne sredine i mere zatite. To ukljuuje sledea pitanja: zagaivanje vazduha, zemljita i voda, upravljanje otpadom i reciklau, opasne supstance, buku, klimatske promene, zatitu biodiverziteta; odrivi razvoj; meunarodne i regionalne mere i sporazume, saniranje teta u ivotnoj sredini, civilnu zatitu, Evropsku agenciju za ivotnu sredinu i Evropsku agenciju za hemikalije.23
Savet Evropske unije (Savet ministara)24
itih izvora energije i opte strukture njenog snabdevanja energijom.19 Opte akcione programe kojima se utvruju prioritetni ciljevi koji treba da budu ostvareni, donosi Evropski parlament i Savet, odluujui u skladu sa uobiajenom procedurom i posle konsultovanja Komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Komiteta regiona.20
D. Institucije EU nadlene za kreiranje i sprovoenje politike i prava ivotne sredine Vei broj razliitih institucija EU ima odreene nadlenosti u oblasti ivotne sredine ili mogu biti od znaaja za oblast ivotne sredine. Neke od njih imaju opti karakter sa formalno definisanim nadlenostima u Lisabonskom ugovoru kao to su, npr. Evropski parlament, Savet Evropske unije (ili Savet ministara), Evropska komisija, Evropska investiciona banka, Sud pravde EU, dok se neke od njih prevashodno bave pitanjima ivotne sredine.
Evropski parlament21
Nadlenost i funkcije Evropskog parlamenta odnose se na zakonodavna i budetska pitanja. Takoe, Evropski parlament nadgleda i kontrolie Savet Evropske unije i Komisiju budui da raspolae ovlaenjima u oblasti kontrole i izbora funkcionera. Parlament ima ovlaenje da postavlja pitanja koja se dostavljaju Komisiji ili Savetu Evropske unije, kao i da raspravlja o izvetajima koje Evropska komisija dostavlja Evropskom parlamentu. Parlament se sastoji od 736 lanova koji predstavljaju graane i koji su orga19 Ipak, Savet, postupajui jednoglasno na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, Ekonomskog i socijalnog komiteta i Komiteta regiona, moe da odlui da primeni uobiajenu proceduru na ova pitanja (lan 191. stav 2). 20 Mere za sprovoenje ovih programa donose se prema opisanoj proceduri iz stava 1. i 2. lana 191. (lan 191. stav 3). Propisano je da drave lanice, potujui odreene mere usvojene od strane Unije, obezbeuju finansiranje i izvrenje politike u oblasti ivotne sredine (stav 4). 21 http://www.europarl.europa.eu/news/public/default_en.htm (datum pristupanja: 16.09.2010)
Savet Evropske unije ili Savet ministara je institucija koja se sastoji od ministara iz drava lanica u razliitim oblastima (poljoprivreda, transport, socijalna pitanja, finansije, itd). Savet je nadlean za donoenje politikih odluka i ima odreene zakonodavne nadlenosti. Jedno od pitanja kojima se bavi Savet Evropske unije odnosi se i na oblast ivotne sredine. Ministri za ivotnu sredinu se sastaju formalno etiri puta godinje, odluuju kvali-
22 Za kratak pregled istorijskog razvoja zelenih videti: http://www.greens-efa.org/cms/default/rubrik/6/6648.history.htm (datum pristupanja: 16.09.2010) 23 http://www.europarl.europa.eu/activities/committees/homeCom.do?language=EN&body=ENVI (datum pristupanja: 16.09.2010) 24 http://www.consilium.europa.eu/showPage.aspx?lang=EN (datum pristupanja: 16.09.2010)
30
33
Tzv. Evropski principi za ivotnu sredinu30 ustanovljeni su kao zajedniki pristup pet multilateralnih evropskih finansijskih institucija (Evropska investiciona banka, Savet evropske banke za razvoj, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, Nordijska korporacija za finansiranje u oblasti ivotne sredine i Nordijska investiciona banka) s ciljem da se obezbedi usklaena politika, standardi i praksa u oblasti finansiranja projekata. Potpisnici se obavezuju da, pri finansiranju projekata, potuju osnovne politike EU u oblasti ivotne sredine iz lana 174. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. U geografskom pogledu, potpisnici su se obavezali na potovanje ovih principa u dravama gde posluju ukljuujui i zemlje kandidate i potencijalne kandidate za lanstvo u EU. Svi projekti koji se finansiraju od strane ovih finansijskih institucija moraju biti u saglasnosti sa pomenutim principima i relevantnim sekundarnim zakonodavstvom EU (pravila o proceni uticaja na ivotnu sredinu, direktive EU u oblasti industrijske proizvodnje, upravljanja vodama i otpadom, zagaenja vode i zemljita, profesionalne bezbednosti i zdravlja i zatite prirode). Projekti koje finansiraju ili u ijem finansiranju uestvuju ove finansijske institucije moraju biti u saglasnosti i sa meunarodnim multilateralnim ugovorima u oblasti ivotne sredine (biodiverzitet, klimatske promene, ozonski omota, movere, postojani organski zagaivai, prekogranino zagaivanje vazduha, ugroene vrste, dostupnost informacija).
Sud pravde EU31
fikovanom veinom i zajedniki sa Evropskim parlamentom.25

Evropska komisija26
Kao izvrno telo EU, glavne nadlenosti Evropske komisije odnose se na iniciranje i predlaganje politike i propisa koji se dalje dostavljaju Evropskom parlamentu i Evropskom savetu kao o staranje o potovanju propisa. Direktorat za ivotnu sredinu27 je jedan od 40 direktorata (DGs) i drugih slubi Komisije. Pored aktivnosti koje se odnose na obezbeivanje potovanja propisa EU (ukljuujui i ispitivanje albi graana i nevladinih organizacija i pokretanja procedura za krenje propisa) Direktorat finansira projekte u oblasti ivotne sredine. U ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine, pored Direktorata za ivotnu sredinu, nekoliko drugih direktorata ima izvesne nadlenosti kao to su: Direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj, Direktorat za energiju, Direktorat za preduzea i industriju, Direktorat za zdravlje i potroae, itd. U novoj Komisiji imenovan je i poseban direktorat za pitanja koja se odnose na klimu.28
Evropska investiciona banka29
Ciljevi ove finansijske institucije, osnovane Rimskim ugovorom iz 1958. godine, odnose se, izmeu ostalog, na obezbeivanje sredstava za kapitalna ulaganja namenjena za razvoj i integraciju EU. Investiranjem u dravne ili privatne projekte, banka doprinosi odrivom razvoju Evropske unije i ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine.
Evropski sud pravde je centralna pravosudna institucija sa seditem u Luksemburgu iji je zadatak da osigura potovanje propisa EU u kontekstu tumaenja i primene Osnivakih ugovora. Sud se u svojoj dosadanjoj praksi bavio razliitim pitanjima u oblasti ivotne sredine donosei odluke i utvrujui odgovarajua pravila u tumaenju i primeni pojedinih propisa.32
25 Za ire o aktivnostima videti: http://www.consilium.europa.eu/App/newsroom/loadbook. aspx?BID=89&LANG=1&cmsid=356 (datum pristupanja: 16.9.2010) 26 http://ec.europa.eu/environment/index_en.htm (datum pristupanja: 23.9.2010) 27 http://ec.europa.eu/dgs/environment/index_en.htm (datum pristupanja: 23.9.2010) 28 DG Clima. Videti: http://ec.europa.eu/dgs/clima/mission/index_en.htm (datum pristupanja: 23.9.2010) 29 http://www.eib.europa.eu/projects/topics/environment/index.htm?lang=-en (datum pristupanja 23.9.2010) 30 http://www.eib.europa.eu/infocentre/epe/index.htm?lang=-en (datum pristupanja: 23.9.2010) 31 http://curia.europa.eu/jcms/jcms/Jo2_7033/ (datum pristupanja: 28.9.2010) 32 Za listu najznaajnijih sluajeva videti: http://ec.europa.eu/environment/legal/law/cases_judgements.htm (datum pristupanja: 9.8.2010)
32
35
Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije36 je institucija koja sarauje sa Evropskom agencijom i to na osnovu odredbe lana 20. stav 3. Zakona o ministarstvima (Sl. glasnik RS, br. 36/09). Utvreno je da Agencija za zatitu ivotne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja sa svojstvom pravnog lica, obavlja poslove dravne uprave koji se, izmeu ostalog, odnose na: saradnju sa Evropskom agencijom za zatitu ivotne sredine (EEA) i Evropskom mreom za informacije i posmatranje (EIONET).
Evropska agencija za hemikalije37
Evropski ombudsman33
Znaaj Evropskog ombudsmana treba posmatrati u kontekstu mogunosti koje stoje na raspolaganju graanima radi zatite njihovih prava, ukljuujui i prava u oblasti ivotne sredine. Evropski ombudsman, koga imenuje Evropski parlament, ima ulogu da postupa po pritubama graana koji smatraju da su njihova prava povreena odlukama Evropskih institucija. Pod ovim se podrazumevaju situacije kada je odreena evropska institucija propustila da preduzme mere koje je bila duna da uini ili je uinila neto sto nije trebala uiniti.
Agencije i druga tela Evropske unije
Agencije Evropske unije, za razliku od institucija kao to su Savet, Parlament, Komisija, i druge, su tela koja su formirana aktima sekundarnog zakonodavstva radi sprovoenja odreenih tehnikih, naunih i drugih zadataka. Vei broj agencija ima ili moe da ima znaaj za oblast ivotne sredine,34 a posebno su znaajne Evropska agencija za ivotnu sredinu i Evropska agencija za hemikalije.
Evropska agencija za ivotnu sredinu35
Evropska agencija za ivotnu sredinu (EEA) je osnovana 1990. godine, i njena uloga je da podri odrivi razvoj i postigne znaajan i merljiv napredak u ouvanju ivotne sredine u Evropi, pruajui vane i pouzdane informacije institucijama koje kreiraju politike i donose odluke, ali i najiroj javnosti. EEA zapoela je sa radom 1994. godine. Sedite joj je u Kopenhagenu /Danska/. Agencija je otvorena prema dravama koje nisu lanice EU, ali su zainteresovane za pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine, kao to su Island, Lihtentajn i Norveka koje su lanice od osnivanja.
Evropska agencija za hemikalije (ECHA) je institucija EU koja se bavi unapreivanjem kvaliteta ivota kroz obezbeivanje bezbednog korienja hemikalija i podsticanje inovacija. U skladu sa ovim, osnovni propisi kojima se bavi ova institucija odnose se na hemikalije a naroito REACH Uredba o registraciji, proceni i ogranienjima hemikalija iz 2007. godine, i CLP Uredba o klasifikaciji, obeleavanju i pakovanju supstanci i jedinjenja iz 2009. godine. Agencija obezbeuje koordinaciju aktivnosti u vezi sa primenom ovih propisa radi postizanja konzistentne i dosledne primene. Istovremeno, Agencija dravama lanicama i evropskim institucijama obezbeuje odgovarajue naune informacije o pitanjima koja se tiu bezbednosti i razliitih drutveno-ekonomskih aspekata korienja pojedinih hemikalija. Sedite Agencije je u Helsinkiju (Finska). Agencija za hemikalije (Republike Srbije) je institucija koja je osnovana odlukom Vlade (Sl. glasnik RS, broj 78/09) radi obezbeivanja administrativnih uslova za kvalitetno, efikasno i bezbedno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima.38
33 http://www.ombudsman.europa.eu/home/en/default.htm (datum pristupanja: 10.9.2010) 34 http://europa.eu/agencies/community_agencies/index_en.htm (datum pristupanja: 10.9.2010) 35 http://www.eea.europa.eu/ (datum pristupanja: 10.9.2010)
36 http://www.sepa.gov.rs (datum pristupanja: 16.10.2010) 37 http://echa.europa.eu/home_en.asp (datum pristupanja: 10.9.2010) 38 Pravni osnov za osnivanje Agencije dat je u Zakonu o hemikalijama (Sl. glasnik RS, broj 36/09). Za ire videti: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/index.html (datum pristupanja: 10.9.2010)
34
37
hodni za ostvarivanje ciljeva. Sadraj akcionih programa odslikava razvoj politike EU u ovoj oblasti, ukljuujui i razvoj pitanja nadlenosti ove organizacije u domenu ivotne sredine, kao i druge elemente politike EU od znaaja za ivotnu sredinu. Do sada je doneto pet akcionih programa koji su se odnosili na odreene vremenske periode:
n
Statistiki zavod Evropskih zajednica39
Eurostat, sa seditem u Luksemburgu, je osnovan 1953. godine. Osnovne funkcije Eurostata su: pruanje neophodnih statistikih podataka institucijama EU kako bi mogle da analiziraju, vode i procenjuju komunitarne politike, kao i snabdevanje javnih ustanova, preduzea, obrazovnih ustanova, novinara i graana statistikim podacima. Komunitarna statistika se deli na 9 grupa: opta statistika; ekonomija i finansije; stanovnitvo i socijalni uslovi; industrija, trgovina i usluge; poljoprivreda i vodoprivreda; spoljna trgovina; saobraaj; ivotna sredina i energetika, i nauka i tehnologija. U delu koji se odnosi na ivotnu sredinu obuhvaene su sledee oblasti: proizvodnja, tretman i reciklaa otpada, vodni resursi i tretman otpadnih voda, trokovi zatite ivotne sredine, porezi u oblasti ivotne sredine, proizvodi za zatitu bilja, zatita vazduha i klimatske promene, korienje zemljita, uticaji pojedinih ekonomskih sektora (deo o poljoprivredi koji obuhvata podatke o pesticidima, ubrivu i organskoj proizvodnji, a deo o transportu obuhvata razliite aspekte ivotne sredine ukljuujui efikasnost transporta i cene). Jedna od statistikih oblasti koja se prati od strane Republikog zavoda za statistiku odnosi se na ivotnu sredinu i obuhvata vodu, vazduh, hemikalije, otpad, trokove zatite ivotne sredine i krivina dela protiv ivotne sredine.40 E. Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine predstavljaju dokumenta koja na najiri nain utvruju politiku EU u ovoj oblasti. Poetak njihovog donoenja se podudara sa prvim pokuajima EU da se problemima ivotne sredine pozabavi na sistematski nain. Njima su definisani osnovni polazni stavovi u pogledu procene stanja u pojedinim sektorima relevantnim za ivotnu sredinu i utvreni ciljevi, principi, prioriteti i instrumenti neop39 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/environment/introduction (datum pristupanja: 10.9.2010) 40 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0010&izbor=tabela (datum pristupanja: 10.9.2010)
prvi akcioni program donet je za period od 1973. do 1976. godine; rugi akcioni program se odnosio na period od 1978. do 1981. godid ne; trei akcioni program se odnosio na period od 1982. do 1986. godine; etvrti akcioni program se odnosio na period od 1987. do 1992. go dine i peti akcioni program se odnosio na period od 1993. do 2000. godine.
Peti akcioni program, poznat pod nazivom Ka odrivosti, razlikuje se od ranijih programa po pristupu formulisanom u samom naslovu dokumenta, ime se nastoje obuhvatiti vie globalni problemi sa dugoronim projekcijama. U dokumentu je formulisan, kao cilj, promena modela rasta na nain koji e unaprediti odrivi razvoj. Ovim dokumentom EU kao svoje prioritete utvruje sledee:
n
ugorono upravljanje prirodnim resursima: zemljitem, vodom, pejd zaima i obalama; ntegralan pristup borbi protiv zagaivanja i delovanje radi prevencije i otpada; redukcija potronje energije iz neobnovljivih izvora; unapreenje upravljanja i razvoj efikasnih i istih naina transporta; riprema koherentnih mera radi unapreenja kvaliteta urbane srep dine i
36
39
sticanje kompanija da objavljuju svoje aktivnosti u vezi sa potovanjem zahteva ivotne sredine, ustanovljavanje integralne politike proizvoda, unapreenje korienja i procene efikasnosti eme ekooznaavanja, unapreenje zelenih nabavki, donoenje legislative o odgovornosti u oblasti ivotne sredine) i
n
napreenje zdravlja i bezbednosti posebno u vezi sa upravljanjem u industrijskim opasnostima, nuklearnom bezbednosti i zatitom od radijacije.
Tokom 1998. godine, ovaj program je Odlukom Evropskog parlamenta i Saveta delimino dopunjen tako to su posebno naglaena neka prioritetna podruja od kojih se oekivalo da daju novi doprinos ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja. Pri tom se, pre svega, misli na integraciju ivotne sredine u druge politike, fokusiranje na interventna podruja (poljoprivreda, industrija, transport, energija i turizam), irenje spektra instrumenata koji treba da obezbede veu efikasnost, bolje sprovoenje i obezbeivanje potovanja legislative, jaanje javne svesti i problemima ivotne sredine, itd. Nakon irih diskusija pripremljen je tekst estog akcionog programa ivotna sredina 2010: naa budunost, na izbor. Ovaj strateki dokument obuhvata period prve decenije XXI veka. Definisano je pet prioritetnih pravaca strategijske akcije:
n
u zimanje u obzir problema ivotne sredine pri planiranju korienja zemljita (publikovanje saoptenja o znaaju integrisanja ivotne sredine u planiranje i upravljanje korienjem zemljita, unapreenje primene Direktive o proceni uticaja na ivotnu sredinu, irenje najbolje prakse i brza razmena iskustava u vezi sa odrivim razvojem ukljuujui urbani razvoj, ukljuivanje odrivog razvoja u Regionalnu politiku zajednice, razvoj aktivnog partnerstva za odrivi turizam).
esti akcioni program istovremeno utvruje i etiri prioritetna podruja akcije. To su:
n
napreenje sprovoenja postojee legislative (podrka IMPEL mreu i41 i njeno proirivanje na zemlje kandidate za lanstvo, izvetavanje o sprovoenju prava ivotne sredine, strategija ime, sramota i slava u sprovoenju legislative, unapreenje standarda inspekcije, korienje Evropskog suda); ntegracija problema ivotne sredine u druge sektorske politike (ustai novljavanje dodatnih integracionih mehanizama, dalji razvoj indikatora monitoringa integracionog procesa); aanje graanske inicijative i pruanje pomoi u cilju promene poj naanja (podsticanje graana da unapreuju svoje ponaanje u vezi sa ivotnom sredinom, poboljavanje kvaliteta informacija o ivotnoj sredini); artnerstvo sa poslovnim sektorom i blia saradnja sa tritem (podp sticanje korienja eme eko-menadmenta i kontrole EMAS, pod-
klimatske promene; biodiverzitet; ivotna sredina i zdravlje i odrivo upravljanje resursima i otpadom.
F. Tematske strategije Tematske strategije su uvedene kao instrumenti kojima se na konkretniji nain utvruju naini sprovoenja ciljeva iz VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine i predstavljaju neku vrstu novog pristupa u razvoju politike EU u oblasti ivotne sredine. Ovim dokumentima su obuhvaena pitanja i problemi u oblasti ivotne sredine koji prevazilaze znaaj pojedinog sektora ili oblasti i naglaavaju
41 Videti: http://impel.eu/ (datum pristupanja 11.9.2010).
38
41
Tabela 1.: Tematske strategije usvojene u okviru estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine
odreena pitanja takozvane horizontalne integracije (izmeu sektora) i vertikalne integracije (izmeu razliitih nivoa vlasti).42 Tematskim strategijama je obuhvaeno sledeih sedam oblasti: zatita zemljita, morska sredina, odrivo korienje pesticida, zagaivanje vazduha, urbana sredina, odrivo korienje i upravljanje prirodnim resursima i reciklaa otpada. Prema odredbama VI akcionog programa, tematske strategije treba da obuhvate identifikaciju predloga koji su potrebni radi dostizanja ciljeva utvrenih programom, kao i procedura predvienih za njihovo donoenje (lan 4.1). Iako su tematske strategije bile zamiljene kao neka vrsta okvirnih dokumenata kojima se definiu, razvijaju i usvajaju odgovarajue mere potrebne za ostvarivanje ciljeva u odreenim oblastima, neke strategije su veim delom fokusirane na usvajanje preporuka za nacionalne aktivnosti, kao i nekih mekih formi saradnje na nivou EU. Time je i politiki karakter i znaaj ovih dokumenata na izvestan nain vie naglaen u odnosu na karakteristike instrumenata koji treba da budu osnova za budue konkretne predloge mera. estim akcionim programom je predvieno da tematske strategije budu zavrene u roku od tri godine od usvajanja Programa. Prva tematska strategija (vazduh) predstavljena je u septembru, 2005. godine, a tematska strategija za zemljite godinu dana kasnije. Svih sedam strategija je predstavljeno kao neobavezujue Saoptenje komisije, zajedno sa Procenom uticaja i, u nekim sluajevima, predlozima vezanim za podrku usvajanjem odgovarajuih propisa.
Tematska strategija Kvalitet vazduha
Saoptenje Komisije (COM) (COM(2005)446) (COM(2005)504) (COM(2005)670) (COM(2005)666) (COM(2005)718) (COM(2006)372) (COM(2006)231)
Datum objavljivanja 21.09.2005. 24.10.2005. 21.12.2005. 21.12.2005. 11.01.2006. 12.07.2006. 22.09.2006.
sredine: Odrivo korienje prirodnih

resursa Prevencija i reciklaa otpada Urbana sredina Odrivo korienje pesticida Zatita zemljita
Zatita morske sredine
G. Strategija odrivog razvoja Opta strateka opredeljenja Evropske unije u vezi sa odrivim razvojem izraena su u veem broju dokumenata meu kojima najvei znaaj ima Strategija odrivog razvoja u kojoj se definiu okviri koncepcije.43 Najpre, formulisano je da se strategija odrivog razvoja zasniva na principu da se ekonomski, socijalni i ekoloki efekti svih sektorskih politika moraju uzeti u obzir u procesima donoenja odluka. Posebna panja u dokumentima pridaje se principu predostronosti, principu zagaiva plaa, principu korisnik plaa i principu subsidijarnosti. O nainu razumevanja sutine koncepcije odrivog razvoja u EU svedoe i strateka dokumenta kojima su definisani instrumenti za ostvarivanje ciljeva iz Strategije odrivog razvoja kao to su:
43 Videti: A Sustainable Europe for a Better World: A European Union Strategy for Sustainable Development - Communication from the Commission of 15 May 2001 (Commissions proposal to the Gothenburg European Council) [COM(2001) 264; Communication from the Commission of 13 December 2005 on the review of the Sustainable Development Strategy - A platform for action (COM(2005) 658; Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS)-Renewed Strategy, Council of the European Union, Brussels, 26 June 2006. COM 10917/06.
42 U skladu sa tim, ovi dokumenti su razvijani kroz mreu radnih grupa u koje su bili ukljueni eksperti Komisije, drava lanica i drugih zainteresovanih subjekata.
40
43
ne, znanjem bogate, konkurentne i eko-efikasne privrede koja obezbeuje visok ivotni standard i punu i visokokvalitetnu zaposlenost u celoj EU); i 4) potovanje meunarodne odgovornosti (podsticanje osnivanja i odbrana stabilnosti demokratskih institucija u celom svetu, zasnovanih na miru, bezbednosti i slobodi; aktivna promocija odrivog razvoja irom sveta i obezbeivanje uslova da unutranje i spoljne politike EU budu u saglasnosti sa globalnim odrivim razvojem i njenim meunarodnim obavezama).47 Strategija odrivog razvoja EU u svih sedam kljunih oblasti definie opte i operativne ciljeve koje treba ostvariti kao i mere koje treba preduzeti.48 a) Opti cilj, u delu koji se odnosi na klimatske promene i istu energiju je ograniavanje klimatskih promena ukljuujui i trokove koji nastaju usled klimatskih promena i negativan uticaj na drutvo i ivotnu sredinu.49 U definisanju operativnih ciljeva polazi se od obaveza EU 15 i veine EU 25 utvrenih Kjoto protokolom, prema kojem je cilj da se do 2012. godine, smanji emisija gasova sa efektom staklene bate za EU 15 za 8% u odnosu na 1990. godinu.50 U vezi sa tim prognozira se da bi to doprinelo da prosena temperatura ne poraste vie od 2 stepena u odnosu na pre-industrijski nivo.
47 Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS)-Renewed Strategy, op. cit, str. 3-4. 48 Ovome bi trebalo dodati i dve oblasti u kojima EU takoe definie svoje strateke ciljeve tretirajui ih kao kljune multisektorske politike od znaaja za odrivi razvoj: obrazovanje i obuka i istraivanje i razvoj. 49 U vezi sa klimatskim promenama trebalo bi imati u vidu i ciljeve utvrene u lanu 5. VI akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. str. 6-8. 50 Aktuelni propisi EU u oblasti klimatskih promena uglavnom su zasnovni na reenosti organizacije da doprinese ostvarivanju ciljeva Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, odnosno Kjoto protokola uz ovu konvenciju. Videti: Council Decision 2002/358/EC of 25 April 2002 concerning the approval, on behalf of the European Community, of the Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change and the joint fulfillment of commitments thereunder [Official Journal L 130 of 15.05.2002]; Directive 2003/87/EC off the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61/EC [Official Journal L 275 of 25.10.2003]; Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol [Official Journal L 49 of 19.02.2004]; Commission Communication of 9 February 2005 Winning the battle against global climate change (COM(2005) 35 - Official Journal C 125 of 21 May 2005]; Communication from the Commission to the Council and the European Parliament of 3 June 1998 - Climate change - Towards an EU post-Kyoto strategy [COM (98) 353 - Not published in the Official Journal].
Strategija za integraciju politike u oblasti ivotne sredine u politike EU44 (energija, odriva poljoprivreda, unutranje trite, politika u oblasti ribarstva, ekonomska politika, transport, spoljna politika, razvoj i upravljanje priobalnim zonama, urbana ivotna sredina, itd), Strategija o odrivom korienju prirodnih resursa45, Strategija o prevenciji i recikliranju otpada46, Tehnologije ivotne sredine za odrivi razvoj, Unapreenje korporativne drutvene odgovornosti, itd. U treem delu Strategije odrivog razvoja EU utvruju se dugoroni ciljevi i akcioni prioriteti EU pri emu se naroito insistira na irokom i meusektorskom pristupu. Aktivnosti u vezi sa ograniavanjem klimatskih promena i podsticanjem korienja istih tehnologija posebno se razmatraju. To obuhvata dostizanje ciljeva utvrenih Kjoto protokolom i insistiranje na dostizanju ovih ciljeva od strane ostalih industrijalizovanih zemalja sveta. Dugoroni ciljevi obuhvataju i znatno odgovornije upravljanje prirodnim resursima, unapreivanje sistema transporta i korienja zemljita. Ovako formulisane ciljeve treba posmatrati, pre svega, u kontekstu optih ciljeva definisanih u Strategiji odrivog razvoja, grupisanih u etiri grupe koji obuhvataju sledee: 1) zatitu ivotne sredine (obezbeenje kapaciteta Zemlje radi podrke ivotu u svim njegovim formama, potovanje granica prirodnih resursa na Planeti i obezbeivanje visokog nivoa zatite i unapreenja kvaliteta ivotne sredine; spreavanje i smanjivanje zagaivanja ivotne sredine i unapreenje odrive proizvodnje i potronje radi razdvajanja veze izmeu ekonomskog rasta i degradacije ivotne sredine); 2) drutvenu jednakost i koheziju (unapreivanje demkratskog, socijalnog, kohezivnog, zdravog, bezbednog drutva i drutva koje potuje osnovna prava, kulturni diverzitet i jednake mogunosti kao i borba protiv diskriminacije u svim oblicima); 3) ekonomski napredak (unapreenje prosperitetne, inovativ44 Communication from the Commission to the European Council of 27 May 1998 on a partnership for integration: a strategy for integrating the environment into EU policies (Cardiff- June 1998) [COM(1998) 333; 45 Communication from the Commission of 21 December 2005 - Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources [COM(2005) 670; 46 Commission Communication of 21 December 2005 Taking sustainable use of resources forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste [COM(2005) 666;
42
45
se koriste obnovljivi izvori prirodnih resursa na nivou koji ne dostie njihove regenerativne kapacitete; obezbeivanje i odravanje konkurentske prednosti kroz unapreivanje resursne efikasnosti,54 odnosno unapreivanje eko-efikasnih inovacija; unapreivanje upravljanja, izbegavanje preterane eksploatacije obnovljivh prirodnih resursa kao to su u oblasti ribarstva, biodiverziteta, vode, vazduha i atmosfere, obnovu morskih ekosistema do 2015. godine, u skladu sa Planom iz Johanezburga (2002. g.); usporavanje daljih gubitka biodiverziteta i doprinos znaajnom smanjenju gubitka biodiverziteta u svetu do 2010. g.; doprinos efektivnom dostizanju etiri globalna cilja UN o umama do 2015. g.; izbegavanje stvaranja otpada i poveanje efikasnosti korienja prirodnih resursa primenom koncepta ivotnog ciklusa i unapreenjem ponovonog korienja i reciklae. c) Opti cilj u delu stratekih opredeljenja koja se odnose na odrivi transport55 sastoji se u obezbeivanju uslova da transportni sistemi dostignu ekonomske, drutvene i ekoloke potrebe dok bi se minimizirao njihov nepoeljni uticaj na privredu, drutvo i ivotnu sredinu.56
Jedan od ciljeva podrazumeva i to da energetska politika treba da bude konzistentna sa ciljevima koji se odnose na bezbednost snabdevanja, konkurentnost i ekoloku odrivost, a sve u skladu sa Energetskom politikom koju je Evropski savet ustanovio u martu, 2006. godine, definiui energetsku politiku kljunom za izazove u oblasti klimatskih promena. Osnovni zahtev, vezan sa klimatske promene, odnosi se na potrebu da adaptacija na promene klime i ograniavanje klimatskih promena treba da budu integrisani u sve relevantne evropske politike. Utvren je cilj da do 2010. godine, 12% potronje energije i 21% elektrine energije treba da bude proizvedeno iz obnovljivih izvora imajui u vidu poveanje njihovog udela do 15% do 2015. godine. Istovremeno, odreen je kao indikativni cilj da se do 2010. godine, obezbedi da 5,75% goriva za transport budu biogoriva podrazumevajui da udeo biogoriva raste do 8% do 2015. godine. Ukupna uteda u finalnoj potronji energije trebala bi da se ostvari u nivou od 9% do 2017. godine, u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti.51 b) Opti strateki cilj EU u oblasti ouvanja i upravljanja prirodnim resursima definisan je kao unapreenje upravljanja i izbegavanje preterane eksploatacije prirodnih resursa polazei od vrednosti koje obezbeuje ekosistem.52 Operativni ciljevi53 obuhvataju: unapreenje resursne efikasnosti radi smanjenja ukupnog korienja neobnovljivih prirodnih resursa i sa tim povezanog uticaja na ivotnu sredinu koje nastaje usled korienja sirovina tako to
51 Mere koje bi EU trebalo da preduzme radi ostvarivanja ovih ciljeva odnose se na pripremu opcija za period nakon 2012. godine, pratei Montrealski akcioni plan o klimi usvojen u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama. To ukljuuje i razmatranje mogunosti za smanjenje emisija izmeu 15-30% do 2020. godine za grupu razvijenih zemalja (uz rezerve u pogledu diferenciranog pristupa i fer i fleksibilnog okvira za uee razliitih drava), prioritizaciju novih aktivnosti radi smanjenja emisija iz automobila i aviona, u okviru druge faze Evropskog programa o klimatskim promenama, pripremu EU eme trgovine emisijama, liderstvo u usvajanju i sprovoenju EU akcionog plana u oblasti energetske efikasnosti, unapreivanje dugoronog korienja obnovljivih izvora energije na trokovno efikasan nain, kao i korienje biomase i diverzifikaciju izvora snabdevanja gorivom, jaanje efikasnosti korienja postojeih energetskih postrojenja, itd. 52 Ciljevi VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine definisani u lanu 8. ovog dokumenta odnose se na prirodne resurse i otpad, a trebalo bi voditi rauna i o reenjima koja se odnose na prirodu i biodiverzitet (lan 6). Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit, str. 12-13, odnosno str. 8-10. 53 Radi dalje razrade ciljeva, EU je 2005. godine usvojila Tematsku strategiju o odrivom korienju prirodnih resursa. Videti: Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities, COM(2005) 670 final, {SEC(2005) 1683}, {SEC(2005) 1684}, Brussels, 21.12.2005.
54 U najirem smislu reu resursna efikasnost ili resursna produktivnost moe biti definisana kao efikasnost sa kojom se koristi energija i materijali u privredi, t.j. dodata vrednost po jedinici resursnog inputa. To znai da resursna produktivnost moe biti definisana analogno radnoj produktivnosti: dodata vrednost po jedinici ljudskog resursa. Towards a thematic strategy on the sustainable use of natural resources, op. cit. 2003; str. 9. 55 Oblast transporta nije posebno izdvojena u VI akcionom programu Zajednice u oblasti ivotne sredine ali su odreena pitanja povezana sa transportom eksplicitno sadrana u razliitim delovima ovog dokumenta (Taka 30. Preambule ekonomska globalizacija i ivotna sredina, lan 2. taka 5 principi i ciljevi; lan 5. taka 2.(iii) smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bate, lan 5. taka 2 (vi) upotreba odgovarajuih instrumenata, lan 5. taka 4 klimatske promene i proirivanje Zajednice, lan 6. taka 2. (b, g) ciljevi u oblasti prirode i biodiverziteta i pomorski transport, lan 7. taka 2 (f) prioritetne aktivnosti u oblasti javnog zdravlja i kvaliteta ivota u delu koji se odnosi na kvalitet vazduha, lan 7. taka 2. (g) - prioritetne aktivnosti u oblasti javnog zdravlja i kvaliteta ivota u delu koji se odnosi na buku, lan 7. taka 2. (h) tematska strategija o urbanoj sredini). 56 Razrada ovako definisanog cilja obuhvata razdvajanje ekonomskog rasta i potreba za transportom sa ciljem da se smanji uticaj na ivotnu sredinu; dostizanje odrivog nivoa korienja energije u transportu i smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate; smanjivanje emisija zagaujuih substanci u sektoru transporta na nivo koji minimizira efekte na ljudsko zdravlje, odnosno ivotnu sredinu; dostizanje uravnoteenog napretka ka ekoloki prijateljskom transportu radi dostizanja odrivog transporta i mobilnosti sitema; smanjivanje buke koja potie iz transporta i to kako na izvoru, tako i kroz mere smanjenja, radi minimiziranja uticaja na zdravlje ukupnog nivoa izlaganja buci; modernizacija EU okvira za javni putniki transport radi podsticanja bolje efikasnosti i performansi do 2010; smanjenje emisija CO2 novih vozila na 140g/km do 2008/09. godine i 120g/km do 2012. godine, itd.
44
47
ma koji su grupisani u deo Strategije koji je naslovljen sa globalno siromatvo i izazovi odrivog razvoja. Opti je cilj da se aktivno unapredi odrivi razvoj i obezbedi da unutranje i spoljne politike EU budu konzistentne sa globalnim odrivim razvojem i meunarodnim obavezama EU.60
Strateki instrumenti za ostvarivanje definisanih ciljeva
d) Unapreenje odrivih modela potronje i proizvodnje opti je strateki cilj EU u delu koji se odnosi na odrivu potronju i proizvodnju.57 e) Opti cilj u oblasti javnog zdravlja definisan je kao unapreenje dobrog javnog zdravlja pod jednakim uslovima i unapreenje zdravstvene zatite58. f) Opti cilj u oblasti drutvene integracije, demografije i migracije podrazumeva stvaranje inkluzivnog drutva uzimajui u obzir solidarnost izmeu i unutar generacija i obezbeivanje i porast kvaliteta ivota graana kao preduslova za dugoronu dobrobit pojedinca.59 g) Globalne aspiracije EU u vezi sa odrivim razvojem definisane su ciljevi57 Operativni ciljevi obuhvataju unapreenje odrive potronje i proizvodnje kroz naglaavanje drutvenog i privrednog razvoja u okviru kapaciteta ekosistema i razdvajanje ekonomskog rasta od degradacije ivotne sredine; unapreenje ekolokog i drutvenog uinka za proizvode i procese i podsticanje njihovog razumevanja od strane poslovnog sektora i potroaa; dostizanju (do 2010. godine) prosenog nivoa Zelenih javnih nabavki u EU, jednakog onom koji trentuno ostvaruju drave lanice gde to najbolje funkcinie; porast globalnog uea u tritu u oblasti ekolokih tehnologija i eko-inovacija. Za ire videti: Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions on the Sustainable Consumption and Production and Sustainable Industrial Policy Action Plan, {SEC(2008) 2110}, {SEC(2008) 2111}, COM(2008) 397 final, Brussels, 16.7.2008. 58 lan 7. VI akcionog programa Zajednice u oblasti ivotne sredine definie ciljeve i prioritetna podruja delovanja u oblasti ivotne sredine, zdravlja i kvaliteta ivota. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit, str. 10-12. Operativni ciljevi obuhvataju, izmeu ostalog, unapreenje odgovarajuih kapaciteta; dalje unapreenje propisa u oblasti ishrane ukljuujui i preispitivanje obeleavanja hrane; unapreenje zdravlja ivotinja i standarda dobrobiti u EU i na meunarodnom planu; ograniavanje porasta hroninih bolesti kao i bolesti koje su povezane sa stilom ivota a posebno meu socijalno-ekonomski ugroenih grupa i podruja; smanjenje zdravstvenih nejednakosti unutar i izmeu drava lanica, obraajui panju na ire determinante zdravlja (u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Savetom Evrope, OECD i UNESCO); obezbeenje da se do 2020. godine hemikalije, ukljuujui i pesticide, proizvode i koriste na naina koji ne predstavlja znaajnu opasnost za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, itd. 59 Konkretniji ciljevi odnose se, izmeu ostalog, na preduzimanje mera radi odlunog uticaja na smanjenje broja ljudi koji su u riziku od siromatva i drutvene iskljuenosti do 2010. godine, a posebno radi smanjenja siromatva dece; obezbeivanje visokog nivoa drutvene i teritorijalne kohezije na nivou EU i u dravama lanicama kao i potovanje kulturne razliitosti; znaajan porast uea ena i starijih radnika na tritu radne snage, kao i poveanje zaposlenosti migranata do 2010. godine; razvoj EU migracione politike koju bi pratile politike kojima se jaa integracija migranata i njihovih porodica, uzimajui u obzir ekonomske aspekte migracija; smanjivanje negativnih efekata globalizacije na radnike i njihove porodice; unapreivanje porasta zaposlenosti mladih; porast uea na traitu radne snage osoba sa posebnim potrebama, itd.
Prva dva od predvienih naina za ostvarivanje ciljeva definisanih u VI akcionom programu EU u oblasti ivotne sredine odnose se na razvoj novih propisa i izmene postojeih, odnosno podsticanje efikasnije primene i potovanja propisa Zajednice u oblasti ivotne sredine, bez uticaja na pravo Komisije da pokrene odgovarajue precedure zbog krenja propisa.61 Pored toga, instrumenti za ostvarivanje definisanih ciljeva obuhvataju i preduzimanje daljih mera radi integracije zatite ivotne sredine u pripremu, definisanje i sprovoenje politika i aktivnosti Zajednice u razliita podruja, to podrazumeva definisanje specifinih ciljeva u oblasti ivotne sredi-
60 lan 9. VI akciong programa Zajednice u oblasti ivotne sredine utvruje ciljeve i prioritetna podruja delovanja u oblasti meunarodnih poslova. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. str. 13-14. Operativni ciljevi obuhvataju, izmeu ostalog, i sledee: ostvarivanje napretka u pravcu dostizanja obaveza EU u pogledu meunarodno utvrenih ciljeva koji su sadrani u Milenijumskoj deklaraciji, kao i onih koji su proistekli iz zakljuaka Svetskog samita o odrivom razvoju (Johanezburg, 2002) i drugih slinih procesa kao to je Monetarni konsensus o finansiranju razvoja, Doha razvojna agenda i Pariska deklaracija o usklaivanju pomoi; doprinos unapreenju meunarodnog upravljanja u oblasti ivotne sredine, a naroito u kontekstu rezultata Svetskog samita (2005) kao i jaanje multilateralnih sporazuma u oblasti ivotne sredine; porast obima pomoi do 0,7% bruto nacionalnog dohotka do 2015. godine sa meuciljem od 0,56% u 2010. godini; drave lanice preduzimaju mere radi dostizanja 0,7% ODA/GNI cilja do 2015. godine, a one koje su ve ostvarile taj cilj obavezuju se da odre ovaj cilj iznad (one drave lanice koje su postale lanice 2002. godine nastoje da poveaju svoj ODA/GNI do 0,33% do 2015. godine; unapreivanje odrivog razvoja u kontekstu WTO pregovora, u skladu sa preambulom Sporazuma iz Marakea; ukljuivanje pitanja odrivog razvoja u sve EU spoljne politike, ukljuujui i Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, itd. 61 To podrazumeva i jaanje mera radi unapreenja potovanja pravila Zajednice o zatiti ivotne sredine i naglaavanje krenja propisa; promovisanje unapreenja standarda koji se tiu dozvola, inspekcije, monitoringa i potovanja od strane drava lanica; sistematskije preispitivanje primene propisa u oblasti ivotne sredine u dravama lanicama; unapreenje razmene informacija o najboljoj praksi u primeni propisa ukljuujui i Evropsku mreu za sprovoenje i potovanje prava ivotne sredine (IMPEL mrea) u okviru njene nadlenosti (lan 3. taka 1. i 2. VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine). Ovome treba dodati i mere koje se odnose na jaanje sistema odgovornosti generalno, definisane u taki 8.
46
49
Definisane mere podrke integraciji ivotne sredine u finansijski sektor zasluuju posebnu panju. One podrazumevaju, izmeu ostalog, podsticanje dobrovoljnih inicijativa koje obuhvataju smernice za ukljuivanje podataka o trokovima kompanije u oblasti ivotne sredine u godinje finansijske izvetaje i razmenu najboljih praksi izmeu drava lanica, poziv Evropskoj investicionoj banci da jaa integraciju ciljeva u oblasti ivotne sredine, a naroito da podri odrivi razvoj zemalja kandidata, unapreenje integracije ciljeva i zahteva u oblasti ivotne sredine u aktivnosti drugih finansijskih institucija kao to su Evropska banka za obnovu i razvoju. Unapreivanje saradnje i parterstva sa potroakim grupama i nevladinim organizacijama i unapreivanje boljeg razumevanja i uea u pitanjima koja se tiu ivotne sredine od strane graana posebno su razraeni. Ovo ukljuuje i obezbeivanje pristupa informacijama, uee javnosti i dostupnosti pravosua putem rane ratifikacije Arhuke konvencije,66 podrku obezbeivanju dostupnih informacija o stanju i trendovima u ivotnoj sredini, opte unapreivanje svesti o ivotnoj sredini, razvoj optih pravila i principa za dobro upravljanja u oblasti ivotne sredine i razvoj dijaloga. Posebna grupa mera se odnosi na podsticanje i unapreivanje efektivnog i odrivog korienja i upravljanja zemljitem i morem, uzimajui u obzir zahteve u oblasti ivotne sredine.67
ne, rokova i indikatora u razliitim sektorima.62 Aktivnosti vezane za ostvarivanje stratekih ciljeva podrazumevaju i promociju modela odrive proizvodnje i potronje putem efektivne primene principa koji su ustanovljeni u lanu 2. VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine, a naroito putem primene ekonomskih instrumenata.63 Posebna panja posveena je unapreenju saradnje i partnerstva sa preduzeima i njihovim asocijacijama i ukljuivanju socijalnih partnera, potroaa i njihovih organizacija s ciljem unapreivanja uinka u ivotnoj sredini i modela odrive proizvodnje (unapreenje politike integrisane proizvodnje uzimajui u obzir i pristup koji je zasnovan na ivotnom ciklusu proizvoda, iroko podsticanje znaaja EMAS 64 i razvoj inicijativa kojima se kompanije podstiu da objavljuju nezavisno verifikovane izvetaje o uincima u oblasti ivotne sredine i odrivog razvoja, ustanovljavanje programa pomoi u potovanju propisa sa posebnim naglaskom na mala i srednja preduzea, stimulisanje uvoenja ema nagraivanja za uinak kompanija u oblasti ivotne sredine, podsticanje proizvodnih inovacija s ciljem ozeljenjavanja trita putem unapreivanja irenja rezultata LIFE programa65, podsticanje dobrovoljnog obavezivanja ili sporazumevanja s ciljem definisanja jasnih ciljeva u oblasti ivotne sredine ukljuujui i ustanovljavanje procedura u sluaju neusaglaenosti).
62 Ovo obuhvata i obezbeivanje da strategije donete u okviru Saveta u razliitim oblastima budu sprovedene i da to doprinese ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine; preispitivanje, pre usvajanja, da li aktivnosti u ekonomskom i drutvenom sektoru doprinose, odnosno da li su koherente, sa ciljevima i vremenskim rokovima iz VI akcionog programa; ustanovljavanje potrebnih unutranjih mehanizama u institucijama Zajednice, uzimajui u obzir potrebe unapreenja transparentnosti i dostupnosti informacijama radi obezbeivanja da pitanja ivotne sredine budu potpuno uzeta u obzir u politikim inicijativama Zajednice; redovan monitoring kroz odgovarajue indikatore koji su elaborirani na osnovu zajednike metodologije za svaki sektor i izvetavanje o procesu sektorskih integracija; dalju integraciju kriterijuma ivotne sredine u finansijske programe Zajednice bez uticaja na postojee; potpunu i efektivnu primenu procene uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja na ivotnu sredinu; itd. 63 To obuhvata reformu sistema subvencija u oblastima koje imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu, analizu ekoloke efikasnosti trgovinskih dozvola u oblasti ivotne sredine, promociju i podsticanje primene fiskalnih mera, kao to su ekoloke takse, na nivou Zajednice i u okviru drava lanica, unapreivanje integracije zahteva u oblasti ivotne sredine u aktivnosti u oblasti standardizacije. 64 Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/emas/index_en.htm#2 (datum pristupanja:14.9.2010). 65 Uredba (EC) No 1655/2000 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. jula, 2000. koja se tie finansijskih instrumenata u oblasti ivotne sredine (LIFE), (OJ L 192, 28.7.2000, p. 1).
66 U sluaju Srbije videti Zakon o potvrivanju Konvencije (Sl. glasnik RS-Me. Ugovori, br. 38/09, str. 23-40). 67 To podrazumeva unapreivanje najboljih praksi, vodei rauna o regionalnim specifinostima i naroito uvaavajui program Integrisanog upravljanja obalnim podrujem; unapreenje najboljih praksi i mrea podrke razmeni iskustava o odrivom razvoju ukljuujui urbana podruja, more, obalno podruje, planinska podruja, movare i druga osetljiva podruja; izgradnju irih okvira za agro-ekoloke mere u skladu sa Zajednikom poljoprivrednom politikom; podsticanje drava lanica da uzmu u obzir regionalne planove kao instrumente za unapreivanje zatite ivotne sredine i razmenu informacija o odrivom regionalnom razvoju, naroito urbanih i gusto naseljenih oblasti, itd.
48
51
Grafikon 2.: Trendovi u korienju materijalnih resursa u EU-15 i EU-12 i proizvodnja otpada u EU-27 u poreenju sa GDP o stanovnitvom
Index 1970 = 100 260 240 220 200 180 160 140 120 100 0% EU-15 Index 1992 = 100 260 240 220 200 180 160 140 120 100 0% EU-12
2. deo Izvori prava ivotne sredine EU
5 20 0
DMC
19 7 19 2 75
19 92
19 8
19 9
20 0
19 8
20 0
19 9
GDP Materijalna produktivnost Index 1995 = 100 140 130 120 110 100 90 80 EU-27
20 0
Stanovnitvo DMC/capita
20 0
20 0
19 9
A. Primarni izvori prava ivotne sredine Najznaajniji primarni izvor prava EU su osnivaki ugovori iako ovoj kategoriju pripadaju i opta pravna naela. Za meunarodne sporazume koje zakljui Evropska zajednica sa treim dravama ili meunarodnim organizacijama smatra se da su ispod primarnog prava, a iznad sekundarnog prava.68
20 0
Generisanje komunalnog otpada GDP Stanovnitvo
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/occurrence-of-floods-in-europe-199820132009/soer2010-synthesis-fig4.2-eps/SOER-Fig_4-2abc_ID-1141.eps.75dpi. png/at_download/image
20 0
20 0
19 9
68 Koiiarova, S., EC Environmental Law, Plzen: Ale enek, 2009, p. 23.
50
2. Deo Izvori prava ivotne sredine EU
53
Lisabonski ugovor
Grafikon 3.: Razvoj meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine od 1900. do 2010. god.
Broj sporazuma o zatiti ivotne sredine iniciranih svake godine 0 10 20 30 40 50 60 67 BILATERALNI
2000
32 30
20
10
2010
MULTILATERALNI
Nekoliko se odredbi Ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije direktno odnose na oblast ivotne sredine i odrivog razvoja. Kljunim se mogu smatrati odredbe sadrane u lanovima 191-193. - Naslov XX (ranije lanovi 174-176 - Naslov XIX) kao i lanu 4 i lanu 11. (ranije lan 6) Ugovora o funkcionisanju EU kao i lan 3 (ranije lan 2) Ugovora o EU. U odnosu na ranija reenja, Lisabonski ugovor (stupio na snagu 1. decembra, 2009. godine) sutinski ne dira u osnovni sadraj relevantnih odredbi o ivotnoj sredini koje su ve bile sadrane u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice (lanovi 175-176), osim to su u novoj numeracji u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije postali lanovi 191-193.
1990
1980
1970
1960
B. Sekundarni izvori prava u oblasti ivotne sredine

1950
1940
Izvorni sporazumi Protokoli
1930
1920
1910
1- Izvorni sporazumi se ovde shvataju kao meuvladini, pravno obavezujui dokumenti koji za primarno izraeni cilj imaju prevenciju i upravljanje efektima na prirodne resurse. 2- Protokoli modifikuju i ojaavaju postojee sporazume.
Sekundarnim izvorima prava obuhvaeni su oni propisi koje donose nadleni organi Unije. Prema odredbama lana 288 Ugovora o funkcionisanju EU institucije Unije, u sprovoenju svoje nadleosti, donose uredbe, direktive, odluke, preporuke i miljenja, pri emu su prva tri obavezujui na razliite naine. Uredbe imaju optu primenu i primenjuju se u celini i direktno. Direktive su obavezne sa stanovita rezultata koji treba da se ostvari, a dravama lanicama se ostavlja mogunost izbora metoda i forme. Odluke su obavezne u celini u odnosu na onoga kome su upuene (kada je to naznaeno). Sama procedura usvajanja akata regulisana je odredbama lanova 293-299 istog Ugovora. Ostavljajui po strani izvesne dileme oko naina klasifikovanja sekundarnih propisa EU u oblasti ivotne sredine (o emu je ve bilo rei u uvodnim napomenama) sve izvore prava ovde izlaemo na sledei nain: horizontalno zakonodavstvo, nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad, zatita i upravljanje vodama, monitoring atmosferskog zagaenja, spreavanje zagaivanja bukom, hemikalije, industrijski rizici, biVODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA
1900
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/environmental-agreements-since-1900/trend11-2g-soer2010-eps/TREND11-2G-environmental-agreements.eps.75dpi. png/at_download/image
52
55
se na upravljanje i efikasno korienje prostora, ivotne sredine i prirodne resurse (7). U oblasti meunarodne saradnje ukupno je 89 vaeih propisa EU.71
otehnologije, ouvanje divlje faune i flore, upravljanje otpadom i iste tehnologije i civilna zatita.69 Inae, ukupno 681 razliitih akata EU u oblasti ivotne sredine (prema podacima sa sajta EUR Lex)70 klasifikovano je u etiri kategorije:
n
opte odredbe i programi; zagaenje i neprijatnosti; prostor, ivotna sredina i prirodni resursi i meunarodna saradnja.
1. Horizontalno zakonodavstvo EU
a) Stanje i opti elementi politike
Od ukupnog broja vaeih propisa na programe, dokumente i propise opteg karaktera otpada 126. Najbrojnija grupa akata je ona koja se odnose na zagaenje (ukupno je 364), a unutar ove grupe najbrojnija je podgrupa koja se odnosi na hemikalije, industrijski rizik i biotehnologiju (genetiki modifikovane organizme - ukupno 113), nakon ega dolazi podgrupa propisa koji se odnose na monitoring atmosferskog zagaena (107), zatim zatitu i upravljanje vodama (56), nuklearnu bezbednost i radioaktivni otpad (53) i na kraju spreavanje zagaenja bukom (13). Grupa propisa koja se odnosi na prostor, ivotnu sredinu i prirodne resurse (ukupno 128 razliitih propisa) najbrojniji su propisi koji se odnose na upravljanje otpadom i iste tehnologije (71), zatim propisi iz oblasti ouvanja divlje faune i flore (47) i na kraju propisi koji se odno69 Prema Pregledu vaeih propisa EU u oblasti ivotne sredine (EUR Lex), osim dela koji se odnosi na meunarodnu saradnju koji ovde nee biti posebno prikazan. Videti: http://eur-lex.europa. eu/en/legis/latest/chap1510.htm. Pojedini meunarodni ugovori u oblasti ivotne sredine e, shodno osnovnom predmetu regulisanja, biti prikazani unutar svakog poglavlja pojedinano. Ovakvo opredelenje je uslovljeno i injenicom da Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu, ne sadri posebno poglavlje o meunarodnoj saradnji. Videti: Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju (NPI), Vlada, Beograd, juni 2008. str. 619-676; NPI-ID, op. cit. str. 571-600. 70 Zakljuno sa 12. sep. 2010. godine. Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/20100801/chap15.htm
Horizontalno zakonodavstvo u oblasti ivotne sredine obuhvata razliita pitanja i propise koji imaju meusektorski znaaj, za razliku od propisa koja se odnose na odreene konkretne oblasti ili medijume kao to su npr. zatita vazduha, zatita i upravljanje vodnim resursima, upravljanje otpadom, itd. Znaaj ovog dela politike i prava ivotne sredine EU proizilazi i iz injenice to se propisi iz ove grupe uglavnom bave proceduralnim aspektima pojedinih pitanja od znaaja za druge oblasti. Na taj nain se obezbeuju mehanizmi i instrumenti potrebni za unapreivanje odluivanja, razvoj i sprovoenje politike i propisa u razliitim konkretnim oblastima. U ovoj grupi su, izmeu ostalog, sledea pitanja i propisi kojima se reguliu:
n
procena uticaja projekata na ivotnu sredinu (EIA); strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SEA); pristup javnosti informacijama u oblasti ivotne sredine; u ee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine; osnivanje Evropske agencije za ivotnu sredinu (EEA); odgovornost za tete u ivotnoj sredini;
71 U ovoj publikaciji se najznaajniji propisi koji se odnose na meunarodnu saradnju u oblasti ivotne sredine prikazuju uz ostale propise u okviru svake pojedinane grupe propisa a prema predmetu osnovnog regulisanja (otpad, vode, monitoring atmosferskog zagaenja, hemiklaije, priroda, itd).
54
57
irektiva 2003/4/EC o pristupu javnosti informacijama iz oblasti iD votne sredine;75 irektiva 2003/35/EC o ueu javnosti u odluivanju o pitanjima D koja se tiu ivotne sredine;76 Direktiva 2004/35/EC o odgovornosti za tete u ivotnoj sredini;77 irektiva 2008/99/EC o zatiti ivotne sredine putem krivinog D prava;78 Direktiva 2007/2/EC o ustanovljavanju Infrastrukture za prostorne informacije u Evropskoj zajednici (INSPIRE);79 Direktiva Saveta 91/692/EEC od 23. decembra, 1991. g. o ujednaava nju i racionalizaciji izvetaja o sprovoenju odreenih direktiva koje se odnose na ivotnu sredinu;80
n n
Evropski registar isputanja i transfera zagaujuih supstanci (EPRTR);

n
LIFE + program; rogram za unapreivanje aktivnosti NVO u oblasti ivotne sreP dine; minimalni zahtevi za inspekciju u oblasti ivotne sredine i infrastrukturne i prostorne informacije (INSPIRE), itd.72
n n
n n
b) Propisi EU
Najznaajniji izvori prava u grupi tzv. horizontalne legislative su:

n
irektiva 85/337/EEC, 97/11/EC o proceni uticaja na ivotnu D sredinu;73 Direktiva 2001/42/EC o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu;74
75 Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on public access to environmental information and repealing Council Directive 90/313/EEC (OJ L 41, 14.2.2003, p. 2632). 76 Directive 2003/35/EC of the European Parliament and of the Council of 26 May 2003 providing for public participation in respect of the drawing up of certain plans and programmes relating to the environment and amending with regard to public participation and access to justice Council Directives 85/337/EEC and 96/61/EC - Statement by the Commission (OJ L 156, 25.6.2003, p. 1725) 77 Directive 2004/35/CE of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on environmental liability with regard to the prevention and remedying of environmental damage (OJ L 143, 30.4.2004, p. 5675). 78 Directive 2008/99/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on the protection of the environment through criminal law (Text with EEA relevance) (OJ L 328, 6.12.2008, p. 2837) 79 Directive 2007/2/EC of the European Parliament and of the Council of 14March 2007 establishing an Infrastructure for Spatial Information in the European Community (INSPIRE) (OJ L 108, 25.4.2007, p. 114). 80 Council Directive 91/692/EEC of 23 December 1991 standardizing and rationalizing reports on the implementation of certain Directives relating to the environment (OJ L 377, 31.12.1991, p. 4854)
72 Izbor prema Handbook on the Implementation of EC Environmental Legislation, Regional Environmental Center, Umweltbundesamt GmbH. Budapest, 2008. str. 29-66. Preuzeto iz http://ec.europa. eu/environment/enlarg/handbook.pdf; Videti i: Berglund, M., von Raggamby, A., (2008). Horizontal Environmental EC Legislation A Short Policy Guide, European Communities. (http://ec.europa.eu/ environment/enlarg/pdf/pubs/horizontal_en.pdf) 73 Council Directive 85/337/EEC of 27 June 1985 on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment (OJ L 175, 5.7.1985, p. 4048, OJ L 73, p.5, OJ L 156, p. 17). Za prevod na srpski videti: Bogdanovi, S., (ur.). Direktive EU u fokusu. REC, Ministarstvo zatite ivotne sredine i regulacije prostora Republike Crne Gore; Finnconsult Oy; Stockholm: Scandiaconsult Natura AB, Beograd, Podgorica, 2003. 74 Directive 2001/42/EC of the European Parliament and of the Council of 27 June 2001 on the assessment of the effects of certain plans and programmes on the environment (OJ L 197, 21.7.2001, p. 3037).
56
59
Direktivom su obuhvaeni projekti u oblasti graevinskih radova, izgradnje opasnih postrojenja ili sistema kao i ostale intervencije u prirodi ili prirodnom okruenju ukljuujui i one koje su povezane sa ekstrakcijom mineralnih resursa (l.1.t.2). Drave lanice EU obavezuju se da usvoje sve potrebne mere kako bi se osiguralo da odreeni projekti, pre izdavanja saglasnosti, budu predmet procene sa stanovita njihovog uticaja na ivotnu sredinu. Optom odredbom je odreeno da su to projekti za koje se pretpostavlja da mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu na osnovu njihove, inter alia, prirode, veliine ili lokacije. Direktiva razlikuje dve grupe ovih projekata. U prvoj grupi su oni tano nabrojani projekti na koje lan 4. st.1. Direktive upuuje, a Aneks I detaljnije nabraja i za njih je obavezna procena uticaja na ivotnu sredinu. To su, na primer, sledei projekti: 1. Rafinerije sirove nafte (iskljuujui postrojenja u kojima se proizvode maziva od sirove nafte) i postrojenja za gasifikaciju i topljenje odreenih kapaciteta;85 2. Termoelektrane i druga postrojenja na sagorevanje, sa kapacitetom od 300 MW ili vie; i nuklearne elektrane i ostali nuklearni reaktori, ukljuujui demontau ili iskljuenje iz pogona takvih elektrana ili reaktora, (izuzev nauno-istraivakih postrojenja za proizvodnju i konverziju fisionih i obogaenih materijala, ija ukupna snaga ne prelazi 1 KW stalnog termalnog optereenja); 3. Neka postrojenja za preradu istroenog nuklearnog goriva; 4. Kombinovane primarne topionice i eliane; postrojenja za proizvodnju obojenih sirovih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina, metalurkim ili hemijskim postupcima ili elektrolizom; 5. Odreena postrojenja za ekstrakciju azbesta i za preradu i transformaciju azbesta i proizvoda koji sadre azbest; 6. Kombinovana hemijska postrojenja, to jest ona u kojima se u industrijskim razmerama proizvode supstance kod kojih se primenjuju postupci hemijske promene i u kojima se pojedini pogoni nalaze jedan pored drugog i funkcionalno su povezani, a koji imaju specifine namene definisane Direktivom; 7. Izgradnja odreenih dugolinijskih eleznikih saobraajnica i izgradnja aerodroma; 8. Odreeni unutranji plovni putevi i pristanita namenjena unutranjem renom saobraaju i odreene kategorije trgovakih luka; 9. Odreena postrojenja za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemij85 Za detalje videti: Bogdanovi, S., (ur.). (2003). Direktive EU u fokusu. Beograd: REC; Podgorica: Ministarstvo zatite ivotne sredine i regulacije prostora Republike Crne Gore; Espoo: Finnconsult Oy; Stockholm: Scandiaconsult Natura AB. str. 20-25.
redba 166/2006 o ustanovljavanju Evropskog registra isputanja i U prenosa zagaujujih supstanci;81 redba No 401/2009 o Evropskoj agenciji za ivotnu sredinu (EEA) i U Evropskoj mrei za informacije i posmatranje (EIONET);82 redba 614/2007 o LIFE + finansijski instrumenti u oblasti ivotne U sredine;83 reporuka 2001/331/EC o minimalnim kriterijumima za inspekciju P u oblasti ivotne sredine.84
c. Pregled sadraja najznaajnijih propisa EU

C.1) Procena uticaja na ivotnu sredinu (EIA)
Direktiva Saveta 85/337/EEC od 27. juna, 1985. g. o proceni uticaja nekih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu, koja je izmenjena 1997. i 2003. g., ima za cilj uspostavljanje i dogradnju sistema procene uticaja na ivotnu sredinu onih javnih i privatnih projekata za koje se smatra da mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu. Procena uticaja je zasnovana na principu da se najbolja politika ivotne sredine sastoji od spreavanja nastanka zagaenja i smetnji na samom izvoru.
81 Regulation (EC) No 166/2006 of the European Parliament and of the Council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register and amending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC (OJ L 33, 4.2.2006, p. 117). 82 Regulation (EC) No 401/2009 of the European Parliament and of the Council of 23April 2009 on the European Environment Agency and the European Environment Information and Observation Network (Codified version)(OJ L 126, 21.5.2009, p. 1322). 83 Regulation (EC) No 614/2007 of the European Parliament and of the Council of 23 May 2007 concerning the Financial Instrument for the Environment (LIFE+) - Commission statement (OJ L 149, 9.6.2007, p. 117). 84 Recommendation of the European Parliament and of the Council of 4 April 2001 providing for minimum criteria for environmental inspections in the Member States (OJ L 118, 27.4.2001, p. 4146).
58
61
zvodnja energije;88 4. Proizvodnja i prerada metala;89 5. Industrijska prerada minerala;90 6. Hemijska industrija (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I);91 7. Prehrambena industrija;92 8. Industrija tekstila, koe, drveta i hartije;93 9. Gumarska industrija - Izrada i prerada proizvoda na bazi gume; 10. Infra-
skim postupcima; 10. Odreena postrojenja za uklanjanje neopasnog otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima; 11. Crpljenje podzemnih voda ili obogaivanje podzemnih voda pod odreenim uslovima; 12. Odreeni hidrotehniki objekti za prebacivanje vodnih resursa izmeu renih slivova; 13. Odreena postrojenja za tretman otpadnih voda; 14. Vaenje nafte i prirodnog gasa u komercijalne svrhe - u sluaju odeenih koliina; 15. Odreene kategorije brana i drugih instalacija namenjenih zadravanju i akumulaciji vode; 16. Odreeni cevovodi za prenos gasa, nafte ili hemikalija; 17. Objekti za intenzivan uzgoj ivine ili svinja odreenog kapaciteta; 18. Industrijska postrojenja za: (a) proizvodnju celuloze iz drvne mase ili slinih vlaknastih materijala; (b) proizvodnju hartije i kartona sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 200 tona na dan; 19. Kamenolomi i povrinski kopovi odreene povrine; 20. Izgradnja odreenih kategorija vazdunih dalekovoda; 21. Objekti namenjeni skladitenju nafte, petrohemijskih ili hemijskih proizvoda odreenih kapaciteta. U drugoj kategoriji su projekti za koje su drave lanice obavezne da ispitivanjem od sluaja do sluaja ili primenom nivoa i kriterijuma koje propiu odrede da li oni moraju biti podvrgnuti proceni uticaja na ivotnu sredinu u skladu sa odredbama l. 5. do 10. Direktive. (lan 4. st.2). To su projekti koji su navedeni u Aneksu II uz Direktivu i odnose se na sledee oblasti: 1. Poljoprivreda, umarstvo i akvakultura;86 2. Ekstraktivna industrija;87 3. Proi-
88 (a) industrijska postrojenja za proizvodnju elektrine energije, vodene pare i vrele vode (projekti neobuhvaeni Aneksom I); (b) industrijski ureaji za prenos gasa, vodene pare i vrele vode; za prenos elektrine energije povrinskim dalekovodima (projekti neobuhvaeni Aneksom I); (c) povrinsko skladitenje prirodnog gasa; (d) podzemno skladitenje lako sagorljivih gasova; (e) povrinsko skladitenje fosilnih goriva; (f) industrijsko briketiranje uglja i lignita; (g) postrojenja za preradu i skladitenje radioaktivnog otpada (osim obuhvaenih Aneksom I); (h) postrojenja za proizvodnju hidroelektrine energije; (i) ureaji za korienje snage vetra u cilju proizvodnje energije (male elektrine centrale na vetar). 89 (a) postrojenja za proizvodnju sirovog gvoa ili elika (primarno ili sekundarno topljenje), ukljuujui kontinuelni postupak livenja; (b) postrojenja za preradu u crnoj metalurgiji: vrue valjaonice; kovanice; primena rastopljenih metalnih prevlaka; (c) livnice crne metalurgije; (d) postrojenja za topljenje i za izradu legura od obojenih metala, iskljuujui dragocene metale, ali ukljuujui izradu korisnih nusproizvoda (rafinacija, livenje, itd); (e) postrojenja za povrinsku obradu metala i plastinih materijala korienjem elektrolitikih ili hemijskih procesa; (f) proizvodnja ili sklapanje motornih vozila i proizvodnja motora za motorna vozila; (g) brodogradilita; (h) postrojenja za proizvodnju i opravku vazduhoplova; (i) proizvodnja eleznike opreme; (j) obraivanje eksplozivima; (k) ureaji za peenje i sinterovanje metalnih ruda. 90 (a) koksare (suva destilacija uglja); (b) postrojenja za proizvodnju cementa; (c) postrojenja za proizvodnju azbesta i izradu azbestnih proizvoda (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I); (d) postrojenja za izradu stakla, ukljuujui staklena vlakna; (e) postrojenja za topljenje mineralnih materija, ukljuujui proizvodnju mineralnih vlakana; (f) proizvodnja keramikih proizvoda peenjem, a naroito crepa, cigle, vatrostalne cigle, ploica, kunog pribora od keramike ili porcelana. 91 Za detalje videti Bogdanovi, op. cit. str. 29-31. 92 (a) proizvodnja biljnih i ivotinjskih ulja i masti; (b) delatnost pakovanja i konzerviranja ivotinjskih i biljnih proizvoda; (c) izrada mlenih proizvoda; (d) pivarstvo i ektrakcija slada; (e) proizvodnja slatkia i sirupa; (f) ureaji za klanje ivotinja; (g) instalacije za proizvodnju industrijskog skroba; (h) fabrike hrane od ribe i ribljeg ulja; (i) eerane. 93 (a) industrijski pogoni za proizvodnju hartije i kartona (projekti neobuhvaeni Aneksom I); (b) pogoni za prethodnu obradu (operacije kao to su pranje, beljenje i merseriziranje tkanina) ili bojenje vlakana ili tkanina; (c) pogoni za tavljenje i obradu koa; (d) postrojenja za preradu i proizvodnju celuloze.
86 (a) projekti namenjeni prestrukturiranju seoskih zemljinih poseda; (b) projekti namenjeni korienju neobraenog ili delimino obraenog zemljita za intenzivnu poljoprivrednu obradu; (c) projekti upravljanja vodama namenjeni poljoprivredi, ukljuujui projekte navodnjavanja i odvodnjavanja; (d) primarno poumljavanje i krenje uma u svrhu prelaenja na drugi tip korienja zemljita; (e) ureaji za intenzivni uzgoj stoke (neobuhvaeni Aneksom I); (f) intenzivni uzgoj ribe u ribnjacima; (g) isuivanje zemljita uz morsku obalu. 87 (a) kamenolomi, povrinski kopovi i vaenje treseta (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I); (b) podzemno vaenje ruda; (c) vaenje minerala postupkom morskog ili renog bagerovanja; (d) dubinsko buenje, a posebno: geotermalno buenje; buenje radi skladitenja nuklearnog otpadnog materijala; buenje u cilju vodosnabdevanja, sa izuzetkom buenja radi ispitivanja stabilnosi tla; (e) povrinske industrijske instalacije namenjene vaenju uglja, nafte, prirodnog gasa i ruda, kao i bitumenskih kriljaca.
60
63
oblastima koje mogu biti izloene negativnom uticaju projekata, a naroito u pogledu: postojeeg korienja zemljita; relativnog obima, kvaliteta i regenerativnog kapaciteta prirodnih resursa u datoj oblasti i apsorpcionog kapaciteta prirodne sredine.97 U delu koji se odnosi na karakteristike mogueg uticaja mogui znaajni uticaji projekata moraju se razmatrati u odnosu na karakteristike projekta i lokaciju projekta, a naroito uzimajui u obzir: obim uticaja (geografska oblast i brojnost stanovnitva izloenog riziku); prirodu prekograninog uticaja; veliinu i sloenost uticaja; verovatnou uticaja i trajanje, uestalost i verovatnou ponavljanja uticaja. Procena uticaja na ivotnu sredinu vri se kroz identifikaciju, opis i procenu direktnih i indirektnih uticaja na ljudska bia, faunu, floru, zemljite, vodu, vazduh, klimu, pejzae, interakciju izmeu ovih faktora, materijalno bogatstvo i kulturnu batinu (l.3). U sluaju projekata koji moraju biti podvrgnuti proceni uticaja na ivotnu sredinu (prema odredbama lana 4) drave lanice dune su da usvoje mere kojima bi se obezbedilo da nosilac projekta dostavi, u odgovarajuem obliku, informacije navedene u Aneksu IV,98 u meri
97 Uz obraanje posebne panje na sledee: (a) movare; (b) priobalne zone; (c) planine i umske oblasti; (d) prirodni rezervati i parkovi; (e) oblasti koje su klasifikovane ili zatiene zakonodavstvom drava lanica; posebno zatiene oblasti koje su drave lanice odredile u skladu sa Direktivom 79/409/ EEZ i Direktivom 92/43/EEZ; (f) oblasti u kojima su standardi kvaliteta ivotne sredine uspostavljeni propisima Zajednice ve premaeni; (g) gusto naseljene oblasti; (h) mesta u prirodnom okruenju od istorijskog, kulturnog ili arheolokog znaaja. 98 Te informacije se odnose na: 1. Opis projekta (posebno opis fizikih karakteristika celokupnog projekta i uslova korienja zemljita u fazi izgradnje i fazi pogona; opis glavnih karakteristika proizvodnih postupaka, na primer, prirode i koliina korienog materijala; procena vrste i koliine oekivanih otpadnih materija i emisija (zagaenje vode, vazduha i zemljita, buka, vibracija, svetlost, toplota, radijacija itd.) koje su rezultat radnih operacija na osnovu predloenog projekta); 2. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta prouio i naznaenje najvanijih razloga za koje se odluio prilikom izbora jedne od njih, vodei pri tome rauna o uticajima na ivotnu sredinu; 3. Opis onih aspekata ivotne sredine za koje postoji mogunost da budu znatno izloeni riziku usled realizacije predloenog projekta (ukljuujui naroito aspekte koji se odnose na: stanovnitvo, faunu, floru, zemljite, vodu, vazduh, klimatske inioce, graevine, ukljuujui naslee u oblasti arhitekture i arheologije, pejza, kao i meusobne odnose navedenih inilaca); 4. Opis moguih znatnih uticaja predloenog projekta na ivotnu sredinu do kojih moe doi usled: postojanja projekta, korienja prirodnih resursa, emisije zagaujuih materija, stvaranja neugodnosti i uklanjanja otpada) kao i opis, od strane nosioca projekta, metoda predvianja korienih prilikom procene uticaja na ivotnu sredinu; 5. Opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i, gde je to mogue, otklanjanja svakog znatnijeg negativnog uticaja na ivotnu sredinu; 6. Netehniki saeti prikaz informacija predvienih pod navedenim naslovima; 7. Podaci o moguim tekoama (tehniki nedostaci ili nepostojanje odgovarajueg strunog znanja i vetina) na koje je naiao nosilac projekta prilikom prikupljanja traenih informacija.
strukturni projekti;94 11. Ostali projekti;95 12. Turizam i rekreacija;96 13. Svaka izmena ili proirenje projekata navedenih u Aneksu I ili Aneksu II, koji su ve odobreni, realizovani ili ija je realizacija u toku, a koje izmene ili proirenja mogu imati znatne negativne posledice po ivotnu sredinu; projekti navedeni u Aneksu I. koji su preduzeti iskljuivo, ili uglavnom, u cilju razvijanja i provere novih metoda ili proizvoda koji nisu korieni due od dve godine. Onda kada se radi o projektima iz ove druge kategorije, tj. kada se sprovodi postupak od sluaja do sluaja ili kada se propiu odgovarajui nivoi i kriterijumi radi primene stava 2 lana 4 propisana je obaveza da se uzmu u obzir odgovarajui kriterijumi koji su navedeni u Aneksu III uz Direktivu. Kriterijumi koje Direktiva propisuje odnose se na: 1. Karakteristike projekta, 2. Lokaciju projekta i 3. Karakteristike mogueg uticaja projekta. To znai da se moraju razmotriti karakteristike projekata uz posebno voenje rauna o sledeem: veliina projekta; kumuliranje sa efektima drugih projekata; korienje prirodnih resursa; stvaranje otpada; zagaivanje i izazivanje neugodnosti; rizik nastanka nesrenih sluajeva, posebno u pogledu supstanci koje se koriste ili tehnologija koje se primenjuju. Kada se radi o lokaciji projekta, mora se uzeti u obzir osetljivost ivotne sredine u datim geografskim
94 (a) projekti izgradnje industrijskih kompleksa; (b) projekti urbanog razvoja, ukljuujui izgradnju prodajnih centara i parkiralita za vozila; (c) izgradnja eleznikih objekata i objekata kombinovanog transporta, kao i terminala za kombinovani transport (projekti neobuhvaeni Aneksom I); (d) izgradnja aerodroma (projekti neobuhvaeni Aneksom I); (e) izgradnja puteva, lukih i pristaninih ureaja, ukljuujui ribarska pristanita (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I); (f) izgradnja objekata na unutranjim plovnim putevima koja nije predviena Aneksom I, izgradnja kanala i objekata za odbranu od poplava; (g) brane i drugi objekti namenjeni zadravanju vode ili njenom dugoronom akumuliranju (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I); (h) tramvajske pruge, nadzemne i podzemne eleznice, iare ili slini objekti posebnog tipa namenjeni iskljuivo ili najveim delom prevozu putnika; (i) izgradnja naftovoda i gasovoda (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I); (j) izgradnja akvadukta vee duine; (k) priobalni radovi za suzbijanje erozije i radovi na morskom priobalju kojima se, kroz izgradnju, menja izgled obale na primer, nasipi, pristanina mola, luki nasipi i drugi odbrambeni objekti, iskljuujui aktivnosti na odravanju i rekonstrukciji takvih objekata; (l) crpljenje podzemnih voda i vetako prihranjivanje takvih voda, aktivnosti koje nisu obuhvaene Aneksom I; (m) objekti za prebacivanje voda izmeu renih slivova koji nisu obuhvaeni Aneksom I. 95 (a) trajno ureenje pista za trke i testiranje motornih vozila; (b) postrojenja za odlaganje otpada (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I); (c) ureaji za tretiranje otpadnih voda (projekti koji nisu obuhvaeni Aneksom I); (d) deponije za odlaganje mulja; (e) deponije starog gvoa, ukljuujui deponije neupotrebljivih vozila; (f) ureaji za testiranje motora ili reaktora; (g) postrojenja za proizvodnju vetakih mineralnih vlakana; (h) ureaji za reciklau ili unitavanje eksplozivnih materija; (i) kafilerije. 96 (a) ski staze, ski liftovi i iare izvan urbanih oblasti, kao i pratei objekti; (b) marine; (c) turistika sela i mesta za turistike kamp prikolice; (d) tematski parkovi.
62
65
nje projektne saglasnosti;102
n
u kojoj: (a) drave lanice smatraju da su takve informacije od znaaja za datu fazu postupka dobijanja saglasnosti i za specifine karakteristike konkretnog projekta ili tipa projekta, kao i za elemente ivotne sredine izloene potencijalnom uticaju; (b) drave lanice smatraju da se od nosioca projekta opravdano moe traiti da prikupi ove informacije, imajui u vidu, izmeu ostalog, postojea saznanja i metode procene. (lan 5). Direktiva u stavu 3 propisuje i to koje minimalne elemente treba da sadre informacije koje nosilac projekta99 treba da dostavi.100 Pored toga, u vezi sa procedurom sprovoenja procene uticaja na ivotnu sredinu drave lanice imaju sledee obaveze:
a obezbede da svaki zahtev za dobijanje projektne saglasnosti i sve ind formacije prikupljene na osnovu lana 5. budu blagovremeno dostupne javnosti kako bi javnost, koje se to tie, imala mogunost da izrazi svoje miljenje pre izdavanja projektne saglasnosti;103 a rezultate konsultacija i informacije prikupljene na osnovu lanova 5, d 6. i 7. uzmu u obzir u postupku davanja projektne saglasnosti (lan 8); a obezbede da nadleni organ ili organi, kada donesu odluku o davad nju ili odbijanju projektne saglasnosti, o tome obaveste javnost u skladu sa odgovarajuim postupcima, kao i da stave na uvid javnosti odreene informacije (lan 9 st. 1);104 a obezbede da nadleni organ ili organi, kada donesu odluku o davanju d ili odbijanju projektne saglasnosti, informiu svaku dravu lanicu koja je bila konsultovana u smislu lana 7, i da dostave sve informacije navedene u lanu 9 stav 1 (lan 9 st. 2); a razmenjuju informacije sa Komisijom o iskustvima steenim prilikom d primene ove Direktive;
n n
a preduzmu mere kojima se obezbeuje da, ukoliko to nosilac projekta d trai pre podnoenja zahteva za dobijanje projektne saglasnosti, nadleni organ d svoje miljenje o informacijama koje nosilac projekta treba da prui u skladu sa stavom 1;101
n
a obezbede ukoliko je to potrebno da svaki organ koji raspolae odgod varajuim informacijama, posebno imajui u vidu lan 3, takve informacije stavi na uvid nosiocu projekta (lan 5. stav 4); a preduzmu mere kojima se obezbeuje da organi koji mogu biti zad interesovani za projekat s obzirom na svoje specifine obaveze u sferi zatite ivotne sredine, dobiju mogunost da izraze svoje miljenje o informacijama koje je dostavio nosilac projekta, kao i o zahtevu za dobijan
99 Pod nosiocem projekta podrazumeva se podnosilac zahteva za davanje saglasnosti za izvoenje privatnog projekta ili javni organ koji inicira projekat; 100 To su: opis projekta koji obuhvata podatke o lokaciji gradilita, izgledu i veliini projekta; opis mera predvienih u cilju izbegavanja, smanjenja i, ako je mogue, otklanjanja znaajnijih tetnih posledica; podatke koji se zahtevaju kako bi se identifikovale i procenile najvanije posledice koje bi projekat mogao imati po ivotnu sredinu; prikaz najvanijih alternativa koje je prouio nosilac projekta i navoenje glavnih razloga za njegov izbor jedne od njih, uz voenje rauna o posledicama po ivotnu sredinu; rezime informacija navedenih u prethodnim alinejama izraen netehnikim jezikom. 101 Pre nego to d svoje miljenje, nadleni organ duan je da konsultuje nosioca projekta i organe iz lana 6. stav 1. injenica da je organ dao svoje miljenje na osnovu ovog stava, ne spreava taj organ da kasnije od nosioca projekta zahteva dodatne informacije. Osim otga, drave lanice mogu od nadlenih organa traiti da daju navedeno miljenje, nezavisno od toga da li je to nosilac projekta traio.
102 U tom cilju drave lanice su u obavezi da odrede organe koji se moraju konsultovati, bilo generalno bilo od sluaja do sluaja. Informacije prikupljene na osnovu lana 5. dostavljaju se tim organima. 103 Blie odredbe o navedenim informacijama i konsultacijama donose drave lanice, koje posebno mogu, u zavisnosti od pojedinih karakteristika konkretnih projekata ili lokacija: odrediti koja je javnost zainteresovana za projekt; odrediti mesta na kojima se informacije stavljaju na uvid; precizirati nain na koji javnost moe biti informisana, na primer, preko oglasnih panoa na odreenom podruju, putem objavljivanja u lokalnim dnevnim listovima, organizovanjem izlobi planova, crtea, tabela, grafikona i modela; odrediti nain na koji se konsultuje javnost, na primer, putem pisanih podnesaka, ispitivanjem javnog mnjenja; odrediti odgovarajue rokove za sprovoenje pojedinih faza postupka, kako bi se obezbedilo da se odluka donese u razumnom roku. (lan 6. stav 3). 104 To su: sadraj odluke i eventualne uslove koji su joj prikljueni; glavne razloge na kojima se odluka zasniva; opis, po potrebi, najvanijih mera koje treba preduzeti u cilju izbegavanja, smanjenja ili, ako je mogue, otklanjanje tetnih posledica.
64
67
spisak od 17 aktivnosti za koje se smatra da e verovatno izazvati znaajne prekogranine tetne efekte i za koje je neophodno uspostavljanje postupka procene uticaja na ivotnu sredinu. Te aktivnosti obuhvataju, izmeu ostalog, i: termoelektrane i druge instalacije za sagorevanje sa ispustom toplote sa 30 megavata i vie; nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori; instalacije konstruisane iskljuivo za proizvodnju ili obogaivanje nuklearnih goriva, za obradu ozraenih nuklearnih goriva ili za skladitenje, odlaganje ili obradu radioaktivnog otpada; rafinerije sirove nafte i instalacije za gasifikaciju i likvefakciju sa 500 tona i vie ugljenog ili bitumenskog kriljca dnevno; instalacije za ekstrakciju azbesta i za obradu i pretvaranje azbesta i proizvoda koji sadre azbest; velike instalacije za poetno topljenje sirovog gvoa i elika i proizvodnju obojenih metala; izgradnju puteva za motorna vozila; velike rudarske zahvate; naftovode i gasovode velikog prenika; velika postrojenja za skladitenje petroleja, petrohemijskih i hemijskih proizvoda; velike brane i akumulacije, itd. U delu koji se odnosi na proceduru Konvencija utvruje obaveze drava u pogledu obavetavanja i meusobnog konsultovanja o svim veim projektima za koje se smatra da imaju ili bi mogli imati znaajan negativan uticaj na ivotnu sredinu druge drave. Procedura utvrena Konvencijom predvia razliite faze i aktivnosti drava lanica u procesu ostvarivanja ciljeva Konvencije. Drave su, najpre, obavezne da preduzmu potrebne pravne i druge mere radi sprovoenja odredbi Konvencije i uspostavljanja postupka za procenu uticaja na ivotnu sredinu koji omoguava uee javnosti i pripremu dokumentacije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Drava na ijoj se teritoriji planiraju odreene aktivnosti e obavestiti sve drave za koje se smatra da bi mogle biti ugroene znaajnim negativnim prekograninim efektima odreene aktivnosti koje su planirane da se sprovedu. Ona je obavezna da to uini to je mogue ranije, a najkasnije kada bude obavetavala svoju javnost o predloenoj aktivnosti. Obavetenje koje se dostavlja potencijalno ugroenim dravama treba da sadri sve raspoloive informacije o predloenoj aktivnosti i njenom moguem prekograninom uticaju kao i naznaku roka u okviru kojeg se oekuje odgovor o tome da li ove drave ele da uestvuju u postupku procene uticaja na ivotnu sredinu.
a informiu Komisiju o svakom kriterijumu i/ili nivou koji je prihvaen d pri izboru projekata u pitanju, a u skladu sa lanom 4 (2);
n da donesu neophodne propise radi usklaivanja sa ovom Direktivom, i da
o tome bez odlaganja obaveste Komisiju (lan 12 st.1);

Procena uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu
a) Procena uticaja na ivotnu sredinu za aktivnosti koje mogu imati tetan uticaj na ivotnu sredinu unutar pojedinih drava pokazala se izuzetno znaajnim mehanizmom politike ivotne sredine. Zato je veina drava UNECE regiona u razliitim oblicima uvela ovaj instrument za ostvarivanje svojih ciljeva politike ivotne sredine. Meutim, vremenom se pokazalo da je spisak aktivnosti za koje se radi postupak procene uticaja na ivotnu sredinu neophodno proiriti tako da ona obuhvati i aktivnosti koje mogu imati uticaj na stanje ivotne sredine u drugim dravama. U tom cilju je 1991. godine, usvojena Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu105. Osnovni subjekti saradnje predviene ovim meunarodnim ugovorom su:
n
strana porekla (to je ona drava ili one drave lanice Konvencije pod ijom se nadlenou predvia obavljanje predloene aktivnosti); ugroena strana (to je ona drava ili one drave lanice Konvencije koje e verovatno biti pogoene ugroene predloenom aktivnou usled njenih prekograninih uticaja) i sve drave strane ugovornice Konvencije.
Konvencija utvruje obaveze drava da procenjuju uticaj odreenih aktivnosti na ivotnu sredinu u ranoj fazi procesa planiranja. Ona utvruje
105 Convention on environmental impact assessment in transboundary context (Espoo, 1991). EU odobrila 24. juna 1997. godine. Videti: http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_ no=XXVII-4&chapter=27&lang=en#EndDec
66
69
b) Direktiva Saveta 85/337/EEC propisuje i obaveze drava lanica u vezi sa projektima koji mogu imati znaajne posledice po ivotnu sredinu u nekoj drugoj dravi lanici. Prema odredbama lana 7. kad drava lanica utvrdi da bi neki projekat mogao imati znaajne posledice po ivotnu sredinu u nekoj drugoj dravi lanici, ili ukoliko drava lanica koja bi u tom smislu bila znaajno pogoena to zatrai, drava lanica na ijoj se teritoriji planira izvoenje projekta ima sledee obaveze: a dostavi dravi lanici koja moe biti pogoena,107 izmeu ostalog, d sledee informacije: (a) opis projekta, zajedno sa svim raspoloivim informacijama o moguim prekograninim uticajima; (b) informacije o vrsti odluke koja se moe doneti, kao i da ostavi drugoj dravi lanici razuman rok u kome ova moe saoptiti da li eli da uestvuje u postupku procene uticaja na ivotnu sredinu, s tim to ovome moe prikljuiti i informacije navedene u stavu 2; n da dostavi dravi lanici108 koja moe biti pogoena, informacije prikupljene na osnovu lana 5, kao i odgovarajue informacije koje se odnose na navedeni postupak, ukljuujui i zahtev za dobijanje projektne saglasnosti;
n n
Nakon to potencijalno ugroena drava ili drave odgovore da su zainteresovane da uestvuju u postupku procene uticaja na ivotnu sredinu odvija se sledei postupak: prosleivanje informacija o potencijalno ugroenoj ivotnoj sredini u ugroenoj dravi (kada su takve informacije potrebne za pripremu dokumentacije o proceni uticaja na ivotnu sredinu); obavetavanje javnosti i stvaranje uslova da javnost moe da d svoje miljenje, podnose komentare ili uputi primedbe dravi u kojoj se te aktivnosti planiraju; priprema dokumentacije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (informacije koje treba da budu ukljuene u dokumentaciju procene uticaja na ivotnu sredinu treba da sadre odreene minimalne informacije kao to su: opis predloene aktivnosti i njene svrhe, opis, gde je to potrebno, razumnih alternativa u pogledu lokacije, tehnologije, opis ivotne sredine koja e verovatno biti pogoena usled predloene aktivnosti, opis moguih uticaja na ivotnu sredinu, opis mera za ublaavanje negativnih efekata po ivotnu sredinu, opis prepoznatih nedostataka u znanju i nesigurnosti do kojih se dolo prilikom sakupljanja traenih informacija, itd); distribucija dokumentacije za svrhe uea javnosti u ugroenoj dravi, pri emu posebno mesto imaju nadleni organi koji su odreeni kao odgovorni za obavljanje zadataka obuhvaenih Konvencijom; konsultacije izmeu drava (obaveza je drave gde se planiraju odreene aktivnosti da zapone konsultacije sa dravom koja bi mogla biti ugroena takvim aktivnostima o moguem prekograninom uticaju, merama za smanjivanje ili eliminisanje mogueg uticaja, itd); konana odluka106; dostavljanje konane odluke i dokumentacije od drave gde se planiraju aktivnosti dravi koja moe biti ugroena i to zajedno za obrazloenjima na osnovu kojih je doneta konana odluka. Pored toga, predvia se da drave treba da se dogovore i o tome da li e se obavljati, i u kojoj meri, tzv. postprojektna analiza za odreene aktivnosti za koje je ve izvrena procena uticaja na ivotnu sredinu u skladu sa Konvencijom.
a se blagovremeno postaraju da informacije pomenute u stavovima d 1. i 2. budu dostupne organima navedenim u lanu 6, stav 1, kao i zainteresovanoj javnosti na teritoriji drave lanice za koju postoji mogunost da bude znaajno pogoena;109 a obezbede da se ovim organima i zaintersovanoj javnosti d mogud nost, pre izdavanja projektne saglasnosti, da u razumnom roku dostave svoje miljenje o informacijama datim nadlenom organu u dravi lanici na ijoj se teritoriji planira izvoenje projekta (lan 7. st.3);
106 Pri donoenju konane odluke drave su obavezne da vode rauna o rezultatu procene uticaja na ivotnu sredinu, o komentarima koji su podneti od strane javnosti i o rezultatima konsultacija koje su voene sa zainteresovanim dravama. Ukoliko nekoj od zainteresovanih drava, pre otpoinjanja predloene aktivnosti, budu dostupni novi podaci koji inae nisu bili dostupni pre a koji bi mogli sutinski uticati na odluku, ta drava e o tome obavestiti dravu u kojoj se planiraju predloene aktivnosti. Potom e se odrazi konsultacije o tome da li je potrebno donetu odluku revidirati ili ne.
107 to je pre mogue, a najkasnije u trenutku informisanja svoje sopstvene javnosti. 108 Ukoliko drava lanica koja prima informacije u smislu stava 1. stavi do znanja da namerava da uestvuje u postupku procene uticaja na ivotnu sredinu, drava lanica na ijoj se teritoriji planira izvoenje projekta duna je, ukoliko to ve nije uinila. 109 U meri u kojoj je svaka od drava lanica zainteresovana.
68
71
usvajanje u odgovarajuem postupku, to ini parlament ili vlada. Dodatni uslov je da se radi o planovima i programima koji se donose na osnovu propisa, ije je donoenje regulisano odgovarajuim izvorima prava. Ovako definisani planovi i programi podrazumevaju i one planove i programe koje sufinansira Evropska zajednica ukljuujui, pri tom, i svaku njihovu izmenu.113 Osnovno pravilo je da se procena uticaja na ivotnu sredinu vri za planove i programe onda kada postoji mogunost da njihova realizacija izazove znatne posledice u ivotnoj sredini. U tom smislu u Direktivi se posebno spominju svi planovi i programi koji se pripremaju za poljoprivredu, umarstvo, ribarstvo, energetiku, industriju, saobraaj, upravljanje odlaganjem otpada, upravljanje vodama, telekomunikacije, turizam, urbanizam ili korienje zemljita, a kojima se uspostavlja okvir za davanje dozvola za projekte budueg razvoja114 koji se spominju u Aneksu I i II uz Direktivu 85/337/EEC. Takoe, procena uticaja se vri i za planove i programe za koje je, s obzirom na mogunost uticaja na ivotnu sredinu u kojoj se realizuju, odreeno da podleu proceni uticaja u smislu lana 6 ili 7 Direktive 92/43/EEC. U sluaju da se radi o planovima i programima kojima je predvieno korienje manjih povrina na lokalnom nivou, kao i kada se radi o manjim modifikacijama takvih planova i programa oni podleu proceni
113 Meutim, pravila propisana Direktivom se ne primenjuju na sve planove i programe. Nekoliko izuzetaka je eksplicitno utvreno. Tako je predvieno da se Direktiva ne odnosi na planove i programe ija je jedina svrha da poslue nacionalnoj odbrani ili otklanjanju posledica prirodnih katastrofa u civilnom sektoru. Takoe, odredbe Direktive se ne odnose ni na finansijske ili budetske planove i programe kao ni na planove i programe koji se sufinansiraju na osnovu odgovarajuih perioda programiranja a koji se odnose na Uredbu Saveta (EC) br. 1260/1999 i (EC) 1257/1999. Council Regulation (EC) No 1260/1999 of 21 June 1999 laying down general provisions on the Structural Funds (OJ L 161, 26. 06. 1999, p. 1); Council Regulation (EC) No 1257/1999 of 17 May 1999 on support for rural development from the European Agricultural Guidance and Guarantee Fund (EAGGF) and amending and repealing certain regulation, Official Journal od the European Communities (OJ), L 160, 26. 06. 1999, p. 80. 114 Kao to su: rafinerije sirove nafte, termoelektrane i druga postrojenja za sagorevanje sa kapacitetom veim od 300 megavata, nuklearne elektrane i ostali nuklearni reaktori, postrojenja za preradu istroenog nuklearnog goriva, kombinovane primarne topionice i eliane, postrojenja za ekstrakciju azbesta, kombinovana hemijska postrojenja, izgradnja dugolinijskih eleznikih saobraajnica, aerodroma, autoputeva, unutranjih plovnih puteva, postrojenja za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima, crpljenje podzemnih voda, postrojenja za tretman otpadnih voda, vaenje nafte i prirodnog gasa, izgradnja brana i drugih akumulacija, objekti za intenzivan uzgoj ivine ili svinja, kamenolomi, izgradnja vazdunih dalekovoda, objekti namenjeni skladitenju nafte, hemijskih i petrohemijskih proizvoda, itd.
a se konsultuju, inter alia, o potencijalnim prekograninim posled dicama projekta i o merama koje se predviaju u cilju smanjenja ili otklanjanja ovakvih uticaja, kao i da se sporazumeju o razumnom vremenskom okviru trajanja ovakvih konsultacija (lan 7, st. 4);110
C.2) Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SEA)
Opti cilj Direktive 2001/42/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 27. juna, 2001. godine, o proceni uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu, koji je glavni izvor prava u ovoj oblasti, je postizanje visokog nivoa zatite ivotne sredine i stvaranje uslova za ukljuivanje svih faktora bitnih za ivotnu sredinu u proces pripreme i usvajanja planova i programa.111 Ovako postavljene ciljeve treba posmatrati u kontekstu unapreivanja odrivog razvoja putem obezbeivanja da se procena uticaja na ivotnu sredinu obavlja i povodom donoenja odreenih planova i programa kada takvi planovi i programi mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu (l. 1). Dakle, jasno je da se ovaj instrument ekoloke politike u pravu EU odnosi samo na planove i programe i njihov uticaj na ivotnu sredinu dok je pitanje procene uticaja politike i propisa na ivotnu sredinu iskljueno. Kasnije usvojenim Protokolom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Kijev, 2003)112 u SEA je ukljuena i procena uticaja politika i propisa, ali samo kao odreena vrsta preporuke, odnosno nastojanja drava lanica (l. 13). Prema odredbama lana 2. Direktive, termin planovi i programi se odnosi na planove i programe koje priprema, odnosno usvaja organ na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, ili koje nadleni organ priprema za
110 Drave lanice mogu doneti detaljne propise za primenu lana 7. 111 Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (strategic environmental assessment SEA) je noviji instrument ekoloke politike i ekolokog menadmenta, nastao najveim delom na rezultatima primene postupka procene uticaja na ivotnu sredinu i saznanju o neophodnosti proirivanja ovog postupka na tzv. strateke dokumente kao to su planovi, programi, politike i propisi. Smatra se da je termin SEA prvi put formalno upotrebljen u jednom izvetaju Komisije Evropskih zajednica 1989. godine, iako primena nekih elemenata ove procedure u nacionalnim okvirima poinje i ranije. 112 Protocol on Strategic Environmental Assessment to the Convention on Environmental Impact Assessment in a Transboundary Context (OJ L 308, 19.11.2008, p. 3549)
70
73
hijerarhijskim nivoima i da stoga uzmu u obzir potrebu da se izbegne dvostruko regulisanje ove materije. Procenu uticaja na ivotnu sredinu prati izrada izvetaja o stanju ivotne sredine za koji je Direktivom tano propisano ta on treba da sadri. U Aneksu I, uz Direktivu regulisano je koji podaci se moraju pribaviti.116 Prilikom odluivanja o obimu i nivou pojedinosti u informacijama koje se moraju ukljuiti u izvetaj o stanju ivotne sredine, obavezno se konsultuju nadleni organi. Inae, nacrt plana ili programa, kao i izvetaj o stanju ivotne sredine, moraju biti dostupni nadlenim organima koje drave lanice odrede, uzimajui u obzir njihove specifine odgovornosti u oblasti ivotne sredine i mogunost da budu zainteresovani za uticaje na ivotnu sredinu do kojih moe doi usled primene planova i programa. Takoe, nacrt plana ili programa, kao i izvetaj o stanju ivotne sredine moraju biti dostupni i iroj javnosti, a drave lanice su obavezne da identifikuju javnost za koju postoji mogunost da e biti izloena negativnom uticaju ili koja bi mogla biti zainteresovana za proces odluivanja. To podrazumeva i relevantne nevladine organizacije, kao to su one koje se bave unapreenjem zatite ivotne sredine ili druge zainteresovane organizacije. Jedna od optih obaveza koja proizlazi iz Direktive je i obaveza drava lanica da donesu detaljne propise kojima e biti regulisana pitanja pruanja informacija i konsultovanja nadlenih organa i javnosti.
uticaja na ivotnu sredinu samo ukoliko drave lanice ustanove da se njima mogu izazvati znaajne posledice po ivotnu sredinu. Drave lanice imaju obaveze da odrede da li i drugi planovi i programi kojima se utvruju okviri za davanje dozvola za realizaciju projekata mogu izazvati znaajne posledice po ivotnu sredinu. Takoe, drave lanice su obavezne da odrede da li planovi i programi koji se odnose na korienje manjih povrina na lokalnom nivou, kao i na manje modifikacije planova i programa, mogu izazvati znaajne posledice po ivotnu sredinu. One to treba da uine ili ispitivanjem svakog pojedinanog sluaja ili specificiranjem vrsta planova i programa ili pak kombinovanjem oba pomenuta pristupa. U Aneksu II uz Direktivu utvreni su kriterijumi115 za odreivanje moguih karakteristika uticaja koje drave lanice moraju uzeti u obzir kako bi se obezbedilo da planovi i programi kod kojih postoji mogunost izazivanja znaajnih posledica po ivotnu sredinu budu obuhvaeni odredbama Direktive. Opta pravila kojima se regulie pitanje procene uticaja na ivotnu sredinu odreenih planova i programa utvrena su lanovima 4-9. Direktive. U skladu sa tim, procena uticaja na ivotnu sredinu vri se u toku pripreme plana ili programa, a pre njihovog usvajanja ili podnoenja na usvajanje u propisanom roku. Ukoliko neki planovi i programi predstavljaju deo ireg hijerarhijskog okvira planiranja drave lanice su dune da vode rauna o tome da procena uticaja na ivotnu sredinu treba da se obavi na razliitim
115 Ti kriterijumi se odnose na: karakteristike planova i programa i karakteristike posledica i oblasti koja moe biti izloena negativnom uticaju. U pogledu karakteristika planova i programa posebno se uzimaju u obzir: stepen u kome se planom i programom uspostavlja okvir za projekte i druge aktivnosti (u pogledu lokacije, prirode, obima i uslova funkcionisanja, resursa); stepen u kome plan i program utie na druge planove i programe, ukljuujui i one u razliitim hijerarhijskim strukturama; relevantnost plana ili programa za integrisanje faktora koji se odnose na ivotnu sredinu i koji su posebno u vezi sa unapreivanjem odrivog razvoja; problemi u vezi sa ivotnom sredinom relevantni za dati plan i program; znaaj plana i programa za postupanje prema propisima Zajednice koji se odnose na ivotnu sredinu. to se tie karakteristika posledica i oblasti koje mogu biti izloene negativnom uticaju posebno se uzimaju u obzir faktori: verovatnoa, trajanje, uestalost i ponavljanje posledica; kumulativna priroda posledica; prekogranina priroda posledica; rizici po ljudsko zdravlje ili po ivotnu sredinu; veliina i prostorni obim posledica; vrednost i povredivost oblasti koja moe biti izloena riziku usled nekog od faktora (posebnih prirodnih karakteristika ili kulturnog naslea, prekograninih standarda kvaliteta ivotne sredine ili graninih vrednosti, intenzivnog iskoriavanja zemljita); posledice po oblast ili prirodne pejzae kojima je priznat zatieni status na nacionalnom nivou, nivou Zajednice ili na meunarodnom nivou.
116 U Aneksu I uz Direktivu utvreno je koje vrste informacije je neophodno pribaviti kao to su, na primer: kratak pregled sadrine, glavnih ciljeva plana i programa i odnosa prema drugim planovima i programima; relevantne aspekte postojeeg stanja ivotne sredine i njenog mogueg razvoja ukoliko se plan i program ne sprovedu; karakteristike ivotne sredine u oblastima za koje postoji mogunost da budu izloene znaajnom riziku; postojei problemi u pogledu ivotne sredine a u vezi sa planom i programom; ciljevi zatite ivotne sredine ustanovljeni na meunarodnom nivou, na nivou Zajednice ili drave lanice koji su od znaaja za dati plan i program; mogue znaajne posledice po ivotnu sredinu ukljuujui i sekundarne, kumulativne, sinergijske, kratorone, srednjorone i dugorone, trajne i privremene, pozitivne i negativne; mogue posledice po ivotnu sredinu ukljuujui razliite faktore (biodiverzitet, stanovnitvo, zdravlje ljudi, fauna, flora, zemljite, voda, vazduh, klimatskih inioci, materijalni resursi, kulturno, arhitektonsko i arheoloko naslee, pejza, meusobni odnos ovih faktora, itd); mere predviene u cilju spreavanja, smanjenja ili otklanjanja bilo kojeg znaajnog negativnog uticaja na ivotnu sredinu; razlozi koji su posluili kao osnova za izbor alternativa koje su uzete u obzir; opis procene izvrenja ukljuujui i eventualne tekoe do kojih je dolo prilikom formulisanja traenih informacija; opis mera predvienih u oblasti monitoringa; netehniki rezime informacija.
72
75
proirenja primene Direktive i na druge oblasti i sektore, odnosno na druge vrste planova i programa. Komisija ima obavezu da svaki naredni izvetaj o proceni primene Direktive dostavlja u sedmogodinjim intervalima. Obaveza je drava lanica da o donoenju svojih propisa u vezi sa sprovoenjem ove Direktive obaveste Komisiju bez odlaganja kao i da Komisiji dostave posebne informacije o vrstama planova i programa koji bi trebalo da budu obuhvaeni merama procene uticaja na ivotnu sredinu prema lanu 3. Direktive.
C.3) Pristup informacijama koje se tiu ivotne sredine
Posebnim odredbama Direktive regulisana je procedura prekograninih konsultacija (l. 7). Ovo, naroito kada jedna drava lanica smatra da postoji mogunost da realizacija nekog plana ili programa, koji je pripremljen za njenu teritoriju, moe imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu u nekoj drugoj dravi lanici, ili kada to drava lanica, koja moe biti izloena znaajnim uticajima, sama zatrai. Ovaj deo odredbi je najveim delom primena odredbi Espo konvencije o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu (1991). U postupku konanog odluivanja o planovima i programima, pre njihovog usvajanja, moraju biti uzeti u obzir izvetaj o stanju ivotne sredine iz lana 5. Direktive, miljenje izraeno u procesu konsultacija u skladu sa lanom 6. Direktive i rezultati eventualnih prekograninih konsultacija sprovedenih u skladu sa lanom 7. Direktive. Direktivom se propisuje i obaveza drava da obezbede da o konanoj odluci u vezi sa planom ili programom budu obaveteni nadleni organi, javnost i druga drava lanica. Tano je propisano za koje vrste podataka se mora obezbediti dostupnost, a drave lanice su obavezne da detaljnije reguliu pitanje pruanja ovih informacija (l. 9). Praenje znaajnih uticaja na ivotnu sredinu izazvanih primenom planova ili programa predstavlja jednu od obaveza drava lanica. Cilj je da se u ranoj fazi doe do saznanja o neoekivanim negativnim uticajima i preduzmu odgovarajue mere za otklanjanje takvih uticaja. Radi sprovoenja mera iz Direktive 2001/42/EC utvreno je vie obaveza drava lanica i Komisije.117 Tako su drave lanice obavezne: da razmenjuju informacije o iskustvima steenim prilikom primene Direktive, da obezbede da izvetaji o stanju ivotne sredine budu dovoljno kvalitetni kako bi se potovali zahtevi utvreni Direktivom, da obaveste Komisiju o svakoj meri koju su preduzele, a koja se odnosi na kvalitet ovih izvetaja, itd. S druge strane, Komisija je obavezna da prvi izvetaj o primeni i efektima primene Direktive podnese Evropskom parlamentu i Savetu pre 21. jula, 2006. godine. Komisija, pri tom, treba posebno da razmotri mogunosti
117 Za detaljnije o praksi videti: Report from the Commission of 14 September 2009 on the application and effectiveness of the Directive on Strategic Environmental Assessment (Directive 2001/42/EC) COM(2009) 469 final Not published in the Official Journal]. (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:52009DC0469:EN:NOT)
Osnovni izvor prava EU u ovoj oblasti je Direktiva 2003/4 o pristupu javnosti informacijama iz oblasti ivotne sredine kojom je ukinuta prethodna Direktiva o dostupnosti informacija (90/313/EEC).118 Pri tom je neophodno voditi rauna i o nekim drugim propisima EU kojima se reguliu pojedina pitanja u oblasti javnog pristupa informacijama i dokumentima meu kojima poseban znaaj ima Uredba 1049/2001 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu javnog pristupa dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije.119 Osim toga, treba imati u vidu i Uredbu (EC) No 1367/2006 o primeni odredbi Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine - Arhus, 1998).120
118 Council Directive 90/313/EEC of 7 June 1990 on the freedom of access to information on the environment (OJ L 158, 23.6.1990, pp.56-58). Za neke aspekte prakse tokom primene ove direktive videti: Commission of the European Communities, Report from the Commission to the Council and the European Parliament on the experience gained in the application of Council Directive 90/313/EEC of 7 June 1990, on freedom of accesss to information on the environment, /* COM/2000/0400 final */, Brussels, 29.06.2000. (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2000:040 0:FIN:EN:PDF) 119 Regulation (EC) No. 1049/2001 of the European Parliament and of the Council regarding public access to European Parliament, Council and Commission documents, (OJ L 145, 31.5.2001, p.43). 120 Regulation (EC) No 1367/2006 of the European Parliament and of theCouncil of 6September2006 on the application of the provisions of the Aarhus Convention on Access toInformation, Public Participation in Decision-making and Access to Justice in Environmental Matters toCommunity institutions and bodies (OJ L 264, 25.9.2006, p. 1319); 2008/50/EC: Commission Decision of 13 December 2007 laying down detailed rules for the application of Regulation (EC) No1367/2006 of the European Parliament and of the Council on the Aarhus Convention as regards requests for the internal review of administrative acts (OJ L 13, 16.1.2008, p. 2426)
74
77
Grafikon 4.: Prema istraivanju iz 2007. godine, 81% graana Evrope nikada nije ulo za Natura 2000 (a dve treine ne znaju znaenje rei biodiverzitet)
Prema odredbama lana 1. ciljevi Direktive su: (a) garantovanje prava pristupa informacijama o ivotnoj sredini121 koje se nalaze u posedu javnih organa,122 ustanovljavanje osnovnih uslova i rokova za vrenje tog prava i praktini aranmani za njeno sprovoenje; i (b) obezbeenje da informacije koje se odnose na ivotnu sredinu budu, u vidu redovne aktivnosti, dostupne i saoptavane javnosti, radi postizanja najire mogue sistematske dostupnosti i distribucije u javnosti informacija o ivotnoj sredini. Radi toga, posebno e se unapreivati korienje savremenih informacionih i telekomunikacionih tehnologija. U vezi sa ovim treba imati u vidu da se u taki 5. preambule Direktive konstatuje da, s obzirom na to da je 25. juna, 1998. godine, Evropska zajednica potpisala Konvenciju UN/ECE o pristupu informacijama, ueu javnosti u procesu odluivanja i pravu na pristup pravdi u pitanjima koja se odnose na ivotnu sredinu (Arhuka konvencija), odredbe prava Zajednice moraju se usaglasiti sa tom Konvencijom s obzirom na njeno potpisivanje od strane Evropske zajednice.123
121 Pojam informacija o ivotnoj sredini je izuzetno iroko definisan. Prema odredbi lana 2. st.1. Direktive ovim pojmom oznaava se svaka informacija u pisanom, vizuelnom, audio, elektronskom ili bilo kom drugom dostupnom obliku, koji se odnosi na: (a) stanje elemenata ivotne sredine kao to su vazduh i atmosfera, voda, zemljite, pejzai i prirodni predeli, ukljuujui movarna, obalna i pomorska podruja, bioloku raznovrsnost i njene komponente, ukljuujui genetski modifikovane organizme kao i meusobnu interakciju ovih elemenata; (b) faktore kao to su materije, energija, ukljuujui nuklearno gorivo i energiju, buka, radijacija ili otpad, ukljuujui radioaktivni otpad, emisije, isputanja i druge oblike dospevanja u ivotnu sredinu koji utiu, ili mogu uticati na elemente ivotne sredine navedene u taki (a); (c) mere (ukljuujui administrativne mere) kao to su politika, zakonodavstvo, planovi, programi, sporazumi o pitanjima vezanim za ivotnu sredinu, izvetaji o sprovoenju propisa u oblasti ivotne sredine i aktivnosti koje utiu, ili mogu uticati, direktno ili indirektno, na elemente i faktore navedene u takama (a) i (b), kao i mere ili aktivnosti koje su namenjene zatiti tih elemenata; (d) analiza trokova i koristi i druge finansijske i ekonomske analize i pretpostavke koje se koriste u okviru mera i aktivnosti navedenih u taki (c); (e) stanje zdravlja i bezbednost ljudi, prehrambenu sigurnost, uslove njihovog ivota, mesta od kulturnog znaaja i izgraene objekte, u meri u kojoj na to moe uticati stanje elemenata ivotne sredine navedenih u taki (a) ili, kroz takve elemente, stanje faktora navedenih u takama (b) i (c). 122 Terminom javni organ oznaava se: (a) dravni ili drugi organ javne uprave, ukljuujui i savetodavna tela, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou; (b) svako pravno ili fiziko lice koje vri javnu funkciju u skladu sa nacionalnim pravom, ukljuujui tu i specifine nadlenosti, aktivnosti ili slube koje se odnose na ivotnu sredinu; i (c) svako fiziko ili pravno lice kome su poverene nadlenosti ili funkcije, ili vrenje javnih slubi koje se direktno ili indirektno odnose na ivotnu sredinu, pod kontrolom organa ili lica navadenih u takama (a) i (b). Drave lanice mogu predvideti da, u sprovoenju odredbi ove Direktive u pogledu dostupnosti pravnih instrumenata, definicija javnog organa ne obuhvata organe kad i u meri u kojoj oni deluju kao sudski ili zakonodavni organi. Ako ustavne odredbe drave lanice na dan usvajanja Direktive ne sadre odredbe kojima se garantuje ponovno razmatranje zahteva u skladu sa lanom 6. Direktive drave lanice mogu iskljuiti ove organe ili tela iz definicje. 123 Direktiva o pristupu javnosti informacijama jedan je od pravnih akata na razini EU koji omoguuje primjenu prvog stuba ili prve grupe pravila koje ustanovljava Konvencije iz Aarhusa (pristup informacijama).
1% 6% 12% 1% Ne zna, neprimenljivo 6% uo/-la sam, i znam ta je to 12% uo/-la sam, ali ne znam znam ta je to 81% Nikada nisam uo/-la
81%
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/indicators/public-awareness/publicawareness-assessment-published-may-2010
Pristup informacijama na osnovu zahteva
Osnovni deo prava koja se tiu pristupa informacijama odnose se na pristup informacijama na osnovu zahteva. U vezi sa ovim drave lanice su obavezne:
n
a obezbede da javne vlasti stavljaju na raspolaganje informacije o d ivotnoj sredini koje se nalaze u njihovom posedu, ili koje se u njihovo ime uvaju, svakom podnosiocu zahteva, i to bez potrebe da podnosiVODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA
76
79
a propiu praktine aranmane koji e obezbediti da pravo na dod stupnost informacija koje se odnose na ivotnu sredinu bude efikasno iskorieno;127 n da obezbede da slubenici podravaju javnost u traenju pristupa informacijama (l. 3 st.5.a)
n n
lac zahteva navede u emu je njegov interes za to;124

n
a obezbede da se traene informacije o ivotnoj sredini stave se na d raspolaganje podnosiocu zahteva u najkraem moguem roku, a najkasnije u roku od mesec dana nakon prijema zahteva podnosioca od strane javnog organa navedenog u stavu 1;125 a obezbede da, ukoliko je zahtev podnosioca formulisan na previe d uopten nain, dravni organ u najkraem moguem roku, a najkasnije u vremenskom roku od mesec dana, zamoli podnosioca zahteva da specificira svoj zahtev i prui mu pomo pri tome, npr. pruanjem informacija o korienju javnih registara navedenih u stavu 5 (c); a obezbede da, ukoliko podnosilac zahteva trai od javnog organa d da mu informaciju o ivotnoj sredini stavi na raspolaganje u specifinoj formi ili formatu (ukljuujui i formu kopija), javni organ to uini;126 a obezbede da javni organi uloe sve realne napore kako bi odrad vali informacije o ivotnoj sredini koje poseduju ili ih za njih uvaju drugi u onim formama ili formatima koji se mogu lako reprodukovati i koji su dostupni preko kompjuterskih telekomunikacija ili putem drugih elektronskih sredstava.
da obezbede da su liste organa javne vlasti dostupne javnosti (l. 3.5.b); a obezbede da javni organi na odgovarajui nain obavetavaju javd nost o pravima koja imaju na osnovu ove Direktive i da u odgovarajuoj meri obezbede informacije, smernice, savete i druge takve vidove pomoi pojedincima; a obezbede da organi javne vlasti, kada odgovaraju na zahtev za inford macijama koje se tiu faktora kao to su materije, energija, ukljuujui nuklearno gorivo i energiju, buka, radijacija ili otpad, ukljuujui radioaktivni otpad, emisije, isputanja i druge oblike dospevanja u ivotnu sredinu koji utiu, ili mogu uticati na elemente ivotne sredine navedene u taki A; (lan 2.1.b.Direktive), navedu i gde se informacije mogu pronai, procedure merenja, metode analize i uzorkovanja, prethodnu obradu uzoraka, koji se koriste za sastavljanje informacije, ili se odnose na standardne procedure koje se koriste (lan 8, st. 2).
124 Javni organi mogu naplaivati naknadu za usluge pruanja informacija o ivotnoj sredini, ali cena ovakvih usluga mora biti razumna i ne sme premaivati stvarne trokove izrade traenog materijala. Ukoliko se naplata propie, javni organi duni su da objave i stave na uvid podnosiocima zahteva cenovnik ovakvih usluga, kao i informacije o okolnostima pod kojima se usluge naplauju ili ne naplauju. (l. 5. st. 2, 3). 125 U izuzetnim sluajevima, na primer u sluaju zahteva koji se odnosi na veoma veliku koliinu dokumenata ili koji podrazumeva sloenu pretragu ili kompilaciju, vremenski rok utvren u stavu 1. moe biti produen za dodatnih mesec dana. U takvim sluajevima, podnosilac zahteva e biti obaveten u najkraem moguem roku, a u svakom sluaju pre isteka prvog roka od mesec dana, o produenju i razlozima zbog kojih je do njega dolo. 126 Osim ako je: (a) takva informacija ve na raspolaganju javnosti u nekom drugoj formi ili formatu, a posebno u skladu sa lanom 7, koji je lako dostupan podnosiocu zahteva; ili (b) javnom organu pogodnije da informaciju stavi na raspolaganje u nekoj drugoj formi ili formatu, u kom sluaju je taj organ duan da saopti razloge stavljanja informacije na raspolaganje u takvoj formi ili formatu. Razlozi odbijanja pruanja potpune ili delimine informacije u traenoj formi ili formatu saoptavaju se podnosiocu zahteva u roku od mesece dana (lan 5. st.4).
U vezi sa pristupom informacijama u oblasti ivotne sredine jedno od najkontroverznijih pitanja je pitanje kada organ javne vlasti moe uskratiti obelodanjivanje informacije koje od njega trai javnost. Direktiva daje mogunost dravama lanicama da mogu predvideti da se zahtev za informacijama moe odbiti u sledeim sluajevima:
127 Ovakvi praktini aranmani e obuhvatiti najmanje sledee: (a) odreivanje slubenika zaduenih za davanje informacija; (b) uspostavljanje i odravanje ureaja za uvid u traene informacije; (c) javno dostupne registre ili liste informacija o ivotnoj sredini koje se nalaze kod tih organa ili se uvaju za njih i po informativnim punktovima, uz jasne i transparentne navode o tome koje su informacije na raspolaganju i gde se one mogu pronai; ovi spiskovi treba da budu i na Internetu i da budu javno objavljeni; 1. Pristup svim javnim registrima ili spiskovima koji su sainjeni i odravaju se na nain predvien lanom 3 (5) je besplatan. Provera traenih informacija na licu mesta je takoe besplatna. (l. 5.1).
78
81
poverljivost predviena nacionalnim pravom ili pravom Zajednice kako bi se zatitio neki opravdani ekonomski interes, ukljuujui javni interes za ouvanjem statistike poverljivosti i poreske tajnosti; (e) prava intelektualne svojine; (f) na poverljivost linih podataka i/ili podataka koji se odnose na fizika lica ukoliko to lice nije pristalo na obelodanjivanje informacija u javnosti kada je takva poverljivost predviena nacionalnim pravom ili pravom Zajednice;130 (g) interese ili zatitu bilo kog lica koje je dostavilo informacije bez zakonske obaveze da to uini, ukoliko je to lice izriito povuklo svoj pristanak na objavljivanje predmetnih informacija; (h) zatitu ivotne sredine na koju se odnose traene informacije, kao to su lokaliteti i retke vrste.131 U vezi sa ovim drave lanice imaju obavezu:
n
(a) ukoliko traena informacija nije u posedu javnog organa kome je zahtev upuen, ili se ne nalazi kod lica koje raspolae informacijama u njegovo ime;128 (b) ako je zahtev oigledno nerazuman; c) ukoliko je zahtev formulisan na suvie uopten nain; d) ukoliko se zahtev odnosi na materijal koji je u fazi kompletiranja ili na nedovrene dokumente i podatke;129 e) ukoliko se zahtev odnosi na unutranje komuniciranje. Drave lanice mogu predvideti da se zahtev za dobijanje informacije o ivotnoj sredini odbije ukoliko bi obelodanjivanje takve informacije tetno uticalo na: (a) poverljivost postupaka javnih organa, ukoliko takvu poverljivost zahteva nacionalno pravo ili pravo Zajednice; (b) javnu bezbednost i nacionalnu odbranu i vitalne interese u meunarodnim odnosima; (c) nain delovanja pravosua, mogunost bilo kog lica da dobije pravino suenje ili na sposobnosti dravnog organa da sprovodi istragu po krivinom ili disciplinskom postupku; (d) poverljivost komercijalnih ili industrijskih informacija ukoliko je takva
128 U takvom sluaju, kada javni organ ima osnova za uverenje da se traena informacija nalazi u posedu drugog javnog organa, ili u posedu lica koje raspolae informacijama u njegovo ime, duan je da u to kraem roku dostavi ovakav zahtev tom drugom organu i da o tome na pogodan nain obavesti podnosioca zahteva ili da obavesti podnosioca zahteva o javnom organu kod koga veruje da je mogue podneti zahtev za traenu informaciju; 129 U svakom ovakvom sluaju javni interes kome e sluiti irenje ovakve informacije bie odmeren u odnosu na interes kome e se sluiti u sluaju odbijanja. Pristup traenim informacijama bie odbijen samo ako interes javnosti ne prevazilazi ovaj drugi interes. Ukoliko se zahtev odbije na osnovu take (c) izjava o odbijanju mora sadraiti ime lica ili organa koji priprema materijal kao i procenjeno vreme koje je bilo potrebno za kompletiranje.
a, ukoliko predvide izuzetke, saine javnosti dostupan spisak krited rijuma na osnovu kojih predmetni organ moe da odlui kako da obradi zahtev (l. 4.3); a stave na raspolaganje informacije koje se trae makar delimino, d kada je od traenih informacija mogue odvojiti bilo koji deo informacija koje su predviene stavovima 1 (c) ili 2. od ostalih informacija koje se trae;
130 Za ove svrhe drave lanice dune su da obezbede potovanje uslova predvienih Direktivom 95/46/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 24. oktobra 1995. godine o zatiti pojedinaca u pogledu obrade linih podataka i slobodnog kretanja ovakvih podataka. 131 Svi navadeni osnovi za odbijanje tumaie se na restriktivan nain, imajui u vidu u svakom konkretnom sluaju, javni interes kome bi obelodanjivanje sluilo. Drave lanice ne mogu, na osnovu ovog stava, predvideti da zahtev bude odbijen ukoliko se odnosi na informacije o emisijama, ili drugim isputanjima u ivotnu sredinu.
80
83
koje utiu ili mogu uticati na ivotnu sredinu: (f) ovlaenja koja utiu na ivotnu sredinu i primenu takvih ovlaenja, zajedno sa sporazumima koji se tiu ivotne sredine; (g) studije uticaja na ivotnu sredinu i procene rizika koje se odnose na elemente ivotne sredine iz lana 2 (1) (a);
n
a o odbijanju da se stavi na raspolaganje celokupna ili samo deo trad ene informacije, podnosioca zahteva obaveste pismenim ili elektronskim putem, ako je zahtev podnet u pisanoj formi ili ako podnosilac zahteva to trai i to u predvienim rokovima i a obaveste podnosioca zahteva o razlozima odbijanja, ukljuujui i d informaciju o postupku revizije predvienom u lanu 6 Direktive.
Diseminacija informacija
a preduzmu mere potrebne da se nacionalni, regionalni ili lokalni d izvetaji (ve prema datom sluaju) o stanju ivotne sredine objavljuju u redovnim intervalima koji ne mogu biti dui od etiri godine i da ovakvi izvetaji sadre informacije o kvalitetu ivotne sredine kao i o pritiscima kojima je ta sredina izloena (l. 7. 3);134 a preduzmu potrebne mere da se, u sluaju neposredne pretnje d po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, bez obzira na to da li je pretnja prouzrokovana ljudskom aktivnou ili je posledica prirodnih faktora, odmah i bez ikakvog odlaganja obelodane sve informacije koje su u posedu dravnih organa ili se uvaju u njihovo ime, ime bi se omoguilo javnosti potencijalno izloenoj pomenutoj pretnji, da preduzme mere u cilju spreavanja ili ublaavanja tete do koje bi zbog ovakve pretnje moglo da doe;135 a organi javne vlasti, u okviru svojih nadlenosti, obezbede da sve ind formacije koje su prikupili budu aurne; tane i uporedive (l. 8. st. 1).
Pravila vezana za pravo na irenje (diseminaciju) informacija regulisana su lanom 7. Direktive. U vezi sa ovim drave lanice imaju sledee obaveze:132
n
da preduzmu mere koje su potrebne da bi javni organi obezbedili organizovanje, tj. sakupljanje i uvanje informacija o ivotnoj sredini koje su relevantne za njihovo funkcionisanje i koje poseduju oni sami ili ih drugi poseduju u njihovo ime;133 d a obezbede da informacije koje treba uiniti dostupnim i koje treba iriti budu aurirane i da obuhvate najmanje sledee: (a) tekstove meunarodnih ugovora, konvencija ili sporazuma, kao i tekstove nacionalnog, regionalnog, lokalnog ili zakonskih propisa Zajednice, koji se odnose na ivotnu sredinu ili se na nju pozivaju; (b) politiku, planove i programe koji se odnose na ivotnu sredinu; (c) izvetaje o napretku ostvarenom na sprovoenju instrumenata navedenih u takama (a) i (b); (d) izvetaje o stanju ivotne sredine na koje se upuuje u stavu 3; (e) podatke ili kratke rezimee podataka koji se dobijaju na osnovu praenja aktivnosti
Pristup pravdi
U delu koji se odnosi na pristup pravosuu drave lanice, prema odredbama lana 6. Direktive imaju, izmeu ostalog, sledee obaveze:
n
132 Pravila o mogunosti uskraivanja informacija (lan 4.1. i 4.2) mogu se primeniti u odnosu na obaveze propisane ovim lanom. U sluaju kad se izuzeci primenjuju na dokumente navedene u stavu 1, javni organi su duni da se pozovu na dokumente i izuzetke koji se primenjuju (l. 7. st.5). Takoe, treba imati u vidu da Direktiva predvia da drave lanice mogu ispuniti zahteve navedene u ovom lanu stvaranjem veza sa sajtovima na Internetu na kojima se te informacije mogu nai. (l. 7. st.6). 133 Imajui u vidu potrebu njihovog aktivnog i sistematskog irenja u javnosti, a posebno putem dostupne kompjuterske telekomunikacione i/ili elektronske tehnologije. Informacije koje moraju biti dostupne uz pomo kompjuterske telekomunikacione i/ili elektronske tehnologije ne moraju obuhvatati i informacije koje su prikupljene pre stupanja ove Direktive na snagu, osim ako one nisu od ranije dostupne u elektronskoj formi.
a obezbede da svaki podnosilac zahteva, koji smatra da je njegov zahd tev za dobijanje informacija ignorisan, nepravedno odbijen (bilo u celosti ili delimino), zatim da je na njega odgovoreno na neadekvatan
134 Ovo bez obzira na druge specifine obaveze izvetavanja predvienu e propisima Zajednice. 135 Ne dirajui ni u jednu drugu specifinu obavezu predvienu propisima Zajednice u ovoj oblasti.
82
85
luivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine su da se olaka primena obaveza koje proizilaze iz Arhuke konvencije i to: stvaranjem osnove za uee javnosti u pripremi odreenih planova i programa u vezi sa ivotnom sredinom i unapreivanjem uea javnosti i obezbeivanjem mogunosti za pristup pravosuu kada su u pitanju aktivnosti vezane za procenu uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu i izdavanje dozvola u okviru integrisanog spreavanja i kontrole zagaivanja. Osnovni instrument Evropske unije za ostvarivanje ciljeva vezanih za uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine je Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evrope 2003/35/EC od 26. maja, 2003. godine, kojim se omoguuje uee javnosti u izradi nacrta odreenih planova i programa koji se odnose na ivotnu sredinu i kojim se menjaju i dopunjuju Direktiva Saveta 85/337/EEC o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu i 96/61/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja u pogledu uea javnosti i dostupnosti pravosua. Pored ovog dokumenta treba imati u vidu i sledee tri direktive: Direktiva Saveta 85/337/EEC od 27. juna, 1985. godine, o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu; Direktiva Saveta 96/61/EC od 24. septembra, 1996. godine, o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja i Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2001/42/EC od 27. juna, 2001. godine, o proceni uticaja pojedinih planova i programa na ivotnu sredinu. Imajui u vidu znaaj koji informisanje ima kao preduslov za aktivno uee javnosti u odluivanju poseban znaaj za pitanja uea javnosti ima i Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2003/4/EC od 28. januara, 2003. godine, o javnom pristupu informacijama koje se tiu ivotne sredine. Sa stanovita uea javnosti u odluivanju Direktiva 2003/35/EC sadri tri grupe pravila: a) pravila koja se odnose na uee javnosti u pripremi planova i programa koji se odnose na ivotnu sredinu (l. 2); b) pravila koja se odnose na uee javnosti u odluivanju o davanju saglasnosti na procenu uticaja na ivotnu sredini (l.3) i
nain, ili na neki drugi nain koji nije u skladu sa odredbama lanova 3, 4. ili 5, ima mogunost da pokrene postupak, u kome injenja ili neinjenja relevantnog javnog organa moe razmatrati drugi javni organ ili ih moe ispitati u upravnom postupku nezavisni ili nepristrasni organ osnovan u skladu sa zakonom;136
n
a obezbede (pored postupka preispitivanja predvienog u prethodd noj taki) da podnosilac zahteva moe koristiti postupak po kome se injenja ili neinjenja relevantnog javnog organa mogu ponovo razmatrati pred sudom ili nekim drugim nezavisnim ili nepristrasnim organom osnovanim u skladu sa zakonom ije odluke mogu biti konane;137 d a obezbede da konana odluka u postupku iz prethodne take (lan 6. st. 2) bude obavezujua po dravni organ koji poseduje informaciju.138
C.4) Uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine
Kako uee javnosti u odluivanju o razliitim aktivnostima koje su od znaaja za ivotnu sredinu predstavlja jedno od centralnih pitanja savremene politike i prava ivotne sredine ono je istovremeno i najue povezano sa pitanjima demokratizacije drutva, potovanja ljudskih prava, vladavine prava, itd. Iako i ranije prisutno u propisima i praksi Evroske zajednice ono je naroito aktualizovano neposredno pre i nakon to je usvojena Arhuka konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u odluivanju i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu ivotne sredine (1998). Osnovni ciljevi koji se ele ostvariti regulativom EU o ueu javnosti u od136 Svi takvi postupci moraju biti ekspeditivni i moraju biti ili besplatni ili im cena ne sme biti visoka. (lan 6. st.1). 137 Osim toga, drave lanice mogu predvideti da trea lica povreena irenjem informacija, takoe imaju mogunost pribegavanja sudskom postupku. 138 Razlozi moraju biti formulisani u pismenoj formi, bar tamo gde je pristup informacijama odbijen u skladu sa ovim lanom.
84
87
Aneks V. Osnovnom Direktivom 96/61/EC tano su nabrojene kategorije industrijskih aktivnosti na koje se odnose pravila o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (Aneks I). U odreenim sluajevima uea javnosti u odluivanju predvia se mogunost iskljuivanja javnosti iz procesa odluivanja ukoliko se radi o projektima, programima, planovima, i dr., koji se odnose na nacionalnu odbranu onda kada se proceni da bi primena pravila o ueu javnosti mogla imati negativan uticaj na nacionalnu odbranu. Pravila o proceduri uea javnosti formuliu odreene vrste standarda: javnost mora biti obavetena na odgovarajui nain o svakom predlogu ili zahtevu; relevantne informacije o svakom predlogu ili zahtevu moraju biti dostupne javnosti (ukljuujui tu i informacije o pravu na uee u odluivanju i o nadlenom organu kome se mogu upuivati primedbe i miljenja); javnost mora da ima pravo da daje komentare i miljenja i to pre donoenja konane odluke i za vreme dok su sve opcije otvorene; javna vlast je obavezna da pri donoenju konane odluke pokloni dunu panju rezultatima koji su dobijeni u proceduri uea javnosti; javna vlast je obavezna da o svojoj odluci obavesti javnost ukljuujui tu i obavetenje o razlozima i elementima na kojima je zasnovana doneta odluka, itd. U pravilu, set standarda koji se odnose na uee javnosti se zatvara utvrivanjem pravila o dostupnosti pravosua (odnosno pravom na pravnu zatitu u sluajevima kada se smatra da nisu ispotovana odreena pravila). Direktiva u delu koji se odnosi na procenu uticaja na ivotnu sredinu odreenih javnih i privatnih projekata i izdavanje dozvola za rad postrojenja sadri i pravila koja se odnose na uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine, a koja mogu imati prekogranini uticaj. Kod planova i programa ova pitanja su regulisana Direktivom 2001/42/EC koje se odnosi samo na planove i programe. Ovim pravilima se utvruju obaveze vezane za proceduru saradnje drava i ukljuivanja javnosti u proces donoenja odluka. Nepotovanje pravila o ueu javnosti u odluivanju o pitanjima koja se odnose na odreene javne i privatne projekte koji mogu imati uticaj na ivotnu sredinu, kao pravila o ueu javnosti u vezi sa izdavanjem dozvola
c) pravila koja se odnose na uee javnosti u odluivanju o izdavanju dozvola za rad postrojenja iji rad moe imati uticaj na ivotnu sredinu (l.4). U poslednja dva sluaja radi se o izmenama i dopunama Direktive 85/337/ EEC i Direktive 96/61/EC. Sve tri grupe pravila slede skoro istu logiku i zasnovani su na istim principima ija je primena prilagoena konkretnim pitanjima koja su predmet uea javnosti. Sva ta pravila u osnovi su zasnovana na principima i pravilima utvrenim Arhukom konvencijom kao najznaajnijim novijim meunarodnim ugovorim u oblasti ivotne sredine. Osnovna pravila i principi su formulisani kao obaveze drava lanica EU da obezbede blagovremenu i delotvornu mogunost javnosti139 da uestvuje u pripremi, izmeni ili preispitivanju odreenih planova i programa koji se tiu ivotne sredine140 ili u odluivanju o davanju saglasnosti na procenu uticaja na ivotnu sredinu ili u odluivanju o izdavanju dozvola za rad postrojenja iji rad moe imati uticaj na ivotnu sredinu. U sluaju odluivanja o aktivnostima koje podleu proceni uticaja na ivotnu sredinu141 tano je propisano i to o emu javnost treba da bude obavetena (l.3. t.4). Aneks II uz Direktivu 2003/35/EC razrauje pravila o ueu javnosti prilikom izdavanja dozvola i on je dodatak Direktivi 96/61/EC oznaen kao
139 Inae, javnost je definisana vrlo iroko: kao jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, u skladu sa nacionalnim propisima ili praksom, kao i njihova udruenja, organizacije ili grupe. Pored javnosti glavni subjekt procesa uestvovanja u odluivanju kod projekata ili izdavanja dozvola je i zainteresovana javnost pod ime se podrazumeva javnost na koju utie, ili je verovatno da e uticati aktivnosti koje se preduzimaju, odnosno na koju e uticati ili je verovatno da e uticati donoenje odluke o izdavanju dozvole za neko postrojenje, odnosno, javnost koja ima interes u ovim procesima. Posebne pogodnosti u pogledu kvalifikovanosti za uee u ovim procesima predviene su za nevladine organizacije koje se bave unapreivanjem zatite ivotne sredine. 140 lan 2. stav 2. Direktive tano upuuje na koje se planove i programe odnosi. Radi se o planovima i programima koji su navedeni u Aneksu I uz Direktivu i za koje postoji obaveza da budu izraeni prema sledeim direktivama: o otpadu (75/442/EEC), o baterijama i akumulatorima koji sadre opasne materije (91/157/EEC), o zatiti voda od zagaivanja izazvanog nitritima iz poljoprivrednih izvora (91/676/EEC), o opasnom otpadu (91/689/EEC), o procesu pakovanja i ambalanom otpadu (94/62/EC) i o proceni i upravljanju ambijetalnim kvalitetom vazduha (96/62/EC). 141 Inae, osnovnom Direktivom Saveta 85/337/EEC od 27. juna, 1985. godine, o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu odreena je lista projekata za koje se obavezno radi procena uticaja na ivotnu sredinu kao postupka identifikacije, opisivanja i procenjivanja neposrednih i posrednih posledica nekog projekta na ivotnu sredinu. Te liste su sadrane u Aneksu I i Aneksu II uz ovu direktivu.
86
89
U vezi sa sprovoenjem obaveza koje se odnose na izvetavanje su i propisi koji se odnose na upitnike o sprovoenju pojedinih direktiva.144
C.6) Evropska agencija za ivotnu sredinu
za rad odreenih postrojenja stvara pravni osnov za pokretanje mehanizma pravne zatite. Eksplicitnim odredbama lana 3. stav 7. i lana 4. stav 4. Direktive 2003/35/EC u Direktvu o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu i Direktivu o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ugrauju se odredbe o pravu na pravnu zatitu. Svakome (ko ima dovoljan interes ili ije je pravo narueno ako se to trai u upravnom postupku drave lanice kao uslov) garantuje se pravo na pokretanje postupka revizije pred redovnim sudom, ili drugim nezavisnim i nepristrasnim zakonom uspostavljenim telom, kao i niz drugih prava142.
C.5) Izvetavanje o sprovoenju propisa
Uredbom o Evropskoj agenciji za ivotnu sredinu (EEC) No. 1210/90 osniva se ova Agencija (EEA) kao i Evropska informativna i observaciona mrea za ivotnu sredinu (EIONET).145 Agencija je poela sa radom 1993. godine, sa seditem u Kopenhagenu.146
144 Kao to su npr. u oblasti otpada: 2007/151/EC: Commission Decision of 6 March 2007 amending Decisions 94/741/EC and 97/622/EC as regards the questionnaires for the report on the implementation of Directive 2006/12/EC of the European Parliament and of the Council on waste and on the implementation of Council Directive 91/689/EEC on hazardous waste (notified under document number C(2007) 634) (Text with EEA relevance), (OJ L 67, 7.3.2007, p. 79); 2004/249/EC: Commission Decision of 11 March 2004 concerning a questionnaire for Member States reports on the implementation of Directive 2002/96/EC of the European Parliament and of the Council on waste electrical and electronic equipment (WEEE) (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2004) 714) (OJ L 78, 16.3.2004, p. 5659); 2001/753/EC: Commission Decision of 17 October 2001 concerning a questionnaire for Member States reports on the implementation of Directive 2000/53/EC of the European Parliament and of the Council on end-of-life vehicles (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2001) 3096) (OJ L 282, 26.10.2001, p. 7780); 2000/738/EC: Commission Decision of 17 November 2000 concerning a questionnaire for Member States reports on the implementation of Directive 1999/31/EC on the landfill of waste (notified under document number C(2000) 3318) (OJ L 298, 25.11.2000, p. 2426); 2000/738/EC: Commission Decision of 17 November 2000 concerning a questionnaire for Member States reports on the implementation of Directive 1999/31/EC on the landfill of waste (notified under document number C(2000) 3318) (OJ L 298, 25.11.2000, p. 2426); 94/412/EC: Commission Decision of 16 December 1993 concerning the granting of assistance from the cohesion financial instrument to the stage of project: Upgrading to motorway status of the Pathe(Patras-Athens- Thessaloniki-Evzoni) national highway (Iliki-Agios Konstantinos section) in Greece No CF: 93/09/65/012 (Only the Greek text is authentic) (Official Journal L 185 , 20/07/1994 P. 0152 0160); 97/622/EC: Commission Decision of 27 May 1997 concerning questionnaires for Member States reports on the implementation of certain Directives in the waste sector (implementation of Council Directive 91/692/EEC) (OJ L 256, 19.9.1997, p. 1319); 94/741/EC: Commission Decision of 24 October 1994 concerning questionnaires for Member States reports on the implementation of certain Directives in the waste sector (implementation of Council Directive 91/692/EEC) (OJ L 296, 17.11.1994, p. 4255); (http://ec.europa.eu/environment/waste/reporting/index.htm) 145 Council Regulation (EEC) No 1210/90 of 7 May 1990 on the establishment of the European Environment Agency and the European Environment Information and Observation Network, OJ L 120, 11.5.1990, p. 16.; Regulation (EC) No 401/2009 of the European Parliament and of the Council of 23April 2009 on the European Environment Agency and the European Environment Information and Observation Network (Codified version) OJ L 126, 21.5.2009, p. 1322. 146 Za vie naznaka o Agenciji videti u delu publikacije koji se odnosi na institucije EU nadlene za kreiranje i sprovoenje politike i prava ivotne sredine.
Direktiva o izvetavanju (91/692/EEC) ima za cilj da racionalizuje i unapredi dostavljanje informacija i publikovanje izvetaja koji se tiu direktiva Zajednice u oblasti ivotne sredine, odnosno da obezbedi harmonizaciju u oblasti izvetavanja o sprovoenju, bez uticaja na prvi stav lana 155. Ugovora. (lan 1). Direktiva, sa izmenama iz 2003. godine, obuhvata trideset direktiva koje se odnose na vazduh, vodu i otpad.143 Drave lanice moraju o sprovoenju ovih direktiva da saine izvetaje svake tri godine i to u skladu sa upitnicima koje obezbeuje Komisija EU. Jedini izuzetak je Direktiva o vodi za kupanje (76/160/EEC) o ijem sprovoenju se podnosi izvetaj godinje.
142 Pored reenog, od naroitog znaaja za pitanja uea javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine su pitanja vezana za mogunost raspolaganja odgovarajuim informacijama o pitanjima koja su predmet uea javnosti. Zbog toga treba voditi rauna i o sadraju Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 2003/4/EC od 28. januara, 2003. godine, o javnom pristupu informacijama koje se tiu ivotne sredine. 143 Lista direktiva se daje u aneksima I-VI.
88
91
C.7) LIFE +
Uredba (EZ) No. 614/2007 koja se odnosi na Finansijski instrument za ivotnu sredinu ustanovljava program LIFE + iz koga se finansiraju projekti u oblasti ivotne sredine ima za cilj da doprinose razvoju i implementaciji Zajednice politike zatite ivotne sredine i zakonodavstva.147 Konkretnije govorei, LIFE + treba da podri implementaciju VI Akcionog programa u oblasti ivotne sredine, ukljuujui tematske strategije, kao i finansiranje mera i projekata koji e unapreivati evropske vrednosti u dravama lanicama. Prema odredbi lana 4. Uredbe LIFE + pokriva tri tematske komponente: priroda i biodiverzitet; politike zatite ivotne sredine i upravljanja i informacije i komunikacije dok je vrsta mera i aktivnost koje se finansiraju definisana u Aneksu I uz Uredbu i one obuhvataju: operativne aktivnosti NVO koje su primarno aktivne u oblasti ivotne sredine na evropskom nivou koje su ukljuene u razvoj i sprovoenje politike i propisa Zajednice; razvoj i odravanje mrea, baza podataka, kompjuterskih sistema, itd; studije, modeliranje, izrada pregleda; monitoring- ukljuujui monitoring uma; pomo u izgradnji kapaciteta; obuke, seminari, sastanci; umreavanje; informacione i komunikacione aktivnosti; predstavljanje inovativnih pristupa, metoda, tehnologija i instrumenata. Za oblast prirode i biodiverziteta posebno se definiu aktivnosti koje se finansiraju iz ovog programa. Viegodinji strateki program ustanovljen u Aneksu II ove uredbe detaljnije odreuje prioritete delovanja Zajednice u oblasti finansiranja za sve tri tematske komponente. U oblasti politike ivotne sredine i upravljanja definisani su glavni ciljevi i prioritetna podruja delovanja koji se odnose na: klimatske promene, vode, vazduh, zemljite, urbana ivotna sredina, buka, hemikalije, ivotna sredina i zdravlje, prirodni resursi i otpad, ume, inovacije, strateki pristupi, upravljanje, NVO.
147 LIFE + je nastavak ranijeg LIFE programa: LIFE - Priroda, koji je imao za cilj da doprinese sprovoenju Direktive Zajednice o ouvanju divljih ptica i Direktive o ouvanju prirodnih stanita, posebno Natura 2000 mree; LIFE-ivotna sredina, koji je imao za cilj da doprinese razvoju inovativnih metoda i tehnika, kao i daljem razvoju politike Zajednice u oblasti ivotne sredine; LIFE-Tree zemlje, koji je imao za cilj da doprinese uspostavljanju kapaciteta i administrativnih struktura potrebnih u sektoru ivotne sredine i razvoju politike ivotne sredine i akcionih programa u treim zemljama koje granie sa Mediteranom i Baltikim morem.
Prema odredbi lana 10. Uredbe, finansijski okvir za LIFE + je 2,143,409,000 evra za period od 1. januara, 2007. godine, do 31. decembra, 2013. godine. Maksimalna stopa ko-finansiranja akcije donacije je 50% od prihvatljivih trokova. Meutim, za projekte u vezi sa zatitom prioritetnih stanita ili prioritetnih vrsta, LIFE + mogu finansirati do 75% od prihvatljivih trokova. Korisnici sredstava mogu biti javna, odnosno privatna tela, uesnici ili institucije (lan 7). Program je otvoren za uesnike iz EFTA drava lanica Evropske agencije za ivotnu sredinu, drava kandidata za pristupanje EU i drava Zapadnog Balkana ukljuenih u proces stabilizacije i pridruivanja (lan 8). Upravljanje LIFE + programom je u nadlenosti Komisije koja bira kriterijume za ocenjivanje projekata, postavlja uslove za prijavljivanje; vodi proces evaluacije pomou eksperata; obavetava uspene kandidate i zakljuuje ugovore. Propis, u pogledu primene, ne upuuje direktno na obaveze koje imaju drave lanice, osim da obezbede da neophodne administrativne strukture i mehanizami na nacionalnom nivou potrebne radi upravljanja programom. Drave lanice treba da odrede telo koje e biti nadleno za prijem i inicijalne procene zahteva pripremljenih od strane pojedinaca i organizacija.148
C.8) Odgovornost za tetu u ivotnoj sredini
Osnovni izvor prava EU u oblasti odgovornosti za tete u ivotnoj sredini je Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta br. 2004/35/EC od 21. aprila, 2004. godine, o odgovornosti u pogledu prevencije i remedijacije tete u
148 Inae, LIFE + zamenjuje postojee finansijske programe kao to su LIFE, Urbani program, NVO program i ume Fokus, obuhvatajui sve njih u okviru jednog seta pravila i procedura donoenja odluka. Otuda se van snage stavlja Odluka 466/2002/EC o akcionom programu promovisanja ekolokih NVO, kojom su obezbeivana sredstva za podrku projektima zatite ivotne sredine koje su preduzimale nevladine organizacije koje su radile na evropskom nivou izmeu 1998. i do kraja 2006.
90
93
aktivnosti152 u odnosu na tete u ivotnoj sredini (l.5) i mere remedijacije153 nakon to se teta u ivotnoj sredini dogodi (l.6. i 7). Obaveze u vezi sa sprovoenjem preventivnih i remedijacionih aktivnosti podeljene su izmeu operatera i nadlenih organa. Obaveza je operatera da preduzme sve potrebne preventivne mere, odnosno da obavesti nadleni organ o svim aspektima odreene situacije u vezi sa mogunou nastanka tete. Direktivom se odreuje ta nadleni organ moe da zahteva od operatera u svakom trenutku. Onda kada se teta u ivotnoj sredini ve dogodi Direktivom se propisuju obaveze operatera (da informie nadleni organ o svim aspektima situacije, preduzme odgovarajue mere kontrole zagaenja i remedijacije). Direktivom se reguliu i pitanja trokova prevencije i remedijacije (l. 8) a posebnim odredbama se utvruju procedure u vezi sa zahtevima pravnih i fizikih lica za odtetu (l. 12), pristup sudovima (l. 13) i finansijsko obezbeenje (l. 14). lan 15. Direktive se odnosi na saradnju izmeu drava lanica. Prema odredbama ove Direktive teta u ivotnoj sredini je definisana tako da obuhvata tete koje se odnose na tri elementa ivotne sredine: zatiene vrste i prirodna stanita, tete vodama i tete zemljitu. Sam pojam tete oznaava merljive nepovoljne promene u prirodnim resursima ili merljiva oteenja funkcije prirodnih resursa koji mogu da se dogode direktno ili indirektno. to se tie tete na zatienim vrstama i prirodnim stanitima ona je odreena kao ona teta koja ima znaajne nepovoljne uticaje na dostizanje ili odravanje pogodnog statusa ouvanja takvih stanita ili vrsta. Znaaj takvog uticaja treba da bude procenjen s obzirom na osnovne uslove, uzimajui u obzir kriterijume ustanovljene u Aneksu I.
152 Sam pojam prevencije vezuje se za preventivne akcije (l. 5) i preventivne mere (l. 2. t. 10). U najirem smislu pod preventivnim merama se podrazumevaju mere koje su preduzete kao odgovor na dogaaj, delovanje ili proputanje delovanja a koji su stvorili blisku opasnost od tete u ivotnoj sredini, a u vezi sa spreavanjem ili minimiziranjem te tete. 153 U skladu sa lanom 2. t.11, mere remedijacije oznaavaju akciju ili kombinaciju akcija, ukljuujui spreavanje ili privremene mere ponovnog uspostavljanja, rehabilitacije ili zamene oteenih prirodnih resursa, odnosno umanjenja usluga, ili obezbeenja jednake alternative ovim resursima ili uslugama u skladu sa odredbama Aneksa II. A Aneksom II utvruje se zajedniki okvir koji treba da poslui radi izbora najpodesnijih mera kojima se obezbeuje remedijacija tete u ivotnoj sredini i on sadri odvojene odredbe koje se odnose na remedijaciju tete priinjene vodi, zatienim vrstama, prirodnim stanitima ili zemljitu.
ivotnoj sredini.149 Pored ovog izvora prava, u irem smislu bi trebalo voditi rauna i o jednom broju meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine koji, kao izvori meunarodnog prava, obavezuju i drave lanice Evropske unije. Ovo se naroito odnosi na meunarodne ugovore iji su osnovni predmet regulisanje pitanja graanske odgovornosti za tete nastale usled zagaivanja naftom, zatim tete nastale usled transporta opasnih supstanci, kao i pitanja graanske odgovornosti u vezi sa tetama nastalim usled korienja nuklearne energije. Osnovni subjekti, prema odredbama pomenute Direktive Evropskog parlamenta i Saveta br. 2004/35/EC, su operater150, nadleni organi151 i pravna ili fizika lica koja su oteena ili imaju interes u vezi sa tetama u ivotnoj sredini. Sadrinski posmatrano, Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta br. 2004/35/EC razlikuje dve vrste mera: mere koje se odnose na preventivne
149 Konkretnije govorei, ciljevi EU u ovoj oblasti su spreavanje nastanka teta i obezbeivanje uslova za saniranje teta u ivotnoj sredini na osnovu zajednikih pravila u okviru organizacije, odnosno, ustanovljavanje pravila o odgovornosti za tetu u ivotnoj sredini na osnovu principa zagaiva plaa. Ovako formulisane ciljeve treba posmatrati kao deo ukupnih napora koji se ine u meunarodnom pravu u oblasti regulisanja pojedinih pitanja u vezi sa odgovornou za tete u ivotnoj sredini. U tom smislu princip 13. Rio deklaracije o ivotnoj sredini i razvoju (1992) sadri odredbu kojom se utvruje obaveza da e drave razvijati nacionalno pravo u vezi sa odgovornou i nadoknadom rtvama zagaivanja i drugih teta u ivotnoj sredini. Za ire o odgovornosti za tete u ivotnoj sredini videti: P. Sands, Principles of international environmental law, Cambridge University Press, 2003. pp.869-939. Za ire informacije o razumevanju pitanja odgovornosti za tete u ivotnoj sredini u okviru EU - pre usvajanja Direktive videti: White Paper of 9 February 2000 on environmental liability [COM(2000) 66 - Not published in the Official Journal]. Commission of the European Communities, Brussels, 9.2.2000, COM (2000) 66 final. (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri =COM:2000:0066:FIN:EN:PDF) 150 Pod operaterom se, prema odredbama lana 2. t.6 Direktive podrazumeva bilo koje pravno ili fiziko lice koje vri ili kontrolie profesionalnu aktivnost ili, gde to zahtevaju nacionalni propisi, na koje je preneto ovlaenje za tehniko funkcionisanje takvih aktivnosti, ukljuujui posedovanje dozvola ili ovlaenja za takve aktivnosti ili subjekti koji su registrovani za takve aktivnosti. 151 Drave lanice preuzimaju obavezu da odrede koji je to organ (ili organi) vlasti odgovoran za ispunjavanje obaveza koje proizlaze iz Direktive.
92
95
nacionalnim propisima kojima se sprovode mere usvojene od strane Zajednice, a utvrene u Aneksu III. Slina je situacija i kada se radi o emisiji ili aktivnosti ili bilo kakvom ponaanju operatera ako se za takvu aktivnost nije smatralo verovatnom da e uzrokovati tetu u ivotnoj sredini u skladu sa naunim i tehnikim znanjima u vreme kada je dolo do oslobaanja emisije ili kada se aktivnost dogodila. Posebnim odredbama lana 4. Direktive predviene su okolnosti na koje se Direktiva nee primenjivati. To su tete u ivotnoj sredini ili imanentna pretnja od takvih teta kada su one uzrokovane vojnim konfliktima, neprijateljstvima, graanskim ratom ili pobunom, kao i okolnostima vezanim za izuzetne i neizbene prirodne fenomene. Takoe, iskljuuje se primena odredbi Direktive i u odnosu na odgovornost za tete koje su obuhvaene odreenim meunarodnim ugovorima koji se nabrajaju u taki 3 lana 4. i Aneksu IV uz Direktivu, kao i u odnosu na tete u vezi sa nuklearnim rizicima koji su obuhvaeni meunarodnim ugovorima navedenim u Aneksu V. Direktiva se ne odnosi ni na tete nastale zagaivanjem koje ima difuzni karakter, kao i na aktivnosti ija je glavna svrha da se obavljaju u okviru nacionalne odbrane ili meunarodne bezbednosti, odnosno zatite od prirodnih katastrofa. Drave lanice EU su obavezne da usvoje mere kojima e se podsticati razvoj instrumenata finansijskog obezbeenja i trita ukljuujui i finansijske mehanizme u sluaju nesolventnosti sa ciljem da se operateri uine sposobnim da koriste finansijske garancije radi pokrivanja svojih odgovornosti. Direktivom se predvia da se njegovim odredbama ne prejudiciraju bilo kakva reenja sadrana u nacionalnim propisima u pogledu alokacije trokova u sluaju kada postoji vie uzroka nastanka tete naroito u pogledu raspodele odgovornosti izmeu proizvoaa i korisnika proizvoda (l. 9). Direktivom je predvieno da su nadlene vlasti ovlaene da iniciraju procedure nadoknade trokova protiv operatera ili, ako je potrebno, tree strane koja je uzrokovala tetu ili blisku pretnju tetom u vezi sa bilo kojim merama preduzetim u skladu sa ovom Direktivom. Rok za pokretanje procedure naknade trokova je pet godina od datuma zavretka preduzimanja ovih mera ili od dana kada je utvrena odgovornost operatera ili tree
Iz ove kategorije tete iskljueni su ranije identifikovani negativni efekti koji su rezultat aktivnosti operatera kada je on imao odobrenje relevantnih vlasti u skladu sa Direktivom 92/43/EEC (l. 6. t.3 i 4 i l. 16) i Direktivom 79/409/EEC. Ista je situacija i sa stanitima i vrstama koji nisu obuhvaeni pravom Zajednice u skladu sa odgovarajuim odredbama nacionalnih propisa o zatiti prirode. Pojam teta naneta vodama odreen je u Direktivi 2000/60/EC. To je teta naneta vodama koja znaajno nepovoljno utie na ekoloko, hemijsko i/ili kvantitativno stanje i/ili ekoloki potencijal. Oteenje zemljita oznaava bilo koju kontaminaciju zemljita koja stvara znaajan rizik od nepovoljnog uticaja na ljudsko zdravlje kao rezultat direktnog ili indirektnog uvoenja u, na ili pod zemljite supstanci, preparata, organizama ili mikroorganizama. Opte je pravilo da je osnovni nosilac trokova aktivnosti prevencije i remedijacije operater (l.8. t.1). Trokove koji nastanu u vezi sa aktivnostima prevencije i remedijacije nadleni organ moe nadoknaditi, izmeu ostalog, putem zaloga nad vlasnitvom ili drugih potrebnih garancija od strane operatera. Ipak, nadleni organ moe odluiti da ne nadoknadi pune trokove onda kada bi suma potrebnih trokova za to bila vea od sume nadoknade ili tamo gde operater ne moe da bude identifikovan. Posebnim odredbama Direktive utvrene su okolnosti kada neki operater nee biti nosilac trokova prevencije i remedijacije. To je sluaj kada operater moe da dokae da je teta u ivotnoj sredini ili bliska pretnja od takve tete uzrokovana od tree strane i da se dogodila uprkos injenici da su preduzete potrebne bezbednosne mere. Takoe, iskljuivanje odgovornosti operatera za pokrivanje trokova prevencije i remedijacije odnosi se na situacije kada je teta ili bliska opasnost od tete nastala kao rezultat potovanja obavezne naredbe ili instrukcije koje su izdale druge javne vlasti osim one ija naredba ili instrukcija je imala za posledicu emisiju ili incident koji je prouzrokovala aktivnost operatera. Drave lanice mogu osloboditi operatera odgovornosti za trokove remedijacije koje nastanu primenom ove Direktive kada operater pokae da on nije bio kriv ili nemaran i da je teta u ivotnoj sredini nastala usled: emisije ili dogaaja izriito odobrenih i potpuno u skladu sa uslovima propisanim
94
97
C.9) Krivina odgovornost
strane, bez obzira koji je datum poslednji (l. 10). lanovima 12. i 13. Direktive regulisana su pitanja mogunosti pravnih i fizikih lica da pokrenu odreene postupke u vezi sa tetama u ivotnoj sredini, to podrazumeva i pristup sudovima i drugim nezavisnim i nepristrasnim javnim telima za preispitivanje zakonitosti odreenih odluka i akata nadlenih tela. Pravna i fizika lica su ovlaena da dostavljaju nadlenim organima primedbe u vezi sa pitanjima tete ili bliske pretnje tetom u ivotnoj sredini zahtevajui od njih preduzimanje odgovarajuih mera u skladu sa Direktivom. Subjekt ovakvih postupaka mogu biti i nevladine organizacije koje se bave pitanjima zatite ivotne sredine i kada ispunjavaju propisane uslove u okviru nacionalnih propisa. Dravama lanicama je bio ostavljen rok do 30. aprila, 2007. godine, da donesu zakone i podzakonske propise kojima se obezbeuje potovanje odredbi ove direktive. U meuvremenu Direktiva se nee primenjivati na tete uzrokovane emisijama, dogaajima ili incidentima koji su se dogodili pre ovog datuma (l. 17), kao ni na one tete uzrokovane emisijama, dogaajima ili incidentima koji e se dogoditi posle ovog datuma ako su oni nastali usled specifinih aktivnosti koje su se dogodile i zavrile pre tog datuma. Opti rok zastarelosti za primenu odredbi Direktive je trideset godina od dana kada su se emisije, dogaaji ili incidenti koji su uzrokovali tetu dogodili. Komisija je bila u obavezi da, pre 30. aprila, 2010. godine, podnese izvetaj o efikasnosti primene Direktive u smislu aktuelnih remedijacija tete u ivotnoj sredini i to naroito o uslovima osiguranja i drugim vrstama finansijskog obezbeenja za aktivnosti koje obuhvata Aneks III. Izvetaj e obuhvatiti i druga relevantna pitanja u vezi sa razliitim aspektima pitanja finansijskog obezbeenja (stepenovani pristup, iskljuenje aktivnosti niskog rizika, maksimalni iznosi finansijskih garancija). U tom svetlu Komisija e, ako bude potrebno, pripremiti i predloge za unapreenje sistema harmonizovanja obaveznog finansijskog obezbeenja. Obaveza je drava lanica da Komisiji dostave izvetaj o iskustvima koja su prikupljena u primeni odredbi Direktive i to najkasnije do 30. aprila, 2013. godine. Na osnovu ovih izvetaja Komisija e pripremiti izvetaj Evropskom parlamentu i Savetu najkasnije do 30. aprila, 2014. godine, ukljuujui i predloge za izmene ove direktive.
Osnovni izvor prava EU kojim se ustanovljavaju izvesna pravila u oblasti krivine odgovornosti je Direktiva 2008/99/EZ o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava kojom se propisuju mere koje drave lanice treba da preduzumu u oblasti krivinog prava, a radi efikasnije zatite ivotne sredine. Usvajanje ove direktive ima relativno dugu istoriju i ona je vezana za aktivnosti Saveta Evrope na planu usvajanja Konvencije o zatiti ivotne sredine putem krivinog prava154 kojom se naglaava potreba za uspostavljanjem krivine odgovornosti u sluajevima ozbiljnog zagaenja ili dovoenja u opasnost ivotne sredine.155 Potreba za preduzimanjem pravnih mera u ovoj oblasti zasnovana je na proceni da je ugroavanje ivotne sredine krivinim delima sve ozbiljniji problem koji prouzrokuje znaajnu tetu ivotnoj sredini u Evropi i svetu uz istovremeno ostvarivanje znaajnog profita (za poinioce) i minimalan rizik od otkrivanja i gonjenja, naroito kada su u pitanju krivina dela sa ino-elementom. Posebnim problemom se smatra organizovani kriminal.156
154 ETS No. 172. Internet http://www.coe.fr/eng/legal/legaltxt/172e.htm. Treba imati u vidu da je ovo jedna od najnovijih konvencija Saveta Evrope otvorena za potpisivanje 4. novembra, 1998. godine. Meutim, aktivnosti Saveta Evrope u ovoj oblasti vuku svoj koren jo od 1972. godine, kada su ministri pravde na svojoj 7. konferenciji zatraili od Komiteta ministara preduzimanje daljih aktivnosti u ovoj oblasti. Najeksplicitniji zakljuak u ovom pravcu donet je 1990. godine, na 17. konferenciji minstara pravde kada je preporueno da Organizacija razvije zajedniko uputstvo u ovoj oblasti (u formi preporuke ili konvencije), nakon ega je na ovim pitanjima radila grupa eksperata sve do oktobra, 1995. godine. Vidi Opinion, Doc 8083, od 21. aprila, 1998. godine. Takoe vidi i Preporuku 28 (1977), 18 (1988); Doc 7883; Opinion No.204 (1998) od 23. aprila, 1998; Za ire o hronologiji usvajanja Direktive i pojedinim dokumentima videti: http://ec.europa.eu/environment/legal/crime/docs_en.htm 155 Konvencija sadri opis krivinih dela i drugih prekraja protiv ivotne sredine (tri grupe - u zavisnosti od procenjenog stepena opasnosti), utvrivanje pravila o krivinom postupku kada su u pitanju dela vezana za ivotnu sredinu, pitanje nadlenosti (naroito kada se radi o prekograninom zagaivanju), implementaciju (saradnja nacionalnih vlasti i meunarodna saradnja), pitanje tzv. zajednike (udruene) odgovornosti onda kada nije mogue utvrditi nosioca odgovornosti, itd. Pored toga, Konvencija sadri i odredbe kojima se definiu pojedini pojmovi (l. 1), imenuje prekrilac (l. 2-4), ustanovljava nadlenost nacionalnih sudova, utvruju sankcije (l. 6-8), utvruju principi odgovornosti za pravna lica, principi saradnje u ovoj oblasti, itd. U posebnom delu se razrauju mere zatite interesa grupa koje mogu biti pogoene oteenjima ivotne sredine i utvruju odreena prava vezana za njihovo uestvovanje u zatiti ivotne sredine. 156 BfU in association with Max-Planck-Institute (2003). Organised environmental crime in the EU Member States. Kassel. (http://ec.europa.eu/environment/legal/crime/pdf/organised_member_states.pdf) ;BfU in association with Max-Planck-Institute (2003). Organised environmental crime in a few Candidate Countries. Kassel. http://ec.europa.eu/environment/legal/crime/pdf/organised_candidate_countries.pdf)
96
99
roizvodnju, preradu, rukovanje, korienje, odravanje, skladitenje, p transport, uvoz, izvoz ili odlaganje nuklearnog materijala ili drugih opasnih radioaktivnih supstanci koja izaziva ili je verovatno da e izazvati smrt ili teke povrede bilo kom licu ili znaajnu tetu kvalitetu vazduha, zemljita i voda, ili ivotinja i biljaka; bistva, unitavanje, posedovanje ili uzimanje uzoraka zatienih vru sta divlje faune i flore vrsta, osim u sluajevima kada se radi o zanemarljivoj koliini tog primerka i kada to ima zanemarljiv uticaj na ouvanje statusa vrsta; t rgovina primercima zatiene vrste divlje faune i flore ili delova ili derivata istog, osim u sluajevima kada se radi o zanemarljivoj koliini tog primerka i kada to ima zanemarljiv uticaj na ouvanje statusa vrsta; ilo koje ponaanje koje prouzrokuje znaajno oteenje stanita u b zatienim podrujima; roizvodnju, uvoz, izvoz, stavljanje u promet ili upotrebu supstanci p koje oteuju ozonski omota.158
Direkiva propisuje minimalne zahteve koji moraju biti ugraeni u nacionalno krivino zakonodavstvo drava lanica a drave lanice mogu slobodno da odre ili uvedu stroe zatitne mere. Direktiva se ne odnosi na mere koje se tiu procesnog dela krivinog prava, niti se odnose na ovlaenja tuilaca i sudija. U skladu sa odredbom lana 3. Direktive, drave lanice imaju obavezu da obezbede da se odreene radnje i postupci smatraju krivinim delom, ako su poinjena protivpravno157 i namerno ili, sa najmanje, ozbiljnim nehatom. Ta dela obuhvataju:
n
i sputanje, emisiju ili unotenje izvesnih koliina materijala ili jonizujueg zraenja u vazduh, zemljite i vodu, koji izaziva ili moe izazvati smrt ili teke povrede bilo kojem licu ili znaajnu tetu na kvalitet vazduha, kvalitet zemljita i kvalitet vode, ili ivotinja ili biljaka; rikupljanje, prevoz, obnavljanje ili odlaganje otpada, ukljuujui i p nadzor nad ovim poslovima i kontrolu na deponijama, ukljuujui i akcije preduzete od strane subjekata koji upravljaju otpadom, a koji uzrokuju ili je verovatno da e da prouzrokuju smrt ili ozbiljne povrede bilo koje osobe ili znaajna oteenja kvaliteta vazduha, kvaliteta zemljita, ili kvaliteta vode, ili ivotinja i biljaka; od odreenim uslovima isporuke otpada, prema lanu 2 (35) Uredp be (EZ) broj 1013/2006 od Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna, 2006. godine; ad postrojenja u kojem se sprovodi opasna aktivnost ili u kojima se uvar ju ili koriste opasne supstance ili preparati i koji van postrojenja izaziva ili moe izazvati smrt ili ozbiljne povrede bilo kojem licu ili znaajnu tetu kvalitetu vazduha, zemljita i voda ili ivotinjama ili biljkama;
Pored toga, nekoliko sledeih optih obaveza drava lanica proistie iz Direktive:
n
a obezbede postojanje efikasnih, proporcionalnih i destimulativnih d krivinih sankcija (lan 5); a obezbedi da se, pod odreenim uslovima, pravna lica mogu smad trati odgovornim za krivina dela iz lana 3. Direktive (lan 6, 7); d a do 26. decembra, 2010. godine donesu sve potrebne propise radi transponovanja odredbi Direktive u nacionalni pravni sistem (lan 8).
n n
157 U Aneksu A uz Direktivu navodi se lista od 69 propisa ije krenje predstavlja nezakonito ponaanje prema odredbi Direktive dok se u Aneksu B navode 3 Direktive Euratom.
158 Drave lanice imaju obavezu da obezbede da se podsticanje, pomaganje i podravanje namernog ponaanja definisanog u lanu 3 bude kanjivo kao krivino delo (lan 4).
98
101
pristup informacijama i poverljivost (lan 10, 11);161 uee javnosti (lan 12); vodi za primenu (lan 14) i kazne (lan 20).
C.10) Evropski registar isputanja i prenosa zagaujuih materija (PRTR)
Uredba (EZ) No 166/2006 koja se odnosi na ustanovljavanje Evropskog registra isputanja i prenosa zagaujuih supstanci i kojom se menjaju Direktiva 91/689/EEZ i 96/61/EZ ima za opti cilj da se unapredi pristup informaciijama koje se tiu ivotne sredine. Ustanovljava se integrisani Registar isputanja i prenosa zagaujuih supstanci u formi javno dostupne elektronske baze podataka na nivou EU (Evropski PRTR), a radi dostizanja zahteva koji su utvreni Kijevskim Protokolom o isputanju i prenosu zagaujuih supstanci (2003).159 Registar sadri informacije o isputinjima zagaujuih supstanci u vazduh, vodu i zemljite kao i prenos otpada i zagaujuih supstanci gde emisije prelaze propisane granine vrednosti i kao rezultat odreenih aktivnosti. Kljuna pitanja koja se reguliu Uredbom su:
n
U Aneksu I uz Uredbu se propisuje lista aktivnosti za koje operatori imaju obavezu da godinje izvetavaju nadlene organe o koliinama isputanja i ona ukljuuje aktivnosti propisane IPPC Direktivom. Za odreene aktivnosti se daju i granine vrednosti kapaciteta,162 a u nekim oblastima su sve aktivnosti (bez obzira na kapacitete operatera) obuhvaene obavezom izvetavanja.163 U Aneksu II je definisana lista od 91 zagaujue supstance kao i granine vrednosti isputanja u vazduh, vodu i zemljite za pojedine od njih. Ovom listom su obuhvaeni gasovi sa efektom staklene bate, zagaujue supstan161 Javnosti se obezbeuje besplatan pristup informacijama u registru na internetu korienjem razliitih kriterijuma (vrsta zagaujue supstance, geografska lokacija, ugroena ivotna sredine, postrojenje koje je izvor emisije, itd) 162 Npr. termoelektrane i druge instalacije na sagorevanje sa ulaznom toplotom od 50 MW ili veom, livnice za crne metale ija proizvodnja prelazi 20 tona dnevno, instalacije za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim peima proizvodnog kapaciteta od preko 500 tona dnevno, postrojenja za odlaganje neopasnog otpada sa kapacitetom od 50 tona dnevno, postrojenja za intenzivno uzgajanje ivine ili svinja sa preko: (a) 40.000 mesta za ivinu; (b) 2.000 mesta za tovne svinje preko 30 kg; ili (c) 750 mesta za krmae, klanice sa kapacitetom proizvodnje veom od 50 tona dnevno, prerada i obrada mleka, gde je koliina dobijenog mleka vea od 200 tona dnevno (prosena vrednost na godinjoj osnovi) itd. 163 Npr. u energetskom sektoru rafinerije nafte i gasa, postrojenja za gasifikaciju i obezbeivanje tenim gorivima, pei za koks, instalacije za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta, postrojenja u hemijskoj industriji za proizvodnju baznih organskih hemiklaije (kao to su prosti ugljovodinici, linearlni ili ciklini, zasieni ili nezasieni, alifatini ili aromatini; bazinih plastinih materijala polimeri, sintetika vlakna ili vlakna na bazi celuloze; sintetikih guma; boja i pigmenta, itd) i baznih neorganskih hemikalija na industrijskom nivou (npr. gasova kao to su amonijak, hlor ili hlorovodonik, fluor ili fluoro-vodonik, sumporova jedinjenja, azotni oksid, vodonik, sumpor dioksid, karbonil hlorid; kiselina; baza, soli, itd), zatim, hemijske instalacije za proizvodnju vetakih ubriva na osnovu fosfora, azota ili kalijuma (prostih ili sloenih), instalacije za proizvodnju osnovnih proizvoda za zatitu bilja i biocida; instalacije kod kojih se koriste hemijski ili bioloki procesi za proizvodnju osnovnih farmaceutskih proizvoda; hemijske instalacije za proizvodnju eksploziva; hemijske instalacije kod kojih se koriste hemijski ili bioloki procesi za proizvodnju aditiva na bazi proteina, enzima i drugih protenskih supstanci; industrijska postrojenja za proizvodnju pulpe od drveta i slinih vlaknastih materijala, itd.
sadraj Evropskog PRTR (lan 3); oblik i struktura (lan 4); izvetavanje od strane operatora (lan 5); isputanje u zemlju iz difuznih izvora (lan 6, 8); izvetavanje drava lanica (lan 7); obezbeenje kvaliteta (validacije) i kontrole (lan 9);160
159 EU je potvrdila ovaj protokol 21. februara 2006. Videti:http://treaties.un.org/Pages/ViewDetails.aspx?src=TR EATY&mtdsg_no=XXVII-13a&chapter=27&lang=en; Council Decision 2006/61/EC of 2 December 2005 on the conclusion, on behalf of the European Community, of the UN-ECE Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers (OJ L 32 of 04.02.2006). 160 Obuhvata, kao minimum, proveru od strane nadlenih organa u pogledu potpunosti, konzistentnosti i pozdanosti podataka koje dostavljaju operateri.
100
103
bom (lan 16.) ukinuta Odluka 466/2002/EZ kojom je bio ustanovljen Akcioni program Zajednice za unapreivanje nevladinih organizacija koje su primarno aktivne u oblasti zatite ivotne sredine167 kojom je bio obuhvaen period od 1. januara ,2002. godine, do 31. decembra, 2006. godine. Prva grupa aktivnosti koja se finansira iz programa LIFE +, ako su zadovoljeni ostali kriterijumi (iz lana 3), odnosi se upravo na operativne aktivnosti nevladinih organizacija koje su uglavnom aktivne u zatiti i unapreivanju ivotne sredine na evropskom nivou i koji su ukljueni u razvoj i sprovoenje zajednike politike i zakonodavstva (Aneks I uz Direktivu).168 U delu Direktive koji se odnosi na viegodinji strateki program (Aneks II) kao 15. glavni cilj (NVO) definisano je promovisanje NVO koje su prvenstveno aktivne u oblasti zatite ivotne sredine na evropskom nivou. Kao prioritetne oblasti delovanja predvien je jaanje uea nevladinih organizacija u procesu dijaloga u oblasti politike ivotne sredine i njene implementacije i jaanje uea nevladinih organizacija u evropskom procesu standardizacije kako bi se obezbedilo uravnoteeno predstavljanje svih subjekata i sistematska integracija aspekata ivotne sredine. Pored toga, prioritetno podruje aktivnosti u oblasti 14. glavnog cilja (upravljanje) definisano je kao irenje uea subjekata, ukljuujui i potroake grupe i nevladine organizacije u razvoju i sprovoenju politike i propisa u oblasti ivotne sredine. NVO se u Uredbi jo spominju u delu koji se odnosi na specifine ciljeve (l. 4), odnosno prvu i drugu komponentu programa: u oblasti prirode i biodiverziteta (t.2.e) i u komponenti koja se odnosi na politiku i upravljanje u oblasti ivotne sredine (t.3.d). U prvom sluaju je cilj Programa da prui podrku za bolje upravljanje u oblasti ivotne sredine irim ukljuivanjem zainteresovanih subjekata, ukljuujui uee NVO, u konsultacijama o spro167 Decision No 466/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 1 March 2002 laying down a Community action programme promoting non-governmental organisations primarily active in the field of environmental protection (OJ L 75, 16.3.2002, p. 16). 168 Kriterijumi su povezani i sa nainom kako NVO doprinose razvoju i sprovoenju EU politike u prioritetnim podrujima definisanim VI akcionom planom u oblasti ivotne sredine (klimatske promene, priroda i biodiverzitet, ivotna sredina i zdravlje, prirodni resursi i otpad i horizontalno zakonodavstvo i politika.
ce koje uzrokuju kisele kie, supstance koje oteuju ozonski omota, teki metali, neke kancerogene materije, itd.164 U Aneksu III je propisan format izvetaja.
C.11) Program za unapreivanje aktivnosti nevladinih organizacija u oblasti ivotne sredine
Nekoliko dokumenata i izvora prava EU imaju poseban znaaj za pitanje unapreivanja aktivnosti nevladinih organizacija (NVO) u oblasti ivotne sredine.165 Osnovni propis koji je trenutno na snazi je Uredba (EZ) No. 614/2007 - Finansijski instrument za ivotnu sredinu kojim se ustanovljava program LIFE +, o emu je bilo ve bilo rei.166 Ovde je znaajno to to je ovom Ured164 Npr. metan (isputanja u vazduh preko 100 000 kg godinje), ugljendioksid (isputanja u vazduh 100 miliona kg godinje), ugljenmonoksid (isputanja u vazduh preko 500 000 kg godinje), azotni oksidi (isputanja u vazduh 10 000 kg godinje), sumporni oksidi (150 000 kg godinje), ukupni azot (isputanja u vodu i zemljite preko 50 000 kg godinje), ukupni forsor (isputanja u vodu i zemljite preko 5 000 kg godinje), haloni (isputanja u vazduh preko 1 kg godinje), amonijak (isputanja u vazduh preko 10 000 kg godinje), arsen i jedinjenja (isputanja u vazduh preko 20 kg godinje, isputanja u vodu i zemljite preko iznosa od po 5 kg godinje), olovo i jedinjenja (isputanja u vazduh preko 200 kg godinje, isputanja u vodu i zemljite preko iznosa od po 20 kg godinje), nikl i jedinjenja (isputanja u vazduh preko 50 kg godinje, isputanja u vodu i zemljite preko iznosa od po 20 kg godinje), iva i jedinjenja (isputanja u vazduh preko 10 kg godinje, isputanja u vodu i zemljite preko iznosa od po 1 kg godinje), aldrin (isputanja u vazduh, vode i zemljite preko iznosa od po 1 kg godinje), DDT (isputanja u vazduh, vode i zemljite preko iznosa od po 1 kg godinje), benzen (isputanja u vazduh preko 1000 kg godinje, isputanja u vodu i zemljite preko 200 kg godinje ukupni parametar za BTEX), azbest (za isputanja u sva tri medija preko 1 kg godinje), cijanid (za isputanja u vodu i zemljite preko 50 kg godinje), vrste estice-PM10 (za isputanja u vazduh preko 50 000 kg godinje), itd. 165 Prvi takav program ustanovljen je Odlukom Saveta 97/872/EEC o Akcionom programu za unapreenje NVO u oblasti ivotne sredine - 97/872/EC: Council Decision of 16 December 1997 on a Community action programme promoting non-governmental organizations primarily active in the field of environmental protection (OJ L 354, 30.12.1997, p. 2529).Videti i: Commission of the European Communities, Report from the Commission to the Council and the European Parliament on the experience gained in the application of the Council Decision 97/872 of 16 December 1997, on the Action prgoramme promoting European non-governmental organisations primarily active in the field of environmental protection, Volume I, COM(2001) 337 final/2, Brussels, 9.10.2001. 166 U preambuli Uredbe se konstatuje da nevladine organizacije (NVO) doprinose razvoju i implementaciji politike i zakonodavstva Zajednice u oblasti ivotne sredine. Stoga se procenjuje da je prikladno da deo LIFE+ budeta bude dodeljno za podrku aktivnostima nevladinih organizacija. Za takve organizacije se oekuje da budu nezavisne i neprofitne i da se bave aktivnostima u najmanje tri evropske drave bilo same ili u udruenju. (t.12).
102
105
C.12) Infrastruktura za prostorne informacije (INSPIRE)
voenju politike i propisa u oblasti prirode i biodiverzieta. U drugom sluaju je cilj da prui podrku za bolje upravljanje u oblasti ivotne sredine irenjem uea subjekata ukljuujui i NVO u konsultacijama i sprovoenju.
Grafikon 5.: Broj NVO sa savetodavnim statusom u ECOSOC

3.500
3.000
Svrha Direktive 2007/2/EZ je ustanovljavanje infrastrukture za prostorne informacije radi omoguavanja harmonizovanih prostornih i informacija u oblasti ivotne sredine i njihovog stavljanja na raspolaganje zainteresovanim subjektima posredstvom odgovarajuih vebsajtova.169 Stoga, ova direktiva propisuje pravila za osnivanje, unutar Evropske Unije (EU), Infrastrukture za prostorne informacije (INSPIRE)170 iji je cilj da uini moguu kompjutersku razmenu, podelu, pristupanje i korienje prostornih i ekolokih podataka kao i usluga u vezi sa ovim podacima. INPIRE ima cilj da koordinira korisnike i one koji obezbeuju informacije na takav nain da se informacije koje potiu iz razliitih sektora kombinuju i distribuiraju.171 Direktivom su obuhvaeni setovi prostornih podataka koji ispunjavaju uslove propisane u lanu 4. (odnose se na podruje gde drava lanica ima, odnosno sprovodi jurisdikciona prava, u elektornskoj su formi, odnose se na jednu ili vie tema koje su navedene u nekom od Aneksa I-III uz Direktivu, odravaju se od strane ili u ime nadlenog subjekta koji moe biti javna vlast (ili nastaju od strane javne vlasti ili ih javna vlast aurira i upravlja njime u okviru javnih poslova koje ona obavlja) ili trea strana kojoj je mrea stavljena na raspolaganje u skladu sa odredbom lana 12.
2.500
2.000
1.500
1.000
500
169 U vezi sa ovim je i Sistem globalnog monitoringa za ivotnu sredinu i bezbednost (GMES) mrea za prikupljanje i diseminaciju informacija koje se tiu ivotne sredine i bezbednosti koje se obezbeuju monitoringom Zemlje iz svemira i in-situ. Videti: Commission of the European Communities, Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - Global Monitoring for Environment and Security (GMES) : From Concept to Reality {SEC(2005)1432}, COM/2005/0565 final, Brussels, 10.11.2005. (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2005:0565:FIN:EN:PDF) 170 Pojam infrastruktura za prostorne informacije obuhvata metapodatak, setove prostornih podataka i podatke o prostornim uslugama; mree usluga i tehnologija, ugovore o pristupu i korienju, kao i mehanizme, procese i procedure koordinacije i praenja, koji su ustanovljeni i koji rade i na raspolaganju su u skladu sa ovom Direktivom (l. 3. st. 1). U istom lanu je definisano i znaenje svih drugih relevantnih pojmova. U stavu 6. istog lana definisan je i pojam metapodatak kao informacija koja opisuje setove prostornih podataka i usluge prostornih podataka omoguavajui im da se otkriju, popiu i koriste. 171 INSPIRE Direktiva nema uticaja na Direktivu 2003/4/EC o javnom pristupu informacijama u oblasti ivotne sredine i Direktive 2003/98/EC o ponovnom korienju dokumenata javne vlasti, kao i na prava intelektualne svojine javne vlasti (lan 2).
0 1948 1968 1992 1995 2000 2005 2008
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/growing-relevance-of-non-state-actors/trend11-4g-soer2010-eps/TREND11-4G-ngo-ecosoc.eps.75dpi.png/at_download/image
104
107
onoenje propisa kojima e se omoguiti sprovoenje Direktive (lan d 24)174.
Aneks I obuhvata podatke koji se odnos na: koordinantne referentne sisteme, geografske sisteme mrea, geografska imena, administrativne jedinice, adrese, katastarske parcele, transportne mree, hidrografiju i zatiena podruja. Aneks II obuhvata podatke koji se odnose na: visinu, pokrivenost zemljitem i geologiju. Aneks III obuhvata podatke koji se odnose na: statistike jedinice, zgrade, tlo, korienje zemljita, ljudsko zdravlje i bezbednost, komunalne i dravne slube, ureaje za praenje stanja ivotne sredine, industrijska i proizvodna postrojenja, poljoprivredne objekte i objekte akvakulture, populacionu distribuciju-demografiju, zone pod posebnim reimom upravljanja, zone prirodnih rizika, atmosferske uslove, meteoroloko-geografske podatke, okeanografsko-geografske podatke, morske regione, biogeografske regione, stanita i biotope, rasprostranjenost vrsta, energetske resurse i mineralne resurse. Obaveze drava lanica, koje Direktiva propisuje, odnose se na sledea pitanja:
n
Drave lanice imaju obavezu, izmeu ostalog, da ustanove i obezbede funkcionisanje odreenih mrea za setove prostornih podataka kao i da oni budu na raspolaganju korisnicima tako da mogu da trae, vide i preuzmu prostorne informacije (lan 11). Ovi servisi e biti dostupni preko INSPIRE geo-portala kojim upravlja Komisija na nivou zajednice, odnosno preko dodatne pristupne take kojom upravlja drava lanica (lan 15). Meutim, drava lanica moe da ogranii javni pristup prostornim informacijama kada takav pristup moe da ima negativan uticaj na meunarodne odnose, javnu bezbednost, odbranu zemlje, tajnost postupaka javne vlasti, tajnost odreene komercijalne ili industrijske informacije, prava intelektualne svojine, linih podataka ili zatite ivotne sredine (lan 13).175 Drave lanice imaju obavezu da obezbede da odreene usluge budu dostupne javnosti besplatno dok se za neke usluge mogu propisati naknade (lan 14).
C.13) Minimalni kriterijumi za inspekciju u oblasti ivotne sredine
stvaranje metapodataka (lan 5, 6); bezbeivanje mogunosti kombinovanja setova prostornih podataka o i usluga (lan 7-10);172 mree (lan 11-16); razmenu podataka (lan 17); koordinaciju i dopunske mere (lan 18-20); onitoring sprovoenja i primene infrastruktura za prostorne inform macije i izvetavanje Komsije (lan 21)173 i
Preporukom 2001/331/EC ustanovljeni su minimalni kriterijumi za inspekciju u oblasti ivotne sredine i to u delu koji se odnosi na organizovanje, obavljanje, praenje i objavljivanje rezultata inspekcija zatite ivotne sredine u svim zemljama lanicama u cilju unapreenja potovanja propisa
172 Komisija ima obavezu da utvrdi pravila o sprovoenju pravila koja se odnose na mogunost kombinovanja setova prostornih podataka najkasnije do 15. maja, 2009. godine (za informacije koje odgovaraju Anexu I) i do 15. maja, 2012. godine (za informacije iz Aneksa II i III) (lan 9). 173 U skladu sa odredbom lana 21. stav 1 i 2. drave lanice su imale obavezu da do 15. maja, 2010. godine, pripreme izvetaje o sprovoenju Direktive. Nakon toga, ovi izvetaji se piu svake tree godine. Komisija na osnovu lana 23. ima obavezu da do15. maja, 2014. godine pripremi izvetaj za Evropski parlament i Savet o primeni INPIRE Direktive.
174 Drave lanice su bile u obavezi da do 15. maja, 2009. godine, usvoje sve propise potrebne radi sprovoenja odredbi Direktive. 175 Osnove za ograniavanje pristupa imaju biti tumaene na restriktivan nain imajui u vidu interes javnosti pri emu se pristup odreenim informacijama o emisijama u ivotnu sredinu ne moe ograniiti. (lan 13. st.2).
106
109
Inspekcija u oblasti ivotne sredine je aktivnost koja, prema potrebi, obuhvata sledee: provera i unapreenje potovanja od strane kontrolisanih postrojenja relevantnih zahteva u oblasti ivotne sredine ustanovljenih propisima Zajednice i transponovanim u nacionalne pravne sisteme drava lanica; i monitoring uticaja kontrolisanih postrojenja na ivotnu sredinu radi odreivanja da li su potrebne budue inspekcije ili aktivnosti koje se odnose na izdavanje, menjanje ili opozivanje dozvola ili licenci radi obezbeivanja usaglaenosti sa propisima Zajednice (t.II:2).177 Inspekcija moe biti redovna i vanredna i moe biti sprovoena od strane bilo koje javne vlasti na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou ili drugih subjekata koji, u skladu sa nacionalnim propisima, mogu biti ovlaeni za to od strane javne vlasti. (t. II.4). Preporuka obuhvata inspekcije u oblasti ivotne sredine koje se tiu svih industrijskih postrojenja, preduzea i postrojenja za ije emisije u vazduh, isputanja u vodu ili odlaganja se trae odobrenja, dozvole ili licenciranje prema postojeem EU zakonodavstvu u oblasti ivotne sredine (kontrolisana postrojenja) (t.II 1). Drave lanice imaju obavezu da obezbede da inspekcija ima za cilj da ostvari visoke ciljeve zatite ivotne sredine i da preduzmu potrebne mere s ciljem osiguranja da inspekcija kontrolisanih postrojenja bude organizovana i sprovoena u skladu sa takama IV i VIII Preporuke. One treba da pomau jedna drugu u sprovoenju smernica iz Preporuke razmenom relevantnih informacija i, gde je potrebno, slubenika inspekcije (t. III.2). Radi spreavanja ilegalnih prekograninih aktivnosti drave lanice treba da podstiu, u saradnji sa IMPEL,178 koordinaciju inspekcija s obzirom na postrojenja i aktivnosti koje mogu imati znaajan prekogranini uticaj.
i doslednije primene i sprovoenja.176 Sadraj Preporuke je izloen u deset delova:

n
svrha (I); okvir i definicije (II); organizacija i sprovoenje inspekcije u oblasti ivotne sredine (III); planovi inspekcije u oblasti ivotne sredine (IV); poseta lokacijama (V); izvetaji i zakljuci nakon posete lokacijama (VI); istraivanje ozbiljnih nesrea, incidenata i pojava nepotovanja (VII); zvetavanje Komisije o aktivnostima inspekcije u oblasti ivotne i sredine (VIII); preispitivanje i razvoj preporuka (IX) i sprovoenje (X).
176 U izvetaju komisije iz 2007. godine, se konstatuje, izmeu ostalog, da su sve drave lanice dostavile izvetaje o sprovoenju Preporuke ali da su informacije esto nekompletne i teko uporedive. Procenjeno je da bi trebalo unaprediti stanje u ovoj oblasti preciziranjem definicija, ustanovljavanjem novih kriterijuma za planiranje inspekcije i pojednostavljivanjem izvetaja radi obezbeivanja informacija koje mogu biti uporedive. Smatra se da bi za odreene aktivnosti ili postrojenja bilo dobro ustanoviti pravno obavezujue zahteve iako se ne smatra potrebnim utvrivanjem svih zahteva iz Preporuke pravno obavezujuim. Naglaen je i znaaj razmene informacija o projektima u okviru IMPEL mree. Commission of the European Communities, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions on the review of Recommendation 2001/331/EC providing for minimum criteria for environmental inspections in the Member States [SEC(2007) 1493], /* COM/2007/0707 final */ Brussels, 14.11.2007; (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri =COM:2007:0707:FIN:EN:PDF); Videti i: Commission of the European Communities, Report on the implementation of Recommendation 2001/331/EC providing for minimum criteria for environmental inspections, Annex to the Communication from the Commission to the Council, European Parliament, Committee of the Regions and Economic and Social Committee on the review of Recommendation 2001/331/EC providing fro minimum criteria for environmental inspections {COM(2007) 707 final}, Brussels, 14.11.2007, SEC(2007) 1493 (http://ec.europa.eu/environment/legal/law/pdf/sec_2007_1493_en.pdf)
177 Sprovoenje aktivnosti iji su ciljevi ovako definisani podrazumeva: posete lokacijama, monitoring ostvarivanja standarda kvaliteta, razmatranje izvetaja i izjava o ekolokoj kontroli, razmatranje i verifikacija rezultata bilo kojeg samo-monitoringa sprovedenog od strane ili u ime operatera kontrolisanog postrojenja, procenjivanjem aktivnosti koje se sprovode u kontrolisanom postrojenju, proverom prostorija i relevante opreme i adekvatnosti upravljanja zatitom ivotne sredine na lokaciji, proverom relevantnih zapisa koje operater kontrolisanog postrojenja uva (t.II.c). 178 Za ire videti: http://impel.eu/
108
111
akon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glaZ snik RS, broj 135/04),; akon o slobodnom pristupanju informacijama od javnog znaaja Z (Slubeni glasnik RS, broj 120/04, 54/07); Zakon o ministarstvima (Slubeni glasnik RS, broj 60/08, 36/09); akon o dravnom premeru i katastru (Slubeni glasnik RS, broj Z 72/09); akon o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu Z javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Arhuka konvencija) (Slubeni glasnik RS, 36/09).
Takoe, drave lanice treba da obezbede da se inspekcije aktivnosti planiraju unapred, tako to u svakom trenutku postoji plan inspekcije za celu teritoriju drave lanice i kontrolisana postrojenja kao i da takav plan bude dostupan javnosti u skladu sa Direktivom 90/313/EZ (IV.1).179 Formulisane su posebne preporuke koje se odnose na kriterijume za posete lokacijama (t.V) kao i u pogledu obaveze sastavljanja izvetaja i zakljuaka (t.VI). Dodatni zahtevi su postavljeni za istraivanje ozbiljnih nesrea, incidenta i krenja propisa zajednice.180 Drave lanice treba da obezbede da se ovakve inspekcije obavljaju od strane nadlenih organa radi ostvarivanja sledeih ciljeva: razjanjavanja uzroka, uticaja na ivotnu sredinu i odgovornosti za dogaaj i posledice; ukazivanja na akcije koje treba preduzeti da se ublai, odnosno sprei teta u ivotnoj sredini; ukazivanja na aktivnosti koje treba da spree budue nesree, incidente ili nepotovanje propisa; omoguavanje primene mera obezbeivanja potovanja propisa ili kanjavanja, ukoliko je to potrebno; obezbeivanja da operater nakon dogaaja preduzeme sve potrebne mere.
D) Usklaivanje nacionalnih propisa Republike Srbije sa propisima EU
Oblast horizontalnog zakonodavstva je u Republici Srbiji ureena veim brojem zakona i podzakonskih propisa. Osnovnim zakonima mogu se smatrati sledei:
n
Za sprovoenje propisa iz oblasti horizontalnog zakonodavstva nadleno je Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja (MSPP) i Agencija za zatitu ivotne sredine (AZS). Za sprovoenje postupaka procene uticaja na ivotnu sredinu, odnosno strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, nadlene su i autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, za one planove i projekte za koje dozvolu za izgradnju objekata izdaje nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave. Inspekcijski nadzor vri Inspekcija za zatitu ivotne sredine. Inspekcija je organizovana na 3 nivoa republika, pokrajinska i inspekcija jedinica lokalne samouprave. Generalno govorei, smatra se da je najvei deo odredbi horizontalnog zakonodavstva EU skoro u potpunosti prenet u nacionalne propise Republike Srbije (procena uticaja na ivotnu sredinu, strateka procena uticaja, uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine, standardizovanje i racionalizacija izvetaja o implementaciji odreenih direktiva, propisi koji se odnose na osnivanje Evropske agencije za ivotnu sredinu i Evropske mree za informacije i osmatranje (EIONET). Ostalo je da se zavri transpozicija dela odredbi koje se odnose na pristup informacijama ukljuujui i odredbe Direktive 2007/2/EZ koja definie osnove za uspostavljanje prostornih informacija (INSPIRE) koje su samo delimino prenete u nacionalni pravni sistem. to se tie odredbi Direktive 2004/35/
akon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, broj 135/04, Z 36/09); akon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, Z broj 135/04, 36/09);
179 Preporuka sadri detaljne zahteve u pogledu sadraja plana, osnove na kojoj treba da bude zasnovan, karaktera i kvaliteta plana, itd. 180 Preporuka ustanovljava i zahteve u pogledu obavljanja vanrednih poseta lokacijama u odreenim okolnostima (t.V.3).
110
113
oblasti ivotne sredine (ili u vezi sa ivotnom sredinom). Kontroverznost ovog pitanja uslovljava i rasprava o mestu i ulozi nuklearne energije i energetske politike u celini.184 Osnovni pravni okvir za delovanje u ovoj oblasti utvren je Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Rim, 25. mart, 1957. godine).185 On regulie pitanja radioloke zatite zaposlenih i javnosti, snabdevanje uranijumom za razvoj nuklearnog sektora i obezbeenje fisionih materijala (npr. spreavanje da budu upotrebljeni za neovlaene vojne potrebe), opte aspekte kao to su istraivanje, irenje informacija, investicije, ulogu pojedinih organa zajednice, itd. Na osnovama ovog ugovora Evropska komisija je stekla nadnacionalna ovlaenja u tri oblasti: radioloka zatita, snabdevanje nuklearnim fisionim materijalima i nuklearna bezbednost.186 Osnovni ciljevi i zadaci Zajednice definisani su lanom 2. Ugovora kao: unapreenje istraivanja i irenja tehnikih informacija, ustanovljavanje jedinstvenih standarda bezbednosti radi zatite zdravlja zaposlenih i javnosti kao i obezbeivanje njihove primene, olakavanje investiranja i obezbeivanje osnivanja osnovnih postrojenja potrebnih za razvoje nuklearne energije u EU, obezbeivanje snabdevanja svih korisnika nuklearnog goriva u EU, funkcionisanje sistema koji treba da obezbedi da nuklearni materijali namenjeni za civilne potrebe ne budu korieni za druge (posebno vojne) potrebe, itd. Razliita pitanja u vezi sa podsticanjem napretka u oblasti nu184 Vie od polovine graana Evrope doivljava rizik od nuklearne energije vei od koristi nuklearne energije kao izvora energije. Europeans and Nuclear Safety, Special Eurobarometer 271, European Commission, 2007, p. 17. 185 Consolidated version of the Treaty Establishing the European Atomic Energy Community, OJ C 841, 30.3.2010, p.1-112. Videti i: http://ec.europa.eu/energy/nuclear/euratom/euratom_en.htm 186 Inae, nekoliko je meunarodnih tela i organizacija ukljueno u aktivnosti vezane za bezbedno upravljanje radioaktivnim otpadom u EU. Posebno mesto zauzimaju Meunarodna komisija za radioloku zatitu, Meunarodna agencija za atomsku energiju, Agencija za nuklearnu energiju OECD. Optim principima za upravljanje radiaktivnim otpadom, koji su utvreni u Osnovama bezbednosti Meunarodne agencije za atomsku energiju, a koji se jo nazivaju i 9 zapovesti obuhvaeni su sledei ciljevi: zatita ljudskog zdravlja, zatita ivotne sredine, zatita preko dravnih granica, zatita buduih generacija, optereivanje buduih generacija, nacionalni pravni okvir, kontrola proizvodnje radioaktivnog otpada, meuzavisnost proizvodnje radioaktinog otpada i upravljanja i bezbednost postrojenja.
EC o odgovornosti za tete u ivotnoj sredini smatra se da one nisu u potpunosti prenete u postojee nacionalno zakonodavstvo.181 Radi daljeg usklaivanja sa propisima EU planirane su aktivnosti koje se odnose na:182
n
donoenje Nacionalnog plana za implementaciju Arhuke konvencije; onoenje Strategije za primenu i odravanje standarda u oblasti geoind formacija; svajanje pravilnika koji bi regulisao pristup i korienje digitalnih prou stornih podataka, kojim e se u potpunosti preneti preostale odredbe Direktive 2007/2/EZ i trategiju za uspostavljanje nacionalne infrastrukture prostornih podaS taka.
Osim toga, postoji potreba za jaanjem institucionalnih kapaciteta republike inspekcije, kao i jaanjem kapaciteta na lokalnom nivou za sprovoenje horizontalnog zakonodavstva.183
2. Nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad

A) Stanje i opti elementi politike Nuklearna bezbednost predstavlja jedno od osetljivijih pitanja politike u
181 Istovremeno je konstatovano da je potrebno definisati odvojen koncept tete u ivotnoj sredini od graansko-pravnog i regulisati upravni postupuk u kojem e se ona utvrivati kao i postupak njene prevencije i remedijacije ukoliko nastane u skladu sa zahtevima ove direktive. Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju, op. cit, str. 621. 182 Prema: NPI-ID, op. cit. str. 573-574. 183 Za detaljnije o planiranim aktivnostima tokom 2011. i 2012. godine videti Ibid, str. 572-575.
112
115
Komisije190. Drave su obavezne i da ustanove neophodne instalacije (postrojenja) radi izvravanja stalnog monitoringa nivoa radioaktivnosti u vazduhu, vodi i zemljitu, kao i da obezbede saglasnost ovih sa osnovnim standardima (l.35);191 da snabdeju Komisiju sa podacima u vezi sa planom odlaganja radioaktivnog otpada, o emu Komisija treba da da svoje miljenje (l. 37), itd. Odredbe koje se odnose na institucionalna i finansijska pitanja sadrane su u Naslovu III (lanovi 106a-170), posebne finansijske odredbe u Naslovu IV (lanovi 171-183), opte odredbe u Naslovu V (lanovi 184-208), zakljune odredbe (lanovi 224-225). Ugovor sadri i etiri aneksa i est protokola.
B) Propisi EU u oblasti nuklearne bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom
klearne energije predmet su regulisanja lanova grupisanih u Naslov II (lanovi 4-106). lanovima 30-39. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju predviene su izvesne opte norme vezane za zatitu zdravlja i bezbednost za koje je nadlena ova organizacija. Njima se propisuju ovlaenja Zajednice da utvrdi osnovne standarde zatite zdravlja radnika i javnosti od opasnosti koje proistiu od jonizujueg zraenja (l. 30)187. Osnovne standarde priprema Komisija nakon to pribavi miljenja eksperata koje odredi Nauni i tehniki komitet. Takoe, Komisija je obavezna da pribavi i miljenje Ekonomskog i socijalnog komiteta, nakon ega se konsultuje Evropski parlament, da bi Savet kvalifikovanom veinom iste usvojio (l. 31).188 Komisija je ovlaena da saini potrebne preporuke za harmonizaciju odredbi primenjivih u ovoj oblasti u dravama lanicama (l. 33), da saini preporuke s obzirom na nivoe radiaktivnosti u vazduhu, vodi i zemljitu, da izdaje uputstva dravama lanicama u hitnim situacijama (l. 38)189, da u okvirima Zajednikog nuklearnog istraivakog centra ustanovi zdravstvenu i bezbednosnu dokumentaciju i odeljenje za studije (l. 39), itd. S druge strane, Ugovorom je utvreno da su drave lanice obavezne da ustanove potrebne mehanizme kako bi se obezbedilo potovanje osnovnih standarda. Takoe, one su obavezne da preduzmu i neophodne mere s obzirom na obrazovanje i profesionalnu obuku, zatim da obavetavaju Komisiju o propisima koje primenjuju u njihovim dravama (l. 33). U sluaju preduzimanja opasnih eksperimenata, drave su dune da preduzmu dodatne zdravstvene i bezbednosne mere za ta je neophodno miljenje
Propisi u oblasti nuklearne bezbednosti i radioaktivnog otpada obuhvataju 54 akta razliitog karaktera.192 Ukupna legislativa EU u oblasti nuklearne bezbednosti i radioaktivnog otpada mogla bi se grupisati u nekoliko kategorija193. To su: a) meunarodne konvencije u oblasti nuklearne bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom i b) uredbe, direktive i druge izvori prava koji su doneti od strane organa EU, a kojima se ureuju pojedina konkretna pitanja kao to su: bezbednost nuklearnih instalacija, rizik od jonizujueg zraenja, prekogranino kreta190 Kada se radi o eksperimentima koji e uticati i na teritoriju druge drave lanice, onda je neophodna saglasnosti Komisije (l. 34).
187 To znai utvrivanje maksimalno dozvoljenih doza kompatibilnih sa adekvatnom bezbednosti; maksimalno dozvoljeni nivoi izlaganja i kontaminacije i osnovni principi praenja zdravlja radnika. 188 Osnovni standardi se po istoj proceduri mogu menjati ili dopunjavati s tim to pravo inicijative imaju i drave lanice (l. 32). 189 Ugovor predvia da ukoliko drava koja je u pitanju ne preduzme u predvienom roku sve potrebne mere spreavanja krenja osnovnih standarda i pravila, Komisija ili zainteresovana drava mogu stvar izneti pred Sud pravde.
191 Istovremeno se Ugovorom Komisiji daje pravo pristupa takvim postrojenjima. Takoe, drave su obavezne da periodino Komisiji dostavljaju informacije o podacima o nivoima radiaktivnosti kojoj je javnost izloena. 192 Za kompletnu listu videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15102010.htm (datum pristupa: 25.10.2010). 193 Pri tom bi trebalo imati u vidu i odredbe Plana akcije Zajednice u oblasti radiaktivnog otpada (1980-1999), Council Resolution of 18 Februrary on the renewal of the Community plan of action in the field of radioactive waste (OJ C 158 25.06.92.)
114
117
vanredne situacije;197
n
nje, radioloki vanredne situacije, itd. Inae, upravljanje istroenim gorivom i radioaktivnom otpadom se smatra jednim od pitanja koje nije u potpunosti regulisano relevantnim propisima zbog ega je Komisija pripremila predlog nove direktive.194
c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa Meunarodni ugovori
ajednika konvencija o bezbednosti upravljanja upotrebljenim goriZ vom i o bezbednosti upravljanja radioaktivnim otpadom198 i porazum izmeu Evropske zajednice za atomsku energiju (EuraS tom) i drava nelanica Evropske unije o ueu drava nelanica u dogovorima Zajednice u pogledu rane razmene informacija u sluaju radioloke opasnosti (Ecurie).199 *
Vei broj meunarodnih ugovora se bilo direktno ili indirektno odnose na oblast nuklearne bezbednosti i radioaktivni otpad. Najvei broj meunarodnih ugovora u ovoj oblasti zakljuene su u okviru ili pod pokroviteljstvom Meunarodne agencije za atomsku energiju i od izuzetnog su znaaja za EU i drave lanice. Ovde izdvajamo kao najznaajnije etiri sledee konvencije:
n
Konvencija o nuklearnoj bezbednosti;195 Konvencija o ranom obavetavanju o nuklearnim nesreama;196 Konvencija o pomoi u sluaju nuklearnog akcidenta ili radioloki
194 Proposal for a Council Directive on the management of spent fuel and radioactive waste, SEC(2010) 1290, SEC(2010) 1289, Brussels, 3.11.2010,COM(2010) 618 final, 2010/0306 (NLE). Procenjuje se da postojei propisi ne obezbeuju funkcionisanje sistema u celini, odnosno ne obuhvataju sve aspekte upravljanja istrenim gorivom i radiokativnim otpadom. Direktiva 2009/71/Euratom kojom se ustanovljava okvir Zajednice za nuklearnu bezbednost nuklearnih postrojenja obuhvata samo otpad koji se nalaza na lokaciji nuklearnog postrojenja. Istovremeno vei broj drugih propisa na razliite naine obuhvata samo pojedine aspekte upravljanja istroenim gorivom i radiaktivnim otpadom. 195 1999/819/Euratom: Commission Decision of 16 November 1999 concerning the accession to the 1994 Convention on Nuclear Safety by the European Atomic Energy Community (Euratom) (notified under document number C(1999) 3223), Official Journal L 318 , 11/12/1999 P. 0020 0020. Videti i: 2004/491/Euratom: Commission Decision of 29 April 2004 amending Commission Decision 1999/819/Euratom of 16 November 1999 concerning the accession to the 1994 Convention on Nuclear Safety by the European Atomic Energy Community (Euratom) with regard to the Declaration attached thereto, (OJ L 172, 6.5.2004, p. 78). 196 Commission Decision of 25 November 2005 concerning the accession of the European Atomic Energy Community to the Convention on Early Notification of a Nuclear Accident, (2005/844/Euratom), (OJ L 314, 30.11.2005, p. 21.)
Konvencija o nuklearnoj bezbednosti, koja je stupila na snagu 24. oktobra, 1996. godine, na najiri nain obuhvata pitanja bezbednosti nuklearnih postrojenja (l. 3). Konvencija poziva na obavezu primene osnovnih principa bezbednosti nuklearnih instalacija i obuhvata nuklearne elektrane ukljuujui tu i skladitenje, rukovanje i zbrinjavanje radioaktivnog materijala, sve dok se on nalazi na istoj lokaciji, kao i nuklearna elektrana i direktno je povezan sa operacijama nuklearnih postrojenja (l.2.i)200. Osnovni ciljevi Konvencije su postizanje i odravanje visokog nivoa nuklearne bezbednosti putem mera koje se preduzimaju na nacionalnom i na meunarodnom planu, zatim, stvaranje i odravanje efikasne zatite od moguih radiolokih opasnosti u nuklearnim postrojenjima kao i spreavanje nezgoda sa radiolokim posledicama.
197 Commission Decision of 25 November 2005 concerning the accession of the European Atomic Energy Community to the Convention on Assistance in the case of a Nuclear Accident or Radiological Emergency (2005/845/Euratom), (OJ L 314, 30.11.2005. p. 27.) 198 2005/84/Euratom:Council Decision of 24 January 2005 approving the accession of the European Atomic Energy Community to the Joint Convention on the Safety of Spent Fuel Management and on the Safety of Radioactive Waste Management, (OJ L 30, 3.2.2005, p. 1011). 199 Agreement between the European Atomic Energy Community (Euratom) and non-member States of the European Union on the participation of the latter in the Community arrangements for the early exchange of information in the event of radiological emergency (Ecurie),(OJ C 102, 29.4.2003, p. 25.) 200 Istim lanom je definisano i kada elektrana prestaje da bude nuklearno postrojenje. To se dogaa onda kada su trajno uklonjeni svi nuklearni elementi iz jezgre reaktora i sigurno uskladiteni s odobrenim postupcima, a plan za demontau je odobrilo Nadzorno telo.
116
119
zatim obavezu obezbeenja da pojedinci, drutvo i ivotna sredina budu adekvatno zatieni od radiolokih i drugih opasnosti, zatim obaveze u vezi sa prekograninim kretanjem istroenog goriva i radioaktivnog otpada kao i preduzimanje potrebnih koraka da se bezbedno upravlja nekorienim hermetiki zatvorenim izvorima. Sporazum izmeu Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) i drava nelanica Evropske unije o ueu drava nelanica u dogovorima Zajednice u pogledu rane razmene informacija u sluaju radioloke opasnosti odnosi se na dogovore o razmeni informacija u svim sluajevima u kojima jedna od zemalja uesnica ili drava lanica Euratoma odlui preduzeti mere opeg karaktera kako bi zatitila javnost u sluaju radioloke opasnosti do koje je dolo zbog: (a) nesree koja se dogodila na njenoj teritoriji u jednom od sledeih postrojenja ili u okviru sledeih aktivnosti: svakom nuklearnom reaktoru, bez obzira na to gde se nalazi, svakom drugom postrojenju nuklearnog gorivnog ciklusa, svakom postrojenju za postupanje s radioaktivnim otpadom, prevozom i skladitenjem nuklearnih goriva ili radioaktivnoga otpada, proizvodnjom, upotrebom, skladitenjem i prevozom radioizotopa za poljoprivredne, industrijske, medicinske i povezane naune i istraivake svrhe, upotrebom radioizotopa za proizvodnju energije u svemirskim objektima; ili (b) bilo koje nesree usled koje je dolo ili bi moglo doi do znaajnog isputanja radioaktivnih materijala; ili (c) otkria, na njenoj teritoriji ili izvan njega, visokih nivoa radioaktivnosti koje bi mogle biti tetne za javno zdravlje (lan 1). Sporazum regulie, izmedu ostalog, sledea pitanja: razmenu informacija kada se na teritoriji zemlje uesnice ili drave lanice Euratoma preduzimaju mere iz lanka 1. (lan 2); vrste informacija koje se razmenjuju (lan 3); uslovi razmene informacija (lan 4); ogranienja (lan 5); tehniki dogovor (lan 6); nadlena tela za kontakt (lan 7), itd. Sporazum je, nakon to ga potpie Euratom, bio otvoren za ratifikaciju Bugarskoj, Kipru, ekoj, Estoniji, Maarskoj, Letoniji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Rumuniji, Slovakoj Republici, vajcarskoj i Turskoj (lan 10). Pored ovih konvencija na koje je posebno ukazano, sa problematikom nuklearne bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom takoe su povezani i:
Drave ugovornice su se obavezale da na nacionalnom planu preduzimaju razliite zakonodavne, upravne i druge potrebne mere za ostvarivanje ciljeva Konvencije. To, inter alia, podrazumeva redovno podnoenje izvetaja o merama koje su preduzete (l. 5), preduzimanje mera za podizanje nivoa bezbednosti postojeih nuklearnih postrojenja, odnosno, ukoliko to nije mogue, njihovo zatvaranje (l. 6), utvrivanje i odravanje adekvatnog zakonodavnopravnog okvira za nadzor nad sigurnou nuklearnog postrojenja i osnivanje i imenovanje upravnog tela zaduenog za sprovoenje zakonodavnih okvira (l. 7 i 8), obezbeivanje i regulisanje odgovornosti imaoca dozvole za rad (l. 9), obezbeivanje odgovarajuih finansijskih sredstava za odravanje bezbednosti nuklearnog postrojenja (l. 11), obezbeivanje mera s obzirom na sposobnosti i ogranienja ljudskog faktora tokom celog radnog veka nuklearnog postrojenja, zatim obezbeenje mera s obzirom na kvalitet rada, procenu, praenje i potvrivanje bezbednosti (l. 12-14), preduzimanje mera zatite od zraenja (l. 15), pripremu planova reagovanja u hitnim sluajevima (l. 16), primenu odgovarajuih postupaka za procenjivanje faktora u vezi sa lociranjem nuklearnog postrojenja, primenu odgovarajuih mera u vezi sa projektom i izgradnjom nuklearnog postrojenja kao i u vezi sa poetkom rada i kasnijim radom postrojenja (l. 17-19), itd. Zajednika konvencija o bezbednosti upravljanja istroenim gorivom i o bezbednosti upravljanja radioaktivnim otpadom je otvorena za potpisivanje od septembra, 1997. godine. To je prvi globalni meunarodnopravni instrument koji regulie oblast upravljanja istroenim gorivom i radiaktivnim otpadom. Ona se odnosi na istroeno gorivo i radioaktivni otpad koji su nastali iz civilnih nuklearnih reaktora, primenu i troenje goriva i radioaktivnog otpada iz vojnih i odbrambenih programa, ako se i kada se takvi materijali permanentno transferiu u okviru civilnih programa ili kada se deklariu kao istroeno gorivo ili radiaktivni otpad prema Konvenciji. Konvencija se takoe primenjuje i na sluajeve planiranog i kontrolisanog oslobaanja u ivotnu sredinu tenih ili gasovitih radioaktivnih materijala. Obaveze strana ugovornica su najveim delom bazirane na principima koje sadri dokument Meunarodne agencije za atomsku energiju Principi upravljanja radioaktivnim otpadom iz 1995. godine. To naroito podrazumeva obavezu ustanovljavanja i odravanja zakonodavstva u ovoj oblasti,
118
121
Direktivom se reguliu obaveze drava lanica u pogledu ustanovljavanja i odravanja odgovarajuih pravnih i organizacionih okvira (lan 4), osnivanja i odravanja nadlenih organa (lan 5), regulisanja obaveza vlasnika dozvole (lan 6), obrazovanja i obuavanja zaposlenih u postrojenjima (lan 7), obavetavanja javnosti (lan 8) i izvetavanja (lan 9). Drave lanice imaju obavezu da do 21. jula, 2011. godine, donesu sve potrebne pravne i administrativne mere radi obezbeivanja potpunog usaglaavanja sa odredbama Direktive (lan 10).
Rizik od jonizujueg zraenja
Konvencija o graanskoj odgovornosti u oblasti pomorskog transporta nuklearnih materijala; govor o zabrani testiranja nuklearnog oruja u atmosferi, svemiru i U pod vodom; ariska konvencija o odgovornosti tree strane u oblasti nuklearne P energije; Briselska dopunska konvencija na Parisku konvenciju i Ugovor o neirenju nuklearnog oruja, itd.
201
Osnovni propisi kojima se ureuju pitanja od znaaja za jonizujue zraenje su:

Bezbednost nuklearnih instalacija
n
Osnovni propis koji se odnosi na bezbednost nuklearnih instalacija je Direktiva Saveta 2009/71/Euratom kojom se ustanovljava okvir Zajednice za nuklearnu bezbednost nuklearnih instalacija.202 Ciljevi ove direktive su a) ustanovljavanje okvira politike Zajednice radi odravanja i unapreenja nuklearne bezbednosti i njenih pravila; b) stvaranje uslova da drave lanice obezbede odgovarajue nacionalne mehanizme za visok nivo nuklearne bezbednosti i zatite radnika i javnosti od opasnosti koje proistiu iz jonizujuih zraenja iz nuklearnih postrojenja (lan 1). Direktiva se primenjuje na sva civilna nuklearna postrojenja koja rade na osnovu dozvola izdatih u skladu sa lanom 3(4) na svim nivoima obuhvaenim ovim dozvolama (lan 2). Na ovaj nain Direktivom se dopunjavaju standardi na koje se odnosi lan 30. Ugovora u pogledu nuklearne bezbednosti nuklearnih postrojenja i bez uticaja na Direktivu 96/27/Euratom.
201 Ovome treba dodati i jedan broj meunarodnih ugovora regionalnog karatera koji, bez obzira to su regionalnog karaktera i ne odnose se neposredno na EU, imaju odreeni znaaj za aktivnosti ove organizacije. To su: Ugovor o zabrani nuklearnog oruja u Latinskoj Americi (Tlatelolco ugovor), Ugovor o afrikoj zoni bez nuklearnog oruja (Pelindaba ugovor), Ugovor o junopacifikoj zoni bez nuklearnog oruja (Rarotonga ugovor), Ugovor o jugoistonoazijskoj zoni bez nuklearnog oruja (Bankok ugovor), itd. 202 Council Directive 2009/71/Euratom of 25June 2009 establishing a Community framework for the nuclear safety of nuclear installations, (OJ L 172, 2.7.2009, p. 1822)
irektiva Saveta 96/29/Euratom od 13. maja, 1996. godine, kojim se D utvruju bazini sigurnosni standardi za zatitu zdravlja radnika i javnosti od opasnosti koje proistiu od jonizujueg zraenja203 i irektiva Saveta 2003/122/Euratom o kontroli visokoaktivnih zatvoD renih radioaktivnih izvora i izvora nepoznatog porekla.204 *
irektiva Saveta 96/29/Euratom od 13. maja, 1996. godine, kojom D se utvruju bazini sigurnosni standardi za zatitu zdravlja radnika i javnosti od opasnosti koje proistiu od jonizujueg zraenja205 se odnosi na sve aktivnosti koje ukljuuju rizik od jonizujueg zraenja koje proizilaze iz vetakih izvora ili izvora prirodnog zraenja u slu-
203 Council Directive 96/29/Euratom of 13 May 1996 laying down basic safety standards for the protection of the health of workers and the general public against the dangers arising from ionizing radiation (OJ L 159 29.06.96.p.1) 204 Council Directive 2003/122/Euratom of 22 December 2003 on the control of high-activity sealed radioactive sources and orphan sources, (OJ L 346, 31.12.2003, p. 5764) 205 Treba napomenuti da odredbama lana 56. ove Direktive od 13. maja 2000. godine prestale da vae ranije direktive u ovoj oblasti. To su: Direktiva od 2. februara 1959, Direktiva od 5. marta 1962, Direktive 66/45/Euratom, 76/579/Euratom, 79/343/Euratom, 80/836/Euratom i 84/467/Euratom.
120
123
aktivnost pala ispod izuzetih nivoa odreenih u Direktivi 96/29/Euratom. Svrha Direktive je spreavanje izlaganja radnika i ire javnosti jonizirajuem zraenju koje proizlazi iz neodgovarajue kontrole visokoaktivnih zatvorenih radioaktivnih izvora i izvora nepoznatog porekla i usuglaavanje postojeih mera nadzora u dravama lanicama odreivanjem posebnih zahteva koji osiguravaju stavljanje pod nadzor svakog takvog izvora (lan 1. stav 1). Drave lanice imaju obavezu da zahtevaju od vlasnika pribavljanje prethodne dozvole za bilo koju delatnost koja ukljuuje radioktivni izvor, ukljuujui preuzimanje izvora u posed. One, takoe, imaju obavezu da obezbede da pre izdavanja dozvole budu doneta odreena reenja koja se odnose na sigurno upravljanje izvorima, ukljuujui i period kada budu prestala da se koriste kao i da se obezbede odgovarajua sredstava u vidu finansijskog osiguranja radi sigurnog upravljanja izvorima kad se prestane sa njihovim korienjem, ukljuujui i sluajeve kada vlasnik postane plateno nesposoban ili prestane poslovati (lan 3). Osim toga, Direktiva detaljno regulie i sledea pitanja: obavezu drava lanica da uspostave sistem koji im omoguava da budu na odgovarajui nain obavetene o pojedinanim prenosima izvora (lan 4), obaveze vezane za voenje evidencije (lan 5), obaveze vlasnika izvora (lan 6), identifikovanje i oznaavanje (lan 7), osposobljavanje i oznaavanje (lan 8), izvore nepoznatog porekla i financijsko osiguranje za izvore nepoznatog porekla (lan 9. i 10), meunarodnu saradnju i razmenu informacija (lan 11), nadzor (lan 12), nadleno telo (lan 13), obavetavanje o steenom iskustvu (lan 14), kazne (lan 15), itd. U Prilogu I se daju relevantni nivoi aktivnosti za razne elemente (eljezo, kobalt, selen, stroncijum, jod, ceziju, itd.), a u Prilogu II sadraj standardnog evidencionog lista za visokoaktivne zatvorene izvore.
Prekogranino kretanje
n
aju gde su prirodni radionukleidi preraeni s obzirom na njihova radiakivne, fisione i fertilne osobine.206 Pored toga, Direktiva se odnosi i na radne aktivnosti koje nisu obuhvaene navedenim stavom, ali koje ukljuuju prisustvo prirodnih radijacionih izvora i vode, znaajnom poveanju izloenosti radnika ili javnosti tako da ne mogu biti zanemarene sa stanovita radijacione zatite207; zatim Direktiva se odnosi i na bilo koju intervenciju u sluaju radioloki vanredne situacije ili u sluaju trajnog izlaganja kao rezultat naknadnih efekata radioloki vanredne situacije ili prolih ili starih praksi ili radne aktivnosti.208 Direktivom su detaljno regulisana pitanja obavetavanja (l. 3), odobravanja (l. 4), i ovlaenja i dozvola (l. 5). etvrtim naslovom regulisana su pitanja opravdanosti, optimizacije i graninih doza izlaganja (l. 6-14), dok je peti naslov posveen proceni efikasne doze. Osnovni principi upravljanja zatitom izloenih radnika, uenika i studenata na praksi predmet su regulisanja estog naslova (l. 17-39), dok se sedmi naslov odnosi na porast ozraenosti usled prirodnih izvora radijacije (l. 40-42). Osmi deo je posveen sprovoenju radijacione zatite za populaciju u normalnim okolnostima (l. 43-47), a deveti deo se odnosi na pitanja intervencije u sluaju radioloki vanredne situacije ili u sluaju trajnog izlaganja koje je rezultat naknadnih efekata radioloki vanredne situacije ili prolih ili starih praksi ili radnih aktivnosti. Direktiva Saveta 2003/122/Euratom o kontroli visokoaktivnih zatvorenih radioaktivnih izvora i izvora nepoznatog porekla se primjenjuje na visokoaktivne izvore kako je odreeno u lanu 2. (zatvoreni izvor koji sadri radionuklid ija je aktivnost u vreme proizvodnje ili, ukoliko taj podatak nije poznat, pri njegovom prvom stavljanju u promet jednaka ili prelazi odgovarajui nivo aktivnosti naveden u Prilogu I.) s tim to drave lanice mogu iskljuiti izvore iz podruja primene ove Direktive kad je njihova
206 Posebno se navode: proizvodnja, prerada, rukovanje, upotreba, dranje, skladitenje, transport, uvoz i izvoz iz Zajednice i odlaganje radiaktivnih supstanci; zatim, operacije bilo koje elektrine opreme koja emituje jonizujue zraenje i sadri komponente koje rade na potencijalu veom od 5 KV; zatim, bilo koja druga praksa koju odrede drave lanice (l.2.1.a, b i c). 207 Ovo u skladu sa odredbama sadranim u Naslovu VII Sprovoenje radijacione zatite za populaciju u normalnim okolnostima (l.43-48). 208 Ovo u skladu sa Naslovom IX Intervencija (l.48-53). S druge strane, Direktiva se ne odnosi na izlaganje radonu u stanovima ili na prirodne novoe radijacije (l.2.(4).
Uredba Saveta No 1493/93/Euratom od 8. juna, 1993. godine, o isporu kama radiaktivnih supstanci izmeu drava lanica209 i
209 Council Regulation (Euratom) No 1493/93 of 8 June 1993 on shipments of radiactive substances between Member States (OJ L 148 19.06.93.p.1)
122
125
i odbijanje (lan 9), odobrenje poiljke (lan 10), potvrda o prijemu poiljke (lan 11), neuspela poiljka (lan 12). Posebno su regulisana pravila koja se odnose na poiljke izvan Zajednice (poglavlje 3): uvoz u Zajednicu, tranzit preko teritorije Zajednice i izvoz iz Zajednice. Odredbom lana 16. predvieno je da nadlena tela drava lanica ne odobravaju poiljke: (a) u destinacije junije od 60 june geografske irine; ili (b) u dravu koja je potpisnica Sporazuma o partnerstvu izmeu lanica zajednice afrikih, karipskih i pacifikih drava s jedne strane i Evropske zajednice i njenih drava lanica s druge strane (Sporazum AKPES iz Cotonoua), a koja nije drava lanica (i bez uticaja na lan 2), ili (c) u treu zemlju koja prema miljenju nadlenih tela drave lanice porekla u skladu s merilima iz stava 2. ovog lanka nema administrativnih i tehnikih mogunosti i upravne strukture za sigurno zbrinjavanje radioaktivnog otpada ili istroenog goriva, kako je navedeno u Zajednikoj konvenciji. Stupanjem na snagu ove direktive prestala je da vai Direktiva 92/3/Euratom o nadzoru i kontroli prevoza radioaktivnog otpada izmeu drava lanica te u Zajednicu i iz nje (lan 23).
Radioloki vanredne situacije
irektiva Saveta No. 2006/117/Euratom od 20. decembra, 2006. godine, D o nadzoru i kontroli poiljaka radioaktivnog otpada i istroenog goriva210 *
Uredbom Saveta No 1493/93/Euratom od 8. juna, 1993. godine, o isporukama radioaktivnih supstanci izmeu drava lanica se nastoji ustanoviti sistem objava isporuka radioaktivnog otpada izmeu drava lanica, pratei pomeranje graninih kontrola u Zajednici od 1. januara, 1993. godine, kako bi nadlene vlasti bile obavetavane na istom nivou informisanja kao i pre 1993. godine. Ova uredba se odnosi na isporuke hermetiki zatvorenih i drugih izvora, izmeu drava lanica, kad god su koliine i koncentracije novoa vee od onih utvrenih u lanu 4(a) i (b) Direktive 80/836/Euratom. Takoe, Uredba se odnosi i na isporuke radioaktivnih otpada koje su obuhvaene ve pomenutom Direktivom 92/3/Euratom. U sluaju nuklearnih materijala svaka drava izvrava sve potrebne mere kontrole unutar svoje teritorije kako bi svaki primalac materijala potovao nacionalne odredbe o sprovoenju lana 3. Direktive 80/836/Euratom. Direktiva Saveta No. 2006/117/Euratom od 20. decembra, 2006. godine, o nadzoru i kontroli poiljaka radioaktivnog otpada i istroenog goriva regulie sistem Zajednice za nadzor i kontrolu prekograninih poiljki radioaktivnog otpada i istroenog goriva kako bi se osigurala odgovarajua zatita stanovnitva. Direktiva se primenjuje za prekogranine poiljke radioaktivnog otpada i istroenog goriva kada: (a) je zemlja porekla ili zemlja odredita ili bilo koja zemlja tranzita drava lanica Zajednice; i (b) koliina i koncentracija poiljke prelazi nivoe utvrene u takama (a) i (b) lanka 3. stava 2. Direktive 96/29/Euratom. Vlasnik koji planira da izveze poiljku radioaktivnog otpada ili istroenog goriva unutar Zajednice ili koji namerava da se dogovori o izvoenju takve poiljke podnosi propisno ispunjen zahtev za odobrenje nadlenim telima drave lanice porekla (lan 6). Dalji postupak, prava i obaveze pojedinih subjekata propisani su pojedinim odredbama Direktive: slanje zahteva nadlenim telima (lan 7), potvrda prijema i zahtev za informacijama (lan 8), saglasnost
210 Council Directive 2006/117/Euratom of 20 November 2006 on the supervision and control of shipments of radioactive waste and spent fuel, (OJ L 337, 5.12.2006, p. 2132)
Osnovni propis je Direktiva Saveta 89/618/Euratom o informisanju javnosti o merama zdravstvene zatite koje treba da budu primenjene i koracima koji treba da budu preduzeti u sluaju radioaktivne vanredne situacije.211 Direktivom se definiu (na nivou Zajednice) zajedniki ciljevi u pogledu mera i procedura za informisanje javnosti radi unapreivanja zdravstvene zatite koja se obezbeuje u sluaju radioloki vanredne situacije (lan 1). S tim ciljem, Direktiva propisuje obaveze koje se odnose na prethodno informisanje (lan 5) pri emu su minimalne informacije koje treba da budu obuhvaene propisane u Aneksu I; informisanje u sluaju vanredne situacije (lan 6), pri emu su vrste informacija propisane u Aneksu II; informisanje osoba koje mogu biti ukljuene u pruanje pomoi u sluaju vanredne situacije, procedure sprovoenja (lan 8-10), itd.
211 Council Directive 89/618/Euratom of 27 November 1989 on informing the general public about health protection measures to be applied and steps to be taken in the event of a radiological emergency, (OJ L 357, 7.12.1989, p. 3134).
124
127
3. Zatita i upravljanje vodama
A) Stanje i opti elementi politike Upravljanje i zaita voda smatraju se najire regulisanim pitanjima unutar legislative EU u oblasti ivotne sredine. Politika zatite voda u EU poinje sedamdesetih godina i Prvim akcionim programom koji je donet 1973. godine. Nakon toga je 1975. godine, usledilo donoenje Direktive o podzemnim vodama, a 1980. godine, Direktive o vodi za pie. Ovaj prvi talas legislative u oblasti voda ukljuuje i legislativu kojom su odreeni standardi kvaliteta voda (za kupanje, za ribe, za ljuskare, podzemne vode itd). Usvojena je i Direktiva o ograniavanju vrednosti emisija (1976. g.) kao i direktive (keri) kojima su regulisani limiti emisija za razliite supstance. Drugi talas legislative u oblasti zatite voda usledio je donoenjem Direktive o tretmanu urbanih otpadnih voda (1991. g.) i Direktive o nitratima (1991. g.). Kasnije je usledila revizija direktiva o vodi za pie i vodi za kupanje, razvoj Akcionog prgrama za podzemne vode i predlog za direktivu o ekolokom kvalitetu vode (1994. g.). Usvajanje Direktive o integrisanom spreavanju i kontrolu zagaivanja ivotne sredine (IPPC), 1996. godine, predstavljalo je znaajan doprinos razvoju stanja u oblasti voda. Najnoviji pristup zatiti voda polazi od stavova da efikasna zatita voda zahteva adekvatnu legislativu kojom se reguliu ogranienja emisija, ali istovremeno i legislativu o standardima kvaliteta voda (tj. polazi se od stava o neophodnosti tzv. kombinovanog pristupa). U skladu sa tim i politika EU u oblasti zatite voda je u dvostrukom smislu u meovitoj nadlenosti. S jedne strane mere za ostvarivanje postavljenih ciljeva kombinuju se izmeu mera same EU i mera drava lanica, a s druge strane za oblast zatite voda nadlean je razliit broj organa i institucija kako EU tako i drava lanica. Formalno posmatrano, osnova novog pristupa je utvrena Petim akcionim programom EU, a u Izvetaju o sprovoenju ovog programa utvrena su tri kljuna cilja za 2000. godinu. To su: prvencija prevelike eksploatacije voda za pie ili industrijske i druge svrhe, prevencija zagaenja podzemnih voda i bolji ekoloki kvalitet povrinskih i morskih voda.
D) Usklaivanje nacionalnih propisa Republike Srbije sa propisima EU Oblast zatite od jonizujuih zraenja i nuklearne bezbednosti je u nadlenosti nekoliko organa: MSPP, ministarstva nadlena za poslove nauke, zdravlja, unutranjih poslova i odbrane.212 Osnovni propis koji regulie ovu oblast je Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti (Slubeni glasnik RS, broj 36/09). Smatra se da je usvajanjem ovog Zakona izvrena harmonizacija propisa u ovoj oblasti sa propisima Evropske unije (Direktiva 96/29/ Euratom, Direktiva 97/43/Euratom i Direktiva 2003/122/Euratom). Pored toga, u ovoj oblasti Republika Srbija je u obavezi da ispunjava zahteve koji proizlaze iz ratifikovanih meunarodnih ugovora, i to: Zakona o ratifikaciji Beke konvencije o graanskoj odgovornosti za nuklearne tete (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 5/77); Zakona o ratifikaciji Konvencije o ranom obavetavanju o nuklearnim nesreama (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 15/89); Zakona o ratifikaciji Konvencije o fizikoj zatiti nuklearnog materijala (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 9/85).213 Procenjuje se da je u narednom periodu potrebno doneti vei broj odgovarajuih podzakonskih akata u skladu sa Zakonom o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, odnosno usklaivanje nekih pravilnika sa meunarodnim zakonodavstvom i preporukama.214
212 Na osnovu Zakona o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti Vlada je donela Odluku o osnivanju Javnog preduzea za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 50/09) i Odluku o osnivanju Agencije za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 76/09). 213 Procenjuje se da kljuni problem nuklearne sigurnosti i bezbednosti u Republici Srbiji ostaje problem isluenog nuklearnog goriva istraivakog reaktora RA u Institutu za nuklearne nauke Vina. U projekat repatrijacije goriva iz Vine u Rusku Federaciju, ukljuena je Meunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE) i ovaj projekat je najvei aktivni zahvat te vrste koji sprovodi MAAE u svom programu Tehnike pomoi zemljama lanicama. 214 NPI, str. 333-335.
126
129
B) Propisi EU u oblasti i upravljanja vodama Listu vaeih propisa EU koji se odnose na zatitu i upravljanje vodama ini 55 razliitih akata.216 Prema osnovnom predmetu svoga regulisanja, odnosno, prema osnovnom predmetu zatite sve najznaajnije izvore EU u oblasti zatite voda mogli bi grupisati na nekoliko grupa: propisi kojima se regulie pitanje emisije opasnih supstanci u povrinske vode, propisi kojima se utvruju ciljevi kvaliteta voda, propisi kojima se regulie tretman urbanih otpadnih voda, propisi u oblasti zatite reka, propisi koji se odnose na zatitu podzemnih voda, propisi kojima se regulie zatita mora od zagaivanja.
Opti okviri politike u oblasti voda
Istovremeno aktom Komisije iz 1996. godine, koji je upuen Savetu EU i Evropskom parlamentu215, utvreno je da ciljevi odrive politike u oblasti voda treba da obezbede na trokovno efektivan i efikasan nain sledee: sigurnost snabdevanja vodom za pie, sigurnost snabdevanja vodom radi zadovoljavanja ostalih ekonomskih zahteva; zatita i ouvanje morske sredine; kvalitet i kvantitet vodnih izvora (zajedno sa fizikom strukturom vodne sredine) dovoljan da zatiti i odri dobro stanje ivotne sredine i funkcionisanje vodene sredine kao i da zadovolji potrebe za vodom movarnih i kopnenih ekosistema i stanita; spreavanje ili smanjivanje negativnog uticaja poplava i minimiziranje uticaja sua. Ovaj pristup je, u osnovi, u skladu sa osnovnim principima i ciljevima EU u oblasti zatite voda: visok nivo zatite, princip predostronosti, princip preventivne akcije, princip da zagaivanja ivotne sredine treba da prioritetno budu ispravljena na samom izvoru, princip zagaiva plaa, princip integracije, upotreba rasploivih naunih i tehnikih podataka, varijabilnost uslova ivotne sredine u regionima Zajednice, trokovna efikasnost, ekonomski i socijalni razvoj EU i uravnoteen razvoj njegovih regiona, meunarodna saradnja i subsidijarnost. Navedenom politikom u oblasti voda obuhvaeni su razliiti tipovi zagaenja: zagaenja iz takastih izvora, zagaenja iz difuznih izvora, akcidentalna zagaenja, zakiseljavanje i eutrofikacija. Prioriteti politike u oblasti voda definisani su u estom akcionom programu EZ tako da se oblast voda spominje u okviru prioritetnih aktivnosti u vezi sa sledeim pitanjima: a) klimatske promene (priprema mera adaptacije na klimatske promene), lan 5.3 podsticanje regionalnog klimatskog modeliranja i procena radi pripreme regionalnih mera adaptacije kao to su upravljanje vodnim resursima, ouvanje biodiverziteta, dezertifikacija, spreavanje poplava i podrka jaanju svesti graana i poslovnog sektora; b) zdravlje i kvalitet ivota, lan 7.1.6 podizanje nivoa kvaliteta podzemnih i povrinskih voda; lan 7.2.e odrivo korienje i visok nivo kvaliteta voda; lan 7.2.h; c) odrivo korienje i upravljanje prirodnim resursima i otpadom, lan 8.1.3, lan 8.2(i)d promovisanje ekstrakcije i proizvodnih metoda i tehnika radi unapreivanja eko-efikasnosti i odrivog korienja sirovina, energije, voda i drugih resursa.
215 Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - European Community Water Policy, COM (96) 59 final of 21.02.1996.
Osnovni koncepcijski prilaz pitanjima politike u oblasti voda u EU definisan je u Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 2000/60/EC kojom se uspostavlja okvir za delovanje Zajednice u oblasti politike voda.217 Ve u prvom stavu preambule zapisano je da voda nije komercijalni proizvod kao drugi, ve naslee koje mora biti tieno, branjeno i tretirano kao takvo. Svrha
Direktive je da uspostavi okvir za zatitu kopnenih povrinskih voda, meovitih voda, priobalnih morskih voda i podzemnih voda, ime se: (a) spreava dalje pogoravanje i zatiuje i poboljava status akvatikih ekosistema, kao i suvozemnih i movarnih ekosistema koji su, s obzirom na njihove potrebe za vodom, direktno zavisni od akvatikih ekosistema; (b) promovie odrivo korienje vode zasnovano na dugoronoj zatiti raspoloivih vodnih resursa; (c) usmerava i unapreuje zatita i poboljava akvatina sredina u celini, kroz specifine mere za progresivno umanjenje isputanja, emisija i gubitaka prioritetnih supstanci i prekid ili postepeno fazno ukidanje isputanja, emisija i gubitaka prioritetno opasnih supstanci; (d) osigurava progresivno umanjenje zagaenja podzemne vode i spreava njeno dalje zagaivanje, i (e) doprinosi ublaavanju efekata poplava i sua.
216 http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15102020.htm (Datum pristupa: 10.09.2010.) 217 Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy (OJ L 327, 22.12.2000, p. 173). Za prevod na srpski jezik videti:Direktive Evropske unije o vodama, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Republika direkcija za vode, Beograd, 2005, str. 13-90.
128
131
9); kombinovani pristup za koncentrisane i rasute izvore zagaivanja (lan 10); uspostavljanje programa mera za svako vodno podruje, ili za deo meunarodnog vodnog podruja u okviru njene teritorije (lan 11); odluke koje ne mogu biti donete na nivou drava lanica (lan 12); izradu planova upravljanja za sva vodna podruja koja lee u potpunosti unutar njihove teritorije (lan 13); informisanje i konsultovanje javnosti (lan 14); izvetavanje (lan 15); strategije protiv zagaivanja voda (lan 16); strategije za spreavanje i kontrolu zagaivanja podzemne vode (lan 17), itd.
Direktiva ima deset aneksa kojima se preciznije ureuju pojedina prava i obaveze propisane osnovnim tekstom Direktive: Aneks I: Informacije potrebne za listu nadlenih organa; Aneks II: Povrinske vode; Aneks III: Ekonomske analize; Aneks IV: Zatiena podruja; Aneks V: Status povrinskih i podzeminih voda; Aneks VI: Liste mera koje treba ukljuiti u programe mera; Aneks VII: Planovi upravljanja renim slivovima; Aneks VIII: Indikativna lista zagaujuih supstanci; Aneks IX: Granine vrednosti emisija i standardi kvaliteta ivotne sredine; Aneks
Direktiva uspostavlja okvir za zatitu kopnenih povrinskih voda, meovitih voda, obalnih morskih voda i podzemnih voda. Krajnji cilj Direktive je da se postigne eliminacija prioritetnih opasnih supstanci i doprinese postizanju koncentracija u morskoj sredini priblino vrednostima koje se prirodno javljaju. U najirem smislu rei cilj Okvirne direktive je postizanje dobrog statusa svih voda u roku od petnaest godina od dana stupanja na snagu ove direktive. Status voda je definisan posredstvom statusa povrinskih voda (hemijski i ekoloki) i statusa podzemnih voda (hemijski i kvantitativni). Direktiva utvruje i elemente za odreivanje svakog od navedenih statusa (odlian, dobar, osrednji), a za izraeno modifikovane i vetake vodotoke kalsifikacija se vri na osnovu ekolokog potencijala (maksimalan, dobar, osrednji). Radikalna novina u ovoj oblasti je i utvrivanje jasnijih kriterijuma za odreivanje ekolokog statusa vodotokova. Moe se govoriti o nekoliko osnovnih principa politike EU u oblasti voda koji su izraeni u ovoj direktivi. To su: princip prevencije, princip predostronosti, princip zagaiva plaa, reavanje problema zagaivanja na njegovom izvoru, integracija zatite voda i ivotne sredine u sve druge relevantne sektore, uvaavanje razliitih uslova koji vladaju u regionu, itd. Smatra se da Okvirna direktiva donosi vie kvalitativnih novina u odnosi na prethodne propise. Osnovne novine proistiu iz odredbi kojima se obezbeuje sistem upravljanja preko renih slivova, zatim, putem korienja kombinovanog pristupa kontroli zagaenja korienjem graninih vrednosti emisije i ciljnih kriterijuma kvaliteta, zatim, putem uvoenja javnosti u proces konsultovanja i odluivanja u vezi sa vodama. Direktiva propisuje obaveze drava lanica koje se odnose na razliita pitanja: identifikaciju pojedinanih renih slivova koji lee unutar njihovih teritorija i rasporeivanje u pojedina vodna podruja (lan 3); ciljeve ivotne sredine (lan 4); karakteristike vodnog podruja, pregled uticaja aktivnosti (lan 5); uspostavaljanje registra ili registara svih podruja unutar svakog vodnog podruja, koja su odreena kao ona koja zahtevaju posebnu zatitu u okviru posebnog zakonodavstva Zajednice, radi zatite njihovih povrinskih i podzemnih voda ili radi ouvanja stanita i vrsta direktno zavisnih od vode (lan 6); vode koje se koriste za zahvatanje vode za pie (lan 7); monitoring statusa povrinskih voda, statusa podzemnih voda i zatienih podruja regulisan je lanom 8; naknadu trokova za vodne usluge (lan
X: prioritetne supstance; Jedno od posebno interesantnih pitanja u vezi sa pitanjem prilagoavanja stanja zakonodavstva jedne zemlje sa pravilima ustanovljenim Direktivom 2000/60/EC o uspostavljanju okvira za delovanje Zajednice u oblasti politike voda je pitanje predviene dinamike za ostvarivanje ciljeva. Predvieno je nekoliko vremenskih rokova za ostvarivanje odreenih ciljeva. Dva su osnovna. Prvi je - sedam godina od dana stupanja na snagu Direktive218 i ovaj rok se odnosi na prestanak primene tri izvora prava koji su na snazi u ovoj oblasti: Direktiva 75/440/EEC od 16.6.1975. godine, koje se odnosi na zahtevani kvalitet povrinskih voda namenjenih korienju za vodu za pie u dravama lanicama; Direktiva Saveta 79/869/EEC od 9.10.1979. godine, koja se odnosi na metode za merenje i frekvenciju uzorkovanja i analiza povrinskih voda namenjenih korienju za vodu za pie u dravama lanicama; Odluka Saveta 77/797/EEC od 12.12.1977. godine, o uspostavljanju zajednike procedure za razmenu informacija o kvalitetu svee povrinske vode u okviru Zajednice.
218 Podseamo da je Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2000/60/EC kojom se uspostavlja okvir za delovanje Zajednice u oblasti politike voda stupila na snagu objavljivanjem u Slubenom glasniku Evropske zajednice, dana 23. oktobra, 2000. godine.
130
133
dluka Saveta 85/613/EEC o usvajanju, pod pokroviteljstvom KomiO sije, programa i mera u vezi sa isputanjima ive i kadmijuma u okviru Konvencije o spreavanju zagaivanja mora sa kopnenih izvora;221 dluku Saveta 77/585/EEC o zakljuivanju Konvencije za zatitu SreO dozemnog mora od zagaivanja;222 dluka Saveta 84/358/EEC koja se tie zakljuivanja Sporazuma o saO radnji u reavanju zagaenja Severnog mora uljem i drugim tetnim supstancama;223 dluka Saveta 93/350/EEC koja se tie sporazuma o saradnji za zatiO tu obala i voda Severnoistonog Atlantika od zagaenja;
Drugi vremenski okvir koji je eksplicitno utvren u Direktivi 2000/60/EC o uspostavljanju okvira za delovanje Zajednice u oblasti politike voda odnosi se na period od trinaest godina od dana stupanja na snagu ove direktive. Po zavretku ovog perioda prestaje primena sledee etiri direktive: Direktive Saveta 78/659/EEC od 18.7.1978. godine, o potrebnoj zatiti i obezbeenju kvaliteta sveih voda za odravanje riba; Direktive Saveta 79/923/EEC od 30.10.1979. godine, o zahtevanom kvalitetu vode za ivot ljuskara; Direktive Saveta 80/68/EEC od 17.12.1979. godine, o zatiti podzemnih voda od zagaivanja prouzrokovanog posebno opasnim supstancama; Direktive 76/464/EEC o zagaenju prouzrokovanom odreenim opasnim materijama isputenim u akvatinu sredinu na teritoriji Zajednice (osim lana 6. koji se ukida stupanjem na snagu Direktive 2000/60/EC o uspostavljanju okvira za delovanje Zajednice u oblasti politike voda).219 c) Pregled sadraja nekih najznaajnijih propisa EU u oblasti upravljanja vodama
Meunarodni ugovori
221 85/613/EEC: Council Decision of 20 December 1985 concerning the adoption, on behalf of the Community, of programmes and measures relating to mercury and cadmium discharges under the convention for the prevention of marine pollution from land-based sources, (OJ L 375, 31.12.1985, p. 2044). 222 77/585/EEC: Council Decision of 25 July 1977 concluding the Convention for the protection of the Mediterranean Sea against pollution and the Protocol for the prevention of the pollution of the Mediterranean Sea by dumping from ships and aircraft,(OJ L 240, 19.9.1977, p. 12); U vezi sa ovim zakljueno je nekoliko protokola i izmena protokola: Videti: Council Decision 81/420/EEC of 19 May 1981 on the conclusion of the Protocol concerning cooperation in combating pollution of the Mediterranean Sea by oil and other harmful substances in cases of emergency; Council Decision 83/101/EEC of 28 February 1983 concluding the Protocol for the protection of the Mediterranean Sea against pollution from land-based sources; Council Decision 84/132/EEC of 1 March 1984 on the conclusion of the Protocol concerning Mediterranean specially protected areas; Council Decision 1999/800/EC of 22 October 1999 on concluding the Protocol concerning specially protected areas and biological diversity in the Mediterranean, and on accepting the annexes to that Protocol (Barcelona Convention); Council Decision 1999/801/EC of 22 October 1999 on accepting the amendments to the Protocol for the protection of the Mediterranean Sea against pollution from land-based sources (Barcelona Convention); Council Decision 1999/802/EC of 22 October 1999 on the acceptance of amendments to the Convention for the Protection of the Mediterranean Sea against Pollution and to the Protocol for the Prevention of Pollution by Dumping from Ships and Aircraft (Barcelona Convention); Council Decision 2004/575/ EC of 29 April 2004 on the conclusion, on behalf of the European Community, of the Protocol to the Barcelona Convention for the Protection of the Mediterranean Sea against Pollution, concerning cooperation in preventing pollution from ships and, in cases of emergency, combating pollution of the Mediterranea Sea. http://europa.eu/legislation_summaries/environment/water_protection_management/ l28084_en.htm (Datum pristupa:.5.9.2010) 223 84/358/EEC: Council Decision of 28 June 1984 concerning the conclusion of the Agreement for cooperation in dealing with pollution of the North Sea by oil and other harmful substances, (OJ L 188 , 16/07/1984 P. 0007 0016).
Zatita voda, ili preciznije zatita morske sredine i zatita reka regulisani su sa nekoliko meunarodnih ugovora u kojima su Zajednica i drave lanice strane ugovornice. Meu izvorima prava koji reguliu pitanja zatite mora od zagaivanja najznaajnije su etiri odluke koje se odnose na meunarodne ugovore i to:
n
dluka Saveta 75/437/EEC o odobravanju Konvencije o spreavanju O zagaivanja mora sa kopnenih izvora (Pariska konvencija)220;
219 U vezi sa Direktovom 2000/60/EZ doneto je vie propisa kojima se razrauju, dopunjuju ili menjaju pojedina osnovna reenja iz Direktive, kao to su: Odluka Komisije od 17. avgusta 2005. o uspostavljanju registra mesta koja ine interkalibracijsku mreu u skladu s Direktivom 2000/60/EZ Evropskog parlamenta i Vea (objavljeno pod brojem dokumenta C(2005) 3140) (2005/646/EZ); Odluka br. 2455/2001/EZ Evropskog parlamenta i Vea od 20. decembra, 2001. kojom se uspostavlja popis prioritetnih materija u podruju vodne politike i kojom se menja i dopunjuje Direktiva 2000/60/EZ. 220 75/438/EEC: Council Decision of 3 March 1975 concerning Community participation in the Interim Commission established on the basis of Resolution No III of the Convention for the prevention of marine pollution from land-based sources, (OJ L 194 , 25/07/1975 P. 0022 0022).
132
135
Magdeburka konvencija o Meunarodnoj komisiji za zatitu Elbe;229 ofijska konvencija o saradnji za zatitu i odrivo upravljanje rekom S Dunav;230 Konvencija o Meunarodnoj komisiji za zatitu Odre od zagaivanja;231 dluku Saveta 95/308/EC o zakljuivanju, pod pokroviteljstvom ZaO jednice, Konvencije o zatiti i korienju prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera (Helsinka konvencija, 1992).232
dluka Saveta 94/156/EC o pristupanju Zajednice Konvenciji o zaO titi morske ivotne sredine podruja Baltikog mora (Helsinka konvencija, 1974);224 dluka Saveta 94/157/EC o zakljuivanju, pod pokroviteljstvom ZaO jednice, Konvencije za zatitu morske sredine podruja Baltikog mora (Helsinka konvencija,1992);225 dluka Saveta 98/249/EC od 7. oktobra, 1997. godine, o zakljuivaO nju Konvencije o zatiti morske sredine Severnoistonog Atlantika226 (Pariska konvencija);
n n
U delu meunarodnih ugovora koji se odnose na zatitu i upravljanje rekama nekoliko njih u kojima je Zajednica strana ugovornica zasluuje posebnu panju:
n
Kvalitet voda
Bonska konvencija za zatitu Rajne od hemijskog zagaivanja;227 porazum iz Regensburga o saradnji i odrivom upravljanju vodnim S resursima Dunavskog bazena;228
a) Direktiva 2008/105/EZ Evropskog parlamenta i Vea od 16. decembra, 2008. godine, o normama kvaliteta ivotne sredine u oblasti politike voda, kojom se izmenjuju i dopunjuju i kasnije ukidaju Direktive Vea 82/176/ EEZ, 83/513/EEZ, 84/156/EEZ, 84/491/EEZ, 86/280EEZ i menja i dopunjuje Direktiva 2000/60/EZ Evropskog parlamenta i Vea233 propisuje standarde kvaliteta ivotne sredine (EQS)234 prioritetne materije i neke druge zagaujue materije, kako je navedeno u lanu 16. Direktive 2000/60/EZ, s
229 91/598/EEC: Council Decision of 18 November 1991 concerning the conclusion of the Convention on the International Commission for the Protection of the Elbe, (OJ L 321, 23.11.1991, p. 2427). 230 97/825/EC: Council Decision of 24 November 1997 concerning the conclusion of the Convention on cooperation for the protection and sustainable use of the river Danube (OJ L 342 , 12/12/1997 P. 0018 0018). 231 1999/257/EC: Council Decision of 29 March 1999 concerning the conclusion of the Convention on the International Commission for the Protection of the Oder, (OJ L 100, 15.4.1999, p. 2020). 232 95/308/EC: Council Decision of 24 July 1995 on the conclusion, on behalf of the Community, of the Convention on the protection and use of transboundary watercourses and international lakes, (OJ L 186 , 05/08/1995 P. 0042 0058). 233 Directive 2008/105/EC of the European Parliament and of the Council of 16 December 2008 on environmental quality standards in the field of water policy, amending and subsequently repealing Council Directives 82/176/EEC, 83/513/EEC, 84/156/EEC, 84/491/EEC, 86/280/EEC and amending Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council, (OJ L 348, 24.12.2008. pp. 84-97). 234 Environmental Quality Standards
224 94/156/EC: Council Decision of 21 February 1994 on the accession of the Community to the Convention on the Protection of the Marine Environment of the Baltic Sea Area 1974 (Helsinki Convention), (OJ L 73, 16.3.1994, p. 11). 225 94/157/EC: Council Decision of 21 february 1994 on the conclusion, on behalf of the Community, of the Convention on the Protection of the Marine Environment of the Baltic Sea Area (Helsinki Convention as revised in 1992), (OJ L 73, 16.3.1994, p. 1919). 226 98/249/EC: Council Decision of 7 October 1997 on the conclusion of the Convention for the protection of the marine environment of the north-east Atlantic, (OJ L 104, 3.4.1998, p. 11). 227 77/586/EEC: Council Decision of 25 July 1977 concluding the Convention for the protection of the Rhine against chemical pollution and an Additional Agreement to the Agreement, signed in Berne on 29 April 1963, concerning the International Commission for the Protection of the Rhine against Pollution (OJ L 240 , 19/09/1977 P. 0035 0052); Videti i:. 2000/706/EC: Council Decision of 7 November 2000 concerning the conclusion, on behalf of the Community, of the Convention for the Protection of the Rhine, (OJ L 289, 16.11.2000, p. 3030). 228 90/160/EEC: Council Decision of 22 March 1990 concerning the conclusion of the Agreement between the Federal Republic of Germany and the European Economic Community, on the one hand, and the Republic of Austria, on the other, on cooperation on management of water resources in the Danube Basin (OJ L 90, 5.4.1990, p. 1819).
134
137
ni za zatitu voda za pie jasnije formuliu kroz definisanje sutinskih standarda kvaliteta voda namenjenih za ljudsku upotrebu. Voda namenjena za ljudsku upotrebu (potronju) obuhvata (a) svu vodu, bilo u njenom izvornom stanju ili nakon obrade, koja je namenjena za pie, kuvanje, pripremu hrane ili druge potrebe domainstva, nezavisno od porekla i nezavisno od toga da li se ljudi njome snabdevaju iz vodovodne mree, iz cisterne ili iz boca odnosno posuda za vodu; (b) svu vodu koja se koristi u bilo kojim preduzeima za proizvodnju hrane u svrhe proizvodnje, obrade, ouvanja ili stavljanja na trite proizvoda ili materija namenjenih za ljudsku potronju, osim ukoliko nadlene nacionalne vlasti nisu uverene kako kvalitet vode ne moe uticati na zdravlje prehrambenih proizvoda u njihovom konanom obliku (lan 2). Direktiva se ne primjenjuje na: (a) prirodne mineralne vode koje su kao takve priznate od strane nadlenih nacionalnih vlasti u skladu s Direktivom Vea 80/777/EEZ o pribliavanju zakona drava lanica koji se odnose na eksploataciju i plasman na trite prirodnih mineralnih voda; (b) vode koje su medicinski proizvodi prema znaenju Direktive Vea 65/65/EEZ o pribliavanju odredbi utvrenih zakonom, propisom ili upravnom aktivnou koje se odnose na medicinske proizvode (lan 3). Drave lanice su obavezne da obezbede da voda za pie ne sadri bilo kakve koncentracije mikroorganizama, parazita ili bilo kakvih drugih supstanci koje predstavljaju potencijalni rizik za ljudsko zdravlje, kao i da ostvare minimalne zahteve koje utvruje Direktiva u pogledu mikrobiolokih, hemijskih ili parametara u vezi sa radioaktivnou vode. Istovremeno, Direktiva odreuje i uslove i postupke za izuzetke od utvrenih parametara vrednosti236 kao i obavezu drava lanica da o tome obaveste stanovnitvo koje je pogoeno kao i Komisiju. U Dodatku I uz Direktivu daju se parametri i vrednosti parametara dok se u Dodatku II propisuju parametri koje treba analizirati i najmanju uestalost uzimanja uzoraka. Dodatak III daje specifikacije za analizu uzoraka.
ciljem postizanja dobrog hemijskog stanja povrinskih voda (lan 1). Sve definicije iz lana 2. Direktive 2000/60/EC primenjuju se i na ovu Direktivu. Drave lanice imaju obavezu da primenjuju standarde kvaliteta ivotne sredine za povrinske vodne u celine definisane u Prilogu 1, a mogu se odluiti za primenu EQS za sedimente i/ili biotu umesto EQS navedenih za neke kategorije povrinskih voda u delu A Priloga I (lan 3). Takoe, one imaju obavezu da sprovode analize dugoronih kretanja koncentracija prioritetnih materija navedenih u Delu A Priloga I koje pokazuju tendenciju akumuliranja u sedimentima i/ili bioti; zatim da utvrde uestalost obavljanja nadzora stanja sedimenata i/ili ivih organizama kako bi osigurale dovoljno podataka za pouzdane analize dugoronih trendova; da sastave popis emisija, isputanja i rasipanja svih prioritetnih materija i zagaujuih materija navedenih u Delu A Priloga I ove Direktive. To ukljuuje, po mogunosti, i karte, za svako vodno podruje ili deo vodnog podruja koji se nalazi na njihovoj teritoriji (lan 5). lan 6. Direktive regulie pravila vezana za prekogranino zagaivanje, a lan 7. obavezu izvetavanja. U Prilogu I daju se norme kvaliteta ivotne sredine za prioritetne materije i neke druge zagaujue materije obuhvatajui listu od 33 materije. Popis prioritetnih materija na podruju vodne politike daje se u Prilogu II, a Lista materija koje podleu pregledu radi mogue identifikacije prioritenih materija ili prioritetnih opasnih materije definisana je u Prilogu III. Drave lanice su bile u obavezi da donesu potrebne zakone i druge propise kako bi se uskladili s ovom Direktivom do 13. jula, 2010. godine. Ipak, Direktive 82/176/EEZ, 83/513/EEZ, 84/156/EEZ, 84/491/EEZ i 86/280/ EEZ prestaju da vae od 22. decembra, 2012. godine, a u meuvremenu drave lanice mogu obavljati nadzor i izvetavati o rezultatima u skladu s lanovima 5, 8. i 15. Direktive 2000/60/EZ, umesto prethodno spomenutim direktivama. b) Direktivom o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potronju 98/83/ EC235 koja je doneta 3. novembra, 1998. godine, se izvesni elementi znaaj235 Council Directive 98/83/EC of 3 November 1998 on the quality of water intended for human consumption (OJ L 330, 5.12.1998, p. 3254).
236 Inae utvrene parametre Komisija je u obavezi da preispituje u skladu sa dostignuima naunog i tehnikog progresa ali najmanje u periodu od pet godina.
136
139
hemijski i mikrobioloki parametri, granine i indikativne vrednosti za pojedine parametre i minimalnu uestalost uzorkovanja i referentne metode analize). Od drava lanica EU se trai da oznae vodu za ribe, ustanove standarde kvaliteta vode za ribu, nadgledaju ovu vodu i ustanove programe redukcije zagaenja. Iz primene odredbi ove direktive iskljuene su vode u prirodnim ili vetakim ribnjacima koji se koriste za intenzivan uzgoj riba. e) Direktivom o vodi za ljuskare (2006/113/EC) (kodifikovana verzija Direktive 79/923/EEC o potrebnom kvalitetu vode za uzgoj ljuskara)239 ureuje se kvalitet vode za uzgoj ljuskara i primenjuje se za one vode koje drave lanice odreuju kao vode koje treba zatititi ili poboljati kako bi bile pogodne za ivot i uzgoj ljuskara (koljki, pueva). Na taj nain se ostvaruju ciljevi koji se tiu kvaliteta proizvoda od ljuskara koji se direktno koriste u ljudskoj prehrani. Parametri primenjivi za vode koje su odreene od strane drava lanica navedeni su u Prilogu I. Drave lanice imaju obavezu da uspostave programe smanjivanja zagaivanja da bi obezbedile da definisane vode u roku od est godina nakon odreivanja budu usklaene s utvrenim vrednostima parametara (lan 5). Nadlena tela u dravama lanica sprovode uzorkovanje s minimalnom uestalou koja je utvrena u Prilogu I. (lan 7). Direktiva propisuje i obavee saradnje drava kada drava lanica namerava da odredi vode pogodne za ivot ljuskara u neposrednoj blizini granice s drugom dravom lanicom (lan 10); obavezu dostavljanja podataka Komisiji (lan 13), itd.
Isputanje zagaujuih materija u vodu
c) Direktiva 2006/7/EZ o upravljanju kvalitetom vode za kupanje kojom se ukida Direktiva 76/160/EEZ237 regulie: (a) praenje i razvrstavanje kvaliteta vode za kupanje; (b) upravljanje kvalitetom vode za kupanje; i (c) obavetavanje javnosti o kvalitetu vode za kupanje. Cilj Direktive je ouvanje, zatita i poboljanje kvaliteta ivotne sredine i zatita ljudskog zdravlja kroz dopunu Direktive 2000/60/EZ. Direktiva se primenjuje na svaki onaj deo povrinskih voda gde nadleno telo oekuje veliki broj kupaa, a nije izdalo trajnu zabranu kupanja, niti trajno upozorenje protiv kupanja. Ona se ne primenjuje na: (a) bazene za plivanje i na bazene u banjama; (b) vode u zatvorenom koje se proiavaju ili koriste u terapijske svrhe; (c) vetake vode u zatvorenom odvojene od povrinskih i podzemnih voda (lan 1). Drave lanice su u obavezi da svake godine utvrde sve vode za kupanje i odrede trajanje sezone kupanja. (Prvi put su bile u obavezi da to uine pre poetka prve sezone kupanja nakon 24. aprila, 2008. godine). Takoe, u obavezi su da obezbede da se praenje parametara navedenih u Prilogu I, koloni A sprovodi u skladu s Prilogom IV uz Direktivu, kao i da saine kalendar praenja (lan 3). Obezbeivanje prikupljanja setova podataka o kvalitetu vode za kupanje obavlja se praenjem parametara navedenih u Prilogu I, kolona A (lan 4). Direktiva propisuje i obaveze koje se odnose na: razvrstavanje (kategorizaciju) i status voda za kupanje s obzirom na kvalitet (lan 5); profile vode za kupanje (lan 6); mere upravljanja u vanrednim okolnostima (lan 7), u sluaju opasnosti od odreenih bakterija (lan 8) i ostalih parametara (lan 9); saradnju kada su u pitanju prekogranine vode (lan 10). Poglavlje III Direktive odnosi se na razmenu informacija ukljuujui i uee javnosti (lan 11, 12) i izvetavanje Komisije (lan 13) d) Osnovni cilj Direktive o kvalitetu slatkih voda kojima je potrebna zatita ili poboljanje radi obezbeenja ivota riba (78/659/EEC) je zatita slatke vode radi obezbeivanja uslova za odranje razliitih vrsta riba.238 Direktiva utvruje minimalne kriterijume kvaliteta koji moraju biti postignuti (fiziki,
a) Direktiva o zagaivanju uzrokovanom nekim opasnim materijama isputenim u vodenu ivotnu sredinu Zajednice (2006/11/EZ)240 predstavlja kodifikovanu verziju Direktive (76/464/EEC) koja je nekoliko puta menjana i
239 Directive 2006/113/EC of the European Parliament and of the Council of 12December2006 on the quality required of shellfish waters (codified version) (OJ L 376, 27.12.2006, p. 1420) 240 Directive 2006/11/EC of the European Parliament and of the Council of 15 February 2006 on pollution caused by certain dangerous substances discharged into the aquatic environment of the Community (Codified version) (Text with EEA relevance) (OJ L 64, 4.3.2006, p. 5259)
237 Directive 2006/7/EC of the European Parliament and of the Council of 15February 2006 concerning the management of bathing water quality and repealing Directive 76/160/EEC (OJ L 64, 4.3.2006, p. 3751)Direktiva 76/160/EEZ se ukida od 31. decembra, 2014. godine (lan 17). 238 Direktiva iji je prestanak vaenja predvien trinaest godina nakon stupanja na snagu Direktive 2000/60/EC kojom se uspostavlja okvir za delovanje Zajednice u oblasti politike voda (lan 22. stav 2), t.j. 2013. godine.
138
141
iz prostorija koje se koriste za obavljanje zanatske ili industrijske delatnosti, osim otpadne vode iz domainstva i oticaja od kinice (lan 2. taka 1-3). Direktiva propisuje da drave lanice imaju obavezu da obezbede da sva naselja budu opremljena kolektorskim sistemima za komunalnu otpadnu vodu u zavisnosti od veliine naselja (lan 3), odnosno da komunalne otpadne vode iz kolektorskih sistema pre isputanja budu podvrgavane sekundarnom preiavanju ili drugom tretmanu (lan 4). Takoe, drave su bile u obavezi da do 1993. godine, utvrde osetljive zone u skladu sa kriterijumima postavljenim u Aneksu II kao i da obezbede da komunalne otpadne vode koje ulaze u kolektorske sisteme budu pre isputanja u osetljive zone podvrgnute stroem preiavanju, najkasnije do 31. 12. 1998. godine. Kada su vode pod upravom jedne drave lanice, ugroene isputanjem komunalnih otpadnih voda druge drave lanice, drava lanica ije su vode ugroene moe obavestiti drugu dravu lanicu i Komisiju o relevantnim injenicama (lan 9). Predvieno je da e drave lanice obezbediti da do 31. decembra, 2000. godine, bioloki razgradiva industrijska otpadna voda iz postrojenja koja pripadaju industrijskim sektorima pobrojanim u Aneksu III (prerada mleka, proizvodnja produkata od voa i povra, proizvodnja i flairanje bezalkoholnih napitaka, prerada krompira, industrija mesa, pivare, proizvodnja alkohola i alkoholnih napitaka, itd), koja ne ulazi u postrojenja za preiavanje komunalnih otpadnih voda, pre isputanja u vodoprijemnik zadovoljava uslove ustanovljene u odgovarajuoj saglasnosti i/ili posebnoj dozvoli nadlenog organa ili odgovarajueg tela, to se odnosi na sva isputanja iz postrojenja koja predstavljaju 4.000 ekvivalent stanovnika (E.S.) i vie (lan 13). Mulj koji potie od preiavanja otpadnih voda ponovo se treba upotrebiti kad god je to pogodno, a nainima odlaganja je potrebno obezbediti minimiziranje nepovoljnih efekata na ivotnu sredinu (lan 14). Direktiva takoe utvruje obaveze drava u pogledu monitoringa i izvetavanja o stanju odlaganja komunalnih otpadnih voda, kao i dostavljanja odgovarajuih informacija Komisiji. U Aneksu I se definiu zahtevi za otpadne komunalne vode, u Aneksu II kriterijumi za utvrivanje osetljivih i manje osetljivih zona. Inae, prema procenama Komisije EZ, jedan od glavnih razloga za postignuto poboljanje stanja kvaliteta voda u periodu vaenja Petog akcionog
dopunjavanja. Drave lanice su u obavezi da preduzmu sve potrebne mere kako bi uklonile zagaivanje voda (kopnene povrinske vode; teritorijalne vode; unutarnje priobalne vode) opasnim materijama sa Liste I iz Priloga I, i smanjile zagaivanje tih voda opasnim materijama iz sa Liste II iz Priloga I (lan 3). Za materije sa Liste I obavezno je (a) da se pre svakog isputanja u vode pribavi odobrenje nadlenog organa drave lanice; (b) da se u odobrenju utvrde norme emisije za isputanje tih materija u vode, a ako je to potrebno za sprovoenje ove Direktive, za isputanje tih materija u kanalizaciju; (c) odobrenja se mogu izdati samo na odreeno vreme i mogu se produiti uzimajui u obzir promene graninih vrednosti emisije predvienih direktivama iz Priloga IX. Direktive 2000/60/EZ. lanom 5. Direktive propisuje se ta treba da sadre norme emisije u odobrenju, (najvea doputena koncentracija materija prilikom isputanja; najvea koliina materija koja se sme ispustiti tokom jednog ili vie odreenih razdoblja), a lanom 6. obaveza utvrivanja programa za smanjenje zagaivanja voda materijama sa Liste II. Takoe, obaveza je drava lanica da preduzmu sve potrebne mere kako bi se izbeglo da se primenom mera donesenih na osnovu ove Direktive povea zagaivanje voda na koje se inae Direktiva na primenjuje kao i da se zabrani svako delovanje kojim se namerno ili nenamerno izbegava sprovoenje odredbi Direktive (lan 7). b) Direktiva Saveta 91/271/EEZ o preiavanju komunalnih otpadnih voda241 odnosi se na sakupljanje, preiavanje i isputanje komunalnih otpadnih voda i preiavanje i isputanje otpadnih voda iz odreenih industrijskih sektora. Cilj Direktive je zatita ivotne sredine od nepovoljnih uticaja isputanja otpadnih voda. Komunalna otpadna voda je definisana kao upotrebljena voda iz domainstava ili meavina upotrebljene vode iz domainstava sa industrijskom upotrebljenom vodom i/ili kinicom; a otpadna voda iz domainstva kao otpadna voda iz stambenih naselja i servisa, koja je nusprodukt preteno ljudskog metabolizma i kunih aktivnosti. Industrijska otpadna voda je bilo koja otpadna voda koja se isputa
241 Council Directive 91/271/EEC of 21 May 1991 concerning urban waste-water treatment (OJ L 135, 30.5.1991, p. 4052).
140
143
koje utvruju drave lanice u skladu s postupkom iz dela A Priloga II za zagaujue materije, grupe zagaujuih materija ili pokazatelje zagaenja za koje je prepoznato da na teritoriju pojedine drave lanice doprinose rizinom odreenju celina ili grupe celina podzemnih voda, pri emu se uzima u obzir makar popis iz dela B Priloga II. lanom 4. Direktive propisan je postupak za ocenjivanje stanja podzemnih voda, lanom 5 regulisana su pitanja vezana za prepoznavanje znaajnih i trajno rastuih trendova i utvrivanje poetnih taaka za promenu trendova. Drave lanice imaju obavezu da utvrde sve znaajne i trajno rastue trendove koncentracija zagaujuih materija, grupa zagaujuih materija ili pokazatelja zagaivanja podzemne vode za koje je utvreno postojanje rizika, kao i da utvrde poetnu taku za promenu tog trenda u skladu s Prilogom IV. Mere spreavanja ili ograniavanja unosa zagaujuih supstanci u podzemne vode definisane su lanom 6. Za postizanje ciljeva spreavanja ili ograniavanja unosa zagaujuih materija u podzemne vode, u skladu s lanom 4 stav 1. taka (b) alineja (i) Direktive 2000/60/EZ, drave lanice imaju obavezu da obezbede da program mera donet u skladu s lanom 11, te Direktive obuhvata sledee: (a) sve mere potrebne za spreavanje unosa bilo kakvih opasnih materija u podzemne vode. Pri identifikaciji takvih materija drave lanice naroito uzimaju u obzir opasne materije koje su navedene u takama 1 do 6 Priloga VIII. Direktive 2000/60/EZ, kao i materije koje ulaze u grupe zagaujuih materija navedenih u takama 7 do 9 tog Priloga, kada se one smatraju opasnima; (b) za zagaujue materije navedene u Prilogu VIII Direktive 2000/60/EZ koje se ne smatraju opasnima, i za bilo koje druge neopasne zagaujue materije koje nisu navedene u tom Prilogu, a za koje drave lanice smatraju da predstavljaju rizik od postojeeg ili potencijalnog zagaenja, sve mere koje su potrebne da bi se ograniio unos u podzemne vode kako bi se osiguralo da takvi unosi ne uzrokuju pogoranje ili znaajni i trajno rastui trend koncentracije zagaujuih materija u podzemnim vodama. Takve mere uzimaju u obzir barem najbolje dostupne prakse, ukljuujui najbolje prakse zatite ivotne sredine i najbolje raspoloive tehnnike, u skladu s relevantnim zakonodavstvom Zajednice. Norme kvaliteta podzemne vode date su u Prilogu 1; granine vrednosti za zagaujue materije i pokazatelji zagaenja podzemnih voda u Prilogu 2;
plana (1992-2000) pripisuje se napretku u vezi sa sprovoenjem Direktive o tretmanu urbanih otpadnih voda. Naroito je uinjeno znaajno smanjenje u broju tekih zagaenja reka zahvaljujui redukcijama u isputanjima otpadnih materija iz takastih izvora.242
Podzemne vode
Direktiva 2006/118/EZ Evropskog parlamenta i Vea od 12. decembra, 2006. godine, o zatiti podzemnih voda od zagaivanja i degradacije243 utvruje posebne mere za spreavanje i nadzor nad zagaivanjem podzemnih voda u skladu s lanom 17. stav 1. i 2. Direktive 2000/60/EZ. Ove mere ukljuuju sledee: (a) merila za ocenjivanje dobrog hemijskog stanja podzemnih voda; i (b) merila za prepoznavanje znaajnih i trajno rastuih trendova i za utvrivanje poetnih taaka za promenu trendova. Osim toga, ova Direktiva dopunjuje odredbe namenjene spreavanju ili ograniavanju unosa zagaujuih materija u podzemne vode koje su ve sadrane u Direktivi 2000/60/EZ, i namenjena je spreavanju pogoranja stanja svih delova podzemne vode (lan 1). Reenja sadrana u Direktivi polaze od stava da su podzemne vode dragocen prirodni izvor, te ih kao takve treba zatititi od degradacije i hemijskog zagaivanja. To je naroito znaajno za ekosisteme koji su zavisni od podzemnih voda, te za korienje podzemnih voda u snabdevanju vodom koja je namenjena za ljudsku prehranu. Takoe, podzemne vode su najosetljivije i najvee nalazite slatke vode u Evropskoj uniji, te su ujedno i glavni izvor snabdevanja vodom za pie u mnogim regionima (preambula). Prema odredbama lana 3 za potrebe ocenjivanja hemijskog stanja podzemne vode, drave lanice u skladu s odeljkom 2.3 Priloga V Direktive 2000/60/EZ koriste sledea merila: (a) norme kvaliteta podzemnih voda iz Priloga I; (b) granine vrednosti
242 Europes Environment: What directions for the future, Brussels, 24.11.1999, COM(1999)543 final, p.9. 243 Directive 2006/118/EC of the European Parliament and of the Council of 12December 2006 on the protection of groundwater against pollution and deterioration (OJ L 372, 27.12.2006, p. 1931)
142
145
U Aneksu I su propisani Kriterijumi za identifikovanje voda koje su zagaene i vode koje mogu biti pod uticajem zagaivanja ako se ne preduzumu odgovarajue mere; Aneks II se odnosi na Pravila dobre poljoprivredne
postupak ocenjivanja hemijskog stanja podzemne vode definisan je u Prilogu 3; dok se u Prilogu 4 definiu elementi za postupak prepoznavanja znaajnih i trajno rastuih trendova, kao i poetne take za promenu trenda. Drave lanice su bile u obavezi da donesu potrebne zakone i druge propise kako bi se uskladili s odredbama ove Direktive do 16. januara, 2009. godine (lan 12).
Zagaivanje nitratima iz poljoprivrede
prakse, a Aneks III na mere koje treba da sadre akcioni programi iz lana 5; Aneks IV na referentne metode merenja. U Aneksu V se navode informacije koje treba da sadri Izvetaj iz lana 10 koje drave lanice podnose Komisiji.
Upravljanje poplavnim rizicima
Direktiva o zatiti voda od zagaivanja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora (91/676/EEC)244 ima za cilj smanjenje zagaivanja vode koje izazivaju ili podstiu nitrati iz poljoprivrednih izvora i spreavanje daljeg takvog zagaivanja (lan 1). Drave lanice imaju obavezu da vode koje su zagaene i vode koje mogu biti pod uticajem zagaivanja (ukoliko se ne preduzme akcija shodno lanu 5) identifikuju prema kriterijumima postavljenim u Aneksu I. U roku od dve godine od dana objavljivanja direktive, drave lanice su bile u obavezi da proglase ranjive zone u svim oblastima na svojim teritorijama koje se dreniraju u vode koje mogu biti pod uticajem zagaivanja, a da obaveste Komisiju o ovom poetnom proglaavanju u roku od est meseci. (lan 3). Kada se vode koje drava lanica identifikuje koje su zagaene ili mogu biti zagaene nalaze pod uticajem zagaivanja od voda koje se direktno ili indirektno dreniraju ka njima iz druge drave lanice, drave lanice ije su vode pod uticajem takvog zagaivanja mogu o relevantnim injenicama izvestiti druge drave lanice i Komisiju. Drave lanice, u cilju obezbeivanja opteg nivoa zatite od zagaivanja za sve vode, u roku od dve godine od dana usvajanja ove direktive: utvruju pravilo ili pravila dobre poljoprivredne prakse koja e poljoprivrednici dobrovoljno primenjivati, a koja e sadrati odredbe koje obuhvataju bar one stavke navedene u Aneksu II A; (b) utvruju, gde je to potrebno, program koji e promovisati primenu pravila dobre poljoprivredne prakse, a koji e sadrati i odredbu o obuci i informisanju poljoprivrednika (lan 4). Takoe, drave lanice su u obavezi da, u svrhu realizacije ciljeva Direktive, utvrde akcione programe koji se odnose na proglaene ranjive zone. (lan 5).
244 Council Directive 91/676/EEC of 12 December 1991 concerning the protection of waters against pollution caused by nitrates from agricultural sources (OJ L 375, 31.12.1991, p. 18)
Direktiva 2007/60/EZ o proceni i upravljanju poplavnim rizicima245 ima za cilj da se uspostavi okvir za procenu i upravljanje poplavnim rizicima radi smanjivanja tetnih posledica poplava u Zajednici za zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, kulturnu batinu i privrednu aktivnost (lan 1). Pojam poplave oznaava privremenu pokrivenost vodom zemljita koje obino nije prekriveno vodom. To ukljuuje poplave koje uzrokuju reke, potoci, bujini vodotoci, te poplave uzrokovane morem na priobalnim podrujima, itd. U skladu sa tim poplavni rizik znai kombinacija verovatnoe pojave poplavnog dogaaja i moguih tetnih posledica poplavnog dogaaja po zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, kulturnu batinu i ekonomsku aktivnost. Obaveze drava lanica odnose se na sprovoenje preliminarne procene rizika za odreena vodna podruja (lan 4). Na osnovu raspoloivih ili lako dostupnih informacija, kao to su podaci i studije o dugoronim promenama stanja, naroito o posledicama klimatskih promena na javljanje poplava, sprovodi se preliminarna procena poplavnih rizika kako bi se napravila procena moguih rizika. Najmanje to procena mora ukljuivati je sledee: karte vodnog podruja u odgovarajuem omeru koje ukljuuju granice renih slivova, podslivova i, onde gde postoje, priobalnih podruja, s prikazom topografije i korienja zemljita, opis poplava koje su se dogodile u prolosti i koje su imale znaajne tetne posledice i za koje je verovatnost slinih buduih dogaaja i dalje relevantna, ukljuujui njihov prostorni
245 Directive 2007/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2007 on the assessment and management of flood risks (OJL, 288, 6.11.2007, pp.27-34).
144
147
Mapa 1.: Poplavni dogaaji u Evropi izmeu 1998-2009. godine
obuhvat i puteve oticanja poplavnih voda, te procenu tetnih posledica, opis znaajnih poplava u prolosti, kada se mogu predvideti znaajne tetne posledice slinih buduih dogaaja, kao i podatke specifine za pojedine drave ili regione (lan 4). Drave lanice imaju obavezu da na nivou vodnog podruja ili jedinice upravljanja, izrade karte opasnosti od poplava i karte rizika od poplava u najprikladnijoj srazmeri (lan 6) kao i planove upravljanja poplavnim rizicima (lan 7). Za vodna podruja ili jedinice upravljanja koje se u celosti nalaze unutar njihove teritorije, drave lanice moraju obezbediti da se izradi samo jedan plan upravljanja poplavnim rizicima ili vie planova upravljanja poplavnim rizicima usklaenih na vodnom podruju. Kada se vodno podruje ili jedinica upravljanja, u celosti nalazi na teritoriji Zajednice, drave lanice moraju obezbediti koordinaciju s ciljem izrade jednog meunarodnog plana upravljanja poplavnim rizicima ili vie planova upravljanja poplavnim rizicima usklaenih na nivou meunarodnog vodnog podruja. Slino i kada se vodno podruje ili jedinica upravljanja protee izvan granica Zajednice (lan 8). Direktiva propisuje i obaveze drava lanica da preduzmu odgovarajue korake radi usklaivanja primene ove direktive i Direktive 2000/60/EZ s fokusom na mogunosti poveavanja delotvornosti, razmene informacija i ostvarivanja zbirne sinergije uzimajui u obzir ciljeve zatite ivotne sredine utvrene lanom 4. Direktive 2000/60/EZ. (lan 9). U skladu s propisima Zajednice, drave lanice imaju obavezu da javnosti stave na raspolaganje preliminarnu procenu rizika, karte opasnosti od poplava i planove upravljanja poplavnim rizicima, kao i da podstiu aktivno uee zainteresovanih strana u izradi, revizijama i auriranju planova upravljanja poplavnim rizicima. (lan 10).
-30
-20
-10
10
20
30
40
50
60
70
60
50
50
40
40
10
20
500 30
1000
1500km
Poplavni dogaaji u Evropi, 1998-2009. Broj dogaaja
>9
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/occurrence-of-flood-events-ineurope-1998/map-5-24-climate-change-2008-occurence-of-floods.eps/Map%201.1%20 Water%20resources_101.eps.75dpi.png/at_download/image
146
149
Direktiva o otpadnom blatu (mulju) (86/278);248 Direktiva o izvetavanju (91/692/EEC);249; Direktiva o proizvodima za zatitu bilja (91/414/EEC);250 Direktiva o deterdentima (73/404/EEC);251 Direktiva o velikim akcidentima (82/501/EEC);252 Direktiva o stanitima i pticama (92/43/EEC);253 Direktiva o proceni uticaja na ivotnu sredinu (85/37/EEC):254 Uredba Saveta EU (EEC) o osnivanju Evropske agencije za ivotnu sredinu i Evropske informacione i observacijske mree (No. 1210/90 od 7. 5. 1990.);255 ie propisa kojima je obuhvaena oblast klasifikacije, obeleavanja i v procene rizika od hemikalija, upravljanja otpadom, itd.
Legislativa EU u drugim oblastima zatite ivotne sredine od znaaja za zatitu voda
Ostala legislativa EU od znaaja za oblast zatite voda rasuta je po razliitim tzv. sektorskim politikama i kompletnija analiza bi morala uvaavati stanje i zahteve u ovim drugim oblastima: energetska politika, transport, poljoprivreda, umarstvo, turizam, saobraaj, itd. Ipak, ako bi izdvajali pojedine propise EU od znaaja za oblast zatite voda onda bi svakako valjalo posebno spomenuti Direktiva o integralnom spreavanju zagaenja i kontroli (96/61/EC)246, kojim se nastoji na integralan nain spreiti ili minimizirati zagaivanje vode, vazduha i zemljita247. Prema lanu 1. Direktive, cilj je da se postigne integralna prevencija i kontrola zagaivanja koje potie od industrijskih aktivnosti koje su taksativno nabrojane u Aneksu I uz Direktivu. One obuhvataju irok spektar razliitih zagaivaa od instalacija vezanih za nauna istraivanja, energetskog sektora, proizvodnje u metalskom sektoru, mineralne industrije, hemijske industrije, upravljanja otpadom i drugih aktivnosti. Ostvarivanje postavljenog cilja podrazumeva razliita sredstva koja su odredbama Direktive utvrena i odnose se na: obaveze operatora instalacija (l. 3), dozvole za nove instalacije (l. 4), dozvole za postojee instalacije (l. 5), postupak izdavanja dozvola i potrebne uslove (l. 6, 7, 8, 9), preispitivanje i auriranje dozvola (l. 13, 14), najbolje rasploive tehnike i standarde kvaliteta ivotne sredine (l. 10, 11, 12), pristup informacijama i javno uee u proceduri dozvola (l. 15), razmenu informacija (l. 16), prekogranine efekte (l. 17), utvrivanje vrednosti graninih emisija (l. 18), itd. to se tie voda valja rei da, pored drugih delova Direktive koji se mogu odnositi na vode, aneks III uz Direktivu (indikativna lista glavnih zagaujuih supstanci koje treba uzeti u obzir ) obuhvata, pored zagaujuih supstanci u vazduhu, i zagaujue supstance u vodi. Pored ove Direktive za oblast zatite voda relevantna su, izmeu ostalog, i sledee:
Usklaivanje nacionalnih propisa Republike Srbije sa propisima EU
Osnovni izvori nacionalnog prava je Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, br. 30/2010), odnosno Zakon o vodama (Slubeni glasnik RS br.46/91,
248 (OJ No L 181, 8.7.1986, p.6) 249 (OJ No L 377, 31.12.1991, p.48) 250 (OJ No L 230, 19.8.1991, p.1)
246 (OJ No L 257, 10/10/1996, p.26) 247 iroko definisan pojam zagaivanja takoe govori o pristupu koji Direktiva ima za polazite. Prema lanu 2. t.2. zagaivanje je direktno ili indirektno uvoenje (kao rezultat ljudskih aktivnosti) substanci, vibracija, grejanja ili zvuka u vazduh, vodu ili zemljite, koje moe biti tetno za ljudsko zdravlje ili kvalitet ivotne sredine, a koje uzrokuje tete na meterijalnim dobrima, ili umanjenju komfora ili drugom legitimnom upotrebom ivotne sredine.
251 (OJ No L347, 17.12.1973, p.53) 252 (OJ No L 230, 5.8.1982, p.1) 253 (OJ No L 206, 22.7.1992, p.7) 254 (OJ No L 175, 5.7.1985, p.40) 255 (OJ No L 120 11.05.90.p.1), izmenjena i dopunjena u (OJ L 117 05.05.99.p.1)
148
151
i donoenje vie podzakonskih akata, na osnovu ovog Zakona, kojima e biti potpuno prenete Direktiva 2000/60/EZ i Direktiva 2007/2/EZ.
n
53/93, 67/93, 48/94, 54/96), emu treba dodati i nekoliko drugih propisa meu kojima je i Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS broj 135/04, 36/09), Zakon o reimu voda (Slubeni glasnik RS, broj 101/2005) i Zakon o hidrometeorolokim poslovima od interesa za celu zemlju (Slubeni list SFRJ, broj 18/88 i 63/90), itd. Nadlenost u oblasti zatite i upravljanja vodama u Republici Srbiji imaju etiri ministarstva: MPV, MSPP, MZ, MI, RHMZ, instituti i zavodi za javno zdravlje, javna vodoprivredna preduzea, autonomne pokrajine, lokalna samouprava, kao i preduzea za vodovod i kanalizaciju.256 Radi usklaivanja nacionalnih propisa sa propisima EU, planirano je preduzimanje razliitih mera i donoenje novih propisa257 kao to su:
n
onoenje odgovarajueg propisa o ustanovljavanju dravne mree i d programa rada meteorolokih i hidrolokih stanica. d onoenje Zakona o bezbednosti plovidbe i lukama na unutranjim vodama kojim e u unutranje zakonodavstvo biti prenete direktive 2006/87/EEZ i 2006/137/EZ, Direktiva 96/50/EZ, propisi 1356/96/EZ i 3921/91/EZ, Direktive 2005/44/EZ, 416/2007/EZ, 414/2007/EZ i Direktiva 415/2007/EZ; donoenje Zakona o bezbednosti pomorske plovidbe i otvrivanje nekoliko meunarodnih ugovora u oblasti transporta p robe u vodnom saobraaju ili od znaaja za ovu oblast.
onoenje podzakonskih akata na osnovu Zakona o vodama kojima d e (u 2011. godini) delimino biti prenete Direktiva 2000/60/EZ, Direktiva 98/83/EZ kao i Direktiva 2006/7/EZ; Direktiva 2007/60/ EZ, Direktiva 80/68/EEZ, Direktiva 2006/118/EEZ, Direktiva 75/440 EEZ, Direktiva 2007/2/EZ, Direktiva 2008/105/EZ i Direktiva 98/83/ EZ. Do kraja 2012. godine, delimino e biti prenete odredbe Direktive 91/271/EEZ i Direktive 91/676/EEZ kao i potpuno transponovanje odredbi Direktive 2000/60/EZ; svajanje novog Zakona o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti, kojim e u biti delimino prenete Direktiva 2000/60/EZ i Direktiva 2007/2/EZ kao
4. Monitoring atmosferskog zagaenja

256 Planirano je da meuinstitucionalna koordinacija u oblasti upravljanja i zatite voda bude utvrena nakon donoenja novog zakona o vodama. Do kraja 2011. godine osnovati nacionalnu konferenciju za vode, u skladu sa Direktivom 2000/60/EEZ. Planirano je da meuinstitucionalna koordinacija u oblasti upravljanja i zatite voda bude utvrena nakon donoenja novog zakona o vodama. Tako je planirano da se do kraja 2011. godine osnuje nacionalna konferencijua. U 2012. godini predviene su sledee aktivnosti: formiranje referentne laboratorije za kontrolu kvaliteta voda. Takoe, u ovom periodu treba jaati kapacitete MPV Republike direkcije za vode; implementacija programa mera iz Plana upravljanja vodama; uspostavljanje zona zatite svih vodnih tela koja se koriste za zahvatanje vode namenjene ljudskoj potronji, u skladu sa Zakonom o vodama; sprovoenje programa tehnike modernizacije i kadrovskog osposobljavanja mree laboratorija ovlaenih zdravstvenih ustanova koje vre uzorkovanje i analizu vode za pie; sprovoenje programa modernizacije i kadrovskog osposobljavanja Nacionalne hidrometeoroloke slube. 257 Videti: NPI-ID, op. cit. str. 583-586.
Kvalitet vazduha je jedno od pitanja koje izaziva najvie panje znaajnog dela graana EU i ono predstavlja jednu od oblasti gde je EU najaktivnija. Smatra se da su problemi atmosferskog zagaivanja poeli da igraju znaajnu ulogu u politici i legislativi EU od osamdesetih godina XX veka i to kao izvesna reakcija na pitanja inicirana donoenjem i ratifikacijom (od strane Zajednice) Konvencije o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979. g.). Nakon toga je usvojena prva direktiva u ovoj oblasti koja se odnosila na sumpor dioksid.258 Na dnevni red su dola pitanja vezana za kisele kie, odnosno borbu protiv zagaivanja vazduha odreivanjem graninih vrednosti za emisije nekih zagaujuih supstanci kao i ograniavanje emisija zagaujuih supstanci iz velikih postrojenja za spaljivanje. Kasnije je u
258 Prvo pitanje koje je u oblasti zatite vazduha bilo predmet regulisanja jesu zagaivanja sumpordioksidom i suspendovanim esticama za ta je doneta Direktiva Saveta 80/779/EEC od 15. jula, 1980. o graninim vrednostima kvaliteta vazduha i vrednostima za sumpor dioksid i suspendovane estice.
150
153
dva osnovna naina: unapreivanjem zakonodavstva u oblasti ivotne sredine i kroz integraciju pitanja kvaliteta vazduha u relevantne politike. Ovim dokumentom se propisuju ciljevi u oblasti zagaivanja vazduha i predlau mere za njihovo ostvarenje do 2020. godine: unapreivanje postojeeg zakonodavstva i to u oblastima koje predstavljaju najtetnije zagaujue supstance, i putem to ireg ukljuivanja svih sektora i politika koje imaju uticaj na zagaivanje vazduha. Zagaujue supstance koje izazivaju najveu zabrinutost sa stanovita uticaja na ljudsko zdravlje su troposferski ozon i suspendovane estice (naroito PM 2.5). Pored toga, cilj je efikasnija zatita ekosistema naroito od kiselih padavina i izloenosti azotu i ozonu. Strategijom su ustanovljeni posebni dugoroni ciljevi (2020. godina) koji se odnose na: smanjenje gubitaka u oekivanoj duini ivota kao posledica izloenosti vrstim materijama (za 47%); smanjenje akutne smrtnosti zbog izloenosti ozonu (za 10%); smanjenje u depoziciji kiseline za 74% u umskim podrujima i 39% u podrujima povrinskih slatkih voda; smanjenje podruja ekosistema izloenih eutrofikaciji (za 43%). Da bi se ostvarili ovi ciljevi procenjeno je da je potrebno da se emisije SO2 smanje za 82%, NOx za 60%, isparljivih organskih jedinjenja (VOCs) za 51% i PM 2,5 (estice koje se emituju direktno u vazduh) za 59% u poreenju sa emisijama u 2000. godini. Strategijom je definisano da se jedan od kljunih aspekata politike odnosi na unapreivanje legislative u oblasti kvaliteta vazduha, odnosno njeno pojednostavljivanje.260 Efikasnija upotreba energije smatra se jednim od osnovnih ciljeva ija realizacija treba da doprinese ostvarivanju ciljeva Strategije. Utvreni su ciljevi
260 Sainjeni su predlozi za preispitivanje vaeih propisa kroz kombinovanje reenja koja su sadrana u Okvirnoj direktivi, prvoj, drugoj i treoj direktivi kerkama i Odluke o razmeni informacija. Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council of 21 September 2005 on ambient air quality and cleaner air for Europe [COM(2005)447- Not published in the Official Journal]. Osim toga, Strategijom su predloene izmene propisa o limitima nacionalnih emisija, produenje nekih rokova za sprovoenje propisa, modernizacija komunikacija, unapreenje koherentnosti sa drugim politikama u oblasti ivotne sredine.
prvi plan doao razvoj legislative u domenu zatite ozonskog omotaa, ograniavanja emisija ugljendioksida i oteenja uma atmosferskim zagaenjem. Bez obzira to se procenjuje da je kao rezultat preduzetih mera uinjen pomak u eliminaciji problema koji se odnose na neke zagaujue supstance u vazduhu (kao to su sumpor dioksid, olovo, azotni oksidi, ugljen monoksid, benzen, itd.) kvalitet vazduha i dalje predstavlja jedan od ozbiljnih problema (letnji smog poreklom iz prizemnog ozona, suspendovane estice) zbog ega se smatra potrebnim dalje preduzimanje mera na razliitim nivoima (lokalnom, nacionalnom, evropskom, meunarodnom). Opti okviri politike EU u oblasti kvaliteta vazduha definisani su u estom akcionom programu u oblasti ivotne sredine. Jedan od ciljeva koji je definisan u ovom dokumentu odnosi se upravo na postizanje takvog nivoa kvaliteta vazduha koji nee imati za posledicu neprihvatljive uticaje ili predstavljati rizik za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. lan 5 ovog dokumenta odnosi se na ciljeve i prioritetna podruja delovanja u vezi sa klimatskim promenama. Prioritetne aktivnosti se odnose na sprovoenje meunarodnih obaveza definisanih Kjoto protokolom, smanjivanje emisija gasova staklene bate u energetskom sektoru, transportu, industrijskoj proizvodnji i drugim privrednim granama. Jedan od definisanih prioriteta odnosi se na mere adaptacije na posledice klimatskih promena kao i na ukljuivane pitanja klimatskih promena u spoljnu politiku i politiku odrivog razvoja Zajednice.
Tematska strategija o zagaivanju vazduha
Tematska strategija o zagaivanju vazduha,259 kao kljuni strateki dokument EU u ovoj oblasti, definie ciljeve za smanjivanje nekih zagaujuih materija, naglaava znaaj zakonodavnog regulisanja u borbi protiv zagaivanja na
259 Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - Thematic Strategy on air pollution {SEC(2005) 1132} {SEC(2005) 1133}, /* COM/2005/0446 final */, Brussels, 21.09.2005. Strategija je jedna od sedam strategija ija izrada je predviena estim akcionim programom i prva koja je formalno usvojena od strane Komisije. Zasnovana je na istraivanjima koja su sprovedena u okviru CAFE Programa (Clean Air for Europe) i drugih programa. Videti i: Commission communication of 4 May 2001 The Clean Air for Europe (CAFE) Programme: Towards a Thematic Strategy for Air Quality.
152
155
ugovore (9) i rezolucije (5).262 Grupisanje svih propisa u ovoj oblasti, prema specifinom predmetu regulisanja i ciljevima, mogue je na vie naina. Ovde se najpre ukazuje na najznaajnije meunarodne ugovore u kojima Evropska Zajednica ima status lana.
c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti atmosferskog zagaenja Meunarodni ugovori
koji se odnose na proizvodnju energije i struje iz obnovljivih izvora energije (12%, odnosno 21% do 2010. godine) pri emu se kao glavni inilac istie bio gorivo. Strategija predvia i mogue proirenje IPPC Direktive kao i Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada a predvieno je donoenje standarda za mala postrojenja za grejanje. Takoe, predvieno je i preispitivanje mogunosti smanjenja VOC. to se tie transporta, Strategijom je predvieno dalje smanjivanje emisija iz transportnog sektora. To takoe podrazumeva i dalje unapreivanje procedura odobravanja vozila kao i druge mere koje se tiu naknada za razliita vozila. Posebno pitanje kojim se Strategija bavi je pitanje uticaja vazdunog saobraaja na klimatske promene dok se u sluaju pomorskog transporta predvia nastavak pregovora u okviru Meunarodne pomorske organizacije (IMO). Takoe, u Strategiji se naglaava znaaj preduzimanja mera za unapreenje smanjivanja korienja azota u ishrani ivotinja kao i vetakih ubriva dok se u delu koji se odnosi na ruralni razvoj ukazuje na potrebu smanjivanja emisija amonijaka iz poljoprivrednih izvora naroito kroz modernizaciju farmi. Pored reenog, Strategijom se ukazuje na potrebu da se pitanja kvaliteta vazduha uzmu u obzir u meunarodnim forumima i bilateralnim odnosima.261
b) Propisi EU u oblasti monitoringa atmosferskog zagaenja
Konvencija o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979)263 sa osam protokola predstavlja najznaajniji dokument kojim su odreeni okviri za kontrolu i smanjivanje teta koje mogu nastati po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu usled prekograninog zagaivanja vazduha. U meuvremenu, tokom svoga postojanja i primene pokazalo se neophodnim donoenje vie dodatnih protokola kako bi se precizirale aktivnosti na reavanju pojedinih konkretnijih pitanja. Tako je Konvencija proirena sa osam protokola kojima su regulisana pitanja u vezi sa konkretnim zagaujuim materijama. To su: 1 enevski Protokol iz 1984. godine, o dugoronom finansiranju Programa saradnje za praenje i procenu prekograninog prenosa zagaujuih materija u vazduhu na velikim udaljenostima u Evropi (EMEP);264 2 H elsinki Protokol iz 1985. godine, o smanjenju emisija sumpora ili njihovih prekograninih tokova za najmanje 30 procenata;265
262 Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15102030.htm (datum pristupa: 20.09.2010). Klasifikacija je data prema osnovnom nazivu dokumenta. Meutim, treba imati u vidu da postoje razliita preplitanja meu pojedinim od izvora prava. Npr. neke odluke se odnose na meunarodne ugovore, itd. 263 Videti: http://www.unece.org/env/lrtap/status/lrtap_st.htm (datum pristupa: 20.09.2010).
Spisak propisa EU u oblasti atmosferskog zagaenja obuhvata ukupno 108 akata EU razliitog karaktera. Najbrojnije su direktive (38), zatim slede odluke (28), uredbe (19), preporuke (9), akti koji se odnose na meunarodne
261 Pored ove strategije u najuoj vezi sa zatitom vazduha su i Evropska strategija: Zelena vozila (2010): Communication from the Commission to the European Parliament, the Council and the European Economic and Social Committee of 28 April 2010 - A European strategy on clean and energy efficient vehicles [COM(2010)186 final Not published in the Official Journal] (http://eur-lex.europa. eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:0186:FIN:EN:PDF), zatim Strategija EU o biogorivima (2006): Commission Communication of 8 February 2006 entitled An EU Strategy for Biofuels [COM(2006) 34 final - Official Journal C 67 of 18 March 2006] (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2006:0034:FIN:EN:PDF).
264 86/277/EEC: Council Decision of 12 June 1986 on the conclusion of the Protocol to the 1979 Convention on long-range transboundary air pollution on long-term financing of the cooperative programme for monitoring and evaluation of the long-range transmission of air pollutants in Europe (EMEP),( OJ L 181, 4.7.1986, p. 11). 265 93/361/EEC: Council Decision of 17 May 1993 on the accession of the Community to the Protocol to the 1979 Geneva Convention on long-range transboundary air pollution concerning the control of emissions of nitrogen oxides or their transboundary fluxes,( OJ L 149, 21.6.1993, p. 1415).
154
157
U skladu sa definisanim ciljem, Konvencija utvruje jedan broj prinicipa koji daju optu orjentaciju za budui razvoj i tumaenje Konvencije. To su.
n
3 S ofijski Protokol iz 1988. godine, o kontroli emisija oksida azota i njihovih prekograninih tokova; 4 enevski Protokol iz 1991. godine, o kontroli emisija isparljivih organskih jedinjenja ili njihovih prekograninih tokova; 5 Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora iz Osla, 1994. godine;266 6 Protokol o tekim metalima iz Arhusa 1998. godine; 7 P rotokol o stalnim organskim zagaivaima (POPs Persistant Organic Pollutants) iz Arhusa 1998. godine i 8 P rotokol o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona donesen 1999. u Getenburgu.267 Cilj Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (Njujork, 1992) (i svih sa njom povezanih pravnih instrumenata) je da se postigne stabilizacija koncentracije gasova staklene bate u atmosferi na nivou koji bi spreavao opasne antropogene uticaje na klimatski sistem269. Takav nivo trebalo bi da se postigne u vremenskom periodu koji bi omoguio ekosistemima da se na prirodan nain prilagode promeni klime, koji bi obezbedio da ne bude ugroena proizvodnja hrane i omoguio dalji stabilan ekonomski razvoj.
268
rincip jednakosti i zajednike, ali izdiferencirane odgovornosti (rap zvijene zemlje treba da imaju vodeu ulogu); uzimanje u obzir specifinosti zemalja u razvoju; princip predostronosti; rincip integralnosti mera zatite klimatskog sistema u nacionalne p programe razvoja i rincip saradnje u unapreivanju izgradnje otvorenog meunarodp nog ekonomskog sistema.
266 98/686/EC: Council Decision of 23 March 1998 on the conclusion by the European Community of the Protocol to the 1979 Convention on long-range transboundary air pollution on further reductions of sulphur emissions, (OJ L 326, 3.12.1998, p. 3434). 267 2003/507/EC: Council Decision of 13June 2003 on the accession of the European Community, to the Protocol to the 1979 Convention on Long-Range Transboundary Air Pollution to Abate Acidification, Eutrophication and Ground-Level Ozone, (OJ L 179, 17.7.2003, p. 12). 268 94/69/EC: Council Decision of 15 December 1993 concerning the conclusion of the United Nations Framework Convention on Climate Change, (OJ L 33, 7.2.1994, p. 1112). 269 Inae, nepovoljni uticaji promene klime, prema odedbama Konvencije, oznaavaju promene u fizikoj ivotnoj sredini ili bioti usled promene klime, a koje imaju znaajne tetne posledice na sastav, sposobnost obnavljanja ili produktivnost prirodnih i kontrolisanih ekosistema ili na funkcionisanje drutveno ekonomskih sistema ili ljudsko zdravlje ili blagostanje.
Opte obaveze lanica Konvencije odnose se na: izradu, auriranje i stavljanje na raspolaganje Konferenciji strana ugovornica nacionalnih katastara antropogenih emisija svih gasova staklene bate koji nisu regulisani Montrealskim protokolom koristei uporedive metodologije; formulisanje, sprovoenje, objavljivanje i auriranje nacionalnih i regionalnih programa koji sadre mere za ublaavanje promene klime; saradnju na razradi, primeni, irenju i transferu tehnologija, metoda i procesa kojima se ograniavaju, smanjuju ili spreavaju antropogene emisije gasova staklene bate u svim relevantnim sektorima (saobraaj, energetika, industrija, poljoprivreda, umarstvo, upravljanje otpadom); racionalno korienje ponora i rezervoara svih gasova staklene bate, ukljuujui biomasu, ume, okeane, kao i druge kopnene, priobalne i morske ekosisteme i saradnju u njihovom ouvanju i poboljanju kvaliteta; podravanje i saradnju u istraivanjima, kao i u uspostavljanju banke podataka o klimatskom sistemu; razmenu odgovarajuih informacija; saradnju u oblasti obrazovanja, obuke kadrova, itd. Posebno se definiu obaveze drava strana ugovornica Konvencije koje su navedene u Aneksu I (ukupno 38 drava), odnosno Aneksu II (ukupno 25 drava), a koje spadaju u grupu razvijenih zemalja. Posebno se upuuje na temeljno razmatranje pitanja akcija koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljile specifine potrebe zemalja u razvoju koje proistiu iz nepovoljnog uticaja proVODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA
156
159
Kjoto protokol (1997)270 predstavlja vaan korak u pravcu ograniavanja emisije 6 gasova staklene bate: ugljen dioksida (CO2), metana (CH4), azotnih oksida (N2O), vodonikfluorougljovodonika (HFCs), perfluorougljovodonika (PFCs), heksafluorida (SF6). Posebno su definisane obaveze razvijenih zemalja. Predvieno je da zemlje iz Aneksa I za vreme prvog perioda angaovanja (tj. 2008-2012.) treba da smanje njihove ukupne emisije gasova staklene bate za najmanje 5% u odnosu na nivoe iz 1990. godine271. Dogovoreni ciljevi su izdiferencirani meu razvijenim zemljama, dok je na nivou EU, ta obaveza iznosila 8%. Osobenost Kjoto protokola je i to to je on utvrdio tri osnovna mehanizma za realizovanje utvrenih ciljeva. To su: zajedniko sprovoene ( joint implementation - JI (l.6)), mehanizam istog razvoja (clean developmnet mechanism - CDM (l.12)) i trgovine emisijama (emissions trading - ET (l. 17)).
mena klime ili pak sprovoenja mera reagovanja naroito kod sledeih zemalja: malih ostrvskih zemalja, zemalja sa niskim priobalnim zonama, zemalja sa aridnim i semiaridnim podrujima i podrujima u kojima su ume izloene propadanju, zemalja sa podrujima gde se javljaju prirodne katastrofe, zemalja sa podrujima podlonim suama i irenju pustinja, zemalja sa podrujima sa velikim urbanim atmosferskim zagaenjima, zemalja sa podrujima sa osetljivim ekosistemima ukljuujui planinske ekosisteme, zemalja ije su privrede jako zavisne od prihoda od proizvodnje, prerade i izvoza, odnosno od potronje fosilnih goriva i sa njima povezanih energetski intenzivnih produkata i zemalja koje nemaju izlaz na more i tranzitnih zemalja.
Grafikon 6.: Prole i projektovane globalne temperaturne promene
Globalno povrinsko zagrevanje (C) 6.0 5.0 4.0 3.0 2.0 1.0 0.0 A1FI A1B A1T B2 A2 B1 -1.0 1990 A2 A1B 2000 B1 Konstantne koncentracije 2000. godine 2010 20. vek + 2 C cilj
270 2002/358/EC: Council Decision of 25 April 2002 concerning the approval, on behalf of the European Community, of the Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change and the joint fulfillment of commitments thereunder, (OJ L 130, 15.5.2002, p. 13). 271 Za poslednja tri gasa doputeno je da zemlje (a) u Aneksu mogu oznaiti kao referentnu i 1995. godinu.
Izvor: http://www.eea.europa.eu/soer/synthesis/synthesis/?b_start:int=12&-C=
158
161
Ciljevi Beke konvencije o zatiti ozonskog omotaa (Be, 1985. g.)272 odnose se na zatitu zdravlja oveka i ivotne okoline od tetnih efekata koji su posledica promena ozonskog omotaa. Osnovni predmet zatite je ozonski omota koji je prema odredbama Konvencije definisan kao omota ozona u atmosferi iznad planetarnog graninog sloja (l.1). tetnim posledicama se smatraju promene u fizikoj sredini ili biosferi, ukljuujui promenu klime, koje imaju znatne tetne posledice za ljudsko zdravlje odnosno sastav, prilagodljivost i produktivnost prirodnih i vetakih ekosistema ili materijala korisnih za oveanstvo. Zato se nastoji obezbediti korienje alternativnih tehnologija, opreme ili supstanci koje smanjuju, eliminiu ili spreavaju tetno delovanje na ozonski omota. Strane ugovornice Beke konvencije su na opti onain obavezane da, u skladu sa raspoloivim sredstvima i mogunostima, sarauju tako to e sistematski osmatrati, istraivati i razmenjivati informacije radi boljeg razumevanja i procene posledica koje ljudske aktivnosti imaju na ozonski omota. S tim ciljem, one usvajaju odgovarajue zakonske i administrativne mere i sarauju pri usklaivanju politika u vezi sa kontrolom, ograniavanjem, smanjivanjem ili spreavanjem aktivnosti oveka koje su pod njihovom jurisdikcijom ili kontrolom, ako se utvrdi da takve aktivnosti imaju ili mogu imati tetne posledice zbog promena, ili moguih promena, u ozonskom omotau. Takoe, strane ugovornice su obavezne:
n
Grafikon 7.: Ukupne emisije gasova sa efektom staklene bate u EU-27, 2008. godine, po sektorima
Otpad Poljoprivreda Industrijski procesi Odbegle emisije 8.3% 1.7% 9.6% 31.1% 2.8% Proizvodnja energije
Domainstva/ usluge
14.5% 12.4% 19.6% Proizvodnja/ izgradnja Transport*
* Iskljuuje meunarodni avio i brodski transport (6 % ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bate)
Promene 1990-2008. Ukupno Meunarodni brodski saobraaj Meunarodni avio saobraaj Otpad Poljoprivreda Industrijski procesi Odbegle emisije Domainstva/usluge Transport Proizvodnja/izgradnja Proizvodnja energije - 100 - 50 0 50 100 150 %
a sarauju pri izradi usklaenih mera, procedura i standarda za d sprovoenje ove konvencije radi usvajanja protokola i priloga; a sarauju sa nadlenim meunarodnim telima radi uspenog sprod voenja konvencije i protokola; a sarauju u istraivakom i naunom utvrivanju fizikih i hemijd skih procesa koji mogu da utiu na ozonski omota, ljudsko zdravlje
272 Council Decision 88/540/EEC concerning the conclusion of the Vienna Convention for the protection of the ozone layer and the Montreal Protocol on substances that deplete the ozone layer, (OJ L 297, 31.10.88).
160
163
dinja potronja i proizvodnja supstanci koje oteuju ozonski omota po glavi stanovnika ne prelazi 0,3 kg, a radi olakavanja sprovoenja obaveza.
n
i ostalih efekata koji se javljaju kao posledica promena u ozonskom omotau (posebno onih koji nastaju usled promena u ultraljubiastom sunevom zraenju koje uslovljavaju bioloki efekat (UV-B), klimatskih efekata koji se javljaju kao posledica promena u ozonskom omotau, efekata koji se javljaju kao posledica promena u ozonskom omotau i odgovorajuih promena u UVB zraenju na prirodne i vetake materijale koji su korisni za oveanstvo, primena procesa i aktivnosti koji mogu da utiu na ozonski omota, alternativnih supstanci i tehnologija, kao i drutveno ekonomskih pitanja u vezi sa ozonskim omotaom. Montrealski protokol o supstancama koje oteuju ozonski omota (Montreal, 1987. g. ) identifikuje glavne supstance koje oteuju ozonski omota i usvaja specifina ogranienja u vezi nivoa njihove proizvodnje i potronje u budunosti. Osnovni dokument sadri i aneks A u kome su navedene dve grupe supstanci koje oteuju ozonski omota: grupa I hloroflurougljovodonici (CFC-11, CFC-12, CFC -113, CFC-114, CFC-115) i grupa II - haloni (halon-1211, halon-1301, halon-2402). Protokolom su utvrene obaveze zamrzavanja potronje i proizvodnje kontrolisanih supstanci kao i obaveze smanjivanja potronje i proizvodnje dela supstanci, a predvieni su i odreeni izuzeci. Montrealski protokol je stalno inoviran da bi obuhvatao nove materije koje oteuju ozonski omota u skladu sa novim saznanjima do kojih se dolo naunotehnolokim razvojem. U skladu sa tim usvojena su 4 amandmana kojim se on delimino dopunjuje:
n
openhakim amandmanima (1992. g.)274 su na listu kontrolisanih supK stanci ukljuena hemijska jedinjenja iz Aneksa C, grupa I, a u okviru ovog aneksa je formirana i grupa II kojom su obuhvaena jedinjenja tipa HBrFC (kod kojih je atom hlora zamenjen atomom broma) i uveden Aneks D koji obuhvata metil bromid. ontrealski amandman (1997. g.)275 trai od strana ugovornica da u periM odu koji nije dui od godinu dana nakon stupanja na snagu, ukinu uvoz kontrolisanih supstanci koje su navedene u Aneksu E (metil bromid), iz bilo koje drave koja nije potpisnica MP, odnosno ukinu izvoz istih supstanci u bilo koju dravu koja nije potpisnica MP. ekinki amandman uvodi nova ogranienja za potronju supstanci obuP hvaenih Grupom I Aneksa C, poevi od 1. januara, 2004. godine, i uvodi instituciju zamrzavanja potronje tih supstanci na nivou utvrenom za 1989. godinu.
ondonski amandmani (1990. g.) skrauje rokove za eliminaciju proiL zvodnje i potronje supstanci navedenih u Aneksu A, dok listu kontrolisanih supstanci proiruje na nove hemikalije uvoenjem Aneksa B i Aneksa C (novi hlorofluorougljovodonici i novi haloni).273 Jedna od inovacija predvienih Londonskim amandmanima je i osnivanje Multilateralnog fonda koji je postao operativan od 1991. godine. Glavni cilj je pomo zemljama u razvoju, stranama ugovornicama MP, ija go273 91/690/EEC: Council Decision of 12 December 1991 concerning the conclusion of the amendment to the Montreal Protocol on substances that deplete the ozone layer as adopted in June 1990 in London by the Parties to the Protocol, ( OJ L 377, 31.12.1991, p. 2840).
274 94/68/EC: Council Decision of 2 December 1993 concerning the conclusion of the amendment to the Montreal Protocol on substances that deplete the ozone layer, (OJ L 33, 7.2.1994, p. 12) 275 2000/646/EC: Council Decision of 17 October 2000 concerning the conclusion of the amendment to the Montreal Protocol on substances that deplete the ozone layer, Official Journal L 272 , 25/10/2000 P. 0026 0026.
162
165
irektiva 1996/62/EC o proceni i upravljanju kvalitetom ambijentalD nog vazduha;277 irektiva 1999/30/EEC o graninim vrednostima za SO2, NO2, NOx, D PM i Pb u ambijentalnom vazduhu (I kerka direktiva);278 irektiva Saveta 2000/69/EC o graninim vrednostima za benzen i D ugljen monoksid u ambijentalnom vazduhu (II kerka direktiva);279 irektiva 87/217/EEC o spreavanju zagaivanja ivotne sredine D azbestom;280 Direktiva Saveta 2002/3/EC o ozonu u ambijentalnom vazduhu;281 irektiva Saveta 2001/81/EC o nacionalnim maksimalno dozvoljeD nim emisijama odreenih atmosferskih zagaujuih materija;282 irektiva 2004/107/EC Evropskog parlamenta i Saveta o arsenu, kadD mijumu, ivi, niklu i policiklinim aromatinim ugljovodonicima u ambijentalnom vazduhu (IV kerka direktiva);283
Grafikon 8.: Potronja supstanci koje oteuju ozonski omota (1986-2009)

Potronja u tonama
n 83.000 78.000 73.000 68.000 63.000 58.000 53.000 48.000 43.000 38.000 33.000 28.000 23.000 18.000 13.000 8.000 3.000 -2.000
19 8
19 8
19 90 19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03 20 04 20 05 20 06 20 07 20 08 20 09
A1: CFC
A2: Haloni
B1-B2-B3: Drugi CFC, CTC, MCF E1: Metilbromid
C1-C2-C3: HCFC, HBFC, bromohlorometan
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/consumption-of-ozone-depleting-substances-in-eea-member-countries-1986/csi006_cons.eps/CSI006_fig02_2010. eps.75dpi.png/at_download/image
277 Council Directive 96/62/EC of 27 September 1996 on ambient air quality assessment and management as amended by Regulation (EC) No. 1882/2003 (OJ L 296, 21.11.1996, p. 5563) 278 Council Directive 1999/30/EC of 22 April 1999 relating to limit values for sulphur dioxide, nitrogen dioxide and oxides of nitrogen, particulate matter and lead in ambient air (OJ L 163, 29.6.1999, p. 4160).
Kvalitet ambijentalnog vazduha
279 Directive 2000/69/EC of the European Parliament and of the Council of 16 November 2000 relating to limit values for benzene and carbon monoxide in ambient air (OJ L 313, 13.12.2000, p. 1221) 280 Council Directive 87/217/EEC on the prevention and reduction of environmental pollution by asbestos (OJ L 85, 28.3.87), as amended by Regulation (EC) 87/2003 (OJ L 122, 16.5.2003) 281 Directive 2002/3/EC of the European Parliament and of the Council of 12 February 2002 relating to ozone in ambient air (OJ L 67, 9.3.2002, p. 1430) 282 Directive 2001/81/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on national emission ceilings for certain atmospheric pollutants (OJ L 309, 27.11.2001, p. 2230) 283 Directive 2004/107/EC of the European Parliament and of the Council of 15 December 2004 relating to arsenic, cadmium, mercury, nickel and polycyclic aromatic hydrocarbons in ambient air (OJ L 23, 26.1.2005, p. 316)
U grupi propisa koja se odnosi na kvalitet vazduha su:

n
irektiva 2008/50/EZ o kvalitetu ambijentalnog vazduha i istijem D vazduhu za Evropu;276
276 Directive 2008/50/EC of the European Parliament and of the Council of 21 May 2008 on ambient air quality and cleaner air for Europe (OJ L 152, 11.6.2008, p. 144)
164
167
irektiva 99/13 o ograniavanju emisija isparljivih organskih jedinjeD nja zbog korienja organskih rastvaraa u nekim aktivnostima i instalacijama, izmenjena Uredbom (EC) No. 1882/2003; 288 irektiva 2004/42/EC o ograniavanju emisija isparljivih organskih D jedinjenja zbog korienja organskih rastvaraa u nekim bojama i lakovima i proizvodima za lakiranje vozila amandirana Direktivom 1999/13/EC; 289 dluka Komisije 2000/541/EC o kriterijumima za procenu nacionalO nih planova u skladu sa lanom 6. Direktive 1999/13/EC o isparljivim organskim jedinjenjima 290 i tako dalje.
dluka Saveta 97/101/EC o ustanovljavanju reciprone razmene inO formacija i podataka iz mrea i individualnih stanica za merenje zagaenja ambijentalnog vazduha u dravama lanicama;284 dluka Komisije 2004/224/EC kojom se utvruju aranmani za doO stavljanje informacija o planovima i programima koji se zahtevaju prema Direktivi Saveta 96/62/EC o graninim vrednostima za neke zagaujue supstance u ambijentalnom vazduhu;285 dluka Saveta 2004/461/EC kojom se utvruje upitnik koji treba da O bude korien za godinje izvetavanje o proceni kvaliteta ambijentalnog vazduha prema Direktivama Saveta 96/62/EC i 1999/30/EC, zatim Direktivama 2000/69/EC i 2002/3/EC Evropskog parlamenta i Saveta.286
U irem smislu, ovoj kategoriji propisa pripadaju i propisi koji se odnose na emisije iz motornih vozila iji se spisak daje kasnije. * 1) Osnovni propis koji regulie pitanje kvaliteta ambijentalnog vazduha je Direktiva 2008/50/EZ o proceni i upravljanju kvalitetom ambijentalnog vazduha. Ovim propisom ostvarena je integracija veine postojee (do tada vaee) legislative u jedan jedinstven akt bez promena u pogledu postojeih ciljeva kvaliteta.291 Na taj nain su obuhvaeni sledei propisi: Direktiva
288 Council Directive 1999/13/EC of 11 March 1999 on the limitation of emissions of volatile organic compounds due to the use of organic solvents in certain activities and installations (OJ L 85, 29.3.1999, p. 122). 289 Directive 2004/42/CE of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on the limitation of emissions of volatile organic compounds due to the use of organic solvents in certain paints and varnishes and vehicle refinishing products and amending Directive 1999/13/EC (OJ L 143, 30.4.2004, p. 8796). 290 2000/541/EC: Commission Decision of 6 September 2000 on criteria for assessing national plans according to Article 6 of Council Directive 1999/13/EC (notified under document number C(2000) 2473) (OJ L 230, 12.9.2000, p. 1619). 291 Sve osim za IV ker direktivu koja se odnosi na arsen, kadmijum, ivu, nikl, aromatini ugljovodonici - Direktiva 2004/107/EC koja se odnosi na arsen, kadmijum, ivu, nikl i policikline aromatine ugljovodonike u ambijentalnom vazduhu; Directive 2004/107/EC of the European Parliament and of the Council of 15 December 2004 relating to arsenic, cadmium, mercury, nickel and polycyclic aromatic hydrocarbons in ambient air (OJ L 23, 26.1.2005, p. 316). Poznatija kao etvrta sestra direktiva kojom je kompletirana lista supstanci koje se spominju u Okvirnoj direktivi 96/62.
Pored navedinih, ovde treba imati u vidu i nekoliko propisa kojima se regulie pitanje emisija isparljivih organskih jedinjenja (VOC) meu kojima su:
n
irektiva 94/63/EC o kontroli emisija isparljivih organskih jedinjenja D (VOC) koje nastaju iz postrojenja za uvanje goriva i njegove distribucije sa terminala na servisne stanice dopunjena Uredbom (EC) No. 1882/2003; 287
284 97/101/EC: Council Decision of 27 January 1997 establishing a reciprocal exchange of information and data from networks and individual stations measuring ambient air pollution within the Member States (OJ L 35, 5.2.1997, p. 1422) 285 2004/224/EC: Commission Decision of 20 February 2004 laying down arrangements for the submission of information on plans or programmes required under Council Directive 96/62/EC in relation to limit values for certain pollutants in ambient air (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2004) 491) (OJ L 68, 6.3.2004, p. 2733) 286 2004/461/EC:Commission Decision of 29 April 2004 laying down a questionnaire to be used for annual reporting on ambient air quality assessment under Council Directives 96/62/EC and 1999/30/EC and under Directives 2000/69/EC and 2002/3/EC of the European Parliament and of the Council [notified under document number C(2004) 1714] (Text with EEA relevance) (OJ L 156, 30.4.2004, p. 96139) 287 European Parliament and Council Directive 94/63/EC of 20 December 1994 on the control of volatile organic compound (VOC) emissions resulting from the storage of petrol and its distribution from terminals to service stations (OJ L 365, 31.12.1994, p. 2433).
166
169
Ciljevi Direktive odnose se na sledee: 1) definisanje i utvrivanje ciljeva kvaliteta ambijentalnog vazduha tako da se smanje tetni uticaji na zdravlje i ivotnu sredinu; 2) procenu kvaliteta ambijentalnog vazduha u dravama lanicama na osnovu zajednikih metoda i kriterijuma; 3) prikupljanje informacija o kvalitetu ambijentalnog vazduha u cilju praenja dugoronih trendova; 4) obezbeivanje da informacije o kvalitetu ambijentalnog vazduha budu dostupne javnosti; 5) odravanje kvaliteta vazduha gde je to potrebno i unapreivanje u ostalim sluajevima i 6) unapreivanje saradnje izmeu drava lanica u smanjivanju zagaivanja vazduha. Osnovne obaveze drava lanica odnose se na sledea pitanja: planiranje, donoenje odgovarajuih nacionalnih propisa, monitoring i informisanje, kao i izvetavanje. To podrazumeva, izmeu ostalog, sledee obaveze:
n
96/62/EC o proceni i upravljanju kvalitetom ambijentalnog vazduha (poznata kao Okvirna direktiva o kvalitetu vazduha);292 Direktiva 1999/30/ EC koja se odnosi na granine vrednosti za SO2, NO2, NOx, PM i Pb u ambijentalnom vazduhu;293 Direktiva 2000/69/EC koja se odnosi na granine vrednosti za benzene i ugljen monoksid u ambijentalnom vazduhu;294 Direktiva 2002/3 o ozonu u ambijentalnom vazduhu;295 Odluka Saveta 97/101/EC od 27. januara, 1997. godine, kojom se ustanovljava reciprona razmena informacija i podataka iz mrea i pojedinanih stanica koje mere zagaenje ambijentalnog vazduha u okviru drava lanica.296 Pored toga, ovu Direktivu karakteriu i: a)novi ciljevi kvaliteta vazduha za PM 2,5, ukljuujui i granine vrednosti i ciljeve izlaganja, odnosno ciljeve smanjenja izlaganja i b) mogunost produenja rokova za tri godine za PM 10, ili za pet godina za NO2 i benzen, za usaglaavanje sa graninim vrednostima na osnovu uslova i procene Evropske komisije, itd.297
292 Council Directive 96/62/EC of 27 September 1996 on ambient air quality assessment and management, (OJ L 296, 21.11.1996, p. 5563). Direktivom se propisuju osnovni principi procene kvaliteta vazduha i upravljanja kvalitetom vazduha u dravama lanicama. 293 Council Directive 1999/30/EC of 22 April 1999 relating to limit values for sulphur dioxide, nitrogen dioxide and oxides of nitrogen, particulate matter and lead in ambient air (OJ L 163, 29.6.1999, p. 4160). Poznata i kao Prva kerka direktiva propisuje granine vrednosti potrebne za procenu i upravljanje kvalitetom vazduha za supstance na koje se odnosi. 294 Directive 2000/69/EC of the European Parliament and of the Council of 16 November 2000 relating to limit values for benzene and carbon monoxide in ambient air (OJ L 313, 13.12.2000, p. 1221). Poznatija kao Druga kerka direktiva. 295 Directive 2002/3/EC of the European Parliament and of the Council of 12 February 2002 relating to ozone in ambient air (OJ L 67, 9.3.2002, p. 1430). Poznatija kao Trea sestra direktiva propisuje dugorone ciljeve za koncentracije ozona u vazduhu kao i izvesne zahteve za monitoring VOC i Nox u vazduhu. 296 97/101/EC: Council Decision of 27 January 1997 establishing a reciprocal exchange of information and data from networks and individual stations measuring ambient air pollution within the Member States (OJ L 35, 5.2.1997, p. 1422). U vezi sa ovim treba imati u vidu i Odluku 2004/461/EC kojom se propisuje upitnik za godinje izvetavanje o proceni kvaliteta ambijentalnog vazduha; - 2004/461/EC:Commission Decision of 29 April 2004 laying down a questionnaire to be used for annual reporting on ambient air quality assessment under Council Directives 96/62/EC and 1999/30/EC and under Directives 2000/69/EC and 2002/3/EC of the European Parliament and of the Council [notified under document number C(2004) 1714] (Text with EEA relevance) (OJ L 156, 30.4.2004, p. 96139). 297 Inae, drave lanice su, u skladu sa odredbom lana 33. Direktive, bile u obavezi da odredbe Direktive transponuju u nacionalne pravne sisteme do 11.juna 2010. godine.
a odrede nadlene organe i druga tela za sprovoenje obaveza koje d proizilaze iz Direktive (lan 3); a preduzmu odgovarajue mere, istraivanja i procene s ciljem da se d pribave preliminarni podaci o nivoima odreenih zagaujuih supstanci u vazduhu (lan 5); a, u podrujima gde postoje rizici od premaivanja graninih vredd nosti kvaliteta vazduha, saine akcione planove radi stvaranja uslova da ovi nivoi ne budu prekoraeni, npr. primenom kontrolnih aktivnosti kao to je saobraaj motornih vozila (lan 7); a preduzmu potrebne mere radi potovanja graninih vrednosti d (lan 7. i 9); a saine liste zona i aglomeracija gde je nivo zagaujuih supstanci vii d nego to je propisana granina vrednost, plus mogua tolerancija (lan 8); a saine listu zona i aglomeracija gde su nivoi zagaujuih supstanci d ispod propisanih graninih vrednosti (lan 9); aine planove i programe koji treba da obezbede potovanje granis nih vrednosti u propisanim rokovima (lan 8);
168
171
a se konsultuju sa drugom dravom lanicom kada postoji rizik da d e granine vrednosti kvaliteta vazduha biti prekoraene zbog znaajnog zagaenja ije poreklo je u toj drugoj dravi lanici, sa namerom da se postigne reenje (lan 8); a obaveste Komisiju o nadlenom telu odgovornom za sprovoed nje Direktive (lan 11), o nacionalnim standardima, kriterijumima i tehnikama koje su stroije od standarda Komisije ili koji se odnose na zagaujue supstance koje nisu obuhvaene propisima Zajednice (lan 4), o listi zona i aglomeracija koje su ustanovljene u skladu sa lanovima 8. i 9. (lan 11); o metodima koji se koriste za preliminarnu procenu kvaliteta vazduha (lan 11); sluajevima gde su granine vrednosti prekoraene kao i razlozima zbog kojih se to dogodilo (lan 11); o planovima i programima koji su usvojeni u skladu sa lanom 8. i svake tree godine, napretku u sprovoenju planova i programa (lan 11); o merama koje su preduzete za ostvarivanje ciljnih vrednosti za odreene zone (lan 4); o transpoziciji sa tekstovima glavnih odredbi nacionalnih propisa koji su usvojeni u oblasti koju obuhvata direktiva (lan 13); o preispitivanju nivoa u zonama i aglomeracijama na koje se odnose lanovi 8. i 9. Direktive (lan 11) svake tree godine; a obaveste javnost i Komisiju u sluaju prekoraenja upozoravajuih d graninih vrednosti (lan 10. Direktive 96/62/EEC).
a u zonama i aglomeracijama gde su nivoi zagaujuih supstanci d ispod onih koji su propisani za kvalitet vazduha, obezbede da se ti nivoi zagaujuih supstanci odravaju ispod nivoa koji je propisan i obezbede najbolji kvalitet vazduha kompatibilan sa odrivim razvojem (lan 9); adleni organi treba da razviju baze podataka koje se odnose na izven tavanje i pristup informacijama u vezi sa zahtevima koji proizilaze iz Odluke Komisije 2002/529/EC koja se tie upitnika za izvetavanje o sprovoenju direktiva o kvalitetu vazduha (92/62/EC i 1999/30/EC); da procene kvalitet vazduha u odreenim podrujima (lan 6); a obezbede monitoring i potovanje odredbi koje se odnose na rad zvoj baza podataka u vezi sa Odlukom komisije 2004/461/EC o upitnicima za potrebe izvetavanja; a sprovode monitoring i razmenjuju informacije u skladu sa Odlud kom 97/101/EC. Monitoring uglavnom obuhvata merne stanice koje su ustanovljene za merenje zagaenosti vazduha na osnovu obaveza koje proistiu iz keri direktiva ili Direktive 96/62/EC;
n n
n n
a odrede nadleno telo za sprovoenje aktivnosti koje se tiu razd mene informacija i informacija koje se dostavljaju Komisiji (lan 6);298 odaci treba da budu dostavljeni Komisiji do 1. oktobra, za prethodnu p godinu (lan 5.3); a informiu javnost u sluaju prekoraenja vrednosti za upozorenje d (lan 10), zatim o nadlenim organima i telima koji su odgovorni za sprovoenje Direktive (lan 3); o planovima i programima za zone gde su propisane granine vrednosti prekoraene (lan 8);
2) Direktivom Saveta 1999/30/EC od 22. aprila, 1999. godine, utvruju se granine vrednosti za sumpordioksid, azotdioksid, okside azota, estice i olovo u okolnom vazduhu (i kerka direktiva), procenom njihove koncentracije na bazi zajednikih metoda i kriterijuma. Pored toga cilj Direktive, je i uspostavljanje adekvatnog informisanja o koncentracijama ovih materija u vazduhu. Polazei od zahteva formulisanih u Direktivi Saveta 96/62/EEC o proceni i upravljanju kvalitetom ambijentalnog vazduha ova direktiva utvruje obavezu obezbeivanja da informacije o koncentracijama moraju biti svakodnevno aurirane, a gde je mogue i svakog asa, dok odreene informacije moraju biti aurirane svaka tri meseca299.
299 Ova direktiva je ukinula pojedine odredbe Direktive 80/779/EEC, Direktive 82/884/EEC kao i Direktive 85/203/EEC.
298 Informacije koje se dostavljaju Komisiji obuhvataju: karakteristike mernih stanica, mernu opremu i procedure koje se primenjuju, struktura i organizacija mree kojima pripadaju i informacije iz Aneksa II (lan 3. i 4).
170
173
* Osnovni cilj Direktive Saveta 2001/80/EEZ o ogranienju emisija odreenih zagaujuih materija u vazduh iz velikih loita sastoji se u smanjivanju zagaivanja vazduha regulisanjem, na osnovu utvrenih kriterijuma, emisije sumpor dioksida, azotnih oksida i, u odreenim sluajevima, praine iz velikih loita. U najuoj vezi sa ciljevima ove Direktive su i ciljevi Konvencije o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima, a posebno Protokola uz ovu konvenciju koji se odnosi na smanjivanje acidifikacije, eutrofikacije i prizmenog ozona.305 Direktiva se primjenjuje na loita (spalionice), iji je nominalni toplotni uinak 50MW ili vei, bez obzira na upotrebljenu vrstu goriva - vrsto, tekue ili plinovito (lan 1). Ona se odnosi samo na loita (spalionice)306 namenjene proizvodnji energije, osim onih koje direktno koriste produkte sagorevanja u procesu stvaranja energije (lan 2. t.7).307 Direktivom se podstie kombinovana proizvodnja toplote i struje (kogenercija). Postrojenja iji je rad odobren do 27. novembra, 2002. godine, i koja su poela sa radom ne kasnije od 27. novembra, 2003. godine, imaju obavezu da se usaglase sa graninim vrednostima emisija utvrenim u Aneksima III do
Propisi koji se odnose na ogranienje emisija iz stacionarnih postrojenja
Osnovni propis u ovoj oblasti je Direktiva Saveta 2001/80/EEZ o ogranienju emisija odreenih zagaujuih materija u vazduh iz velikih loita.300 Ovome treba dodati i sledee propise:
n
Direktivu 2000/76/EC o spalivaonicama otpada; 301 irektivu 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivaD nja ivotne sredine; 302 irektivu Saveta 96/82/EC o kontroli opasnosti od velikih akcidenata D u koje su ukljuene opasne supstance, izmenjena i dopunjena Direktivom 2003/105/EC; 303 irektivu Saveta 1999/13 o ogranenjima emisija isparljivih organskih D jedinjenja usled korienja organskih rastvaraa u nekim aktivnostima i postrojenjima, izmenjena i dopunjena Direktivom 2004/42/EC (VOC Direktivom).304
300 Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants (OJ L 309, 27.11.2001, p. 121). 301 Directive 2000/76/EC of the European Parliament and of the Council of 4 December 2000 on the incineration of waste (OJ L 332, 28.12.2000, p. 91111) Derogation in 12003T, Derogation in 12005S, Amended by 32008R1137, Consolidated text 02000L0076-20081211. 302 Directive 2008/1/EC of the European Parliament and of the Council of 15 January 2008 concerning integrated pollution prevention and control (Codified version) (Text with EEA relevance ) (OJ L 24, 29.1.2008, p. 829) Amended by 32009L0031 Consolidated text 02008L0001-20090625 303 Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-accident hazards involving dangerous substances (OJ L 10, 14.1.1997, p. 1333) Implemented by 31998D0433 Amended by 32003L0105 Amended by 32003R1882 Consolidated text 01996L0082-20031120 Amended by 32008R1137 Consolidated text 01996L0082-20081211 304 Council Directive 1999/13/EC of 11 March 1999 on the limitation of emissions of volatile organic compounds due to the use of organic solvents in certain activities and installations (OJ L 85, 29.3.1999, p. 122) Consolidated text 01999L0013-19990329 Amended by 32003R1882 Consolidated text 01999L0013-20031120 Amended by 32004L0042 Amended by 32008L0112 Consolidated text 01999L0013-20090112
305 2003/507/EC: Council Decision of 13June 2003 on the accession of the European Community, to the Protocol to the 1979 Convention on Long-Range Transboundary Air Pollution to Abate Acidification, Eutrophication and Ground-Level Ozone (OJ L 179, 17.7.2003, p. 12 ) 306 Loite (spalionica) znai tehniko postrojenje u kojem oksidiraju goriva kako bi se iskoristila toplina koja se pri tome razvija (lan 2.7). 307 Neka loita su iskljuena iz primene ove Direktive, t.j. Direktiva se ne odnosi na: (a) loita u kojima se produkti sagorijevanja koriste za direktno grejanje, suenje ili neki drugi nain obrade objekata ili materijala, (b) postrojenja za obradu nakon spaljivanja, tj. bilo koji tehniki ureaj namenjen za preiavanje otpadnih plinova sagorevanjem, a kojim se ne upravlja kao zasebnim loitem; (c) postrojenja za obnovu katalitikih lomivih katalizatora; (d) postrojenja za pretvaranje vodonikovog sulfida u sumpor; (e) reaktore koji se koriste u hemijskoj industriji; (f) baterijske pei na koks; (g) Cowper(ove) pei; (h) bilo koji tehniki ureaj koja slui za pogon vozila, broda ili vazduhoplova; (i) plinske turbine koje se koriste na morskim platformama; (j) plinske turbine za koje je dozvola izdata pre 27. decembra, 2002., ili koje zbog neke komponente u potpunosti spadaju u dozvole koje su izdate pre 27. decembra, pod uslovom da postrojenje nije puteno u rad posle 27. decembra, 2003., ne dovodei u pitanje lan 7. stav 1. i Dodatak VIII Oeljak (A) i (B). Pored toga, Direktiva se ne odnosi na postrojenja s dizel, benzinskim ili plinskim motorima.
172
175
procenata smanjenja, u skladu sa Aneksom I i Aneksom II uz Direktivu, a radi otklanjanja glavnih uzroka kiselih padavina, ograniavanjem emisija SO2 i NOx kao i ograniavanjem emisija praine naroito iz novih postrojenja. Postojea loita309 su predmet ukupnih nacionalnih granica emisije sa postepenim smanjivanjem i razliitim ogranienjima za razliite drave lanice. Drave lanice su bile u obavezi da do 1. jula, 1990. godine, saine programe postepenog smanjivanja ukupnih godinjih emisija SO2 i NOx iz postojeih postrojenja, a u skladu sa ovim gornjim granicama. Granice emisija koje su primenjive na individualne dozvole za nova postrojenja definisane su i predmet su reima odobravanja (lan 4) u skladu sa zahtevima iz Aneksa III do VII (deo A ili B). Za zemlje koje se nalaze u procesu pridruivanja EU, kljunom obavezom moe se smatrati ustanovljavanje mehanizma za usvajanje nacionalnih emisionih granica i utvrivanje odgovornost jednog ili vie nadlenih tela za razvoj planova kojima e se precizirati uslovi i okolnosti ostvarivanja definisanih ciljeva. Pri tom bi trebalo voditi rauna o injenici da se politika i propisi EU u ovoj oblasti i dalje razvijaju zbog ega bi nacionalni mehanizmi trebali biti dovoljno fleksibilni radi obuhvatanja razliitih granica i zagaivaa. Granice za postojea postrojenja mogu biti predmet pregovora tokom procesa pridruivanja.
Propisi kojima se reguliu pojedina pitanja vezana za gasove sa efektom staklene bate
VII (deo A) za SO2, NOx i prainu. Postrojenja iji je rad odobren nakon 27. novembra, 2002. godine, moraju obezbediti potovanje graninih vrednosti emisija ustanovljenih u Delu B Aneksa III do VII za SO2, NOx i prainu. (lan 4.1). Osim toga, Direktiva zahteva i znaajna smanjivanja emisija postojeih postrojenja, tj. postrojenja iji rad je odobren pre 1. jula, 1987. g odine, s rokom do 1. januara 2008. godine, i to kroz smanjivanje emisija za svaku pojedinanu fabriku ili kroz nacionalni plan smanjenja emisija koji se odnosi na ukupne emisije postrojenja (lan 4., t.3). Drave lanice imaju obavezu da dostave Komisiji svoje nacionalne planove smanjenja emisija za postojea postrojenja - rok je bio 27. novembar, 2003. godine (lan 4.6.b). Oni moraju sadravati ciljeve, mere, rokove i mehanizam monitoringa, a Komisija je imala obavezu da saini smernice za izradu ovih planova308 (lan 4.6.d). Predviena je mogunost da se postojea postrojenja izuzmu iz obaveze usaglaavanja sa granicama emisija kao i ukljuivanja u nacionalne planove redukcije emisija pod uslovom da postrojenje ne funkcionie vie od 20 000 sati izmeu 1. januara, 2008. godine, i 31. decembra, 2015. godine. (lan 4.4.a). Takoe, mogunost odstupanja od potovanja graninih vrednosti emisije predviena je i za postrojenja koja koriste specifine vrste goriva. Drave lanice imaju i obavezu da obezbede da otpadni gasovi iz postrojenja za spaljivanje budu isputani kroz dimnjake dovoljno visoke kako bi se spreili negativni uticaji na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Metodi merenja emisija i uestalost monitoringa regulisani su Aneksom VIII uz Direktivu, istovremeno sa pravilima koja se odnose na ustanovljavanje i odravanje inventara emisija za velika postrojenja za spaljivanje. Kljuni elementi ove direktive sastoje se u obavezi drava lanica da saine odgovarajue programe za postepeno smanjenje ukupne godinje emisije iz postojeih loita a na osnovu gornjih granica emisija i korespondirajuih
308 Commission Recommendation of 15 January 2003 on the guidelines to assist a Member State in the preparation of a national emission reduction plan further to the provisions of Directive 2001/80/ EC on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2003) 9), (OJ L 16, 22.1.2003, p. 5967)
Pored meunarodnih ugovora o kojima je ve bilo rei, pojedina pitanja koja se odnose na gasove sa efektom staklene bate regulisana su i drugim propisima meu kojima naroit znaaj imaju:
n
irektiva 2003/87/EC kojom se utvruje ema trgovine dozvolama D za emisiju gasova sa efektom staklene bate u okviru Zajednice i kojom se menja i dopunjava Direktiva Saveta 96/61/EC koja je izmenje-
309 Postojea loita znai loita za koju je originalna graevinska dozvola ili, u nedostatku takvog postupka, originalna upotrebna dozvola izdata pre 1. jula, 1987; (lan 2.10).
174
177
du sa Uredbom (EC) No. 842/2006 Evropskog parlamenta i Saveta, standard za provere curenja za friidere, ureaje za hlaenje i opremu za grejanje koji sadre neke florisane gasove staklene bate; 315
n
na i dopunjena Direktivom 2004/101/EC; 310

n
dluka Evropskog parlamenta i Saveta 280/2004/EC o mehanizmu moniO toringa gasova staklene bate Zajednice i za sprovoenje Kjoto protokola;311 dluka Komsije 2005/166/EC kojom se ustanovljavaju pravila za O sprovoenje Odluke 280/2004/EC Evropskog parlamenta i Saveta 280/2004/EC o mehanizmu monitoringa gasova staklene bate Zajednice i za sprovoenje Kjoto protokola;312
n
redba Komisije (EC) No. 1494/2007 o ustanovljavanju, u skladu sa U Uredbom (EC) No 842/2006 Evropskog parlamenta i Saveta, izgleda oznaka i dodatnih zahteva za oznaavanje proizvoda i opreme koja sadri florisane gasove staklene bate; 316 redba Komisije (EC) No. 1497/2007 o ustanovljavanju, u skladu sa U Uredbom (EC) No 842/2006 Evropskog parlamenta i Saveta, standarda zahteva za proveru curenja za stacionarne poarne sisteme koji sadre florisane gasove staklene bate; 317 redba Komisije (EC) No. 1493/2007 o ustanovljavanju, u skladu sa U Uredbom (EC) No. 842/2006 Evropskog parlamenta i Saveta, formata izvetaja koji treba da dostave proizvoai, uvoznici i izvoznici nekih florisanih gasova.318
Uredba 2037/2000 o supstancama koje oteuju ozonski omota;
313
redba (EC) No 842/2006 Evropskog parlamenta i Saveta o nekim U fluorisanim gasovima; 314 n Uredba Komisije (EC) No 1516/2007 kojom se ustanovljava, u sklan
310 Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61/EC (Text with EEA relevance) (OJ L 275, 25.10.2003, p. 3246). 311 Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol (OJ L 49, 19.2.2004, p. 18). 312 2005/166/EC: Commission Decision of 10 February 2005 laying down rules implementing Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol (notified under document number C(2005) 247) (OJ L 55, 1.3.2005, p. 5791). 313 Regulation (EC) No. 2037/2000 of the European Parliament and of the Council on substances that deplete the ozone layer (OJ L 244, 29.09.00) as amended by: Regulation (EC) No. 2038/2000 of the European Parliament and of the Council of 28 September 2000 (OJ L 244 25 29.9.2000); Regulation (EC) No. 2039/2000 of the European Parliament and of the Council of 28 September 2000 (OJ L 244 26 29.9.2000); Commission Decision 2003/160/EC of 7 March 2003 (OJ L 65 29 8.3.2003); Regulation (EC) No. 1804/2003 of the European Parliament and of the Council of 22 September 2003 (OJ L 265 1 16.10.2003); Commission Decision 2004/232/EC of 3 March 2004 (OJ L 71 28 10.3.2004); Commission Regulation (EC) No. 2077/2004 of 3 December 2004 (OJ L 359 28 4.12.2004); Commission Regulation (EC) No. 29/2006 of 10 January 2006 (OJ L 6 27 11.1.2006); Regulation (EC) No. 1366/2006 of the European Parliament and of the Council of 6 September 2006 (OJ L 264 12 25.9.2006); Commission Regulation (EC) No. 1784/2006 of 4 December 2006 (OJ L 337 3 5.12.2006); Council Regulation (EC) No. 1791/2006 of 20 November 2006 (OJ L 363 1 20.12.2006); Commission Regulation (EC) No. 899/2007 of 27 July 2007 (OJ L 196 24 28.7.2007); Commission Decision 2007/540/EC of 30 July 2007. 314 Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council of 17 May 2006 on certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance) (OJ L 161, 14.6.2006, p. 111).
315 Commission Regulation (EC) No 1516/2007 of 19 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, standard leakage checking requirements for stationary refrigeration, air conditioning and heat pump equipment containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance ) (OJ L 335, 20.12.2007, p. 1012). 316 Commission Regulation (EC) No 1494/2007 of 17 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, the form of labels and additional labelling requirements as regards products and equipment containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance) (OJ L 332, 18.12.2007, p. 2526). 317 Commission Regulation (EC) No 1497/2007 of 18 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, standard leakage checking requirements for stationary fire protection systems containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance) (OJ L 333, 19.12.2007, p. 45). 318 Commission Regulation (EC) No 1493/2007 of 17 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, the format for the report to be submitted by producers, importers and exporters of certain fluorinated greenhouse gases (OJ L 332, 18.12.2007, p. 724).
176
179
* ako operater nema dozvolu koju je izdalo nadleno telo321 ili ako je postrojenje privremeno iskljueno iz eme Zajednice u skladu sa lanom 27. (lan 4). Za petogodinje razdoblje koje je poelo 1. januara, 2008. godine, kao i za svako naredno petogodinje razdoblje, svaka drava lanica je bila obavezna da odlui o ukupnoj koliini kvota koje e raspodeliti za to razdoblje i treba da pokrene postupak raspodele tih kvota operateru svakog postrojenja.322 Ova odluka donosi se najkasnije 12 meseci pre poetka razdoblja o kojem je re i zasniva se na nacionalnom planu raspodele kvota drave lanice u skladu s lanovima 9 i 10, a uzimajui u obzir miljenje javnosti. (lan 11, st. 2). Ovako donesene odluke (kao i odluke donesene od 2005. godine) moraju biti u skladu sa zahtevima Ugovora, posebno s lanovima 87 i 88. Drave lanice, pri donoenju odluka o raspodeli kvota, moraju uzeti u obzir potrebu da omogue pristup kvotama novim uesnicima, a nadleno telo e izdati deo ukupne koliine kvota svake godine za razdoblje od 2005. g., odnosno 2008. g. do 28. februara, te godine. (lan 11. st. 4). Svaka drava lanica ima obavezu da ustanovi nacionalni plan u kojem se navodi ukupna koliina kvota koje namerava raspodeliti za to razdoblje i predlog naina raspodele tih kvota. Plan e biti zasnovan na objektivnim i transparentnim kriterijima, ukljuujui i one navedene u Dodatku III323, uzi321 Drave lanice imaju obavezu da preduzmu potrebne administrativne mere, ukljuujui imenovanje nadlenog tela ili vie njih, kako bi osigurale primenu pravila iz ove Direktive. U sluajevima kad se odredi vie od jednog nadlenog tela, rad tih tela, u skladu s ovom Direktivom, mora biti koordinisan (lan 18). 322 Za petogodinje razdoblje koje je poelo 1. januara 2008., drave lanice su bile u obavezi da raspodele najmanje 90 % kvota besplatno. (lan 10). 323 Npr. ukupna koliina kvota za raspodelu za odreeno vremensko razdoblje mora biti u skladu s obavezom drave lanice da ogranii svoje emisije saglasno sa odredbama Direktive 2002/358/EZ i odredbama Kjoto Protokola, uzimajui u obzir, s jedne strane, razmere ukupnih emisija koje te kvote predstavljaju u poreenju s emisijama iz izvora koji nisu obuhvaeni ovom Direktivom i, na drugoj strani, nacionalnu politiku u oblasti energetike kao i u skladu s nacionalnim programom za klimatske promene. Ukupna koliina kvota koje se raspodeljuju ne sme biti via od one koja e, prema svim pokazateljima, biti potrebna za strogu primenu kriterijuma sadranih u ovome Dodatku. (Dodatak III taka 1). Ukupna koliina kvota koje se raspoeljuju mora biti: - u skladu s procenama sadanjeg i predvienog napretka prema ostvarivanju doprinosa drava lanica za ispunjavanje obaveza Zajednice shodno odredbama Odluke 93/389/EEZ. (Dodatak III taka 2); - u skladu s potencijalom, ukljuujui i tehnolokim potencijalom, aktivnosti obuhvaenih ovom emom za smanjivanje emisija, a drave lanice mogu zasnivati raspodelu svojih kvota na prosenoj emisiji gasova staklene bate prema proizvodu u svakoj aktivnosti i napretku koji se moe postii u svakoj aktivnosti. (Dodatak III taka 3), itd.
ema trgovine dozvolama za emisiju gasova sa efektom staklene bate
Osnovni propis EU u ovoj oblasti je Direktiva 2003/87/EC kojom se utvruje ema trgovine dozvolama za emisiju gasova sa efektom staklene bate u okviru Zajednice i kojom se menja i dopunjava Direktiva Saveta 96/61/EC koja je izmenjena i dopunjena Direktivom 2004/101/EC s ciljem unapreenja smanjenja emisija gasova staklene bate na nain koji je efikasan u ekonomskom smislu. Prema odredbi lana 2., Direktiva se primjenjuje na emisije koje su posledica aktivnosti navedenih u Dodatku I, kao i na gasove staklene bate navedene u Dodatku II (CO2, CH4, N2O, HFC8, PFC8 i SF6) i to bez ikakvog uticaja na zahteve propisane Direktovim 96/61/EZ.319 Od 2008. godine drave lanice imaju mogunost primene trgovanja kvotama emisija i na aktivnosti, postrojenja i gasove staklene bate koji nisu navedeni u Dodatku I pod uslovom da to Komisija odobri, uzimajui u obzir sve relevantne kriterijume (lan 24. stav 1); Drave lanice su imale obavezu da obezbede da od 1. januara, 2005. godine, nijedno postrojenje ne preduzima aktivnosti navedene u Dodatku I 320 koje bi rezultirale emisijom gasova navedenih u vezi s tom aktivnou, osim
319 Ipak, treba imati u vidu da su drave lanice, prema odredbama lana 8. Direktive obavezne da preduzimu sve potrebne mere kako bi obezbedile da, u sluaju kad postrojenja obavljaju aktivnosti iz Dodatka I Direktive 96/61/EZ, uslovi i postupak za izdavanje dozvole za emisiju gasova staklene bate budu usklaeni s uslovima i postupkom za izdavanje dozvole iz te Direktive. Zahtevi sadrani u lanovima 5., 6. i 7. ove Direktive mogu postati sastavni deo postupaka propisanih Direktivom 96/61/EZ. 320 Aktivnosti u sektoru energetike (Postrojenja za sagorevanje ulazne kalorijske snage sagorevanja vee od 20 MW - osim postrojenja za spaljivanje opasnog ili komunalnog otpada, Rafinerije nafte, Koksare); Proizvodnja ili obrada eleza i elika (Postrojenja za prenje ili sinterovanje elezne rude - ukljuujui rudu sumpora, Postrojenja za proizvodnju sirovog eleza ili elika, ukljuujui neprekidno livenje kapaciteta veeg od 2,5 tona na sat); Proizvodnja minerala (Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim peima kapaciteta veeg od 500 tona na dan ili za proizvodnju vapna u rotacionim peima proizvodnog kapaciteta veeg od 50 tona na dan ili u drugim vrstama pei proizvodnog kapaciteta veeg od 50 tona na dan; Postrojenja za proizvodnju stakla, ukljuujui ona namenjena proizvodnji staklene vune, kapaciteta veeg od 20 tona na dan; Postrojenja za izradu keramikih proizvoda peenjem, naroito krovnog crepa, cigle, vatrostalne cigle, ploica, grnarije ili porculana, proizvodnog kapaciteta veeg od 75 tona na dan i/ili kapaciteta pei veeg od 4 m i gustoe materijala u pei veeg od 300 kg/m); Ostale aktivnosti (Industrijska postrojenja za proizvodnju: a) papirne kae od drveta ili drugih vlaknastih materijala, b) papira i kartona, proizvodnog kapaciteta veeg od 20 tona na dan.
178
181
a donesu pravila o kaznama koje e biti primenjivane zbog krenja d nacionalnih odredbi donesenih u skladu s ovom Direktivom i preduzet e sve potrebne mere kako bi obezbedile da se ta pravila primjenjuju (lan 16. stav 1); a obezbede objavljivanje imena operatera koji kre zahteve za prepud tanjem dovoljnog broja kvota (lan 16. stav 2); d a obezbede da svi operateri koji ne prepuste dovoljan broj kvota do 30. aprila, svake godine, kako bi pokrili svoje emisije tokom prethodne godine, budu obavezni platiti kaznu zbog prekomerne emisije (lan 16. stav 3); d a obezbede osnivanje i rad registra kako bi se osiguralo precizno beleenje izdavanja, dranja, transfera i ponitenja kvota (lan 19. stav 1);326 a svake godine Komisiji podnose izvjetaj o primeni ove Direktive d (lan 21. stav 1).
majui u obzir miljenje javnosti. Komisija i drave lanice treba da budu obavetene najmanje 18 meseci pre poetka perioda o kome je re. (lan 9. st.1). Takoe, drave lanice imaju obavezu da obezbede da se kvote mogu prenositi: a) izmeu subjekata unutar Zajednice;324 i b) izmeu subjekata unutar Zajednice i subjekata u treim zemljama, ako su takve kvote priznate u skladu s postupkom iz lana 25. bez drugih ogranienja osim onih koje sadri Direktiva ili prihvaenih u skladu s njenim odredbama. (lan 12. st.1). Odredbama istog lana regulisano je i ponitavanje kvota. Kvote vae za emisije tokom razdoblja za koje su izdate, a etiri meseca nakon poetka prvoga petogodinjega razdoblja (od 2008. g.) kvote koje vie nisu vaile, te nisu bile preputene i ponitene u skladu s lanom 12., stavom 3., odnosno sve sline kvote u narednim petogodinjim periodima, ponitava nadleno telo. (lan 13. stav 1. i 2). Drave lanice imaju obavezu da obezbede da se emisije nadgledaju u skladu sa smernicama koje Komisija usvaja na osnovu naela iz Dodatka IV.325 Takoe, drave lanice su obavezne:
n
a obezbede da svaki operater postrojenja obavetava nadleno telo d o emisijama iz tog postrojenja nakon zavretka godine, a u skladu sa smernicama (lan 14. stav 2.i 3); a obezbede da izvetaji koje su podneli operateri, u skladu s lanom d 14., stavom 3, budu provereni prema kriterijumima iz Dodatka V, te da o tome bude obaveteno nadleno telo (lan 15. stav 1); a obezbede da operater iji izvetaj do 31. marta, svake godine nije bio d ocenjen zadovoljavajuim, u skladu s kriterijima iz Dodatka V za emisije tokom prethodne godine, ne moe dalje trgovati kvotama sve dok izvetaj tog operatera ne bude ocenjen zadovoljavajuim (lan 15. stav 2);
Pored toga, odredbama Direktive regulisana su sledea pitanja relevantna za sistem koji je ustanovljen: pristup informacijama (lan 17), veze s ostalim emama za trgovanje kvotama emisija gasova staklene bate (lan 25), privremeno iskljuivanje odreenih postrojenja (lan 27), okupljanje (lan 28), sluaj vie sile (lan 29), primena (lan 31), itd.
Zagaivanje vazduha iz mobilnih izvora
U ovoj grupi su propisi koji se odnose na kvalitet goriva i isputanje otpadnih gasova iz vozila i to:
n
irektiva Saveta 1999/32/EC o smanjenju sadraja sumpora u neD kim tenim gorivima izmenjena Uredbom 1882/2003 i Direktivom 2005/33/EC; 327
324 Drave lanice e obezbediti da kvote koje je izdalo nadleno telo druge drave lanice budu priznate u svrhu ispunjavanja obaveza operatera iz stava 3. (lan 12. st.2). 325 Istovremeno Komisija odreuje glavnog administratora za voenje nezavisne evidencije transakcija, kao i beleenje izdavanja, transfera i ponitenja kvota. (lan 20. stav 1).
326 Drave lanice mogu drati svoje registre u zajednikom sistemu s jednom ili vie drava lanica. 327 Council Directive 1999/32/EC of 26 April 1999 relating to a reduction in the sulphur content of certain liquid fuels and amending Directive 93/12/EEC (OJ L 121, 11.5.1999, p. 1318)
180
183
redba (EC) No 715/2007 Evropskog parlamenta i Saveta o odobraU vanju vozila s obzirom na emisije iz lakih putnikih i komercijalnih vozila (Euro 5 i Euro 6) i o pristupu informacijama o popravci i odravanju vozila; 332 irektiva Saveta 1999/94/EC o raspoloivosti potroakih informaD cija o ekonominosti goriva i CO2 emisijama u pogledu reklamiranja novih putnikih automobila izmenjena i dopunjena Direktivom Komisije 2003/73/EC kojom se menja i dopunjava Annex III uz Direktivu 1999/94/EC Evropskog parlamenta i Saveta; 333 irektiva 94/64/EC o kontroli emisija isparljivih organskih jedinjenja D (VOC) koja su rezultat skladitenja benzina i distribucije sa terminala ka servisnim stanicama; 334 irektiva Saveta 72/306/EEC o usklaivanju propisa drava lanica D o merama koje treba preduzeti protiv emisija zagaujuih supstanci iz dizel motora koji se koriste u vozilima, izmenjena i dopunjena sa 89/491/EEC, 97/20/EEC i 2005/21/EC. 335
irektiva 98/70/EC o kvalitetu benzina i dizel goriva amandirana D Direktivom Saveta 93/12/EC, Direktivom 2000/71/EC, Direktivom 2003/17/EC i Uredbom 1882/2003; 328 irektiva Evropskog parlamenta i Saveta 97/68/EC o usklaivanju D propisa drava lanica o merama protiv emisija gasova i suspendovanih estica iz motora sa unutranjim sagorevanjem ugraenim u van drumske pokretne maine izmenjena i dopunjena Direktivama Komisije 2001/63/EC, 2002/88/EC i Direktivom 2004/26/EC; 329 irektiva 2005/55/EC Evropskog parlamenta i Saveta o usklaivanju proD pisa drava lanica o merama koje treba preduzeti protiv emisije gasova i estinih zagaujuih supstanci iz odreenih vrsta motora u vozilima, i emisiji gasnih zagaujuih supstanci iz odreenih motora koji koriste prirodni gas ili teni naftni gas, izmenjena i dopunjena Direktivom Komisije 2006/51/EC; 330 irektiva Komisije 2005/78/EC o sprovoenju Direktive 2005/55/EC D Evropskog parlamenta i Saveta o usklaivanju propisa drava lanica o merama koje treba preduzeti protiv emisije gasova i zagaujuih estica iz odreenih vrsta motora motornih vozila i emisiji gasnih zagaujuih supstanci odreenih motora koji koriste prirodni gas ili teni naftni gas; 331
328 Directive 98/70/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 1998 relating to the quality of petrol and diesel fuels and amending Council Directive 93/12/EEC (OJ L 350, 28.12.1998, p. 5868) 329 Directive 97/68/EC of the European Parliament and of the Council of 16 December 1997 on the approximation of the laws of the Member States relating to measures against the emission of gaseous and particulate pollutants from internal combustion engines to be installed in non-road mobile machinery (OJ L 59, 27.2.1998, p. 186). 330 Directive 2005/55/EC of the European Parliament and of the Council of 28 September 2005 on the approximation of the laws of the Member States relating to the measures to be taken against the emission of gaseous and particulate pollutants from compression-ignition engines for use in vehicles, and the emission of gaseous pollutants from positive-ignition engines fuelled with natural gas or liquefied petroleum gas for use in vehicles (Text with EEA relevance) (OJ L 275, 20.10.2005, pp. 1163). 331 Commission Directive 2005/78/EC of 14 November 2005 implementing Directive 2005/55/EC of the European Parliament and of the Council on the approximation of the laws of the Member States relating to the measures to be taken against the emission of gaseous and particulate pollutants from compression-ignition engines for use in vehicles, and the emission of gaseous pollutants from positive ignition engines fuelled with natural gas or liquefied petroleum gas for use in vehicles and amending Annexes I, II, III, IV and VI thereto, (OJ L 313, 29.11.2005, pp. 1-93).
332 Regulation (EC) No 715/2007of the European Parliament and of the Council of 20 June 2007 on type approval of motor vehicles with respect to emissions from light passenger and commercial vehicles (Euro 5 and Euro 6) and on access to vehicle repair and maintenance information. (OJ L 171 of 29.6.2007, p.1-16). Ovom uredbom se propisuje da se standardi Euro 5 primenjuju za registraciju i prodaju novih vozila od 1. januara 2011. godine a standardi Euro 6 od 1. januara 2015. godine. 333 Directive 1999/94/EC of the European Parliament and of the Council of 13 December 1999 relating to the availability of consumer information on fuel economy and CO2 emissions in respect of the marketing of new passenger cars (OJ L 12, 18.1.2000, p. 1623) Amended by 32003L0073, Consolidated text 01999L0094-20030725, Amended by 32003R1882, Amended by 32008R1137, Consolidated text 01999L0094-20081211. 334 European Parliament and Council Directive 94/63/EC of 20 December 1994 on the control of volatile organic compound (VOC) emissions resulting from the storage of petrol and its distribution from terminals to service stations (OJ L 365, 31.12.1994, p. 2433). 335 Council Directive 72/306/EEC of 2 August 1972 on the approximation of the laws of the Member States relating to the measures to be taken against the emission of pollutants from diesel engines for use in vehicles (OJ L 190, 20.8.1972, p. 123)
182
185
Propisi koji se odnose na razmenu informacija
Propisi koji se odnose na razmenu informacija obuhvataju sledee:

n
dluku Saveta 97/101/EC kojom se ustanovljava reciprona razmena O informacija i podataka iz mrea i pojedinanih stanica koje mere zagaenje ambijentalnog vazduha u okviru drava lanica;336 dluku Evropskog parlamenta i Saveta 280/2004/EC koja se tie meO hanizma za monitoring gasova sa efektom staklene bate i za sprovoenje Kjoto protokola; 337 dluku Saveta 86/277/EEC o zakljuivanju Protokola o dugoronom O finansiranju programa saradnje za monitoring i evaluaciju prenosa materija koje zagauju vazduh u Evropi uz Konvenciju o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (EMEP); 338 dluku Komisije 96/511/EC o upitnicima koji se tiu zagaivanja vazO duha.339
Nadlenost za obavljenje poslova u oblasti monitoringa atmosferskog zagaenja i kvaliteta vazduha imaju MSPP, MI, MRE, MTU, pri emu monitoring operativno obavljaju RHMZ, Agencija za zatitu ivotne sredine, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, kao i 18 zavoda za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije. Osnovni izvori nacionalnog prava su Zakon o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, broj 36/09) usvojen u maju, 2009. godine, za koji se smatra da je u potpunosti usklaen sa Direktivom 2008/50/EZ i delimino usklaen sa direktivama 2004/107/EZ, 94/63/EZ, 2001/80/EZ, 1999/32/EZ, 2003/17/EZ, 98/70/EZ, 2001/81/EZ, 2003/87/EZ, 1999/13/EZ, Odlukom Komisije 2004/224/EZ, Odlukom Komisije 2001/839/EZ, Uredbom 2037/2000/EZ, Direktivom 2006/40/EZ, Uredbom 842/2006/EZ, Uredbom 1493/2007/EZ, 1494/2007/EZ, 1497/2007/EZ, 1516/2007/ EZ, 303/2008/EZ, 304/2008/EZ, 305/2008/EZ, 306/2008/EZ i 307/2008/EZ. Potpuna usklaenost postii e se donoenjem podzakonskih propisa na osnovu Zakona.340 Pored toga, oblast upravljanja kvalitetom vazduha i kontrole i mera za spreavanje zagaenja vazduha ureena je i Zakonom o hidrometeorolokim poslovima od interesa za celu zemlju (Slubeni list SFRJ, broj 18/88 i 63/90), podzakonskim aktima, kao i tehnikim pravilnicima u pojedinim oblastima. Kvalitet tenih goriva naftnog porekla ureen je Pravilnikom o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva naftnog porekla (Slubeni list SCG, br. 51/04, 54/05 i 18/06, i Slubeni glasnik RS, br. 128/07,5/09) koji nije usklaen sa Uredbom 1882/2003 i direktivama 2005/35EZ, 2003/17EZ.
340 Podzakonski akti doneti na osnovu prethodnog Zakona o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95) koji ureuju propisane granine vrednosti imisije (u Zakonu o zatiti vazduha se umesto termina imisija koristi termin nivo zagaujuih materija), granine vrednosti emisije, kao i uslovi koje strune organizacije treba da ispunjavaju prilikom vrenja poslova merenja emisije i imisije, nisu usaglaeni sa direktivama 2008/50/EZ i 2004/107/EZ i primenjivae se do donoenja podzakonskih propisa na osnovu Zakona o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, broj 36/09).
336 97/101/EC: Council Decision of 27 January 1997 establishing a reciprocal exchange of information and data from networks and individual stations measuring ambient air pollution within the Member States (OJ L 35, 5.2.1997, p. 1422). Odlukom 97/101 se uvodi reciprona razmena informacija i podataka koji se odnose na 1) mree i stanice koje su ustanovljene u dravama lanicama radi merenja zagaenja vazduha; 2) merenja kvaliteta vazduha koja su izvrena od strane ovih stanica: razmena obuhvata podatke pribavljene u skladu sa takama 3 i 4 Aneksa I, merenjem zagaivanja vazduha u dravama lanicama. 337 Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol (OJ L 49, 19.2.2004, p. 18) 338 86/277/EEC: Council Decision of 12 June 1986 on the conclusion of the Protocol to the 1979 Convention on long-range transboundary air pollution on long-term financing of the cooperative programme for monitoring and evaluation of the long-range transmission of air pollutants in Europe (EMEP) (OJ L 181, 4.7.1986, p. 11) 339 96/511/EC: Commission Decision of 29 July 1996 concerning the questionnaires provided for in Council Directives 80/779/EEC, 82/884/EEC, 84/360/EEC and 85/203/EEC (Text with EEA relevance) (OJ L 213, 22.8.1996, p. 1624)
184
187
riprema i donoenje Nacionalnog programa za postepeno smanjep nje godinjih maksimalnih nacionalnih emisija u skladu sa zahtevima NEC Direktive i Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje u skladu sa zahtevima LCP Direktive (u roku od godinu dana od dana kada EU utvrdi maksimalne nacionalne emisije za Republiku Srbiju).
Dalje usaglaavanje nacionalnih propisa sa propisima EU podrazumeva preduzimanje razliitih mera i aktivnosti ukljuujui, izmeu ostalog, i sledee: 341:
n
svajanje podzakonskih propisa predvienih Zakonom o zatiti vazu duha kojima e biti izvreno usaglaavanje sa sledeim propisima EU: Direktivom 94/63/EZ, Okvirnom Direktivom 1999/13/EZ, Direktivom 2004/42/EZ, Uredbom 842/2006/EZ, Direktivom 2006/40/ EZ, Uredbom 1493/2007/EZ, Uredbom 303/2008/EZ, Uredbom 304/2008/EZ, Uredbom 305/2008/EZ, Uredbom 306/2008/ EZ, Uredbom 307/2008/EZ, Uredbom 1494/2007/EZ, Uredbom 1497/2007/EZ i Uredbom 1516/2007/EZ; svajanje podzakonskih akata na osnovu Zakona o zatiti vazduha u kako bi se, sa ciljem postizanja pune implementacije Nacionalnog plana iskljuivanja iz upotrebe CFC iz 2005. godine, kao i plana iskljuivanja iz upotrebe HCFC koji je u pripremi, implementirale Uredba 1497/2007/EZ i Uredba 303/2008/EZ; svajanje Zakona o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti koji e biti, u u delu monitoringa kvaliteta vazduha, usaglaen sa strategijama monitoringa EMEP i GAW, kao i podzakonski akti koji e biti usaglaeni sa Direktivom 2008/50/EZ; atifikacija Protokola o dugotrajnim organskim zagaujuim materir jama, Protokola o smanjenju acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona (Gothenburg Protokol) i Protokola o tekim metalima uz Konvenciju o Prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima; svajanje tehnikog propisa kojim e se preneti Direktiva 1999/32 o u smanjenju sadraja sumpora u odreenim tenim gorivima i dopuna Direktiva 93/12/EEZ i Direktiva 2003/17/EZ dopuna Direktive 98/70/EZ koje se odnose na kvalitet benzina i dizel goriva;
5. Zatita od buke
Procenjuje se da je znaajan broj stanovnika Evrope izloen negativnim efektima buke u ivotnoj sredini iz razliitih izvora (saobraaj, industrija, rekreativne aktivnosti, itd.)342 zbog ega buka predstavlja jedan od glavnih lokalnih problema ivotne sredine sa znaajnim posledicama po zdravlje stanovnitva.343 Ipak, tek 1993. godine, Evropska zajednica je najavila promenu politike u ovoj oblasti u skladu sa relevantnim reenjima sadranim u Petom akcionom programu. Zelenom knjigom Evropske komisije (1996. g.) problemi sa bukom su eksplicitno definisani kao problemi ivotne sredine ime je otvorena rasprava o politici u oblasti buke i daljim merama. Utvrena su dva pravca delovanja: opta politika u oblasti buke (zajedniki metodi za procenu izloenosti buci, ustanovljavanje zajednikog indeksa izloenosti buci, ograniavanje prenosa buke, razmena informacija i iskustava, unapreivanje koherentnosti programa istraivanja u oblasti buke) i smanjivanje emisija na izvoru (drumski, elezniki i vazduni saobraaj i buka od opreme koja se koristi na otvorenom prostoru). Najznaajniji deo politike EU u ovoj oblasti usmeren je ka sma342 Procenjuje se da je oko 20% stanovnitva Zapadne Evrope izloeno negativnim efektima buke koji se sa zdravstvenog stanovita smatraju neprihvatljivim. Commission of the European Communities. (1996). Future noise policy European Commission Green paper, COM (96) 540 Final, Brussels, 04.11.1996. p.1. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:1996:0540:FIN:EN:PDF (datum pristupanja: 22.7.2010) 343 Procenjuje se da su eksterni trokovi zbog buke (pre svega u saobraaju) kreu izmeu 0,2 i 2 % GDP. Ibid, p. 1a. Slino i u European Environment Agency. (2007). Europes Environment the fourth assessment, Copenhagen. p. 66.
341 Prema NPI, op. cit. str. 577-580.
186
189
da stvori osnovu uvoenju mera Zajednice za smanjenje buke koju emituju najvei izvori, naroito putnika i eleznika vozila i infrastruktura, letelice, vanjska i industrijska oprema i pokretne maine (lan 1). Buka u ivotnoj sredini je definisana kao neeljeni ili po zdravlje tetni zvuk u spoljanjem prostoru izazvan ljudskim aktivnostima, ukljuujui buku koju emituju prevozna sredstva, putniki, elezniki i vazduni saobraaj kao i buku iz podruja s industrijskim delatnostima, kao to su one utvrene u Prilogu I. Direktive Vea 96/61/EZ od 24. septembra, 1996. godine, o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (lan 3. a). Direktiva se primenjuje na buku kojoj su ljudi izloeni posebno u gradskim/urbanim podrujima, u javnim parkovima ili drugim tihim podrujima u aglomeraciji, u tihim podrujima u prirodi, pored kola, bolnica i drugih zgrada i podruja osetljivih na buku. S druge stsrane, Direktiva se ne primenjuje na buku koju izaziva osoba izaziva buke, buku od svakodnevnih aktivnosti domainstava, buku koju izazivaju komije, buku na radnom mestu, buku unutar prevoznih sredstava ili buku od vojnih aktivnosti u vojnim podrujima (lan 2). Nekoliko najznaajnijih obaveza drava lanica odnose se na: obavezu da odgovarajuim nivoima imenuju nadlene vlasti i tela odgovorna za primenu Direktive, ukljuujui vlasti nadlene za: (a) izradu i, gde je to relevantno, odobravanje karata buke i akcionih planova za aglomeracije, glavne puteve, glavne eleznike pravce i glavne vazdune luke; (b) prikupljanje karata buke i akcionih planova. (lan 4); obavezu primene indikatora buke (Lden i Lnight), kako je navedeno u Prilogu I., za pripremu i reviziju izrade stratekih karata buke u skladu s lanom 7., odnosno primenu postojeih nacionalnih, odnosno dodatnih indikatora buke (lan 5); metode procene (lan 6); izradu stratekih karata buke (lan 7); izradu akcionih planova (lan 8); informisanje i konsultovanje javnosti o izlaganju buci, njenim efektima i merenjima koja se preduzimaju radi reavanja problema buke, u skladu sa relevantnim odredbama Arhuke konvencije (lan 9); sakupljanje i objavljivanje podataka (lan 10), itd. U Prilogu I uz Direktivu propisani su indikatori buke, u Prilogu II metode procene indikatora buke, u Prilogu III metode procene tetnog delovanja buke, u Prilogu IV minimalni zahtevi za izradu stratekih karata buke, u
njivanju buke putem uvoenja obaveznih tehnikih standarda za proizvode, odnosno putem ustanovljavanja graninih vrednosti emisije za pojedine proizvode (motorna vozila, motocikli, avioni, kuni aparati, razliita oprema, itd). Jedan od ciljeva utvrenih u lanu 7 t.1. estog akcionog programa Zajednice u oblasti ivotne sredine odnosi se na smanjivanje broja ljudi koji su dugorono ugroeni nadprosenim nivoom buke a naroito buke iz saobraaja.344
b) Propisi EU u oblasti upravljanja bukom
Lista propisa EU u oblasti buke obuhvata 13 akata razliite vrste. Optim karakter ima Direktiva 2002/49/EC od 25. juna, 2002. godine, o proceni i upravljanju bukom u ivotnoj sredini346. Propisi EU u oblasti kontrole buke iz specifinih izvora mogu biti podeljeni u etiri kategorije kojima su obuhvaeni izvori buke iz motornih vozila, aviona, razliitih ureaja i opreme u domainstvima.
345
c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti upravljanja bukom
Opti cilj Direktive 2002/49/EC o proceni i upravljanju bukom je definisanje zajednikog pristupa namenjenog prvenstveno izbegavanju, spreavanju ili smanjivanju tetnih delovanja usled izloenosti buci u ivotnoj sredini, ukljuujui smetnje izazvane bukom.347 Osim toga, Direktiva treba
344 Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, (OJ L, 242, 10.09.2002), str. 10. 345 Videti. http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15102040.htm (datum pristupa: 10.09.2010) 346 Directive 2002/49/EC of the European Parliament and of the Council of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise - Declaration by the Commission in the Conciliation Committee on the Directive relating to the assessment and management of environmental noise (OJ L 189, 18.7.2002, p. 1225) 347 U tom cilju e se postupno sprovoditi sledee akcije: (a) ustanovljavanje izloenosti buci izradom karata buke, zajednikim metodama procene drava lanica; (b) obezbeivanje da informacije o buci u ivotnoj sredini i njenom delovanju budu dostupne javnosti; (c) usvajanje akcionih planova od strane drava lanica, na osnovu rezultata izrade karata buke, a u svrhu spreavanja i smanjivanja buke u ivotnoj sredini, a naroito gde nivoi izloenosti mogu izazvati tetna delovanja na ljudsko zdravlje, kao i u cilju ouvanja kvaliteta buke u ivotnoj sredini gde je ona dobra.
188
191
Grafikon 9.: Procenjeni procenat populacije koja je izloena razliitim nivoima buke iz saobraaja
Prilogu V minimalni zahtevi za akcione planove i u Prilogu VI podaci koji se alju Komisiji.
Motorna vozila
Document Actions
Direktiva Saveta 70/157/EEC od 6. februara, 1970. godine, o ujednaavanju prava drava lanica u vezi sa dopustljivim nivoom zvuka i izduvnim sistemom motornih vozila348 ima za cilj da obezbedi sprovoenje pravila Zajednice u pogledu buke iz vozila. Primenjuje sa na bilo koje motorno vozilo namenjeno za drumski saobraaj, koje ima najmanje etiri toka, ija maksimalna projektovana brzina prelazi 25km/h, osim vozila na inama, poljoprivrednih i umskih traktora i mobilnih maina. Direktiva utvruje limite za nivo buke mehanikih delova i izduvnih sistema vozila koja su u pitanju. Taj limit se kree od 74 dB(A) za motorna vozila do 80 dB(B) za ostala vozila. Posebne dozvoljene vrednosti utvrene su odvojeno za automobile, vozila javnog transporta i vozila za prevoz robe.
Ldn
>75dB(A)
65-75dB(A)
55-65dB(A)
10
15
20
% ukupne EU populacije
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/estimated-percentage-of-population-exposed-to-different-road-trafic-noise-levels
Avionski saobraaj
Direktiva 2002/30/EZ o ustanovljavanju pravila i procedura u pogledu uvoenja operativnih ogranienja buke na aerodromima Zajednice349 ima vie ciljeva koji se odnose na propisivanje pravila radi uvoenja operativnih
348 Council Directive 70/157/EEC of 6 February 1970 on the approximation of the laws of the Member States relating to the permissible sound level and the exhaust system of motor vehicles, (OJ L 42, 23.2.1970, p. 1620). Do sada izmenjena/dopunjena 11 puta. 349 Directive 2002/30/EC of the European Parliament and of the Council of 26 March 2002 on the establishment of rules and procedures with regard to the introduction of noise-related operating restrictions at Community airports (Text with EEA relevance),(OJ L 85, 28.3.2002, p. 4046.)
190
193
nom 11 obaveza obavetavanja svih zainteresovanih strana prilikom uvoenja novih operativnih ogranienja, lanom 12 pravo na ablu, itd.
Buka koju izaziva oprema koja se koristi na otvorenom prostoru
n
ogranienja kojima se smanjuju neeljeni efekti buke; obezbeivanje zahteva unutranjeg trita; unapreivanje kapaciteta aerodruma u skladu sa zahtevima u oblasti ivotne sredine; obezbeivanje mera radi ostvarivanja maksimalnih koristi za ivotnu sredinu na trokovno efikasan nain, itd. (lan 1). Drave lanice imaju obavezu da obezbede rad organa (tela) koja su odgovorna za pitanja koja Direktiva regulie (lan 3). Takoe, obavezne su da usvoje ujednaeni pristup kod reavanja problema buke u vazdunim lukama na njihovoj teritoriji i treba da razmotre mogunost primene finansijskih instrumenata. Kod razmatranja operativnih ogranienja nadlena tela treba da uzmu u obzir verovatne trokove i koristi od raznih raspoloivih mera kao i specifine karakteritike pojedine vazdune luke. Takve mere, ili kombinacije mera, ne smeju ograniavati vie nego to je potrebno i ne smeju biti diskriminatorne s obzirom na nacionalnost ili identitet vazdunog prevoznika ili proizvoaa vazduhoplova. Operativna ogranienja na osnovu radnih karakteristika se zasnivaju na nivou buke vazduhoplova u skladu sa postupkom izdavanja potvrde definisanim Dodatkom 16., Sveskom 1., Konvencije o meunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, tree izdanje objavljeno jula, 1993. g. (lan 4). Inae, Direktiva definie operativna ogranienja kao mere koje se odnose na nivo buke i kojima se ograniava ili smanjuje pristup civilnih podzvunih mlaznih vazduhoplova nekoj vazdunoj luci. One ukljuuju operativna ogranienja kojima se u odreenim vazdunim lukama iz saobraaja povlae granino zadovoljavajui vazduhoplovi kao i delimina operativna ogranienja koja se odnose na upotrebu civilnih podzvunih vazduhoplova u odreenom vremenskom razdoblju (lan 2. t.e). Prilikom razmatranja odluke o operativnim ogranienjima treba, prema potrebi i u skladu s mogunostima, uzeti u obzir informacije iz Dodatka II. kao i obeleja odreene vazdune luke (lan 5). Ukoliko se na osnovu Direktive 85/337/EEZ izradi procena uticaja na ivotnu sredinu, smatra se da spomenuta procena, izvedena u skladu s tom Direktivom, zadovoljava zahteve iz stava 1., pod uslovom da su se prilikom procene, koliko je bilo mogue, uzele u obzir informacije navedene u Dodatku II. ove Direktive. lanom 6. se propisuju pravila za uvoenje operativnih ogranienja kojima se iz saobraaja povlae granino zadovoljavajui vazduhoplovi, lanom 7 odnos prema postojeim operativnim ogranienjima, lanom 8 izuzea za vazduhoplove registrovane u dravama u razvoju, lanom 9 izuzea za pojedinane sluajeve, lanom 10 postupci konsultacija sa zainteresovanim stranama, la-
Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta br. 2000/14/EC o uskla ivanju propisa drava lanica u vezi sa emisijom buke u ivotnu sredinu koju izaziva oprema koja se koristi u otvorenom prostoru350 se primenjuje na maine koje se koriste u otvorenom prostoru definisane lanovima 12. i 13., odnosno nabrojane u Aneksu I.
Direktiva propisuje razliite obaveze i prava u odnosu na sledea pitanja: stavljanje na trite (lan 4 i 5), slobodu kretanja (lan 6), usaglaenost i obeleavanje (lan 7, 8, 9, 10, 11), ocenjivanje usaglaenosti i odreivanje tela nadlenih za proceduru procene usaglaenosti (lan 14, 15), prikupljanje podataka o buci (lan 16), izvetavanje (lan 20), itd. U aneksima se, pored definisanja opreme na koje se odnosi Direktiva, daju detaljniji podaci koje deklaracija o usklaenosti mora da sadri, propisuju metode za merenje jaine buke koju emituju ove maine, propisuju modeli obeleavanja (CE) usaglaenosti i oznaavanja garantovanog nivoa snage buke, detaljnije ureuje unutranja kontrola, unutranja kontrola proizvodnje sa procenom tehnike dokumentacije i periodine provere, verifikacija, obezbeivanje kvaliteta, propisuje minimum kriterija koje drave lanice treba da uzmu u obzir pri notifikaciji tela, itd.
d) Usklaivanje nacionalnih propisa Republike Srbije sa propisima EU
Za oblast buke su nadleni MSPP, Agencija za zatitu ivotne sredine i MI (buka iz motornih vozila i opreme za spoljnu upotrebu, kosilica, odnosno odreenih maina). Osnovni izvor nacionalnog prava u oblasti buke je
350 Directive 2000/14/EC of the European Parliament and of the Council of 8 May 2000 on the approximation of the laws of the Member States relating to the noise emission in the environment by equipment for use outdoors (OJ L 162, 3.7.2000, p. 178)
192
195
Ciljevi EU u oblasti upravljanja hemikalijama definisani su odredbama VI akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine u delu koji se odnosi na zdravlje i kvalitet ivota. Cilj je da se do 2020. godine, postigne da se hemikalije proizvode i koriste na nain koji nee podrazumevati negativne uticaje na zdravlje i ivotnu sredinu uz potrebu prevazilaenja postojeih nedostataka u znanju o karakteristikama, upotrebi, odlaganju i izloenosti hemikalijama (lan 7. stav 1. al. 3). Opasne hemikalije treba da budu zamenjene bezbednijim hemikalijama ili bezbednijim alternativnim tehnologijama bez upotrebe hemikalija. U skladu sa ovim ciljevima, definisane su prioritetne oblasti delovanja koje se odnose na: istraivanja u vezi sa hemijskom bezbednosti; odgovornost proizvoaa, uvoznika i korisnika za unapreenje znanja o hemikalijama i rizicima njihovog korienja, odlaganja, itd; razvoj koherentnog sistema testiranja, procene rizika i upravljanja rizikom; obezbeivanje pristupa javnosti odgovarajuim informacijama, itd. (lan 2. stav b). U stavu C. istog lana definiu se prioritetni ciljevi kada je u pitanju upravljanje biocidima, a u taki D hemikalijama i biocidima. Posebno se ukazuje na znaaj ratifikacije Roterdamske konvencija o postupku davanja saglasnosti za uvoz na osnovu prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini (1998. g.) (PIC konvencija) i Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (2001) (POPs konvencija). U Tematskoj strategiji o odrivom korienju pesticida (2006. g.) (COM(2006)372)354 sagledava se postojee stanje i definiu pravci daljeg delovanja s ciljem smanjivanja rizika od korienja pesticida po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Istovremeno, cilj je odrati nivo produktivnosti u proizvodnji useva i unaprediti kontrolu korienja i distribucije.355
Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik RS br. 36/09), koji delimino prenosi Direktivu 2002/49/EZ o proceni i upravljanju bukom u ivotnoj sredini. Pored zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, oblast zatite od buke ureena je Zakonom o vazdunom saobraaju (Slubeni glasnik RS, br. 73/2010). Ovome treba dodati i tehnike propise za motorna vozila i maine. U narednom periodu predstoji usvajanje podzakonskih propisa (na osnovu Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini), kojima e se potpuno transponovati Direktiva 2002/49/EZ o proceni i upravljanju bukom u ivotnoj sredini;351 kao i usvajanje podzakonskih propisa na osnovu Zakona o vazdunom saobraaju koji e preneti Direktivu 89/629/EEZ, Direktivu 2006/93/EZ i Direktivu 2002/30/EZ sa svim izmenama i dopunama.352
6. Hemikalije
Porast upotrebe hemikalija u veem delu razvijenih drutava imao je za posledicu, izmeu ostalog, sve izraeniju zabrinutost zbog moguih uticaja na zdravlje i ivotnu sredinu. Pojedine hemikalije koje je ovek stvorio mogu da se pronau i u najudaljenijim mestima u ivotnoj sredini, ivotinjama i ljudskim biima. Jedno od prvih pitanja koje je, na porastu saznanja o moguim negativnim efektima hemikalija, postavljeno odnosilo se na potrebu obezbeivanja dovoljnih informacija o pojedinim hemikalijama. Na veze izmeu pojave pojedinih zdravstvenih problema i stanja u oblasti upravljanja hemikalijama ukazuje se i u preambuli VI akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine (taka 23) i konstatuje da je potrebno znatno unapreivanja znanja i informisanja (taka 24, 25, 26).353
351 Za 2011. i 2012. godinu nema planiranih aktivnosti osim to do kraja 2012. Agencija planira izradu stratekih karata buke koje predstavljaju osnovu za izradu akcionih planova. 352 NPI-ID, op. cit. str. 571-600. str. 596-597. 353 Za ire o razliitim aspektima aktivnosti EU u oblasti hemikalija videti sajt Evropske agencije za hemikalije: http://echa.europa.eu/
354 A Thematic Strategy on the Sustainable Use of Pesticides, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Brussels, 12.7.2006, COM(2006) 372 final, http://ec.europa.eu/environment/ppps/pdf/com_2006_0372.pdf (Datum pristupa: 7.6.2010) 355 Za ire o stanju i politici EU u oblasti odrivog upravljanja pesticidima videti: http://ec.europa.eu/ environment/ppps/home.htm (Datum pristupa: 7.6.2010)
194
197
je No. 1213/2003, (EC) No 775/2004;362
n
b) Propisi EU u oblasti upravljanja hemikalijama
Lista propisa u oblasti hemikalija (zajedno sa propisima u oblasti industrijskih rizika i biotehnologija) sadri ukupno 113 akata razliitog karaktera.356 Pri tom, treba imati u vidu da se jedan deo propisa u oblasti hemikalija, prema zvaninoj EU klasifikaciji, nalazi i u drugim grupama propisa (industrijska politika i unutranje trite357, poljoprivreda).358 Najznaajnji propisi u ovoj oblasti su:
n
irektiva o klasifikaciji, pakovanju i oznaavanju opasnih supstanci D (67/548/EEC);363 redba 1272/2008 o klasifikaciji, obeleavanju i pakovanju hemikaliU ja i preparata;364 redba 1907/2006 o ograenju, proceni, odobravanju i ogranienju U hemikalija (REACH);365 irektiva 2004/9/EC Evropskog parlamenta i Saveta o inspekciji i veD rifikaciji dobre laboratorijske prakse (GLP);366 irektiva 2004/10/EC Evropskog parlamenta i Saveta o harmonizaciji D propisa o primeni principa dobre laboratorijske prakse i verifikaciji njihove primene za testove na hemijskim supstancama;367
oterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti za uvoz na R osnovu prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini, (1998. g.);359 tokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagaujuim supS stancama (2001. g.);360
n n
n n
rotokol o dugotrajnim organskim zagaujuim materijama (1998. P g.) uz Konvenciju o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (1979. g.);361 redba (EC) No. 304/2003 Evropskog parlamenta i Saveta o izvozu i U uvozu opasnih hemikalija, izmenjena i dopunjena uredbama Komisi-
362 Regulation (EC) No 304/2003 of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 concerning the export and import of dangerous chemicals, (OJ L 63, 6.3.2003, p. 1) 363 Council Directive 67/548/EEC of 27 June 1967 on the approximation of laws, regulations and administrative provisions relating to the classification, packaging and labelling of dangerous substances (OJ 196, 16.8.1967, p. 198) 364 Regulation (EC) No 1272/2008 of the European Parliament and of the Council of 16 December 2008 on classification, labelling and packaging of substances and mixtures, amending and repealing Directives 67/548/ EEC and 1999/45/EC, and amending Regulation (EC) No 1907/2006, (OJ L 353, 31.12.2008, p. 1135) 365 Regulation (EC) No1907/2006 of the European Parliament and of the Council of 18December 2006 concerning the Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals (REACH), establishing a European Chemicals Agency, amending Directive 1999/45/EC and repealing Council Regulation (EEC) No793/93 and Commission Regulation (EC) No1488/94 as well as Council Directive 76/769/EEC and Commission Directives 91/155/EEC, 93/67/EEC, 93/105/EC and 2000/21/EC (OJ L 396, 30.12.2006, p. 1851) 366 Directive 2004/9/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 on the inspection and verification of good laboratory practice (GLP) (Codified version) (Text with EEA relevance) (OJ L 50, 20.2.2004, p. 2843) Amended by 32009R0219 Consolidated text 02004L0009-20090420 367 Directive 2004/10/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 on the harmonisation of laws, regulations and administrative provisions relating to the application of the principles of good laboratory practice and the verification of their applications for tests on chemical substances (codified version) (Text with EEA relevance) (OJ L 50, 20.2.2004, p. 4459) Amended by 32009R0219 Consolidated text 02004L0010-20090420
356 Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap151020.htm (Datum pristupa: 19.09.2010) 357 Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap133018.htm (Datum pristupa: 19.09.2010) 358 Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap035020.htm Ovde se na njih ukazuje, pre svega, zbog injenice da se stanje u oblastima koje ovi propisi reguliu u Republici Srbiji jednim delom nalazi u nadlenosti MSPP, odnosno Agencije za hemikalije. 359 2003/106/EC: Council Decision of 19 December 2002 concerning the approval, on behalf of the European Community, of the Rotterdam Convention on the Prior Informed Consent Procedure for certain hazardous chemicals and pesticides in international trade, OJ L 63, 6.3.2003, p. 2728; 2006/730/ EC: Council Decision of 25 September 2006 on the conclusion, on behalf of the European Community, of the Rotterdam Convention on the Prior Informed Consent Procedure for certain hazardous chemicals and pesticides in international trade, (OJ L 299, 28.10.2006, p. 2325.) 360 2006/507/EC: Council Decision of 14October 2004 concerning the conclusion, on behalf of the European Community, of the Stockholm Convention on Persistent Organic Pollutant, (OJ L 2009, 31.7.2006, p.1-2.) 361 2004/259/EC: Council Decision of 19 February 2004 concerning the conclusion, on behalf of the European Community, of the Protocol to the 1979 Convention on Long Range Transboundary Air Pollution on Persistent Organic Pollutant, (OJ L 81, 19.3.2004, p. 35-36.)
196
199
dluka Komsije 2002/612/EC u skladu sa Uredbom 2037/2000/EC O o odreivanju koliina kontrolisanih supstanci doputenih za korienje u Zajednici;372
irektiva 98/8/EC Evropskog parlamenta i Saveta o stavljanju na D trite biocidnih proizvoda, izmenjana i dopunjena Uredbom (EC) 1882/2003 i direktivama 2006/50/EC, 2006/140/EC i direktivama Komisije 2007/20/EC, 2007/47/EC, 2007/69/EC and 2007/70/EC; 368
Pored navedenih, propisi u oblasti hemikalija, obuhvataju i propise u oblasti zatite od azbesta i zatite ozonskog omotaa, meu kojima su najznaajniji:
n
Ostali aspekti upravljanja hemikalijama obuhvataju propise koji se odnose na zatitu laboratorijskih ivotinja kao to su:
n
irektiva Saveta 87/217/EEC o spreavanju i smanjivanju zagaivanja D ivotne sredine azbestom, koja je izmenjana i dopunjena Uredbom (EC) 87/2003; 369
n
irektiva Saveta 86/609/EEC o ujednaavanju propisa drava lanica D o zatiti ivotinja koje se koriste za eksperimentalne i druge naune svrhe, izmenjena i dopunjena Direktivom 2003/6/EC; 373 dluka Komsije 1999/575/EC o zakljuivanju od strane Zajednice O Evropske konvencije za zatitu kimenjaka koji se koriste u ekseprimentalne i druge naune svrhe.374
dluka Saveta 88/540/EEC o zakljuivanju Beke konvencije o zatiti O ozonskog omotaa i Montrealskog protokola o supstancama koje oteuju ozonski omota; 370 redba (EC) No. 2037/2000 Evropskog parlamenta i Saveta o supstancama U koje oteuju ozonski omota, izmenjena i dopunjena nekoliko puta;371
368 Directive 98/8/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998 concerning the placing of biocidal products on the market (OJ L 123, 24.4.1998, p. 163) 369 Council Directive 87/217/EEC of 19 March 1987 on the prevention and reduction of environmental pollution by asbestos (OJ L 85, 28.3.1987, p. 4045) Amended by 31991L0692 Amended by 11994N Incorporated by 21994A0103(70) Derogation in 12003T 370 88/540/EEC: Council Decision of 14 October 1988 concerning the conclusion of the Vienna Convention for the protection of the ozone layer and the Montreal Protocol on substances that deplete the ozone layer (OJ L 297, 31.10.1988, p. 89) 371 Regulation (EC) No. 2037/2000 of the European Parliament and of the Council on substances that deplete the ozone layer (OJ L 244, 29.09.00), as amended by: - Regulation (EC) No. 2038/2000 of the European Parliament and of the Council of 28 September 2000 (OJ L 244 25 29.9.2000) - Regulation (EC) No. 2039/2000 of the European Parliament and of the Council of 28 September 2000 (OJ L 244 26 29.9.2000) - Commission Decision 2003/160/EC of 7 March 2003 (OJ L 65 29 8.3.2003) - Regulation (EC) No. 1804/2003 of the European Parliament and of the Council of 22 September 2003 (OJ L 265 1 16.10.2003); - Commission Decision 2004/232/EC of 3 March 2004 (OJ L 71 28 10.3.2004) - Commission Regulation (EC) No. 2077/2004 of 3 December 2004 (OJ L 359 28 4.12.2004) - Commission Regulation (EC) No. 29/2006 of 10 January 2006 (OJ L 6 27 11.1.2006) - Regulation (EC) No. 1366/2006 of the European Parliament and of the Council of 6 September 2006 (OJ L 264 12 25.9.2006) - Commission Regulation (EC) No. 1784/2006 of 4 December 2006 (OJ L 337 3 5.12.2006) - Council Regulation (EC) No. 1791/2006 of 20 November 2006 (OJ L 363 1 20.12.2006) - Commission Regulation (EC) No. 899/2007 of 27 July 2007 (OJ L 196 24 28.7.2007) - Commission Decision 2007/540/EC of 30 July 2007
372 2002/612/EC: Commission Decision under Regulation (EC) No. 2037/2000 on the allocation of quantities of controlled substances allowed for essential uses in the Community (OJ L 196, 25.7.02) 373 Council Directive 86/609/EEC of 24 November 1986 on the approximation of laws, regulations and administrative provisions of the Member States regarding the protection of animals used for experimental and other scientific purposes (OJ L 358, 18.12.1986, p. 128) Incorporated by 21994A0103(52) Amended by 32003L0065 374 1999/575/EC: Council Decision of 23 March 1998 concerning the conclusion by the Community of the European Convention for the protection of vertebrate animals used for experimental and other scientific purpose, (OJ L 222, 24.8.1999, p. 2930.)
198
201
pesticidima i hemikalijama. Konvencijom se uspostavlja monitoring i kontrola trgovine opasnim supstancama. Zemlje uvoznice dobijaju mogunost da odluuju da li e i koje e hemikalije primiti, iskljuujui mogunost uvoza onih kojima ne mogu bezbedno rukovati. Konvencija obuhvata pesticide i industrijske hemikalije koje su zabranjene ili ograniene zbog uticaja na zdravlje ili ivotnu sredinu u stranama ugovornicama. O ukljuivanju odreenih hemikalija u PIC proceduru odluuje Konferencija strana ugovornica. Inicijalno je u ovu proceduru ukljueno 22 pesticida i 5 industrijskih hemikalija,375 a procenjuje se da e stotinjak drugih biti dodato ovom spisku. Neke naroite vrste hemikalija su iskljuene iz primene ove Konvencije (narkotike droge, psihotropske supstance, radioaktivni materijali, otpadi, hemijsko oruje, farmaceutika, hrana i aditivi). Opte je pravilo da izvoz hemikalija moe biti izvren jedino uz (prethodno informiuu) saglasnost zemlje uvoznice. Na taj nain se ostvaruje podela odgovornosti izmeu zemlje izvoznice i zemlje uvoznice. Konvencijom je predvien mehanizam razmene informacija izmeu drava strana ugovornica o potencijalno opasnim hemikalijama koje mogu biti izvoene, odnosno uvoene kao i nacionalni proces donoenja odluka u vezi sa uvozom. To podrazumeva: zahtev stranama ugovornicama da informiu druge strane ugovornice o svakoj zabrani ili restrikcijama u pogledu hemikalija koje se primenjuju na osnovu unutranjeg prava; mogunost da zemlje u razvoju ili zemlje u tranziciji informiu druge zemlje o problemima koje prouzrokuju opasni pesticidi uz uslove korienja na njihovoj teritoriji; zahtev da zemlja izvoznica obavesti zemlju uvoznicu o izvozu (hemikalija koje su zabranjene ili ija je upotreba ograniena), koji treba da bude izvren i to pre prve isporuke i godinje; da svaku isporuku ovakvih hemikalija koje se koriste u profesionalne svrhe prate odgovarajui podaci u meunarodno priznatoj formi, itd. Odluke koje donose zemlje uvoznice moraju biti trino neutralne. To znai da ako drava odbije da se saglasi sa uvozom odreenih hemikalija ona mora zaustaviti domau proizvodnju tih hemikalija (ako postoji) za domae potrebe, odnosno mora zabraniti uvoz iz bilo koje druge
375 Pesticidi: 2,4,5-T, aldrin, kaptafol, hlorobenzilat, hlordan, hlordimerform, DDT, dieldrin, dinoseb, 1,2-dibromoetan (EDB), fluorocatemid, HCH, heptachlor, heksahlorobenen, linden, jedinjenja ive, pentahloropenol, itd. Industrijske hemikalije: krokidolit, PBB, PCB, PCT, itd.
Grafikon 10.: Trendovi emisija odreenih tekih metala drava lanica EEA (1990=100)
Emisije (index 1990 = 100) 120
100
80
60
160
20
0 1990
1995 Kadmijum
2000 iva
2005 Olovo
2010
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/indicators/eea32-heavy-metal-hm-emissions-1/assessment
c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa EU u oblasti upravljanja hemikalijama Meunarodni ugovori
Roterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti za uvoz na osnovu prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini (PIC konvencija) ima za cilj zatitu ljudi i ivotne sredine od moguih opasnosti koje proistiu iz trgovine visokoopasnim
200
203
Grafikon 11.: Trendovi emisija odabranih dugotrajnih organskih zagaujuih supstanci (POPs) u dravama lanicama EEA (1990=100)
strane ugovornice. U okviru Konvencije predvien je poseban mehamizam tehnike pomoi sa posebnim mehanizmima za zemlje u razvoju. Svaka drava mora da odredi nadleno nacionalno telo koje je ovlaeno da deluje u izvravanju administrativnih funkcija i zadataka ustanovljenih Konvencijom. Sprovoenje Konvencije razmatra se na sastancima Konferencije strana ugovornica, a osniva se i Komitet za preispitivanje hemikalija. Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (POPs konvencija) uvodi zabranu korienja, proizvodnje, upotrebe, uvoza i izvoza odreenih hemikalija. Polazei od 15. principa iz Rio deklaracije o ivotnoj sredini i razvoju kojim se ustanovljava princip predostronosti, Konvencija proklamuje kao svoj cilj zatitu ljudskog zdravlja i okoline od dugotrajnih organskih zagaivaa. U okviru mera za smanjenje ili eliminisanje isputanja iz meunarodne proizvodnje i upotrebe odreenih vrsta hemikalija utvrene su posebne obaveze: zabrana ili preduzimanje drugih mera koje su potrebne da se eliminie proizvodnja, korienje, uvoz i izvoz hemikalija navedenih u Aneksu A (aldrin, hlordan, dieldrin, endrin, heptahlor, heksalorobenzen, mirex, toksafen, polihlorni bifenili); ograniavanje proizvodnje i korienja hemikalija navedenih u Aneksu B (DDT). Uvoz hemikalija navedenih u Aneksu A i Aneksu B mogue je jedino ako je cilj toga odlaganje (koje je po ivotnu sredinu prihvatljivo) ili ako se radi o uvozu za svrhe koje su dozvoljene za tu dravu. Konvencija ustanovljava Registar u svrhu identifikovanja drava koje poseduju posebne izuzetke navedene u Aneksu A i Aneksu B. Registar vodi Sekretarijat konvencije i dostupan je javnosti. Konvencija sadri poseban set odredbi koje se odnose: na mere za isputanje ili eliminisanje isputanja iz nenamerne proizvodnje prema Aneksu C (polihlorovani dibenzo-p-dioksini i dibenzofurani, heksaholobenzen, polihlorovani bifenili); na mere za isputanje ili eliminisanje isputanja iz zaliha i sa otpada; na razvijanje i primenu plana za implementaciju obaveza koje proistiu iz ove konvencije; na razmenu informacija; na informisanje javnosti, svest i obrazovanje; na istraivanje, razvoj i praenje; na tehniku pomo; na finansijska sredstva i mehanizme; na prelazne finansijske aranmane, itd.376
376 Za ire o POPs videti: http://ec.europa.eu/environment/pops/index_en.htm (Datum pristupa: 20.9.2010)
Emisije (index 1990 = 100) 120
100
80
60
160
20
0 1990 PAH PCB
1995
2000 HCB HCH
2005
2010
Dioksini i furani
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/indicators/eea32-persistent-organicpollutant-pop-emissions-1/assessment
Izvoz i uvoz opasnih hemikalija
Uredba (EC) No. 304/2003 Evropskog parlamenta i Saveta o izvozu i uvozu opasnih hemikalija, izmenjena i dopunjena uredbama Komisije No.
202
205
Izvozne mere se primenjuju i na izvoznike u svim zemljama, a ne samo onima koje su lanice Roterdamske konvencije i sadri vie zahteva u pogledu informisanja i izvetavanja (npr. redovno izvetavanje mora da obuhvata i koliine izvezenih hemikalija i pesticida koje su u pitanju). Drave lanice imaju obavezu da redovno dostavljaju informacije Komisiji u pogledu monitoringa i procene sprovoenja sistema ustanovljenog Uredbom. Svaka drava lanica ima obavezu da odredi jedno ili vie nadlenih tela koja treba da se staraju o tome da Uredba bude na adekvatan nain sprovedena na nacionalnom nivou. Komisija deluje kao telo za kontakte u pogledu odnosa EU sa PIC sekretarijatom i ostalim treim stranama Konvencije kao i sa drugim dravama u celini. Takoe, Komisija ima koordinirajuu ulogu izmeu drava lanica kao i izmeu Komisije i institucija Konvencije. Uz Uredbu je dato pet aneksa: Aneks I se sastoji iz tri dela: hemikalije koje su predmet procedure izvoznog obavetavanja; hemikalije koje ispunjavaju uslove za PIC obavetavanje, hemikalije koje su predmet PIC procedure prema Roterdamskoj konvenciji (lan 7); Aneks II koji se odnosi na sadraj obavetenja o zabranjenim ili strogo ogranienim hemikalijama (lan 10. Uredbe); Aneks III koji se tie izvoznog obavetenja i potrebnih informacija (lan 7. Uredbe); Aneks IV koji se tie informacije koje treba da se obezbede od strane nadlenog nacionalnog tela drava lanica i dostave Komisiji (lan 9. Uredbe); Aneks VI koji se odnosi na listu hemikalija i proizvoda koji podleu izvoznoj zabrani, u skladu sa lanom 14. Uredbe.
Registracija, evaluacija, odobravanje i ogranienja hemikalija (REACH)379
1213/2003, (EC) No 775/2004, kao osnovni izvor prava u ovoj oblasti,377 ustanovljava zajedniki sistem obavetavanja i informisanja za uvoz i izvoz nekih opasnih hemikalija u i iz EU inei obaveznim, za drave lanice EU, proceduru prethodne saglasnosti i informisanja koja je osnovana od strane UNEP i FAO.378 Ciljevi ove uredbe su: sprovoenje Roterdamske konvencije koja regulie pribavljanje prethodne saglasnosti za meunarodni transport opasnih hemikalija; jaanje podeljene odgovornosti i koordinacije u oblasti kontrole i nadzora meunarodnog transporta opasnih supstanci; unapreivanje za ivotnu sredinu prihvatljivog korienja opasnih hemikalija. Uredbom se zahteva da se obezbedi da pravila o klasifikaciji, pakovanju i oznaavanju opasnih supstanci, ustanovljena drugim propisima, budu primenjivana i na izvoz opasnih supstanci iz EU u tree zemlje. Takoe, Uredba propisuje rokove i obaveze koji se primenjuju u pogledu procedure obavetavanja. Podrazumeva se da svaki izvoznik dostavlja jedno obavetenje o izvozu, svake godine pre prvog izvoza hemikalija i takvo obavetenje se belei u centralnom registru. Neke mere koje propisuje Uredba su stroije od mera koje su propisane Roterdamskom konvencijom. Svaka hemikalija ili pesticid koji je zabranjen ili strogo ogranien unutar Zajednice, kao i svaki proizvod koji sadri ove hemikalije, mora biti praena obavetenjem. Pored toga, izriita saglasnost za izvoz je potrebna za bilo koju opasnu hemikaliju ili pesticid koji je zabranjen ili je strogo ogranien u Zajednici ak i kada oni nisu predmet odredbi Konvencije i nisu ukljueni u listu proizvoda koji su obuhvaeni PIC procedurom. Uredbom se ustanovljavaju i minimalni standardi koji se tiu uslova odlaganja hemikalija i pesticida.
377 Uredba je doneta kao odgovor na promene koje su se dogaale kako u EU tako i na meunarodnom nivou. Posebno znaajnim smatra se usvajanje Roterdamske konvencije o proceduri prethodnog informisanja i saglasnosti za neke opasne supstance i pesticide u meunarodnoj trgovini. EU je potpisala Konvenciju 11. septembra 1998. godine a usvojena Odlukom 2003/106/EC, odnosno 2006/730/EC. 2006/730/EC: Council Decision of 25 September 2006 on the conclusion, on behalf of the European Community, of the Rotterdam Convention on the Prior Informed Consent Procedure for certain hazardous chemicals and pesticides in international trade (OJ L 299, 28.10.2006, p. 2325). 378 Prema PIC proceduri, hemikalije koje su zabranjene ili strogo ograniene zbog zatite ljudskog zdravlja i ivotne sredine ne mogu isporuene u drugu dravu osim ukoliko drava uvoznica nije izdala saglasnost za to.
REACH je nova uredba EZ o hemikalijama i njihovoj bezbednoj upotrebi koja je stupila na snagu 1. juna, 2007. godine. Cilj je da se unapredi zatita ljudskog zdravlja i ivotne sredine putem bolje i rane identifikacije svojstava
379 Za opte informacije videti i: European Commission, Environment Directorate General. (2007). REACH in brief. Brussels. http://ec.europa.eu/environment/chemicals/reach/pdf/2007_02_reach_in_brief.pdf (Datum pristupa: 22.09.2010)
204
207
Nadlene vlasti EU imaju mogunost da nametnu ogranienja za proizvodnju, korienje i stavljanje na trite substanci koje uzrokuju neprihvatljiv rizik za ljudsko zdravlje ili ivotnu sredinu, dok su nadleni organi drava lanica odgovorni za obezbeivanje potovanja REACH putem inspekcijskog nadzora kao i propisivanjem i izricanjem kazni u sluajevima nepotovanja relevantih odredbi.
Klasifikacija, obeleavanje i pakovanje
hemijskih supstanci kao i rad i jaanja inovativnih i kompetitivnih mogunosti hemijske industrije EU. REACH treba da znaajno unapredi ranije vaee propise EU u ovoj oblasti koji su razlikovali postojee i nove supstance.380 Registracija supstanci prema REACH u osnovi ne pravi razliku izmeu novih i postojeih supstanci, a proizvoai i uvoznici su obavezni da svaku od njih registruju, osim ako su obuhvaene izuzecima, ukljuujui i procenu rizika i mere smanjenja rizika ako su potrebne. U osnovi REACH se primenjuje na sve supstance i to ne samo na supstance koje se koriste u industrijskim procesima ve i na one koje se koriste u svakodnevnom ivotu (npr. za pranje, farbanje, zatim supstance u odei, nametaju, elektrinim sredstvima, itd). Na ovaj nain je procena postojeih supstanci ubrzana i informacije o moguem riziku pri proizvodnji ili korienju ovih supstanci su na raspolaganju zainteresovanim subjektima. Svi proizvoai i uvoznici hemikalija imaju obavezu da identifikuju i upravljanju rizicima koji su povezani sa supstancama koje proizvode i stavljaju na trite, a za supstance u koliinama preko 1 tone godinje potrebno je da se dokau da su preduzete i odgovarajue mere o emu se mora obavestiti Evropska agencija za hemikalije (ECHA) sa seditem u Helsinkiju.381 ECHA moe da proverava da li se registracioni dosijei slau sa Uredbom i ispituje sve predloge testova radi izbegavanja onih nepotrebnih, naroito na ivotinjama. Kada je potrebno, nadlene vlasti mogu da izaberu supstance koje e biti detaljnije ispitivane. Supstance za koje postoji visok nivo zabrinutosti zbog njihovih karakteristika predmet su odgovarajue kontrole i progresivno se zamenjuju odgovarajuim alternativnim supstancama ili tehnologijama ako su one ekonomski i tehniki prihvatljive. Kada nije mogue, REACH sistem odobravanja, treba da obezbedi da se upotreba ovih supstanci odobrava samo ako je njihova upotreba opravdana sa stanovita ukupne koristi za drutvo.
380 Nove supstance su morale biti notifikovane od strane industrije u skladu sa odredbama Direktive 67/548/EEC a nacionalne vlasti su morale da sprovode procene rizika za njih. Nasuprot ovoj sloenoj proceduri za nove supstance, samo mali broj postojeih supstanci navedenih u jednoj od etiri prioritetne liste (Uredbe (EC) No 1179/94, 2268/95, 143/97 and 143/97) je bio u obavezi da se procenjuje prema Uredbama (EC) No. 793/93 i (EC) No 1488/94. 381 Agencija deluje kao centralno telo u REACH sistemu to podrazumeva ustanovljavanje potrebne baze podataka radi funkcionisanja sistema, koordinaciju detaljne evaluacije supstanci za koje se ukae potreba, odravanje javne baze podataka za potroae i strunjake, itd.
Osnovni propis koji regulie oblast klasifikacije, obeleavanja i pakovanja je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta 1272/2008. Smatra se da je usvajanjem ove direktive, kojom je utvren zajedniki sistem za klasifikaciju, pakovanje i oznaavanje supstanci pre nego to se plasiraju na trite i propisane procedure koje treba da se koriste radi ustanovljavanja fiziko-hemijskih osobina i rizika za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu od supstanci koje mogu predstavljati rizik pod uslovima normalnog korienja, ustanovljena prva kontrola nad korienjem opasnih hemikalija.382 Na ovaj nain je ustanovljen zajedniki sistem na nivou drava lanica EU, uz spreavanje prepreka trgovini postojanjem razliitih nacionalnih standarda. Ovom uredbom su inkorporirani kriterijumi klasifikacije i obeleavanja ustanovljeni na nivou UN poznati pod nazivom Globalni harmonizovani sistem klasifikacije i obeleavanja hemikalija. Osnovni princip ovog sistema je da isti rizici treba da budu opisani i obeleeni na isti nain svuda u svetu. Direktivom se propisiju obaveze drava kojima se obezbeuje funkcionisanje sistema u celini: opte obaveze klasifikacije, obeleavanja i pakovanja (lan 4), klasifikacija opasnosti (deo II), obeleavanje (deo III), pakovanje (deo IV), harmonizovanje klasifikacije i obeleavanja supstanci i inventar klasifikacije i obeleavanja (deo V), nadleni organi i potovanje (deo VI), itd. U Aneksu I su detaljnije propisani zahtevi za klasifikaciju i obeleavanje opasnih supstanci i preparata; u Aneksu II posebna pravila za obeleava382 Direktiva je pretrpela vie izmena i dopuna kao i prilagoavanja tehnikom napretku putem Direktiva Komisije.
206
209
Direktiva 2004/10/EZ o usklaivanju potrebnih zakona i drugih propisa o primeni naela dobre laboratorijske prakse i proveri njihove primene u ispitivanju hemijskih supstanci propisuje da drave lanice svim preduzetim merama obezbeuju da se laboratorije koji sprovode ispitivanja hemijskih supstanci, u skladu s Direktivom 67/548/EEZ, pridravaju naela dobre laboratorijske prakse (DLP) iz Priloga I ove Direktive. Ovo se odnosi i na sluajeve kada druge odredbe Zajednice propisuju primenu naela DLP s obzirom na ispitivanja hemijskih supstanci, kako bi ocenile njihovu bezbednost za ovjeka i/ili ivotnu sredinu (lan 1).
Biocidni proizvodi
nje i pakovanje odreenih supstanci i preparata; u Aneksu III lista izjava o opasnosti, dodatnih informacija i elemenata za dodatno obeleavanje; u Aneksu IV lista izjava o opreznosti; u Aneksu VI harmonizovana klasifikacija i obeleavanje za odreene supstance; u Aneksu VII usklaenost klasifikacija sa Direktivom 67/548/EC.
Dobra laboratorijska praksa
Direktiva 2004/9/EZ o pregledu i proveri dobre laboratorijske prakse (DLP) primenjuje se na pregled i proveru organizacionih metoda i uslova pod kojima se, u skladu s pravilima i propisima, planiraju, izvode, belee i sprovode laboratorijske studije za neklinika testiranja, za sve hemijske proizvode (npr. kozmetika sredstva, industrijske hemijske proizvode, lekove, dodatke hrani, dodatke stonoj hrani, pesticide), kako bi se ocenio uinak takvih proizvoda na oveka, ivotinje i ivotnu sredinu (lan 1). Direktiva se ne odnosi na tumaenje i ocenu rezultata ispitivanja. Dobra laboratorijska praksa (DLP) znai laboratorijska praksa u skladu s naelima iz Direktive 2004/10/EZ. U skladu s postupkom predvienim u lanu 3., drave lanice proveravaju usklaenost sa DLP svih laboratorija na njihovoj teritoriji, koje tvrde da koriste DLP u ispitivanju hemijskih proizvoda. Kada su rezultati pregleda i provera zadovoljavajui, drave lanice koje su u pitanju mogu garantovati izjavu laboratorija da su ta laboratorija i testiranje koje ona sprovodi u skladu s DLP, koristei obrazac Ocena usaglaenosti s DLP u skladu s Direktivom 2004/9/EZ (lan 2). Drave lanice imaju obaveze koje se odnose na odreivanje nadlenih organa odgovornih za pregled laboratorija (lan 3), godinjem izvetavanju o sprovoenju DLP (lan 4), prihvatanju rezultata laboratorijskih pregleda i revizije studija koje je sprovela druga drava lanica (lan 5, 6), itd. U Prilogu I se daju smernice za postupke nadgledanja usklaenosti s naelima DLP, odnosno smernice za izvoenje pregleda laboratorija i revizija studija a u Prilogu II lista direktiva koje prestaju sa primenom.
Direktiva 98/8/EC Evropskog parlamenta i Saveta o stavljanju na trite biocidnih proizvoda (do sada izmenjana i dopunjena preko 40 puta) ima za cilj da harmonizuje evropsko trite biocidnih proizvoda i njihovih aktivnih substanci uklanjanjem trgovinskih prepreka uz istovremeno obezbeivanje visokog nivoa zatite ljudskog zdravlja, zdravlja ivotinja i ivotne sredine. To se ostvaruje putem izdavanja dozvola i stavljanja na trite za korienje bicidnih proizvoda unutar drava lanica; kroz obezbeivanje meusobnog priznavanja dozvola unutar Zajednice; putem ustanovljavanja pozitivne liste aktivnih substanci koje mogu biti koriene u biocidnim proizvodima na nivou Zajednice. U Aneksu I je sadrana lista ovih aktivnih substanci.383 Osnovni principi na kojima su zasnovana reenja iz Direktive su sledei: aktivne supstance moraju biti procenjene i odluka o njihovom stavljanju na listu u Aneks I donosi se na nivou Zajednice; uporedne analize se sprovode na nivou Zajednice kada, iako u principu prihvatljive, postoji zabrinutost (ukljuivanje u Aneks I moe se odbiti ako postoji manje tetna supstanca podesna za istu upotrebu), drave lanice odobravaju biocidne proizvode u skladu sa procedurom definisanom u Aneksu VI; proizvoai odgovorni za stavljanje na trite biocidnog proizvoda i aktivne supstance moraju podneti zahtev nadlenom organu ukljuujui i studije i analize potrebne
383 Treba imati u vidu da je Direktiva nekoliko puta menjana i dopunjavana s ciljem uvoenja dodatnih aktivnih substanci: Videti direktive Komisije: 2006/140/EC, 2007/20/EC, 2007/69/EC, 2007/70/EC.
208
211
za aktivne materije, a Prilog IIIb na dodatnu dokumentaciju za biocidne proizvode; Prilog IVa se odnosi na dokumentaciju za aktivne materije, a Prilog IVb na dokumentaciju za biocidne proizvode; Prilog V definie vrste biocidnih proizvoda i njihov opis u skladu sa lanom 2., stav 2., taka a Direktive; U Prilogu VI daju se opta naela za ocenu dosijea za biocidne proizvode.
za donoenje odluke; biocidni proizvodi koji su dozvoljeni u jednoj dravi lanici priznaju se i u drugoj dravi lanici nakon to se podnese zahtev, osim ukoliko ne postoje posebni razlozi da se odstupi od ovog principa. Direktivom je ustanovljena iroka lista biocidnih proizvoda na koje se odnose njene odredbe, a iskljuuje se primena odreenih proizvoda navedenih u lanu 1(2). Biocidni proizvodi su definisani kao aktivne materije i preparati koji sadre jednu ili vie aktivnih materija, sastavljeni u obliku u kojem se isporuuju korisniku, ija je namena unititi, zaplaiti, uiniti bezopasnim, spreiti delovanje ili na drugi nain kontrolisati bilo koji tetni organizam hemijskim ili biolokim sredstvima. Prilog V sadri popis 23 vrste proizvoda s naznaenim opisom svake vrste. Direktivom su regulisana sledea pitanja: odobrenje stavljanja biocidnih proizvoda na trite (lan 3), uzajamno priznavanje odobrenja (lan 4), uslovi za davanje odobrenja (lan 5), preispitivanje odobrenja (lan 6), otkaz ili izmena odobrenja (lan 7), zahtevi za odobrenje (lan 8), stavljanje aktivne materije na trite (lan 9), uvrtenje aktivne materije u Priloge I, I A ili I B (lan 10), postupak za uvrtenje aktivne materije u Prilog I, I A ili I B (lan 11), upotreba podataka u posedu nadlenih slubi za druge podnosioce (lan 12), saradnja u upotrebi podataka za druge i naknadne zahteve za odobrenje (lan 13), nove informacije (lan 14), odstupanja od zahteva (lan 15), prelazne mere (lan 16), istraivanje i razvoj (lan 17), razmena informacija (lan 18), tajnost (lan 19), klasifikacija, pakovanje i oznaavanje biocidnih proizvoda (lan 20), sigurnosni listovi (lan 21), oglaavanje (lan 22), kontrola otrova (lan 23), usklaenost sa zahtevima (lan 24), trokovi (lan 25), nadlene slube (lan 26), postupci Komisije (lan 27), odbori i postupci (lan 28), prilagoavanje tehnikom napretku (lan 29), izmene Priloga V i VI (lan 30), graanska i kaznena odgovornost (lan 31), zatitna klauzula (lan 32), tehnike smernice (lan 33), primena Direktive (lan 34). U Prilogu I se daje popis aktivnih materija koje ispunjavaju zahteve dogovorene na nivou Zajednice za svrstavanje u biocidne proizvode s tim to se Prilog Ia odnosi na biocidne proizvode niskog rizika. Prilog IIa se odnosi na osnovnu dokumentaciju za aktivne materije, a Prilog IIb na osnovnu dokumentaciju za biocidne proizvode; Prilog IIIa na dodatnu dokumentaciju
Upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima u nadlenosti je Agencije za hemikalije, koju je Vlada osnovala kao samostalnu, razvojnu, strunu i regulatornu organizaciju koja vri javna ovlaenja u skladu sa zakonom. Inspekcijski nadzor u oblasti hemikalija vre inspekcija zatite ivotne sredine, trina i inspekcija lokalne samouprave. Oblast Dobre laboratorijske prakse je u nadlenosti Ministarstva zdravlja. Osnovni izvori nacionalnog prava su Zakon o hemikalijama (Slubeni list SRJ br. 36/09) koji je delimino usaglaen sa Uredbom 1907/2006 (Uredba REACH), ali se smatra da je u potpunosti usaglaen sa sledeim EU propisima: Uredbom 1272/2008, Uredbom 440/2008, Uredbom 689/2008, Uredbom 648/2004, Direktivom 67/548/EEZ, Direktivom 99/45/EZ i Direktivom 2004/42/EZ. Za Zakon o biocidnim proizvodima (Slubeni list SRJ br. 36/09) se smatra da je u potpunosti usklaen sa Direktivom 98/8/EZ. Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima (Slubeni glasnik RS, br. 84/04 i 85/05 i dr. zakon) ureeni su uslovi za proizvodnju, promet, ispitivanje lekova i medicinskih sredstava, koji se upotrebljavaju u humanoj i veterinarskoj medicini i nadzor u ovim oblastima.384 Smernice Dobre laboratorijske prakse (Slubeni glasnik RS broj 28/08 od 18. marta, 2008. godine), usaglaene su sa Direktivom 2004/9/EZ i Direktivom 2004/10/ EZ. Pored toga, doneti su zakoni o potvrivanju Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti za uvoz na osnovu prethodnog obavetenja za
384 U 2010. godini donet je novi Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Slubeni glasnik RS, br. 30/2010) kojim je, izmeu ostalog, blie ureena, a u skladu sa evropskim direktivama, i oblast Dobre laboratorijske prakse (nadzor i izdavanja sertifikata Dobre laboratorijske prakse).
210
213
Smatra se da je na razvoj politike i regulative EU u oblasti spreavanja i kontrole industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom znaajno uticao tzv. Seveso akcident iz 1976. godine, (Italija) u hemijskoj fabrici pesticida i herbicida.387 Od tada pa do danas preduzeto je mnotvo razliitih aktivnosti i donesen vei broj dokumenata i propisa kojima se utvruju razliiti instrumenti s ciljem stvaranja uslova za spreavanje i smanjivanje negativnih uticaja koje industrija ima ili moe da ima na ivotnu sredinu. esti akcioni program EU u oblasti ivotne sredine na nekoliko mesta naglaava mesto i ulogu industrijskog sektora. Najpre, kada se govori o tematskim strategijama (lan 4) naglaava se da ovi dokumenti treba da budu razvijani i sprovoeni u najuoj saradnji sa relevantnim subjektima kao to su predstavnici industrije (pored NVO, javnosti, nadlenih organa i drava kandidata, prema potrebi - stav 3). Zatim se, kada se govori o ciljevima i prioritetnim podrujima delovanja u oblasti klimatskih promena, formuliu dva posebna cilja: smanjenje emisije gasova staklene bate u industrijskoj proizvodnji (lan 5 stav 2 taka iv); i korienje drugih instrumenata kao to su podsticanje zakljuivanja sporazuma u oblasti ivotne sredine sa industrijskim sektorom o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bate (lan 5 stav 2 taka vi). U delu koji se odnosi na ciljeve u oblasti zatite prirode i biodiverziteta, jedan od definisanih ciljeva je i unapreenje odrivog upravljanja preradom minerala i smanjivanje uticaja ove grane industrije na ivotnu sredinu (lan 6 stav 2 taka d). Kada se govori o ciljevima i prioritetnim podrujima delovanja u oblasti ivotne sredine, zdravlja i kvaliteta ivota kao jedno od prioritetnih podruja spominje se kvalitet vazduha i razvoj i sprovoenje mera u sektoru industrije, pored sektora transporta i energetike (lan 7 stav 2 taka f).
b) Propisi EU u oblasti kontrole industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom
odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini (Slubeni glasnik RS, broj 38/09) i Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (Slubeni glasnik RS, broj 42/09). Radi daljeg usaglaavanja sa propisima EU, potrebno je doneti vei broj podzakonskih propisa kojima e se ostvariti potpunije usklaivanje sa sledeim propisima EU: Uredbom 1907/2006 (REACH), Uredbom 1272/2008, Direktivom 2004/42/EZ, Direktivom 98/8/EZ, itd. Za 2012. godinu su planirane aktivnosti koje se odnose na: auriranje Spiska klasifikovanih supstanci (Aneks 6 Uredbe 1272/2008- REACH), Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost (Aneks 14 Uredbe 1907/2006), Liste aktivnih supstanci u biocidnom proizvodu (Aneks 1 Direktive 98/8/EZ), Liste surfaktanata u deterdentu u EU (Aneks 5 i 6 Uredbe 648/2004); auriranje usvojenih podzakonskih propisa i njihovo usklaivanje sa izmenama relevantnih propisa u EU.385
7. Kontrola industrijskog zagaenja i upravljanje rizikom

a) Stanje u oblasti i opti elementi politike
Budui da znaajan deo ukupnog doprinosa zagaivanju ivotne sredine potie iz industrijskih postrojenja razliitog karaktera to je jedan deo politike i prava EU u oblasti ivotne sredine jo od sedamdesetih godina XX veka orijentisan prevashodno na primenu razliitih mera u o odnosu na izvore emisija zagaujuih supstanci porekom iz industrije. Procenjuje se da velika industrijska postrojenja presudno doprinose ukupnim emisijama atmosferskog zagaenja (83% SO2, 34% NOx, itd) sa znaajnim uticajem na sve inioce ivotne sredine (zemljite, vodu, vazduh) proizvodei ogromne koliine otpada i utiui na potronju energije i stanje u energetskom sektoru.386
385 NPI-ID, op. cit. str. 594-596. 386 Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/air/pollutants/stationary/index.htm (Datum pristupa:1.9.2010)
Osnovni cilj propisa u oblasti kontrole industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom sastoji se u spreavanju, minimiziranju ili regulisanju industrijskog zagaenja na izvoru nastajanja. Najznaajnijim bi se mogli smatrati sledei:
387 Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/seveso/index.htm (Datum pristupa: 1.9.2010)
212
215
liste prirotetnih supstanci predvienih Uredbom Saveta (EEC) No.793/93;393
n
D irektiva 2008/1/EZ o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja;388 irektiva 96/82/EC o kontroli opasnosti velikih akcidenata koji ukljuD uju opasne supstance (Seveso II);389 irektiva Saveta 2001/80/EEZ o ogranienju emisija odreenih zagaD ujuih materija u vazduh iz velikih loita;390 redba (EZ) No 1221/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. noU vembra, 2009. godine, o dobrovoljnom ueu organizacija u upravljanju zatitom ivotne sredine Zajednice i emi ocenjivanja (EMAS);391 Uredba (EZ) No. 1980/2000 o revidiranoj emi eko-oznaavanja Zajednice.392
n
U redba Komisije (EC) No.143/97 od 27. januara, 1997, koje se tie tree liste prirotetnih supstanci predvienih Uredbom Saveta (EEC) No.793/93,394 irektiva Saveta 82/883/EEC od 3. decembra, 1982. godine, o proceD durama za pregled i monitoring ivotne sredine u pogledu otpada iz industrije titanijum dioksida;395 irektiva Saveta 91/692/EEC od 23. decembra, 1991. godine, o stanD dardizaciji i racionalizaciji izvetaja o sprovoenju odreenih direktiva u vezi sa ivotnom sredinom;396 irektiva Saveta 92/112/EEC od 15. decembra, 1992. godine, o proceD durama harmonizacije programa za smanjenje i eventualnu eliminaciju zagaenja uzrokovanih otpadom iz industrije titanijum dioksida;397 irektiva Komisije 93/72/EEC od 1. septembra, 1993. godine, kojim D se prilagoava tehnikom napretku Direktive Saveta 67/548/EEC o proceni zakona, pravila i administrativnih odredbi vezanih za klasifikaciju, pakovanje i oznaavanje opasnih supstanci;398
Pri razmatranju propisa EU u oblasti industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom treba imati u vidu i brojne izvore prava EU u drugim oblastima kao to su: nuklearna sigurnost, upravljanje radiaktivnim otpadom, upravljanje hemikalijama, upravljanje odreenim vrstama otpada, zatita voda, zatita vazduha, zatita prirode, oblast biotehnologija, a naroito problematika genetski modifikovanih organizama, itd. Ovde spominjemo sledee:
n
Uredba Komisije (EC) No.2268/95 od 27. septembra, 1995, koje se tie druge
393 Commission Regulation (EC) No 2268/95 of 27 September 1995 concerning the second list of priority substances as foreseen under Council Regulation (EEC) No 793/93 (OJ L 231, 28.9.1995, p. 1819) 394 Commission Regulation (EC) No 143/97 of 27 January 1997 concerning the third list of priority substances as foreseen under Council Regulation (EEC) No 793/93 (Text with EEA relevance) (OJ L 25, 28.1.1997, p. 1314) 395 Council Directive 82/883/EEC of 3 December 1982 on procedures for the surveillance and monitoring of environments concerned by waste from the titanium dioxide industry (OJ L 378, 31.12.1982, p. 114) 396 Council Directive 91/692/EEC of 23 December 1991 standardizing and rationalizing reports on the implementation of certain Directives relating to the environment (OJ L 377, 31.12.1991, p. 4854) 397 Council Directive 92/112/EEC of 15 December 1992 on procedures for harmonizing the programmes for the reduction and eventual elimination of pollution caused by waste from the titanium dioxide industry (OJ L 409, 31.12.1992, p. 1116) 398 Commission Directive 93/72/EEC of 1 September 1993 adapting to technical progress for the nineteenth time Council Directive 67/548/EEC on the approximation of the laws, regulations and administrative provisions relating to the classification, packaging and labelling of dangerous substances (OJ L 258, 16.10.1993, p. 2930)
388 Directive 2008/1/EC of the European Parliament and of the Council of 15 January 2008 concerning integrated pollution prevention and control (Codified version) (Text with EEA relevance ) (OJ L 24, 29.1.2008, p. 829). 389 Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-accident hazards involving dangerous substances (OJ L 10, 14.1.1997, p. 1333) 390 Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants (OJ L 309, 27.11.2001, p. 121). O ovoj direktivi se vie govori u delu koji se odnosi na politiku i propise u oblasti zatite vazduha. 391 Ovo je prevod dokumenta iji je naziv: Regulation (EC) No 1221/2009 of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the voluntary participation by organisations in a Community eco-management and audit scheme (EMAS), repealing Regulation (EC) No 761/2001 and Commission Decisions 2001/681/EC and 2006/193/EC (OJ L 342, 22.12.2009, p. 145). Videti: Vlada Republike Srbije. (2008b). Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju, Beograd. str. 720. 392 Regulation (EC) No 1980/2000 of the European Parliament and of the Council of 17 July 2000 on a revised Community eco-label award scheme (OJ L 237, 21.9.2000, p. 112).
214
217
c) Pregled sadraja propisa EU Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine
dluka Komisije 85/71/EEC od 21. decembra, 1984. godine, koja se O tie liste hemijskih supstanci u skladu sa Direktivom saveta 67/548/ EEC o pribliavanju zakona, pravila i administrativnih odredbi u vezi sa klasifikacijom, pakovanjem i oznaavanjem opasnih supstanci;399 dluka Komisije 98/433/EC od 26. juna, 1998. godine, o harmoniO zaciji kriterija, prema lanu 9. Direktive Saveta 96/82.EC o kontroli veih akcidentnih rizika ukljuujui opasne supstance;400 dluka Komisije 1999/314/EC od 9. aprila, 1999. godine, koja se tie O upitnika u vezi sa Direktivom Saveta 96/82/EC o kontroli veih akcidentnih rizika ukljuujui opasne supstance;401 ezolucija Saveta od 16. juna, 1988. godine, koja se tie izvoza i uvoza R u Zajednicu odreenih opasnih hemikalija;402 ezolucija Saveta od 16. oktobra, 1989. godine, o uputstvu za smanjeR nje tehnolokih i prirodnih opasnosti;403 P reporuka Saveta dravama lanicama br. 79/3/EEC od 19. decembra, 1978. godine, koja se tie metoda procene trokova kontrole u industriji.404
Osnovni izvor prava EU u ovoj oblasti je Direktiva Saveta 2008/1/EC od 15. januara, 2008. godine, koja se odnosi na integrisano spreavanje i kontrolu zagaenja a koja predstavlja kodifikovanu verziju regulative u ovoj oblasti: osnovne Direktive 96/61/EC od 24. septembra, 1996. godine, sa kasnijim izmenama i dopunama. Direktiva 96/61/EC od 24. septembra, 1996. godine, je prethodno dva puta izmenjena i dopunjena s ciljem da se preciziraju procedure vezane za uee javnosti, odnosno radi razjanjavanja odnosa izmeu IPPC Direktive i sistema EU koji se odnosi na trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bate. To su sledee Direktive: Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2003/35/EC od 26. maja, 2003. godine, kojom se obezbeuje uee javnosti u pripremi planova i programa koji se odnose na ivotnu sredinu i menjaju Direktive Saveta 85/337/EEC i 96/61/EC u pogledu uea javnosti; Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2003/87/EC od 13. oktobra, 2003. godine, kojom se ustanovljava sistem trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bate i amandira Direktiva Saveta 96/61/EC. Ovde takoe, treba imati u vidu i odredbe dve odluke Komisije, jedna odluka Saveta i dve Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta. To su: Odluka Komisije 2006/194/EC kojom se ustanovljava upitnik u vezi sa Direktivom 96/61/EC; Odluka Komisije 2000/479/EC o primeni Evropskog registra zagaujuih emisija u skladu sa lanom 15. Direktive 96/61/EC; Odluka Saveta 2005/370/EC o odobravanju (ratifikaciji) Arhuke konvencije; Uredba (EC) No 1882/2003 kojom se odredbe u vezi sa komitetima koji pomau Komisiji u vrenju nadlenosti utvrene instrumentima koji podleu proceduri na koju se odnosi lan 251 EC Ugovora prilagoavaju Odluci Saveta 1999/468/EC i Uredba (EC) No 166/2006 koja se odnosi na ustanovljavanje Evropskog registra isputanja i prenosa zagaujuih supstanci i kojom se menjaju i dopunjuju direktive 91/689/EEC i 96/61/EC. Pored pomenutih izvora prava za pitanja koja se reguliu u okviru integrisanog spreavanja i kontrole zagaivanja ivotne sredine u irem smislu je relevantan vei broj drugih izvora prava. Ovo je posledica sloenosti samog instrumenta i preplitanja predmeta regulisanja sa brojnim drugim ranije
399 85/71/EEC: Commission Decision of 21 December 1984 concerning the list of chemical substances notified pursuant to Council Directive 67/548/EEC on the approximation of laws, regulations and administrative provisions relating to the classification, packaging and labelling of dangerous substances (OJ L 30, 2.2.1985, p. 3334) 400 98/433/EC: Commission Decision of 26 June 1998 on harmonised criteria for dispensations according to Article 9 of Council Directive 96/82/EC on the control of major-accident hazards involving dangerous substances (notified under document number C(1998) 1758) (Text with EEA relevance) (OJ L 192, 8.7.1998, p. 1920) 401 1999/314/EC: Commission Decision of 9 April 1999 concerning the questionnaire relating to Council Directive 96/82/EC on the control of major-accident hazards involving dangerous substances [notified under document number C(1999) 856] (Text with EEA relevance) (OJ L 120, 8.5.1999, p. 4345) 402 Council Resolution of 16 June 1988 concerning export from and import into the Community of certain dangerous chemicals (OJ C 170, 29.6.1988, p. 11) 403 Council Resolution of 16 October 1989 on guidelines to reduce technological and natural hazards (OJ C 273, 26.10.1989, p. 12) 404 79/3/EEC: Council Recommendation of 19 December 1978 to the Member States regarding methods of evaluating the cost of pollution control to industry (OJ L 5, 9.1.1979, p. 2830)
216
219
visinu trokova i koristi od primene konkretne mere, kao i principe predostronosti i prevencije. Radi olakavanja funkcionisanja sistema koji se odnosi na BAT, Komisija EU je organizovala razmenu informacija izmeu eksperata drava lanica, industrije i organizacija u oblasti ivotne sredine. Aktivnosti u vezi sa ovim koordinira Evropski IPPC biro u okviru EU zajednikog istraivakog centra u Sevilji (panija) iji rezultat aktivnosti predstavlja usvajanje i objavljivanje BAT referentnih dokumenata (tzv. BREFs)408. Primenom principa fleksibilnosti treba da se obezbedi fleksibilnost u primeni odredbi, odnosno u odreivanju uslova koje postrojenja moraju da ispune za izdavanje dozvole. To znai da IPPC direktiva ostavlja prostor nadenim organima409 koji izdaju dozvole da se pri odreivanju uslova uzmu u obzir i tehnike karakteristike postrojenja, geografska lokacija kao i specifini lokalni uslovi ivotne sredine. Uee javnosti u procesu odluivanja takoe je regulisano relevantnim odredbama Direktive.410 Ono podrazumeva nekoliko elemenata: pristup javnosti zahtevima za dozvolu, pristup javnosti dozvolama, pristup javnosti rezultatima monitoringa emisija zagaujuih supstanci, kao i pristup javnosti Evropskom registru emisija zagaujuih supstanci (EPER)411. Bilo je predvieno da se EPER zameni Evropskim registrom isputanja i prenosa zagaujuih supstanci (E-PRTR)412 od 2007. godine, imajui u vidu odredbe Protokola o registrima isputanja i prenosa zagaujuih supstanci (Kijev, 2003. g.) kao i injenicu da je EU ve ratifikovala ovaj ugovor. Dakle, operateri413 industrijskih postrojenja koja su definisana u Aneksu
donetim propisima, kao to su oni koji se odnose na: procenu uticaja na ivotnu sredinu, industrijske akcidente, otpad, vode, vazduh, hemikalije, sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, itd. Direktiva 2008/1/EC, odnosno Direktiva 96/61/EC ustanovljava zahteve koje moraju ispuniti postrojenja i aktivnosti koje se sprovode u industriji i poljoprivredi. Direktiva propisuje mere za spreavanje ili, kada to nije praktino ostvarljivo, za smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljite, ukljuujui i mere koje se odnose na otpad. Usklaenost mera koje proistiu iz odredbi Direktive nastoji se obezbediti eksplicitnom odredbom Direktive kojom se propisuje da se primena odredbi Direktive ima ostvarivati bez tete po Direktivu 85/337/ / EEC405 i po druge relevantne propise koje je donela Zajednica. Reenja koja sadri IPPC direktiva zasnovana su na nekoliko principa meu kojima poseban znaaj imaju sledei: integrisani pristup, najbolje raspoloive tehnike, fleksibilnost i uee javnosti. Princip integrisanog pristupa znai da se pri izdavanju dozvole mora uzeti u obzir ukupan uinak koji postrojenje ima na ivotnu sredinu tako to e se uzeti u obzir sve relevantne emisije (u vazduh, vodu i zemljite), proizvodnja otpada, korienje sirovina, energetska efikasnost, buka, spreavanje akcidenata kao i saniranje lokacije nakon zatvaranja. Uslovi iz dozvole moraju obuhvatiti i granine vrednosti emisija koje imaju biti zasnovane na tzv. najboljim raspoloivim tehnikama (BAT)406, prema definiciji koju daje Direktiva.407 U Aneksu IV uz Direktivu definisano je dvanaest faktora koje treba uzeti u obzir, generalno ili u specifinim sluajevima, prilikom odreivanja najboljih dostupnih tehnika, imajui na umu
405 Direktiva Saveta 85/337/EEC, od 27. juna 1985. godine o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu, Official Journal of the European Communities (OJ L 175, 5.7.1985, str. 40). 406 BAT od Best Available Techniques. 407 Terminom najbolje dostupne tehnike oznaava se najdelotvornija i najmodernija faza u razvoju aktivnosti i metoda za njihovu realizaciju kojima se, u principu, ukazuje na praktinu pogodnost posebnih tehnika za obezbeenje one osnove za granine vrednosti emisija koja je predviena da sprei i, kad to praktino nije mogue, generalno smanji emisije i uticaj na ivotnu sredinu kao celinu. Pri tom se posebno definie smisao svake rei iz ove formulacije (tehnike, dostupne, najbolje). U odreivanju najboljih dostupnih tehnika posebno e se voditi rauna o ispunjavanju uslova navedenih u Aneksu IV; lan 2. taka 11. Direktive.
408 BREFs skraenica za BAT Reference Documents. 409 Termin nadleni organ oznaava organ ili organe vlasti ili tela odgovorna po propisima drava lanica za sprovoenje obaveza koje proizilaze iz ove Direktive (lan 2. taka 8. IPPC Direktive). 410 Videti i: D. Todi, Uee javnosti u zatiti ivotne sredine, Pravni ivot, 9/2001, str. 183-201. 411 EPER skraenica od European Pollutant Emission Register. 412 E-PRTR skraenica od European Pollutant Release and Transfer Register. 413 Pod terminom operater podrazumeva se svako fiziko ili pravno lice koje upravlja postrojenjem ili ga kontrolie ili, ukoliko je to predvieno nacionalnim propisima, na koje je preneto odluujue ekonomsko ovlaenje u sferi tehnikog funkcionisanja postrojenja (lan 2. taka 12. IPPC Direktive).
218
221
Kontrola industrijskih akcidenata Industrijski udesi Meunarodni ugovori
I uz Direktivu su u obavezi da pribave dozvolu od nadlenih organa. Broj industrijskih postrojenja koja u EU podleu reimu koji ustanovljava Direktiva je oko 52.000. Da bi dobili dozvolu operateri moraju da ispune propisane uslove kao to su: da preduzmu sve potrebne mere za spreavanje zagaenja, a naroito da primene najbolje dostupne tehnike (koje proizvode najmanje otpada, kojima se koriste najmanje opasne supstance, koje omoguavaju reciklau i ponovnu upotrebu supstanci koje se proizvode, itd); da spree sva vea zagaenja; da spree nastanak, obezbede recikliranje ili odlaganje otpada na nain kojim se najmanje zagauje ivotna sredina; da efikasno koriste energiju; da obezbede spreavanje nastanka akcidenata i teta i da obezbede da se lokacije vrate u prvobitno stanje nakon zatvaranja postrojenja. Takoe, odluka o izdavanju dozvole mora da sadri i razliite specifine zahteve koji podrazumevaju odreene uslove kojih se operater mora da pridrava kao to su: granine vrednosti emisija za zagaujue supstance;414 mere koje su potrebne radi zatite zemljita, voda i vazduha; mere koje se odnose na upravljanje otpadom; mere koje treba preduzeti u izuzetnim okolnostima; mere za minimiziranje prekograninog zagaivanja na velike udaljenosti; mere monitoringa i sve druge potrebne mere. Odredbama Direktive 2008/1/EC precizno su propisani, izmeu ostalog,: sadraj zahteva za dobijanje dozvole (lan 6), uslovi koji se odnose na dozvolu (lan 9), odnos prema najbolje dostupnim tehnikama (lan 10, 11), promene postrojenja koje preduzimaju operateri (lan 12), preispitivanje i auriranje uslova u dozvoli od strane nadlenog organa (lan 13), postupanje u skladu sa uslovima dozvole (lan 14), pristup informacijama i uee javnosti u postupku izdavanja dozvola (lan 15), pristup upravnim i sudskim postupcima zatite prava zainteresovane javnosti (lan 16), razmena informacija (lan 17), prekogranini uticaji (lan 18), granine vrednosti emisija na nivou Zajednice (lan 19), itd.
U okviru UNECE zakljuena je Konvencija o prekograninim efektima industrijskih udesa.415 Ciljevi Konvencije o prekograninim efektima industrijskih udesa416 su unapreivanje meunarodne saradnje radi zatite ljudskog zdravlja i ivotne sredine od posledica industrijskih udesa koji mogu imati prekogranine efekte417. Odnosno, njeni ciljevi su pruanje pomoi dravama stranama ugovornicama u spreavanju izbijanja industrijskih udesa i adekvatnom reagovanju na njih. U skladu sa tim, Konvencijom su regulisana pojedina osnovna pitanja iz sledeih oblasti: 1) spreavanje industrijskih udesa koji mogu imati prekogranine posledice (ukljuujui tu i posledice udesa prouzrokovanih prirodnim katastrofama)418, 2) priprema za sluaj njihovog izbijanja, 3) reagovanje u sluaju njihovog izbijanja, 4) meunarodnu saradnju vezanu za meusobnu pomo, 5) istraivanje i razvoj, 6) razmenu informacija i 7) razmenu tehnologija u oblasti spreavanja, spremnosti i reagovanja na industrijske udese.
415 98/685/EC: Council Decision of 23 March 1998 concerning the conclusion of the Convention on the Transboundary Effects of Industrial Accidents, (OJ L 326 , 03/12/1998 P. 0001 0004). 416 Industrijski udes je definisan kao nekontrolisani dogaaj za vreme bilo koje aktivnosti koja ukljuuje opasne materije, bilo a) u instalaciji, na primer za vreme proizvodnje, upotrebe, skladitenja, rukovanja ili uklanjanja, ili b) prilikom transporta u meri u kojoj je to regulisano lanom 2, paragraf 2.d (lan 1.a); 417 Prekogranini efekti su definisani vrlo iroko kao ozbiljne posledice u okviru jurisdikcije strane koje su rezultat industrijskog udesa do kojeg je dolo u okviru jurisdikcije druge strane (l.1.d). Pri tom treba imati u vidu da su efekti definisani kao bilo koji direktni ili indirektni neposredni ili odloeni negativni uticaji koje je prouzrokovala neka industrijska nesrea a koji pogaaju, izmeu ostalog: ljude, floru i faunu, tlo, vodu, vazduh i pejza kao i interakciju izmeu ovih faktora, zatim, materijalna dobra i kulturno naslee, ukljuujui istorijske spomenike (l.2.e). 418 Meutim, Konvencija se ne odnosi na odreene kategorije udesa kao to su: nuklearni udesi ili radioloki vanredne situacije, nesree na vojnim instalacijama, oteenja brana (osim kao posledica industrijskih udesa prouzrokovanih takvim oteenjima), saobraajne udese na zemlji (osim reakcije na takve udese u vanrednim situacijama, sluajno isputanje genetski modifikovanih organizama, udese prouzrokovane aktivnostima u morskoj sredini (ukljuujui istraivanje i eksploataciju morskog dna), isputanje nafte ili drugih tetnih materija u more (l.2.t.2).
414 Indikativna lista glavnih zagaujuih materija koje se uzimaju u obzir ako su od znaaja za odreivanje graninih vrednosti emisija navode se u Aneksu III uz Direktivu i to odvojeno za vazduh i vodu.
220
223
rimena mera spreavanja industrijskih udesa, to ukljuuje preventip ne mere (aneks 4), analizu i procenu rizika (aneks 5), odnosno, utvrivanje planova reagovanja; dluivanje o lokaciji novih opasnih aktivnosti i znaajnim modifikao cijama postojeih opasnih aktivnosti kada one mogu imati prekogranine efekte (aneks 6); ere za utvrivanje i odravanje adekvatne pripravnosti u vanrednim m situacijama (aneks 7); bezbeivanje odgovarajuih informacija za javnost u oblastima koje o mogu biti pogoene industrijskim udesom koji proistie iz opasne aktivnosti (lan 9 i aneks 8); tvrivanje i obezbeivanje delovanja kompatibilnih i efikasnih sisteu ma obavetavanja o industrijskim udesima na odgovorajuim nivoima (lan 10 i aneks 9); reduzimanje odgovarajuih mera reagovanja u sluaju industrijskog p udesa ili neposredne pretnje industrijskog udesa koji prouzrokuje ili moe da prouzrokuje prekogranine efekte (lan 11), odnosno meusobna pomo u sluaju industrijskog udesa (lan 12. aneks 10); azmena informacija (lan 15 i aneks 11), razmena tehnologija (lan r 16); utvrivanje nadlenih organa i tela za kontakte (lan 17); ktivnosti i nadlenosti Konferencije strana ugovornica (lan 18. i a aneks 12) i eavanje sporova koji mogu nastati povodom industrijskih udesa koje r Konvencija regulie (lan 21. i aneks 13), itd.
Osnovni subjekti - nosioci prava i obaveza iz ove konvencije su: drave strane ugovornice Konvencije, strana porekla (pod ijom jurisdikcijom moe da doe do industrijskog udesa), pogoena strana (drave koje su pogoene ili mogu biti pogoene prekograninim efektima industrijskih udesa), operater (bilo koje fiziko ili pravno lice ukljuujui i javne organe zadueno za nadgledanje, planiranje sprovoenja ili sprovoenje aktivnosti) i javnost (jedno ili vie fizikih ili pravnih lica). Svi oni imaju odreenu ulogu, odreene obaveze i odreena prava. Na opti nain strane ugovornice Konvencije preuzimaju obaveze da e preduzeti odgovarajue mere i da e saraivati u cilju zatite ljudi i ivotne sredine od industrijskih udesa. To podrazumeva obavezu da se industrijski udesi, koliko god je to mogue spreavaju, smanjuje njihova uestalost i teina i ublaavaju posledice, zatim da se razvijaju i primenjuju odgovarajue politike i strategije za smanjivanje rizika industrijskih udesa, poboljanje mera (preventive, pripreme, reakcije i obnove), zatim da se obezbedi da operater bude obavezan da preduzme sve potrebne mere za bezbedno izvoenje opasnih aktivnosti i spreavanje industrijskih udesa, itd. Konkretnijim odredbama Konvencije predvien je itav set obaveza drava strana ugovornica. U osnovnom delu Konvencije ove obaveze se formuliu na uopten nain da bi se tek dopunskim aneksima (ukupno ih ima 13) pojedina od ovih pitanja vrlo detaljno regulisala. To su sledea pitanja:
n
dentifikacija opasnih aktivnosti419, sainjavanje njihove liste i obavei tavanje o tome ostalih drava, obezbeivanje rasprave o ovim pitanjima kada opasne aktivnosti mogu izazvati prekogranine efekte, konsultovanje i savetovanje o ovim pitanjima izmeu drave - strane porekla ovih aktivnosti, pogoene drave - strane i ostalih drava strana ugovornica (aneksi 2 i 3);
419 Opasna aktivnost je definisana kao bilo koja aktivnost u kojoj je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih supstanci u koliinama koje su u kvantitativnoj granici ili prelaze kvantitativnu granicu navedenu u Aneksu I i koja moe da prouzrokuje prekogranine efekte (l.1.b). Aneksom I detaljno su odreene opasne supstance za svrhe definisanja opasnih aktivnosti tako to su one imenovane (sa kritinim koliinama) (Deo II), ili su opisane prema karakteristikama i kritinim koliinama (Deo I).
222
225
i ivotnu sredinu radi obezbeivanja visokog nivoa zatite u Zajednici na konzistentan i efikasan nain. (l.1). Seveso Direktiva obuhvata kako industrijske aktivnosti tako i skladitenje opasnih hemikalija. Prema odredbama lana 2. Direktive ona se primenjuje na objektima gde su opasne materije prisutne422 u koliinama jednakim ili vie od koliine navedene u Aneksu I, deo 1 i 2, kolona 2, sa izuzetkom lanova 9, 11 i 13 koje e se primenjivati na bilo koje objekte gde opasne materije prisutne u koliinama jednakim ili vie od koliine navedene u Aneksu I, deo 1 i 2, kolona 3. Prema reenjima iz lana 4, Direktiva se ne odnosi na vojne objekte, postrojenja i skladita, rizike usled jonizujuih zraenja, transport opasnih supstanci i privremeno skladitenje na putu, eleznici, unutranjim plovnim putevima, moru ili vazduhu van objekata koji su obuhvaeni ovom direktivom, ukljuujui utovar, istovar i prevoz do i od drugog prevoznog sredstva, prevoz opasnih materija u cevovodima ukljuujui i crpne stanice izvan objekata obuhvaenih ovom Direktivom; ekploataciju (istraivanje, ekstrakciju i preradu) minerala u rudnicima, kamenolomima sa izuzetkom operacija za hemijsku i termiku obradu i skladitenje koje se odnose na operacije koje ukljuuju opasne materije, kao to je definisano u Aneksu I: offshore istraivanje i eksploataciju minerala, ukljuujui ugljovodonike; deponije otpada sa izuzetkom postrojenja za preradu otpadne jalovine ukljuujui jezera i brane koja sadre opasne materije u skladu sa Aneksom I, a naroito kada se koriste u vezi sa hemijskom i termikom obradom minerala.423 Direktiva propisuje opte i posebne obaveze kako za operatere424 tako i za nadlene organe drava lanica.
422 Formulacija prisustvo opasnih substanci oznaava trenutno ili predvidivo prisustvo takvih substanci u postrojenju ili prisustvo onih substanci za koje se veruje da se mogu generisati tokom gubitka kontrole industrijskog hemijskog procesa u koliinama koje su jednake ili premauju vrednosti iz Dela 1. i 2. Aneksa I. (l. 2.1) 423 Osim toga, Direktiva se primenjuje i bez uticaja na propise Zajednice koje se tiu radne sredine, a naroito bez uticaja na primenu Direktive 89/391/EEZ od 12. juna, 1989. godine, o uvoenju mera za unapreivanje bezbednosti i zdravlja radnika na radu. (lan 2.2). 424 Operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje upravlja postrojenjem ili instalacijom ili ih kontrolie ili je, ako je predvieno nacionalnim propisima, ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja (l. 3. t.3).
Seveso II
Nakon ve pomenutog akcidenta u Sevesu 1976. godine, rasprave o potrebi preduzimanja odgovarajuih mera dobile su na intenzitetu. Savet EZ je 1982. godine, doneo Direktivu 82/501/EEC o opasnostima ozbiljnih udesa izvesnih industrijskih aktivnosti poznatiju kao tzv. Seveso direktivu. Ona je, u svetlosti posledica akcidenata u fabrici Union Carbid u Bopalu (Indija) 1984. godine i skladitu Sandoz u Bazelu (vajcarska) 1986. godine, dva puta izmenjena i dopunjena. To je uinjeno 1987. godine, Direktivom 87/216/EEC od 19. marta, 1987. godine, (OJ L 85 od 28. marta, 1987. godine) i 1988. godine, Direktivom 88/610/EEC od 24. novembra, 1988. godine (OJ L 336 od 7. decembra, 1988. godine). Obe direktive su imale za cilj da proire okvir primene osnovne direktive tako to je ukljueno i odlaganje opasnih supstanci. Ovome treba dodati i Direktivu 91/692 od 23.12.1991. godine. Dalja preispitavanja stanja u oblasti industrijskih i drugih akcidenata420 dovela su do toga da je 1996. godine, doneta posebna Direktiva 96/82/EC o kontroli opasnosti velikih akcidenata koji ukljuuju opasne supstance421 poznatija kao Direktiva Seveso II. Direktiva je u meuvremenu tri puta izmenjena i dopunjena. Ova direkiva je zamenila prvobitnu Seveso direktivu ime je faktiki uveden nov koncept u ovoj oblasti. Od 3. februara, 1999. godine, odredbe ove direktive su postale obavezne za industriju i javne vlasti drava lanica ove regionalne organizacije. Znaajnije novine u odnosu na Direktivu Seveso I tiu se, izmeu ostalog, sledeeg: proirivanje okvira primene, uvoenje novih zahteva u pogledu upravljanja sistemima bezbednosti, planova za sluaj hitnih situacija, planova korienja zemljita, ojaavanje odredbi o inspekcijama koje treba da izvravaju drave lanice. Cilj Seveso II Direktive 96/82/EZ (Seveso II) je spreavanje velikih akcidenata sa opasnim supstancama i ograniavanje njihovih posledica za ljude
420 Videti npr. Report on the application in the Member States of the Council Directive 82/501/EEC of 24 June 1982 on the major-accident hazards of certain industrial activities for the period 1994-96 (OJ C 291 12.01.1999. str.1-48) 421 Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-accident hazards involving dangerous substances (OJ L 10, 14.1.1997, p. 1333)
224
227
Znaajni novi element sistema predstavlja obaveza operatera da sprovede konsultacije sa zaposlenima o Unutranjem planu za sluaj vanrednih situacija kao i obaveza javnih vlasti da se konsultuju sa javnosti o Spoljnim planovima za sluaj vanrednih prilika. Takoe, Seveso direktiva sadri i obavezu redovnog praktinog testiranja oba ova plana. Pri uvoenju sistema upravljanja rizikom moraju se uvaavati stanje i razvoj novih metoda upravljanja i organizacije, kao i promene u industrijskoj praksi koje se odnose na upravljanje rizikom koje su se desile u poslenjih desetak godina. U vezi sa tim je i jedan od glavnih ciljeva kojem se tei, a koji se sastoji u spreavanju ili smanjivanju akcidenata uzrokovanih upravljakim iniocima koji su se ve pokazali kao znaajan faktor koji uzrokuje akcidente u preko 90% sluajeva u EU nakon 1982. godine.
n
Obaveze drava lanica odnose se na sledea pitanja: obavetavanje (lan 6), politike prevencije veih akcidenata (lan 7), preduzimanje mera u vezi sa domino efektom (lan 8), izradu bezbednosnih izvetaja (lan 9), izradu planova za vanredne situacije (lan 11), planiranje korienja zemljita (lan 12), informacije o merama bezbednosti (lan 13), informisanje nakon veih akcidenata (lan 14), informisanje Komisije od strane drava lanica (lan 15), odreivanje nadlenog organa (lan 16), zabranu korienja odreenih postrojenja (lan 17), inspekciju (lan 18), informacioni sistem i razmenu informacija (lan 19), zatitu poverljivosti (lan 20), obavezu drava lanica da donesu odgovarajue propise radi sprovoenja Direktive (lan 24).
n
Prema odredbi lana 5, opta je obaveza drava lanica da propiu da operater ima obavezu da preduzme sve neophodne mere za spreavanje velikih nesrea i ograniavanje njihovih posledica za oveka i ivotnu sredinu. Takoe, one e obezbediti da operater bude duan da dokae nadlenom organu iz lana 16,425 u bilo kom trenutku, a posebno radi inspekcije i kontrole, da je preduzeo sve neophodne mere predviene Direktivom. Takoe, operater je obavezan da nadlenom organu u odreenom roku dostavi obavetenje (notifikaciju) o svim novim postrojenjima (razuman period vremena pre otpoinjanja izgradnje ili rada); o svim postrojenjima koja potpadaju pod odredbe Direktive (u roku od godinu dana nakon roka iz lana 24, 1 Direktive)426; zatim za postrojenja na koja se kasnije budu primenjivale odredbe Direktive, u roku od tri meseca (lan 6.1). vi operateri su u obavezi da obaveste nadleni organ i izrade plan S prevencije veih akcidenata (lan 7), a odreeni operateri su duni i da ustanove bezbednosni izvetaj, sistem upravljanja bezbednosti i plan za vanredne situacije.
B udui da se u praksi jasno pokazalo (akcident u Bopalu) da planiranje korienja zemljita ima znaajan uticaj na pojavu i razvoj velikih akcidenata to se jedan od elemenata politike koji je naao svoje mesto i u Seveso direktivi upravo odnosi na ova pitanja (lan 12). Drave lanice imaju obavezu da tee ostvaruju ciljeve Direktive putem kontrole odreivanja lokacije za nova postrojenja i izmene postojeih postrojenja kao i razvoja transportnih veza, stambenih podruja u blizini postojeih postrojenja, lokacija otvorenih za javnost i koje poseuje vei broj ljudi, itd. U osnovi se radi o zahtevima koji se tiu odravanja potrebnog rastojanja izmeu postrojenja koje imaju karakteristike opasnih i naseljenog podruja. edna od karakteristika Seveso II Direktive odnosi se upravo na vea J prava javnosti na pristup informacijama kao i obezbeivanje odgovarajuih konsultacija sa javnosti. U tom smislu operater, isto kao i javna vlast, imaju izvesne obaveze, naroito u delu postupanja po zahtevima javnosti za odreenim informacijama, odnosno aktivnog informisanja javnosti putem distribucije broura i drugih obavetanja o pravilima ponaanja u sluaju akcidenta. rave lanice imaju obavezu da izvetavaju Komisiju o veim akcidenD tima (lan 15)427 i radi sprovoenja ove obaveze Komisija je: propisala
n n
425 Drave lanice imaju obavezu da odrede organ (ili organe) koji su odgovorni za sprovoenje obaveza koje ustanovljava Direktiva i, ako je potrebno, tela koja e pomoi nadlenim organima u tehnikim pitanjima (l. 16). 426 Ovaj lan propisuje rok od 24 meseca u kome su drave lanice imale obavezu da donesu potrebne propise za sprovoenje Direktive. Dakle, godinu dana nakon isteka ovog roka.
427 U Aneksu VI definisani su blii kriterijumi na osnovu kojih se odreuje postojanje obaveze obavetavanja Komisije o akcidetnu.
226
229
Svrha uvoenja formalizovanih sistema upravljanja (menadmenta) u oblasti ivotne sredine mogla bi da se posmatra sa stanovita irih ciljeva politike u ovoj oblasti i sa stanovita ciljeva konkretnih organizacija koje uvode ovaj sistem u svoje poslovanje. U irem smislu osnovne ciljeve uvoenja sistema upravljanja u oblast ivotne sredine treba posmatrati u kontekstu ukupnih ciljeva EU u domenu unapreivanja harmoninog i uravnoteenog ekonomskog razvoja i odrivog razvoja uopte.432 Neto konkretnije govorei, osnovna svrha ustanovljavanja sistema upravljanja433 i kontrole zatite ivotne sredine u pravu Evropske unije, sastoji se u nastojanju da se obezbedi to efikasnije funkcionisanje privrednih i drugih organizacija sa stanovita kriterijuma ivotne sredine, tj. da organizacije obezbede to bolje procene i unapreenje uinka u ivotnoj sredini.434 Ovo naroito u sluaju organizacija ije delatnosti imaju znaajniji uticaj na ivotnu sredinu. Osim toga, jedan od ciljeva ustanovljavanja ovog sistema je i stvaranje uslova za obezbeivanje relevantnih informacija za javnost i druge zainteresovane strane u vezi sa stanjem ivotne sredine i uinkom organizacija u oblasti ivotne sredine. Cilj EMAS435 Uredbe, kao znaajnog instrumenta odrive potronje i proizvodnje i Akcionog plana o odrivoj industrijskoj politici, je da promovie
432 Za ire o savremenim instrumentima upravljanja u oblasti ivotne sredine videti: D. Todi, Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Megatrend, Beograd, 2008; D. Todi, Upravljanje zatitom ivotne sredine u Srbiji, lanak u zborniku radova: J. Teokarevi (pr), Evropeizacija institucija zatita ivotne sredine u Grkoj i Srbiji, Beograd, Beogradski centar za evropske integracije, 2005, str. 93-134. 433 Sistem upravljanja u ivotnoj sredini (environmental management system) definisan je kao deo ukupnog sistema upravljanja koji ukljuuje organizacionu strukturu, planiranje aktivnosti, odgovornost, prakse, procedure, procese i resurse za razvoj, primenu, dostizanje, preispitivanje i odravanje politike ivotne sredine i upravljanje aspektima ivotne sredine (l. 2. t.13. EMAS Uredbe). 434 Inae, koristi od uvoenja ovog sistema za samu orgnaizaciju se najeee oznaavaju kao: smanjenje trokova, minimizacija rizika, unapreenje odnosa kako sa unutranjima tako i spoljnim zainteresovnim subjektima, unapreenje konkurentnosti, obezbeivanje vieg nivoa usaglaenosti sa propisima, itd. Milieu Ltd and Risk and Policy Analisys Ltd. (2009). Study on the Costs and Benefits of EMAS to Registered Organisations, Brusells, London. pp. 10-14. http://ec.europa.eu/environment/ emas/pdf/news/costs_and_benefits_of_emas.pdf (Datum pristupa:.3.9.2010) 435 Skraenica EMAS potie od poetnih slova formulacije ecomanagement and audit scheme koju koristi osnovni izvor prava EU u ovoj oblasti (Regulation (EC) No 761/2001 of the European Parliament and of the Council of 19 March 2001 allowing voluntary participation by organisations in a Community eco-management and audit scheme EMAS). Kod nas je u lanu 44. Zakona o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04) ova formulacija prevedena kao sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine.
formu izvetaja428, ustanovila poseban informacioni sistem (MARS), osnovala Dokumentacioni centar o industrijskim rizicima (CDCIR) u Birou za opasnosti veih akcidenata (MAHB) u okviru Zajednikog istraivakog centra (JRC) u Ispri (Italija).429 Drave su u obavezi da zabrane rad ili poetak rada bilo kakvog postrojenja ili njegovog dela, kada mere za spreavanje akcidenata koje se preduzimaju od strane operatera ne zadovoljavaju potrebne kriterijume (lan 17).
n
matra se da je kroz odredbe Direktive uinjen pokuaj da se obezS bedi vea konzistentnost u obezbeivanju potovanja pravila koja ona propisuje, izmeu ostalog, i putem znatno detaljnijeg propisivanja obaveza nadlenih vlasti. Jedan od novih elemenata je i obaveza nadlenih organa da organizuju odgovarajui inspekcijski sistem ili druge mere kontrole prikladne postrojenju koje je u pitanju (lan 18).
Sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine (EMAS) u pravu Evropske unije
Uredba (EZ) No 1221/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra, 2009. godine, o dobrovoljnom ueu organizacija u upravljanju zatitom ivotne sredine Zajednice i emi ocenjivanja (EMAS) osnovni je izvor prava u ovoj oblasti.430 ema (sistem) ekomenadmenta i kontrole je instrument koji je otvoren za dobrovoljno uee organizacija osnovanih u Zajednici i van Zajednice.431
428 2009/10/EC: Commission Decision of 2 December 2008 establishing a major accident report form pursuant to Council Directive 96/82/EC on the control of major-accident hazards involving dangerous substances (notified under document number C(2008) 7530) (Text with EEA relevance) (OJ L 6, 10.1.2009, p. 6478) 429 http://mahbsrv.jrc.it/ (Datum pristupa: 6.9.2010.) 430 Uredbom je ukinuta Uredba 761/2001 kao i Odluke Komisije 2001/681/EZ i 2006/193/EZ. Inae, sistem funkcionie za uee kompanija od 1995. godine ali je tada bio ogranien samo na uee kompanija u industrijskom sektoru. Prvi pravni dokument kojim je uveden ovaj sistem bila je Uredba (EEZ) No 1836/93 od 29. juna 1993. godine kojom se doputa dobrovoljno uee kompanija u industrijskom sektoru u sistemu upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine Zajednice. Od 2001. godine, tj. donoenjem Uredbe 761/2001 EMAS je otvoren za sve ekonomske sektore ukljuujui i javne i privatne usluge. 431 Razliit je broj registrovanih organizacija i lokacija od zemlje do zemlje. Od ukupnog broja registrovanih organizacija (4512), odnosno lokacija (7736) najvie je iz Nemake (1394, odnosno 1885) i Italije (1035, odnosno 1460) a ni jedna iz Bugarske i Litvanije. (http://www.emas-register.eu/statistic. php?view=all_sites) (Datum pristupa: 1.9.2010)
228
231
Forum akreditacionih i licencnih tela (lan 30), evaluacija akreditacionih i licencnih tela (lan 31); 6. Pravila koja se odnose na drave lanice (Glava VII): pomo organizacijama u vezi sa usaglaavanjem sa pravnim zahtevima u oblasti ivotne sredine (lan 32), promocija EMAS (lan 33), informisanje (lan 34), promotivne aktivnosti (lan 35), promocija uea malih organizacija (lan 36), klasteri i pristup korak po korak (lan 37), EMAS i druge politike i instrumenti u Zajednici (lan 38), naknade (lan 39), ne pridravanje (lan 40), informisanje i izvetavanje Komisije (lan 41); 7. Pravila koja se odnose na Komisiju (Glava VIII): informisanje (lan 42), saradnja i koordinacija (lan 43), integracija EMAS u druge politike i instrumente u Zajednici (lan 44), odnosi sa drugim sistemima upravljanja u oblasti ivotne sredine (lan 45), razvoj referentnih dokumenata i smernica (lan 46), izvetavanje (lan 47).
stalna unapreenja uinka u ivotnoj sredini putem osnivanja i sprovoenja od strane organizacija sistema upravljanja u oblasti ivotne sredine, zatim sistematske, objektivne i periodine evaluacije uinka takvih sistema, obezbeivanja informacija o uinku u ivotnoj sredini, otvaranja dijaloga sa javnosti i drugim zainteresovanim stranama i aktivnog uee zaposlenih u organizacijama i potrebne obuke (lan 1. stav 2). Uredbom se propisuju obaveze drava lanica i drugih subjekata koje se tiu sledeih pitanja: 1. Registracija organizacija: odreivanje nadlenog tela (lan 3), priprema za registraciju (lan 4), podnoenje zahteva za registraciju (lan 5); 2. Obaveze registrovanih organizacija: obnova EMAS registracije (lan 6), odstupanja u korist malih organizacija (lan 7), znaajne promene u registrovanoj organizaciji (lan 8), interna ekoloka provera (lan 9), korienje EMAS loga (lan 10); 3. Pravila koja se primenjuju na nadlena tela: odreivanje i uloga nadlenog tela (lan 11), obaveze koje se tiu procesa registracije (lan 12), registracija organizacija (lan 13), obnova registracije organizacije (lan 14), suspenzija ili brisanje organizacije iz Registra (lan15), Forum nadlenih tela (lan 16), evaluacija nadlenih tela (lan 17); 4. Verifikatori ivotne sredine (Glava V): zadaci verifikatora (lan 18), uestalost verifikacija (lan 19), zahtevi za verifikatore (lan 20), dodatni zahtevi za verifikatore koji su fizika lica i sprovode verifikaciju i validaciju aktivnosti individualno (lan 21), dodatni zahtevi za verifikatore koji sprovode aktivnosti u treim zemljama (lan 22), nadzor nad verifikatorima (lan 23), dodatni zahtevi za nadzor verifikatora koji su aktivni u dravama lanicama u kojima nisu dobili akreditaciju i licencu (lan 24), uslovi za sprovoenje verifikacije i validacije (lan 25), verifikacija i validacija malih organizacija (lan 26), uslovi za verifikaciju i validaciju u treim zemljama (lan 27) 5. Tela za akreditaciju i licenciranje (Glava VI): akreditacione i licencne aktivnosti (lan 28), suspenzija ili povlaenje akreditacije ili licence (lan 29),
230
233
Legislativa EU u oblasti ekoobeleavanja
Grafikon 12.: Broj kompanija u jugoistonoj Evropi i drugim regionima sa ISO 14001 i ISO 9000 sertifikacijama (2001-2005)
800 700 600 500 400 300 200 100 0 0 Albanija 34 130 6 Belorusija 185* 77 87 1 55 0 Jermenija 32 Azerbejdan 0 Gruzija 12 0 Kazahstan Kirgistan 0 Tadikistan 0 Turkmenistan 1 Uzebkistan 49 Bugarska Rumunija 752
U ovoj oblasti osnovni izvor prava je Uredba 1980/2000 o revidiranoj emi dodele eko-znaka koja zemenjuje i revidira dobrovoljnu emu za dodeljivanje ekoznaka izvesnim proizvodima koja je originalno ustanovljena Uredbom (EEC) 880/92.436 Cilj je promovisanje proizvoda koji mogu da smanje negativan uticaj na ivotnu sredinu, u poreenju sa drugim proizvodima u istoj grupi proizvoda kao i da potroaima obezbede bolje informacije o uticajima ovih proizvoda na ivotnu sredinu. Uslovi za dodeljivanje eko-znaka su odeeni (za svaku grupu proizvoda) od strane komiteta sastavljenog od predstavnika drava lanica (EUEB)437 korienjem procene ivotnog ciklusa (od kolevke do groba). Osnovne obaveze drava lanica odnose se na odreivanje nezavisnog nadlenog tela koje ima zadatak da upravlja emom (lan 14) i informisanje i obavetavanje (lan 10).438 Nadleno telo ima obavezu da sprovodi aktivnosti koje se odnose na procesuiranje zahteva koji podnose proizvoai, uvoznici, pruaoci usluga i trgovci za dodele eko-znaka njihovim proizvodima (lan 7); da procenjuju uinak u ivotnoj sredini proizvoda i odluuju, na bazi kriterijuma ustanovljenih od strane Komiteta, da li dodeliti eko-znak odgovarajuem proizvodu (lan 7); da ako nema primedbi od strane Komisije dodeljuju eko-znak; da zakljuuju ugovore sa podnosiocima zahteva kada je dodeljen eko-znak (lan 10); da odreuju naknade za procesuiranje zahteva za eko-znak (lan 12). Kriterijumi za dodelu eko-znaka za razliite grupe proizvoda (friideri,439 odree-
Bosna i Hercegovina Hrvatska BJR Makedonija Srbija i Crna Gora
SEE Decembar 2001 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 Albanija 0 11 350 1273 154 1209
Istona Evropa Decembar 2002
Moldavija Ruska Federacija Ukrajina
Kavkaz
Centralna Azija Decembar 2004
Preporuka
Decembar 2003
Decembar 2005 6097
4883
2220 1375 658 33 Belorusija Ruska Federacija Ukrajina Moldavija 55 Jermenija 213 Azerbejdan 24 Gruzija 320* Kazahstan 9 Kirgistan 0 Tadikistan 1 Turkmenistan 57 Uzebkistan Bugarska Rumunija
Bosna i Hercegovina Hrvatska BJR Makedonija Srbija i Crna Gora
436 Council Regulation (EEC) No 880/92 of 23 March 1992 on a Community eco-label award scheme (OJL 099 11.04.92.p.1) 437 EUEB (The European Union Eco-Labelling Board) osniva Komisia (lan 13). Kriterijumi za dodeljivanje eko-znaka se objavljuju u Slubenom listu Evropske unije (lan 6.5). 438 Postoje etiri specifine grupe zainteresovanih subjekata: potroai, proizvoai, trgovci i grupe za zatitu ivotne sredine. Takoe, opta javnost predstavlja posebnu grupu koja treba da bude informisana. 439 2004/669/EC: Commission Decision of 6 April 2004 establishing revised ecological criteria for the award of the Community eco-label to refrigerators and amending Decision 2000/40/EC (notified under document number C(2004) 1414)(Text with EEA relevance); (OJ L 306, 2.10.2004, p. 1621); 2007/207/EC: Commission Decision of 29 March 2007 amending Decisions 2001/405/EC, 2002/255/EC, 2002/371/EC, 2004/669/EC, 2003/31/EC and 2000/45/EC in order to prolong the validity of the ecological criteria for the award of the Community eco-label to certain products (notified under document number C(2007) 532) (Text with EEA relevance), (OJ L 92, 3.4.2007, p. 1617)
SEE Decembar 2001
Istona Evropa Decembar 2002
Kavkaz
Centralna Azija Decembar 2004
Preporuka
Decembar 2003
Decembar 2005
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/number-of-companies-with-iso14001-and-iso-9001-2000-certification-in-see-and-eecca-countries-2001-2005/figure-43-eea-unep.eps/figure%204.3%20eea-unep.eps.75dpi.png/at_download/image
232
235
terdenti za pranje vea,448 sapuni i amponi,449 sredstva za ienje sanitarija,450 sijalice,451 podne obloge, usisivai, televizori,452 prenosni kompjuteri,453 dueci za krevete,454 kamp-servisi455) uglavnom se utvruju odlukama Komisije. Istovremeno, neki proizvodi su iskljueni iz okvira primene Uredbe. Tako, na primer, eko-znak ne moe biti dodeljen supstancama ili preparatima koji su klasifikovani kao vrlo toksini, toksini ili opasni po ivotnu sredinu, kancerogeni, toksini za reprodukciju ili mutageni u skladu s Direktivama 67/548/EEC, 1999/45/EC, ili proizvodima koji su proizvedeni u procesima za koje se veruje da nanose znaajnu tetu oveku, odnosno ivotnoj sredini ili njihova upotreba moe biti tetna za potroaa (lan 2.4). Uredba se ne odnosi ni na hranu, pie, lekove, medicinska sredstva koja su namenjena
448 2009/544/EC: Commission Decision of 13 August 2008 establishing the ecological criteria for the award of the Community eco-label to indoor paints and varnishes (notified under document number C(2008) 4453) (Text with EEA relevance), (OJ L 181, 14.7.2009, p. 3948) 449 2007/506/EC: Commission Decision of 21 June 2007 establishing the ecological criteria for the award of the Community eco-label to soaps, shampoos and hair conditioners (notified under document number C(2007) 3127) (Text with EEA relevance), (OJ L 186, 18.7.2007, p. 3645) 450 2005/344/EC: Commission Decision of 23 March 2005 establishing ecological criteria for the award of the Community eco-label to all-purpose cleaners and cleaners for sanitary facilities (notified under document number C(2005) 1028)Text with EEA relevance, (OJ L 115, 4.5.2005, p. 4268) 451 2002/747/EC: Commission Decision of 9 September 2002 establishing revised ecological criteria for the award of the Community eco-label to light bulbs and amending Decision 1999/568/EC (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2002) 3310), (OJ L 242, 10.9.2002, p. 4449), 2008/63/EC: Commission Decision of 20 December 2007 amending Decisions 2002/231/EC, 2002/255/EC, 2002/272/EC, 2002/371/EC, 2003/200/EC and 2003/287/EC in order to prolong the validity of the ecological criteria for the award of the Community eco-label to certain products (notified under document number C(2007) 6800) (Text with EEA relevance), (OJ L 16, 19.1.2008, p. 2627) 452 2009/300/EC: Commission Decision of 12 March 2009 establishing the revised ecological criteria for the award of the Community Eco-label to televisions (notified under document number C(2009) 1830) (Text with EEA relevance), (OJ L 82, 28.3.2009, p. 38) 453 2005/341/EC: Commission Decision of 11 April 2005 establishing ecological criteria and the related assessment and verification requirements for the award of the Community eco-label to personal computers (notified under document C(2005) 1024) (Text with EEA relevance). (OJ L 115, 4.5.2005, p. 18). 454 2009/598/EC: Commission Decision of 9 July 2009 establishing the ecological criteria for the award of the Community Ecolabel for bed mattresses (Notified under document C(2009) 4597) (Text with EEA relevance), (OJ L 203, 5.8.2009, p. 6580). 455 2009/564/EC: Commission Decision of 9 July 2009 establishing the ecological criteria for the award of the Community eco-label for campsite service (notified under document number C(2009) 5618) (Text with EEA relevance), (OJ L 196, 28.7.2009, p. 3658)
ne kategorije papira,440 maine za pranje posua,441 aditivi za zemljite,442 maziva,443 boje i lakovi,444 tekstilni proizvodi,445 obua,446 deterdenti za pranje sua,447 de-
440 EC: Commission Decision of 9 July 2009 establishing the ecological criteria for the award of the Community Eco-label for tissue paper (notified under document number C(2009) 4596) (Text with EEA relevance), (OJ L 197, 29.7.2009, p. 8795); 2002/741/EC: Commission Decision of 4 September 2002 establishing revised ecological criteria for the award of the Community eco-label to copying and graphic paper and amending Decision 1999/554/EC (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2002) 3294), (OJ L 237, 5.9.2002, p. 615). 441 2001/689/EC: Commission Decision of 28 August 2001 establishing ecological criteria for the award of the Community eco-label to dishwashers (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2001) 2600), (OJ L 242, 12.9.2001, p. 2328) 442 2006/799/EC: Commission Decision of 3 November 2006 establishing revised ecological criteria and the related assessment and verification requirements for the award of the Community eco-label to soil improvers (notified under document number C(2006) 5369) (Text with EEA relevance), (OJ L 325, 24.11.2006, p. 2834) 443 2005/360/EC: Commission Decision of 26 April 2005 establishing ecological criteria and the related assessment and verification requirements for the award of the Community eco-label to lubricants (notified under document number C(2005) 1372) (Text with EEA relevance), (OJ L 118, 5.5.2005, p. 2634) 444 2009/544/EC: Commission Decision of 13 August 2008 establishing the ecological criteria for the award of the Community eco-label to indoor paints and varnishes (notified under document number C(2008) 4453) (Text with EEA relevance), (OJ L 181, 14.7.2009, p. 3948); 2009/543/EC: Commission Decision of 13 August 2008 establishing the ecological criteria for the award of the Community eco-label to outdoor paints and varnishes (notified under document number C(2008) 4452) (Text with EEA relevance), (OJ L 181, 14.7.2009, p. 2738). 445 2009/567/EC: Commission Decision of 9 July 2009 establishing the ecological criteria for the award of the Community Ecolabel for textile products (notified under document number C(2009) 4595) (Text with EEA relevance), (OJ L 197, 29.7.2009, p. 7086) 446 2009/563/EC: Commission Decision of 9 July 2009 on establishing the ecological criteria for the award of the Community eco-label for footwear (notified under document number C(2009) 5612) (Text with EEA relevance ), (OJ L 196, 28.7.2009, p. 2735) 447 2003/31/EC: Commission Decision of 29 November 2002 establishing revised ecological criteria for the award of the Community eco-label to detergents for dishwashers and amending Decision 1999/427/EC (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2002) 4632),(OJ L 9, 15.1.2003, p. 1125); 2008/889/EC: Commission Decision of 18 November 2008 amending Decisions 2002/747/EC, 2003/31/EC, 2005/342/EC, 2005/344/EC and 2005/360/EC in order to prolong the validity of the ecological criteria for the award of the Community eco-label to certain products (notified under document number C(2008) 6941) (Text with EEA relevance),(OJ L 318, 28.11.2008, p. 1213)
234
237
Uredba propisuje i obaveze drava lanica i Komisije koje se odnose na unapreenje korienja eko-znaka aktivnostima koje imaju za cilj unapreivanje svesti i informativnim kampanjama (lan 10) to ukljuuje i obavezu obezbeivanja koordinacije izmeu ove eme Zajednice i postojeih nacionalnih ema eko-oznaavanja (lan 11).
jedino za profesionalnu upotrebu ili se propisuju ili kontroliu od strane medicinskog osoblja (lan 2.5). Kriterijumi koji se tiu ivotne sredine su definisani u lanu 3. Pri tom se koristi i matrica procene koja je data u Aneksu I uz Uredbu456 i kriterijumi podleu metodolokim zahtevima propisanim u Aneksu II uz Uredbu.457 Znak moe da bude dodeljen proizvodima koji doprinose znaajnom unapreenju sa stanovita kljunih aspekata ivotne sredine ili u interakciji s ivotnom sredinom, naroito u delu koji se odnosi na korienje energije i korienje prirodnih resursa tokom ivotnog ciklusa proizvoda. Dodeljivanje eko-znaka sprovodi se na osnovu kriterijuma koji moraju da budu ustanovljeni od strane grupe proizvoaa na osnovu: perspektiva proizvoda na tritu, tehnike i ekonomske opravdanosti potrebne adaptacije, potencijala za unapreenje ivotne sredine, moraju predstavljati znaajan obim prodaje i trgovine na unutranjem tritu, moraju imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu (lan 4.2), moraju predstavljati znaajan potencijal za uticaj na unapreenje u oblasti ivotne sredine kroz izbor potroaa, znaajan deo obima prodaje mora biti realizovan u finalnoj potronji ili korienju, proizvoai, uvoznici, serviseri, trgovci, maloprodavci su podneli zahtev nadlenom telu gde je proizvod proizveden ili prvi put plasiran na trite ili uvezen iz drave ne-lanice (lan 7), nadleno telo procenjuje da li proizvod zadovoljava kriterijume eko-oznaavanja i odluuje da li da dodeli znak, nadleno telo zakljuuje ugovor sa podnosiocem zahteva obuhvatajui i uslove korienja eko-znaka (lan 9). Za zahteve za dodeljivanje eko-znaka kao i za korienje znaka plaa se naknada, odnosno godinja naknada za korienje (lan 12). Proizvodi kojima je dodeljen eko-znak mogu da koriste logo propisan Aneksom III uz Uredbu (lan 8).
d) Usklaivanje nacionalnih propisa Republike Srbije sa propisima EU Obavljenje poslova u oblasti kontrole industrijskog zagaenja u nadlenosti je MSPP, Agencija za zatitu ivotne sredine, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, Akreditacionog tela Republike Srbije (ATS). Nadleni za izdavanje integrisanih dozvola su MSPP, Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i organi jedinica lokalnih samouprava nadleni za poslove zatite ivotne sredine. Ministarstvo unutranjih poslova ima nadlenost nad postupanjem u vanrednim situacijama, ukljuujui i hemijske udese. Osnovni izvori nacionalnog prava u oblasti kontrole industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom u Republici Srbiji obuhvataju Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS br. 135/04 i 36/09), Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Slubeni glasnik RS,135/04), Zakon o vanrednim situacijama (Sl.gl. RS, br. 111/2009), itd. Zakon o zatiti ivotne sredine je delimino usaglaen sa EMAS propisima i Uredbom 1980/2000 o revidiranoj emi dodele eko-znaka. Za odredbe Seveso II Direktive se smatra da su transponovane u Zakon o zatiti ivotne sredine i odgovarajue pravilnike. Usvajanjem Zakona o potvrivanju Konvencije o prekograninim efektima industrijskih udesa u maju, 2009. godine, stvoreni su uslovi za poboljanje procedura u vanrednim situacijama na meunarodnom nivou, u koje spadaju i industrijski udesi. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine je skoro u potpunosti usklaen sa Direktivom 2008/1/EZ o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja - IPPC. Uredbom o utvrivanju programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Slubeni Glasnik
456 Indikativna matrica procene obuhvata relevantne aspekte ivotne sredine: kvalitet vazduha i vode, zatita zemljita, redukcija otpada, utede energije, upravljanje prirodnim resursima, spreavanje globalnog zagrevanja, zatita ozonskog omotaa, bezbednost ivotne sredine, buka i biodiverzitet. 457 Procedura identifikacije i odabira kljunih aspekata ivotne sredine kao i ustanovljavanje kriterija eko-oznaavanja ukljuuje sledee korake: studija izvodljivosti i studija trita, razmatranje ivotnog ciklusa, analiza unapreivanja i predlog kriterijuma.
236
239
esti akcioni program u oblasti ivotne sredine definie ciljeve i prioritetna podruja delovanja EU u oblasti GMO u delu koji se odnosi na oblast prirode i bioloke razliitosti. Predvieno je da ciljevi obuhvataju sledee: razvoj odredbi i metoda procene rizika, identifikacije, oznaivanja i utvrivanja porekla GMO, kako bi se osiguralo efikasno praenje i nadzor nad njihovim uticajem na zdravlje i ivotnu sredinu; brza ratifikacija i primena Kartaga protokola o biolokoj sigurnosti, te podrka u izradi regulatornih okvira u treim dravama pruanjem tehnike i finansijske pomoi (lan 6. stav 2. taka i.).460 U praksi, propisi se trenutno uglavnom primenjuju na namerno isputanje GMO u ivotnu sredinu, na primer, gajenje GM biljaka, kao to je kukuruz i uvoz, distribucija i industrijska prerada GM hrane i stone hrane. Kljunim se smatra obezbeivanje uslova za korienje GMO u saglasnosti sa principom predostronosti u cilju zatite ljudskog zdravlja i ivotne sredine. Dakle, izdavanje odobrenja za namerno isputanje GMO u ivotnu sredinu zahteva temeljnu procenu rizika po ivotnu sredinu i zdravlje. Evropska uprava za sigurnost hrane (The European Food Safety Authority - EFSA)461 usvaja nauna miljenja u vezi sa sigurnou svakog GMO, na osnovu koje Komisija donosi svoje predloge u pogledu odobrenja/dozvola. Odobreni GMO predstavljaju predmet sistematskog postmarketinkog pracenja, obeleavanja, a deo zahteva se odnosi i na sledljivost. b) Propisi EU u oblasti GMO Prema EU klasifikaciji propisa, propisi koji reguliu pojedina pitanja iz oblasti GMO su samo jednim delom svrstana u oblast ivotne sredine (deo koji je naslovljen sa hemikalije, industrijski rizici, biotehnologije) dok je jedan deo propisa iz ove oblasti u nekim drugim grupama propisa kao
RS, br. 108/2008), odreena je dinamika podnoenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole postojeih postrojenja po sektorima u razliitim periodima do 2014. godine. Aktivnosti koje predstoje obuhvataju donoenje podzakonskih propisa kojima e odredbe pojedinih propisa EU biti do kraja i u potpunosti prenete u nacionalno zakonodavstvo. Planirano je i preduzimanje praktinih mera radi primene usvojenih propisa, to ukljuuje i izradu baze podataka o Seveso II postrojenjima, nacionalnog plana, optinskih planova postupanja i plana postupanja u sluaju udesa sa prekograninim efektima, itd).458 Posebno komplikovanim se smatra primena Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine zbog ega je neophodno preduzeti potrebne mere radi obezbeivanja uslova za potovanje propisanih normi ili njihovo prilagoavanje realnim mogunostima privrede i drutva.
8. Genetiki modifikovani organizmi (GMO) a) Stanje i elementi politike Zabrinutost zbog moguih uticaja GMO na ivotnu sredinu i zdravlje neto je novijeg datuma, u odnosu na inicijative koje su se odnosile na hemikalije. Sedamdesetih godina XX veka pojavili su se prvi znaci zabrinutosti, pre svega, inicirani od strane zaposlenih i naunih radnika u pojedinim istraivakim laboratorijama. U dananjim uslovima najznaajnije aktivnosti usmerene ka preduzimanju mera kontrole rizika podrane su od strane razliitih nevladinih organizacija u oblasti ivotne sredine i zatite potroaa. Danas se smatra da su neka pitanja u vezi sa GMO (kao to su namerno isputanje GMO u ivotnu sredinu, GM hrana i genetske modifikacije na ivotinjama) u znaajnoj meri politizovana, za razliku od primene biotehnologija u medicinske svrhe.459
458 Prema NPI-ID, op. cit. str. str. 590-592. 459 Handbook on the Implementation of EC Environmental Legislation, Regional Environmental Center, Umweltbundesamt GmbH, Budapest, 2008. p.921.
460 Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. p. 10. 461 Za ire videti: http://www.efsa.europa.eu/en/gmotopics/topic/gmo.htm
238
241
dluku Komisije 2004/204/EZ kojom se odreuje detaljno reenje funkO cionisanja registra za upis podataka o genetikim promenama u GMO, u skladu s Direktivom 2001/18/EZ;472 dluku Komisije 2003/701/EZ kojom se u skladu s Direktivom 2001/18/ O EZ odreuje obrazac za dostavljanje rezultata namernog isputanja u ivotnu sredinu genetiki modifikovanih viih biljaka u druge svrhe osim plasiranja na trite;473 dluku Komisije 2002/811/EZ kojom se odreuju pomone napomene O koje dopunjuju Prilog VII. Direktive 2001/18/EZ o namernom isputanju GMO u ivotnu sredinu i kojom se ukida Direktiva Saveta 90/220/EEZ;474 dluku Saveta 2002/812/EZ kojom se u skladu s Direktivom 2001/18/ O EZ odreuje Obrazac saetka podataka u vezi s plasiranjem na trite GMO kao proizvoda ili kao delova proizvoda;475 dluku Saveta 2002/813/EZ kojom se u skladu s Direktivom 2001/18/ O EZ odreuje obrazac saetka podataka iz obavetenja o namernom isputanju u ivotnu sredinu GMO u druge svrhe osim stavljanja na trite;476
472 Commission Decision of 23 February 2004 laying down detailed arrangements for the operation of the registers for recording information on genetic modifications in GMOs, provided for in Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council (notified under document number C(2004) 540), (OJ L 65, 3.3.2004, p. 20-22). 473 2003/701/EC: Commission Decision of 29 September 2003 establishing pursuant to Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council a format for presenting the results of the deliberate release into the environment of genetically modified higher plants for purposes other than placing on the market (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2003) 3405) (OJ L 254, 8.10.2003, p. 2128) 474 Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council of 12 March 2001 on the deliberate release into the environment of genetically modified organisms and repealing Council Directive 90/220/EEC - Commission Declaration (OJ L 106, 17.4.2001, p. 139) 475 2002/812/EC: Council Decision of 3 October 2002 establishing pursuant to Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council the summary information format relating to the placing on the market of genetically modified organisms as or in products (OJ L 280, 18.10.2002, p. 3761) 476 2002/813/EC: Council Decision of 3 October 2002 establishing, pursuant to Directive 2001/18/ EC of the European Parliament and of the Council, the summary notification information format for notifications concerning the deliberate release into the environment of genetically modified organisms for purposes other than for placing on the market (OJ L 280, 18.10.2002, p. 6283)
to su industrijska politika i unutranje trite,462 poljoprivreda,463 bezbednost hrane464, zatita potroaa i javno zdravlje,465 genetiki modifikovane ivotinje,466 itd. Ovde se ukazuje na sledee propise EU:
n
Direktivu 2001/18/EC o namernom isputanju u ivotnu sredinu GMO;467 Direktivu o ogranienom korienju GMMO (2009/41/EC);468 Uredbu 1946/2003 o prekograninom kretanju GMO;469
n n
redbu 1829/2003/EC Evropskog parlamenta i Saveta o genetiki modiU fikovanoj hrani i stonoj hrani;470 redbu 1830/2003/EC Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa sledivou U i oznaavanjem GMO, kao i u vezi sa sledivou prehrambenih proizvoda i stone hrane od GMO, a koja dopunjuje Direktivu 2001/18/EC;471
462 Za ire videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap133014.htm 463 Za ire videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap035010.htm 464 Za ire videti: http://ec.europa.eu/food/food/biotechnology/index_en.htm 465 Za ire videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap152030.htm Videti i: http://www.who.int/foodsafety/publications/biotech/en/20questions_en.pdf (Datum pristupa: 9.11.2010) 466 Za ire videti: http://www.efsa.europa.eu/en/gmotopics/topic/gmanimals.htm?wtrl=01 (Datum pristupa: 9.11.2010 ) 467 Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council of 12 March 2001 on the deliberate release into the environment of genetically modified organisms and repealing Council Directive 90/220/EEC - Commission Declaration, (OJ L 106, 17.4.2001, p. 139). 468 Directive 2009/41/EC of the European Parliament and of the Council of 6 May 2009 on the contained use of genetically modified micro-organisms (Recast) (Text with EEA relevance)(OJ L 125, 21.5.2009, p. 7597). 469 Regulation (EC) No 1946/2003 of the European Parliament and of the Council of 15 July 2003 on transboundary movements of genetically modified organisms (Text with EEA relevance), (OJ L 287, 5.11.2003, p. 110) 470 Regulation (EC) No 1829/2003 of the European Parliament and of the Council of 22 September 2003 on genetically modified food and feed (Text with EEA relevance), (OJ L 268, 18.10.2003, p. 123) 471 Regulation (EC) No 1830/2003 of the European Parliament and of the Council of 22 September 2003 concerning the traceability and labelling of genetically modified organisms and the traceability of food and feed products produced from genetically modified organisms and amending Directive 2001/18/EC, (OJ L 268, 18.10.2003, p. 2428)
n
240
243
proizvode, kao to su kukuruz ili pamuk. U skladu sa principom predostronosti cilj protokola je da doprinese osiguranju odgovarajuceg nivoa zatite u oblasti sigurnog transfera, rukovanja i koricenja ivih modifikovanih organizama, koji su nastali kao rezultat savremene biotehnologije koji mogu imati nepovoljan uticaj na ouvanje i odrivo koricenje bioloke raznovrsnosti, uzimajuci u obzir i rizik po ljudsko zdravlje, sa naroitim fokusom na prekogranina kretanja. Protokol se odnosi na prekogranino kretanje, tranzit, rukovanje i koricenje svih ivih modifikovanih organizama koji mogu imati negativne efekte na ouvanje i odrivo koricenje bioloke raznovrsnosti, uzimajuci takoe u obzir i rizik po ljudsko zdravlje (lan 4). Strane Protokola moraju obezbediti da se sa LMO na odgovarajui nain rukuje, da su upakovani i prevoeni u bezbednim uslovima. Osim toga, isporuka LMO, ako je predmet prekograninog kretanja, mora biti pracena odgovarajucom dokumentacijom u kojoj se navodi, izmeu ostalog, identitet LMO, kao i kontakt za dalje informacije. Ove procedure i zahtevi su propisani s ciljem obezbeenja mogunosti da Strana uvoznica donese odluku o tome da li da prihvati ili ne uvoz LMO, kao i radi obezbeivanja rukovanje na siguran nain. Strana uvoznica donosi svoje odluke u skladu sa dobro utemeljenom i nauno zasnovanom procenom rizika. Protokol definie principe i metodologije o tome kako sprovesti procenu rizika. U sluaju nedovoljnih relevantnih naunih informacija i znanja, Strane uvoznice mogu koristiti mera opreza prilikom donoenju odluka o uvozu. Strane mogu takoe uzeti u obzir, konzistentnost sa svojim meunarodnim obavezama ukljuujui i socioekonomske razloge pri donoenju odluke o uvozu LMO. Strane moraju, takoe, da usvoje mere za upravljanje rizikom identifikovanim prilikom procene rizika, i moraju preduzeti odgovarajue mere ako doe do sluajnog isputanja LMO. Protokolom se ustanovljava i odreena vrsta informacionog sistema koji treba da omogui i pospei razmenu informacija o ivim modifikovanim organizmima izmeu drava lanica kao i da im pomogne u sprovoenju odredbi Protokola.
dluku Komisije 2002/623/EZ kojom se utvruju pomone napomene O koje nadopunjuju Prilog II. Direktive 2001/18/EZ o namernom isputanju GMO u ivotnu sredinu i kojom se ukida Direktiva Saveta 90/220/EEZ;477 dluku Saveta 2002/628/EC o zakljuivanju, u ime Evropske zajednice, O Kartagena protokola o biolokoj sigurnosti.478
c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti GMO

Meunarodni ugovori Protokol o biolokoj sigurnosti (Kartagena, 2000)
Protokol je usvojen na Konferenciji strana ugovornica Konvencije o biolokom diverzitetu 29. januara, 2000. godine, i poznat je kao Kartagena protokol o biolokoj sigurnosti. Osnovni cilj protokola je stvaranje uslova da se zatiti bioloki diverzitet od potencijalnih opasnosti koje mogu nastati od ivih modifikovanih organizama (LMO) koji nastaju u modernoj biotehnologiji. Protokol ustanovljava svojevrsnu formu sporazuma o proceduri prethodnog obavetavanja radi obezbeivanja uslova da drava moe doneti odgovarajuu odluku pre izdavanja saglasnosti za izvoz takvih organizama na njihovu teritoriju. Protokol takoe sadri odredbe koje upuuju na obavezu pridravanja principa predostronosti utvrenog u principu 15 Rio deklaracije o ivotnoj sredini i razvoju. To doputa uvoenje zabrane uvoza ivih modifikovanih organizama, ako drava smatra da nema dovoljno naunih dokaza da je proizvod bezbedan. Protokolom se, takoe, zahteva od izvoznika da obeleavaju poiljke koje sadre genetiki modifikovane
477 2002/623/EC: Commission Decision of 24 July 2002 establishing guidance notes supplementing Annex II to Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council on the deliberate release into the environment of genetically modified organisms and repealing Council Directive 90/220/EEC (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2002) 2715, (OJ L 200, 30.7.2002, p. 2233) 478 2002/628/EC: Council Decision of 25 June 2002 concerning the conclusion, on behalf of the European Community, of the Cartagena Protocol on Biosafety, (OJ L 201 , 31/07/2002 P. 0048 0049).
242
245
Aneksi sadre dodatne informacije o definicijama (Aneks I), principe za procenu rizika zatite ivotne sredine (Aneks II), podatke koje sadri prijava o isputanju GMO (Aneks III), dodatne podatke koji se moraju dostaviti u sluaju prijave za stavljanje na trite i podatke za uslove oznaavanja GMO kao proizvoda ili u sastavu proizvoda (Aneks IV), merila za primenu diferenciranih postupaka (Aneks V), smernice za izvetaje o proceni (Aneks VI), plan nadzora (Aneks VII). U Aneksu VIII se daje korelaciona tabela u odnosu na Direktivu 90/220/EEZ.
Ograniena upotreba genetiki modifikovanih mikro-organizama (GMMO)
Namerno isputanje GMO u ivotnu sredinu
U skladu sa principom predostronosti cilj Direktive 2001/18/EC o namernom isputanju GMO u ivotnu sredinu i ukidanju Direktive Saveta 90/220/EEC je usaglaavanje zakona, propisa i administrativnih odredbi drava lanica, kao i zatita ljudskog zdravlja i ivotne sredine u sluajevima: namernog isputanja479 GMO480 u ivotnu sredinu u bilo koje druge svrhe osim stavljanja na trite u okviru Zajednice; stavljanja u promet GMO, kao i u proizvode unutar Zajednice (lan 1). Polazei od toga, ovim drave lanice imaju obavezu da obezbede preduzimanje svih odgovarajuih mera radi izbegavanja tetnih uticaja na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu koji bi mogli nastati namernim isputanjem ili stavljanjem na trite GMO. GMO se mogu namerno isputati ili stavljati na trite iskljuivo u skladu s delom B odnosno delom C (lan 4. stav 1). Direktiva 2001/18/EC je struktuirana u etiri dela i sadri dva aneksa. Deo A obuhvata opte odredbe, ukljuujui ciljeve i definicije u skladu sa direktivom (lan 1-4). Deo B regulie namerno isputanje GMO u druge svrhe osim stavljanja na trite (npr. namerno oslobaanje u naune svrhe), opisuje standardne i diferencirane postupke, regulie obavetenje javnosti, razmenu podataka izmeu nadlenih tela i Komisije, itd. (lanovi 5-11). Deo C regulie stavljanje na trite GMO kao proizvoda ili u sastavu proizvoda, postupak prijave, izvetaj o proceni, standardni postupak, merila i podaci za odreene GMO, saglasnost, obnavljanje saglasnosti, postupak Komisije u sluaju prigovora, nadziranje i rad sa novim podacima, oznaavanje, obavetavanje javnosti, itd. (lanovi 12-24). Deo D sadri zavrne odredbe o pitanjima kao to su poverljivost, obeleavanje, konsultacije naunih i etikih komiteta na nivou EU, razmene informacija i procedure izvetavanja, odnos prema Kartagena protokolu, kazne, itd. (lanovi 25-38).
Direktiva 2009/41/EC o ogranienoj upotrebi GMMO propisuje zajednike (opte) mere za ogranienu upotrebu GMMO481 sa ciljem zatite ljudskog zdravlja i ivotne sredine (lan 1). Drave lanice su u obavezi da preduzmu sve potrebne mere da bi izbegle da ograniena upotreba GMMO ima negativne posledice na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Ipak, Direktiva se ne odnosi na izvesne kategorije genetikih modifikacija i odreene postupke u vezi sa GMMO.482 Od drava lanica se zahteva da reguliu ogranieno koricenje GMMO s ciljem minimiziranja njihovih potencijalnih negativnih uticaja na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, (lan 4). Radi toga, korisnik ima obavezu da sprovede procenu rizika ogranienog korienja u pogledu potencijalnog uticaja na zdravlje i ivotnu sredinu. Ova procena, uz primenu procedura definisanih u Aneksu III, rezultira klasifikacijom ogranienog korienja GMMO u etiri klase: Klasa 1: nema ili zanemarljiv rizik, nivo 1 ogranienja; Klasa 2: mali rizik, nivo 2 ogranienja; Klasa 3: umeren rizik, nivo 3 ogranienja; Klasa 4: visok rizik, nivo 4 ogranienja. (lan 4. stav 3).
481 Za svrhe ove Direktive: genetiki modifikovan mikroorganizam (GMM) znai mikro-organizam u kome je genetiki materijal izmenjen na nain do koga nije dolo na prirodan nain parenjem i/ili prirodnom rekombinacijom (lan 2. b). 482 Kao to su: genetike modifikacije nastale od upotrebe izvesnih tehnika ili metoda navedenih u Anexu II, delu A; ograniene upotrebe ukljuujui GMM navedene u Anexu II, deo C; transport GMMa drumskim putevima, eleznicom, unutranjim plovnim putem, morem ili vazduhom; skladitenje, uzgajanje, transport, unitavanje, odlaganje ili upotrebu GMMa koji su postavljeni na trite u skladu sa Direktivom 2001/18/EC ili prema drugom propisu Zajednice, pod odreenim uslovima.
479 Namerno isputanje znai namerno uvoenje u ivotnu sredinu GMO ili kombinacije GMO za koje se ne koriste nikakve posebne mere spreavanja radi ogranienja njihovog kontakta s optom populacijom i ivotnom sredinom i za obezbeenje veeg nivoa sigurnosti za optu populaciju i ivotnu sredinu; (lan 2. stav 2. taka 3) 480 Genetiki modifikovani organizam (GMO) znai organizam, uz izuzetak ljudskih bia, u kojem je genetiki materijal izmenjen na nain na koji se ne pojavljuje prirodnim putem parenjem i/ili prirodnom rekombinacijom. (lan 2. stav 1. taka 2).
244
247
tokola pre prvoga nameravanog prekograninog prenosa GMO namenjenog namernom isputanju u ivotnu sredinu i odreenog za upotrebu predvienu u skladu s Prilogom I, taka i). Notifikacija mora sadravati najmanje podatke iz Priloga I. Uvoznik mora osigurati tanost podataka sadranih u notifikaciji (lan 4). Pored toga, detaljno se reguliu i sledea pitanja: sluajevi nedonoenja odluke (lan 5), obavetavanje strane izvoznice (lan 6), preispitivanje odluka (lan 7), izuzetci (lan 8), obavetenja Mehanizmu za razmenu obavetenja o biolokoj sigurnosti (lan 9), nacionalne odluke o uvozu strana potpisnica Protokola i strana koje nisu potpisnice Protokola (lan 10), GMO namenjeni ogranienoj upotrebi (lan 11), itd. U Poglavlju III nenamerni prekogranini prenos GMO (lan 14); Poglavlje IV sadri zajednike odredbe koje se odnose na uee u meunarodnom obavetavanju, poverljivost, nadlena tela, kazne, praenje stanja, (lan 15-20). U Prilogu I se detaljnije precizira sadraj obavetenja iz lana 4; U Prilogu II se detaljnije precizira sadraj obavetenja iz lana 9; U Prilogu III se propisuje sadraj obavetenje u skladu sa lanom 14. Uredbe.
Genetiki modifikovana hrana i hrana za ivotinje
U cilju minimiziranja rizika po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, korisnik se mora pridravati odreenih principa bezbednosti i zdravlja. Pored toga, pre prvog korienja GMMO u odreenom postrojenju, korisnik mora da podnese nadlenom organu obavetenje dokazujui im da se predloeno postrojenje moe koristi za ovu aktivnost, bez opasnosti. (lan 6-9, Aneks V). Obavetenje sadri razliite informacije u zavisnosti od stepena rizika koji su ukljueni. Drave lanice mogu, ukoliko ele, da donesu propise koji se odnose na konsultantske grupe ili javnost o bilo kom aspektu predloenih upotreba. Drave lanice imaju obavezu da obezbede da plan za hitne sluajeve bude sainjen s ciljem obezbeenja efikasnog odgovora za sluaj nesrece i da lica koja bi mogla biti ugroena nesrecom budu informisana o svim pitanjima u vezi njihove bezbednosti (lan 13). U sluaju nezgode korisnik mora odmah da obavesti nadleni organ i da razmeni sve informacije potrebne za procenu uticaja kao i da omoguci sprovoenje odgovarajucih mera (lan 14). Pored toga, Drava lanice imaju obavezu da obaveste Komisiju i bilo koje druge drave lanice koje bi mogle biti pogoene uticajem nezgode (lan 15).
Prekogranino kretanje GMO
Uredba (EZ) br. 1946/2003. o prekograninom prenosu GMO ima za cilj ustanovljavanje zajednikog sistema obavetavanja o prekograninom prenosu GMO, odnosno obezbeivanje usklaenog sprovoenja odredbi Kartegena Protokola u ime Zajednice kako bi se obezbedio odgovarajui nivo zatite pri prenosu i upotrebi GMO koji bi mogli imati nepovoljan uticaj na ouvanje i odrivo korienje bioloke raznolikosti kao i rukovanja tim organizmima, vodei pritom rauna o riziku za zdravlje ljudi (lan 1).483 U Poglavlju II regulisan je izvoz GMO u tree zemlje (lan 4-13). Obaveza je izvoznika da obezbedi pisanu notifikaciju nadlenom telu strane uvoznice potpisnice Protokola ili strane uvoznice koja nije potpisnica Pro483 U taki 1. preambule Uredbe polazi se od stava da su Zajednica i njene drave lanice potpisale Kartagena protokol o biolokoj sigurnosti uz Konvenciju o biolokoj raznolikosti i da je Odluka Saveta 2002/628/EZ o prihvatanju Protokola u ime Zajednice donesena 25. juna, 2002. godine.
Ciljevi Uredbe (EZ) br. 1829/2003 o genetiki modifikovanoj hrani i hrani za ivotinje su da, u skladu sa optim naelima Uredbe (EZ) br. 178/2002: (a) obezbedi osnovu za visok nivo zatite zdravlja i ivota ljudi, zdravlja i dobrobiti ivotinja, ivotne sredine i interes potroaa s obzirom na genetiki modifikovanu hranu i hranu za ivotinje, i uz istovremeno efikasno funkcionisanje unutranjeg trita (b) da predvidi postupke Zajednice povezane s odobravanjem genetiki modifikovane hrane i hrane za ivotinje i nadzorom nad njom (c) i da predvidi odredbe za oznaavanje genetiki modifikovane hrane i hrane za ivotinje (lan 1). Odredbe Uredbe su strukturisane u etiri poglavlja i jedan prilog: Poglavlje I: cilj i definicije (lan 1-3), Poglavlje II: genetiki modifikovana hrana (lan 3-14), Poglavlje III: genetiki modifikovana hrana za ivotinje (lan 15-26), Poglavlje IV: zajednike odredbe (lan 27-49).
246
249
Do donoenja podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom, primenjuju se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o genetiki modifikovanim organizmima (Slubeni list SRJ, br. 21/01 i Slubeni glasnik RS 101/05dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Planirano je usvajanje Zakona o izmenama i dopunama zakona o genetiki modifikovanim organizmima, koji e delimino preneti Deo C Direktive 2001/18/EZ, Uredbu 1829/2003, Uredbu 1830/2003, Uredbu 1831/2003, Uredbu 1946/2003, Uredbu 65/2004, i biti u skladu sa Kartagena Protokolom o biolokoj zatiti i ugovorima Svetske trgovinske organizacije. Takoe, planirano je donoenje podzakonskih propisa kojima e se u potpunosti preneti Direktive 2003/41/EZ, 2001/18/EZ, Odluke 2003/18/EZ, 2002/811/EZ, 2002/812/EZ, 2002/623/EZ, 2002/813/EEZ, 2002/623/EZ, kao i Uredbe 2003/1946/EZ, 2003/1829/EZ, 2003/1830/EZ, 2004/65/EZ, 2004/641/EZ i 2004/726/EZ. Do kraja 2011. godine, potrebno je doneti podzakonske akte koji e u potpunosti preneti Direktivu 1999/45/EZ i Uredbu 2004/204/EZ. Planira se uspostavljanje mehanizma sledljivosti (praenje) GMO i proizvoda od GMO na tritu (od njive do trpeze), koji u ovom trenutku ne postoji.486 9. Ouvanje divlje faune i flore a) Stanje i opti elementi politike Opti elementi politike EU u oblasti zatite prirode i biodiverziteta definisani su VI akcionim programom i zasnovani su na tzv. pristupu sa vie koloseka.487 Prema VI akcionom programu EU oni obuhvataju nekoliko segmenata: razvoj mree NATURA 2000, razvoj projekata u okviru LIFE programa, razvoj legislative u oblasti ivotne sredine, a naroito u oblasti zatite voda i vodnih resursa, smanjivanja zagaivanja vazduha, zakiselja486 NPI-ID, str. 592. 487 Za podatke o proceni stanja biodivrziteta videti: EU 2010 Biodiversity Baseline, EEA Technical report No 12/2010, EEA, Copenhagen, 2010.
Oznaavanje i sledivost GMO i prehrambenih proizvoda i hrane za ivotinje
Uredba (EZ) br. 1830/2003 o sledivosti i oznaavanju GMO i sledivosti prehrambenih proizvoda i hrane za ivotinje proizvedenih od GMO kojom se menja i dopunjuje Direktiva 2001/18/EZ daje okvir sledivosti484 za proizvode koji sadre GMO ili se od njih sastoje i hrane za ivotinje proizvedene od GMO radi olakavanja tanog oznaavanja, praenja uticaja na ivotnu sredinu i, kad je to primenjivo na zdravlje, sprovoenje odgovarajuih mera za upravljanje rizikom ukljuujui, ako je to potrebno, povlaenje proizvoda (lan 1). Uredba se primenjuje u svim fazama stavljanja na trite: (a) proizvoda koji sadre GMO ili se od njih sastoje u skladu s propisima Zajednice (b) hrane proizvedene od GMO stavljenu na trite u skladu s propisima Zajednice (c) hrane za ivotinje proizvedene od GMO stavljenu na trite u skladu s propisima Zajednice (lan 2).485 Zahtevi za sledivou i oznaavanjem za proizvode koji sadre GMO ili se od njih sastoje definisani su u lanu 4. Uredbe, a zahtevi za sledivou za prehrambene proizvode i hranu za ivotinje proizvedene od GMO u lanu 5. d) Usklaivanje propisa RS sa propisima EU Za obavljanje poslova u vezi sa GMO nadleno je MPV - Uprava za zatitu bilja. Osnovni propis kojim se ureuju, izmeu ostalog, postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvoenje u ivotnu sredinu GMO i proizvoda od GMO, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvoenje u ivotnu sredinu GMO, rukovanje, pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od GMO, itd. je Zakon o genetiki modifikovanim organizmima (Slubeni glasnik RS, br. 41/2009). Ovim propisom je uvedena zabrana stavljanja u promet GMO i proizvoda od GMO.
484 Sledivost je sposobnost praenja genetiki modifickovanih organizama i proizvoda proizvedenih od genetiki modifikovnaih organizama u svim fazama njihovog stavljanja na trite putem proizvodnog i distribucijskog lanca (lan 3. taka 3). 485 Uredba se ne primenjuje na medicinske proizvode za ljudsku i veterinarsku upotrebu odobrene na osnovu Uredbe (EEZ) br. 2309/93.
248
251
budet ovog programa je iznosio 400 miliona ekija,489 a jedna od pet prioritetnih oblasti bila je zatita stanita i prirode, odnosno sprovoenje Direktive Saveta 92/43EEC o ouvanju stanita i Direktiva 79/409/EEC o ouvanju divljih ptica. Za period od 1996. do 1999. godine ustnovljen je poseban LIFE II fond sa ukupnim budetom od 45 miliona ekija od ega je skoro polovina bila namenjena za zatitu prirode. Od 1999. godine, LIFE fond postaje otvoren i za zemlje koje su u postupku pristupanja EU i Rumunija je prva koja je uestvovala (kroz 7 projekata) u korienju sredstava ovog fonda. U odnosu na zatitu prirode sredozemnog podruja utvren je poseban program u okviru koga je od 1986. do 1991. godine, finansirano 198 projekata (vrednost oko 38 miliona ekija) od kojih je preko 25% bilo usmereno na ouvanje stanita i ugroenih vrsta. Krajem osamdesetih godina predmet posebnog interesovanja Zajednice postala je ivotna sredina priobalnog podruja i priobalnih voda u severnoevropskom pomorskom podruju za ta je ustanovljen poseban fond (NORSPA). U okviru ovog programa bilo je obuhvaeno 38 projekata u ukupnom iznosu od 16 miliona ekija. Prioriteti delovanja Zajednice u oblasti zatite divlje faune i flore definisani su na nekoliko mesta u estom akcionom programu EU u oblasti ivotne sredine: lan 6. se u celini odnosi na prioritetna podruja delovanja u oblasti zatite prirode i biodiverziteta, a lanom 8. su definisani ciljevi i prioritetna podruja delovanja u oblasti odrivog korienja i upravljanja prirodnim resursima i otpadom. Ciljevi Zajednice u delu koji se odnosi na zatitu biodiverziteta obuhvataju sledee: zaustavljanje daljeg unitavanja biodiveziteta, zatitu i obnavljanje prirode i biodiverziteta spreavanjem unitavanja; spreavanje, obnovu i odrivo korienje morske sredine, obala i movara kao i podruja sa znaajnim predeonim vrednostima i osetljivih podruja; ouvanje vrsta i stanita sa posebnim ciljem spreavanja usitnjavanja stanita; promociju odrivog korienja zemljita sa naroitim naglaskom na spreavanje erozije, zagaivanja i dezertifikacije.
489 Ukupan finansijski doprinos ACNAT i LIFE I iznosio je 149 miliona ekija za 176 projekata; LIFE - Nature: A brief histry of nature conservation financing, Internet, http://www.europa.eu.int/ comm/life/nature/history.htm (Datum pristupa: 6.3.2010)
vanja i eutrofikacije kao i procene uticaja projekata, planova i programa korienja zemljita, razvoj odgovarajue politike u poljoprivrednom sektoru, revizija zajednike politike u oblasti ribarstva i razvoj odgovarajuih mehanizama u oblasti upravljanja obalnim podrujima488. Uporedo sa ovim ciljevima nastoji se postii to potpunije integrisanje zahteva za zatitu prirode u odgovarajue politike EU u drugim oblastima, meu kojima su najznaajnije poljoprivreda, transport, regionalni razvoj, itd. Razumevajui irinu i znaaj problema ouvanja prirodnih resursa Zajednica je, kao sastavni deo politike u ovoj oblasti, poela da izdvaja znaajna finansijska sredstva. Finansijska intervencija Zajednice u oblasti ouvanja prirode poinje jo sedamedestih godina XX veka, a prvi mali budet za ove namene utvren je 1982-83. godine. U ovim okvirima su obezbeena sredstva za akcije usmerene na zatitu ozbiljno ugroenih sisara, ptica i reptila i to u okviru pedesetak projekata u ukupnom iznosu od oko 3 milona ekija. Meu vie razliitih instrumenata najpoznatija su tzv. ACE Uredbe od kojih se prva (Uredba 1872/84) odnosilo na period od jula, 1984. g. do juna, 1987. godine, a druga (Uredba 2242/87) se odnosi na period od 1987. godine, do jula, 1991. godine. Prvom uredbom su obezbeena sredstva za tri glavne oblasti: razvoj novih istih tehnologija, razvoj novih tehnologija za merenje i monitoring kvaliteta prirodne sredine, kao i odravanje i ponovno uspostavljanje ozbiljno ugroenih biotopa koji su stanita ugroenih vrsta i naroito su znaajni za Zajednicu. Ovim poslednjim je proirena lista projekata tako to su finansiranjem obuhvaeni i oblast otpada, obnova kontaminiranih lokacija, obnova zemljita oteenog poarima, erozijama i desertifikacijom. Krajem 1991. godine, ustanovljen je poseban fond za aktivnosti Zajednice u oblasti ouvanja prirode (ACNAT) Akcije za prirudu Zajednice (Pravilo Saveta 3907/91). Kroz ovaj program je nastavljena podrka u okviru Direktiva o pticama, ali i ire obuhvatajui tako i druge ugroene vrste i stanita. Na ovaj program se dalje nadovezuje usvajanje Direktive Saveta 1973/92 kojim je utvren tzv. LIFE I fond ija je osnovna namena bila da pomogne u razvoju i primeni ciljeva iz programa Zajednice kako je to podvueno u Petom akcionom programu Zajednice. Za period od 1992-1995. godine,
488 Environment 2010: Our future, our choice the sixth EU environment action programme 2001 10, op. cit. p. 3.
250
253
o odrivoj upotrebi pesticida.497 Opti cilj preduzimanja mera sastoji se u smanjenju negativnog uticaja na ivotnu sredinu koji uzrokuje korienje prirodnih resursa uz istovremeno poveanje resursne produktivnosti.498 Polazei od procene o pogoravanju trendova u oblasti ivotne sredine i ekonomskih izazova povezanih sa konkurentskim pritiscima i novim meunarodnim obavezama, u Strategiji odrivog razvoja EU499 je identifikovnao sedam kljunih izazova i odgovarajuih ciljeva, odnosno mera i aktivnosti koje treba sprovesti. Pored klimatskih promena i iste energije, odrivog transporta, javnog zdravlja, socijalnog ukljuivanja, globalnog siromatva, demografije i migracija, Strategija je identifikvala kljunim izazovom i probleme u oblasti ouvanja i upravljanja prirodnim resursima i sa ovim povezanu odrivu potronju i proizvodnju. Prema istom dokumentu, operativni ciljevi u oblasti odrivog korienja prirodnih resursa obuhvataju unapreivanje resursne efikasnosti, smanjivanje korienja neobnovljivih prirodnih resursa i sa tim povezanog uticaja na ivotnu sredinu, smanjivanje korienja obnovljivih prirodnih resursa na nivou koji je ispod regenerativnih kapaciteta; dostizanje i odravanje konkurentskih prednosti unapreivanjem resursne efikasnosti kroz, izmeu ostalog, korienje eko-efikasnih inovacija; unapreivanje upravljanja i izbegavanje prekomerne eksploatacije obnovljivih prirodnih resursa (biodiverzitet, ribarstvo, vode, zemljite, atmosfera) i obnova degradiranih morskih ekosistema do 2015. godine; zaustavljanje daljeg gubitka biodiverziteta i doprinos znaajnom smanjenju gubitka biodiverziteta u svetu do 2010. godine; doprinos ostvarivanju etiri globalna cilja UN u oblasti uma do 2015. godine; izbegavanje stvaranja otpada i poveanje efikasnosti
497 A Thematic Strategy on the Sustainable Use of Pesticides, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities, {COM(2006) 373 final}, {SEC(2006) 894}, {SEC(2006) 895}, {SEC(2006) 914}, Brussels, 12.7.2006, COM(2006) 372 final; 498 U najirem smislu reu resursna efikasnost ili resursna produktivnost moe biti definisana kao efikasnost sa kojom se koriste energija i materijali u privredi, t.j. dodata vrednost po jedinici resursnog inputa. To znai da se resursna produktivnost moe definisati analogno radnoj produktivnosti: dodata vrednost po jedinici ljudskog resursa. Towards a thematic strategy on the sustainable use of natural resources, op. cit. 2003; str. 9. 499 A Sustainable Europe for a Better World - A European Union Strategy for Sustainable Development, COM(2001) 264 final, Brussels, 15.5.2001; Review of the EU Sustainable Development Strategy, Council of the European Union (10917/06 EU SDS), Brussels, 26 June 2006.
Strategija EU u oblasti odrivog korienja prirodnih resursa
Budui da zatitu prirode i biodiverziteta treba posmatrati u irem kontekstu razvojnih ciljeva i instrumenata upravljanja, to naroit znaaj imaju okviri politike definisane stratekim dokumentima u oblasti korienja prirodnih resursa. Kljunim dokumentom u ovoj oblasti moe se smatrati Tematska strategija o odrivom korienju prirodnih resursa490 dok su ira opredeljenja ove organizacije definisana Strategijom odrivog razvoja EU491 i odredbama ve pominjanog VI akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine. Takoe, u nekoliko drugih stratekih dokumenata utvreni su razliiti mehanizmi od neposrednog znaaja za oblast odrivog korienja prirodnih resursa meu kojima treba posebno imati u vidu, najpre, ostale tematske strategije koje je ova organizacija donela na osnovu odredbi estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine: Tematska strategija o prevenciji i recikliranju otpada,492 Tematska strategija za zatitu zemljita,493 Tematska strategija o urbanoj ivotnoj sredini,494 Tematska strategija u oblasti morske sredine,495 Tematska strategija o zagaenju vazduha,496 Tematska strategija
490 Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities, COM(2005) 670 final, {SEC(2005) 1683}, {SEC(2005) 1684}, Brussels, 21.12.2005. 491 Review of the EU Sustainable Development Strategy, Council of the European Union (10917/06 EU SDS), Brussels, 26 June 2006; 492 Taking sustainable use of resources forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities Brussels, 21.12.2005, COM(2005) 666 final; 493 Thematic Strategy for Soil Protection, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities, {SEC(2006) 1165}, {SEC(2006) 620}, Brussels, 22.9.2006, COM(2006)231 final; 494 Thematic Strategy on the Urban Environment, Communication from the Commission to the Council and the European Parliament, COM(2005) 718 final, {SEC(2006) 16 }, Brussels, 11.1.2006; 495 Directive 2008/56/EC of the European Parliament and of the Council, of 17 June 2008 establishing a framework for community action in the field of marine environmental policy (Marine Strategy Framework Directive), ( OJL, 164, 25.06.2008, str. 19-40.) 496 Thematic Strategy on air pollution, Communication from the Commission to the Council and the European Parliament, COM(2005) 446 final, {SEC(2005) 1132} {SEC(2005) 1133}, Brussels, 21.9.2005,
252
255
proizvodnje ka integrisanom pristupu za industrijsku politiku.504 Ostvarivanje ciljeva definisanih u Strategiji odrivog korienja prirodnih resursa podrazumeva razliite aktivnosti koje treba da unaprede razumevanje i nivo znanja o korienju resursa u Evropi, negativnim uticajma na ivotnu sredinu i znaaju u EU i globalno; da razviju sredstva monitoringa i izvetavanja o napretku u EU, dravama lanicama i privrednim sektorima; da ubrzaju primenu strategijskih pristupa i procesa u privrednim granama i dravama lanicama i podstaknu razvoj odgovarajuih planova i programa; da podignu nivo svesti meu relevantnim subjektima i graanima o znaaju negativnog uticaja korienja resursa na ivotnu sredinu.505 Pored primene mera zasnovanih na sagledavanju ivotnog ciklusa na postojee sektorske politike, Strategija naglaava i znaaj primene Integrisane proizvodne politike (IPP - integrated product policy)506 kao i korienje rezultata sprovoenja Akcionog programa za tehnologije u oblasti ivotne sredine usvojenog 2004. godine,507 kao i mera ostvarenih u sektoru transporta, energetike, ribarstva, poljoprivrede, itd. Procenjuje se da znaajan deo aktivnosti koje treba da se sprovedu u procesu primene Strategije mogu najbolje da budu sprovedene na nacionalnom
504 Predvieno je da ove inicijative treba da sadre neke kljune elemente kao to su: pregled najznaajinijih sektorskih uticaja na ivotnu sredinu na osnovu seta kljunih indikatora razvijenih od strane Evropske agencije za ivotnu sredinu i uzimajui u obzir korisne informacije koje su ve prikupljene u okviru razmene informacija o najboljim tehnikama u skladu sa Direktivom koja se odnosi na integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine (Directive 2008/1/EC of the European Parliament and of the Council of 15 January 2008 concerning integrated pollution prevention and control (Codified version), OJ L 24 of 29.1.2008), identifikacija mogunosti za tehnike izmene u proizvodnim procesima ukljuujui informacije o postojeim inicijativama i dobroj praksi u pojedinim kompanijama kao i informacije o novim tehnologijama, procena mogunosti da se dobre prakse u pojedinim kompanijama pretvore u kritinu masu poslovnih aktivnosti uz naroiti naglasak na eko-inovacije i odrivo korienje resursa, mehanizme monitoringa i izvetavanja. 505 Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources, op. cit. str. 5-6. 506 Za ire videti Integrated Product Policy Builidng on Environmental Life-Cycle Thinking, COM (2003) 302, final, Brussesls, 18.06.2003. http://ec.europa.eu/environment/ipp/ (Datum pristupa: 16.3.2010) 507 Za ire videti: Stimulating Technologies for Sustainable Development: An Environmental Technologies Action Plan for the European Union, COM (2004) 38 Final, Brussels, 28 January 2004. http:// ec.europa.eu/environment/etap/policy/actionplan_en.html (Datum pristupa: 16.3.2010)
korienja prirodnih resursa primenom koncepta ivotnog ciklusa i unapreenje ponovnog korienja i reciklae.500 Strategijom odrivog korienja prirodnih resursa, koja je doneta na osnovu estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine,501 definiu se smernice aktivnosti EU u narednih 25 godina iji je opti cilj efikasnije i odrivo korienje prirodnih resursa kroz njihov ivotni ciklus. Neto konkretnije govorei, cilj Strategije je smanjivanje negativnog uticaja na ivotnu sredinu usled korienja prirodnih resursa, njihovog oteenja i zagaivanja ivotne sredine uz istovremeno ostvarivanje Lisabonskih ciljeva vezanih za ekonomski razvoj i zapoljavanje. Strategija ne ustanovljava set kvantitativnih ciljeva za resursnu efikasnost i smanjeno korienje resursa, polazei od procene da to u momentu usvajanja nije bilo mogue zbog postojeeg nivoa znanja o stanju i razvoju indikatora.502
Sadrina mera
Jednom od optih pretpostavki za ostvarivanje definisanih ciljeva smatra se stvaranje uslova da pitanja koja se tiu ekploatacije prirodnih resursa budu ukljuena u sve relevantne politike.503 Najznaajniji elementi sektorskih insicijativa odnose se na EU strategiju za rast i zaposlenost kao i inicijative koje su objavljene od strane Komisije u okviru dokumenta koji se odnosi na sprovoenje Lisabonskog programa Zajednice: Politiki okvir jaanja
500 Review of the EU Sustainable Development Strategy, op. cit, str 13. 501 Inae, odredbama sadranim u lanu 8. taka 2. estog akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine definisano je ta strateki dokument ove organizacije koji se odnosi na resurse treba da obezbedi. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, (OJ L, 242, 10.09.2002, str. 13.) 502 U Aneksu 1. uz Strategiju daje se primer trendova resursne produktivnosti. 503 Videti: Integrating environmental consideration into other policy areas a stocktaking of the Cardiff process, Commission of the European Communities, Com (2004) 394 final, Brussels, 01.06.2004;
254
257
Od meunarodnih ugovora u oblasti zatite divlje flore i faune naroito su znaajni sledei:
n
nivou imajui u vidu i injenicu da jedan deo oblasti koje se odnose na prirodne resurse (poljoprivreda, ribarstvo, itd.) nije u nadlenosti Zajednice. Ovo se posebno odnosi na ustanovljavanje i primenu ekonomskih instrumenata kao i mere u oblasti obrazovanja. Mere i programi koje ustanovljavaju drave lanice treba da budu fokusirane na prirodne resurse koji imaju najznaajniji uticaj na ivotnu sredinu i treba da ukljue instrumente za praenje napretka i razvojne ciljeve, gde je mogue.508 Primena specifinih novih mera se odnosi naroito na ustanovljavanje Centra za podatke o prirodnim resursima, Visokog foruma sastavljenog od slubenika drava lanica odgovornih za razvoj politike u oblasti prirodnih resursa, predstavnika Komisije, potroakih organizacija, industrije, NVO, obrazovnih institucija, itd. Osnivanje Meunarodnog foruma o odrivom razvoju i prirodnim resursima, zajedno sa UNEP i drugim zainteresovanim subjektima, jedna je od prioritetnih mera koja se predlae radi sprovoenja potrebnih aktivnosti na globalnom nivou.509
b) Propisi EU u oblasti ouvanja divlje flore i faune
Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja;511 Konvencija o zatiti evropske divljai i prirodnih stanita;512 Konvencija o ouvanju biodiverziteta;513 Konvencija o spreavanju irenja pustinja;514 Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje faune i flore (CITES);515 Konvencija o zatiti Alpi,516 itd.
Od sekundarnih izvora prava najznaajnije su dve direktive: Direktiva 92/43/EEC)517 o ouvanju prirodnih stanita divlje faune i flore i Direktiva 2009/147/EZ o ouvanju divljih ptica518 (kojom je zamenjena prethodna
511 82/461/EEC: Council Decision of 24 June 1982 on the conclusion of the Convention on the conservation of migratory species of wild animals, (OJ L 210 , 19/07/1982 P. 0010 0022.) 512 82/72/EEC: Council Decision of 3 December 1981 concerning the conclusion of the Convention on the conservation of European wildlife and natural habitats, (OJ L 038 , 10/02/1982 P. 0001 0002.) 513 93/626/EEC: Council Decision of 25 October 1993 concerning the conclusion of the Convention on Biological Diversity ,( OJ L 309 , 13/12/1993 P. 0001 0020.) 514 98/216/EC: Council Decision of 9 March 1998 on the conclusion, on behalf of the European Community, of the United Nations Convention to combat desertification in countries seriously affected by drought and/or desertification, particularly in Africa,( OJ L 083 , 19/03/1998 P. 0001 0002.) 515 Treba imati u vidu da EZ nije lanica CITES konvencije budui da je Konvencija otvorena za lanstvo jedino dravama. Ipak, odredbe Konvencije transponovane su u komunitarno pravo preko Uredbe 338/97/EZ o zatiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine. 516 96/191/EC: Council Decision of 26 February 1996 concerning the conclusion of the Convention on the protection of the Alps (Alpine Convention) , (OJ L 061 , 12/03/1996 P. 0031 0031.) 517 Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992 on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora (OJ L 206, 22.7.1992, p. 750) 518 Directive 2009/147/EC of the European Parliament and of the Council of 30November 2009 on the conservation of wild birds, (OJ L 20, 26.1.2010, p. 725)
Propisi EU u oblasti ouvanja divlje faune i flore obuhvataju ukupno 46 akata razliitog karaktera.510 Najznaajnijim se mogu smatrati nekoliko meunarodnih ugovora i nekoliko sekundarnih propisa.
508 U Aneksu 5. uz Strategiju navedene su neke mere koje drave treba da razmotre. Osnovni cilj nacionalnih mera, koje treba da budu razvijene u skladu sa propisima EU, su razvoj vizije kako obezbediti bezbednost snabdevanja prirodnim resursima uz smanjivanje uticaja na ivotnu sredinu u okolnostima privrednog rasta. One obuhvataju prikupljanje podataka o zalihama, rezervama i zemljitu; mapiranje postojeih prirodnih resursa raspoloivih u okviru teritorije EU (biotiki i abiotiki); projekcije buduih potreba za prirodnim resursima; ekonomske instrumente i sline mere; razmatranje mera unapreenja svesti potroaa posebno uvoenje eme odrivog oznaavanja; mere koje se odnose na uvoz prirodnih resursa ukljuujui identifikaciju zemalja izvoznica i mere za smanjenje globalnog uticaja na ivotnu sredinu; korienje odgovarajuih indikatora (zajedniki razvijenih u okviru EU); ustanovljavanje konkretnog i realnog vremenskog okvira za sprovoenje definisanih aktivnosti i mera do 2030. godine. 509 Panel je osnovan 2007. godine i on treba da obezbedi nezavisne naune procene o prirodnim resursima u globalnom kontekstu i da doprinese boljem razumevanju razdvajanja privrednog razvoja od negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Aneks 6. uz Strategiju detaljnije definie ova pitanja. Videti i http://www.unep.fr/scp/rpanel/ (Datum pristupa:. 16.3.2010) 510 http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15103020.htm (Datum pristupa: 15.9.2010).
256
259
redba Saveta (EEC) No 2158/92 od 23. jula, 1992. godine, o zatiti U uma Zajednice od poara; redba Saveta (EC) No 3062/95 od 20. decembra, 1995. godine, o U postupcima za unapreenje tropskih uma; irektiva 2006/44/EC o kvalitetu svee vode potrebne za zatitu i unaD preivanje ribljih stanita, itd.
Direktiva 79/409/EEZ o pticama) i uredbe: Uredba Saveta (EC) No 338/97 od 9. decembra, 1996. godine, o zatiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine519 i Uredba Komisije (EZ) br. 865/2006 od 4. maja, 2006. godine, kojom se utvruju detaljna pravila sprovoenja Uredbe Saveta (EZ) br. 338/97 o zatiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem trgovine tim vrstama.520 Pored njih, u detaljnijoj analizi bi jo nekoliko drugih izvora prava zasluivalo posebnu panju. Ovde ukazujemo na neke od njih:
n
irektiva Saveta 1999/22/EZ od 29. marta, 1999. godine, koje se odD nosi na dranje divljih ivotinja u zolokim vrtovima;521 irektiva Saveta 83/129/EEZ od 28. aprila, 1983. godine, o uvozu D koa nekih mladunaca tuljana i proizvoda od njih u drave lanice;522 redba Saveta (EEZ) br. 348/81 od 20. januara, 1981. godine, o opU tim pravilima za uvoz kitova ili drugih proizvoda od kitova; U redba (EZ) br. 2494/2000 od 7. decembra, 2000. godine, o merama ouvanja i odrivog razvoja tropskih uma i drugih uma u zemljama u razvoju; redba Saveta (EEC) No 3528/86 od 17. novembra, 1986. godine, o U zatiti uma Zajednice od atmosferskog zagaenja; D irektiva Saveta 86/609/EEC od 24. novembra, 1986. godine, o pribliavanju zakona, pravila i administrativnih odredbi drava lanica u pogledu zatite ivotinja koje se koriste u eksperimentalne i druge naune svrhe; c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti divlje faune i flore
Meunarodni ugovori
Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja (Bon, 1979) ima za cilj ouvanje migratornih ivotinja523 zbog njihovog ekolokog, genetikog, naunog, rekretivnog, kulturnog, obrazovnog, ekonomskog i drugog znaaja. Migratorna vrsta je definisana kao celokupna populacija ili bilo koji geografski odvojen deo populacije bilo koje vrste ili nieg taksona (klasifikacione grupe) divljih ivotinja od koje znaajni deo lanova ciklino i predvidljivo prelazi jednu ili vie granica nacionalne jurisdikcije. Drave lanice Konvencije obavezale su se da e, inter alia, nastojati da unapreuju i podravaju istraivanja u vezi sa migratornim vrstama; da e nastojati da obezbede hitnu zatitu migratorinih vrsta koje su nabrojane u Dodatku I i da e nastojati da zakljuuju sporazume za ouvanje i gazdovanje migratornim vrstama nabrojanim u Dodatku II uz Konvenciju. Posebno se definiu obaveze drave areala524 u pogledu neke migratorne vrste koja je navede523 Migratorna vrsta je definisana kao celokupna populacija ili bilo koji geografski odvojen deo populacije bilo koje vrste ili nieg taksona (klasifikacione grupe) divljih ivotinja od koje znaajni deo lanova ciklino i predvidljivo prelazi jednu ili vie granica nacionalne jurisdikcije. 524 Drava areala u odnosu na konkretnu migratornu vrstu znai bilo koja drava (i tamo, gde odgovara, bilo koja druga strana pomenuta u podparagrafu (k) ovog paragrafa) koja ima jurisdikciju nad bilo kojim delom areala te migratorne vrste, ili dravu iji brodovi plove pod njenom zastavom angaovano van granica nacionalne jurisdikcije na hvatanju te migratorne vrste. Podparagraf k odreuje znaenje pojama strana kao drava ili bilo koja druga regionalna organizacija koju ine suverene drave, koja je nadlena za pregovore, zakljuivanje i primenu meunarodnih sporazuma po pitanjima koja obuhvata ova konvencija i za koja je ona na snazi.
519 Council Regulation (EC) No 338/97 of 9 December 1996 on the protection of species of wild fauna and flora by regulating trade therein, (OJ L 61, 3.3.1997, p. 169) 520 Commission Regulation (EC) No 865/2006 of 4 May 2006 laying down detailed rules concerning the implementation of Council Regulation (EC) No 338/97 on the protection of species of wild fauna and flora by regulating trade therein (OJ L 166, 19.6.2006, p. 169) 521 Council Directive 1999/22/EC of 29 March 1999 relating to the keeping of wild animals in zoos, (OJ L 94, 9.4.1999, p. 2426) 522 Council Directive 83/129/EEC of 28 March 1983 concerning the importation into Member States of skins of certain seal pups and products derived therefrom, (OJ L 91, 9.4.1983, p. 3031)
258
261
radnja, procena uticaja na ivotnu sredinu, obrazovanje i javna svest, finansijski resursi i pitanja, nacionalno izvetavanje o naporima radi primene obaveza iz Konvencije. Konvencija UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa tekom suom i/ili dezertifikacijom, posebno u Arfici (Paris, 1994) ima za cilj spreavanje dezertifikacije525, ublaavanje posledica sue i usvajanje dugorone integralne strategije za zahvaene regione koja se odnosi na poveanje produktivnosti zemljita, obnavljanje, ouvanje, odrivo i racionalno korienje zemljinih i vodenih resursa. Konvencija o meunarodnom prometu ugroenim vrstama divlje faune i flore (Vaington, 1973. g.) ima za ciljeve jaanje meunarodne zatite ugroenih vrsta ograniavanjem njihove trgovine i obezbeivanjem uslova da komercijalna eksploatacija vrsta koje nisu trenutno u opasnosti ne dovede do ugroavanja, obezbeujui odravanje odrive trgovine i ekonomske koristi naroito za zemlje izvoznice. Kontrolni mehanizmi utvreni CITES konvencijom se odnose na odreene vrste i primerke ivotinja i biljaka koje su razvrstane u tri kategorije (prilozi uz Konvenciju): Prilog I - sve vrste kojima preti opasnost od istrebljenja, koje pogaa ili bi mogla da pogodi trgovina; Prilog II - sve vrste kojima sada ne mora da preti opasnost ali kojima bi moglo zapretiti istrebljenje, ukoliko trgovina takve vrste ne bi bila podvrgnuta strogim propisima, kako bi se izbeglo iskoriavanje koje je nespojivo sa njihovim opstankom; Prilog III - sve vrste koje pojedine drave izjednaavaju sa onima koje podleu propisima u okviru njihove jurisdikcije, u cilju spreavanja ili ograniavanja eksploatacije i za koje je potrebna saradnja drugih drava u kontroli trgovine. Odredbama Konvencije utvruju se i razrauju posebne obaveze u pogledu pravila trgovine: trgovina (za svaku od tri grupe priloga); trgovina sa dravama koje nisu strane ugovornice konvencije; transportovanje ivih ivotinja i izuzetke od kontrole trgovine.
na u Dodatku I, a posebno modaliteti meusobnog sporazumevanja drava lanica u pogledu vrsta koje su navedene u Dodatku II. Osnovna reenja iz Konvencija o zatiti evropske divljai i prirodnih stanita (Bern, 1979. g.) usmerena su u pravcu ouvanja divlje flore i faune i njihove prirodne sredine, a naroito onih vrsta i stanita ije ouvanje zahteva saradnju vie drava (l. 1). Posebno se razrauju mere zatite stanita (l. 4) a posebno mere zatite vrsta (l. 5). U vezi sa pomenutim merama u aneksima uz Konvenciju se daje spisak vrsta divlje flore koje uivaju posebnu zatitu od branja, skupljanja, upanja, prisvajanja i prodaje (aneks 1); vrsta divlje faune koje su posebno zatiene od: namernog zarobljavanja, dranja i ubijanja, namernog oteivanja ili unitavanja mesta za razmnoavanje i odmor, namernog uznemiravanja naroito tokom perioda razmnoavanja, podizanja mladih i hibernacije, namernog uznemiravanja i uzimanja jaja od divljai, posedovanja pojedinih ivotinja (ivih ili mrtvih) ili interne trgovine istima (aneks 2) i vrste divlje faune koje uivaju zatitu od preterane eksploatacije putem primene administrativnih i zakonodavnih mera kao to su: lovostaj, privremene ili lokalne zabrane i kroz regulisanje prodaje, dranja za prodaju, transporta za prodaju ili ponude za prodaju ivih ili mrtvih divljih ivotinja (aneks 3). Konvencija o biolokom diverzitetu (Rio de aneiro, 1992. g.) utvruje tri osnovna cilja: ouvanje biodiverziteta, odrivo korienje komponenata biodiverziteta i raspodelu koristi koja proistie iz komercijalnog i drugog korienja genetikih resursa na fer i jednak nain. Po prvi put su u meunarodnom ugovoru prihvaena dva fundamentalna stanovita i principa da je ouvanje biolokog diveziteta zajednika briga oveanstva (a common concern of humankind) i da se ouvanje biolokog diverziteta treba posmatrati kao integralni deo razvojnih procesa. Konvencija se odnosi na sve ekosisteme, vrste i genetske resurse. Konvencija se bavi sa vie konkretnijih pitanja koje treba da omogue ostvarivanje iroko definisanih ciljeva propisujui odreene obaveze i prava za drave lanice. Obaveze i prava se odnose na sledea pitanja: mere i podsticaji za ouvanje i odrivo korienje bioloke raznovrsnosti, regulisani pristup genetskim resursima, pristup odgovarajuim tehnologijama, ukljuujui i biotehnologije, kao i transfer biotehnologija, nauna i tehnika sa-
525 Procenjuje se da je danas posledicama dezertifikacije pogoena estina svetske populacije, 70% ukupnog sunog zemljita to ukupno iznosi dostie cifru od 3,6 milijardi hektara, odnosno jednu etvrtinu ukupne kopnene povrine Zemlje. Agenda 21. Chapter 12.
260
263
Inae, drave lanice moraju preduzeti sve potrebne mere kako bi se obezbedilo ouvanje stanita u posebnim podrujima zatite i izbeglo njihovo pogoranje. Takoe, drave lanice moraju podsticati upravljanje predelima koji su znaajni za migraciju, rasturanje i genetsku razmenu divljih vrsta; preduzeti neophodne mere radi osnivanja sistema striktne zatite za one ivotinjske i biljne vrste koje su naroito ugroene (iz aneksa IV) i izuavati mogunosti reintroducije ovih vrsta na njihovoj teritoriji; zabraniti upotrebu neselektivnih metoda uzimanja, zarobljavanja i ubijanja izvesnih ivotinjskih i biljnih vrsta; podstiu istraivanje i nauni rad koji moe doprineti ostvarenju ciljeva Direktive, itd.
Ouvanje prirodnih stanita i divlje faune i flore
Direktiva Saveta 92/43/EEC od 21. maja, 1992. godine, o ouvanju prirodnih stanita i divlje faune i flore ima za cilj odravanje biodiverziteta kroz ouvanje prirodnih stanita i divlje flore i faune na teritoriji drava lanica EU. Direktiva ima za cilj da unapredi odravanje biodiverziteta u dravama lanicama kroz definisanje zajednikih okvira za ouvanje divlje faune i flore kao i stanita od interesa za EU. Zato se osniva evropska ekoloka mrea poznata kao Natura 2000 koja ukljuuje specijalna podruja ouvanja odreena od strane drava lanica u skladu sa odredbama ove direktive, odnosno, u skladu sa odredbama Direktive 79/409/CE koje se odnosi na ouvanje divljih ptica. Zajedno sa pet pripadajuih aneksa, ova direktiva precizira pojedina pitanja relevantna za jasnije ispunjavanje osnovnih obaveza. Tako se aneksom 1 odreuju vrste prirodnih stanita od interesa za Zajednicu ije ouvanje zahteva imenovanje specijalnih podruja ouvanja; aneksom 2 se odreuju ivotinjske i biljne vrste od interesa za Zajednicu ije ouvanje zahteva imenovanje specijalnih podruja zatite; aneksom 3 se definiu kriterijumi za izbor lokacija kvalifikovanih za identifikovanje, kao lokacije znaajne za Zajednicu i odreivanje specijalnih podruja zatite; aneks 4 sadri spisak ivotinjskih i biljnih vrsta od interesa za Zajednicu, a koje zahtevaju naroito striktnu zatitu; aneks 5 odreuje ivotinjske i biljne vrste od interesa za Zajednicu ije uzimanje u divljini i eksploatacija mogu biti predmet mera upravljanja; aneks 6 nabraja zabranjene metode i sredstva zarobljavanja ili ubijanja izvesnih ivotinjskih i biljnih vrsta i naine transporta. Odreivanje posebno zatienih podruja sprovodi se na tri nivoa. Prvu listu lokacija koja ukljuuju prirodna stanita i divlju faunu i floru sainjavaju drave lanice na osnovu kriterijuma iz aneksa. Zatim, Komisija na osnovu ovih nacionalnih lista i sporazuma sa dravama lanicama, utvruje listu lokacija od interesa za Zajedinicu. Na kraju, u roku od 6 godina drave lanice koje su u pitanju, moraju ove lokacije da odrede kao posebno zatiena podruja. U sluaju da se neka lokacija koja ukljuuje prirodna stanita prioritetne vrste ispusti i ne nae na nacionalnoj listi, Direktiva predvia da proceduru bilateralne konsultacije izmeu drava lanica i Komisije. Ako se ne postigne zadovoljavajue reenje Komisija, u vezi sa ovim, moe uputiti predlog Savetu.
Grafikon 13.: Status ouvanja procenjenih vrsta u EU-25

Vodozemci (152) Zglavkari (336) Ribe (242) Sisari (381) Mekuci (81) Biljke bez vaskularnog sistema (92) Reptili (149) Vaskularne biljke (799) Ostale (8) 0 20 40 60 80 100 %
Pogodan Nepoznat Nepogodan neodgovaraju Nepogodan lo
Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/conservation-status-of-assessed-species/conservation-status-of-assessed-species/Figure%202.1_SEBI%202010. eps.75dpi.png/at_download/image
262
265
javnog zdravlja i bezbednosti, interesi vazdune bezbednosti, preventivno spreavanje oteenja uma, riba, vode, zatita flore i faune, zbog razloga istraivanja, repopulacije, reintroducije, itd. Istovremeno, u svim ovim sluajevima Direktiva predvia posebnu proceduru mera koje treba preduzeti (l. 9). Drave lanice imaju i obavezu da unapreuju istraivanja radi unapreivanja upravljanja, zatite i mudre eksploatacije pojedinih vrsta divljih ptica u skladu sa odredbom lana 10, odnosno Aneksa V.
Trgovina divljom faunom i florom
Zaita divljih ptica
Direktivom Saveta 2009/149/EZ o ouvanju divljih ptica nastoji se obezbediti zatita, upravljanje i kontrola svih vrsta ptica koje ive u divljini unutar evropske teritorije drava lanica, ukljuujui pri tom i jaja ovih ptica, njihova gnezda i stanita kao i njihovu eksploataciju (l.1). Drave lanice su u obavezi da preduzmu potrebne mere radi odravanja populacije vrsta na nivou koji odgovara ekolokim, naunim i kulturnim potrebama, a uzimajui u obzir ekonomske i rekreativne potrebe, ili radi prilagoavanja populacije ovih vrsta tom nivou. To podrazumeva da drave lanice imaju obavezu da preduzimaju mere radi uvanja, odravanja i obnavljanja diverziteta i stanita za sve vrste ptica na koje se odnosi lan 1 ukljuujui i ustanovljavanje zatienih podruja, upravljanje u skladu sa ekolokim potrebama stanita unutar i van zatiene zone, obnavljanje unitenih biotopa i stvaranje biotopa. (l. 3). Pri tom se usvajaju specijalne mere zatite za neke vrste ptica odreene u Aneksu 1 uz ovu direktivu ukljuujui i migratorne vrste. Posebna panja se posveuje zatiti movara. Posebno zatiena podruja, zajedno sa posebnim podrujima za ouvanje u skladu sa Habitat Direktivom 92/43/ EEC ine Natura 2000 evropsku mreu zatienih ekolokih podruja. Direktivom se ustanovljava opta ema za zatitu svih vrsta ptica to podrazumeva zabranu namernog ubijanja ili zarobljavanja bilo kojom metodom svih vrsta ptica koje su obuhvaene Direktivom526; zatim zabrana unitavanja, oteenja, sakupljanja ili pomeranja njihovih gnezda ili jaja; namerno uznemiravanje; zadravanje, itd (l. 5). Takoe, zabranjeni su prodaja, transport radi prodaje, zadravanje radi prodaje, nuenje za prodaju ivih ili mrtvih ptica ili bilo kojeg dela ptice ili bilo kojeg proizoda od ptica, itd. (l. 6). Ipak, pod odreenim uslovima drave lanice mogu odstupiti od potpune primene odredbi lanova 5, 6, 7 i 8 onda kada ne postoji drugo zadovoljavajue reenje, a to nameu neki od sledeih razloga: interesi
526 Ipak, lov odreenih vrsta je doputen pod odreenim uslovima koji se tiu metoda usaglaenih sa principima koje Direktiva utvruje (uravnoteena kontrola, lov van perioda migracija ili reprodukcije, zabrana irokog i neselektivnog ubijanja ili hvatanja, itd). lanovima 7. i 8. detaljnije su regulisani uslovi pod kojima se moe vriti lov ptica. Lista vrsta koje mogu biti lovljenje je navedena u Aneksu II.
Uredba Saveta (EC) No 338/97 od 9. decembra, 1996. godine, o zatiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine se primenjuje u saglasnosti sa ciljevima, principima i odredbama Konvencije o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i faune (CITES). Sve vrste na koje se odnosi ovo pravilo su nabrojene u etiri aneksa. Uredbom se utvruju zajedniki uslovi za izdavanje, upotrebu i predstavljanje dokumenata koji se odnose na uvoz u Zajednicu i izvoz ili reeksport iz Zajednice vrsta koje su obuhvaene Pravilom i ovi dokumenti su vaei u celoj Zajednici. Takoe, utvruju se zajedniki uslovi za prodaju ili bilo koju drugu komercijalnu transakciju primercima vrsta navednih u Anesku A. to se tie uvoza odreenih primeraka vrsta koje su u pitanju, Pravilom je regulisano da su one predmet izdavanja uvoznih dozvola nadlenih upravnih vlasti drava lanica. Zajednica moe u bilo koje vreme da zavede opte uvozne restrikcije ili restrikcije za samo odreene drave porekla. Za izvoz ili reeksport se od strane upravnih vlasti drava lanica gde se nalaze lokacije vrsta koje su u pitanju, takoe izdaju dozvole (sertifikati) i vre neophodne kontrole.527 Kretanje ivih primeraka vrsta koje se navode u Anesku A i B unutar Zajednice je takoe podvrgnuto posebnim pravilima. Za one vrste iz Aneksa A, neophodna je prethodna dozvola upravnih vlasti drave lanice u kojoj je primerak lociran, a za one u Aneksu B je neophodno ispunjavanja
527 Kada drava lanica odbije zahtev za izdavanje ovih dokumenata ona odmah obavetava Komisiju koja obavetava ostale drave lanice.
264
267
Evropska konvencija o zatiti ivotinja za klanje (Strazbur, 1979.);533 vropska konvencija o zatiti kimenjaka koji se koriste u eksperimenE talne i druge naune svrhe (Strasbur, 1986.);534 vropska konvencija o zatiti ivotinja za vreme meunarodnog tranE sporta (Paris, 1968).535
uslova od strane onog ko ih prima koje propisuju pravila o zatiti ivotinja (adekvatno stanovanje i nega).528 Drave lanice su u obavezi da odrede carinske kancelarije za izvravanje pregleda i formalnosti za vrste koje su regulisane ovim pravilom,529 kao i da odredi upravne vlasti i naune vlasti odgovorne za sprovoenje odredbi Pravila i da nadziru potovanje odredbi Pravila i kanjavaju eventualna krenja. Istovremeno, Pravilom se uvodi sistem za razmenu informacija530 izmeu razliitih vlasti koje su zaduene za sprovoenje ovog Pravila (drave lanice, Komisija, CITES sekretarijat, itd.).
Zatita ivotinja
Posebna grupa propisa se neposredno odnosi na pojedina pitanja od znaaja za zatitu ivotinja. Lista ovih propisa obuhvata 22 akta meu kojima su meunarodni ugovori i sekundarni izvori prava.531 U meunarodne ugovore koji reguliu oblast zatite ivotinja spadaju, izmeu ostalog: Evropska konvencija o zatiti ivotinja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima (Strazbur, 1976.) sa protokolom (Strazbur, 1992.);532
Sekundarnim propisima u oblasti zatite ivotinja propisuju se obaveze drava lanica u odnosu na razliita konkretna pitanja koja su znaajna za zatitu ivotinja (Direktiva Saveta 1999/22/EC koja se odnosi na dranje divljih ivotinja u zoolokim vrtovima, Uredba Saveta 3254/91/EEZ o zabrani korienja zamki koje hvataju ivotinje za noge; Direktiva 1999/74/EZ o minimalnim standardima za zatitu koka nosilja, Direktiva 2002/4/EZ o registraciji objekata u kojima se dre koke nosilje; Direktiva 89/370/EEZ o spreavanju uvoza i trgovine krznom mladunaca odreenih vrsta foka...).
Meunarodni ugovori
528 I ovde Zajednica moe u bilo koje vreme zavesti ogranienja u pogledu dranja ili kretanja ivih primeraka vrsta u zavisnosti od ogranienja u pogledu uvoenja u Zajednicu. 529 Lista ovih kancelarija se publikuje u Slubenom listu EZ. 530 Inae, Komisija i drave lanice sainjavaju godinje izvetaje u kojima se navode podaci o obimu trgovine primercima na koje se odnosi Uredba, dok se svake dve godine priprema iri izvetaj o sprovoenju i primeni Uredbe. 531 http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap1540.htm (Datum pristupanja 15.09.2010). Osim ovih propisa iz grupe propisa u oblasti ivotne sredine trebalo bi imati u vidu i propise koji se odnose na zatitu ivotinja a nisu u neposrednoj nadlenosti Direktorara za ivotnu sredinu. Videti: web sajt Direktorata za zdravlje i potroae: http://ec.europa.eu/food/animal/welfare/references_en.htm (Datum pristupa: 15.09.2010) 532 78/923/EEC: Council Decision of 19 June 1978 concerning the conclusion of the European Convention for the protection of animals kept for farming purposes, (OJ L 323, 17.11.1978, p. 1213.)
Evropska konvencija o zatiti ivotinja za vreme meunarodnog transporta (Paris, 1968. g.) regulie uslove meunarodnog transporta ivotinja: prostor, ventilacija, higijena, transportna sredstva, hrana, voda, postupci ukrcavanja i iskrcavanja ivotinja, veterinarska pomo za meunarodni transport itd. Konvencija se odnosi na meunarodni transport domaih kopitara i domaih papkara, domaih ptica i zeeva, pasa i maaka, drugih sisara, ptica i hladnokrvnih ivotinja (l. 2). Posebno se propisuju mere koje se tiu vrste transporta i vrste ivotinja na koje se transport odnosi. Tako se, za domae kopitare i papkare, posebno regulie drumski prevoz (l. 22-24), prevoz e533 88/306/EEC: Council Decision of 16 May 1988 on the conclusion of the European Convention for the Protection of Animals for Slaughter, (OJ L 137, 2.6.1988, p. 2526.) 534 1999/575/EC: Council Decision of 23 March 1998 concerning the conclusion by the Community of the European Convention for the protection of vertebrate animals used for experimental and other scientific purposes,(OJ L 222, 24.8.1999, p. 2930.) 535 2004/544/EC: Council Decision of 21 June 2004 on the signing of the European Convention for the protection of animals during international transport, (OJ L 241, 13.7.2004, p. 2121.)
266
269
on podnosi Komitetu Ministara izvetaje o aktivnostima koje se tiu implementacije Konvencije. Evropska konvencija o zatiti ivotinja za klanje (Strazbur, 1979. g.) ima za svrhu da se olaka usklaivanje metoda klanja ivotinja u Evropi i da ih uini humanijim. Konvencija utvruje obaveze strana ugovornica u pogledu tretmana ivotinja u klanicama (upotreba pogodne opreme za istovar ivotinja, izbegavanje brutalnih postupaka prema ivotinjama, a posebno udaranja po osetljivim delovima tela, smetanje i briga za ivotinje koje nee biti zaklane odmah po pristizanju, potrebna oprema u klanicama). Konvencija utvruje da ivotinje moraju biti oamuene pre nego to prokrvare. Oamuivanje velikih ivotinja mora biti izvreno posebnim instrumentom koji upravlja udarcem ili se penetrira na nivou mozga, elektro - narkozom ili gasom. Upotreba mesarske sekire ili ekia je zabranjena. Onde gde postoje izuzetci od pravila koje Konvencija utvruje (ritualno klanje, klanje u hitnim sluajevima, klanje ivine ili zeeva, itd.) klanje mora biti izvreno tako da se ivotinje potede nepotrebnih patnji.
Dranje divljih ivotinja u zolokim vrtovima
leznicom (l. 17-21), vodom (l. 25-34), vazduhom (l. 35-37), a posebno se razrauju odredbe koje se odnose na transport domaih ivotinja (ovaca, koza, goveda, svinja), domaih ptica i zeeva (l. 38), domaih pasa i domaih maaka (l. 40-41), hladnokrvnih ivotinja (l. 46). Optim odredbama Konvencije regulisana su pitanja koja se odnose na veterinarsku inspekciju ivotinja pre utovara (l. 3); ovlaenja veterinarskog slubenika zemlje izvoznice, zemlje tranzita i zemlje uvoznice (l. 5); obaveze prevoznika u pogledu obezbeivanja potrebnog prostora, ventilacije, vazduha, obeleavanja kontejnera za prevoz ivotinja, postupka prevoza (l. 6, 7); opremu za prevoz i karakteristike prevoznog sredstva (l. 8, 9); higijenu prevoznog sredstva (l. 13); ishranu ivotinja za vreme transporta (l.1 1); staranje o ivotinjama koje se povrede (l. 12); ubrzanje tranzitnih formalnosti (l. 15), itd. Evropska konvencija o zatiti kimenjaka koji se koriste u eksperimentalne i druge naune svrhe (Strasbur, 1986. g.) ima za cilj ograniavanje eksperimentisanja na ivotinjama. Odredbe Konvencije podstiu strane ugovornice da ne vre eksperimente na ivotinjama osim onda kada je to nuno. U skladu sa tim, sva istraivanja alternativnim metodama se ohrabruju i podstiu. ivotinje na kojima se eksperimentie treba da budu izabrane na bazi jasno utvrenih kvantitativnih kriterija i kada je god to mogue moraju biti poteene nepotrebnih patnji. Utvruju se principi koji se smatraju osnovom za ponaenja u ovoj oblasti. Strane ugovornice, ako procene za potrebno, mogu proiriti primenu odredbi Konvencije ili primenjivati stroija pravila. Evropska konvencija o zatiti ivotnja koje se uzgajaju na poljoprivrednim gazdinstvima (Strazbur, 1976. g.) sa protokolom (Strazbur, 1992. g.) se odnosi na ivotinje koje se hrane i dre zbog proizvodnje hrane, vune, koe ili krzna ili zbog drugih poljoprivrednih razloga, a posebno na ivotinje koje se koriste za intenzivno uzgajanje. Zatita koja se obezbeuje Konvencijom ima za cilj da se izbegnu nepotrebne patnje i povrede s obzirom na uslove smetaja, ishrane i nege. U tom smislu Konvencija utvruje obaveze strana ugovornica da nadziru uslove i stanje zdravlja ivotinja kao i tehniku opremu koja se koristi prilikom intenzivnog uzgajanja. Konvencijom se ustanovljava i Stalni komitet za nadzor primene. On je odgovoran i za razradu i usvajanje preporuka stranama ugovornicama, za davanje savetodavnih miljenja, za olakavanje miroljubivog reavanja problema koji mogu da se pojave izmeu strana ugovornica povodom primene Konvencije. Takoe,
Direktiva Saveta 1999/22/EC od 29. marta, 1999. godine, koja se odnosi na dranje divljih ivotinja u zoolokim vrtovima536 ima za cilj da se utvrde minimalni standardi za dranje i brigu o ivotinjama u zoolokim vrtovima, kao i da se ojaa uloga zoolokih vrtova u ouvanju biodiverziteta. Pri tom se polazi od procene da se mnoge ivotinje u evropskim zoolokim vrtovima dre u neprihvatljivim uslovima. Direktiva utvruje obavezu drva lanica u pogledu preduzimanja mera za izdavanje dozvola i inspekciju zoolokih vrtova u okviru Zajednice. Takoe, drave lanice obezbeuju da svi zooloki vrtovi sprovode odreene mere ouvanja, kao to su: voenje registra zoolokih vrtova, spreavanje bekstva nekih ivotinja, dranje ivotinja na nain koji zadovoljava njihove bioloke potrebe (ukljuujui i program veterinaske zatite), unapreivanje javnog obrazovanja i svesti o ouvanju biodiverziteta, uee u istraivanju i razmena informacija o ouvanju vrsta, itd.
536 Council Directive 1999/22/EC of 29 March 1999 relating to the keeping of wild animals in zoos, (OJ L 94, 9.4.1999, p. 2426.)
268
271
Direktivom Saveta 79/409/EEZ; usvajanje akcionih planova za zatitu ekosistema, za zatitu zatienih prirodnih dobara i za zatitu zemljita, koji e biti usaglaeni sa ciljevima VI akcionog programa za ivotnu sredinu EZ, Tematskom strategijom o zatiti zemljita (SOM (2006) 231) i relevantnim dokumentima i propisima EU; donoenje viegodinjeg plana za finansiranje zatite prirode i odrivo korienje biodiverziteta i program rada zatienih podruja (CBD), itd.538
Oblast zatite prirode je u nadlenosti MSPP, Zavoda za zatitu prirode, MPV, AZS, Pokrajinskog sekretarijata za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj, javnih preduzea za upravljanje nacionalnim parkovima, javnih preduzea za gazdovanje umama i drugih staralaca zatienih prirodnih dobara. Osnovni izvori nacionalnog prava u oblasti zatite prirode su: Zakon o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS broj 36/09), Zakon o odrivom korienju ribljeg fonda (Slubeni glasnik RS broj 36/09), Zakon o lovstvu (Slubeni glasnik RS, br.39/93). Ovome treba dodati i vei broj propisa u oblasti zatite ivotinja kao to su: Zakon o dobrobiti ivotinja (Slubeni glasnik RS, broj 41/2009), Zakona o veterinarstvu (Slubeni glasnik RS broj 91/2005), Zakon o stoarstvu (Slubeni glasnik RS broj 41/09), Zakon o bezbednosti hrane (Slubeni glasnik RS broj 41/2009), itd. Zakonom o zatiti prirode izvreno je delimino usaglaavanje sa Direktivom 92/43/EEZ, Direktivom 79/409/EEZ, Direktivom 1999/22/EZ i Direktivom 83/129/EEZ (izmenjena Direktivom 85/444/EEZ i Direktivom 89/370/EEZ), Uredbom 3254/91/EEZ, Uredbom 338/97/EZ i Uredbom 348/81/EEZ, a potpuno usaglaavanje e biti ureeno donoenjem podzakonskih akata. Usvojeni su podzakonski akti kojima se u potpunosti prenosi Uredba Saveta 865/2006/EZ o implementaciji Konvencije o meunarodnoj trgovini divljom florom i faunom, Uredba Saveta 359/2009/EZ o obustavi unoenja odreenih vrsta divlje flore i faune i Uredba Saveta 407/2009/EZ.537 Predstoji vie aktivnosti na planu daljeg usaglaavanja nacionalnih propisa sa propisima EU kao to su: donoenje posebnog zakona o nacionalnim parkovima i podzakonskih akata o osnivanju ekoloke mree i proglaenju zatienih podruja u Srbiji u skladu sa Direktivom Saveta 92/43/EEZ i
537 CITES konvencija je jedan od retkih meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine ije sprovoenje je, do odreene mere, vreno i pre formalne ratifikacije, a na osnovu odluke nadlenih organa bive Jugoslavije. Kasnija dogradnja postojeih podzakonskih propisa u ovoj oblasti najveim delom je proizala iz Zakona o ratifikaciji Konvencije o meunarodnom prometu ugroenim vrstama divlje faune i flore. Slubeni list SRJ, Meunarodni ugovori, br. 11/2001.
Evropski informacioni sistem o biodiverzitetu (Biodiversity Information System for Europe) rezultat partnerstva izmeu Evropske komisije (Generalnog direktorata za ivotnu sredinu, Zajednikog istraivakog centra i Eurostata) kao i Evropske agencije za ivotnu sredinu. http://biodiversity.europa.eu/
10. UPRAVLJANJE OTPADOM I ISTE TEHNOLOGIJE

Postoje razliiti podaci o porastu generisanja otpada u svetu i EU kao i predvianja daljih tokova sa posledicama koje to ima, ili moe da ima, na stanje ivotne sredine i privredu u celini. Tako npr. izmeu 1990. i 1995.
538 NPI-ID, op. cit. str. 571-600; str. 586-588.
270
273
ite sektore, najee oznaavaju kao horizontalno zakonodavstvo EU.541 Osnovni elementi politike EU u oblasti upravljanja otpadom definisani su relevantnim odredbama Ugovora o funkcionisanju EU u delu koji odnosi na ivotnu sredinu, estog akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine i Tematske strategije o prevenciji i reciklai otpada. estim akcionim programom EU utvreni su opti i konkretni ciljevi u oblasti upravljanja prirodnim resursima i otpadom.542 Opti ciljevi su da se obezbedi da potronja obnovljivih i neobnovljivih resursa ne prevazie kapacitete ivotne sredine kao i da se dostigne razdvajanje korienja resursa od ekonomskog rasta kroz znaajna unapreenja resursne efikasnosti i smanjenja otpada. Utvren je, kao poseban cilj, smanjenje koliine otpada za konano odlaganje za 20% do 2010. godine, odnosno za 50% do 2050. godine. Radi dostizanja ovih ciljeva predvieno je preduzimanje sledeih aktivnosti: razvoj strategije za odrivo upravljanje resursima i utvrivanje prioriteta u smanjivanju potronje, oporezivanje korienje resursa, uklanjanje subvencija koje podstiu prekomerno korienje resursa, integrisanje pitanja resursne efikasnosti u integralnu proizvodnu politiku, sistem eko-oznaavanja, sisteme procene uticaja, donoenje strategije za reciklau otpada, unapreivanje postojeih sistema upravljanja otpadom i investicija u kvantitativnu i kvalitativnu prevenciju i integraciju prevencije otpada u integrisanu proizvodnu politiku i Strategiju Zajednice o hemikalijama. Prema odredbama lana 1 taka 4, Odluke o ustanovljavanju estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine, jedan od prioritetnih ciljeva
541 Kao to su: Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagaenja koja se primenjuje na industrijska i druga postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema nivou zagaivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; Direktiva 2001/42/EC o proceni uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu iji je cilj postizanje visokog nivoa zatite ivotne sredine i doprinos ukljuivanju faktora bitnih za ivotnu sredinu u proces pripreme i usvajanja planova i programa, radi unapreenja odrivog razvoja; zatim Direktiva 2003/4 o pristupu informacijama, Direktiva 2003/35/EC o ueu javnosti u odluivanju u izradi planova i programa u oblasti ivotne sredine, itd. 542 Videti: Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme (OJ L 242, 10.09.2002, p.13). http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:242:0001:0001:EN:PDF (Datum pristupa: 8.4.2010)
godine, zabeleen je porast proizvodnje otpada u EU i EFTA za 10% dok je GDP porastao za 6%. Najvei doprinos porastu proizvodnje otpada imalo je poveanje komunalnog otpada iako je poraslo generisanje i opasnog otpada. Generalno, sa porastom nivoa privredne aktivnosti predvia se i stalan porast generisanja otpada iako ove korelacije nisu precizno razjanjene.539 Postupanje sa otpadom u EU i stanje u ovoj oblasti razliito je od drave do drave iako postoje izvesne opte i zajednike karakteristike. Procenjuje se da dominira odlaganje komunalnog otpada na deponije (49%), potom dolazi spaljivanje (18%), reciklaa i kompostiranje (33%). U dravama novim lanicama, iako se stanje ubrzano menja, dominira odlaganje na deponije iako je to u savremenoj politici najnepoeljnija opcija. Inae, postoje velike razlike u stanju izmeu pojedinih drava lanica budui da kod nekih ubedljivo dominira odlaganje na deponije (99%), za razliku od drugih gde je odlaganje na deponije zanemarljiv nain postupanja sa otpadom (10%), i gde dominiraju drugi oblici postupanja sa otpadom (reciklaa 65%), itd.540 Intenzivnije aktivnosti na planu regulisanja upravljanja otpadom EZ je zapoela ve u periodu realizacije prvog akcionog programa, t.j. u periodu od 1973. do 1976. godine. U tom periodu su usvojeni i prvi propisi u ovoj oblasti: Direktiva 75/439 o upravljanju otpadnim uljima i o uklanjanju polihlorovanog bifenila i polihlorovanog terfenila. Nakon toga usledilo je donoenje veeg broja propisa, tako da danas sekundarni propisi EU u oblasti upravljanja otpadom spadaju u grupu najbrojnijih propisa. Osim toga, pri razmatranju pravne regulative u oblasti upravljanja otpadom trebalo bi voditi rauna o politici i propisima EU u razliitim drugim oblastima. Ovo se pre svega odnosi na one propise koje se odnose na zatitu zemljita, voda, prirode, kao i propise koji, zbog svog sistemskog znaaja i uticaja na razli-
539 Commission Communication of 21 December 2005 Taking sustainable use of resources forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste [COM(2005) 666 - Not published in the Official Journal]. Brussels, 21.12.2005, p.5.http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=COM:2005:0666:FIN:EN:PDF (Datum pristupa16.3.2010) 540 Ibid, p. 4.
272
275
porasta emisija u vazduh, vodu i zemljite; podsticanje ponovne upotrebe otpada koji se proizvodi, tako da obim njihove opasnosti treba da bude smanjen i da predstavlju to manji rizik. Prednost treba da bude data ponovnoj upotrebi, a naroito reciklai. Koliina otpada za odlaganje treba da bude minimizirana i otpad treba da bude bezbedno odloen. Otpad namenjen za odlaganje treba da bude tretiran to je mogue blie mestu njegovog nastanka, sve do toga da ovo ne vodi ka smanjenju efikasnosti u operacijama tretmana otpada. Ovi ciljevi treba da budu ostvareni uz voenje rauna o Integralnoj proizvodnoj politici i Strategiji Zajednice za upravljanje otpadom.544 kroz razliite prioritetne aktivnosti.
Tematska strategija o prevenciji i reciklai otpada
koji Zajednica treba da dostigne odnosi se na oblast prirodnih resursa i otpada, pored klimatskih promena, prirode i biodiverziteta, zdravlja i kvaliteta ivota. Predvieno je da Program ima za cilj, izmeu ostalog, bolju resursnu efikasnost kao i upravljanje resursima i otpadom radi ostvarivanja vie odrivih modela proizvodnje i potronje. Na taj nain treba ostvariti razdvajanje korienja resursa i proizvodnje otpada od stope ekonomskog rasta s ciljem da se obezbedi da potronja obnovljivih i neobnovljivih resursa ne prevazie kapacitete ivotne sredine (lan 2 taka 2). Pored toga, u delu Akcionog programa koji se odnosi na ciljeve i prioritetna podruja za aktivnosti u oblasti borbe protiv klimatskih promena predvieno je da se definisani ciljevi trebaju ostvariti, izmeu ostalog, i putem prioritetnih aktivnosti koje se odnose na smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate u drugim sektorima uz voenje rauna o potrebi smanjenja ovih emisija i u Strategiji Zajednice koja se odnosi na upravljanje otpadom (lan 5). Slino i u delu Akcionog programa koji se odnosi na ciljeve i prioritetna podruja aktivnosti u oblasti prirode i biodiverziteta (lan 6). Opti ciljevi utvreni Programom trebaju biti ostvareni sredstvima koja se, u delu koji se odnosi na akcidente i katastrofe odnose na razvoj buduih mera radi pomoi u spreavanju rizika od velikih akcidenata sa posebnim naglaskom na one koji se odnose na razvoj mera u oblasti rudarskog otpada, pored cevovoda, rudarstva, pomorskog transporta opasnih substanci (Taka 2. b). Kljuni znaaj za oblast upravljanja otpadom ima lan 8. Programa koji se u celini odnosi se na ciljeve i prioritetna podruja aktivnosti u oblasti odrivog korienja i upravljanja prirodnim resursima i otpadom. Ciljevi Zajednice u ovoj oblasti obuhvataju sledee: obezbeivanje da potronja resursa i njihovi uticaji ne prevaziu kapacitet ivotne sredine i razdvajanje veza izmeu ekonomskog rasta i korienja resursa;543 dostizanje znaajnog ukupnog smanjenja u obimu nastanka otpada putem inicijative za prevenciju otpada, bolju resursnu efikasnost i usmeravanje ka vie odrivim modelima proizvodnje i potronje; znaajno smanjivanje u koliini otpada koji treba da bude odloen i obimu proizvodnje opasnog otpada uz izbegavanje
543 U vezi sa ovim utvren je indikativan cilj da se ostvari 22% proizvodnje struje iz obnovljivih izvora do 2010. godine s ciljem da se znaajno povea resursna i energetska efikasnost.
Tematska strategija o prevenciji i reciklai otpada usvojena je 21. decembra, 2005. godine, i ima za cilj da sagleda i proceni politiku EU u oblasti otpada, pojednostavi i razjasni postojei pravni okvir, ustanovi ciljeve i osnovne instrumente pomou kojih e se ostvariti unapreivanje upravljanja otpadom i smanjenje nastanka otpada.545 U skladu sa tim predloeno je, izmeu ostalog, dalje unapreivanje Okvirne direktive o otpadu (2006/12/ EC), ukljuivanje u EU propisa pristupa zasnovanog na ivotnom ciklusu, utvrivanje minimalnih standarda za aktivnosti u oblasti reciklae, traganje za novim metodama ubrzavanja reciklae, podsticanje preusmeravanja biolokog otpada sa deponija i revidiranje Direktive o otpadnom mulju (86/278/EC).
544 Council Resolution of 24 February 1997 on a Community strategy for waste management (OJ C 76, 11.3.1997, p. 1). 545 Ipak, zbog karaktera problema upravljanja otpadom trabalo bi voditi rauna i tematskim strategijama u drugim oblastima kao to su: Tematska strategija o zatiti zemljita, Tematska strategija o odrivom korienju resursa, Tematska strategija u oblasti zatita vazduha, Tematska strategija o urbanoj ivotnoj sredini, itd
274
277
mogue klasifikovati na razliite naine. Imajui u vidu prevashodni karakter predmeta regulisanja, ovde ih grupiemo na sledei nain: opti propisi u oblasti otpada; propisi koji se odnose na otpad koji nastaje kao rezultat potroakih aktivnosti, odnosno propisi koji se odnose na posebne tokove otpada; propisi koji se odnose na opasan otpad i ostale propise. Pri tom se mora imati u vidu da se radi o uslovnoj klasifikaciji ija je svrha obezbeivanje lake preglednosti propisa budui da postoji viestruka povezanost i meusobno preplitanje znaaja pojedinih propisa iz razliitih grupa. a) Spisak najznaajnijih optih propisa EU u oblasti upravljanja otpadom obuhvata, izmeu ostalog, sledee: Direktivu Saveta 2008/98/EC o otpadu547 koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu 75/442/EEC, 2006/12/ EC,548 Direktivu Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada,549 Direktivu Saveta 99/31/EC o deponijama,550 Uredbu 1013/2006 o kretanju otpada,551 Uredbu Komisije (EC) br. 1418/2007 o izvozu nekih vrsta otpada (navedenih u Prilogu III. ili III.A Uredbe (EZ-a) br. 1013/2006) na reciklau u neke zemlje na koje se ne primenjuje Odluka OECD o kontroli prekograninog kretanja otpada, 552 Uredbu 2150/2002 o statistici u oblasti otpada553, itd. b) U kategoriji propisa kojima se regulie upravljanje otpadom iz potronje, odnosno propisa kojima se reguliu tzv. posebni tokovi otpada slede547 Directive 2008/98/EC of the European Parliament and of the Council of 19 November 2008 on waste and repealing certain Directives (Text with EEA relevance), (OJ L 312, 22.11.2008, p. 330). (Datum pristupa: 1.7.2010) 548 Ukidanje vaenja relevantnih odredbi ovih direktiva poinje da vai od 12. decembra 2010. godine. 549 Directive 2000/76/EC of the European Parliament and of the Council of 4 December 2000 on the incineration of waste, (OJ L 332, 28.12.2000, p. 91111). 550 Council Directive 1999/31/EC of 26 April 1999 on the landfill of waste, (OJ L 182, 16.7.1999, p. 119) 551 Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council of 14June 2006 on shipments of waste (OJ L 190, 12.7.2006, p. 198). 552 Commission Regulation (EC) No 1418/2007 of 29 November 2007 concerning the export for recovery of certain waste listed in Annex III or IIIA to Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council to certain countries to which the OECD Decision on the control of transboundary movements of wastes does not apply (Text with EEA relevance ), (OJ L 316, 4.12.2007, p. 652) 553 Regulation (EC) No 2150/2002 of the European Parliament and of the Council of 25 November 2002 on waste statistics (Text with EEA relevance) (OJ L 332, 9.12.2002, p. 136).
Principi upravljanja otpadom
Moe se rei da nekoliko principa upravljanja otpadom, utvreni u razliitim dokumentima i propisima, predstavljaju osnovu politike EU u ovoj oblasti. Pored optih principa politike EU u oblasti ivotne sredine definisanih Ugovorom o funkcionisanju EU (prevencija, predostronost, zagaiva-plaa i spreavanje tete u ivotnoj sredini na izvoru nastanka) nekoliko principa se specifino odnosi na oblast upravljanja otpadom ili na specifian nain izvedeni iz optih principa. U skladu sa lanom 4. Direktive 2008/98/EC o otpadu hijerarhija principa podrazumeva da strategije upravljanja otpadom moraju primarno biti zasnovane na spreavanju proizvodnje (nastanka) otpada i minimiziranju tetnih efekata otpada. Onda kada ovo nije mogue, otadni materijali treba da budu ponovo korieni, reciklirani, obnovljeni ili korieni kao izvor energije. U poslednjoj fazi ostavljena je mogunost za primenu mera koje se odnose na odlaganje otpada u skladu sa definisanim standardima. Ovome treba dodati i sledee principe: princip blizine (otpad treba da bude odlagan to je mogue blie izvoru nastanka), princip odgovornosti proizvoaa (koji podrazumeva da privredni subjekti moraju biti ukljueni u mere zasnovane na pristupu koji polazi od principa ivotnog ciklusa za substance, delove ili proizvode koji oni proizvode ili koriste), spreavanje ilegalne trgovine otpadom i ilegalnog odlaganja otpadom (to podrazumeva preduzimanje odgovarajuih mera monitoringa, obezbeivanja potovanja propisa i meunarodne saradnje) i princip najboljih raspoloivih tehnika koje ne zahtevaju prevelike trokove (to podrazumeva da emisije iz postrojenja u ivotnu sredinu moraju biti smanjene to je vie mogue i na najekonominiji nain).
b) Propisi EU u oblasti upravljanja otpadom
Od ukupno 678 pravnih akata koji ulaze u korpus izvora prava ivotne sredine EU, u grupi koja je oznaena kao upravljanje otpadom i iste tehnologije nalazi se ukupno 71.546 Daleko najei izvor prava su odluke (preko 40), zatim slede direktive (19) dok je broj uredbi 7. Sve ove propise je
546 Zakljuno sa 1. julom, 2010. godine. Videti: http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap15103030. htm (Datum pristupa: 1.7.2010)
276
279
rektiva 2002/96/EC o otpadu od elektrine i elektronske opreme.562 c) Kada je u pitanju opasan otpad osnovni izvori prava su Odluka Saveta 93/98/EEC od 1. februara, 1993. godine, o zakljuivanju, u ime Zajednice, Konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju (Bazelska konvencija),563 Odluka Saveta 97/640/EC od 22. septembra, 1997. godine, o odobravanju, u ime Zajednice, amandmana na Konvenciju o prekograninom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Bazelska konvencija)564 i Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i 166/2006/EC.565 d) U kategoriji otpada koji nastaje usled specifinih aktivnosti, poseban znaaj imaju sledei propisi: Direktiva 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije,566 Odluka Komisije 2009/360/EC o tehnikim zahtevima ustanovljenim Direktivom 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industije,567 Odluka Komisije 2009/359/EC o definisanju inertnog otpada u sprovoenju lana 22(1)f Direktive 2006/21/EC o uprav-
i propisi imaju poseban znaaj: Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu554 dopunjena Direktivom 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC, Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT,555 Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima i otpadnim baterijama i akumulatorima,556 Odluka Komisije 2009/851/EC kojom se ustanovljava uputnik za izvetaje drava lanica o sprovoenju Direktive 2006/66/EC,557 Odluka Komisije 2009/603/EC kojom se ustanovljavaju zahtevi za registraciju proizvoaa baterija i akumulatora u skladu sa Direktivom 2006/66/EC,558 Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama 1987/101/EEC, 91/692/EEC, 2000/76/EC,559 Direktiva Saveta 2000/53/ EC o istroenim vozilima,560 Direktiva 2002/95/ES o ograniavanju korienja nekih opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj opremi,561 Di-
554 European Parliament and Council Directive 94/62/EC of 20 December 1994 on packaging and packaging waste (OJ L 365, 31.12.1994, p. 1023). 555 Council Directive 96/59/EC of 16 September 1996 on the disposal of polychlorinated biphenyls and polychlorinated terphenyls (PCB/PCT) (OJ L 243, 24.9.1996, p. 3135). 556 Directive 2006/66/EC of the European Parliament and of the Council of 6 September 2006 on batteries and accumulators and waste batteries and accumulators and repealing Directive 91/157/EEC (Text with EEA relevance) (OJ L 266, 26.9.2006, p. 114). 557 2009/851/EC: Commission Decision of 25 November 2009 establishing a questionnaire for Member States reports on the implementation of Directive 2006/66/EC of the European Parliament and of the Council on batteries and accumulators and waste batteries and accumulators (notified under document C(2009) 9105) (Text with EEA relevance), (OJ L 312, 27.11.2009, p. 5658) 558 2009/603/EC: Commission Decision of 5 August 2009 establishing requirements for registration of producers of batteries and accumulators in accordance with Directive 2006/66/EC of the European Parliament and of the Council (Notified under document C(2009) 6054) (Text with EEA relevance) (OJ L 206, 8.8.2009, p. 1315) 559 Council Directive 75/439/EEC of 16 June 1975 on the disposal of waste oils, (OJ L 194, 25.7.1975, p. 2325). 560 Directive 2000/53/EC of the European Parliament and of the Council of 18 September 2000 on end-of life vehicles - Commission Statements, (OJ L 269, 21.10.2000, p. 3443). 561 Directive 2002/95/EC of the European Parliament and of the Council of 27 January 2003 on the restriction of the use of certain hazardous substances in electrical and electronic equipment, (OJ L 37, 13.2.2003, p. 1923)
562 Directive 2002/96/EC of the European Parliament and of the Council of 27 January 2003 on waste electrical and electronic equipment (WEEE) - Joint declaration of the European Parliament, the Council and the Commission relating to Article 9 (OJ L 37, 13.2.2003, p. 2439). 563 93/98/EEC: Council Decision of 1 February 1993 on the conclusion, on behalf of the Community, of the Convention on the control of transboundary movements of hazardous wastes and their disposal (Basel Convention) , (OJ L 039 , 16/02/1993 P. 0001 0002). 564 97/640/EC: Council Decision of 22 September 1997 on the approval, on behalf of the Community, of the amendment to the Convention on the control of transboundary movements of hazardous wastes and their disposal (Basle Convention), as laid down in Decision III/1 of the Conference of the Parties (OJ L 272, 4.10.1997, p. 4546). 565 Council Directive 91/689/EEC of 12 December 1991 on hazardous waste, (OJ L 377, 31.12.1991, p. 2027). 566 Directive 2006/21/EC of the European Parliament and of the Council of 15 March 2006 on the management of waste from extractive industries and amending Directive 2004/35/EC - Statement by the European Parliament, the Council and the Commission, (OJ L 102, 11.4.2006, p. 1534). 567 2009/360/EC: Commission Decision of 30April 2009 completing the technical requirements for waste characterisation laid down by Directive 2006/21/EC of the European Parliament and of the Council on the management of waste from extractive industries (notified under document number C(2009) 3013) (OJ L 110, 1.5.2009, p. 4851)
278
281
industrije titanijum-dioksida,575 Direktiva 92/112/EEC o procedurama za usklaivanje programa za smanjivanje i uklanjanje zagaenja uzrokovanog otpadom iz industrije titanijum-dioksida.576 e) Pored navedenih, usvojeno je i vie drugih propisa koji su znaajni za oblast upravljanja otpadom, meu kojima: Direktiva 86/278/EEC o zatiti ivotne sredine i posebno zemljita u sluaju korienja sekundarnih ubriva u poljoprivredi,577 Uredba 166/2006 koja se odnosi na osnivanje Evropskog registra isputanja i prenosa zagaujuih supstanci,578 Odluka Komisije 2010/205/ koja se odnosi na upitnike u vezi sa Uredbom 166/2006 o osnivanju Evropskog registra isputanja i prenosa zagaujuih supstanci,579 Uredba 1418/2007 koja se odnosi na izvoz otpada za ponovno korienje definisanog Aneksom III ili IIIA Uredbe 1013/2006,580 Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000, EN 13429:2000, EN 13430:2000, EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Slubenom glasniku Evropske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom
ljanju otpadom iz ekstraktivne industrije,568 Odluka Komsije 2009/358/ EC o usklaivnju, redovnom prenosu informacija i upitniku na koji upuuju lanovi 22(1)(a) i 18. Direktive 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije,569 Odluka Komisije 2009/337/EC o definisanju kriterijuma za klasifikaciju postrojenja za otpad u skladu sa Aneksom III Direktive 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije,570 Odluka Komisije 2009/335/EC o tehnikim uputstvima za ustanovljavanje finansijske garancije u skladu sa Direktivom 2006/21/EC o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije,571 Direktiva Saveta 86/278/EEC o zatiti ivotne sredine, a posebno zemljita, pri korienju otpadnog mulja u poljoprivredi,572 Direktiva 2000/59/EC o postrojenjima za prijem brodskog otpada i ostataka tereta,573 Direktiva 78/176/EES o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid,574 Direktiva 82/883/EEC o procedurama za nadgledanje i monitoring ivotne sredine usled ugroenosti otpadom iz
568 2009/359/EC: Commission Decision of 30April 2009 completing the definition of inert waste in implementation of Article 22(1)(f) of Directive 2006/21/EC of the European Parliament and the Council concerning the management of waste from extractive industries (notified under document number C(2009) 3012), (OJ L 110, 1.5.2009, p. 4647) 569 2009/358/EC: Commission Decision of 29April 2009 on the harmonisation, the regular transmission of the information and the questionnaire referred to in Articles 22(1)(a) and 18 of Directive 2006/21/EC of the European Parliament and of the Council on the management of waste from extractive industries (notified under document number C(2009) 3011), (OJ L 110, 1.5.2009, p. 3945) 570 2009/337/EC: Commission Decision of 20April 2009 on the definition of the criteria for the classification of waste facilities in accordance with Annex III of Directive 2006/21/EC of the European Parliament and of the Council concerning the management of waste from extractive industries (notified under document number C(2009) 2856), (OJ L 102, 22.4.2009, p. 711) 571 2009/335/EC: Commission Decision of 20April 2009 on technical guidelines for the establishment of the financial guarantee in accordance with Directive 2006/21/EC of the European Parliament and of the Council concerning the management of waste from extractive industries (notified under document number C(2009)2798), (OJ L 101, 21.4.2009, p. 2525) 572 Council Directive 86/278/EEC of 12 June 1986 on the protection of the environment, and in particular of the soil, when sewage sludge is used in agriculture (OJ L 181, 4.7.1986, p. 612). 573 Directive 2000/59/EC of the European Parliament and of the Council of 27 November 2000 on port reception facilities for ship-generated waste and cargo residues - Commission declaration (OJ L 332, 28.12.2000, p. 8190). 574 Council Directive 78/176/EEC of 20 February 1978 on waste from the titanium dioxide industry (OJ L 54, 25.2.1978, p. 1924).
575 Council Directive 82/883/EEC of 3 December 1982 on procedures for the surveillance and monitoring of environments concerned by waste from the titanium dioxide industry (OJ L 378, 31.12.1982, p. 114). 576 Council Directive 92/112/EEC of 15 December 1992 on procedures for harmonizing the programmes for the reduction and eventual elimination of pollution caused by waste from the titanium dioxide industry, (OJ L 409, 31.12.1992, p. 1116). 577 Council Directive 86/278/EEC of 12 June 1986 on the protection of the environment, and in particular of the soil, when sewage sludge is used in agriculture, (OJ L 181, 4.7.1986, p. 612) 578 Regulation (EC) No 166/2006 of the European Parliament and of the Council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register and amending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC (Text with EEA relevance), (OJ L 33, 4.2.2006, p. 117) 579 2010/205/: Commission Decision of 31 March 2010 concerning the reporting questionnaire relating to Regulation (EC) No 166/2006 of the European Parliament and of the Council concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register and amending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC (notified under document C(2010) 1955) (Text with EEA relevance), (OJ L 88, 8.4.2010, p. 1820) 580 Commission Regulation (EC) No 1418/2007 of 29 November 2007 concerning the export for recovery of certain waste listed in Annex III or IIIA to Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council to certain countries to which the OECD Decision on the control of transboundary movements of wastes does not apply (Text with EEA relevance ), (OJ L 316, 4.12.2007, p. 652)
280
283
nije u skladu sa lanom 16 i Aneksom II Direktive 1999/31/EC,587 Odluka Komisije 2006/329/EC kojom se ustanovljava upitnik koji se koristi za izvetavanje o sprovoenju Direktive 2000/76/EC o spaljivanju otpada,588 Odluka 2009/292/EC kojom se utvruju uslovi za izuzimanje plastinih sanduka i paleta u vezi sa sa nivoom koncentracije tekih metala ustanovljenih Direktivom 94/62/EC.589
otpadu,581 Odluka Komisije 2001/171/EC od 19. februara, 2001. godine, o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u staklenoj ambalai utvrenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu,582 Odluka Komisije 2005/270/EC od 22. marta, 2005. godine, o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ES o ambalai i ambalanom otpadu,583 Odluka Komisije 2000/532/EC o ustanovljavanju liste otpada u skladu sa lanom 1(a) Direktive 75/442/EEC o otpadu i lanom 1(4) Direktive 91/689/EEC,584 Odluka Komisije 2000/738/EC koja se odnosi na upitnik za izvetaje drava lanica o sprovoenju Direktive 1999/31/EC o deponijama,585 Odluka Komisije 2001/68/EC o ustanovljavanju dva referenta metoda za merenje PCBs u skladu sa lanom 10(a) Direktive 96/59/EC o odlaganju PCBs/PCTs,586 Odluka Saveta 2003/33/ EC o ustanovljavanju kriterija i procedura za prihvatanje otpada na depo-
c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti upravljanja otpadom

Meunarodni ugovori
581 2001/524/EC: Commission Decision of 28 June 2001 relating to the publication of references for standards EN 13428:2000, EN 13429:2000, EN 13430:2000, EN 13431:2000 and EN 13432:2000 in the Official Journal of the European Communities in connection with Directive 94/62/EC on packaging and packaging waste (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2001) 1681), (OJ L 190, 12.7.2001, p. 2123) 582 2001/171/EC: Commission Decision of 19 February 2001 establishing the conditions for a derogation for glass packaging in relation to the heavy metal concentration levels established in Directive 94/62/EC on packaging and packaging waste (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2001) 398) (OJ L 62, 2.3.2001, p. 2021) 583 2005/270/EC: Commission Decision of 22 March 2005 establishing the formats relating to the database system pursuant to Directive 94/62/EC of the European Parliament and of the Council on packaging and packaging waste (notified under document number C(2005) 854) (Text with EEA relevance) (OJ L 86, 5.4.2005, p. 612) 584 2000/532/EC: Commission Decision of 3 May 2000 replacing Decision 94/3/EC establishing a list of wastes pursuant to Article 1(a) of Council Directive 75/442/EEC on waste and Council Decision 94/904/EC establishing a list of hazardous waste pursuant to Article 1(4) of Council Directive 91/689/ EEC on hazardous waste (notified under document number C(2000) 1147) (Text with EEA relevance) (OJ L 226, 6.9.2000, p. 324) 585 2000/738/EC: Commission Decision of 17 November 2000 concerning a questionnaire for Member States reports on the implementation of Directive 1999/31/EC on the landfill of waste (notified under document number C(2000) 3318), (OJ L 298, 25.11.2000, p. 2426) 586 2001/68/EC: Commission Decision of 16 January 2001 establishing two reference methods of measurement for PCBs pursuant to Article 10(a) of Council Directive 96/59/EC on the disposal of polychlorinated biphenyls and polychlorinated terphenyls (PCBs/PCTs) (notified under document number C(2001) 107), (OJ L 23, 25.1.2001, p. 3131)
Osnovni cilj Bazelske konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju (Bazel, 1989. g.)590 je uspostavljanje kontrole prekograninog kretanja opasnih otpada uz svoenje koliina opasnih otpada na minimum i pruanje pomoi u procesima upravljanja i odlaganja ovih otpada na nain kojim e se potovati zahtevi ivotne sredine. To ukljuuje: smanjenje prekograninog kretanja opasnih otpada na minimum i efikasno upravljanje, uz potovanje zahteva ivotne sredine,
587 2003/33/EC: Council Decision of 19 December 2002 establishing criteria and procedures for the acceptance of waste at landfills pursuant to Article 16 of and Annex II to Directive 1999/31/EC (OJ L 11, 16.1.2003, p. 2749) 588 2006/329/EC: Commission Decision of 20 February 2006 laying down a questionnaire to be used for reporting on the implementation of Directive 2000/76/EC on the incineration of waste (notified under document number C(2006) 438) (Text with EEA relevance), (OJ L 121, 6.5.2006, p. 3842) 589 2009/292/EC: Commission Decision of 24 March 2009 establishing the conditions for a derogation for plastic crates and plastic pallets in relation to the heavy metal concentration levels established in Directive 94/62/EC of the European Parliament and of the Council on packaging and packaging waste (notified under document number C(2009) 1959) (Text with EEA relevance), (OJ L 79, 25.3.2009, p. 4446) 590 Basel Convention on the control transboundary movement of hazardous wastes and their disposal. Pored Bazelske konvencije treba imati u vidu da postoje i neki drugi meunarodni dokumenti kojima je definisana politika u vezi sa prevozom opasnih materija. To su pre svih: ikaka konvencija o meunarodnom civilnom vazdunom saobraaju (1944) Aneks 18 se bavi prevozom opasne robe vazduhom, Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraaju (1957) ADR, Meunarodna konvencija za spreavanje zagaivanja pri plovidbi (1973/78), Meunarodna konvencija za zatitu ljudskog ivota na moru (1985), Konvencija o meunarodnom prevozu opasne robe eleznicom (1985) COTIF, Meunarodni pravilnik o prevozu opasne robe eleznicom Aneks uz COTIF.
282
285
kretanja i odlaganja opasnih i drugih otpada (l. 12)591 Osnovni principi Bazelske konvencije su: redukcija stvaranja opasnog otpada na minimum kako po koliini tako i po potencijalnoj opasnosti; suvereno pravo svake drave da zabrani uvoz opasnog otpada; uvoz, izvoz i tranzit samo u zemlje lanice Konvencije i to na propisan nain, a ne za konano odlaganje; prekogranino kretanje mora biti svedeno na minimum; tretman i odlaganje otpada na lokaciji to je mogue blie njegovom izvoru stvaranja; redukcija stvaranja otpada na izvoru. Upravljanje otpadom je definisano kao sakupljanje, prevoz i odlaganje opasnih otpada ukljuujui i staranje o mestima odlaganja otpada. Odlaganje otpada se vri na razliite naine. U Aneksu IV uz Konvenciju operacije odlaganja otpada grupisane su u dve osnovne grupe. Sistemom kontrole prekograninog kretanja opasnih otpada, predvieno je da prekogranino kretanje otpada moe biti otpoeto jedino nakon prethodne pismene notifikacije od strane drave izvoza koja se upuuje nadlenim vlastima drave uvoza ili tranzita (ako je to potrebno). Svaka isporuka opasnog ili drugog otpada mora biti praena dokumentom o kretanju, i to od take otpoinjanja kretanja do take odlaganja. Prekogranino kretanje opasnog i drugog otpada bez ovakve dokumentacije smatra se ilegalnim. Prekogranino kretanje moe biti izvreno, ako drava izvoza nema kapacitete za upravljanje ili odlaganje opasnim otpadom, na nain kojim se potuju zahtevi ivotne sredine. Protokol o odgovornosti i nadoknadi tete definie izvesna pravila o odgovornosti s ciljem da se obezbedi adekvatna i brza kompenzacija za tete
591 U skladu sa ovim lanom drave mogu zakljuivati bilateralne i multilateralne sporazume ili aranmane kojim se reguliu pojedina pitanja iz domena prekograninog kretanja opasnih otpada ako takvi sporazumi i aranmani ne predviaju derogiranje pravila kojim se potuju zahtevi ivotne sredine, kako Konvencija zahteva. Treba podsetiti da je na II sastanku Konferencije strana ugovornica usvojena Odluka II/12 kojom se zabranjuje svako prekogranino kretanje opasnih otpada iz zemalja OECD u zemlje ne lanice OECD, ako ovo kretanje ima za cilj konano odlaganje. Takoe, na III sastanku Konferencije strana ugovornica usvojena je Odluka III/1 kojom je Konvencija praktino amandirana tako to se predvia da se ukinu sva prekogranina kretanja opasnih otpada iz zemalja OECD u zemlje koje nisu lanice OECD za potrebe recikliranja ili operacije obnove, zakljuno sa 31. decembrom, 1997. godine.
kao i kontrolisanje svih dozvoljenih prekograninih kretanja u skladu sa uslovima iz Konvencije, smanjivanje koliine i opasnosti od generisanog otpada i obezbeivanje adekvatnog upravljanja, ukljuujui i tretman ovih otpada, to je blie mogue izvorima generisanja i pomo zemljama u razvoju u stvaranju uslova za upravljanje opasnim i drugim otpadom uz potovanje zahteva ivotne sredine. Glavni opti cilj Konvencije je upravljanje otpadom na nain kojim se potuju zahtevi ivotne sredine. Pod ovim pojmom se podrazumeva upotreba svih praktinih koraka u pravcu minimiziranja generisanja opasnih otpada, striktnog potovanja pravila smetaja, transporta, tretmana, ponovne upotrebe, recikliranja i konanog odlaganja otpada. A krajnji cilj ovih mera je zatita ljudskog zdravlja i ivotne sredine. U ostvarivanju definisanih ciljeva Bazelska konvencija je utvrdila jedan broj obaveza drava lanica. Tako su drave lanice obavezne, izmeu ostalog, sledee: da u ostvarivanju svog prava da zabrane uvoz opasnih otpada za odlaganje, i o tome obaveste druge drave lanice; da zabrane izvoz opasnih otpada u drave lanice koje su zabranile uvoz takvog otpada; da zabrane izvoz otpada koji nije posebno zabranjen za uvoz od strane odreene drave, sve dok ona ne izda svoju pismenu saglasnost za taj specifian uvoz; da spree uvoz opasnog otpada ako postoji razlog da se veruje da se otpadom koji je u pitanju nee upravljati na nain kojim se potuju zahtevi ivotne sredine; da ne dozvoli izvoz, odnosno uvoz opasnih otpada u koji su ukljuene drave koje nisu strane ugovornice Konvencije; da ne dozvoli izvoz opasnog otpada za odlaganje na Antartiku; da se za otpad koji nije predmet prekograninog kretanja obezbedi da on bude pakovan, obeleen i transportovan u saglasnosti sa opte prihvaenim i priznatim pravilima i standardima; da se, kada se prekogranino kretanje opasnog otpada za koji je data saglasnost ne moe zavrtiti, u skladu sa uslovima iz ugovora, obezbedi da drava izvoznica primi otpad koji je u pitanju nazad (l. 8); da sarauju jedna sa drugom, u cilju unapreenja upravljanja opasnim i drugim otpadima na nain kojim se potuju zahtevi ivotne sredine (l. 10); da sarauju u pogledu usvajanja, to je pre mogue, protokola kojim se ustanovljavaju potrebna pravila i procedure u domenu odgovornosti i nadoknade tete koja nastane iz prekograninog
284
287
iz lana 6. Obaveze u vezi sa popisom otpada regulisane su lanom 7. Opti zahtevi propisani su u Poglavlju II Direktive(lan 8-14). Drave su u obavezi da preduzmu sve potrebne mere kako bi obezbedile da se upravljanje otpadom sprovodi na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi, ne teti ivotnoj sredini, a posebno: ne ugroava voda, vazduh, tlo, biljke ili ivotinje; ne uzrokuju neugodnosti u pogledu buke ili mirisa; i bez tetnih uticaja na predele ili mesta od posebnog interesa (lan 14). Kako bi se podrala ponovna upotreba, recikliranje i drugaiji naini upotrebe otpada, drave lanice mogu doneti zakonodavne i druge mere kojima e obezbediti da svaka fizika ili pravna osoba koja profesionalno razvija, proizvodi, prerauje, obrauje, prodaje ili uvozi proizvode bude obuhvaena reimom proirene odgovornosti proizvoaa (lan 8). Obaveze Komisije u vezi sa dostavljanjem izvetaja Evropskom parlamentu o spreavanju nastanka otpada regulisane su lanom 9. Opte obaveze koje se odnose na reciklau otpada, ponovnu upotrebu, reciklau i zbrinjavanje, regulisani su lanovima 10-12. U skladu s naelom zagaiva plaa trokove upravljanja otpadom snosi izvorni proizvoa otpada ili aktualni, odnosno prethodni, vlasnici otpada. Drave lanice mogu odluiti da trokove upravljanja otpadom treba delimino ili u celosti da snosi proizvoa proizvoda od kojega otpad potie i da distributeri toga proizvoda mogu participirati u pokriu trokova (lan 14). U pogledu upravljanja otpadom593 Direktiva u lanu 15 ustanovljava optu obavezu drava lanica da obezbede da bilo koji proizvoa otpada ili drugi subjekti koji poseduju otpad sprovode tretman otpada ili obezbeuju da se otpad tretira od strane drugog subjekta koji to sprovodi ili organizuje, u skladu sa lanovima 4. i 13. Direktive.
koje nastanu iz prekograninog kretanja opasnog otpada i drugog otpada ukljuujui i tete koje nastaju zbog ilegalnog transporta. U skladu sa tim Protokolom, odreuje se ko je finansijski odgovoran u sluaju incidenta u vezi sa otpadom i to za vreme svih faza rukovanja sa otpadom (od momenta utovaranja u sredstva transporta, preko meunarodnog tranzita, uvoza, do konanog odlaganja).
Propisi opteg karaktera
a) Osnovni pravni okvir za upravljanje otpadom u EU definisan je Direktivom 2008/98 o otpadu kojom se, istovremeno, ukidaju direktive 75/439, 91/689 i 2006/12592 i ustanovljava pravni okvir za upravljanje otpadom u okviru Zajednice. Prema odredbama lana 1. Direktive, ciljevi Direktive su zatita ivotne sredine i ljudskog zdravlja spreavanjem ili smanjivanjem negativnog uticaja nastajanja i upravljanja otpadom, kao i smanjivanje ukupnog uticaja korienja resursa i unapreivanje efikasnosti takvog korienja. Izuzetci od primene definisani su u lanu 2. i obuhvataju, izmeu ostalog, gasovite materije koje se isputaju u atmosferu, zemlju (in situ) ukljuujui neiskopanu kontaminiranu zemlju i graevine trajno povezane sa zemljitem; nekontaminirano zemljite i drugi materijali iz prirode iskopani tokom graevinskih aktivnosti ukoliko je nedvosmisleno da e se taj materijal za graevinske svrhe koristiti u svom prirodnom obliku na gradilitu s kojeg je iskopan; radioaktivni otpad; deaktivirani eksplozivi; fekalije, itd. Hijerarhija upravljanja otpada definisana je lanom 4. (videti principe upravljanja otpadom). Za materije ili predmete koji nastaju kao rezultat proizvodnog postupka iji primarni cilj nije proizvodnja tih materija ili predmeta, moe se smatrati da nije otpad ve je nusproizvod, ali samo pod uslovom da su zadovoljeni odreeni uslovi (lan 5). S druge, strane odreeni otpad prestaje biti otpad, u smislu Direktive, ako je proao odgovarajui tretman, ukljuujui recikliranje, i zadovoljava posebne kriterijume utvrene u skladu sa uslovima
592 Od 12. decembra 2010. godine, osim sledeih lanova: lan 10(4) Direktive 75/439/EC koji je zamenjen novom odredbom sa primenom od 12. decembra, 2008. Isto i u sluaju lana 1(4) i lana 9. Direktive 91/689/EC kao i lana 1(2), 17, 18(4) Direktive 2006/12/EC.
593 Pod upravljanjem otpadom podrazumeva se sakupljanje, transport, ponovno korienje ili odlaganje otpada ukljuujui nadzor nad ovim aktivnostima kao i naknadno staranje o lokacijama za odlaganje i ukljuujui i aktivnosti preduzete od strane dilera i brokera (lan 3. taka 9).
286
289
mane za otpadna ulja, opasan otpad ili tokove otpada predviene posebnim propisima Zajednice; c) procenu potreba za novim sistemima prikupljanja, zatvaranje postojeih postrojenja za otpad, dodatna infrastrukturna postrojenja za otpad u skladu sa lanom 16. i gde je to potrebno investicije u vezi sa tim; d) dovoljno informacija o lokacijskim kriterijumima za identifikaciju lokacije i o kapacitetu za budua odlaganja ili znaajnijim postrojenjima za ponovno korienje, ako je potrebno; e) opta politika upravljanja otpadom, ukljuujui i planirane tehnologije i metode upravljanja otpadom, ili politike za otpad koji predstavljaju posebne probleme upravljanja (lan 28. stav 3). Drave imaju obavezu da donesu programe prevencije otpada, u skladu sa lanovima 1. i 4. i to najkasnije do 12. decembra, 2013. godine, (lan 29 stav 1.). Ovi programi treba da budu integrisani u planove upravljanja otpadom koji se donose u skladu sa lanom 28. Direktive ili druge programe u oblasti ivotne sredine,596 prema potrebi, a mogu da funkcioniu i kao odvojeni programi. Programi moraju imati utvrene ciljeve prevencije otpada. Drave lanice treba da opiu postojee mere prevencije i da procene korisnost primera mera koje su naznaene u Aneksu IV ili druge potrebne mere. Cilj ovih mera treba da bude razdvajanje veze izmeu ekonomskog rasta i uticaja na ivotnu sredinu koji je povezan sa generisanjem otpada (lan 29. stav 2). Takoe, drave imaju obavezu da odrede odgovarajue specifine kvalitativne ili kvantitativne pokazatelje za mere prevencije otpada radi praenja i procene napretka mera i mogu odrediti specifine kvalitativne ili kvantitativne ciljeve ili indikatore, osim onih koji su spomenuti u stavu 4 za iste svrhe (lan 28. stav 3).597 Obaveza procene, i prema potrebi revizije, planova upravljanja otpadom i programa prevencije utvrena je odredbom lana 30. Direktive i to najmanje svakih est godina (u skladu sa lanom 9. i 11).598
596 Ako su ovi programi integrisani u druge planove ili programe onda mere prevencije otpada moraju biti jasno naznaene. 597 Indikatori za mere prevencije otpada mogu biti usvojeni u skladu sa procedurom na koju se odnosi lan 39. stav 3 (lan 29. stav 4). Komisija treba da ustanovi sistem razmene informacija o najboljim praksama u pogledu prevencije otpada i razvie smernice radi pomoi dravama lanicama u pripremi programa (lan 29. stav 5). 598 Evropska agencija za ivotnu sredinu je pozvana da u svoje godinje izvetaje ukljui i prikaze napretka u sprovoenju programa prevencije otpada (lan 30. stav 2).
Opte je pravilo da, kada se otpad transferie od originalnog proizvoaa594 ili vlasnika, ka jednom ili vie pravnih lica za prethodni tretman, odgovornost za sprovoenje kompletne operacije odlaganja ili ponovnog korienja ne moe biti preneta.595 Takoe, drave lanice mogu da odlue, u skladu sa odredbama lana 8, da odgovornost za organizovanje upravljanja otpadom bude u celini ili delimino na proizvoau proizvoda od kojih otpad potie, kao i da distributer takvog proizvoda moe da bude odgovoran (lan 15. stav 3). Obaveza je drava lanica da preduzmu potrebne mere kako bi obezbedile da, na njihovoj teritoriji, subjekti koji sakupljaju ili prevoze optad profesionalno isporuuju prikupljeni i transportovani otpad postrojenjima za tretman, uz potovanje lana 13. U delu koji se odnosi na upravljanje otpadom Direktiva sadri i odredbe koje se odnose na sledea pitanja: Princip samodovoljnosti i blizine (lan 16), Kontrola opasnog otpada (lan 17), Zabrana meanja opasnog otpada (lan 18), Oznaavanje opasnog otpada (lan 19), Opasni otpad koji se proizvodi u domainstvima (lan 20), Otpadna ulja (lan 21) i Bioloki otpad (lan 22). Cela Glava V (lanovi 28-33) Direktive 2008/98/EC posveena je u celini planovima i programima. Opta je obaveza drava lanica da obezbede da nadlene vlasti ustanove, u skladu sa odredbama lanova 1, 4, 13. i 16. jedan ili vie planova upravljanja otpadom. U pogledu sadraja Plana upravljanja otpadom, predviena je obaveza da ovi planovi, uzimajui u obzir geografski nivo i obuhvaeno planirano podruje, moraju da sadre sledee elemente: a) vrstu, koliinu i izvor generisanja otpada u okviru teritorije, kao i otpada koji e verovatno biti upuen sa ili doi na teritoriju, kao i procenu razvoja tokova otpada u budunosti; b) postojee sisteme za sakupljanje otpada i znaajnija postrojenja za odlaganje i ponovno korienje, ukljuujui i posebne aran594 Proizvoa otpada obuhvata sve subjekte ije aktivnosti proizvode otpad (originalni proizvoa otpada) ili sve one koji sprovode predobradu, meanje ili druge aktivnosti koje imaju za rezultat promene u prirodi ili sastavu ovog otpada (lan 3. taka 5). Pri tom treba imati u vidu da ovaj pojam predstavlja deo pojma vlasnik otpada koji obuhvata vlasnika otpada ili bilo koje pravno ili fiziko lice koje je u posedu otpada (lan 3. taka 6). 595 Ipak, ostavljena je mogunost dravama lanicama da mogu utvrditi uslove odgovornosti i odluiti u kojim sluajevima originalni proizvoai zadravaju odgovornost za celi tretman ili u kojim sluajevima odgovornost proizvoaa i vlasnika moe biti podeljena ili delegirana izmeu subjekata u lancu tretmana (bez uticaja na Uredbu 1013/2006).
288
291
Grafikon 14.: Deponije komunalnog otpada u EEA dravama i razvoj pojedinih vrsta upravljanja otpadom u EU-27 od 1995-2008.
% 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
Pored opisanih obaveza drava lanica, Direktiva propisuje i obaveze u pogledu obezbeivanja uea javnosti u pripremi planova upravljanja otpadom i programa prevencije otpada kao i da se obezbedi dostupnost ovih planova nakon to su pripremljeni (lan 31).599 Takoe, Direktiva predvia obavezu saradnje drava lanica u pogledu izrade planova i programa upravljanja otpadom ili prevencije otpada (lan 32) kao i obavezu razmene informacija (lan 33).600 Obaveze drava u delu koji se odnosi na inspekciju, voenje evidencije, sprovoenje i kanjavanje propisane u u lanovima 34-36. U Prilogu I se navodi lista postupaka zbrinjavanja, u Prilogu II postupci obnove (regeneracije), u Prilogu III definiu svojstva otpada koja ga ine opasnim, u Prilogu IV se navode primeri mera spreavanja nastanka otpada koji se spominju u lanu 29, a Prilog V sadri korelacijsku tabelu u odnosu na Direktivu 2006/12/EC. b) Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama otpada zabranjuje na teritoriji EU deponovanje pojedinih vrsta opasnog otpada, tenih otpada i guma. Direktiva postavlja za cilj redukovanje deponovanih kolina biorazgradivog komunalnog otpada. Direktivom se zahteva da sav otpad mora biti tretiran pre deponovanja, tj. zabranjuje se deponovanje netretiranog otpada. Ovom direktivom o deponovanju otpada uvodi se klasifikacija deponija, prema vrsti otpada za koju je namenjena, na deponije za opasan, neopasan i inertan otpad. U direktivi se uvodi zabrana odlaganja za: biorazgradiv otpad; teni otpad, zapaljiv ili izuzetno zapaljiv otpad, eksplozivan otpad, infektivan medicinski otpad, stare gume, osim guma za bicikle i guma iji je prenik vei od 1.400 mm. Direktiva sadri niz optih kriterijuma za odreivanje lokacije deponija i mera zatite vode, tla i vazduha kroz primenu sakupljanja i preiavanja procednih voda i sakupljanja i korienja deponijskog gasa uz obnavljanje energije. Ukoliko se gas ne koristi za proizvodnju energije on se mora sagorevati radi spreavanja njegove emisije u atmosferu. Takoe, za sve klase deponija zahteva se pokrivanje povrine deponije slojem debljine vee od 1 m, zatim merenje i praenje odreenih radnih parametara i zabrana ilegalnog odlaganja otpada;
599 U skladu sa odredbama Direktive 2003/35/EC, ili Directive 2001/42/EC. Utvrena je i obaveza da se ovakvi planovi i programi stave na uvid javnosti tako to e biti dostupni javnosti na websajtu. 600 Obrasci za obavetavanje o usvojenim ili revidiranim planovima i programima treba da budu usvojeni u skladu sa procedurom utvrenom lanom 39. stav 3.
290
v a jc Ne ars m k H o a a la ka v nd i e d ja Au sk a Da stri ns j a B ka Lu N o e l g r ks ve ija Fr embka an u cu rg E U ska Uj Es -27 ed to in ni je n It ja o K r F i a li j a a l j ns ev ka p stvo an ij Po Irska Re rtu a pu bl I ga ik a s l a l e nd k M Polj a a sk Sl a r s a o k Ru ven a m i Sl un ja ov ija a G ka r Tu ka rs ka L i K ip t v ar an M ij a L a Bu eto lta g a n ij a rs ka
2003 2008 Milioni tona 300 250 200 150 100 50 0 1995 Odlaganje na deponiju Kompostiranje Razvoj upravljanja komunalnim otpadom u EU-27 2000 Insineracija Drugo 2005 Racikliranje 2008
293
ne vode i talog, nastao redovnim pogonom brodova i offshore platformi, pod uslovom da takav otpad podlee zahtevima Meunarodne konvencije o spreavanju zagaenja mora iz brodova iz 1973. godine, sa izmenama iz 1978. godine ili drugim obavezujuim meunarodnim instrumentima, otpad nastao u vozilima, u vozovima, avionima i brodovima, ukoliko se takav otpad istovara radi zbrinjavanja; odreene poiljke radioaktivnog otpada, poiljke otpada s Antarktika u Zajednicu koje su u skladu sa zahtevima Protokola o zatiti ivotne sredine uz Antarktiku povelju (1991. g.), itd. U Glavi II Uredbe propisuju se pravila koja se odnose na kretanje unutar Zajednice sa ili bez tranzita kroz tree drave (lan 3-32); u Glavi III se propisuju pravila koja se odnose na otpremu poiljaka iskljuivo unutar drava lanica (lan 33). Pravila izvoza iz Zajednice u tree zemlje daju se u Glavi IV (lanovi 34-40), dok je uvoz u Zajednicu iz treih drava predmet regulisanja u Glavi V (lanovi 41-46). Tranzit kroz Zajednicu regulisan je odredbama Glave VI (lanovi 47-48). Ostale obaveze drava lanica ustanovljavaju se odredbama Glave VII (lanovi 49-64). Proizvoa, podnosilac obavetenja i ostala preduzea ukljuena u isporuku i/ili recikliranje ili zbrinjavanje otpada moraju preduzeti potrebne mere kako bi osigurali da se svo vreme isporuke, tokom recikliranja i zbrinjavanja otpada koji prevoze, upravlja ne ugroavajui zdravlje ljudi i na nain koji nije tetan za ivotnu sredinu. Posebno, kad se isporuka dogaa u Zajednici, mora se obezbediti potovanje zahteva iz lana 4. Direktive 2006/12/EZ, kao i ostalog zakonodavstva Zajednice koje se odnosi na otpad. U sluaju izvoza iz Zajednice, nadleno telo odakle se isporuuje otpad u Zajednici ima obavezu da: (a) zahteva i nastoji obezbediti da se u treoj zemlji odredita otpadom koji se izvozi celo vreme tokom isporuke, ukljuujui recikliranje koje se spominje u lanovima 36. i 38. ili zbrinjavanje koje se spominje u lanu 34., upravlja na ekoloki prihvatljiv nain; (b) zabranjuje izvoz otpada u tree zemlje ukoliko ima razloga da se veruje da se otpadom nee upravljati u skladu sa zahtevima iz take (a). Upravljanje na ekoloki prihvatljiv nain moe se pretpostaviti, inter alia, u pogledu relevantnog postupka reciklae ili zbrinjavanja otpada, ako podnosilac obavetenja ili nadleno telo u dravi odredita moe dokazati da
c) Cilj Direktive Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada je smanjivanje zagaenja koje je prouzrokovano insineracijom ili koinsineracijom otpada, kao i da se sprei rizik po ljudsko zdravlje. U tom smislu, cilj Direktive je da se sprei ili, koliko je to mogue, redukuje zagaenje vazduha, vode i zemljita prouzrokovano insineracijom ili koinsineracijom otpada, kao i da sprei rizik po ljudsko zdravlje. Insineracija otpada moe da prouzrokuje emisiju supstanci koje zagauju vazduh, vodu i zemljite i imaju tetan uticaj na zdravlje ljudi. Direktiva uvodi integralni pristup insineraciji otpada. Granine vrednosti isputanja u vodu zajedniki se sagledavaju sa graninim vrednostima emisije u vazduh. Ova direktiva se odnosi ne samo na postrojenja koja slue insineraciji otpada (dedicated incineration plants) ve i na postrojenja u kojima se vri koinsineracija (postrojenja ija je glavna uloga da proizvode energiju ili materijalne proizvode koristei otpad kao redovno ili dodatno gorivo, pri emu se otpad termiki tretira u svrhu odlaganja). Direktiva ne obuhvata eksperimentalna postrojenja, postrojenja za tretman biljnog otpada iz poljoprivrede i umarstva, prehrambenu industriju i proizvodnju papira, umski otpad, radioaktivni otpad, ivotinjski otpad, otpad kao rezultat eksploatacije nafte i gasa koji se spaljuje na offshore postrojenjima. Direktiva propisuje: da sva postrojenja za insineraciju i koinsineraciju moraju da imaju ovlaenje nadlenog organa sa listom otpada koji moe biti tretiran; da pre tretmana opasnog otpada, operator postrojenja za insineraciju i koinsineraciju mora da ima dostupne podatke o generisanom postupku i informacije o fizikim i hemijskim osobinama opasnog otpada; tehnike uslove za insineraciju i koinsineraciju, temperature procesa, kao i vreme zadravanja gasova na odreenoj temperaturi; uslove korienja osloboene toplote; granine vrednosti emisije iz postrojenja u atmosferu (Aneks V); granine vrednosti za koinsineraciju (Aneks II); d) Uredba 1013/2006 o kretanju otpada propisuje postupke i reime kontrole kretanja otpada, zavisno o poreklu, odreditu i putu kretanja, vrsti otpada koji se kree i vrsti obrade koja se na otpad primenjuje na odreditu. Uredba se primenjuje na poiljke otpada: izmeu drava lanica, unutar Zajednice ili koje su u tranzitu kroz tree zemlje; koje se uvoze u Zajednicu iz treih zemalja; koje se izvoze iz Zajednice u tree zemlje; u tranzitu kroz Zajednicu, na putu iz i u tree zemlje (lan 1). Na odreene kategorije isporuka Uredba se ne primenjuje: istovar otpada na obalu, ukljuujui otpad-
292
295
minimizira uticaje ambalanog otpada na ivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu da spree konkurenciju. Direktiva propisuje spreavanje stvaranja ambalanog otpada, ponovno upotrebljava ambalaa i minimizira krajnje odlaganje takvog otpada; da se vri prerada / reciklaa i energetsko spaljivanje, kao i organska reciklaa i odlaganje; da se ustanovi sistem garancija za povraaj upotrebljene ambalae i/ili ambalanog papira. Ustanovljeni ciljevi kao to su iskorienje i reciklaa treba da budu dostignuti u roku od pet godina od usvajanja i implementacije zakonodavstva zemalja lanica. Jedan od bitnijih elemenata ove Direktive je promovisanje odgovornosti proizvoaa; b) Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima koji sadre opasne supstance ima za cilj da se obezbedi smanjivanje zagaenja tekim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Direktiva nalae iskorienje i kontrolisano odlaganje utroenih baterija i akumulatora koji sadre odreene koliine ive, kadmijuma i olova. Propisuje se uvoenje mera za kontrolu odlaganja potroenih baterija i akumulatora koji sadre opasne supstance; uvodi se zabrane plasiranja na trite odreenih vrsta baterija i akumulatora; c) Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja je usvojena kako bi se na jedinstven nain regulisalo postupanje sa otpadnim uljem. Ovom direktivom se zabranjuje postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagaivanje atmosfere iznad granice utvrene propisima; zahteva se obezbeivanje sigurnog i efikasnog sistema prikupljanja, tretmana, skladitenja i odlaganja otpadnog ulja; najvii prioritet se daje regeneraciji otpadnih ulja (gde tehniki, ekonomski, i organizacioni uslovi doputaju), zatim spaljivanju uz iskorienje energije, a najmanji njihovoj destrukciji ili kontrolisanom skladitenju, koje se mogu primeniti samo u ekstremnim sluajevima. Regenerisana ulja ne smeju da sadre vie od 50 ppm PCB/ PCT. Zabranjuje se bacanje upotrebljenih ulja u sve povrinske i podzemne vode i kanalizaciju, sisteme za drenau; odlaganje/i/ili bacanje upotrebljenih ulja ije je dejstvo tetno za zemljite, i svako nekontrolisano bacanje otpada (taloga) koji nastaje u postupku obrade upotrebljenih ulja (za ponovno korienje, regeneraciju, spaljivanje). Uspostavlja se sistem dozvola za postrojenja koja vre tretman i odlaganje otpadnih ulja koje izdaju nadleni nacionalni organi u Zemljama lanicama;
e pogon koji prima otpad raditi u skladu s normama zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine, koje u irem smislu odgovaraju normama utvrenim u zakonodavstvu Zajednice. Ta pretpostavka, meutim, ne dovodi u pitanje sveukupnu procenu ekoloki prihvatljivog upravljanja tokom isporuke, ukljuujui recikliranje i zbrinjavanje u treoj dravi odredita. Blie odreenje elemenata ekoloki prihvatljivog upravljanja daju se u Prilogu VIII. U sluaju uvoza u Zajednicu, nadleno telo odredita u Zajednici ima sledee obaveze: (a) da zahteva i preduzme potrebne mere kako bi obezbedilo da se otpadom koji se isporuuje u podruju njegove nadlenosti svo vreme isporuke, ukljuujui recikliranje ili zbrinjavanje u dravi odredita, upravlja ne ugroavajui zdravlje ljudi i bez tete po ivotnu sredinu, a u skladu s lankom 4. Direktive 2006/12/EZ i ostalim propisima Zajednice koje se odnosi na otpad; (b) da zabrani uvoz otpada iz treih zemalja ukoliko ima razloga da se veruje da se otpadom nee upravljati u skladu sa zahtevima iz take (a). U Prilogu IA daje se Obrazac obavetenja za prekogranino kretanje/isporuku otpada; u Prilogu IB daje se Dokument o prekograninom prometu poiljki otpada Evropske unije; u Prilogu IC se nalaze posebna uputstva za popunjavanje Obrasca obavetenja i Dokumenta o prometu. Prilog II se odnosi na Informacije i dokumentaciju koja se odnosi na obavetenje; Prilog III na popis otpada koji podlee optim zahtevima za dostavljanje informacija iz lana 18; Prilog IV na popis otpada koji podlee postupku prethodnog obavetavanja i odobrenja (tzv. uti popis otpada); Prilog V na otpad koji podlee zabrani izvoza u skladu sa lanom 36; Prilog VI na obrazac za postrojenje sa prethodnim odobrenjem; Prilog VII na povratne informacije uz isporuke otpada spomenute u lanu 3; Prilog VIII na smernice za ekoloki prihvatljivo upravljanje; Prilog IX na dodatni upitnik za izvetavanje u skladu sa lanom 51;
Otpad iz potronje i posebni tokovi otpada
a) Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu dopunjena direktivom 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje ambalanim otpadom, da
294
297
sa PCB, te se mora konano odloiti ili tretirati pod posebnim reimom u licenciranim postrojenjima. Konaan tretman i odlaganje opreme i materija sa PCB se mora vrti pod nadzorom nadlenih organa. Krajnji rok da se prestane sa korienjem opreme sa PCB je 2010. godina. Nadleni organ propisuje uslove i izdaje posebne dozvole za postrojenja koja slue za tretman ili odlaganje ili privremeno skladitenje materija i opreme zagaene PCB. Transformatori koji nisu iskljueni iz rada, dekontaminirani ili podvrgnuti konanom tretmanu ili odlaganju se moraju nadgledati od strane strunog lica, da ne bi dolo do njihovog kvara i curenja PCB. U procesu dekontaminacije transformatora, koji sadri vie od 0,05 mas%, moraju se potovati sledei uslovi: posle dekontaminacije, dekontaminirani objekat mora sadrati manje od 0,05 masenih %, a po mogunosti ne vie od 0,005 masenih % PCB; fluid koji zamenjuje PCB mora odgovarati propisima, tako da ne predstavlja opasnost po okolinu; zamenjeni PCB se mora odloiti ili podvrgnuti nekom tretmanu.
Opasan otpad
d) Direktiva Saveta 2000/53/EC o istroenim vozilima definie gornje starosne granice vozila i odreuje nain postupanja sa starim i isluenim vozilima. U skladu sa ovom Direktivom, zahteva se da se: nakon uspostavljanja trita sekundarnih sirovina obezbedi slubu koja bi vrila njihovu prodaju, da obezbedi da rukovanje delovima vozila koji spadaju u grupu opasnog otpada bude u skladu sa domaim i inostranim propisima vezanim za upravljanje opasnim otpadom, da podatke o reciklanim materijalima, sakupljenim vozilima, i opasnom otpadu iz tih vozila redovno dostavlja nadlenim institucijama, da razvije program edukacije zaposlenih kao korisnika vozila, uspostavi sistem voenja podataka o nabavkama novih vozila i broju, vrsti postojeih vozila, uspostavljanje sistema sakupljanja vozila koja su predviena za otpis, kao i delova vozila koja se zamenjuju, a prema vrsti materijala od koji su ti delovi izraeni, da obezbedi sistem za razgradnju vozila u cilju sakupljanja reciklanih materijala, ili ako to nije u mogunosti da obezbedi sistem za odnoenje i pravilno uklanjanje ove vrste otpada; e) Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektrine i elektronske opreme ima za cilj da promovie ponovno korienje, reciklau i druge forme povraaja elektronskog i elektrinog otpada u cilju redukovanja koliine ovog otpada i poboljanja performansi ivotne sredine. Direktiva se odnosi na sledee kategorije elektrinih i elektronskih ureaja: kune ureaje, elektronsku i telekomunikacionu oprema, potroaku opremu, opremu za osvetljenje, fluorescentne lampe, elektrini i elektronski alat, igrake, medicinsku opremu, istrumente za monitoring i kontrolu, automatske rasprivae. Direktivom se zahteva da se moraju uspostaviti sistemi za sakupljanje odnosno da distributeri i imaoci elektrine i elektronske opreme treba da preuzmu ovakvu opremu od domainstava bez traenja naknade; f) Direktiva 96/59/EC o odlaganju PCB/PCT ima za cilj da definie nain postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili kao i nain odlaganja opreme koja je zagaena sa PCB, a nije izvrena njena dekontaminacija. Pod PCB se podrazumevaju: polihlorovani bifenili, polihlorovani terfenili, mono metil tetrahlordifenilmetan, monometildihlordifenilmetan, mono metildibromdifenilmetan. Pod opremom se podrazumeva sva oprema koja sadri PCB ili je kontaminirana PCB, a nije izvrena njena dekontaminicija. I ova oprema se smatra opasnim otpadom koji je zagaen
Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC, 166/2006/EC ima za cilj da se uvede tana i uniformna definicija opasnog otpada i da se promovie ekoloki pouzdano upravljanje opasnim otpadom, uzimajui u obzir prirodu takvog otpada. Otpad iz domainstava nije pokriven ovom Direktivom. Sav otpad (opasan ili ne) je predmet Direktive 75/442/EEC, a opasan otpad je takoe i predmet Direktive 91/689/EEC. Brojne kontrole, kao dodatak onim koje su uspostavljene u Okvirnoj direktivi za otpad (75/442/EEC), su ugraene u odnosu na rukovanje i odlaganje opasnog otpada. Zemlje lanice osiguravaju da je opasan otpad zabeleen i identifikovan. One takoe osiguravaju da ne doe do meanja razliitih kategorija opasnog otpada i da opasan otpad ne bude pomean sa neopasnim otpadom, prate neophodne mere za ouvanje zdravlja ljudi i ivotne sredine. Svaka institucija ili izvoa koji sprovodi operaciju odlaganja mora obezbediti dozvolu. Ovo se primenjuje i u sluaju rada koji moe voditi i iskorienju otpada. Cilj Direktive je uspostavljanje upravljanja, iskorienja nepravilnog odlaganja opasnog otpada. Direktivom se definie da preduzea koja proizvode, dre ili uklanjaju opasne
296
299
U narednom periodu predstoje aktivnosti na daljoj dogradnji sistema upravljanja otpadom. Uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom u skladu sa zahtevima EU obezbedie se donoenjem podzakonskih propisa u koje e se potpuno transponovati zahtevi EU. To podrazumeva i donoenje nacionalnih planova upravljanja otpadom (npr. Nacionalni plan smanjenja biodegradabilnog otpada), u skladu sa direktivama 2006/12/EZ i 2008/98/EZ o otpadu i Direktivom 1999/31/EZ o deponijama otpada; usvajanje podzakonskih akata (na osnovu Zakona o upravljanju otpadom) koji e u potpunosti preneti Direktivu 2002/96/ EZ (ime e biti ustanovljen nain i postupak upravljanja otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu), Direktivu 8/176/EEZ, Direktivu 82/883/EEZ, Direktivu 92/112/EEZ, Direktivu 86/278/EEZ (izmenjenu Direktivom 91/692/EEZ i Uredbom 807/2003/EZ) i biti usaglaeni sa Uredbom 850/2004/EZ i odredbama Stokholmske konvencije; donoenje podzakonskih akata (na osnovu Zakona o ambalai i ambalanom otpadu) kojim e se utvrditi vrste ambalae za odreene vrste hemikalija za koje e se koristiti kaucije, kojima e u potpunosti biti preneti zahtevi iz Direktive 94/62/EZ o ambalai i ambalanom otpadu; izradu planova za implementaciju propisa EU u oblasti otpada ije sprovoenje zahteva velike investicije; usvajanje propisa kojim e se u potpunosti preneti Direktiva 2006/21/EZ o rudarskom otpadu.601
otpade, dostavljaju nadlenim organima na njihov zahtev traene podatke iz registra. Direktivom se drave lanice obavezuju, izmeu ostalog, da se opasan otpad identifikuje i evidentira, da se donesu programi za uklanjanje opasnih otpada, zatim se propisuju mere za postupanje sa opasnim otpadom, nalae se da generatori opasnog otpada vode evidenciju i identifikuju opasan otpad, propisuje se uspostavljanje posebnih dozvola za postrojenja za tretman opasnog otpada, itd.
U skladu sa relevantnim propisima, nadlenost za obavljenje poslova u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji imaju MSPP, Agencije za zatitu ivotne sredine, MRE i MPV, Autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Osnovni izvori nacionalnog prava u ovoj oblasti su: Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04 i 36/09), Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS, br. 36/09) i Zakon o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom (Slubeni glasnik RS, br. 36/09). Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o Fondu za zatitu ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 36/09), u 2009. godini, usvojen je vei broj podzakonskih akata kojima se uglavnom prenose zahtevi iz direktiva 2006/12/EZ i 2008/98/EZ o otpadu i Uredbe 2006/1013/ EZ o kretanju otpada i implementiraju obaveze iz Bazelske konvencije i u skladu su sa Uredbom 1013/2006. Takoe, na osnovu Zakona o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom usvojeno je vie podzakonskih akata koji su u potpunosti usaglaeni sa Direktivom 94/62/EZ (izmenjeno Direktivom 2004/12/EZ), Odlukom 2001/524/EZ, Odlukom Komisije 2001/171/EZ, Odlukom Komisije 99/177/EZ i Odlukom Komisije 97/129/EZ. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa (Slubeni glasnik, br.94/07) ureuje izvetavanja o upravljanju otpadom i usklaen je sa Direktivom 91/692/EEZ, a delimino je usklaen i sa odlukama Komisije 97/622/EZ i 2005/270/EZ.
11. Civilna zatita

Porast broja vanrednih situacija u poslednjih dvadesetak godina, i to kako prirodnih tako i onih izazvanih ovekim delovanjem, imao je za posledicu gubitke ljudskih ivota, unitavanje privredne i drutvene infrastrukture, znaajne tete u ivotnoj sredini, itd. Dalje pogoranje situacije se oekuje sa porastom uestalosti i intenziteta ekstremnih meteorolokih dogaaja (oluje,
601 NPI-ID, op. cit. str. 571-600; str. 580-583.
298
301
smanjenje rizika od nezgoda u zemljama u razvoju.606
nevremena, vreli talasi, itd) a kao posledica ukupnih klimatskih promena.602 Prioritetne aktivnosti EU u oblasti nesrea i katastrofa definisane su lanom 6 stav 2. taka b. estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine. One obuhvataju sledee: unapreenje koordinacije Zajednice u vezi s akcijama drava lanica u sluaju nesrea i katastrofa, na primer, uspostavom mree za razmenu preventivnih praksi i sredstava; razvoj daljih mera koje e doprineti spreavanju rizika od veih nesrea, naroito u vezi s rizicima koje uzrokuju cevovodi, rudarstvo, morski prevoz opasnih materija kao razvoj mera za rudarski otpad.603 Strategija Zajednice o spreavanju prirodnih i ovekom izazvanih nesrea zasnovana je na tri kljuna elementa: razvoj postojeih znanja radi unapreivanja efikasnosti preventivnih politika, proirivanje i jaanje saradnje svih subjekata koji su ukljueni u upravljanje vanrednim situacijiama i fokusiranje pravnih i finansijskih instrumenata na preventivne aktivnosti. Posebno se naglaava znaaj meunarodne saradnje i u tom smislu prioriteti delovanja Komisije odnose se na prevenciju vanrednih situacija kroz saradnju sa treim dravama a naroito, izmeu ostalog, sa dravama kandidatima i dravama potencijalnim kandidatima u sprovoenju Inicijative za smanjenje rizika od nepogoda.604 Takoe, Komisija e nastaviti da koordinira svoje aktivnosti sa aktivnosima u okviru Meunarodne strategije za smanjenje rizika od nezgoda605 i obezbediti jae veze sa EU strategijom za
b) Osnovni propisi
Osnovni propisi EU koji se odnose na oblast civilne zatite su:

n
dluka saveta 2007/779/EC, Euratom kojom se ustanovljava MehaniO zam Zajednice za civilnu zatitu;607 dluka Saveta 2007/162/EC, Euratom, kojom se ustanovljava finanO sijski instrument za civilnu zatitu;608 dluka Komisije 2004/277/EC, Euratom o ustanovljavanju pravila O za sprovoenje Odluke Saveta 2001/792/EC, Euratom kojom se ustanovljava mehanizam Zajednice za olakavanje saradnje u intervencijama pomoi u civilnoj zatiti;609
606 Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - EU strategy for supporting disaster risk reduction in developing countries {SEC(2009) 217} {SEC(2009) 218} {SEC(2009) 220}, /* COM/2009/0084 final */. Takoe, za ire videti i: Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - Civil protection - State of preventive alert against possible emergencies,/* COM/2001/0707 final */; Communication from the Commission to the Council and the European Parliament - Civil protection - Progress made in implementing the programme for preparedness for possible emergencies /* COM/2002/0302 final */; Communication from the Commission to the European Parliament and the Council on reinforcing the Unions disaster response capacity /* COM/2008/0130 final */; Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions - Flood risk management - Flood prevention, protection and mitigation /* COM/2004/0472 final */; 1999/847/EC: Council Decision of 9 December 1999 establishing a Community action programme in the field of civil protection, OJ L 327, 21.12.1999, p. 5357. 607 2007/779/EC,Euratom: Council Decision of 8 November 2007 establishing a Community Civil Protection Mechanism (recast) (OJ L 314, 1.12.2007, p. 919) 608 2007/162/EC,Euratom: Council Decision of 5 March 2007 establishing a Civil Protection Financial Instrument (OJ L 71, 10.3.2007, p. 917) 609 2004/277/EC,Euratom: Commission Decision of 29 December 2003 laying down rules for the implementation of Council Decision 2001/792/EC, Euratom establishing a Community mechanism to facilitate reinforced cooperation in civil protection assistance interventions (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2003) 5185) (OJ L 87, 25.3.2004, p. 2030)
602 Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions - A Community approach on the prevention of natural and man made disasters {SEC(2009)202} {SEC(2009)203}, /* COM/2009/0082 final */, p. 3. 603 Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. p. 6. 604 Ibid, p. 8. 605 Za ire videti: http://www.unisdr.org/
300
303
c) Usklaivanje propisa RS sa propisima EU
Rezolucija Saveta (2003) o istraivanju u oblasti civilne zatite;610 ezolucija Saveta (2002) o pomoi u oblasti civilne zatite posebnim R regionima;611 ezolucija Saveta (2002) o jaanju saradnje u obuci u oblasti civilne R zatite;612 irektiva Saveta 96/82/EC o kontroli opasnosti od velikih akcidenaD ta u kojima su ukljuene opasne supstance izmenjena i dopunjena Direktivom 2003/105 i Uredbom 1882/2003;613 dluka Saveta o prihvatanju Konvencije o prekograninim efektima O industrijskih udesa614 i irektiva 2007/60/EC o proceni i upravljanju rizicima od poplava615, D itd.
Prema postojeim propisima RS obavljanje poslova civilne zatite je u nadlenosti Ministarstva unutranjih poslova (Sektor za vanredne situacije). Osnovni propis koji regulie ova pitanja je Zakon o vanrednim situacijama (Slubeni glasnik RS, br. 111/09).616 Ovome treba dodati Zakon o zatiti od poara (Slubeni glasnik RS, broj 111/09), Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Slubeni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85, 18/89), Zakon o prometu eksplozivnih materija (Slubeni list SFRJ br. 30/85, 6/89 i 53/91, Slubeni list SRJ br. 24/94, 28/96, 68/2002), Zakon o prevozu opasnih materija (Slubeni list SFRJ br. 27/90, 45/90, Slubeni list SRJ, br.24/94, 28/96, 21/99, 44/99,68/2002). Procenjuje se da je usvajanjem Zakona o vanrednim situacijama trebalo da se ostvari usklaivanje sa sledeim propisima EU: Odlukom Saveta 2001/792/EZ, Euratom; odlukom Saveta 2004/277/EZ, Euratom; Odlukom Saveta 1999/847/EZ; Odlukom Saveta 2007/162/EZ, Euratom i Odlukom Suda br. 12/2005.617
610 Council Resolution of 22 December 2003 on strengthening Community cooperation in the field of civil protection research (OJ C 008 , 13/01/2004 P. 0002 0002) 611 Council Resolution of 19 December 2002 on special civil protection assistance to outermost and isolated regions, to insular regions, to regions which are not easily accessible, and to sparsely populated regions, in the European Union (OJ C 024 , 31/01/2003 P. 0010 0011) 612 Council Resolution of 28 January 2002 on reinforcing cooperation in the field of civil protection training, (OJ C 43, 16.2.2002, p. 12). 613 Council Directive 96/82/EC of 9 December 1996 on the control of major-accident hazards involving dangerous substances OJ L 10, 14.1.1997, p. 1333 614 98/685/EC: Council Decision of 23 March 1998 concerning the conclusion of the Convention on the Transboundary Effects of Industrial Accidents OJ L 326, 3.12.1998, p. 14 615 Directive 2007/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2007 on the assessment and management of flood risks (Text with EEA relevance) OJ L 288, 6.11.2007, p. 2734 616 Prema odredbi lana 152. Zakona o vanrednim situacijama, danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 49. do 66. Zakona o odbrani (Slubeni list SRJ, br. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/02, 116/07 i 72/09) i podzakonska akta za njihovo izvravanje, l. 73. do 86. Zakona o odbrani (Slubeni glasnik RS, br. 45/91, 58/91, 53/93, 67/93 i 48/94) , odredbe l.77. do 79. i l. 80. stav 1. taka 21), odredbe l. 74. do 79. Zakona o zatiti od poara (Slubeni glasnik SRS, br. 37/88 i Slubeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), Zakon o zatiti od elementarnih i drugih veih nepogoda (Slubeni glasnik SRS, br. 20/77, 24/85 i 52/89 i Slubeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05). 617 NPI, op. cit. str. 599.
302
305
3. Deo Sprovoenje propisa EU
Bez obzira kako konkretno definisali pojam sprovoenje propisa EU, ovaj proces esto karakterie sloenost zbog razliitih okolnosti i veeg broja razliitih subjekata koji su ukljueni ili mogu biti ukljueni (pored nadlenih organa javne vlasti, predstavnici privrede, nevladinog sektora, javnosti, itd).618 Pod sprovoenjem propisa (primenom) najee se podrazumevaju mere i aktivnosti koje obuhvataju postupanje
618 Za ire videti npr.: A Europe of Results Applying Community Law, Communication from the Commission, Commission of the European Cmmunities, COM(2007) 502 final, Brussels, 5.9.2007. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=SPLIT_COM:2007:0502(1):FIN:EN:PDF (datum pristupanja: 20.08.2010) Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committes and the Committee of the regions on implementing European Community Environmental Law, COM(2008) 773 final, Commission of the European Cmmunities, Brussels, 18.11.2008. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2008:0773:FIN:EN:PDF (datum pristupanja: 20.08.2010)
307
Primenu prava EU treba posmatrati u svetlu sledeih principa: primat prava EU, neposredna primena prava EU, direktni efekat prava EU i supsidijarnost prava EU. U vezi sa sprovoenjem propisa, deo obaveza drava lanica odnosi se i na njihovu obavezu da podnose izvetaje Komisiji o preduzetim merama u odnosu na konkretne propise622 u vezi sa im je posebno definisana uloga Evropske agencije za ivotnu sredinu. U osnovi, sprovoenje propisa EU treba da obezbede drave lanice EU, dok Komisija ima obavezu da obezbedi potovanje ugovora i mera usvojenih od strane nadlenih organa kao i da nadgleda primenu propisa Unije pod kontrolom Suda pravde EU (lan 17. Ugovora o EU). Nadlenost Komisije u vezi sa ovim je utvrena lanom 258. Ugovora o funkcionisanju EU. Inae, svako moe uloiti albu Komisiji protiv drava lanica za svaki propis ili praksu koji se mogu pripisati dravi lanici, a za koje se smatra da predstavljaju krenje propisa EU.623 Obezbeivanje potovanja propisa624 obuhvata razliite aktivnosti i mere nadlenih subjekata - od mera koje se preduzimaju pred nacionalnim sudovima, mera i aktivnosti pred sudovima treih strana, albama treih strana pred Komisijom, zahtevima Komisije
odreenih subjekata, u odreenom sluaju, na osnovu odreenih propisa, odnosno kojima se donose odgovarajue odluke i pojedinani akti. U irem smislu se moe rei da sprovoenje poinje ve izradom nacrta pojedinih propisa i njihovim usvajanjem, budui da od kvaliteta ovog postupka i usvojenog propisa znaajnim delom zavisi njegova primena. Sprovoenje veeg dela propisa EU karakterie postupak transpozicije (prenoenja)619 propisa EU u nacionalni pravni sistem koji se sprovodi za Direktive, dok se Uredbe direktno i neposredno primenju. Rok u kome se proces transpozicije propisa EU u nacionalni pravni poredak (to se esto oznaava kao formalno usaglaavanje) treba obaviti propisan je samim propisom EU koji je u pitanju. Zbog svoje sloenosti sprovoenje propisa u praksi620, odnosno praktina primena, ponekad zahteva izgradnju novih institucija ili reformu postojeih, dodatnu obuku razliitih subjekata sistema zatite ivotne sredine, dodatna finansijska i druga materijalna sredstva i izgradnju odgovarajue infrastrukture, investicije u nove proizvode, procese i opremu kako u javnom tako i u privatnom sektoru, dodatne instrumente monitoringa emisija ili kvaliteta ivotne sredine, instrumente izvetavanja o sprovoenju propisa, procenu nezavisnih tela, itd.621
619 Transpostion - transpozicija. Prirunik za prevoenje pravnih akata Evropske unije, Republika Srbija, Vlada, Kancelarija za evropske integracije, Beograd, 2009, str. 32. Ovaj termin oznaava bilo koje zakonske, podzakonske ili druge obavezujue mere preduzete od strane nekog nadlenog organa drave lanice s ciljem da se unesu u nacionalni pravni poredak obaveze, prava i dunosti sadrane u direktivama EU. Na taj nain, transpozicija obuhvata ne samo preuzimanje teksta direktive u nacionalno pravo, ve i sve kasnije izmene i dopune, kao i ukidanje pojedinih propisa ili odredbi koji nisu usaglaeni, kako bi se obezbedilo da nacionalni propis u celini pravilno odraava odredbe direktive. Guide to the Approximation of European Union Environmental Legislation, Commission of the European Communities, p.140. http://ec.europa.eu/environment/archives/guide/contents.htm (datum pristupanja: 12.03.2010) 620 Practical application praktina primena oznaava ukljuivanje propisa EU od strane nadlenih organa u pojedinane odluke (npr. kada se izdaju dozvole, sprovode planovi i programi). Zakonodavstvo EU je direktno primenjivo od strane nadlenih organa u sluaju uredbi i neposredno primenjivih odredbi pojedinih direktiva. Kada je direktiva ispravno transponovana ona se sprovodi putem nacionalnih mera transpozicije to podrazumeva obezbeivanje infrastrukture i potrebnih mera kako bi nadleni organi bili u mogunosti da sprovedu svoje obaveze na osnovu propisa EU i donesu potrebne odluke. Ibid, p.140. 621 Npr. u 2008. godini je procenjeno da za jedan deo novijih direktiva (Direktiva 2004/35 o odgovornosti) transpozicija tek treba da bude zavrena dok su izvesna poboljanja potrebna kada su u pitanju propisi koji se odnose na oblast prirode. Takoe, procenjuje se da su potrebne znaajne infrastrukturne investicije u oblasti tretmana otpadnih voda, zatim potrebno je obezbediti potovanje standarda kvaliteta vazduha kao i potpuno potovanje procedure propisane za procenu uticaja na ivotnu sredinu. 25th annual report on monitoring the application of community law (2007), Commission of the European Communities, SEC (2008) 2854, Brussels, 18.11.2008. p. 143.
622 U skladu sa odredbama propisanim Direktivom 91/692/EEC znaajan broj direktiva u oblasti ivotne sredine (vode, otpad, vazduh, itd) je obuhvaen obavezom drava lanica da Komisiji u propisanoj formi dostave informacije o sprovoenju svake tri godine. 623 Za formu prigovora i ire informacije videti: http://ec.europa.eu/community_law/your_rights/ your_rights_forms_en.htm (datum pristupanja: 21.8.2010) 624 Enforcement primena je definisana iroko i obuhvata sve mere koje preduzimaju nadleni organi radi podsticanja ili primoravanja drugih da sprovedu postojee propise (npr. monitoring, kontrola na licu mesta, sankcije, obavezne korektivne mere, itd) s ciljem da se unapredi uinak politike ivotne sredine, kao i pobolja ukupni kvalitet ivotne sredine. Guide to the Approximation of European Union Environmental Legislation, op. cit. 140.
306
309
Mehanizmi za unapreenje saradnje
protiv drava lanica, do postupanja pred Sudom pravde EU, itd.625 Takoe, odluke sudova kao i sankcije koje se izreknu za nepotovanje propisa predstavljaju deo primene propisa. Iako je lanom 192 stav 4 Ugovora o funkcionisanju EU propisano da je primarna odgovornost za finansiranje i sprovoenje politike i propisa u oblasti ivotne sredine na dravama lanicama (uz potovanje odreenih mera usvojenih od strane Unije) postoji nekoliko primera intervencije EU u ovoj oblasti.626 U vezi sa ovim, trebalo bi imati u vidu i mogunosti koje dravljanima i/ili stanovnicima drava lanica EU stoje na raspolaganju kroz obraanje Evropskom ombudsmanu, odnosno nekome iz mree evropskih ombudsmana.
Prepoznajui zajednike probleme u sprovoenju propisa (od tumaenja pojedinih normi do praktinog postupanja po propisanim pravima i obavezama) nadlena tela drava lanica formirala su nekoliko mrea za razmenu informacija i unapreivanje sistema primene propisa. Najznaajnijim se smatraju: 1) Mrea EU za sprovoenje i potovanje propisa u oblasti ivotne sredine (The European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law - IMPEL);627 2) Mrea za potovanje propisa u oblasti hemikalija (The Chemicals Legislation Enforcement Network - CLEEN);628 3) Savetodavna vea za ivotnu sredinu i odrivi razvoj (The European Environment and Sustainable Development Advisory Councils - EEAC);
625 Za pregled stanja u oblasti sprovoenja i krenja propisa EU za period od 1996-2005.godine videti izvetaje Komisije na: http://ec.europa.eu/environment/legal/law/implementation.htm. (datum pristupanja: 21.08.2010) Ili za period od 1998-2008 videti izvetaje Komisije na: http://ec.europa.eu/community_law/infringements/infringements_annual_report_en.htm. (datum pristupanja: 21.08.2010) Radi ilustracije stanja treba rei da se vie od 20% od svih predmeta koje Komisija vodi odnose na oblast ivotne sredine. Ukupan broj predmeta na kraju 2007. godine bio je 739, pri emu je u toj godini otvoreno 461 novih, od ega se u 113 sluajeva radi o albama graana i NVO. 25th annual report on monitoring the application of community law (2007), op. cit. p. 102. Od ukupno 451 sluaj krenja propisa u oblasti ivotne sredine najvei broj se odnosi na krenje propisa u oblasti prirode i voda (po 20%), otpada (19%), vazduh (16%), procena uticaja na ivotnu sredinu (11%), itd. http://ec.europa. eu/environment/legal/law/statistics.htm (datum pristupanja: 21.8.2010) 626 U septembru 2005. godine Evropski sud pravde je ponitio Okvirnu odluku Saveta 2005/667/JHA koja se odnosila na jaanje krivinog prava radi potovanja propisa u oblasti zagaivanja sa brodova i to kao rezultat akcije koju je pokrenula Komisija. Primedba Komisije je bila u vezi sa pravnom osnovom na kojem je Odluka doneta trei stub EU Ugovora (pravda i unutranji poslovi) umesto na osnovu odredbi koje se tiu ivotne sredine (lanovi 174-176 Ugovora) (prvi stub). Ponitavajui Odluku navedeno je da, iako ni krivino pravo, niti pravila o krivinom postupku ne spadaju u nadlenost Zajednice, to ne spreava organe Zajednice da preduzmu mere koje se odnose na krivino pravo drava lanica za koje se smatra da su potrebne radi obezbeenja da pravila koja su ustanovljena u oblasti ivotne sredine budu potpuno primenjiva. Presuda utvruje presedan, ne samo u oblasti prava ivotne sredine budui da je konstatovano da, kada Zajednica ima pravnu osnovu u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice, to takoe ukljuuje i nadlenost da se obezbedi efektivno sprovoenje politike putem krivinih sankcija. Case C-440-05; Za tekst presude videti: http://curia.europa.eu/jurisp/cgi-bin/form.pl?lang=EN&Subm it=rechercher&numaff=C-440/05; (datum pristupanja: 25.08.2010) ili http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62005J0440:EN:HTML; (datum pristupanja: 25.8.2010)
4) Evropski projekat za primenu (The European Enforcement Project EEP); 5) Evropska mrea efova Agencija za ouvanje prirode (The European Network of Heads of Nature Conservation Agencies ENCA net); 6) Evropska mrea efova Agencija za zatitu ivotne sredine (The European Network of Heads of Environment Protection Agencies - NHEEPA). Ovome treba dodati i instutcije EU koje se bave pitanjima potovanja propisa u irem smislu meu kojima EUROPOL629 ima poseban znaaj. Pored toga, pri sprovoenju propisa EU ostvaruje se znaajna saradnja sa sekretarijatima pojedinih meunarodnih ugovora (u okviru kojih se pra627 http://ec.europa.eu/environment/impel/index.htm (datum pristupanja:.25.8.2010) 628 http://www.cleen-europe.eu/ (datum pristupanja: 25.8.2010) 629 http://www.europol.europa.eu/ (datum pristupanja: 26.8.2010)
308
311
ti njihovo sprovoenje), sa INTERPOL (u okviru kojeg se, izmeu ostalog, prate neki aspekti stanja u vezi sa krivinim delima u oblasti ivotne sredine),630 sa kancelarijom UN za borbu protiv organizovanog kriminala631, itd.
Stanje u Srbiji
4. Deo Iskustvo Slovake
Sistematsko praenje napretka u transponovanju i sprovoenju propisa EU u nacionalni pravni sistem Republike Srbije sprovodi se od 2007. godine, kada je uraen Prvi izvetaj o napretku za odreen broj propisa EU. Iako postoje izvesne metodoloke dileme, prema predvienoj metodologiji odvojeno se vrednuje stanje i napredak u transpoziciji relevantih propisa EU, a odvojeno stanje u pogledu primene propisa EU.632 Tokom 2010. godine, sainjen je peti izvetaj. Na opti nain se procenjuje da je za manji deo propisa EU obezbeena potpuna ili delimina transpozicija u nacionalne propise, ali da je sprovoenje najveeg dela propisa, za koje se smatra da su usaglaeni ili znaajnim delom usaglaeni sa propisima EU, suoeno sa brojnim problemima.
Slovako iskustvo sa pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji Poglavlje: ivotna sredina. Katarna Butkovsk, Ministarstvo ivotne sredine, Slovaka Republika Kamil Vilinovi, Ministarstvo ivotne sredine, Slovaka Republika
I Proces transpozicije zakonodavstva EU, rokovi, prednosti, problemi i preporuke Na poetku je vano naglasiti da pozicija Slovake uoi pregovora devedesetih godina uopte nije bila jednostavna, imajui u vidu da je Slovaka dospela na listu zemalja za prijem u Evropsku uniju sa izvesnim zakanjenjem u odnosu na ostale zemlje iz grupe koja se i danas naziva novih 10. Slovaki put ka Evropskoj uniji odvijao se u dve prepoznatljive faze. Prva je trajala od uspostavljanja nezavisne Slovake Republike 1993., pa do 1998. godine. To je bio period kojim su dominirale vlade na ijem je elu bio populistiki premijer Meijar. Druga faza je zapoela nakon izbora nove koalicione vlade, to je predstavljalo bitnu prekretnicu u pregovorima. Slovaki
630 http://www.interpol.int/Public/EnvironmentalCrime/Default.asp (datum pristupanja: 26.8.2010) 631 http://www.unodc.org/ (datum pristupanja: 26.8.2010) 632 Guide to the Approximation of European Union Environmental Legislation, Commission of the European Communities, http://ec.europa.eu/environment/archives/guide/contents.htm (datum pristupanja: 26.8.2010)
310
4. DEO ISKUSTVO SlovakE
313
no izlivanje industrijskih otpadnih voda u sektoru upravljanja otpadom; neadekvatna postrojenja za otpad; i nekontrolisano pojavljivanje novih izvora zagaivanja), identifikovane su slabosti u regulatornom sistemu (nedostatak integrisane politike kontrole zagaenja i slaba administracija za ivotnu sredinu) i postavljeni su prioriteti za pristupanje (transpozicija okvirnog zakonodavstva; implementacija IPPC direktive635 i razvoj finansijskih strategija). Agenda ivotne sredine je za Slovaku bila definitivno isuvie iroka i komplikovana, i mi smo morali da razmotrimo znaajna stara optereenja (nivoi zagaenja, odlaganje otpada, nedovoljna infrastruktura). Postojala je izriita potreba za velikim ulaganjima u sve sektore (vazduh, voda, otpad) infrastrukture za zatitu ivotne sredine (potreba za modernim tehnologijama). Integrisana strategija usklaivanja zakona o ivotnoj sredini Potreba za razvojem sveobuhvatne strategije usklaivanja zakonodavstva u sektoru ivotne sredine proistekla je iz kratkoronih prioriteta po osnovu Partnerstva za pristupanje iz 1999. godine, i iz redovnih izvetaja Komisije. Strategija je izraena u skladu sa Nacionalnim programom za usvajanje acquis (NPAA) i ukljuena je u Plan glavnih i zakonodavnih zadataka Ministarstva ivotne sredine za 2001. godinu.
Prekretnice pregovarakog procesa o ivotnoj sredini
n
predstavnici su brzo preduzeli nekoliko koraka radi poboljanja imida zemlje, i time su ubrzali proces pristupanja. Slovaki politiki predstavnici su iskazali interes za proces integracije u EU im je Unija poela da razmatra mogunost proirenja. Prikljuenje EU je bilo zvanian prioritet slovake spoljne politike od 1992. godine. Slovaka je postala pridruena zemlja 1995., i te iste godine je podnela svoju prijavu za lanstvo. Slovaka Republika je dobila zvanian poziv za otpoinjanje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji na zasedanju Evropskog saveta u Helsinkiju, odranom u decembru, 1999. godine. Neke istorijske injenice u vezi sa slovakim pristupnim periodom su neophodne da bismo stekli optu predstavu. Proces pristupanja se zasniva na:
n
vropskom sporazumu o pristupanju (potpisanom 1993., ratifikovanom 1995. E godine); acionalnom programu za usvajanje acquis N tu, 1998. godine;
633
(NPAA) objavljenom u mar-
Poslednjoj reviziji NPAA (koju je usvojila vlada u maju 2001. godine).
Meu glavnim problemima u pretpristupom procesu je bila nedovoljna razvijenost administrativne strukture. Mada su odeljenja za usklaivanje zakonodavstva postojala u svim relevantnim sektorima od samog poetka procesa, Odeljenje za evropsku integraciju je krenulo s radom pri ministarstvima tek nedavno, i postojao je hronian nedostatak kapaciteta za pripremu analitikih studija o uticaju i troku usklaivanja zakona. U Agendi 2000 Miljenje o Slovakoj634 bili su predoeni problemi u oblasti zatite ivotne sredine (zagaenje vazduha u industrijskim oblastima; niska stopa prikljuaka domainstava na kanalizacione sisteme i nekontrolisa633 Acquis communautaire, ponekad EU acquis, ili samo acquis pravne tekovine Evropske unije, odnosno korpus zakona, zakonskih akata i sudske prakse koji ine pravo Evropske unije. 634 Agenda 2000 Miljenje Komisije oprijavi Slovake za lanstvo uEvropskoj uniji, (Opinion on Slovakias Application for Membership of the European Union, http://ec.europa.eu/enlargement/ archives/pdf/dwn/opinions/slovakia/sk-op_en.pdf), jul 1997.
ecembar 2000. Pregovaraka pozicija za Poglavlje 22 o ivotnoj sredini se D dostavlja Evropskoj komisiji; 8. mart 2001. Usvaja se Zajedniki stav 636 Evropske unije u pogledu slo2 vake pregovarake pozicije;
635 Direktiva ointegrisanom spreavanju ikontroli zagaenja (Directive on integrated pollution prevention and control (Directive IPPC), http://ec.europa.eu/environment/air/pollutants/stationary/ippc/ summary.htm). 636 Zajedniki stav (Common Position) pravni instrument koji koristi Savet EU u oblasti zajednike spoljne i bezbednosne politike EU. Preostala dva pravna instrumenta, koji se razlikuju od zakonodavnih akata EU, su Zajednike akcije (Joint Actions) i Zajednike strategije (Joint Strategies).
312
315
oneti odluke o koracima koji e se preduzeti kako bi se u celosti transpod novao i implementirao acquis Evropske unije u oblasti ivotne sredine, i zraditi finansijski plan za ulaganja i akcije, posebno u sektorima koji izii skuju velike trokove vezanim za vazduh, industriju, upravljanje otpadom i vode.
0. mart 2001. Konferencija o pristupanju, otvaranje Poglavlja 22 o ivot3 noj sredini; 5. oktobar 2001. Prezentacija dodatnih informacija Ministarstva ivotne 1 sredine Slovake Republike tehnike konsultacije; 5. decembar 2001. Savet Evropske unije prihvata revidirani Zajedniki stav; 1. decembar 2001. Konferencija o pristupanju na ministarskom nivou u 1 Briselu privremeno zatvaranje Poglavlja 22 ivotna sredina.
Shodno tome, kako je to prikazano dole, tri nivoa aktivnosti planiranja su u potpunosti realizovana tokom 2000. i 2001. godine:
Slovako Ministarstvo ivotne sredine je odgovorno za upravljanje i zatitu ivotne sredine, ukljuujui zatitu prirode, zatitu kvaliteta i kvantiteta voda i njihovog razumnog korienja, zatitu vazduha, upravljanje korienjem zemljita i graevinskim propisima, nadzor nad novim centrom za kontrolu upotrebe hemikalija, upravljanje otpadom, standardizovani informacioni sistem i monitoring u oblasti ivotne sredine, i geoloka istraivanja i premere. tavie, radi formulisanja i implementacije politike u oblasti ivotne sredine, ministarstvo usvaja detaljne ciljeve i strategije; izrauje detaljne zakonske propise, regulative i standarde; odrava informacione i monitoring sisteme; vri procenu uticaja na ivotnu sredinu; izrie kazne zbog krenja ekolokih propisa; prua podrku nevladinim organizacijama, te istraivanju i edukaciji u oblasti ivotne sredine. Vana je injenica da je Integrisanu strategiju usklaivanja zakonodavstva o ivotnoj sredini pripremalo Ministarstvo ivotne sredine Slovake Republike tesno saraujui sa Ministarstvom ekonomije, Ministarstvom za upravljanje zemljitem, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom saobraaja, pote i telekomunikacija, Nuklearnom regulatornom direkcijom i Kancelarijom za standarde, metrologiju i testiranje, kako bi se izradila mapa puta ka ostvarivanju pune usklaenosti sa acquis EU u oblasti ivotne sredine do predloenog datuma pristupanja 1. januara, 2004. godine. Glavni ciljevi Integrisane strategije usklaivanja zakonodavstva o ivotnoj sredini i kljuni koraci za celokupan proces pristupanja bili su sledei:
n
Cilj Identifikacija postignua i propusta u implementaciji
Ishod
Osnovne studije za devet sektora Izvetaji o implementaciji: horizontalni sektor, sektor buke i sektor nuklearne bezbednosti Trokovni modeli i procene trokova za tri gorepomenuta sektora, ukljuujui 17 direktiva koje iziskuju velike trokove i administrativne procene trokova za druge sektore ili direktive Planovi za implementaciju direktiva Finansijski planovi kojima se identifikuju izvori finansiranja istraivanja i ulaganja Planovi za implementaciju po sektorima za vazduh, hemikalije, prirodu, industriju, otpad i vode Integrisana strategija usklaivanja propisa o ivotnoj sredini
Dokumentacija o zavrenoj implementaciji
Identifikacija trokova usklaivanja propisa kod direktiva koje iziskuju velike trokove
Detaljna implementacija akcionih planova Finansijsko planiranje
Planovi za implementaciju za svaki sektor
Integrisana strategija za usklaivanje propisa o ivotnoj sredini i finansiranje
dentifikovati jaz izmeu slovakih politika i zakona o zatiti ivotne sredii ne i onih Evropske unije;
Isti se znaaj mora pridati identifikaciji svih odgovornih nacionalnih, regionalnih, lokalnih i drugih organa vlasti, to ima kljunu ulogu ne samo u procesu transpozicije zakonodavstva EU ve, istovremeno, i u identifikovanju
314
317
Industrijsko zagaenje i preventivna kontrola (novo!); Upravljanje rizikom u oblasti ivotne sredine i hemikalija (POPs642); Genetiki modifikovani organizmi (Protokol iz Kartahene 643); Buka koju emituju vozila i maine, i Zatita od radijacije i civilna zatita.
svih aktera u procesu implementacije EU/nacionalnog zakonodavstva o ivotnoj sredini. G. Figel, bivi evropski komesar za obrazovanje, obuku, kulturu i omladinu, i lider slovakog tima do 2003. godine, u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, ustvrdio je jo 2003. godine, u svojoj publikaciji637 da poglavlje o ivotnoj sredini iziskuje najvee finansijsko optereenje dravnog budeta, te privatnog sektora i stanovnitva. Koristi od implementacije direktiva Evropske unije e se osetiti tek na dugi rok, ali se trokovi niu manje-vie kratkorono, ili, u najboljem sluaju, srednjorono. Ukupno je usvojeno 45 auriranih zakonskih akata, propisa i uredbi u periodu od 2001. do 2003. godine, u Slovakoj, ime je transponovano zakonodavstvo EU u sledeim oblastima:
n
Uprkos injenici da je vei deo zakonodavstva Evropske unije u celosti transponovan u slovako nacionalno zakonodavstvo, Slovaka je, imajui u vidu gore opisanu situaciju, zatraila izvestan prelazni period da bi ispunila uslove EU u oblasti ivotne sredine, uglavnom u podrujima gde se oekivalo da e zadovoljavanje uslova iziskivati puno vremena i novca. Slovaka je zapoela pregovore uz deset uslova za prelaznu poziciju, ali je tokom pregovora odstupila u tri take gde je bilo mogue slediti postojee odredbe zakonodavstva EU radi usklaivanja zakona nakon pristupanja Uniji. Na kraju je Slovaka uspeno zavrila pregovore o prelaznim periodima za sledee direktive: 1. Direktiva Saveta 94/63/EC o kontroli emisija isparljivih organskih jedinjenja 644 nastalih usled skladitenja benzina i njegove distribucije od terminala do benzinskih pumpi do 2004. i/ili 2007. godine; 2. Direktiva Saveta 94/67/EC o sagorevanju opasnog otpada do 2006., naznaeno za 11 bolnikih postrojenja za kontrolisano sagorevanje otpada i 7 industrijskih postrojenja za kontrolisano sagorevanje otpada;
642 Postojane organske zagaujue supstance (Persistant Organic Pollutants POPs; UNEP-ova Konvencija o postojanim organskim zagaujuim supstancama iz 2001. god., Stokholm, i Arhuski protokol iz 1998. god. o postojanim organskim zagaujuim supstancama, http://www.eea.europa.eu/ data-and-maps/indicators/eea32-persistent-organic-pollutant-pop-emissions). 643 Protokol iz Kartahene o biozatiti uz Konvenciju o biolokoj raznovrsnosti usvojen 29. januara 2000. god. u kolumbijskom gradu Kartaheni (Cartagena) na konferenciji drava potpisnica konvencije (http://bch.cbd.int/protocol/). 644 Isparljiva organska jedinjenja (VOC volatile organic compounds).
Horizontalno zakonodavstvo (EIA638 + SEA639, Arhuka konvencija 640); Zatita vazduha (programi trgovine emisijama); Upravljanje otpadom; Zatita voda (WFD 641); Priroda i zatita predela (ukljuujui biodiverzitet);
637 Slovensko na ceste do Eurpskej nie: Kapitoly a svislosti (Slovaka na putu ka Evropskoj uniji: Poglavlja i kontekst) , Jn FIGE, Miroslav ADAMI. SFPA, Centar za evropsku politiku, Bratislava 2003. (204 strane). 638 Direktiva oproceni uticaja na ivotnu sredinu (EIA Directive (85/337/EEC), http://ec.europa.eu/ environment/eia/eia-legalcontext.htm). 639 Direktiva ostratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (SEA Directive (2001/42/EC), http:// ec.europa.eu/environment/eia/sea-legalcontext.htm). 640 Aarhus Convention (Arhuska konvencija) Konvencija o pristupu informacijama, ueu javnosti u odluivanju i pristupu pravosuu u oblastima koje se tiu ivotne sredine, usvojena 1998. god. u danskom gradu Arhusu (http://www.unece.org/env/pp/). 641 Okvirna direktiva ovodama (Water Framework Directive (2000/60/EC), http://ec.europa.eu/ environment/water/water-framework/index_en.html).
316
319
nedovoljan naglasak na strukturama za implementaciju i primenu; i nije bilo podsticaja podizanju svesti javnosti645.
3. Direktiva Saveta 91/271/EEC o tretmanu gradskih otpadnih voda do 2010-2015., naznaeno u skladu sa razliitim kategorijama urbanih aglomeracija; 4. Direktiva Saveta 76/464/EEC o zagaenju izazvanom izlivanjem izvesnih opasnih supstanci u vodeno okruenje do 2006.; naznaeno za samo 3 postrojenja; 5. Direktiva 96/61/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja razliita trajanja prelaznih perioda, najdue do 2011. godine; 6. Direktiva Saveta 88/609/EEC (izmenjena Direktivom 94/66/EC) o ogranienju emisija izvesnih zagaujuih materija u vazduh iz velikih postrojenja sa sagorevanjem do 2007. godine; 7. Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu do 2007. godine; 8. Direktiva Saveta 2002/96/ES o elektrinom i elektronskom otpadu do 2008. godine (pregovori zavreni i prelazni period odobren nakon pristupanja EU). Kritika procesa pristupanja obuhvata, izmeu ostalog, sledee argumente:
n
II Implementacija zakonodavstva o ivotnoj sredini EU u praksi, problemi i preporuke Uprkos gorepomenutim problemima, proces usklaivanja sa politikom EU u sektoru ivotne sredine je bio pozitivan. Nivo usklaenosti u sektorima zatite vazduha, voda i upravljanja otpadom se znaajno podigao; usvojeno je horizontalno zakonodavstvo; zadovoljeni su brojni rokovi za transpoziciju zakonodavstva. Kljuni problemi iz perioda pristupanja i dalje istrajavaju do danas: 1. implementacija zakonodavstva; 2. izgradnja administrativnih struktura radi ispunjavanja novih uslova; 3. znaajna finansijska potraivanja u vezi sa implementacijom zakonodavstva EU i/ili dostizanja standarda EU u oblasti ivotne sredine. Na prvi identifikovani problem implementaciju zakonodavstva znaajno utie drugi problem: nedovoljno razvijeni administrativni kapaciteti. Velika finansijska potraivanja predstavljaju kontinuirani problem uprkos uspeno okonanim pregovorima o svim prelaznim periodima (najvie je finansijskih sredstava potrebno za implementaciju Direktive o otpadnim vodama). Tokom perioda pristupanja, Evropska unija je Slovakoj Republici obez-
Nacionalni program nije pokrio sve prioritetne oblasti; potcenjen je administrativni kapacitet neophodan za implementaciju acquis; nansijska analiza nije bila pouzdana i vladina posveenost izdvajanju fi identifikovanog nivoa investicija je bila sporna; etaljni programi usklaivanja zakonodavstva i strategije za impled mentaciju pojedinanih zakonskih akata su izraivani uz kanjenja; atraeno trajanje prelaznih perioda nije u dovoljnoj meri poduprto z svim neophodnim analizama i procenama, a prva pouzdana studija o potrebama za investicijama u vezi sa usvajanjem acquis u oblasti ivotne sredine zavrena je tek u jesen 2001. godine;
645 Pristupanje Evropskoj uniji i ivotna sredina: Uvod, Projekat proirenja Evropske unije 2000 2001.; EEB (Evropski biro za ivotnu sredinu, http://www.eeb.org/) i Prijatelji Zemlje Evropa (http:// www.foeeurope.org/), nevladine organizacije.
318
321
Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju651), Evropska komisija je odgovorna za valjanu primenu prava Evropske unije. Shodno tome, tamo gde se drava lanica ne pridrava prava Evropske unije, Komisija ima nadlenost (postupak zbog nepotovanja prava EU) da pokua da okona krenje i, tamo gde je to neophodno, moe proslediti predmet Evropskom sudu pravde652 (lan 260 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU)). Prema ovom novom Lisabonskom sporazumu, Komisija moe predloiti Sudu, ak i tokom postupka zbog povrede prava EU, shodno lanu 258, da odredi paualnu sumu ili novanu kaznu u istoj presudi kojom se utvruje da drava lanica nije ispunila svoju obavezu objavljivanja mera za transponovanje direktive usvojene u zakonodavnoj proceduri. Tokom skoro sedam godina naeg lanstva u Evropskoj uniji, mi smo se ve nali na udaru ovog, meu dravama lanicama, veoma nepopularnog postupka zbog nepotovanja prava Evropske unije koji pokree Komisija. Prva faza je administrativna i pretpretresna, i takoe se naziva postupkom zbog povrede prava EU. Postoji nekoliko formalnih faza postupka zbog nepotovanja prava EU, a danas Slovaka ima nekoliko otvorenih pitanja u oblasti ivotne sredine koja se nalaze u razliitim formalnim fazama postupka zbog nepotovanja prava EU. Evropsko zakonodavstvo je najopsenije na nivou Evropske unije i direktive su najei oblik zakonodavstva EU, stoga se javlja izuzetna potreba za TRANSPOZICIJOM zakonodavstva Evropske unije u nacionalno zakonodavstvo. Ovaj proces moe biti praen izvesnim nesavrenostima, nedostacima u valjanoj transpoziciji direktiva ili neblagovremenom transpozicijom svih odredbi direktive/uredbe u odnosu na rok zadat u samoj direktivi/uredbi. Generalno uzev, veina sluajeva, koje smo reili ili su jo uvek u postupku zbog povrede prava EU, proistekli su iz nevaljane transpozicije zakonodavstva EU, i to konkretno direktiva. Uzrok tome moe biti nepotpuno razumevanje specifinih znaenja nekog lana u nacionalnom kontekstu, ali i neprecizan prevod zakonskog propisa Evropske unije na nacionalni jezik u Briselu (zvanini pre651 Euratom Treaty Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Treaty establishing the European Atomic Energy Community, http://europa.eu/legislation_summaries/institutional_affairs/treaties/treaties_euratom_en.htm). 652 Sud pravde Evropske unije, odnosno Evropski sud pravde, sa seditem u Luksemburgu, je najvie sudska instanca u oblasti prava Evropske unije (http://curia.europa.eu/).
bedila finansijsku pomo kroz programe PHARE646, ISPA647 i SAPARD648. Uprkos znaajnom broju projekata koji su uspeno pripremljeni i sprovedeni, o kvalitetu tih projekata se moe raspravljati. Takoe je bilo naznaka i dojava o korupciji i zloupotrebi sredstava iz pomoi Evropske unije. Skandali u koje je bio umean koordinator pretpristupnih fondova 2001. godine, ozbiljno su naruili imid vlade. Uprkos ovom skandalu koji se provlaio kroz medije i koji je razreen na nivou Evropske unije, ponovno je Slovaka identifikovana kao zemlja sa nacionalnim projektnim menaderom iji rad nije ba bio transparentan 2008. i 2009. godine (ERDF649). Poueni ovakvim iskustvom, zakljuak je da ustanovljavanje odgovarajuih mera za spreavanje mogunosti zloupotreba fondova Evropske unije u budunosti mora biti vrhunski prioritet za nacionalne vlade.
Uticaji nedovoljne transpozicije i/ili nevaljane implementacije zakonodavstva EU
Svaka drava lanica je odgovorna za implementaciju prava Evropske unije (usvajanje mera za implementaciju pre isteka zadatog roka, usklaivanje i valjanu primenu) unutar sopstvenog pravnog sistema. Prema ugovorima (lan 258 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU)650 i lan 141
646 PHARE Poljska iMaarska: Pomo za restrukturisanje njihovih privreda (Poland and Hungary: Assistance for Restructuring their Economies); program zapoet 1989. god. se potom proirio sa Poljske iMaarske na 10 zemalja kandidata za ulazak uEU (http://europa.eu/legislation_summaries/enlargement/2004_and_2007_enlargement/e50004_en.htm). 647 ISPA Instrument za strukturne politike u pretpristupom periodu (Instrument for Structural Policies for Pre-Accession, http://ec.europa.eu/regional_policy/funds/ispa/ispa_en.htm). 648 SAPARD Specijalni pristupni program za poljoprivredu iruralni razvoj (Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development, http://europa.eu/legislation_summaries/agriculture/enlargement/l60023_en.htm). 649 ERDF Evropski fond za regionalni razvoj (European Regional Development Fund, http:// europa.eu/legislation_summaries/employment_and_social_policy/job_creation_measures/l60015_ en.htm). 650 TFEU Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (The Treaty on the Functioning of the European Union, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2008:115:0047:0199:EN:PDF).
320
323
transpozicijom i implementacijom Direktive o stanitima653, Direktive o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Okvirne direktive o otpadu kao i Direktive o tretmanu otpadnih voda, to je propis u oblasti ivotne sredine koja iziskuje najvie trokova.
vod) kao i male razlike izmeu evropskih i ve ustaljenih nacionalnih pravnih formulacija, definicija ili terminologije. Meutim, nae iskustvo ukazuje i na visok rizik zbog uplitanja politikih interesa i, posledino, manjih otklona od formulacija ili definicija iz direktiva Evropske unije. Nakon to drave lanice i Evropski parlament postignu politiki sporazum o nekom zakonskom propisu EU, Evropska komisija je striktna u pogledu njegove primene. Uprkos mnogim faktorima koji mogu znaajno uticati na zadovoljavajuu transpoziciju, mogue je postaviti nacionalno zakonodavstvo na pravi kolosek. Mnoge sluajeve nezadovoljavajue transpozicije smo uspeno reili usvajajui domae zakonske propise i izmene postojeih zakona i propisa. Makar jedne konsultacije sa Evropskom komisijom na ekspertskom nivou u Briselu su od sutinske vanosti i veoma su dragocene uoi pokretanja zakonodavnog procesa. Svrha ovih konsultacija je da se u potpunosti shvate oekivanja Komisije ili razume tano znaenje problematinih zakonskih odredbi. Politika volja i podrka na nacionalnom nivou je, naravno, temelj uspenog zakonodavnog procesa. Finansijske sankcije koje bi mogla nametnuti Evropska unija su pratei argument koji vam pomae da obezbedite politiku podrku. Konsultacije (u pismenoj ili usmenoj formi) mogu takoe pokazati da nacionalno zakonodavstvo u datom sluaju nije u suprotnosti sa zakonodavstvom Evropske unije nego da Komisija nije imala na raspolaganju dovoljno kvalitetnih informacija, i da zapravo nema neusaglaenosti izmeu evropskog i domaeg zakonodavstva. Znatno su tei problemi u oblasti IMPLEMENTACIJE. Nakon to nacionalne vlasti implementiraju zakonski propis EU neprecizno ili na ne ba valjan nain, to moe dovesti do pogrenih odluka, reenja, odobrenja, dozvola ili nekog drugog akta. U trenutku kada Komisija zapone postupak zbog povrede prava EU, neka operacija, zgrada ili aktivnost moe biti u toku ili je ve zavrena. Tada je veoma teko poboljati doneto reenje ili izmeniti dozvolu izdatu nakon nedovoljne transpozicije ili primene zakonodavstva Evropske unije. U sluaju Slovake, uglavnom je bilo i delimino jo uvek ima tekoa sa
III Mogui nacionalni / sektorski mehanizmi koordinacije i saradnje Nakon to je Slovaka postala punopravni lan kluba, svakodnevni pregovori o zakonodavnim predlozima koji se tiu pripremljenih i novih zakona EU dobili su najvei znaaj u pogledu realizacije slovakih interesa. Ekoloka pitanja relativno su kompleksna zbog svog multisektorskog karaktera. Kako bi se temeljno pripremile pozicije za svaki od radnih sastanaka u Briselu unutar veoma ogranienog roka, potrebno je angaovati eksperte iz razliitih ministarstava, drugih dravnih organa i institucija (specifine istraivake institucije, itd.). Veoma je vano uzeti u obzir raspored radnih grupa za ivotnu sredinu i radnih grupa za meunarodna pitanja ivotne sredine jer se svakodnevno odravaju sastanci o razliitim pitanjima na ekspertskom nivou u Savetu Evropske unije u Briselu. Kljuna tela za donoenje odluka u Slovakoj (u vezi sa evropskom agendom): 1 Sektorske koordinacione grupe predstavljaju najnii nivo procesa odluivanja; 2 Komisija za pitanja EU 1 odgovorna za koordiniranje politike vezane za pitanja EU o kojima se raspravlja na nivou COREPER654 1 (unutranje (jedinstveno) trite, energetika, istraivanje, industrija, telekomunikacije,
653 Direktiva o stanitima (Habitats Directive, http://ec.europa.eu/environment/nature/legislation/ habitatsdirective/index_en.htm). 654 COREPER (francuski akronim od Comit des reprsentants permanents) je Komitet stalnih predstavnika uEvropskoj uniji, koga ine efovi misija ili zamenici efova misija iz zemalja lanica EU uBriselu.
322
325
a u skladu sa koordinacijom procesa odluivanja o evropskim pitanjima. Naravno, imajui u vidu rad Saveta i aktuelne probleme razmatrane na nivou Saveta EU i/ili Evropske komisije, obino bi pozivali i druge strunjake na periodino organizovane sastanke (najmanje dva puta sedmino ponedeljkom). Glavni zadatak ove grupe je da raspravlja i odobri:
n
ivotna sredina, ribarstvo, saobraaj, zatita potroaa, zapoljavanje i socijalna pitanja, obrazovanje, kultura, turizam, poljoprivreda veterinarska i fitosanitarna pitanja). Komisiju predstavljaju imenovani naelnici iz sledeih dravnih tela: Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo saobraaja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo ivotne sredine, itd.; 3 Komisija za pitanja EU 2 odgovorna za koordiniranje politike vezane za pitanja EU o kojima se raspravlja na nivou COREPER 2 (spoljni poslovi, Zajednika spoljna i bezbednosna politika (CFSP655) i druga pitanja opte prirode, ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN656), razvoj, pravosue i interna pitanja, budet). U komisiji su zastupljeni sledei organi centralnih vlasti: Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo poljoprivrede; 4 Vlada odobrava kljune slovake politike vezane za Evropsku uniju; 5 Narodna skuptina odobrava miljenja/mandate u vezi sa pitanjima koja se odnose na EU; u sluaju da se odobre, lanovi Vlade su obavezni da postupaju u skladu sa usvojenim miljenjem.
Koordinacija evropskih poslova Ministarstvo ivotne sredine
kvirne pozicije kao mandat ekspertu za dalju raspravu / pregoO vore o zakonodavnom predlogu na Sastanku radnih grupa Saveta u Briselu (u skladu sa mesenim programom Predsednitva); I nstrukcije pripremljene za Komisiju za pitanja EU 1 COREPER 1; acrt mandata u sluaju da se pitanje podnosi Savetu za ivotnu N sredinu na dalju raspravu/odluivanje (mora ga odobriti Nacionalni savet); i K omentare i miljenja o dokumentima pripremljenim za pregovore na nivou radnih grupa (Saveta) i na nivou komiteta eksperata Komisije.
Odeljenje za evropske poslove kljuno odeljenje za svakodnevnu koordinaciju sa kljunim partnerima:

n
Stalno predstavnitvo Slovake Republike u EU u Briselu; Ministarstvo spoljnih poslova; K abinet predsednika vlade; Nacionalni savet Slovake Republike; Savet EU, i vropska komisija Generalna direkcija za ivotnu sredinu; sa sledeE im glavnim zadacima: - koordinacija evropskih poslova vezanih za agendu o ivotnoj sredini unutar Ministarstva ivotne sredine, ali takoe u odnosu na druga
Sektorska koordinaciona grupa za ivotnu sredinu osnovana je u junu 2003. godine, oko godinu dana pre nego to je Slovaka pristupila EU, kao ministarsko savetodavno telo na nivou naelnika odeljenja iz Ministarstva ivotne sredine, Slovake agencije za ivotnu sredinu i drugih predstavnika dravnih vlasti, ministarstava ili drugih tela, zavisno od konkretnog zakonodavnog predloga u okviru delovanja Saveta. lanstvo u Sektorskoj koordinacionoj grupi tokom 2003. godine, zavisilo je od odgovornosti u odnosu na zakonodavstvo EU (uredbe, direktive) iz 22. poglavlja o ivotnoj sredini,
655 Zajednika spoljna i bezbednosna politika EU EU Common Foreign and Security Policy (CFSP). 656 Savet za ekonomska i finansijska pitanja EU (Economic and Financial Affairs Council ECOFIN) ine ministri finansija iekonomije drava lanica EU.
324
327
estvuju u radu ekspertskih radnih grupa i komiteta Evropske komiu sije, kao i da prisustvuju sastancima Radne grupe za ivotnu sredinu i Radne grupe za meunarodna pitanja u oblasti ivotne sredine pri Savetu EU preko imenovanog eksperta; pripremaju dokumenta za raspravu u institucijama EU i da o brauju komentare i odgovore na razliite dokumente i upitnike, te da ih prosleuju Evropskoj komisiji preko Odeljenja za evropske poslove.
ministarstva (npr. Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo saobraaja, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo zdravlja); - praenje obaveza i zadataka iz evropske agende; - brza distribucija informacija i dokumenata svim akterima; - organizovanje sastanaka Sektorske koordinacione grupe; - priprema izjava i instrukcija za predstavnike Slovake Republike u Savetu za ivotnu sredinu u bliskoj saradnji sa nacionalnim ekspertima; i - direktna komunikacija sa Stalnim predstavnitvom Slovake Republike u EU.
Slovaka agencija za ivotnu sredinu657
Nacionalni eksperti / profesionalci
Strunjaci u specijalizovanim odeljenjima Ministarstva imaju kljunu ulogu u celokupnom zakonodavnom procesu, i to ne samo na nacionalnom ve i na nivou Evropske unije. Kvalifikovani i obueni eksperti koji teno govore engleski i/ili francuski jezik predstavljaju osnovu ili temelj ne samo za profesionalnu odbranu nacionalnih interesa na nivou EU, ve i za potonju adekvatnu transpoziciju i implementaciju zakonodavstva EU. Svaki ekspert je preteno odgovoran za izradu podrobne dokumentacije za pripremu okvirne/pregovarake pozicije o kojoj e se raspravljati/pregovarati na nivou radne grupe (Saveta EU) i drugih tela unutar date oblasti/agende/ pitanja za koje je zaduen taj ekspert. Sva profesionalna odeljenja Ministarstva za ivotnu sredinu, u okviru svojih odgovornosti u odnosu na aktuelne/budue zakonske propise, u obavezi su da:
n
Slovaka agencija za ivotnu sredinu (SEA) predstavlja kljuni punkt za Evropsku agenciju za ivotnu sredinu (EEA658) u Slovakoj, i ona je lanica EEA od 2001. godine. SEA je takoe odgovorna za skoro sve nacionalne izvetaje Evropskoj uniji koji se odnose na ivotnu sredinu. Devetog septembra 2004. godine, Kabinet premijera je odobrio nacrt procedure za obezbeivanje usaglaenosti sa obavezama proisteklim iz lanstva Slovake Republike u EU, u kome se naznaava napredak u aktivnostima usmerenim ka obezbeivanju punog izvetavanja za Slovaku kao zemlju lanicu.
Stalno predstavnitvo Slovake Republike u Evropskoj uniji u Briselu659
Nakon pristupanja Slovake Evropskoj uniji (1. maja, 2004. godine), Misija Slovake Republike u Evropskoj uniji je bila preimenovana u Stalno predstavnitvo Slovake Republike u Evropskoj uniji. Promenjen je ne samo naziv, ve i opis poslova diplomatskog osoblja. Teite aktivnosti je uglavnom na predstavljanju Slovake Republike na sastancima Saveta Evropske unije. Slovaka, kao punopravni lan, mora biti aktivno ukljuena u proces odlu657 Slovaka agencija za ivotnu sredinu (Slovensk agentra ivotnho prostredia (SAP) ili Slovak Environmental Agency (SEA), http://www.sazp.sk/public/index/index.php?lang=en. 658 Evropska agencija za ivotnu sredinu (European Environmental Agency, http://www.eea.europa.eu/). 659 Stalno predstavnitvo Slovake Republike u Evropskoj uniji (Permanent Representation of Slovakia, http://europa.eu/whoiswho/public/index.cfm?fuseaction=idea.hierarchy&nodeID=173121&lang=en).
prate razvoj zakonodavstva EU u oblasti ivotne sredine; bezbede zadovoljavajuu implementaciju zakonodavstva EU (unutar o nadlenosti Ministarstva ivotne sredine);
326
329
Evropska tela na ijim sastancima uestvuju predstavnici Slovake Republike
Zastupljenost u radnim grupama i komitetima Evropske komisije
ivanja, a takoe je pojaano diplomatsko osoblje u Briselu. Pozicija ataea za ivotnu sredinu je u januaru 2004. godine, pojaana dodavanjem jo jednog slubenika tako da su sada na toj poziciji popunjena dva radna mesta. Dodatno pojaanje od jo dva slubenika je bilo potrebno poev od 1. januara 2005. godine, na radnim pozicijama ataea za ivotnu sredinu i asistenta, ali iz finansijskih razloga to jo uvek nije realizovano. Glavne aktivnosti / odgovornosti ataea za ivotnu sredinu:
n
risustvovanje sastancima Radne grupe za ivotnu sredinu i, kada je p to potrebno, sastancima Radne grupe za meunarodne aspekte ivotne sredine; ee na sastancima COREPER 1 koji se odnose na pitanja ivotne u sredine; risustvovanje sastancima ministara ivotne sredine (Savet za ivotnu p sredinu); uee na sastancima drugih tela i radnih grupa Saveta i komiteta Evropske komisije po potrebi zajedno sa drugim akterima zakonodavnog procesa i zvetavanje o sastancima i raspravama (brifing lanova Grupe i Mertens660 zamenika ambasadora u COREPER i ministra pre zasedanja Saveta ministara).
Slovaki delegati takoe uestvuju na sastancima komiteta Evropske komisije kako bi upranjavali ovlaenja preneta na Komisiju putem vaeeg zakonodavstva Evropske unije. Ovi komiteti imaju savetodavnu, upravnu ili regulatornu funkciju, i njihovo ustanovljavanje se temelji na direktivama i uredbama. Komiteti uestvuju u pripremi novih zakonskih propisa kroz postupak poznat u evroargonu kao komitologija661 ili odborska procedura, a iji je cilj da se obezbedi implementacija propisa EU. Aktivnosti Komiteta uglavnom se odnose na procenu usaglaenosti sa regulatornim zahtevima zbog kojih su i formirani, i proistiu iz odredaba koje omoguavaju podnoenje amandmana/izmena. Uee u radu komiteta, sada kad smo punopravni lanovi, je nuno kako bi se obezbedili interesi Slovake Republike prilikom donoenja odluka koje su obavezujue za Evropsku komisiju. Preporueni instrumenti za unapreenje aktivnosti transpozicije i implementacije (ne samo u procesu pristupanja):
n
inning partnerstvo662 (institucionalno jaanje) i laki twinning prograw mi ovde je najvanije ustanoviti pravila za nacionalne lake twinning programe na nain koji e omoguiti ekspertima iz ministarstava i drugih dravnih organa da putuju i razmene/steknu struno znanje i/ili iskustva bez ikakvih ogranienja ili restrikcija, odnosno na nain koji e podsticati ovakve aktivnosti;
660 Grupa Mertens pomae uplaniranju aktivnosti na sedminim sastancima zamenika stalnih predstavnika drava lanica EU poznatim pod imenom COREPER I. Osnovana je 1993. godine iine je pomonici zamenika stalnih predstavnika, vii lan Sekretarijata Saveta ministara ilan pravne slube Saveta. Ime je dobila po belgijskom diplomati koji je bio prvi predsedavajui ove grupe. Njen parnjak za COREPER 2 je grupa Antii koja je takoe nazvana po svom prvom predsedavajuem (italijanski diplomata Paolo Antii, 1975. god.).
661 Odborska procedura, komitologija, je postupak koji Evropska komisija primenjuje pri donoenju mera za implementaciju zakonodavstva EU. Ovim postupkom Evropska komisija trai miljenje strunih odbora iji su lanovi strunjaci drava lanica EU. Postupak omoguava Evropskoj komisiji uspostavljanje dijaloga sa dravnim administracijama pre usvajanja mera za implementaciju radi pronalaenja one koja bi najvie odgovarala situaciji u dravama lanicama na koje se konkretna mera odnosi. Odbori se dele u tri grupe: savetodavne odbore, ije miljenje Evropska komisija mora primiti na znanje; upravljake odbore, ije miljenje Evropska komisija, u sluaju neslaganja sa predlogom mere Komisije, mora uputiti Savetu EU na razmatranje; regulatorne odbore, ije je odobrenje nuno da bi Evropska komisija donela meru za implementaciju. (http://www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/pojmovnik-eu/#O). 662 Twinning projekat prua okvir za partnersku saradnju izmeu administracije potencijalne zemlje lanice i administracija zemalja lanica EU u oblasti transpozicije i implementacije acquis-ja.
328
331
Korisni linkovi i izvori informacija
EU Evropska komisija, Primena prava EU Evropska agencija za ivotnu sredinu http://ec.europa.eu/eu_law/index_en.htm http://www.eea.europa.eu/ http://www.eionet.europa.eu/
Mrea IMPEL 663 (inspekcije u oblasti ivotne sredine).
Preporuene (male) aktivnosti (koje donose velike koristi u svakodnevnom poslu): Stalna izgradnja kapaciteta / edukacija na nivou eksperata:
n
azmena iskustava sa drugim zemljama/ministarstvima/resorima zar snovanim na stalnim aktivnostima (bilateralni seminari); azmena eksperata tokom perioda predsedavanja (makar na nivou r odeljenja za koordinaciju EU, ako postoji mogunost za to); ktivno uee na svim specifinim strunim neformalnim sastancia ma koje obino organizuje tim predsedavajue ili susedne zemlje (a koji se redovno organizuju za eksperte u kljunim oblastima; i ne tako redovno, ali uz veliku dodatnu vrednost na nivou koordinatora EU); ontinuirana jezika edukacija eksperata; posebno je koristan spoj k radionica za jezik i radionica za pregovarake vetine.
Evropska mrea za obavetavanje i posmatranje Globalni monitoring za ivotnu sredinu i bezbednost Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, sedite Evropski biro za ivotnu sredinu
http://www.gmes.info/
http://www.rec.org/ http://www.eeb.org/
Slovaka Ministarstvo ivotne sredine Slovake Republike Slovaka agencija za ivotnu sredinu Slovaki informativni portal o Evropskoj uniji (najvei u Slovakoj) Stalno predstavnitvo Slovake Republike u EU, Brisel Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, Slovaka
www.enviro.gov.sk http://www.sazp.sk/public/index/index. php?lang=en http://www.euractiv.sk/
http://www.mzv.sk/szbrusel
http://www.rec.sk/
663 Mrea Evropske unije za implementaciju iprimenu zakona oivotnoj sredini (IMPEL, the European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law, http://impel. eu/).
330
333
5. Deo Recenzije
Prof. dr Radmilo Pei Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet
Recenzija prirunika Vodi kroz EU politike ivotna sredina autora prof. dr Dragoljuba Todia
Slobodno se moe rei da, u naoj akademskoj i strunoj javnosti, za prirunikom posveenim evropskoj pravnoj regulativi u domenu zatite ivotne sredne, ve due vreme, postoji nasuna potreba. Jo od Vodia za dobro upravljanje u oblasti ivotne sredne, koji se pojavio 2003. godine, u izdanju UNDP - Regionalne kancelarije za Evropu i Zajednicu nezavisnih drava, nismo imali prilike da na jednom mestu dobijemo lako dostupne, precizne i sistematizovane informacije u ovoj oblasti. Zato nas veoma raduje to e ova dragocena publikacija uskoro biti stavljena na uvid naoj javnosti. Osnovne vrline ovog putokaza za dalje izuavanje i praktinu primenu su: dobra sistematizovanost prikazane materije, produbljena
5. DEO Recenzije
335
Dr Vid Vukasovi Nauni savetnik, Beograd
slika aktuelnih napora u ovom domenu kod nas, te brojni korisni prilozi i linkovi, koji vode ka izvornim dokumentima EU. Na osnovu uvida u pripremljeni tekst, smatramo da ovaj prirunik treba to pre objaviti, u okviru edicije VODII KROZ EU POLITIKE, u izdanju Evropskog pokreta u Srbiji.
Recenzija prirunika Vodi kroz EU politike zatita ivotne sredine prof. dr Dragoljuba Todia
Vodi kroz EU politike ivotna sredina profesora dr Dragoljuba Todia namenjen je boljem obavetavanju nae akademske, strune i ire javnosti o pravnoj regulativi EU u domenu zatite ivotne sredine. Rad je podeljen na etiri dela. Prvi je posveen razmatranju optih okvira politike EU u oblasti ivotne sredine. U njemu se na pregledan, ali i visoko struan nain italac upoznaje sa jednim od najzaajnijih i najobimnijih polja aktivnosti EU. Bez objanjenja razvoja politike EU u oblasti ivotne sredine i nadlenosti i rada njenih institucija koje se bave kreiranjem i sprovoenjem te politike ne bi bio mogu nastavak izlaganja u noseem drugom delu. Drugi deo je posveen kljunom predmetu ovog prirunika: Izvorima Prava ivotne Sredine EU. Autor je obradio ovaj deo publikacije na krajnje profesionalan i iscrpan nain, snabdevi ga bogatom naunom aparaturom u tolikoj meri da se moe govoriti o tekstu koji ispunjava i sve zahteve naunog rada. Navodei Lisabonski ugovor, kao primarni izvor prava, on posebnu panju poklanja takozvanom horizontalnom zakonodavstvu koje obuhvata razliita pitanja i propise koji imaju meusektorski znaaj, kao na primer, uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine ili izuzetno znaajno pitanje odgovornosti za tetu priinjenu ivotnoj sredini. Najvei deo teksta Drugog dela Vodia odnosi se na odreene konkretne oblasti, poev od propisa kojima se pravno reguliu nuklearna bezbednost i
334
5. DEO Recenzije
337
radioaktivni otpad, preko zatita i upravljanje vodama, do upravljanja otpadom i primene istih tehnologija. Napisan je pregledno sa mnotvom korisnih podataka, pri emu posebno impresioniraju navedeni internet izvori i bogata literatura. Autor s pravom pridaje izuzetan znaaj sprovoenju propisa EU, pa ovom, esto sloenom i veoma zahtevnom, procesu posveuje poseban Trei deo Vodia. Zbog razliitih okolnosti i veeg broja razliitih subjekata koji su ukljueni ili mogu biti ukljueni u pomenuti proces on, kako profesor Todi istie, samo poinje izradom nacrta pojedinih propisa i njihovim usvajanjem na nacionalnom planu, da bi kasnije zahtevao i itav niz drugih mera, ukljuujui u nekim sluajevima i izgradnju novih institucija ili reformu postojeih, dodatnu obuku razliitih subjekata sistema zatite ivotne sredine, dodatna finansijska i druga materijalna sredstva, itd. Autor ukazuje i na injenicu da se u Srbiji od 2007. godine, sistematski prati napredak u sprovoenju propisa EU u nacionalni pravni sistem, pri emu je 2010. godine, sainjen peti izvetaj. etvrti deo je posveen iskustvu Slovake. Najzad, svaku pohvalu zasluuju i dodaci: est priloga, pojmovnik i bogat spisak literature. Moe se zakljuiti, na osnovu uvida u pripremljeni rukopis Vodia, da ovaj prirunik zasluuje da bude objavljen u ediciji Vodii kroz EU politike, a u izdanju Evropskog pokreta u Srbiji.
6. Deo Prilozi
Prilog I
Najznaajniji opti dokumenti EU u oblasti ivotne sredine European Commission, Communication from the Commission, Brussels, 3.3.2010 COM(2010) 2020 final http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=COM:2010:2020:FIN:EN:PDF
A strategy for smart, sustainable and inclusive growth
Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme
OJ L 242, 10.09.2002, p. 1-15. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri= OJ:L:2002:242:0001:0001:EN:PDF
Future noise policy, European Commission Green paper,
Commission of the European Communities, COM (96) 540 Final, Brussels, 04.11.1996. http://ec.europa.eu/environment/noise/pdf/ com_96_540.pdf Council of the European Union, Brussels, 2006. Preuzeto iz http://ec.europa/sustainable/docs/renewed/ eu_sds_en.pdf
Renewed EU sustainable development strategy,
336
6. DEO PRILOZI
339
Najznaajniji opti dokumenti EU u oblasti ivotne sredine Seventh Annual Survey on the implementation and enforcement of Community environmental law 2005, Commission of the European Communities, SEC(2006) 1143, Brussels. http://ec.europa.eu/environment/legal/law/pdf/7th_ en.pdf Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2004)60 final, Brussels. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri= CELEX:52005DC0718:EN:NOT Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2005) 666 final, Brussels. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=CELEX:52005DC0666:EN:NOT Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, COM(2005) 446 final, Brussels. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/com/2005/ com2005_0446en01.pdf Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, COM(2005)504 final, Brussels. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=CELEX:52005DC0504:EN:NOT
Najznaajniji opti dokumenti EU u oblasti ivotne sredine Communication from the Commission to the Council, the European Parliament and the Economic and Social Committee, Brussels, 1.7.2002, COM(2002) 349 final http://ec.europa.eu/environment/ppps/1st_step_com. htm
Towards a Thematic Strategy on the Sustainable Use of Pesticides
Towards a thematic strategy on the urban environment,
Prilog II
Spisak stratekih dokumenata RS u oblasti ivotne sredine ili od znaaja za oblast ivotne sredine Vlada Republike Srbije. Beograd, 2010. http://www. ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document. htm (Slubeni glasnik RS, br. 12/10) Vlada Republike Srbije. Beograd, 2008. http://www. odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf (Slubeni glasnik RS, br. 57/08) Vlada Republike Srbije, Beograd, 2011. http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija. php?id=45678 Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. (http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/ dokumenti/zakoni-i-nacrt-zakona/propisi/strategija_ upravljanja_otpadom_konacno.pdf) Slubeni glasnik RS, br. 29/2010. Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009. (http://www. srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678)
Taking sustainable use of resources forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste,
Nacionalni program zatite ivotne sredine
Thematic Strategy on air pollution,
Nacionalna strategija odrivog razvoja Thematic Strategy on the Protection and Conservation of the Marine Environment,
Strategija bioloke raznovrstnosti Republike Srbije za period od 20112018. godine
Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources,
Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2005) 670 final, {SEC(2005) 1683}, {SEC(2005) 1684}, Brussels. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=COM:2005:0670:FIN:EN:PDF
Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine
Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji
Thematic Strategy for Soil Protection,
Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Region, Brussels, 22.0.2006, COM(2006) 231 final http://ec.europa.eu/environment/soil/pdf/ com_2006_0231_en.pdf
Prva (Inicijalna) nacionalna komunikacija Republike Srbije, nacrt, (UNFCCC)
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Beograd, oktobar 2010. http://www.ekoplan.gov.rs/src/Prva-nacionalnakomunikacija-Republike-Srbije-972-c46-content.htm
338
6. DEO PRILOZI
341
Spisak stratekih dokumenata RS u oblasti ivotne sredine ili od znaaja za oblast ivotne sredine Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva Nacionalni implementacioni plan za sprovoenje Stokholmske konvencije
Spisak stratekih dokumenata RS u oblasti ivotne sredine ili od znaaja za oblast ivotne sredine Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju Strategija regulatorne refrome u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, Vlada Republike Srbije Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/NPI/ Revidirani_NPI_2009.pdf
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Beograd, 2010. http://www.srbija.gov.rs/vesti/ dokumenti_sekcija.php?id=45678
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009. http://www. ekoplan.gov.rs/srl/upload-centar/dokumenti/projekti-iaktivnosti/pops/projektipops.pdf Republika agencija za prostorno planiranje http://www.rapp.gov.rs/media/zakoni/Zakon_o_ prostornom_planu_RS-cir.pdf (Slubeni glasnik RS, br. 88/10) Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Republika agencija za prostorno planiranje.Beograd. 2009. http://www.rapp.gov.rs/media/New%20Folder/ STRATEGIJA,PRRS.pdf Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. http://www. srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 Vlada Republike Srbije, Beograd. 2005. (Slubeni glasnik RS, br. 44/05) Vlada Republike Srbije, Beograd, 2006. http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija. php?id=45678 ili http://www.minpolj.sr.gov.yu/ index.php?Itemid=75&id=64&option=com_ content&task=view;) Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Uprava za ume, Beograd, 2006. (http://www.minpolj. sr.gov.yu/index.php?option=com_docman&task=cat_ view&gid=60&Itemid=67 Vlada Republike Srbije, Beograd, 2002. (Sl. glasnik RS, br. 11/2002)
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008. http://www.srp. gov.rs/srp/doc/Strategija_Reg_Ref.pdf
Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do 2020. godine
Strategija prostornog razvoja Republike Srbije 2009-2013-2020.
Strategija uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u RS za period 2010. do 2012. godine Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine,
Prilog III
Spisak znaajnijih propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS (do 2012) Regulation (EC) No 1221/2009 of the European parliament and of the Council of 25 November 2009 on the voluntary participation by organisations in a Community eco-management and audit scheme (EMAS), repealing Regulation (EC) No 761/2001 and Commission Decisions 2001/681/EC and 2006/193/EC 75/436/Euratom, ECSC, EEC: Council Recommendation of 3 March 1975 regarding cost allocation and action by public authorities on environmental matters Directive 2006/12/EC of the European Parliament and of the Council of 5 April 2006 on waste Directive 91/689/EEC of 12 December 1991 on hazardous waste 2000/532/EC: Commission Decision of 3 May 2000 replacing Decision 94/3/EC establishing a list of wastes pursuant to Article 1(a) of Council Directive 75/442/EEC on waste and Council Decision 94/904/EC establishing a list of hazardous waste pursuant to Article 1(4) of Council Directive 91/689/EEC on hazardous waste (notified under document number C(2000) 1147) (Text with EEA relevance)
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. Vlada Republike Srbije.
Strategija razvoja umarstva Republike Srbije,
Vodoprivredna osnova Republike Srbije
Strategija za smanjenje siromatva
Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. http://www.prsp.gov.rs/
340
6. DEO PRILOZI
343
Spisak znaajnijih propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS (do 2012) Council Directive 1999/31/EC of 26 April 1999 on the landfill of waste Regulation (EC) No 850/2004 of the European Parliament and of the Council of 29 April 2004 on persistent organic pollutants and amending Directive 79/117/EEC Council Directive 96/59/EC of 16 September 1996 on the disposal of polychlorinated biphenyls and polychlorinated terphenyls (PCB/PCT) Council Directive 78/176/EEC of 20 February 1978 on waste from the titanium dioxide industry Council Directive 82/883/EEC of 3 December 1982 on procedures for the surveillance and monitoring of environments concerned by waste from the titanium dioxide industry Council Directive 1999/13/EC of 11 March 1999 on the limitation of emissions of volatile organic compounds due to the use of organic solvents in certain activities and installations European Parliament and Council Directive 94/63/EC of 20 December 1994 on the control of volatile organic compound (VOC) emissions resulting from the storage of petrol and its distribution from terminals to service stations Council Directive 93/12/EEC of 23 March 1993 relating to the sulphur content of certain liquid fuels Council Directive 1999/32/EC of 26 April 1999 relating to a reduction in the sulphur content of certain liquid fuels and amending Directive 93/12/EEC Directive 98/70/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 1998 relating to the quality of petrol and diesel fuels and amending Council Directive 93/12/EEC Directive 2003/17/EC of the European Parliament and of the Council of 3 March 2003 amending Directive 98/70/EC relating to the quality of petrol and diesel fuels (Text with EEA relevance) Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants Directive 2001/81/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on national emission ceilings for certain atmospheric pollutants Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council of 17 May 2006 on certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance) Directive 2006/40/EC of the European Parliament and of the Council of 17 May 2006 relating to emissions from air conditioning systems in motor vehicles and amending Council Directive 70/156/ EEC (Text with EEA relevance)
Spisak znaajnijih propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS (do 2012) Commission Regulation (EC) No 303/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of companies and personnel as regards stationary refrigeration, air conditioning and heat pump equipment containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance) Commission Regulation (EC) No 304/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of companies and personnel as regards stationary fire protection systems and fire extinguishers containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance)
Commission Regulation (EC) No 305/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of personnel recovering certain fluorinated greenhouse gases from high-voltage switchgear (Text with EEA relevance)
Commission Regulation (EC) No 306/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, minimum requirements and the conditions for mutual recognition for the certification of personnel recovering certain fluorinated greenhouse gas-based solvents from equipment (Text with EEA relevance) Commission Regulation (EC) No 307/2008 of 2 April 2008 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, minimum requirements for training programmes and the conditions for mutual recognition of training attestations for personnel as regards air-conditioning systems in certain motor vehicles containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance) Commission Regulation (EC) No 1493/2007 of 17 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, the format for the report to be submitted by producers, importers and exporters of certain fluorinated greenhouse gases Commission Regulation (EC) No 1497/2007 of 18 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, standard leakage checking requirements for stationary fire protection systems containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance)
Commission Regulation (EC) No 1494/2007 of 17 December 2007 establishing, pursuant to Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council, the form of label and additional labelling requirements as regards products and equipment containing certain fluorinated greenhouse gases (Text with EEA relevance)
342
6. DEO PRILOZI
345
Spisak znaajnijih propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS (do 2012) Council Directive 89/106/EEC of 21 December 1988 on the approximation of laws, regulations and administrative provisions of the Member States relating to construction products Directive 2007/2/EC of the European Parliament and of the Council of 14 March 2007 establishing an Infrastructure for Spatial Information in the European Community (INSPIRE) Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy
Spisak znaajnijih propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS (do 2012) Directive 2002/95/EC of the European Parliament and of the Council of 27 January 2003 on the restriction of the use of certain hazardous substances in electrical and electronic equipment Directive 2002/96/EC of the European Parliament and of the Council of 27 January 2003 on waste electrical and electronic equipment (WEEE) - Joint declaration of the European Parliament, the Council and the Commission relating to Article 9 Council Directive 92/43/EEC of 21 May 1992 on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora Council Directive 79/409/EEC of 2 April 1979 on the conservation of wild birds 2004/224/EC: Commission Decision of 20 February 2004 laying down arrangements for the submission of information on plans or programmes required under Council Directive 96/62/EC in relation to limit values for certain pollutants in ambient air (Text with EEA relevance) (notified under document number C(2004) 491) Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol
Directive 2004/35/CE of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on environmental liability with regard to the prevention and remedying of environmental damage Regulation (EC) No 166/2006 of the European Parliament and of the Council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant Release and Transfer Register and amending Council Directives 91/689/EEC and 96/61/EC (Text with EEA relevance) Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January 2003 on public access to environmental information and repealing Council Directive 90/313/EEC European Parliament and Council Directive 94/62/EC of 20 December 1994 on packaging and packaging waste Council Directive 87/217/EEC of 19 March 1987 on the prevention and reduction of environmental pollution by asbestos Directive 2000/76/EC of the European Parliament and of the Council of 4 December 2000 on the incineration of waste Council Directive 75/439/EEC of 16 June 1975 on the disposal of waste oils Council Directive 91/692/EEC of 23 December 1991 standardizing and rationalizing reports on the implementation of certain Directives relating to the environment Council Directive 67/548/EEC of 27 June 1967 on the approximation of laws, regulations and administrative provisions relating to the classification, packaging and labelling of dangerous substances Directive 2006/66/EC of the European Parliament and of the Council of 6 September 2006 on batteries and accumulators and waste batteries and accumulators and repealing Directive 91/157/ EEC
2005/166/EC: Commission Decision of 10 February 2005 laying down rules implementing Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol (notified under document number C(2005) 247) Regulation (EC) No 1272/2008 of the European Parliament and of the Council of 16 December 2008 on classification, labelling and packaging of substances and mixtures, amending and repealing Directives 67/548/EEC and 1999/45/EC, and amending Regulation (EC) No 1907/2006
Regulation (EC) No 1907/2006 of the European Parliament and of the Council of 18 December 2006 concerning the Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals (REACH), establishing a European Chemicals Agency, amending Directive 1999/45/EC and repealing Council Regulation (EEC) No 793/93 and Commission Regulation (EC) No 1488/94 as well as Council Directive 76/769/EEC and Commission Directives 91/155/EEC, 93/67/EEC, 93/105/EC and 2000/21/EC
Directive 98/8/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998 concerning the placing of biocidal products on the market
Regulation (EC) No 648/2004 or the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 on detergents
344
6. DEO PRILOZI
347
Prilog IV Spisak propisa RS u oblasti ivotne sredine Prilog IVA: Znaajniji nacionalni propisi u oblasti ivotne sredine
I Opti propisi i horizontalno zakonodavstvo Ustav Republike Srbije Zakon o zatiti ivotne sredine Zakon o Fondu za zatitu ivotne sredine Uredba o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade Uredba o merilima i kriterijumima za povraaj, oslobaanje i smanjenje plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine Uredba o odreivanju aktivnosti ije obavljanje utie na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, broj 98/06) (Slubeni glasnik RS, br. 135/04, 36/09, 36/09 dr. zakon i 72/09 dr. zakon) (Slubeni glasnik RS, broj 72/09)
Spisak znaajnijih propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS (do 2012) Directive 2002/49/EC of the European Parliament and of the Council of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise - Declaration by the Commission in the Conciliation Committee on the Directive relating to the assessment and management of environmental noise Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council of 12 March 2001 on the deliberate release into the environment of genetically modified organisms and repealing Council Directive 90/220/EEC Regulation (EC) No 1946/2003 of the European Parliament and of the Council of 15 July 2003 on transboundary movements of genetically modified organisms Regulation (EC) No 1829/2003 of the European Parliament and of the Council of 22 September 2003 on genetically modified food and feed Regulation (EC) No 1830/2003 of the European Parliament and of the Council of 22 September 2003 concerning the traceability and labelling of genetically modified organisms and the traceability of food and feed products produced from genetically modified organisms and amending Directive 2001/18/EC 2002/811/EC: Council Decision of 3 October 2002 establishing guidance notes supplementing Annex VII to Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council on the deliberate release into the environment of genetically modified organisms and repealing Council Directive 90/220/EEC 2002/812/EC: Council Decision of 3 October 2002 establishing pursuant to Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council the summary information format relating to the placing on the market of genetically modified organisms as or in products Commission Decision of 23 February 2004 laying down detailed arrangements for the operation of the registers for recording information on genetic modifications in GMOs, provided for in Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council 2002/623/EC: Commission Decision of 24 July 2002 establishing guidance notes supplementing Annex II to Directive 2001/18/EC of the European Parliament and of the Council on the deliberate release into the environment of genetically modified organisms and repealing Council Directive 90/220/EEC
(Slubeni glasnik RS, br. 113/05 i 6/07, 8/10)
(Slubeni glasnik RS, Broj 113/05)
(Slubeni glasnik RS, broj 109/09)
Uredba o kriterijumima za utvrivanje naknade za zatitu i unapreivanje ivotne sredine i najvieg iznosa naknade Uredba o sadrini i nainu voenja informacionog sistema zatite ivotne sredine, metodologiji, strukturi, zajednikim osnovama, kategorijama i nivoima sakupljanja podataka, kao i o sadrini informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost Pravilnik o utvrivanju usklaenih iznosa naknada za zagaivanje ivotne sredine
(Slubeni. glasnik RS, br. 7/11)
346
6. DEO PRILOZI
349
I Opti propisi i horizontalno zakonodavstvo Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagaivanja, kao i metodologiji za vrste, naine i rokove prikupljanja podataka Pravilnik o vrsti opreme i sadrini i izgledu oznake inspektora za zatitu ivotne sredine Pravilnik o obrascu slubene legitimacije inspektora za zatitu ivotne sredine
II Zatita od jonizujuih zraenja i nuklearna sigurnost Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ (Slubeni list SRJ, br. 12/95)
(Sl. glasnik RS, br. 91/2010)
(Slubeni list SRJ, br. 12/95)
(Slubeni glasnik RS, br. 35/05, 23/06, 7/07, 64/07 i 94/08)
Pravilnik o nainu primene izvora jonizujuih zraenja u medicini Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vrenje sistematskog ispitivanja sadraja radionuklida u ivotnoj sredini Pravilnik o uslovima za promet i korienje radioaktivnih materijala, rendgen aparata i drugih ureaja koji proizvode jonizujua zraenja Pravilnik o granicama izlaganja jonizujuim zraenjima
(Slubeni list SRJ, br. 32/98 i 33/98)
(Slubeni list SRJ, br. 32/98, 67/02 i 70/02)
Procena uticaja na ivotnu sredinu Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu Pravilnik o sadrini zahteva za odluivanje o potrebi izrade studije uticaja i sadraju zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu Pravilnik o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu Pravilnik o javnom uvidu, prezentaciji i javnoj raspravi studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04 i 36/09)
(Slubeni list SRJ, broj 32/98)
(Slubeni glasnik RS, broj 135/04, 88/10)
Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vrenje dekontaminacije Pravilnik o granicama radioaktivne kontaminacije ivotne sredine i o nainu sprovoenja dekontaminacije Pravilnik o nainu i uslovima, sakupljanja, uvanja, evidentiranja, skladitenja, obraivanja i odlaganja radioaktivnog otpadnog materijala
Odluka o osnivanju Javnog preduzea za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji
(Slubeni glasnik RS, broj: 50/09)
Odluka o osnivanju Agencije za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije
348
6. DEO PRILOZI
351
II Zatita od jonizujuih zraenja i nuklearna sigurnost Odluka o strunoj spremi i zdravstvenim uslovima lica koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja Odluka o evidencijama o izvorima jonizujuih zraenja i o ozraenosti stanovnitva, pacijenata i lica koja su pri radu izloena dejstvu jonizujuih zraenja Odluka o sistematskom ispitivanju sadraja radionuklida u ivotnoj sredini Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vrenje merenja radi procene stepena izloenosti jonizujuim zraenjima lica koja rade sa izvorima zraenja, pacijenata i stanovnitva Odluka o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni rad, putanje u rad, korienje i trajan prestanak rada nuklearnog objekta Odluka o izradi i sadraju izvetaja o nuklearnoj sigurnosti i druge dokumentacije potrebne za utvrivanje ispunjenosti mera nuklearne sigurnosti Odluka o uslovima za promet i korienje nuklearnih materijala i nainu voenja evidencije o nuklearnim materijalima po zonama materijalnih bilansa Odluka o nainu i uslovima sistematskog ispitivanja prisustva radionuklida u ivotnoj sredini u okolini nuklearnog objekta
II Zatita od jonizujuih zraenja i nuklearna sigurnost Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja rade na poslovima i zadacima upravljanja proizvodnim procesom u nuklearnom objektu i na poslovima i zadacima nadzora nad tim procesom
Zatita od nejonizujuih zraenja Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja (Slubeni glasnik RS, broj 36/09)
Pravilnik o izvorima nejonizujuih zraenja od posebnog interesa, vrstama izvora, nainu i periodu njihovog ispitivanja Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujuim zraenjima Pravilnik o sadrini evidencije o izvorima nejonizujuig zraenja od posebnog interesa
(Slubeni list SRJ, broj 42/97) Pravilnik o sadrini i izgledu obrasca izvetaja o sistematskom ispitivanju nivoa nejonizujuih zraenja u ivotnoj sredini (Slubeni list SRJ, broj 42/97) Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vre poslove sistematskog ispitivanja nivoa nejonizujuih zraenja, kao i nain i metode sistemskog ispitivanja u ivotnoj sredini Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vre poslove ispitivanja nivoa zraenja izvora nejonizujuih zraenja od posebnog interesa u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik RS, broj 104/09)
Odluka o kriterijumima za ocenu sigurnosti nuklearnog objekta
350
6. DEO PRILOZI
353
III Zatita voda Zakon o vodama Zakon o vodama (Slubeni glasnik RS, br. 30/2010) (Slubeni glasnik RS, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05) (Slubeni list SRJ, broj 59/98, Slubeni glasnik RS, broj 101/05) (Slubeni glasnik SRS, broj 88/10) Pravilnik o uslovima koji moraju da ispunjavaju preduzea i druga pravna lica koja vre odreenu vrstu ispitivanja kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie Pravilnik o nainu odreivanja i odravanja zona sanitarne zatite izvorita vodosnabdevanja Pravilnik o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode Naredba o utvrivanju operativnog plana odbrane od poplava za 2010. godinu
III Zatita voda
(Slubeni glasnik RS, br. 41/94 i 47/94)
Zakon o reimu voda Zakon o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti Zakon o hidrometeorolokim poslovima od interesa za celu zemlju Zakon o plovidbi i lukama na unutranjim vodama Uredba o kategorizaciji vodotoka Uredba o klasifikaciji voda Uredba o klasifikaciji voda meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije Uredba o utvrivanju vodoprivredne osnove Republike Srbije Uredba o utvrivanju Programa izgradnje, rekonstrukcije i odravanja vodoprivrednih objekata za 2010. godinu Uredba o visini naknade za korienje voda, naknade za zatitu voda i naknade za izvaeni materijal iz vodotoka za 2010. godinu
(Slubeni list SFRJ , br. 18/88 i 63/90)
(Slubeni list SFRJ, br. 3/66 i 7/66)
(Slubeni glasnik SRS, broj 73/10) (Slubeni glasnik SRS, broj 5/68) (Slubeni glasnik SRS, broj 5/68)
(Slubeni list SFRJ, broj 6/78)
IV Zatita vazduha Zakon o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, broj 36/09) (Slubeni glasnik RS, broj 88/10)
(Slubeni glasnik RS, broj 8/2010, 39/2010) Zakon o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti Zakon o hidrometeorolokim poslovima od interesa za celu zemlju Zakon o vazdunom saobraaju Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha
(Slubeni list SFRJ , br. 18/88 i 63/90) (Slubeni glasnik RS, broj 73/10)
Pravilnik o metodama i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda
(Slubeni glasnik SRS, br. 47/83 i 13/84)
Pravilnik o opasnim materijama u vodama
(Slubeni glasnik SRS, broj 31/82)
Uredba graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh
352
6. DEO PRILOZI
355
IV Zatita vazduha Uredba o kriterijumima i nainu odobravanja programa i projekata koji se realizuju u okviru mehanizma istog razvoja Uredba o postupanju sa supstancama koje oteuju ozonski omota, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci Pravilnik o nainu razmene informacija o mernim mestima u dravnoj i lokalnoj mrei, tehnikama merenja, kao i o nainu razmene podataka dobijenih praenjem kvaliteta vazduha u dravnoj i lokalnim mreama Pravilnik o sadraju planova kvaliteta vazduha Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini Pravilnik o sadrini i metodama izrade stratekih karata buke i nainu njihovog prikazivanja javnosti (Slubeni glasnik RS, broj 22/10) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini
V Zatita od buke
(Slubeni glasnik RS, br. 84/2010)
VI Hemikalije Zakon o hemikalijama (Slubeni glasnik RS, broj 36/09, 88/10)
Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i upotrebe hemijskog oruja i o njegovom unitavanju Zakon o biocidnim proizvodima Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za nacionalni inventar nenamerno isputenih dugotrajnih organskih zagaujuih supstanci Pravilnik o hemikalijama za koje je proizvoa ili uvoznik duan da utvrdi kauciju za pojedinanu ambalau u koju je smetena ta hemikalija i o visini kaucije za odreenu ambalau prema vrsti ambalae ili hemikalije koja je u nju smetena
Pravilnik o sadraju kratkoronih akcionih planova
Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije koje vre merenja emisije i imisije
(Slubeni glasnik RS; broj 76/10)
Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
Pravilnik o prestanku vaenja Pravilnika o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka
VII Integrisano spreavanje i kontrola zagaenja i industrijski rizici Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Slubeni glasnik RS, br. 54/92, 30/99 i 19706) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine
354
6. DEO PRILOZI
357
VII Integrisano spreavanje i kontrola zagaenja i industrijski rizici Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola Uredba o sadrini programa mera prilagoavanja rada postojeeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima Uredba o kriterijumima za odreivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole Pravilnik o sadrini i nainu voenja registra izdatih integrisanih dozvola Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole Pravilnik o sadrini i izgledu integrisane dozvole Pravilnik o visini trokova dodele prava na korienje ekolokog znaka
VII Integrisano spreavanje i kontrola zagaenja i industrijski rizici Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim koliinama i kriterijumima za odreivanje vrste dokumenata koje izrauje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa,
(Slubeni glasnik RS, broj 84/05) Pravilnik o sadrini obavetenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu, postojeem seveso strojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa,
Pravilnik o merama zatite od elementarnih i drugih veih nepogoda koje mora da sadri tehnika dokumentacija za izgradnju investicionih objekata Uputstvo o obrazovanju radnih jedinica za zatitu od elementarnih i drugih veih nepogoda u miru
(Slubeni. glasnik SRS, broj 34/78)
(Slubeni glasnik SRS, broj 34/78)
Opasne materije (Slubeni glasnik RS, broj 30/06) (Slubeni glasnik RS, broj 81/10) Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima Zakon o transportu opasnog tereta (Slubeni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85, 18/89, Slubeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05) (Slubeni glasnik RS, br. 88/10) (Slubeni list SFRJ, br. 27/90, 45/90, Slubeni list SRJ, br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99,68/02, Slubeni glasnik RS, broj 36/09) (Slubeni glasnik RS, br. 101/05, 123/07) (Slubeni list SFRJ, br. 30/85, 6/89, 53/91, Slubeni list SRJ, br. 24/94, 28/96, 68/02, Slubeni glasnik RS, br. 101/059)
Zatita od udesa Zakon o vanrednim situacijama Zakon o zatiti od poara Uredba o osnovama, merilima i uslovima za razvrstavanje organizacija i organa u odgovarajue kategorije ugroenosti od poara Pravilnik o sadrini Politike prevencije udesa i sadrina i metodologija izrade Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa, (Slubeni glasnik RS, broj 111/09) (Slubeni glasnik RS, broj 111/09)
Zakon o prevozu opasnih materija
Zakon o javnim putevima (Slubeni glasnik SRS, br. 58/89, 4/90) Zakon o prometu eksplozivnih materija
Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju
356
6. DEO PRILOZI
359
VII Integrisano spreavanje i kontrola zagaenja i industrijski rizici Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladitavanju i pretakanju goriva Pravilnik o smetaju i dranju ulja za loenje Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Pravilnik o izgradnji postrojenja za teni naftni gas i o uskladitavanju i pretakanju tenog naftnog gasa Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti i o uskladitavanju i pretakanju zapaljivih tenosti Zakon o zatiti prirode
IX Ouvanje divlje faune i flore (Slubeni glasnik RS, broj 36/09, 88/10) (Slubeni glasnik RS, br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i 36/09) (Slubeni glasnik RS, br. 18/10) (Slubeni glasnik RS, br. 39/93, 44/93, 60/93 i 101/05) (Slubeni glasnik RS, br. 30/2010) (Slubeni glasnik RS, br. 46/91, 83/92, 54/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05) (Slubeni glasnik RS, broj 41/2009) (Slubeni glasnik RS broj 91/2005) (Slubeni glasnik RS broj 41/09) (Slubeni glasnik RS broj 41/2009) (Slubeni glasnik RS, br. 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/10)
(Slubeni list SFRJ, br. 27/71 i 29/71)
Zakon o nacionalnim parkovima (Slubeni list SFRJ, broj 45/67) Zakon o divljai i lovstvu (Slubeni glasnik RS, broj 23/94) Zakon o lovstvu Zakon o umama (Slubeni glasnik RS broj 12/95) Zakon o umama Zakon o dobrobiti ivotinja Zakona o veterinarstvu (Slubeni list SFRJ, br. 20/71 i 23/71) Zakon o stoarstvu Zakon o bezbednosti hrane Uredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune Uredba o bliim kriterijumima, nainu obrauna i postupku naplate naknade za korienje zatienog podruja Pravilnik o uslovima dranja, nainu obeleavanja i evidentiranja divljih ivotinja u zatoenitvu (Slubeni list SRJ, broj 66/02) Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavati prihvatilita za zbrinjavanje zatienih divljih ivotinja (Slubeni list SRJ, broj 62/02) Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova stanita, o tipovima stanita osetljivim, ugroenim, retkim i za zatitu prioritetnim tipovima stanita i o merama zatite za njihovo ouvanje
(Slubeni list SFRJ , br. 24/71 i 26/71)
VIII Genetiki modifikovani organizmi Zakon o genetiki modifikovanim organizmima Pravilnik o ogranienoj upotrebi genetiki modifikovanih organizama Pravilnik o sadrini i podacima registra genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama Pravilnik o stavljanju u promet genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama Pravilnik o uvoenju u proizvodnju genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama (Slubeni list SRJ, broj 41/09)
(Slubeni list SRJ, broj 62/02) (Sl. glasnik RS, br. 86/2010)
358
6. DEO PRILOZI
361
IX Ouvanje divlje faune i flore Pravilnik o specijalnim tehnikotehnolokim reenjima koja omoguavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih ivotinja Pravilnik o uslovima za osnivanje banke gena divljih biljaka, ivotinja i gljiva, nainu postupanja sa biolokim materijalom, sadrini zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje banke gena, Pravilnik o odtetnom cenovniku za utvrivanje visine naknade tete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zatiene i zatiene divlje vrste, Pravilnik o kompezacijskim merama Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta Pravilnik o kategorizaciji zatienih prirodnih dobara Pravilnik o nainu obeleavanja zatienih prirodnih dobara Pravilnik o sadraju i nainu voenja registra zatienih prirodnih dobara Pravilnik o izgledu znaka zatite prirode, postupku i uslovima za njegovo korienje
IX Ouvanje divlje faune i flore Pravilnik o proglaenju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih zatienih vrsta divlje flore i faune u 2010. godini
(Slubeni glasnik RS, br. 17/10, 58/10)
(Slubeni glasnik RS, broj 37/10) Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni glasnik RS, broj 20/10) (Slubeni glasnik RS, br. 5/10)
X: Upravljanje otpadom (Slubeni glasnik RS, broj 36/09, 88/10)
Uredba o odreivanju pojedinh vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine Uredba o listama otpada za prekogranino kretanje, sadrini i izgledu dokumenata koji prate prekogranino kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o koliini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godinjem izvetaju, nainu i rokovima dostavljanja godinjeg izvetaja, obveznicima plaanja naknada, kriterijumima za obraun, visinu i nain obraunavanja i plaanja naknade Uredba o odlaganju otpada na deponije Pravilnik o utvrivanju usklaenih iznosa naknada za zagaivanje ivotne sredine Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom
(Slubeni glasnik RS, br. 30/92, 24/94, 17/96)
Pravilnik o obrascu legitimacije uvara zatienog podruja Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava upravlja zatienog podruja Pravilnik o prekograninom prometu i trgovini zatienim vrstama
(Sl. glasnik RS, br. 92/10) (Sl. glasnik RS, br. 7/11)
360
6. DEO PRILOZI
363
X: Upravljanje otpadom Pravilnik o nainu i postupku upravljanja otpadnim gumama Pravilnik o nainu i postupku upravljanja otpadnim vozilima Pravilnik o nainu i postupku upravljanja istroenim baterijama i akumulatorima Pravilnik o uslovima, nainu i postupku upravljanja otpadnim uljima Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadri azbest Pravilnik o listi elektrinih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ogranienja korienja elektrinne i elektronske opreme koja sadri opasne materije, nainu i postupku upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda Pravilnik o nainu i postupku za upravljanje otpadnim fluoroscentnm cevima koje sadre ivu Pravilnik o uslovima i nainu sakupljanja, transporta, skladitenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije Pravilnik o nainu skladitenja, pakovanja i obeleavanja opasnog otpada Pravilnik o sadrini potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za skladitenje inertnog i neopasnog otpada
X: Upravljanje otpadom Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenja deponija otpadnih materija Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada
(Slubeni glasnik RS; broj 104/09, 81/10)
(Slubeni glasnik RS; broj 104/09, 98/10)
(Sl.ubeni glasnik RS, br. 99/2010)
Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godinjeg izvetaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje Pravilnik o sadrini i izgledu dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada Pravilnik o sadrini i nainu voenja registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom
Ambalaa i ambalani otpad Zakon o ambalai i ambalanom otpadu
Uredba o utvrivanju Plana smanjenja ambalanog otpada za period od 2010. do 2014. godine
Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada
Uredba o kriterijumima za obraun za ambalau ili upakovani proizvod i oslobaanje od plaanja naknade, obveznicima plaanja, visini naknade,
(Slubeni glasnikRS, broj 8/10)
362
6. DEO PRILOZI
365
X: Upravljanje otpadom Pravilnik o hemikalijama za koje je proizvoa ili uvoznik duan da utvrdi kauciju za pojedinanu ambalau u koju je smetena ta hemikalija i o visini kaucije za odreenu ambalau prema vrsti ambalae ili hemikalije koja je u nju smetena Pravilnik o obrascima izvetaja o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom
X: Upravljanje otpadom Pravilnik o graninoj vrednosti ukupnog nivoa koncentracije olova, kadmijuma, ive i estovalentnog hroma u ambalai i njenim komponentama, izuzecima od primene i roku za primenu graninih vrednosti Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra izdatih dozvola za upravljanje ambalanim otpadom
(Slubeni glasnikRS, broj 21/10)
XI Civilna zatita Zakon o vanrednim situacijama Zakon o zatiti od poara Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima (Slubeni glasnik RS, broj 70/09) Zakon o prometu eksplozivnih materija Zakon o transportu opasnog tereta (Slubeni glasnik RS, broj 70/09) (Slubeni list SFRJ br. 30/85, 6/89 i 53/91, Sl. list SRJ br. 24/94, 28/96, 68/2002) (Slubeni glasnik RS, br. 88/10) (Slubeni list SFRJ, br. 27/90, 45/90, Slubeni list SRJ, br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99,68/02, Slubeni glasnik RS, broj 36/09) (Slubeni glasnik RS, broj 116/07 72/09) (Slubeni glasnik RS, broj 101/05) (Slubeni glasnik RS, br. 76/2010) (Slubeni glasnik RS, br. 111/09) (Slubeni glasnik RS, broj 111/09) (Slubeni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85, 18/89)
Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina
Pravilnik o godinjoj koliini ambalanog otpada po vrstama za koje se obavezno obezbeuje prostor za preuzimanje, sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladitenje Pravilnik o kriterijumima za odreivanje ta moe biti ambalaa sa primerima za primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne zahteve koje ambalaa mora da ispunjava Pravilnik o vrsti ambalae sa dugim vekom trajanja
Zakon o prevozu opasnih materija
Zakon o odbrani (Slubeni glasnik RS, broj 70/09) Zakon o policiji Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljita u kategorije ugroenosti od poara (Slubeni glasnik RS, broj 70/09)
Pravilnik o vrsti i godinjoj koliini ambalae koriene za upakovanu robu stavljenu u promet za koju proizvoa, uvoznik, paker/punilac i isporuilac nije duan da obezbedi upravljanje ambalanim otpadom
Pravilnik o nainu numerisanja, skraenicama i simbolima na kojima se zasniva sistem identifikacije i oznaavanja ambalanih materijala
364
6. DEO PRILOZI
367
Propisi u oblasti ribarstva i zatite poljoprivrednog zemljita

I Ribarstvo Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda Pravilnik o nainu, alatima i sredstvima kojima se obavlja privredni ribolov Pravilnik o sadrini obrasca dozvole za rekreativni ribolov Pravilnik o programu monitoringa radi praenja stanja ribljeg fonda u ribolovnim vodama Pravilnik o formi, sadraju i obimu finalnog izvetaja o korienju ribarskog podruja Pravilnik o kategorizaciji ribolovnih voda Pravilnik o sadrini i nainu voenja registra privrednih ribara Pravilnik o nainu obeleavanja granica ribarskog podruja Pravilnik o sadrini obrasca godinje dozvole za privredni ribolov Pravilnik o o visini trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov Pravilnik o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita za ribouvara i strunog ispita za ribara Pravilnik o uslovima i nainu organizovanja ribouvarske slube Pravilnik o uslovima i postupku izdavanja i oduzimanja licence za ribouvara (Slubeni glasnik RS, broj 36/09) Pravilnik o sadrini obrasca dozvole za rekreativni ribolov Pravilnik o visini trokova za izdavanje godinje dozvole za rekreativni ribolov Pravilnik o nainu odreivanja i visini naknade tete nanete ribljem fondu Pravilnik o nainu, alatima i sredstvima kojima se obavlja privredni ribolov, kao i o nainu, alatima, opremi i sredstvima kojima se obavlja rekreativni ribolov Pravilnik o nainu voenja evidencije o ulovu ribe, kao i o izgledu i sadrini jedinstvenog obrasca evidencije ulova od strane rekreativnog ribolovca
I Ribarstvo (Slubeni glasnik RS, broj 82/09)
(Slubeni glasnik RS, 13/10)
Pravilnik o obrascu legitimacije uvara ribarskog podruja Naredba o merama za ouvanje i zatitu ribljeg fonda Reenje o odreivanju ribarskih podruja Reenje o proglaavanju prirodnih plodita na ribarskim podrujima Naredba o merama za ouvanje i zatitu ribljeg fonda
(,,Slubeni glasnik RS, broj 104/09, 49/10)
II Zatita poljoprivrednog zemljita Zakon o poljoprivrednom zemljitu (Slubeni glasnik RS, br. 62/06, 65/08, 41/09)
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju
366
6. DEO PRILOZI
369
II Zatita poljoprivrednog zemljita Zakon o zdravlju bilja Zakon o zatiti bilja Zakon o sredstvima za zatitu bilja Zakon o organskoj proizvodnji Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima Uredba o programu sistematskog praenja kvaliteta zemljita, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljita i metodologoji za izradu remedijacionih programa Pravilnik o maksimalnim koliinama tetnih materijala i sastojaka u stonoj hrani Pravilnik o nainu unitavanja bilja za koje su nareene mere unitenja Pravilnik o vrstama ambalae za pesticide i ubriva i o unitavanju pesticida i ubriva Pravilnik o uslovima u pogledu objekata za skladitenje sredstava za ishranu bilja i prostorija za prodaju i smetaj sredstava za ishranu bilja Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o divljih biljnih i ivotinjskih vrsta iz prirodnih stanita metodom organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS, broj 41/09) (Slubeni list SRJ, br. 24/98, 26/98, 101/05) (Slubeni glasnik RS, broj 41/09) (Slubeni glasnik RS, broj 30/10)
II Zatita poljoprivrednog zemljita Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i nainu njihovog izdavanja Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog testiranja
Drugi relevantni propisi (Slubeni list SFRJ, br. 2/90 i 27/90) Zakon o energetici Zakon o planiranju i izgradnji (Slubeni list SRJ, broj 67/01) Zakon o optoj bezbednosti proizvoda Zakon o zatiti potroaa Zakon o geolokim istraivanjima (Slubeni glasnik RS, broj 78/09) Zakon o rudarstvu Zakon o prostornom planu Republike Srbije Zakon o turizmu Zakon o privrednim drutvima Zakon o standardizaciji Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni list SRJ, broj 51/02) Zakon o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS, broj 107/05 i 72/09) (Slubeni glasnik RS, broj 41/09) (Slubeni glasnik RS, broj 73/10) (Slubeni glasnik RS, br. 44/95 i 101/05) (Slubeni glasnik RS, br. 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 i 104/09) (Slubeni glasnik RS, broj 88/10) (Slubeni glasnik RS, broj 36/09) (Slubeni glasnik RS, broj 125/04) (Slubeni glasnik RS, broj 36/09) (Slubeni glasnik RS, broj 101/05) (Slubeni glasnik RS, broj 84/04) (Slubeni glasnik RS, broj 72/09)
(Slubeni list SRJ, broj 59/01, Slubeni glasnik RS, broj 104/05)
Pravilnik o metodama organske stoarske proizvodnje
368
6. DEO PRILOZI
371
Prilog IV B . Spisak ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine
Drugi relevantni propisi Zakon o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Slubeni glasnik RS, broj 125/04)
(Slubeni glasnik RS, broj 30/10) I. Ratifikovani meunarodni ugovori koji neposredno ureuju pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine
Propisi u oblasti dravne uprave Zakon o ministarstvima Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine Zakon o lokalnoj samoupravi Zakon o reginalnom razvoju Zakon o komunalnim delatnostima Zakon o komunalnoj policiji Zakon o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS, broj 65/08 i 36/09) (Slubeni glasnik RS, broj 99/09) (Slubeni glasnik RS, broj 129/07) (Slubeni glasnik RS, broj 51/09) (Slubeni glasnik RS, br. 16/97 i 42/98) (Slubeni glasnik RS, broj 51/09) (Slubeni glasnik RS, br. 79/05 i 101/07, 95/10) (Slubeni glasnik RS, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) (Slubeni glasnki RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) (Slubeni glasnik RS, broj 54 /09) (Slubeni list SRJ, br. 33/97, 31/01) (Slubeni glasnik RS, broj 111/09)
Uredba o ratifikaciji Meunarodne konvencije za zatitu bilja Zakon o ratifikaciji Konvencije za zatitu kulturnih dobara u sluaju oruanog sukoba Uredba o ratifikaciji Konvencije o ustanovljenju Evropske organizacije za zatitu bilja Uredba o Sporazumu o ribarstvu o vodama Dunava izmeu Vlade FNRJ, Narodne Republike Bugarske, Narodne Republike Rumunije i Saveza Sovjetskih Republika Zakon o ratifikaciji enevskih pomorskih konvencija od 29. aprila 1958. godine kojim je ratifikovana Konvencija o epikontinentalnom pojasu Zakon o ratifikaciji enevskih pomorskih konvencija od 29. aprila 1958. godine kojim je ratifikovana Konvencija o otvorenom moru Zakon o ratifikaciji Meunarodne konvencije za zatitu ptica Zakon o ratifikaciji Konvencije o merama za zabranu i spreavanje nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara Zakon o ratifikaciji Meunarodne konvencije za spreavanje zagaivanja mora uljem
(Slubeni list FNRJ - Meunarodni ugovori, broj 7/55);
(Slubeni list SFRJ, broj 4/65);
Zakon o dravnim slubenicima Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja Zakon o budetskom sistemu Zakon o optem upravnom postupku Zakon o upravnim sporovima
(Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 4/65);
370
6. DEO PRILOZI
373
I. Ratifikovani meunarodni ugovori koji neposredno ureuju pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti svetske kulturne i prirodne batine Ugovor o ratifikaciji Konvencije o zabrani usavravanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriolokog (biolokog i toksinog) oruja i o njihovom unitavanju Uredba o ratifikaciji Meunarodne konvencije o intervenciji na otvorenom moru za sluaj nesrea koji prouzrokuju zagaivanje naftom Uredba o ratifikaciji JugoslovenskoItalijanskog spora o saradnji na zatiti voda Jadranskog mora i obalnih podruja od zagaivanja Zakon o ratifikaciji Beke konvencije o graanskoj odgovornosti za nuklearne tete Uredba o ratifikaciji Konvencije o movarama koje su od meunarodnog znaaja, naroito kao stanita ptica movarica Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti Sredozemnog mora od zagaivanja (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 8/74);
I. Ratifikovani meunarodni ugovori koji neposredno ureuju pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine Odluka o ratifikaciji Protokola o intervencijama na puini u sluajevima zagaivanja mora materijalima koji nisu ulja Uredba o ratifikaciji Meunarodne konvencije za spreavanje zagaivanja sa brodova Zakon o ratifikaciji Konvencije o fizikoj zatiti nuklearnog materijala Zakon o ratifikaciji Protokola o posebno zatienim podrujima Sredozemnog mora
Zakon o ratifikaciji Konvencije o pravu mora (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 5/77); Zakon o ratifikaciji Konvencije o prekograninom zagaivanju vazduha na velikim udaljenostima (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 9/77); Zakon o ratifikaciji Protokola uz Konvenciju o prekograninom zagaivanju vazduha na velike daljine o dugoronom finansiranju Programa saradnje za praenje i procenu prekograninog prenosa zagaujuih materija u vazduhu na velike daljine u Evropi (EMEP)Zakon o ratifikaciji Konvencije o ranom obavetavanju o nuklearnim nesreama Zakon o ratifikaciji Protokola o zatiti Sredozemnog mora od zagaivanja i izvorima sa kopna sa aneksima I, II i III Zakon o ratifikaciji Sporazuma o zatiti voda reke Tise i njenih pritoka od zagaivanja
Zakon o ratifikaciji Protokola o spreavanju zagaivanja Sredozemnog mora usled potapanja otpada i drugih materija sa brodova i vazduhoplova Zakon o ratifikaciji Protokola o saradnji u borbi protiv zagaivanja Sredozemnog mora naftom i drugim tetnim metarijama u sluaju udesa Uredba o ratifikaciji Konvencije o spreavanju zagaivanja mora putem izbacivanja otpadaka
372
6. DEO PRILOZI
375
I. Ratifikovani meunarodni ugovori koji neposredno ureuju pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine Zakon o ratifikaciji Beke konvencije o zatiti ozonskog omotaa Zakon o ratifikaciji Montrealskog protokola o supstancama koje oteuju ozonski omota Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske federacije o saradnji u oblasti zatite i unapreenja ivotne sredine Zakon o potvrivanju Okvirne konvencije UN o promeni klime (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 1/90);
I. Ratifikovani meunarodni ugovori koji neposredno ureuju pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine Zakon o potvrivanju Kjoto protokola uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime, 1997 Zakon o potvrivanju Konvencije UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa tekom suom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi, Zakon o ratifikaciji Konvencije o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, Bon, 1979 Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita Evrope, Bern, 1979 Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti i odrivom razvoju Karpata, (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 88/07);
(Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 102 /07).
(Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 6/96);
(Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 102/07);
(Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 102/07); (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 102/07); (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 102/07);
Zakon o potvrivanju Bazelske Konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnog otpada i o njegovom odlaganju Zakon o potvrivanju Konvencije o biolokoj raznovrsnosti Zakon o potvrivanju Konvencije o meunarodnoj trgovini ugroenih vrsta divlje faune i flore Zakon o potvrivanju Konvencije o saradnji za zatitu i odrivo korienje reke Dunav Zakon o ratifikaciji Okvirnog sporazuma za sliv reke Save
Zakon o potvrivanju Konvencije o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu, Espo, 1991 Zakon o potvrivanju Sporazuma o finansiranju (Projekat Regionalni razvoj Bora) izmeu Republike Srbije i Meunarodnog udruenja za razvoj Zakon o potvrivanju Sporazuma o finansiranju (Dodatno finansiranje projekta energetske efinasnosti za Srbiju) izmeu Republike Srbije i Meunarodnog udruenja za razvoj Zakon o ratifikaciji Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine Arhus, 1998 Zakon o potvrivanju Roterdamske Konvencije o proceduri prethodno informiue saglasnosti za neke hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini, 1998.
(Slubeni glasnik RS, broj 83/08);
(Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori, broj 12/04);
Amandmani na Montrealski protokol o supstancama koja oteuju ozonski omota Zakon o ratifikaciji Kartagena protokola o biolokoj zatiti uz Konvenciju o biolokoj raznovrsnosti, sa aneksima
374
6. DEO PRILOZI
377
I. Ratifikovani meunarodni ugovori koji neposredno ureuju pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine Zakon o potvrivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime Zakon o potvrivanje Konvencije o prekograninim efektima industrijskih udesa Zakon o potvrivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama Zakon o potvrivanju Statuta Meunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 38/09);
I. Ratifikovani meunarodni ugovori koji neposredno ureuju pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine Zakon o potvrivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Meunarodne konvencije o graanskoj odgovornosti za tetu prouzrokovanu zagaenjem naftom usvojene 29. novembra 1969. godine Zakon o potvrivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Meunarodne konvencije o osnivanju Meunarodnog fonda za naknadu tete prouzrokovane zagaenjem naftom usvojene 18. decembra 1971. godine
(,,Slubeni glasnik RS broj 105/09);
Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji na uvozu ozraenog nuklearnog goriva sa istraivakog reaktora u Rusku Federaciju
(,,Slubeni glasnik RS broj 105/09);
II. Ostali ratifikovani meunarodni ugovori od znaaja za oblast ivotne sredine Zakon o Konvencijama koje su na osnovu Versajskog ugovora o miru od 8. juna 1919. godine, i na osnovu odgovarajuih odredaba drugih ugovora o miru usvojene na Meunarodnim konferencijama za rad, odranim u Vaingtonu, enovi i enevi 1919-1926)Ukaz o ratifikaciji Sporazuma o osnivanju Generalnog Saveta za ribarstvo Sredozemlja
Zakon o potvrivanju Konvencije o zatiti i korienju prekograninih vodotokova i meunarodnih jezera i amandmanana l. 25. i 26. Konvnecije o zatiti i korienju prekograninih vodotokova i meunarodnih jezera Zakon o potvrivanju Protokola o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu
(Slubene novine Kraljevine Jugoslavije, broj 44 XVI/30)
(Slubeni vesnik Prezidijuma Narodne Skuptine, broj 25/51)
Uredba o ratifikaciji Sporazuma o finansijskom doprinosu SevernoAtlantskoj slubi za zatitu od leda Zakon o zabrani eksperimenata sa nuklearnim orujem u atmosferi, kosmosu i pod vodom Uredba o ratifikaciji Konvencije o ribolovu oi ouvanju biolokih bogatstava otvorenog mora
(Slubeni list FNRJ - Meunarodni ugovori, broj 3/59)
Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu Republike Srbije i Regionalnog centra za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu o pravnom statusu Regionalnog centra za ivotnu sredinu u Republici Srbiji
(Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 11/63)
376
6. DEO PRILOZI
379
II. Ostali ratifikovani meunarodni ugovori od znaaja za oblast ivotne sredine Zakon o ratifikaciji enevskih pomorskih konvencija od 29. aprila 1958. godine kojim je ratifikovana Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu Uredba o ratifikaciji Meunarodne konvencije o zatiti ljudskog ivota na moru Zakon o ratifikaciji Ugovora o zabrani smetaja nuklearnog i drugog oruja za masovno unitavanje na dno mora i okeana i njihovo podzemlje Zakon o ratifikaciji Konvencije o meunarodnim pravilima o izbegavanju sudara na moru Uredba o ratifikaciji Konvencije o zatiti od opasnosti trovanja benzolom Zakon o ratifikaciji Meunarodne konvencije o osnivanju meunarodnog fonda za naknadu tete nastale usled zagaivanja naftom Zakon o ratifikaciji Konvencije o spreavanju i kontroli profesionalnih rizika prouzrokovanih kancerogenim supstancama i agensima Uredba o ratifikaciji Meunarodne konvencije o graanskoj odgovornosti za tetu priinjenu zagaivanjem naftom
II. Ostali ratifikovani meunarodni ugovori od znaaja za oblast ivotne sredine Zakon o ratifikaciji Konvencije o bezbednosti prilikom korienja azbesta Zakon o ratifikaciji Konvencije o slubama medicine rada (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 4/89)
(Slubeni list SFRJ, broj 4/65)
(Slubeni list SFRJ - Muunarodni ugovori, broj 14/89)
Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o zatiti arheoloke batine Zakon o potvrivanju Ugovora o saradnji izmeu Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Evropske organizacije za eksploataciju meteorolokih satelita (EUMETSAT) i Amandmana na Ugovor o saradnji izmeu Evropske organizacije za eksploataciju meteorolokih satelita (EUMETSAT) i Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije Zakon o potvrivanju Meunarodne konvencije o graanskoj odgovornosti za tete prouzrokovane zagaenjem pogonskom naftom Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kimenjaka namenjenih za ogledne i druge naune svrhe izmenjene protokolom o izmeni Evropske konvencije o zatiti kimenjaka namenjenih za ogledne i druge naune svrhe
(Slubeni list SFRJ -Meunarodni ugovori, broj 3/77)
Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o zatiti kunih ljubimaca
Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj sredini prouzrokovanih zagaenjem vazduha, bukom i vibracijom
Zakon o potvrivanju Meunarodne konvencije o kontroli tetnih sistema koji se koriste protiv obrastanja na brodovima Zakon o potvrivanju Budimpetanske konvencije o ugovoru o prevozu robe unutranjim vodnim putevima (CMNI)
Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini
378
6. DEO PRILOZI
381
II. Ostali ratifikovani meunarodni ugovori od znaaja za oblast ivotne sredine Zakon o potvrivanju Protokola iz 1997. godine o izmenama i dopunama Meunarodne konvencije o spreavanju zagaenja mora sa brodova iz 1973. godine, izmenjene i dopunjene Protokolom iz 1978. godine, koji se na nju odnosi
Lista skraenica
Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o meunarodnom transportu opasnog tereta na unutranjim plovnim putevima (ADN 2007)
Zakon o potvrivanju Evropske konvencije o meunarodnom transportu opasnog tereta u drumskom saobraaju (ADR 2007)
(Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 2/10); AZS Environmental Protection Agency Best available techniques Agencija za zatitu ivotne sredine Najbolje raspoloive tehnike
Zakon o potvrivanju Memoranduma o razumevanju o institucionalnom okviru inicijative za prevenciju i spremnost u sluaju katastrofa za region Jugoistone Evrope
BAT
BERCEN Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama, spreavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica Zakon o potvrivanju Konvencije o zatiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bia u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima u biomedicini
Balkan Environmental Regulatory Compliance and Enforcement Network Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation
Balkanska mrea za regulatorno usklaenje i primenu propisa u oblasti zatite ivotne sredine
(Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 1010);
CARDS
Pomo zajednice u rekonstrukciji, razvoju i stabilizaciji
CBD
Convention on Biodiversity
Konvencija o biolokoj raznovrsnosti
CDM
Clean Development Mechanism
Mehanizam istog razvoja
CFC
Chlorofluorocarbon Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Flora and Fauna
Hlorofluorougljenik
CITES
Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama divlje flore i faune
380
LISTA SkraenicA
383
CLRTAP CO2 GLP (DLP) EAP
Convention on Long-range Transboundary Air Pollution Carbon dioxide Good Labaratory Practice Environmental Action Programme Environmental Compliance and Enforcement Network for Accession European Chemicals Agency
Konvencija o prekograninom zagaenju vazduha na velikim udaljenostima Ugljen-dioksid Dobra laboratorijska praksa Akcioni program u oblasti ivotne sredine Pristupna mrea za usaglaenost i primenu propisa u oblasti zatite ivotne sredine Evropska agencija za hemikalije
EPRTR
European Pollutant Release and Transfer Register European Union (EEC) European Economic Community Genetically Modified Microorganisms Genetically Modified Organisms International Commission for the Protection of the Danube River The European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law Integrated pollution prevention and control kilowatt
Evropski registar isputanja i prenosa zagaujuih materija Evropska unija Evropska ekonomska zajednica
EU EEZ
GMMO GMO ICPDR
Genetiki modifikovani mikroorganizmi Genetiki modifikovani organizmi Meunarodna komisija za zatitu reke Dunav Mrea EU za sprovoenje i potovanje propisa u oblasti ivotne sredine Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine Kilovat
ECENA
ECHA
ECOSOC
Economic and Social Council
Ekonomski i socijalni savet IMPEL
EIA
Environmental impact assessment
Procena uticaja na ivotnu sredinu
IPPC
EIONET
European Environment Information and Observation Network
Evropska mrea za informisanje i osmatranje u oblasti zatite ivotne sredine
KW
LCP EEA European Environment Agency Evropska agencija za ivotnu sredinu LMO EMAS Eco-management and audit scheme Sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine
Large Combustion Plants Live modifed organisms
Velika postrojenja sa sagorevanjem ivi modifikovani organizmi
MI
Ministry of infrastructure
Ministarstvo za infrastrukturu
EMEP
Co-operative Programme for Monitoring and Evaluation of the Long-range Transmission of Air Pollutants in Europe
Program saradnje u oblasti monitoringa i procene prenosa zagaujuih materija na velike daljine u vazduhu u Evropi
MP
Monteral Protocol
Montrealski protokol
MPV
Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
EPER
European pollutant emission register
Evropski registar emisija zagaujuih materija
MW
Megawatt
Megavat
MZ
Ministry of Health
Ministarstvo zdravlja
382
LISTA SkraenicA
385
MSPP
Ministry of Environment and Spatial Planning
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja Nevladina organizacija (u vaeoj pravnoj terminologiji RS udruenje)
UNEP
United Nations Environmental Programme United Nations Framework Convention on Climate Change Volatile Organic Compounds
Program UN za ivotnu sredinu
NGO
Non-governmental organisation
UNFCCC
Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama isparljiva organska jedinjenja
NPI
National Prgramme for Integration with the European Union Amended National Programme for Integration of the Republic of Serbia ino th e European Union Persistent organic pollutant Pollutant realise and transfer register Regulation on Restriction, Evalutaion, Authorisation and Restriction on Chemicals Regional Environmental Center Regional Environmental Network for Accession
Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju
VOC
NPI-ID
Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju RS u EU Dugotrajne organske zagaujue materije Registar isputanja i prenosa zagaujuih materija
POPs
PRTR
REACH
Uredba o ograenju, proceni, odobravanju i ogranienju hemikalija Regionalni centar za zatitu ivotne sredine Regionalna mrea za drave (Zapadnog Balkana i Turske) koje su u postupku pristupanja EU Regionalni program rekonstrukcije u oblasti zatite ivotne sredine Republika Srbija
REC
RENA
REReP
Regional Environmental Reconstruction Programme Republic of Serbia Republic Hydrometeorological Service of Serbia
RS
RHMZ
Republiki hidrometeoroloki zavod
SD
Sustainable development Strategic Environmental Assessment United Nation Economic Commission for Europe
Odrivi razvoj Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu
SEA
UNECE
Ekonomska komisija UN za Evropu
384
387
Pojmovnik
Acidifikacija Promene u prirodnoj hemijskoj ravnotei ivotne sredine izazvane porastom koncentracije kiselih elemenata. http://glossary.eea.europa.eu/terminology/sitesearch?term=acidification
Agenda 21 Dokument usvojen na Konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju (Rio de aneiro, 1992); Okvir za aktivnosti u 21. veku kojim se naglaavaju problemi ivotne sredine, fer i ravnomernog drutvenog i ekonomskog razvoja za sve; Specifian okvir za razliite aktivnosti UNEP-a. Program aktivnosti sainjen od 40 poglavlja sa analizom i procenom stanja i ciljeva u razliitim pojedinanim oblastima od znaaja za odrivi razvoj. Videti: http://glossary.eea.europa.eu/terminology/concept_ html?term=agenda%2021%20from%20the% 20un%20conference%20on%20 environment%20and%20development
Akcioni programi u oblasti ivotne sredine
Dokumenti kojima se definiu osnovne smernice za delovanje Komisije u oblasti ivotne sredine za odreeni period. Prvi je usvojen 1972. godine a trenutno je vaei esti akcioni program.
pOJMOVNIK
389
Ambalaa a) svi proizvodi bez obzira na prirodu materijala od koga su izraeni ili su korieni za sadravanje, uvanje, rukovanje, isporuku i predstavljanje robe, od sirovina do gotovih proizvoda, od proizvoaa do korisnika ili potroaa. Nepovratni elementi koji su korieni u iste svrhe takoe se smatraju ambalaom. .... (Direktiva 94/62/ EC o ambalai i ambalanom otpadu, lan 3. taka 1)
Ambalani otpad
a) svaka ambalaa ili ambalani materijal obuhvaen definicijom o otpadu u Direktivi 75/442/EEC, iskljuujui proizvodne ostatke; (Direktiva 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu, lan 3. taka 2)
b) svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje; (Zakon o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom, lan 5. taka 5)
Biocidni proizvodi a) aktivne supstance i smee koje sadre jednu ili vie aktivnih supstanci, sastavljeni u obliku u kojem se isporuuju korisniku, ija je namena da se uniti, zaplai, uini bezopasnim, sprei delovanje ili na drugi nain kontrolie bilo koji tetni organizam hemijskim ili biolokim sredstvima. Prilog V. sadri detaljan popis 23 vrste proizvoda s naznaenim opisom svake vrste. (Direktiva 98/8/EC o stavljanju biocidnih proizvoda na trite, lan 2. stav 1. taka a.)
b) (i) Predmeti se smatraju ambalaom, ako zadovoljavaju u prethodnom tekstu navedenu definiciju ne dovodei u pitanje ostale funkcije koje ambalaa moe imati, osim ako je predmet sastavni deo proizvoda i stoga je nuno da on sadri, podrava ili uva taj proizvod tokom njegovog ivotnog veka i ako je namena da se svi elementi zajedno koriste, troe ili odlau. (ii) Predmeti zamiljeni i namenjeni za punjenje na mestu prodaje i predmeti za jednokratnu upotrebu koji se prodaju, pune, ili koji su oblikovani i namenjeni za punjenje na mestu prodaje, smatraju se ambalaom pod uslovom da imaju ambalanu funkciju. (iii) Ambalani sastavni delovi i pomoni delovi ukljueni u ambalau smatraju se delom ambalae u koju su ukljueni. Pomoni delovi, koji su direktno obeeni ili privreni na proizvod i koji su u funkciji ambalae, smatraju se ambalaom, ako nisu sastavni deo tog proizvoda i ako su svi delovi namenjeni da se zajedno troe ili odlau. U skladu s postupkom iz lana 21. Komisija, prema potrebi, ispituje i, kad je potrebno, nadzire primere koji objanjavaju definiciju ambalae navedene u Prilogu I. U prvom redu treba pronai reenja za sledee predmete: omote za kompaktne diskove (CD-e) i videokasete, lonce za cvee, tube i cilindre oko kojih se omatava savitljiv materijal, papir koji se skida sa samoljepivih etiketa i papir za zamotavanje. (Direktiva 2004/12 kojom se menja i dopunjuje Direktiva 94/62EC o ambalai i ambalanom otpadu, lan 1)
b) aktivna supstanca ili smea koja sadri jednu ili vie aktivnih supstanci, pripremljena u obliku u kome se snabdevaju korisnici, a ija je namena da hemijski ili bioloki uniti, odvrati, uini bezopasnim, sprei delovanje ili kontrolie nepoeljne organizme; (Zakon o biocidnim proizvodima, lan 2. taka 2)
Biodiverzitet a) raznovrsnost ivih organizama iz svih izvora ukljuujui, izmeu ostalog, suvozemne, morske i druge vodene ekosisteme i ekoloke komplekse iji su deo. To, takoe, ukljuuje i raznovrsnost u okviru vrste, izmeu vrsta i izmeu ekosistema. (Konvencija o biolokoj raznovrsnosti, lan 2).
c) proizvod napravljen od materijala razliitih svojstava, koji slui za smetaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe i zatitu njene sadrine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao pomona sredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za otpremu i oznaavanje robe. .... (Zakon o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom, lan 5. taka 1)
b1) sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji ili nekom jasno odreenom podruju; (Zakon o zatiti prirode, lan 4. taka 4) b2) biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, meu vrstama i meu ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. taka 7.)
388
pOJMOVNIK
391
Biomasa
Ekosistem (biogeocenoza) - proizvodi koji se u celini ili delomino sastoje od biljnih materija iz poljoprivrede ili umarstva, a koji se mogu iskoristiti kao gorivo obnavljanjem njihovog energetskog sastava, kao i sledei otpad upotrebljen kao gorivo: (a) biljni otpad iz poljoprivrede ili umarstva; (b) biljni otpad iz drvne industrije, ako je toplota koja se razvija obnovljena; (c) vlaknasti biljni otpad pri proizvodnji celuloze iz praume kao i pri proizvodnji papira iz celuloze, ako je bio zapaljen na mestu proizvodnje i ako je energija koja je pri tome nastala obnovljena; (d) otpad od pluta; (e) drvni otpad, osim drvnog otpada koji moe sadravati halogenizirane organske sastojke ili teke metale koji nastaju upotrebom preparata za zatitu drveta ili premaza i koji uglavnom ukljuuje drvni otpad koji potie od graevinskog otpada ili otpada nastalog ruenjem; (Direktiva 2001/80 o ogranienju emisija odreenih zagaujuih materija u vazduh iz velikih loita, lan 2. taka 11)
strukturno, funkcionalno i dinamiki sloen i jedinstven ekoloki sistem u kome se meusobno proimaju uticaji biotopa i biocenoze (abiogena i biogena); (Zakon o zatiti prirode, lan 4. taka 19)
Emisija a) direktno ili posredno isputanje materija, vibracija, toplote ili buke iz pojedinanih ili difuznih izvora u postrojenju, u vazduh, vode ili tlo; (Direktiva 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, lan 2. taka 5)
b1) neposredno ili posredno isputanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju, u vazduh, vodu ili zemljite; (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, lan 2. taka 5) Buka u ivotnoj sredini a) neeljeni ili po zdravlje tetni zvuk u spoljanjem prostoru izazvan ljudskim aktivnostima, ukljuujui buku koju emituju prevozna sredstva, drumski, elezniki i vazduni saobraaj i buku iz podruja s industrijskim delatnostima, poput onih definisanih u Prilogu I. Direktive Saveta 96/61/EZ o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Direktiva 2002/49/EC o proceni i upravljanju bukom u ivotnoj sredini, lan 3. taka a) b2) isputanje zagaujuih materija u gasovitom, tenom ili vrstom agregatnom stanju iz izvora zagaivanja u vazduh; (Zakon o zatiti vazduha, lan 3. taka 11) b3) isputanje i isticanje zagaujuih materija u gasovitom, tenom i vrstom agregatnom stanju ili emisija energije iz izvora zagaivanja u ivotnu sredinu; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. taka 18)
b) neeljen ili tetan zvuk (Zakon o zatiti od buke, lan 3. taka 1) Eutrofikacija CITES konvencija meunarodni ugovor (Vaington, 1973) kojim se propisuju pravila meunarodne trgovine ugroenim vrstama divlje faune i flore. obogaivanje vode nutrijentima, naroito jedinjenjima azota i/ili fosfora, koje izaziva ubrzano razmnoavanje algi i viih biljaka i stvara nepoeljne promene ravnotee organizama prisutnih u vodi i kvaliteta vode koja je u pitanju; (Direktiva 91/271/EC o preiavanju komunalnih otpadnih voda, lan 2. stav 1. taka 11)
Dezertifikacija oznaava degradaciju zemljita u sunim, polusunim i suvim subhumidnim regionima usled delovanja razliitih faktora, ukljuujui promene klime i aktivnosti oveka. (Konvencija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa tekom suom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi, lan 1. stav 1a)
Gasovi sa efektom staklene bate
Dugotrajne organske zagaujue materije (POPs)
a) Ugljendioksid (CO2), Metan (CH4), Azotsuboksid (N2O), Vodonikfluorugljovodonici (HFCs), Perfluorugljovodonici (PFCs), Perfluorugljovodonici (PFCs) (Aneks A Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime)
organske supstance koje poseduju toksine karakteristike, koje su dugotrajne, koje su bioakumulativne, koje su sklone prenosu vazduhom na velike daljine i deponovanju i koje prouzrokuju znaajne negativne uticaje na ljudsko zdravlje ili ivotnu sredinu. (Protokol o dugotrajnim organskim zagaujuim materijama (1998) uz Konvenciju o prekograninom zagaivanju vazduha velikim udaljenostima (1979), lan 1. taka 7)
b) gasovi koji apsorbuju i re-emituju infracrveno zraenje i u atmosferu dospevaju kao posledica prirodnih procesa, ali i usled ljudskih aktivnosti; (Zakon o zatiti vazduha, lan 3. taka 2)
390
pOJMOVNIK
393
Genetiki modifikovan organizam (GMO)
a) genetiki modifikovan organizam je definisan u lanu 2, stav 1. Direktive 2001/18/ EZ; organizmi dobijeni uz pomo tehnike genetike modifikacije iz Priloga I.B Direktive 2001/18/EZ, nisu obuhvaeni tim nazivom; (Uredba (EZ) br. 1946/2003. o prekograninom prenosu genetiki modifikovanih organizama, lan 3. stav 1. taka 1)
Informacija o ivotnoj sredini
svaka informacija u pismenom, vizuelnom, zvunom, elektronskom ili drugom materijalnom obliku o: (a) Stanju elemenata ivotne sredine, kao to su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljite, predeli i prirodni kompleksi, bioloki diverzitet i njegove komponente, ukljuujui genetiki modifikovane organizme kao i o interakciji izmeu ovih elemenata;
b) organizam iji je genetiki materijal promenjen metodama savremene biotehnologije; (Zakon o genetiki modifikovanim organizmima, lan 4. taka 2)
Granina vrednost
a)nivo odreen na osnovu naunih saznanja, s ciljem izbegavanja, spreavanja ili umanjivanja tetnih uticaja na ljudsko zdravlje i/ili ivotnu sredinu u celini, koji treba dostii u odreenom razdoblju, i koja se nakon toga ne sme prekoraiti; (Direktiva 2008/50/EC o kvalitetu ambijentalnog vazduha i iem vazduhu za Evropu lan 2. taka 5) b) najvii dozvoljeni nivo zagaujue materije u vazduhu, utvren na osnovu naunih saznanja, kako bi se izbegle, spreile ili smanjile tetne posledice po zdravlje ljudi i/ ili ivotnu sredinu i koja se ne sme prei kada se jednom dostigne; (Zakon o zatiti vazduha, lan 3. taka 6)
(b) Faktorima kao to su supstance, energija, buka i zraenje, i aktivnostima ili merama, ukljuujui upravne mere, o sporazumima u oblasti zatite ivotne sredine, o politici, zakonskim aktima, planovima i programima koji utiu ili e verovatno uticati na elemente ivotne sredine u okviru take (a) u gornjem tekstu, analizama trokova i koristi (cost-benefit analizama) i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama koje se koriste u donoenju odluka u oblasti ivotne sredine;
Industrijski udes a) nekontrolisani dogaaj za vreme bilo koje aktivnosti koja ukljuuje opasne materije, bilo: (i) u instalaciji, na primer za vreme proizvodnje, upotrebe, skladitenja, rukovanja ili odlaganja; ili (ii ) Prilikom transporta, u meri u kojoj je regulisano stavom 2 (d) lana 2; (Konvencija o prekograninim efektima industrijskih udesa, lan 1. taka a)
(c) Stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima ivota ljudi, kulturnim spomenicima i graevinama, ukoliko na njih utie ili moe da utie stanje elemenata ivotne sredine, ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi taka (b) u gornjem tekstu;
(Konvencija o dostupnosti informacija,ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine, lan 2. taka 3)
b) tehniko-tehnoloka nesrea udes je iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja odreenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju, kao to su poar, eksplozija, havarija, saobraajni udes u drumskom, renom, eleznikom i avio saobraaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada iara za transport ljudi, ruenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a ije posledice ugroavaju bezbednost i ivote ljudi, materijalna dobra i ivotnu sredinu; (Zakon o vanrednim situacijama, lan 8. taka 4)
Integrisana dozvola a) cela pismena odluka ili njen deo (ili nekoliko takvih odluka) kojima se odobrava rad celog postrojenja ili njegovog dela, pod odreenim uslovima kojima se garantuje da je postrojenje u skladu sa zahtevima Direktive. Dozvola se moe odnositi na jedno ili vie postrojenja ili na delove postrojenja koji se nalaze na istom mestu i kojima upravlja isti subjekt; (Direktiva 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, lan 2. taka 9)
b) integrisana dozvola jeste odluka nadlenog organa doneta u formi reenja kojom se odobrava putanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti iji sastavni deo ini dokumentacija sa utvrenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predvienim ovim zakonom; (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, lan 2. taka 10)
392
pOJMOVNIK
395
Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine (IPPC)
Komunalna otpadna voda - postupak ureen propisima, kojim se veliki industrijski procesi reguliu i odobravaju; koji se naroito odnosi na zahteve iz IPPC Direktive 96/61/EZ. Videti: http://glossary.eea.europa.eu/terminology/sitesearch?term=Integrated+Pollution+ Prevention+and+Control Koncentracija o kojoj se izvetava javnost
upotrebljena voda iz domainstava ili meavina upotrebljene vode iz domainstava sa industrijskom upotrebljenom vodom i/ili kinicom; (Direktiva 91/271/EC o preiavanju komunalnih otpadnih voda, lan 2. stav 1. taka 1)
Javnost a) jedno ili vie fizikih i pravnih lica i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruenja, organizacije ili grupe; (Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine lan 2. taka 4; isto i u Direktivi 2003/35/EC o ueu javnosti u izradi odreenih planova i programa u oblasti ivotne sredine i izmenama i dopunama Direktive Saveta 85/337/EEZ i 96/61/EZ s obzirom na uee javnosti i pristup pravosuu, lan 3; Direktivi 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, lan 2. taka 14)
nivo zagaujue materije ije prekoraenje predstavlja opasnost po zdravlje posebno osetljivih delova populacije od kratkotrajne izloenosti, o kojoj je neophodno hitno i odgovarajue informisanje javnosti; (Zakon o zatiti vazduha, lan 3. taka 17)
Migratorna vrsta celokupna populacija ili bilo koji geografski odvojen deo populacije bilo koje vrste ili nieg taksona (klasifikacione grupe) divljih ivotinja od koje znaajni deo lanova ciklino i predvidljivo prelazi jednu ili vie granica nacionalne jurisdikcije; (Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, lan 1. stav 1. taka a)
b) jeste jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizacije ili grupe; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. taka 26; Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, lan 2. taka 16; Zakon o zatiti vazduha, lan 3. taka 16)
Najbolje dostupne tehnike (BAT)
Jonizujua zraenja elektromagnetska ili estina zraenja koja mogu da proizvedu jone i prouzrokuju tetne efekte po ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; (Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, lan 3. taka 14)
Kjoto protokol Meunarodni ugovor zakljuen 1997. godine (kao protokol uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime) radi ostvarivanja ciljeva Konvencije definisanih u lanu 2. (Ciljevi se odnose na postuzanje stabilizacija koncentracije gasova staklene bate u atmosferi na nivou koji bi spreavao opasne antropogene uticaje na klimatski sistem. Takav nivo trebalo bi da se postigne u vremenskom periodu koji bi omoguio ekosistemima da se prirodno prilagode promeni klime, koji bi obezbedio da ne bude ugroena proizvodnja hrane i omoguio dalji odriv ekonomski razvoj)
a) najdelotvornije i najnaprednije faze razvoja delatnosti i odgovarajuih metoda rada koje pokazuju praktinu primenu odreenih tehnika za naelno utvrivanje graninih vrednosti emisija koje su tako osmiljene da spreavaju ili, ako to nije izvodljivo, generalno smanjuju emisije i negativno delovanje na ivotnu sredinu u celini; - tehnike ukljuuju kako tehnologiju koja se koristi, tako i nain konstruisanja, gradnje, odravanja, korienja i stavljanja postrojenja van pogona; - raspoloive tehnike znai tehnike koje su razvijene do nivoa da se mogu primenjivati u odreenom industrijskom sektoru u ekonomski i tehniki odrivim uslovima, uzimajui u obzir trokove i prednosti, bez obzira koriste li se te tehnike u odreenoj dravi lanici i jesu li se tamo razvijale, sve dok su razmerno dostupne operateru; - najbolje znai najefikasnije u postizanju visokog opteg nivoa zatite ivotne sredine kao celine. (Direktiva 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, lan 2. taka 12)
394
pOJMOVNIK
397
Operater a) fiziko ili pravno lice koje postrojenjem upravlja ili ga nadzire ili koje je, tamo gde je to predvieno nacionalnim zakonodavstvom, ovlaeno za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja; (Direktiva 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, lan 2. taka 13)
b) najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i nainu njihovog obavljanja koje omoguavaju pogodniju primenu odreenih tehnika za zadovoljavanje graninih vrednosti emisija, propisanih u cilju spreavanja ili ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na ivotnu sredinu kao celinu; Pojedini elementi izraza najbolje dostupne tehnike imaju sledea znaenja: tehnika - nain na koji je postrojenje projektovano, izgraeno, odravano, na koji funkcionie i stavlja se van pogona ili zatvara, ukljuujui i tehnologiju koja se koristi; dostupna - tehnika razvijena do stepena koji omoguava primenu u odreenom sektoru industrije pod ekonomski i tehniki prihvatljivim uslovima, ukljuujui trokove i koristi, ako je pod uobiajenim uslovima dostupna operateru; najbolji - podrazumeva najefikasniji uinak u postizanju visokog opteg nivoa zatite ivotne sredine; (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, lan 2. taka 14)
b) svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja i na ije ime se izdaje integrisana dozvola; (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, lan 2. taka 15)
Nejonizujua zraenja
elektromagnetska zraenja koja imaju energiju fotona manju od 12,4 eV. Ona obuhvataju: ultraljubiasto ili ultravioletno zraenje (talasne duine 100-400 nm), vidljivo zraenje (talasne duine 400-780 nm), infracrveno zraenje (talasne duine 780nm - 1 mm), radio-frekvencijsko zraenje (frekvencije 10 kHz - 300 GHz), eletromagnetska polja niskih frekvencija (frekvencije 0-10 kHz) i lasersko zraenje. Nejonizujua zraenja obuhvataju i ultrazvuk ili zvuk ija je frekvencija vea od 20 kHz; (Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja, lan 2. taka 1)
Otpad a1) materije ili predmeti koji se odlau, ili treba da se odloe ili se zahteva da se odlau u skladu sa odredbama nacionalnog zakona; (Bazelska konvencija, lan 2. taka 1) a2) svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje ili namerava ili mora odbaciti; (Direktiva 2008/98/EC o otpadu i ukidanju odreenih direktiva, lan 3. taka 1)
Odrivi razvoj
a) Razvoj koji dugorono obezbeuje ekonomske, drutvene i koristi za ivotnu sredinu vodei rauna o potrebama sadanjih i buduih generacija. Definisan od strane Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj 1987. godine kao: razvoj koji obezbeuje potrebe sadanjih generacija bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Videti: http://glossary.eea.europa.eu/ terminology/sitesearch?term=sustainable+development
b1) svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom; (Zakona o upravljanju otpadom, lan 5. taka 17.) b2) svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. taka 20)
b) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije. Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog razvoja. (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 9. taka 4)
Ozonski omota
- omota ozona u atmosferi iznad planetarnog graninog sloja (Beka konvencije o zatiti ozonskog omotaa, lan 1. taka 1)
396
pOJMOVNIK
399
Princip predostronosti a)Jedan od osnovnih principa savremene politike i prava ivotne sredine koji se primenjuje i u drugim oblastima (bezbednost hrane, itd). Princip usvojen na Konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju (1992). Princip podrazumeva da kada postoji opasnost od ozbiljne i nepovratne tete za ivotnu sredinu nedostatak potpunih naunih saznanja nee biti korien kao razlog za odlaganje trokovno efikasnih mera spreavanja degradacije ivotne sredine (princip 15). Izvor: http:// glossary.eea.europa.eu/terminology/concept_html?term=precautionary%20 principle
Princip zagaiva plaa
a)Jedan od osnovnih principa politike i prava u oblasti ivotne sredine prvobitno formulisan u okviru OECD i usvojen od strane drava lanica. U uoj interpretaciji njegovog sadraja princip podrazumeva da zagaiva treba da snosi trokove sprovoenja mera ... radi obezbeenja da ivotna sredina bude u adekvatnom stanju. Mnogi koriste ire tumaenje kojim se u sadraj obaveza zagaivaa ukljuuju i trokovi spreavanja zagaivanja, trokovi saniranja ivotne sredine i trokovi kompenzacije tete u ivotnoj sredini. EU je prihvatila ovaj koncept sadraja principa usvajanjem Direktive 2004/35/EZ o odgovornosti za tete u ivotnoj sredini. Izvor: Using the market for cost-effective environmental policy, Market-based instruments in Europe, EEA Report, No 1/2006, p. 13. Videti i: http://glossary.eea. europa.eu/terminology/sitesearch?term=polluter-pays+principle+
b) Naelo zagaiva plaa - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati optereenje ivotne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije po ivotnu sredinu. Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini. (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 9. taka 6) b) Naelo prevencije i predostronosti svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme. Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu. (Zakona o zatiti ivotne sredine, lan 9. taka 2)
Priroda jedinstvo geosfere i biosfere, izloeno atmosferskim promenama i razliitim uticajima i obuhvata prirodna dobra i prirodne vrednosti koje se iskazuju biolokom, geolokom i predeonom raznovrsnou; (Zakon o zatiti prirode, lan 4. taka 59)
Prirodna ravnotea stanje meusobno uravnoteenih odnosa i uticaja ivih bia meu sobom i s njihovim stanitem. Prirodna ravnotea je naruena, kada se poremeti kvantitativna ili kvalitativna struktura ivotnih zajednica, oteti ili uniti stanite, uniti ili promeni sposobnost delovanja ekolokog sastava, prekine meusobna povezanost pojedinih ekolokih sastava ili prouzrokuje znaajnija izolovanost pojedinih populacija; (Zakon o zatiti prirode, lan 4. taka 61)
Prizemni ozon ozon koji se nalazi u najniim slojevima troposfere; (Zakon o zatiti vazduha, lan 3. taka 32)
398
pOJMOVNIK
401
Procena uticaja na ivotnu sredinu (EIA)
a)oznaava nacionalnu proceduru za vrednovanje mogueg uticaja predloene aktivnosti na ivotnu sredinu; (Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu, lan 1. taka IV)
Rio deklaracija Rio deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju usvojena na Konferenciji UN o ivotnoj sredini i razvoju (1992). Sadri 27 principa savremene politike i prava ivotne sredine (pravo na zdrav i produktivan ivot u harmoniji sa prirodom, princip suverenosti drava, princip saradnje u duhu globalnog partnerstva, pravo na razvoj, ivotna sredina kao integralni deo odrivog razvoja i razvojnih procesa, iskorenjivanje siromatva kao pretpostavke odrivog razvoja, poseban poloaj i potrebe zemalja u razvoju, uee javnosti u odluivanju, princip predostronosti, princip zagaiva plaa, procena uticaja na ivotnu sredinu, jaanje uloge ena i omladine, poseban poloaj autohtonih naroda i njihovih zajednica, obaveza reavanja sporova mirnim putem, itd.)
b) preventivna mera zatite ivotne sredine zasnovana na izradi studija i sprovoenju konsultacija uz uee javnosti i analizi alternativnih mera, sa cijem da se prikupe podaci i predvide tetni uticaji odreenih projekata na ivot i zdravlje ljudi, floru i faunu, zemljite, vodu, vazduh, klimu i pejza, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih inilaca, kao i utvrde i predloe mere kojima se tetni uticaji mogu spreiti, smanjiti ili otkloniti imajui u vidu izvodljivost tih projekata; (Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, lan 2. t.5)
Promena klime oznaava promenu klime koja je direktno ili indirektno uslovljena ljudskim aktivnostima koje izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere, i koja je superponirana na prirodna kolebanja klime, osmotrena tokom uporedivih vremenskih perioda. (Okvirna konvencija UN o promeni klime, lan 1. taka 2) Strategija odrivog razvoja EU dokument koji je Evropski savet 2006. godine usvojio zasnovan na Strategiji iz 2001. godine i sagledavanju do tada postignutih rezultata. U strategiji je nekoliko pitanja naglaeno kao posebno znaajno i utvreni ciljevi u sledeim oblastima: klimatske promene i ista energija, odrivi transport, odriva potronja i proizvodnja, ouvanje i upravljanje prirodnim resursima, javno zdravlje, socijalna inkluzija, demografija i migracije, globalno siromatvo i izazovi odrivog razvoja. Videti: http://ec.europa.eu/environment/eussd/
Radioaktivni otpad
a) radioaktivni materijal u gasovitom, tekuem ili vrstom obliku, za koji se ne planira dalje korienje od strane drava lanica ili fizikih ili pravnih lica ije odluke se prihvataju od strane drava lanica i koji se kontrolie kao radioaktivni otpad od strane nadlenog tela prema propisima drava lanica (Zajednika konvencija o bezbednosti upravljanja upotrebljenim gorivom i o bezbednosti upravljanja radioaktivnim otpadom, lan 2. taka h)
b) jeste radioaktivni materijal koji se ne planira za dalju upotrebu; (Zakon o zatiti od jonizujueg zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, lan 3. taka 43)
Reciklaa a) svaki postupak kojim se otpadni materijali ponovno prerauju u proizvode, materijale ili materije za izvornu ili drugu svrhu. Recikliranje obuhvata ponovnu preradu organskog materijala, ali ne ukljuuje recikliranje energije i ponovnu preradu u materijale koji se koriste kao gorivo ili za postupke zatrpavanja; (Direktiva 2008/98/EC o otpadu i ukidanju odreenih direktiva, lan 3. taka 17)
b1) ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe; (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5. taka 27) b2) reciklaa ambalanog otpada je ponovna prerada ambalanog otpada u okviru proizvodnog procesa za prvobitnu namenu ili za ostale namene, ukljuujui organsku reciklau, a iskljuujui iskorienje u energetske svrhe; (Zakon o ambalai i ambalanom otpadu, lan 5. taka 17)
400
pOJMOVNIK
403
Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SEA)
Ugroena vrsta a)Instrument (tehnika) slina proceni uticaja na ivotnu sredinu ali koja se primenjuje na politike, planove, programe ili grupe programa. SEA obezbeuje mogunost izbegavanja pripreme i sprovoenja neadekvatnih planova, programa i projekata i pomae u indentifikaciji i proceni alternativnih projekata kao i identifikaciji kumulativnih efekata. SEA se sastoji od dva glavna tipa: sektorske strateke procene (primenjuje se na vie novih projekata koji pripadaju jednom sektoru) i regionalne strateke procene (primenjuje se kada se radi o planovima ekonomskog razvoja u okviru jednog regiona). Videti i: http://glossary.eea.europa.eu/terminology/sitesearch?term=strategic+environmen tal+assessment
a) (u odnosu na odreenu migratornu vrstu), znai da je migratorna vrsta u opasnosti od izumiranja bilo irom celog prostranstva na kojem ivi ili na njegovom znaajnom delu. (Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, lan 1. taka e); Videti i Prilog I-III Cites konvencije. b) ona vrsta koja se suoava sa visokom verovatnoom da e ieznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budunosti to se utvruje u skladu sa opteprihvaenim meunarodnim kriterijumima; (Zakon o zatiti prirode, lan 4. taka 73)
Vanredna situacija stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih dogaaja i drugih opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog ega je za njihovo ublaavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojaan reim rada; (Zakon o vanrednim situacijama, lan 8. taka 1)
b) strateka procena uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu podrazumeva pripremu izvetaja o stanju ivotne sredine, sprovoenje postupka konsultacija, uvaavanje izvetaja i rezultata konsultacija u postupku odluivanja i donoenja ili usvajanja odreenih planova i programa, kao i pruanje informacija i podataka o donetoj odluci; (Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, lan 3. taka 2)
Vazduh
a) ambijentalni vazduh oznaava spoljanji vazduh u troposferi, osim radnih mesta iz Direktive 89/654/EEZ, gde se primenjuju odredbe o zdravlju i bezbednosti na radu i gde javnost nema redovan pristup; (Direktiva 2008/50/EC o kvalitetu ambijentalnog vazduha i iem vazduhu za Evropu lan 2. taka 1)
esti akcioni program EZ u oblasti ivotne sredine: ivotna sredina 2010: naa budunost, na izbor
b) vazduh jeste vazduh u troposferi na otvorenom koji ne ukljuuje vazduh u zatvorenom prostoru; (Zakon o zatiti vazduha, lan 3. taka 1)
dokument usvojen od strane Evropskog parlamenta i Saveta 22. jula 2002. godine kojim se definie okvir za delovanje EU u oblasti ivotne sredine u periodu od 2002. do 2012. godine. Videti i: http://ec.europa.eu/environment/newprg/intro.htm
Tematske strategije dokumenti usvojeni u skladu sa estim akcionim programom EZ u oblasti ivotne sredine kojim se u sedam oblasti (vazduh, otpad i reciklaa, morska sredina, zemljite, pesticidi, prirodni resursi, urbana sredina) daje procena stanja i definiu elementi politike EZ. Videti i: http://ec.europa.eu/environment/newprg/strategies_ en.htm
402
pOJMOVNIK
405
Zagaenje (Zagaivanje)
Zagaujue materije a1) svaka supstanca sposobna da prouzrokuje zagaivanje, posebno one koje su navedene u Aneksu VIII (Direktiva 2000/60/EZ Evropskog parlamenta i Saveta kojom se uspostavlja okvir za delovanje Zajednice u oblasti politike voda, lan 2. stav 1. taka 31) a2) svaka materija prisutna u ambijentalnom vazduhu koja moe imati tetan uticaj na ljudsko zdravlje i/ili ivotnu sredinu u celini; (Direktiva 2008/50/EC o kvalitetu ambijentalnog vazduha i iem vazduhu za Evropu lan 2. taka 2)
a1) direktno ili indirektno unoenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vode ili tlo, kao posledica ljudskog delovanja, a koje moe biti tetno za ljudsko zdravlje ili kvalitet ivotne sredine i dovesti do oteenja materijalne imovine ili ometati uivanje ili druge oblike zakonitog koritenja ivotne sredine; (Direktiva 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, lan 2. taka 2) a2) direktno ili indirektno unoenje, kao rezultat ljudske aktivnosti, supstanci ili toplote u vazduh, vodu ili zemljite, a koje moe biti tetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatinih ekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatinih ekosistema, ili koje umanjuje ili ometa uobiajena i druga legitimna korienja ivotne sredine. (Direktiva 2000/60/EZ kojom se uspostavlja okvir za delovanje Zajednice u oblasti politike voda, lan 2. stav 1. taka 33)
b1) zagaujua supstanca jeste svaka supstanca koja uzrokuje zagaivanje, a ija se lista utvruje posebnim propisom; (Zakon o vodama, lan 3. taka 30) b2) materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. taka 15)
b1) neposredno ili posredno unoenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljite izazvano ljudskom aktivnou koje moe biti tetno po zdravlje ljudi ili kvalitet ivotne sredine i koje moe dovesti do oteenja materijalnih dobara; (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, lan 2. taka 2) b2) direktno ili indirektno unoenje, kao rezultat ljudske aktivnosti, supstanci ili toplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje moe biti tetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatinih ekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatinih ekosistema (priobalni ekosistemi), koje prouzrokuje tetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa obiajna i druga legitimna korienja ivotne sredine; (Zakon o vodama, lan 3. taka 29) b3) zagaivanje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. taka 11.)
404
pOJMOVNIK
407
Zainteresovana javnost a1) javnost koja je ugroena ili e verovatno biti ugroena ili ima interesa u donoenju odluka u oblasti ivotne sredine. Za potrebe ove definicije, nevladine organizacije koje promoviu zatitu ivotne sredine i koje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom bie smatrane zainteresovanim. (Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine lan 2. taka 4); isto i u Direktivi 2003/35/EC o ueu javnosti u izradi odreenih planova i programa u oblasti ivotne sredine i izmenama i dopunama Direktive Saveta 85/337/EEZ i 96/61/EZ s obzirom na uee javnosti i pristup pravosuu, lan 3) a2) javnost na koju utie ili je verovatno da e uticati ili koja je zainteresovana za donoenje odluka o izdavanju ili obnavljanju dozvola, odnosno o utvrivanju ili auriranju uslova dozvole; u smislu ove definicije, nevladine organizacije koje promoviu zatitu ivotne sredine i ispunjavaju sve zahteve u skladu s nacionalnim zakonodavstvom smatraju se zainteresovanim. (Direktiva 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, lan 2. taka 15)
Literatura
b1) javnost na koju utie ili na koju moe uticati donoenje odluke nadlenog organa ili koja ima interesa u tome, ukljuujui i udruenja graana i drutvene organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine i koje su evidentirane kod nadlenog organa; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. taka 28) b2) javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utie ili je verovatno da e uticati, ukljuujui nevladine organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine i koje su evidentirane kod nadlenog organa. (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, lan 2. taka 17)
Berglund, M., von Raggamby, A., (2008). Horizontal Environmental EC Legislation A Short Policy Guide, European Communities. (http://ec.europa.eu/environment/enlarg/pdf/pubs/horizontal_en.pdf) Bogdanovi, S., (ur.). Direktive EU u fokusu. REC, Ministarstvo zatite ivotne sredine i regulacije prostora Republike Crne Gore; Finnconsult Oy; Stockholm: Scandiaconsult Natura AB, Beograd, Podgorica, 2003. (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:1996:054 0:FIN:EN:PDF) avoki, A., Osnovi ekolokog prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta Union, Slubeni glasnik., Beograd, 2007.
ivotna sredina a)kombinacija elemenata iji kompleksni meuodnosi ine okruenje i uslove ivota pojedinaca i drutva. Na taj nain ivotnu sredinu obuhvata izgraeno okruenje, priroda i svi prirodni resursi ukljuujui vazduh, zemlju i vodu. To, takoe, ukljuuje i okruenje radnog mesta. Videti i: http://glossary.eea.europa.eu/terminology/ sitesearch?term=environment
The European environment State and outlook 2005, European Environment Agency, Copenhagen, 2005. Europes Environment the fourth assessment, European Environment Agency, Copenhagen, 2007. Environmental trends and perspectives in the Western Balkans: future productions and consumption patterns. EEA Report, No. 1/2010, Copenhagen.
b) skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot; (Zakon o zatiti ivotne sredine, lan 3. stav 1. taka 1)
406
LITERATURA
409
Louka, E., International Environmental Law, Cambridge University Press, 2006. p. 49-54. Ljuji, B., Sunda, Lj., (pr.). (2005). Direktive Evropske unije o vodama, Beograd: Udruenje za tehnologiju vode i sanitarno inenjerstvo. Organised environmental crime in the EU Member States. BfU in association with Max-Planck-Institute, Kassel, 2003. (http://ec.europa.eu/environment/legal/crime/pdf/organised_member_ states.pdf) Pallemaerts, M., (ed), Sourcebook on EU Environmental Law, Prepared by Institute for European Environmental Policy for the EPE Banks: (et.al.) (http://www.bei.europa.eu/attachments/strategies/sourcebook-on-eu-environmental-law.pdf ) Prokopijevi, M. (2009). Evropska unija: Uvod. Beograd: Slubeni glasnik, str. 522-527; 595-616. REACH in brief. European Commission, Environment Directorate General, Brussels, 2007. (http://ec.europa.eu/environment/chemicals/reach/pdf/2007_02_reach_in_brief.pdf) Scheuer, S., (ed), EU Environmental Policy Handbook - A Critical Analysis of EU Environmental Legislation, Making it accessible to environmentalists and decision makers, European Environmental Bureau (EEB), Brussels, 2005. ht t p://w w w.e eb .o r g / ?L i n k S e r v I D = 3 E1 E 4 2 2 E - A A B 4 - A 6 8 D 221A63343325A81B&showMeta=0 Shelton, D., Kiss, A., Judical Handbook on Environmental Law, UNEP, 2005. Sands, P., QC, Principles of International Environmental Law, Cambridge University Press, 2003. Stopi, M., Zori, J., Pravo na zdravu ivotnu sredinu u praksi Evropskog suda za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009.
EU 2010 Biodiversity Baseline, EEA Technical report No 12/2010, EEA, Copenhagen, 2010. (http://www.eea.europa.eu/publications/eu-2010-biodiversity-baseline) European Union emission inventory report 19902008 under the UNECE Convention on Long-range Transboundary Air Pollution (LRTAP), EEA Technical Report, No. 7/2010, Copenhagen. (http://www.eea.europa.eu/publications/european-union-emmision-inventory-report) Guide to the Approximation of European Union Environmental Legislation, Commission of the European Communities, 2008. Preuzeto iz (http://ec.europa.eu/environment/archives/guide/guidfin.pdf ) Godinji izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, SEK (2009) 1339, Brisel. (http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=48) Gubb, C. J., EU Environmental Policy; CIVITAS Institute for the Study of Civil Society 2007; (http://civitas.org.uk/eufacts/FSENV/ENV1.htm) Holder, J., Lee, M., Environmental Protection, Law and Policy, Cambridge University Press, 2007. (pp. 135-210); Handbook on the Implementation of EC Environmental Legislation, Regional Environmental Center, Umweltbundesamt GmbH, Budapest, 2008. (http://ec.europa.eu/environment/enlarg/handbook.pdf) Jans, J., H., Vedder, H., European Environmental Law, Europa Law Publishing, University of Groningen, 2008); Kneevi-Predi, V., Radivojevi, Z., Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije, Slubeni glasnik, Beograd, 2009. Koiiarova, S., EC Environmental Law, Vydavaelstvi a nakladatelstvi Ale enek, Plzen, 2009. Leading cases of the European Court of Justice EC Environmental Law, (http://ec.europa.eu/environment/legal/law/pdf/leading_cases_en.pdf)
408
LITERATURA
411
Vukasovi, V., Todi, D., Environmental Law (Serbia), International Encyclopedia of Laws, Suppl. 68 (April 2009), Monograph; Kluwer Law International, The Hague, London, New York, 2009.
Todi, D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet, Beograd. 2008. Todi, D., Odrivi razvoj i principi politike i prava ivotne sredine. Pravni ivot, 9/2007, 429-443. Todi, D., Ekoloka politika EU u svetlu stratekih opredelenja u oblasti odrivog razvoja, Pravni ivot, br. 10/2009, 53-66. Todi, D., Odgovornost za tete u ivotnoj sredini u pravu Evropske unije, u Babi, B. (ur.) Vodi kroz pravo Evropske unije, Slubeni glasnik, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Pravni fakultet Univerziteta, Beograd, 2009. str. 512-518. Todi, D., Strategija Evropske unije o odrivom korienju prirodnih resursa, Evropsko zakonodavstvo, 29-30/2009, 104-113. Todi, D., Trini instrumenti u politici ivotne sredine Evropske unije, Evropsko zakonodavstvo, br. 31-32/10, str. 124-133. Todi D, ok V, Vukasovi V, Mijukovi O, Dabi L, Pavlievi B, Zakonodavstvo Evropske unije o ivotnoj sredini i zemlje u tranziciji, Beograd, Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, 2000. Todi D, Vukasovi V, (pr) Pravo na adekvatnu ivotnu sredinu, Beograd, Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu, 2001. Todi, D., Vukasovi, V., Ekoloka kriza u svetu i odgovor meunarodne zajednice, Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2003. Vodi za operatere i druge korisnike kroz propise u oblasti zatite ivotne sredine (II deo), Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. Vukadinovi, R., & Jovanovi, N., & Meak, V., & Todori, V., Kako usklaivati domae propise sa pravnim tekovinama Evropske unije, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, 2004.
410
413
Korisne internet adrese
A) Meunarodne institucije
http://europa.eu/pol/env/index_en.htm EU ivotna sredina http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap151030.htm EU propisi EU u oblasti ivotne sredine http://ec.europa.eu/environment/index_en.htm Evropska komisija ivotna sredina http://ec.europa.eu/dgs/environment/index_en.htm Generalni direktorat za ivotnu sredinu http://ec.europa.eu/governance/better_regulation/index_en.htm Bolja regulativa http://www.eea.eu/ Evropska agencija za ivotnu sredinu
Korisne internet adrese
415
Agencija za zatitu od jonizujuih zraenja i nuklearnu sigurnost Srbije http://www.rapp.gov.rs/ Republika agencija za prostorno planiranje http://www.hidmet.gov.rs/ Republiki hidrometeoroloki zavod Srbije http://www.rec.rs Regionalni centar za ivotnu sredinu Kancelarija u Beogradu
http://echa.europa.eu/ Evropska agencija za hemikalije http://www.unece.org/env/ Ekonomska komisija UN za Evropu http://www.rec.org Regionalni centar za ivotnu sredinu http://rod.eionet.europa.eu/instruments Eionet Reporting Obligations Database (ROD) http://ecologic.eu/2714 The Ecologic Institute (Berlin - Brussels - Vienna - Washington DC) http://impel.eu/ European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law (IMPEL) http://www.renanetwork.org/ Regional Environmental Network for Accession
B) Institucije u RS
http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=90717 Vlada RS predlozi zakona http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 Vlada RS strategije http://www.parlament.rs/content/cir/akta/zakoni.asp Narodna skuptina RS doneti propisi http://www.ekoplan.gov.rs Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja RS http://www.sepa.gov.rs Agencija za zatitu ivotne sredine www.sepf.gov.rs Fond za zatitu ivotne sredine http://www.natureprotection.gov.rs Zavod za zatitu prirode http://www.ekoplan.gov.rs/shema/?lang=srl Agencija za hemikalije http://www.srbatom.gov.rs/cir/
414
Impresum
Izdava Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31 Beograd www.emins.org Za izdavaa Maja Bobi Urednice edicije Vodi kroz EU politike Nataa Dragojlovi, lanica Izvrnog odbora Evropski pokret u Srbiji Tanja Mievi, potpredsednica Evropski pokret u Srbiji Autor izdanja Vodi kroz EU politike ivotna sredina Dragoljub Todi Saradnica u izradi Mladenka Ignjati
Koautorka Pojmovnika Milica Tomanovi Autori priloga Iskustvo Slovake Katarina Butkovska Kamil Vilinovi Lektura i korektura Marija Todorovi Dizajn Igor Sergej Sandi www.issstudiodesign.com ISBN: 978-86-82391-61-6 Tira 1.000 tampa Mladost Grup, Loznica 2010.
416
Miljenja i stavovi izraeni u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odraavaju neophodno i zvanine stavove Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), Istraivakog centra Slovake asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA, niti Slovake agencije za meunarodnu razvojnu saradnju SlovakAid.
CIP - , 351.77(4-672EY) 340.137(4-672U:497.11) 351.77(497.11) 341.217.02(4-672EU:497.11) T, , 1958ivotna sredina / [Dragoljub Todi ; autori priloga Iskustvo Slovake Katarina Butkovska, Kamil Vilinovi]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2011 (Loznica : Mladost grup). - 418 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm. - (Vodii kroz EU politike) Podatak o autoru preuzet iz kolofona. - Tira 1.000. - Pojmovnik: str. 389-408. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 409-413. ISBN 978-86-82391-61-6 a) E - b) E - - Cpa c) - Xap - E Cp d) Cp - E COBISS.SR-ID 183043084

Vodic Kroz Eu Politike Zivotna Sredina

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Kroz Eu Politike Zivotna Sredina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ivotna sredina

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

POJMOVNIK  LITERATURA  Korisne internet adrese 

387 407 413

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

1. Deo Opti okviri politike EU u oblasti ivotne sredine

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/international-spread-of-environmental-policies/trend11-3g-soer2010-eps/TREND11-3G-environment-policies-spread.eps.75dpi. png/at_download/image

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

Unije u oblasti politike ivotne sredine ograniena sa dva kljuna inioca:

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

fikovanom veinom i zajedniki sa Evropskim parlamentom.25

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

Statistiki zavod Evropskih zajednica39

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

41 Videti: http://impel.eu/ (datum pristupanja 11.9.2010).

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

Tematska strategija Kvalitet vazduha

Datum objavljivanja 21.09.2005. 24.10.2005. 21.12.2005. 21.12.2005. 11.01.2006. 12.07.2006. 22.09.2006.

sredine: Odrivo korienje prirodnih

Zatita morske sredine

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

2. deo Izvori prava ivotne sredine EU

Generisanje komunalnog otpada GDP Stanovnitvo

Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/occurrence-of-floods-in-europe-199820132009/soer2010-synthesis-fig4.2-eps/SOER-Fig_4-2abc_ID-1141.eps.75dpi. png/at_download/image

68 Koiiarova, S., EC Environmental Law, Plzen: Ale enek, 2009, p. 23.

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

2. Deo Izvori prava ivotne sredine EU

B. Sekundarni izvori prava u oblasti ivotne sredine

Izvorni sporazumi Protokoli

Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/environmental-agreements-since-1900/trend11-2g-soer2010-eps/TREND11-2G-environmental-agreements.eps.75dpi. png/at_download/image

2. Deo Izvori prava ivotne sredine EU

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

2. Deo Izvori prava ivotne sredine EU

Evropski registar isputanja i transfera zagaujuih  supstanci (EPRTR);

Najznaajniji izvori prava u grupi tzv. horizontalne legislative su:

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

2. Deo Izvori prava ivotne sredine EU

POJMOVNIK LITERATURA Korisne internet adrese

Evropski registar isputanja i transfera zagaujuih supstanci (EPRTR);