UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIKI FAKULTET AAK

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta Ekologija VODA,ZAGAIVANJE VODE,KVALITET I KONTROLA VODE

Student IAS TI Biljana Vukovi Br. indeksa: 29/2010

aak, 2010.

SADRAJ
Uvod................................3 Fizike i hemiske osobine vode.........................................................................3 Znaaj vode..............................................................................................................3 Znaaj vode za biljke....................................................................................................3 Znaaj vode za ivotinje......................................... ......................................................3 Znaaj vode za ljude....................................................................................................3 Raspoloive koliine vode..............................................................................4 Potronja vode....................................... ......................................................................5 Nain zagaenja vode. ........................................................6 Otpadne vode...........................................................................................................7 Vrste i karakteristike otpadnih voda..............................................................................7 Zagaivai vode....................................................................................................9 Zatita vode............................................................................................................11 Kvalitet i kontrola kvaliteta vode.........11 Izbor postupaka za analizu vode.11 Pojam vrste i klasifikacija zagaujuih supstanca12 Klasifikacija voda13 Principi prerade vode....14 Tehnoloki postupci,linije ,sistemi za preradu vode ...14 Tehnoloke linije za pripremu vode za pie...15 Neorganske materije u vodi za pie...15 Supstance u vodi koji mogu izazvati primedbe potroaa.....17 Neorganski parametri kvaliteta vode za pie....18 luminijum......18 Arsen...18 Bor...18 Cink..19 Hrom....19 Kadmijum....19 Kobalt...20 Mangan.......20 Natrijum.......20 Nikl...20 Olovo...20 Uzorkovanje vode za pie....21 Metode analize neorganskih parametara kvaliteta ...21 Zakljuak.23 Literatura.24

UVOD Znaaj vode za ljude, za sav ivi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je veliki I mnogobrojan poev od toga da je voda uslov za ivot pa do mnogih drugih funkcija. Prema tome voda je: osnov ivota, neophodna namirnica za oveka, izvor hrane I neophodnih minerala, predmet rada I sredstvo za rad, sredina za mnoge ive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije. Najvanije od svega je da je uslov za ivot, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas je ve kritina situacija u vezi sa rezervama iste vode I to kako stajaih I tekuih tako I podzemnih koje se koriste kao voda za pie. FIZIKE I HEMIJSKE OSOBINE VODE ista voda je tenost bez mirisa i ukusa. Obino je bezbojna ako se gleda u malom obimu ili sloju.U debljem sloju je obojena u modre nijanse. Voda moe da se nalazi u sva tri stanja: vrstom (led), tenom i gasovitom (vodena para). Voda je prozrana i anomalno malo rasejava vidljivu svetlost, naroito iz ultraljubiaste i infracrvene oblasti spektra. Ova osobina vode je znaajna za odvijanje fizikih i bi ohemijskih procesa. ZNAAJ VODE Vodene biljke se najlake snabdevaju vodom. U vodenoj sredini rastvorena su mnoga korisna jedinjenja, te biljka lako apsorpcijom dolazi do njih. Meutim, biljke na kopnu esto ne mogu lako doi do vode, jer imaju potekoa da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljita. Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekolokih faktora, dok je za vodene biljke njihova ivotna okolina. Isparavanjem vode dolazi i do hlaenja biljke, to je vaan preduslov opstanka biljke u tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se jo i vodni reim biljke, koji se u sutini sastoji iz tri procesa: Voda ima veliki znaaj za ivot ivotinja. Voda je prvobitna okolina u kojoj je ivot nastao, pa je razumljivo to postoji ta uzajamna veza, a posebno za one ivotinje ija je ona ivotna okolina. U organizmu odraslog mukarca sadraj vode je 6015% a kod ena 5515%, to znai da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka i ivota oveka na Zemlji. Zavisno od klimatskih uslova potronja vode za odravanje ivota kree se od 3 12 l/dan. Voda je daleko najbogatija komponenta svih ivih organizama i ima fundamentalan znaaj u odravanju kako strukture, tako i funkcije svih tkiva, odnosno elija kao osnovnih jedinica ive materije. Neunoenje vode dovodi mnogo bre do smrti nego neunoenje hrane. U sluaju neunoenja vode dolazi do smrti ve posle nekoliko dana, poto organizam izgubi 10-20% od celokupnog volumena svoje tenosti. U sluaju neunoenja hrane, ivot se odrava nekoliko nedelja, uprkos gubitku celokupnog masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina.

RASPOLOIVA KOLIINA VODE

Voda je ivotna sredina u kojoj je nastao ivot. Bez iste i zdrave vode nema ivota. Kad presue izvori pitke vode, ovek tek tada shvati njen znaaj.

Sl.1Kruenje vode u prirodi (izvor:www.ekologija.ba) Najstariji poznati bunari za dobijanje pitke vode potiu jo iz vremena 4000 godina pre nove ere (Sumeri u Mesopotamiji). Prvu vodovodnu mreu je napravio kralj Solomon u Jerusalimu 1000 pre nove ere. Stari Rimlj ani su prvi usavrili prave vodovodne mree sa olovnim cevima. Posebno je interesantno to to su Rimljani odvajali vodu u tri klase: I klasa je bila za pie, II za kupalita, III za ispiranje kanalizacije.

Voda je najrasprostranjenije jedinjenje u prirodi. Oko tri etvrtine povrine na zemlji prekriveno je vodom i procenjuje se oko 1,4 milijarde km 3 . Iako vode na zemlji ima veoma mnogo, ipak sva voda nije upotrebljiva za ljudske potrebe, 97,5% vode u morima i okeanima je slana voda i ona se moe koristiti samo u odreene, ograniene svrhe. Ukupna koliina slatkih voda iznosi 37575*103 km3 odnosno oko 2,5%, a podeljena je sa 69,6% na lednike i gleere, 30% na podzemnu vodu, te 0,03% vlaga u tlu, 0,05% mov are, 0,01% reke i 0,3% jezera. Kruenje vode u prirodi se ostvaruje putem hidrolokog ciklusa. Isparavanja vode sa vodenih povrina, tla i vegetacije vri se pod uticajem suneve energije i vetra. Isparena voda odlazi u atmosferu formirajui oblake, iz kojih se u vidu padavina, ponovo vraa na Zemlju (kia, sneg ili led zavisno od temperaturnih i drugih uslova u atmosferi). Zahvaljujui fizikim osobinama vode i delovanju suneve energije male koliine slatkih voda na Zemljinoj kori su obnovljive. Globalno promatrano, ukupna koliina padavina je jednaka koliini isparene vode. Meutim, distribucija padavina i isparenja nije jednaka iznad mora, okeana i kopna. Sa mora i kopna vie ispari vode, a manje se vraa u vidu padavina dok je iznad kopna obrnuto. Intezitet padavina iznad pojedinih podruja kopna je razliit i zavisi od geografske irine, prirodne vegetacije i od blizine vodenih povrina i vodenih tokova.

Tabela 1. Vodni bilans kontinenata(Izvor:www.ekologija.ba)

POTRONJA VODE Trend porasta potreba za vodom u svetu, pa i kod nas i danas je naglaen. U posednjih 100 godina potronja se poveala osam puta. Najvie otpada na poljoprivredu oko 69%, zatim industriju 21% i domainstva 10%.

Sl.2 Potronja vode(Izvor:www.ekologija.ba) Posebno je zabrinjavajua okolnost to je evidentan trend smanjivanja raspoloivih zaliha vode po stanovniku na svim kontinentima. Ovakav trend nije posledica smanjenja koliine vodnih resursa jer je ona konstantna, nego je posedica porasta broja stanovnika, klimatskih promena, velikih gradova i sve veeg zagaivanja, posebno povrinskih voda. Prema prognozama do 2025. godine najmanje 3.5 milijardi ljudi u sv etu e oseati nestaicu vode. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) oko 400 miliona ljudi u zemljama u razvoju, pati od bolesti koje su posledica upotrebe nedovoljno iste vode za pie (od tih bolesti dnevno umire 30 000 ljudi). iste vode je sv e manje i ona je sve skuplja. Poznato je da je za ivot i privreivanje oveka u naseljenim mestima danas potrebno 200-500 l/stanovniku/dan pitke vode. U nekim razvijenim zemljama, gde je industrija veoma razvijena i po naseljima, potronja vode prelazi preko 500 l/s/d (Birmingen 655, Moskva 600, Oslo 593). S druge strane, u nekim zemljama u razvoju, jedna osoba, u proseku, potroi 10 l vode na dan. Jedno proseno evropsko domainstvo potroi oko 180 l/s/d.

Sl.3 Potronja vode po osobi u litrima (Izvor:www.ekologija.ba)

NAIN ZAGAIVANJA VODE Prema poreklu vode mogu da se podele na : -povrinske -podzemne -atmosferske Povrinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim putem stvarana i odrzavana. Povrinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda. Podzemne vode su izvorita koja se nalaze ispod povrine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padavinama i povrinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve. Ove su vode prorodno iste i koriste se kao voda za pice. Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada I kao takve dospevaju na zemlju. Najveu ulogu u zagaivanju vode ima ovek sa svojim aktivnostima, to spada u vetacko zagadjivanje. Iako voda prekriva zemljine povrsine, problem vode postaje sve vei i opti meunarodni. Vetake zagaivae moemo podeliti u dve osnovne grupe: a) koncentrisane zagadjivae (izvori zagaenja) b) rasute izvore zagadjivanja. a) Koncentrisani zagadjivai vode su obino razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja. Ona su obino locirana na obalama reka, jezera ili mora. Njih je lako uoiti i evidentirati .Najee su to: I- urbana naselja II- industrijski objekti: hemijske, bazne i preradjivake, metalne i metalopreraivake, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije, proizvodnje graevinskg materijala, proizvodnja deterdenta III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti IV- poljoprivredni objekti za tov stoke V- deponije smetlita b) u rasute izvore zagaivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi I azotna ubriva), deponije industrijskog otpada, deponije komunalnog smea, transport I transportna sredstva, lokacije za eksplataciju ljunka I peska, havarija prilikom transprtovanja tetnih I opasnih materija, a naroito nafte I njenih derivata .

OTPADNE VODE VRSTE I KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA Otpadne vode po svom poreklu delimo u etiri kategorije: sanitarne (fekalne) industrijske atmosferske infiltracione

Sanitarne (fekalne) otpadne vode Fekalne otpadne vode nastaju na sanitarnim vorovima stambenih, javnih, industrijskih i drugih objekata gde ive i rade ljudi, koji u fiziolokom procesu produkuju zagaenja u tenom i vrstom obliku. Slino je i sa domaim ivotinjama koje se uzgajaju na farmama i drugim pojedinanim mestima. U ove vode ubrajamo i otpadne vode od ienja prostorija, spremanja hrane, pranja posua i rublja, odravanja line higijene i sl. Koliina sanitarnih otpadnih voda zavisi od specifine potronje vode, pa je jednaka ili manja od nje cca 10%. Industrijske otpadne vode Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje, kao i prilikom pranja aparata, ureaja i dr. Danas postoji veliki broj po karakteru razliitih industrijskih otpadnih voda, koje se dele na niz podtipova u zavisnosti od tehnologije proizvodnje. Ove vode mogu biti i uslovno iste, kada se uputaju direktno u recipijent ili atmosfersku kanalizaciju. Kod hemijske i metalopreraivake industrije preovladavaju zagaenja mineralnog porekla. Kod tekstilne, prehrambene, koarske, industrije papira i sl. zagaenja su preteno organskog porekla. Kod zajednikog preiavanja sanitarnih i industrijskih voda postie se meavina koja se dobro bioloki preiava, ukoliko nisu prisutne toksine materije, kao npr. teki metali, cijanidi, razni otrovi, kada je za industrijske otpadne vode, pre meanja, potrebno uraditi predtretman, kako bi se one neutralisale i bile pogodne za dalje preiavanje. Koliina i kvalitet otpadnih voda industrije zavisni su od tehnolokog procesa proizvodnje i menjaju se tokom dana, to je manje izraeno kod sanitarnih voda. Atmosferske otpadne vode Ove vode se formiraju kao povrinski oticaj od padavina i otopljenog snega sa urbanog podruja. U ove vode se ubrajaju i otpadne vode od pranja ulinih povrina, trotoara i dr.Koliina i kvalitet ovih voda zavisi od intenziteta i uestalosti padavina, od naina odravanja javne higijene, od broja i intenziteta motornog saobraaja, vrste povrinske obrade terena i saobraajnih povrina, zagaenja atmosfere, od klimatskih uslova i sl. Po ukupnoj bakteriolokoj zagaenosti, atmosferske otpadne vode su sline sanitarnim. Meutim, atmosferske vode sa industrijskih povrina nose znaajne koliine bakra, olova i arsena, sa asfaltnih povrina naftne produkte (15 -25 mg/l), to izuzetno ugroava sanitarni reim recipijenta (nastaje trovanje riba, oteano korienje vode i sl.). Naalost, praksa je da se ove vode ne preiavaju, jer se smatraju uslovno istim, to ponekad nije tako. Infiltracione vode Infiltracione vode su podzemne vode koje dotiu u kanalizacionu mreu preko cevnih spojeva, drenanih sistema i sl. Po svom kvalitetu su najistije, meutim, u veim koliinama, kad razblae sanitarne vode, mogu da poremete bioloko preiavanje na postrojenjima.

Komunalne otpadne vode Urbana naselja zagauju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke, jezera ili mora. U kanalizacionim otpadnm vodama mogu se nai razne organske tenosti, detardenti, ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje industrijske i zanatske organizacije svoje otpadne vode prikljuuju na kanalizaciju naselja. Otpadne vode od ljudi, ivotinjama mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu bakterioloku zagaenost vode, to dovodi do hidrinih epidemija .Kako ove vode potiu od izluevina, od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadre veliki broj klica. Meu njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakterijskih i parazitskih bolesti. Najvei broj klica se izluuju preko ljudskih fekalija. U digestivnom traktu oveka ivi 97,5% E coli humanog porekla i 25% nehumanog, a u spoljnoj sredini je obrnuto. Komunalne otpadne vode sadre organske materije u koje spadaju: fizioloke izluevine ljudi i ostatci hrane, a uz to ima i neorganskih materija koje potiu od sredstva sa pranje, raznih detardenata i vrstih komada razliitog sastava. Sapuni i detardenti su povrinski aktivna jedinjenja koja menjaju povrinski napon vode i koncentriu se na povrinu vode. Sa promenom povrinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena kiseonika sa vazduhom i dalje, zbog smanjenja koliine kiseonika u vodi dolazi do izumiranja ivog sveta u njoj to opet podstie anaerobn proces. Sintetike povrinske aktivne materije su postojane u vodi i njihova razgradnja moe da potraje i do nekoliko meseci. Atmosferske otpadne vode putem padavina, kince i otopljenog snega sa sobom nose razna zagaenja .Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute zagaujue materije i odnose ih u mora, jezera, reke... One najee sadre: sulfate, hloride, nitrate, naftu, ulja, razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih jedinjenja. Osim otpadnih voda koje kanalizacionim sistemom dospevaju u reke, zagaenja mogu da potiu i od podzemnih voda ukoliko su one zagaene. Meutim mnogo je gora siituacija kada oteena kanalizacija zagaujuje podzemne vode koje se koriste za pie. Osim otpadnih voda iz domainstva u kanalizaciji se mogu nai mnogi drugi zagaujui elementi i jedinjenja koja potiu od raznih radionica, zanatskih radnji i industrija. Industrijske otpadne vode Industrijski objekti kao to su: hemijsko-bazni, metalurki, za preradu ruda, prehrambeni, celuloze i papira, tekstilni graevinskog materijala izlivaju svje otpadne vode posle tehnoloke upotrebe. Ove vode su esto agresivne sa velikim brojem otrovnih materija, sa ulje. Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve vei problem jer su veliki zagaivai povrinskih voda, a preko njih i podzemnih. Njihov sastav i toksinost zavise od vrsta industrije. Najznaajnije i najesce otpadne vode su sledee: prehrambeno preraivacke industrije, mlekara, klanica, tekstilne industrije, energetskiih i termoenergetskkiih objekata, hemijske industrije, metalopreraivake industrije. Otpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadre ostatke od procesa pranja maceriranim sadrajem pulpe, zatim ogranskim ostatcima od voa , povra, granula skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska.Otpadne vode mlekara sadre deo mleka, zatim nerastvorene proteine, kapljice masnih rastvora, eere. Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu nai i sredstva za pranje, odravanje i dezinfekciju. U njima se nalaze: azot fosfatne kiseline i kalijum to dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3. Otpadne vode klanica sadre uglavnom organske materije podlone raspadanju. To su masti, delovi koe, ekinja, krvi, balega slame i dr. One doprinose velikom zagaenju potronjom kiseonika, stvaranju gljivica.Iz industrije za proizvodnju detardenata u vodu dospevaju supstance koje su povrinski aktivne pa menjaju povrinski napon vode. Ovo su obino sulfati razliitih organskih jedinjenja, soli, supstiucioni derivati, fenoli ili slino, a najznaajniji su polifosfati, soli polimerizovane fosfatne kiseline. Kad se nau u vodi oni ometaju razmenu kiseonika izmeu vazduha i vode. Industrijske otpadne vode kao koncentrisani zagaivai zagauju vode dvema vrstama zagaujucih materija: a)organskim b)hemijskim a)Najvei zagaivai organskim materijma pored domainsta su prehrambena industrija: mesne preraevine, prerade eerne repe, voe i povre, celuloze papira i sl. Organska jedinjenja kao zagaivai vode mogu razliito da deluju na kvalitet vode u zavisnosti od njihove razgradnje. U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih nekoliko vrsta: -organske materije koje se brzo razgrauju u vodi

-organske materije koje ne podlezu razgradnji -organske materije ija se razgradnja odvija sporo -organske materije ije je dejstvo toksino Materije koje se razgrauju u vodi utiu na potronju kiseonika u vodi. Od toksinih materija najee se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u industriskoj preradi. b)Najvei zagaivai hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija. U vode preko ovih objekata dospevaju toksini i agresivni elektroliti, kao to su cijanidi hromiti i joni tekih metala, mineralne kiselinei alkalije... Najvee tete rekama nanose pogoni: -hemmijske industrije sa oko 20% ukupne koliine otpadnih voda -crna metalurgija 25% -celuloze i papira 14% -prehrambene industrije14% -obojeni metali 8% Otpadne vode hemijske industrije mogu se podelit na : -tipine -specifine Zagaujue materije u vodi kao i u vazduhu, mogu da budu one koje se najee javljaju, odnosno stalne, javljaju se u veini fabrika, pa su zbog toga tipine .Takve su npr. kiseline. Drugu grupu zagaujuih materija pretstavljaju hemijske supstance koje su specifine za jednu vrstu fabrike. U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se nau organske I neorganske zagaujue materije. Najvei zagaivai neorganskim materijama su fabrike kiiselina. Ovi zagaivai deluju na promenu pH vrednosti u vodama. ZAGAIVAI U VODI U otpadnoj vodi susreemo: Fizike zagaivae, Hemijske zagaivae Bioloke zagaivae

Otpadna voda je odreena svojim fizikim, hemijskim i biolokim sastavom. Polutanti koje moemo nai u otpadnoj vodi mogu se klasificirati u tri grupe: fizike, hemijske i bioloke. Fiziki zagaivai

To su suspendov ane materije, one se taloe i stvaraju anaerobne uslove, to su npr. razni otpaci(hrana, odea, toalet papir), pesak, mulj, ali isto tako radioaktivna i termalna zagaenja. Sve veu opasnost iz ove grupe zagaivaa ine radioaktivna jedinjenja koj a kontaminiraju vodene resurse na irem prostoru. Pre svega, to su radioaktivne padavine nakon nuklearnih proba, zatim radioaktivni elementi u sluaju veih havarija nuklearnih elektrana, radioaktivni otpaci iz instituta gde se koriste izotopi i dr. Primer zagaivanja vode:Teke posledice ekoloke katastrofe u Maarskoj.
22. oktobar 2010. | 10:20 | Izvor: Beta | Foto: Beta

BUDIMPETA Devetoro mrtvih, oko 150 povreenih, potpuno uniteni ekosistemi nekoliko vodotokova, kontaminirano 40 kvadratnih kilom etara zemljita, vanredno stanje do kraja godine u tri maarske upanije - bilans su ekoloke katastrofe koja je 4. oktobra pogodila Maarsku. Tog dana provalio se rezervoar u drugoj po veliini fabrici za proizvodnju aluminijuma u Maarskoj, kod grada Ajk a, 160 kilometara jugozapadno od maarske prestonice Budimpete.

Izlivanje crvenog mulja Iz rezervoara se izlilo oko 700.000 kubnih metara alkalnog crvenog mulja, koji je nusproizvod pri pravljenju aluminijuma, a sadri teke otrovne metale. Poplavni talas, visok 3,6 metara, prvo je udario na oblinje mestace Kolontar koje je skoro potpuno unitio, a zatim se sruio na grad Deveer, gde je poplavljeno 230 kua i 19 ulica. Najvei deo grada ostao je bez struje, vode i gasa.

U meuvremenu se crveno blato, koje je nosilo sa sobom automobile i ruilo mostove, razlilo na 40 kvadratnih kilometara povrine i ulo u potoi Tornu, reicu Marcal, i preko reke Rabe, dospelo u Dunav, ugrozivi tako direktno jo sedam gradova nizvodno od mesta katastrofe. Ceo ekosistem reke Marcal i potoia Torna uniten je zbog zagaenja. Pomrla je sva riba u tim vodotokovima, a kako je naveo ef maarske regionalne slube za borbu protiv katastrofa Tibor Dobson, vlasti nisu uspele da spasu ni okolnu vegetaciju.

Hemijski zagaivai biorazgradljive organske materije; uglavnom ih ine proteini, ugljovodonici i masti. Ako se isputaju nepreiene u okolinu, bioloka razgradnja ovih materija dovodi do gubitka kiseonika i razvoja septikih uslova, nutrijenti (azot, ugljenik i fosfor) koji su bitni za rast mikroorganizama i njihovim isputanjem u vodenu sredinu moe doi do razvoja nepoeljnog vodenog sveta, odnosno, do eutrofikacije, a njihovim isputanjem u veim koliinama na zemljite, moe doi do zagaenja podzemne vode, rezistentne organske materije; ove materije su otporne na uobiajene bioloke metode obrade otpadnih voda, a to su uglavnom povrinski aktivne materije (detardenti), fenoli i pesticidi, teki metali; zbog njihovih toksinih osobina, odreeni teki metali mogu imati negativan uticaj na bioloki proces preiavanja, kao i na ivot u vodotoku, otopljene neorganske materije; (kalcijum, natrijum i sulfati) dospevaju preko upotrebe vode i treba da se odstrane da bi se voda ponovo koristila.

Bioloki zagaivai To su bakterije, virusi, alge, fekalije, lignini i drugi zarazni organizmi. Meu ovima posebno su opasni po ov eka infekcioni mikroorganizmi, izazivai zaraznih bolesti.

10

ZATITA VODE Svaki pojedinac moe dati doprinos u zatiti voda ako samo malo promijeni svoje ustaljene navike: Racionalno koristiti vodu Spreiti nastajanje velikih koliina otpadnih voda na samom izvoru Koristiti biorazgradive deterdente jer na taj nain pomaemo bioloku razgradnju Koristiti omekiva vode umesto omekivaa za rublje, jer meka voda smanjuje potronju deterdenta i titi mainu, a nastale otpadne vode su prihvatljivije za vodotoke, Voditi rauna o tome ta bacamo u kanalizaciju, jer trebamo imati na umu da e to zavriti ili u postrojenju za preiavanje otpadnih voda ili u vodotoku (to je kod nas ei sluaj) Koristiti prirodna ubriva ujesto vetakih Ne odlagati otpad u blizini izvorita pitke vode i vodotoka Ne sei ume u blizini izvorita Kontrolisati eroziju tla na vlastitom imanju sadnjom biljnog pokrivaa i stabilizacijom podruja sklonog erozijama Ne odlagati staro motorno ulje u blizini vodnih resursa (jedan litar ulja zagadi preko milion litara vode) Paljivo odlagati baterije; jedna cinkovana baterija moe zagaditi od 5-30 m3 vode, jedna 3 kadmijska baterija moe zagaditi od 3000-15 000 m vode a samo jedna merkurijeva baterija 3 moe zagaditi do 30000 m vode

KVALITET I KONTROLA KVALITETA VODE Kvalitet vode je relativan pojam, koji biva potpuno definisan tek kada je, pored spoznavanja primesa, poznata i budua namena te vode. Prema tome, kvalitet vode se moe definisati kao podobnost vode za odreenu upotrebu: snabdevanje ljudi ili ivotinja, snabdevanje industrije, odravanje zdravog akvatinog ivota, navodnjavanje zemljita, rekreaciju i drugo. Imajui ovo u vidu, razumljivo je da se zahtevi za koliinu pojedinih supstanci, odnosno maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) supstanci razlikuju u zavisnosti od namene vode.. Da bi se rezultati odreivanja kvaliteta razliitih voda mogli meusobom porediti, uvedene su tzv. standardne metode analize voda, nakon paljivog prouavanja raspoloivih analitikih postupaka i metoda. Koji pokazatelji kvaliteta e biti odreivani zavisi pre svega od budue namene vode. Takoe, da bi rezultati odreivanja bili stvarni pokazatelji kvaliteta date vode, od izuzetnog znaaja je i postupak uzimanja, uvanja i pripreme uzorka za analizu. Sastav prirodnih i otpadnih voda se najee izraava u mg/dm3, to se nekada poistoveivalo 6 sa ppm (to predstavlja lg u 10 g). Danas se ppm uglavnom ne koristi, jer se gustina mnogih, naroito 3 otpadnih voda, znatno razlikuje od 1000 mg/dm . IZBOR POSTUPAKA ZA ANALIZU VODE Izmeu postupaka koji se primenjuju za analizu pojedinih sastojaka nezagaene (podzemne, povrinske i preiene) i zagaene vode najee ne postoji razlika. Tako se, na primer, za odreivanje mnogih metala, koristi atomska apsorpciona spektrofotometrija, koja pokriva dosta irok opseg koncentracija. Meutim, mogunost koncentrisanja isparavanjem, jonskom izmenom ili ekstrakcijom omoguava primenu mnogih postupaka i kada je koncentracija u vodi manja od granice odreivanja. Obim ispitivanja vode zavisi od prirode vode i svrhe za koju je namenjena. Nemaju svi sastojci vode isti znaaj za ispitivanje voda. Suvi ostatak se odreuje kod svih voda, jer je merilo koliine rastvorenih supstanci u vodi. Za zagaene vode koje sadre otpadne organske supstance koje troe kiseonik, od posebnog znaaja je odreivanje biohemijske i hemijske potronje kiseonika, a za otpadne vode iz tekstilne industrije i perionica vano je odrediti sadrili deterdente. Kod industrijskih otpadnih voda odreuju se pre svega oni parametri, odnosno sastojci, koji su karakteristini za datu industriju. Radi utede vremena i sredstava, kod svakodnevnih analiza ispitivanja treba ograniiti na sastojke koji utiu na odreenu namenu vode. Kada se radi o vodi za pie, higijenska ispravnost se utvruje: osnovnim i periodinim pregledom, pregledom vode iz novih zahvata i pregledom na osnovu higijensko-epidemiolokih

11

indikacija da je dolo ili da moe doi do zagaenja vode. Najdetaljnije se analizira voda iz novih zahvata, i ona obuhvata odreivanje preko 50 pokazatelja kvaliteta, a najmanje analiza je ukljueno u osnovne preglede, to je razumljivo, imajui u vidu da su ovi pregledi najei. Higijenska ispravnost vode iz vodovoda za javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie i iz sopstvenih objekata organizacija koje proizvode ili prerauju namirnice na industrijski nain utvruje se sistematskim vrenjem osnovnih i periodinih pregleda sirove vode u jednakim razmacima u toku meseca, odnosno godine. Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci vode se uzimaju: 1. iz svakog izvorita, 2. iz rezervoara vode za pie, 3. iz vodovodne mree, a broj taaka se odreuje zavisno od broja sta-novnika. Pregled vode iz artekih bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnitva vodom za pie, ukoliko ne postoje vodovodni sistemi, vri se godinje, prema broju stanovnika koji se snabdevaju iz svakog takvog objekta i prema vrsti objekta. U objektima za snabdevanje vodom obrazovno-vaspitnih organizacija vre se u toku kolske godine etiri osnovna pregleda vode za pie. Za vreme raspusta pregled se vri na 15 dana pre poetka nastave. U objektima za rekreativnu nastavu, odmor dece i omladine i u omladinskim naseljima vre se etiri osnovna i dva periodina pregleda za vreme korienja objekata. POJAM,VRSTE I KLASIFIKACIJA ZAGAUJUIH SUPSTANCI Voda predstavlja smeu hemijski iste vode i niza primesa, ija priroda i koncentracije odreuju kvalitet vode, odnosno mogunost direktnog korienja date vode za odreenu namenu. Kada koncentracije prisutnih primesa dostignu vrednosti koje su neprihvatljive s obzirom na predvienu namenu date vode, one postaju zagaujue supstance (polutanti). Zagaujue supstance u vodi remete njen prirodni sastav, osobine ili integritet. Izvori zagaujuih supstanci u vodi su praktino sve aktivnosti oveka u kojima on koristi vodu, odnosno dolazi u dodir sa njom. Potencijalno najveu opasnost predstavljaju razliite hemijske supstance koje dospevaju u vodu kao posledica primene prljavih" industrijskih procesa, tj. iz otpadnih voda, otpadnih gasova ili vrstih otpadaka industrijske proizvodnje. Zagaujue supstance u vodi se mogu podeliti na osnovu razliitih parametara: veliine estica, prirode zagaujuih supstanci, uticaja na ivi svet, uticaja na zdravlje ljudi i dr. Na osnovu veliine estica, polutanti se mogu podeliti na: - nerastvorljive, u ta spadaju suspenzije, emulzije i mikroorganizmi; ove primese, sa izuzetkom mikroorganizama, obrazuju u vodi nestabilne sisteme, odnosno podlone su taloenju (sedimentaciji); - koloidno dispergovane, u ta spadaju estice gline, visokomolekularna jedinjenja, virusi, male bakterije i drugo; - rastvorene, u ta spadaju sve zagaujue supstance, organskog ili neorganskog porekla, koje su u vodi prisutne u obliku molekula ili jona. Na osnovu prirode, polutanti se mogu podeliti na: - hemijske, koji obuhvataju hemijske supstance koje se nalaze u vo-di, u nerastvorljivom, koloidno dispergovanom ili rastvorenom obliku; - bioloke, koji obuhvataju razliite patogene mikroorganizme i - radioaktivne, koji obuhvataju razliite radioaktivne izotope. Zagaujue supstance se mogu podeliti i na osnovu dejstva na reke i druge vode: - neorganske zagaujue supstance sa specifinim otrovnim (toksinim) dejstvima; dospevi u prirodne vode, ove zagaujue supstance dovode do promene fiziko-hemijskih svojstava vode i trovanja vodenih organizama; - neorganske zagaujue supstance bez specifinog otrovnog (toksinog) dejstva; u ovu grupu spadaju uglavnom suspendovane mineralne supstance; - organske zagaujue supstance bez specifinog otrovnog (toksinog) dejstva; najbrojniji predstavnici ove grupe zagaujuih supstanci su otpadni materijali prehrambene industrije, koji ne sadre toksine supstance, ali negativno utiu na vode, jer se tokom razgradnje ovih supstanci troi rastvoreni kiseonik, a u nekim sluajevima nastaju i otrovni gasovi: sumporvodonik, amonijak i metan; - organske zagaujue supstance sa specifinim otrovnim (toksinim) dejstvima, u koje spadaju

12

raznovrsne organske supstance: fenoli, polihlorovani bifenili, nafta i naftni derivati, pes-ticidi i dr. U zavisnosti od efektra na zdravlje ljudi, zagaujue supstance se mogu podeliti na: otrovne (toksine), kancerogene, teratogene i mutagene.

KLASIFIKACIJA VODA Klasifikacija i kategorizacija vodotka vri se radi: - usklaivanja i uporedivosti ocene stepena antropogenih zagaujuih uticaja na ekoloku funkciju vode; - odreivanja pogodnosti kvaliteta voda vodotoka za postojeu i planiranu upotrebu; - uspostavljanja ciljeva kvaliteta za svaki region ili deo renog sliva posebno; - kontrole uspenosti svih preduzetih mera zatite koje imaju za cilj spreavanje pogoranja stanja i postepeno poboljanje i obnove svih povrinskih vodotoka. Prema nameni i stepenu istoe, Uredbom o klasifikaciji voda, vode se razvrstavaju u etiri klase: I klasa - vode koje se u prirodnom stanju, uz eventualnu dezinfekciju mogu upotrebljavati za pie i u prehrambenoj industriji, a povrinske vode - za gajenje plemenitih vrsta riba {salmonidae). II klasa - vode koje se mogu upotrebljavati u prirodnom stanju za kupanje, rekreaciju graana, za sportove na vodi, za gajenje drugih vrsta riba (ciprinidae), ili koje se uz uobiajene metode obrade (koagulacija, filtracija, dezinfekcija) mogu koristiti za pie i u prehrambenoj industriji. III klasa - vode koje se mogu koristiti za navodnjavanje, a posle uobiajenih metoda obrade i u industriji, osim u prehrambenoj industriji. IV klasa - vode koje se mogu upotrebljavati za pojedine namene samo posle odgovarajue obrade. Da bi se takve vode mogle koristiti za pie, potrebna je intenzivna fizika i hemijska obrada sa produenom dezinfekcijom (koagulacija, flokulacija, filtracija, adsorpcija na aktivnom uglju i dezinfekcija ozonom ili hlorom). VK stanje - stanje van klase. Vode klase II, van graninih tokova i tokova preseenih granicom Republike Srbije dele se na podklase i to: - podklasa IIa, koja obuhvata vode koje se uz normalne postupke obrade (koagulacija, filtracija, dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za pie i u prehrambenoj industriji; - podklasa IIb, koja obuhvata vode koje se mogu iskoriavati ili upotrebljavati za sportove na vodi, za gajenje manje plemenitih vrsta riba i za pojenje stoke. TABELA 3. Analiza kvaliteta vode metodom Water Quality Index (WQI) (Izvor: STANJE ZAGAENOSTI VODA SRBIJE,DrNeboja Veljkovi, dipl. in. gra.,Milorad Jovii, dipl. in. gra.) Parametri Max.vrednost MDK MDK MDK MDK (jedinica mere) I klasa II klasa III klasa IV klasa Zasienost kiseonikom ( %) BPK5 (mg/l) Amonijum (mg/l) pH vrednost Ukupni azot (mg/l) Ortofosfati (mg/l) Suspendovne materije(mg/l) Temperatura ( oC) Elektroprovodljivost (S/cm) E.Coli (MPN u 1000 ml) qi x wi = WQI

18 15 12 9 8 8 7 5 6 12 100

90-105 2 0,1 6,8-8,5 10,0 0,005 10 2000 84,3-85,4

75-90 105-115 4 0,1 6,8-8,5 10,0 0,01 30 100000 71,976,4 77,5

50-75 115-125 7 0,5 6-9 15,0 0,01 80 200000 48,357,3 61,8-

30-50 125-130 20 0,5 6-9 15,0 0,01 100 200000 37,1-38,2

13

PRINCIPI PRERADE VODE Voda iz prirodnih izvorita svojim kvalitetom retko ispunjava zahteve primene, jer sadri tetne i nepoeljne supstance pa se mora podvrgavati postupcima preiavanja. Za to se koriste postupci i ureaji za uklanjanje nepoeljnih komponenti (zagaujuih supstanci) koje mogu tetno delovati na ljudsko zdravlje kada je u pitanju voda za pie. To se odnosi i na supstance koje zagauju ivotnu sredinu kada su u pitanju otpadne vode, ili ometaju tehnoloki proces dobijanja kvalitetnog pro-izvoda kada je u pitanju voda koja se koristi u industriji. Vrste postupaka koji e se koristiti zavise od kvaliteta vode na izvoritu i zahteva-nog kvaliteta pripremljene vode. Naelno, voda iz vodovodne mree koja ima kvalitet vode za pie, sa manjim izuzecima, ispunjava zahteve veine prehrambenih tehnologija. To zanai da, ako se odreeni pogon snabdeva vodom iz javne (gradske) vodovodne mree, takvu vodu nije potrebno dodatno obraivati. Meutim, pojedine hemijske tehnologije postavljaju i dodatne zahteve u pogledu kvaliteta vode, pa se u takvom sluaju i voda iz vodovodne mree mora dodatno preraivati. Posebni zahtevi se postvljaju za kvalitet vode koja se koristi u energetskim postrojenjima (parni kotlovi) i ureajima za prenos toplote (zagrevanje i hlaenje). Znatno je sloenija situacija kada se industrijski objekti snabdevaju vodom iz vlastitog izvorita. Takva izvorita su bunari (povrinski ili arteki) ili povrinske vode (reke, kanali, jezera ili vodoakumulacije). Vode iz ovih izvorita retko ispunjavaju zahteve industrije, pa se moraju podvrgavati manje ili vie sloenim postupcima prerade. Jo je sloeniji problem kad su u pitanju otpadne vode industrijskih pogona. S obzirom na zakonske propise o zatiti ivotne sredine, otpadne vode se pre isputanja u prijemnike moraju preistiti do odreenog stepena. TEHNOLOKI POSTUPCI,LINIJE I SISTEMI ZA PRERADU VODE Projektovanje tehnolokog postupka prerade vode poinje utvrivanjem razlike izmeu hemijskog sastava vode koja se obrauje (voda iz izvorita ili otpadna voda) i kvaliteta vode koji zahteva njena primena ili isputanje u prirodne prijemnike. Na osnovu tih podataka se vri izbor procesa i operacija pomou kojih se iz vode mogu ukloniti nepoeljni sastojci. Operacije - njima se prisutne zagaujue supstance uklanjaju iz vode, a da se pri tome ne menja njihov hemijski sastav, a esto ni oblik; to su: proceivanje, filtracija i gravitaciono taloenje. Procesi - njima se prisutne zagaujue supstance uklanjaju iz vode i pri tome se menja njihov hemijski sastav; to su razliiti hemijski i bioloki procesi, kao, na primer, razlaganje zagaujuih supstanci hemijskom oksidacijom ili redukcijom i bioloka razgradnja. Liniju prerade ine pojedinani ili vie meusobno povezanih procesa i operacija pomou kojih se iz vode mogu ukloniti prisutne nepoeljne supstance koje imaju sline hemijske ili fizikohemijske osobine. Razlikuju se etiri linije prerade vode: 1. preliminarna linija prerade, 2. primarna linija prerade, 3. sekundarna linija prerade i 4. tercijarna linija prerade. Jedna ili vie osnovnih linija obrade, pomou kojih se ostvaruje krajnji cilj obrade, odnosno celovito preiavanje vode do eljenog stepena, ine sistem za obradu (preradu) vode. Svaka linija obrade u okviru sistema za obradu vode slui za uklanjanje zagaenja sline prirode, npr., linija za uklanjanje nerastvornih talonih supstanci, linija za uklanjanje neorganskih supstanci, linija za uklanjanje organskih biorazgradivih ili bionerazgradivih supstanci itd. Radi uspenog funkcionisanja, u sistem za preradu vode je ukomponovano u postrojenje sa nizom pomonih objekata, kao to su energana, magacini roba, upravna zgrada itd.

14

TEHNOLOKE LINIJE ZA PRERADU VODE ZA PIE Za preradu vode do kvaliteta vode za pie koriste se razliiti postupci, zavisno od stepena zagaenosti i vrste zagaenja. Procesi i operacije razvrstani su po redosledu prerade u tehnolo-ke linije prerade vode (tabela 4). Vrsta i broj linija prerade zavisi od kvaliteta (klase) sirove vode. Postrojenje za preradu vode I klase. - Iz podataka u tabeli 6.2 moe se videti da je najjednostavnija prerada vode I klase (neke bunarske vode i prirodni izvori), jer je potrebna samo dezinfekcija vode. Postrojenje za preradu vode II klase. - Postrojenja za preradu vode, II klase (povrinske vode reka, jezera i vodoakumulacija) sadre liniju za uklanjanje koloidno dispergovanih supstanci koagulacijom, flokulacijom, taloenjem i filtracijom i dezinfekciju. TABELA 4. - Tehnoloke linije obrade vode pojedinih klasa(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode) Klasa vode Postupci Primena tehnolokih linija I 1 Dezinfekcija Primenjuje se kod voda koje ispunjavaju uslove standarda kvaliteta vode zapie (kod pojedinih bunara i izvora). I 2 Filtracija i dezinfekcija Primenjuje se kod voda koje sadre samo suspendovane supstance u koncentraciji do 10 mg/dm3, koje se mogu ukloniti filtracijom. II 3 Koagulacija, peana filtracija Primenjuje se ako voda sadri suspendovane ikolo- idno 3 i dezinfekcija dispergovane supstance u koliini do40 mg/dm . 4 Koagulacija, taloenje, peana filtracija i dezinf. 5 Reetke i sita, koagulacija, taloenje, filtracija i dezinfekcija Primenjuje se ako voda sadri veu koliinu suspendovanih i koloidno dispergovanih supstanci. Koristi se kod prerade povrinskih voda koje pored suspendovanih i koloidno rastvorenih supstanci sadre i bioloko zagaenje (alge, planktone itd.). 6 Reetke i sita,oksidacija, Primenjuje se kod povrinskih voda, kada prerada, pored koagulacija, prethodnih linija, sadri dodatne procese i operacije, radi Adsorpcija,taloenje, uklanjanja prisutnih organskih supstanci(huminske i fulvo oksidacija,filtracija, adsorpcija i kiseline), i neorganskih supstanci(gvoemangan,arsen, dezinfekcija amonijum jon).

III

IV

Postrojenja za preradu vode III i IV klase su znatno sloenija, jer pored linije za uklanjanje grubog materijala (sita i reetke), linije za uklanjanje suspendovanog i koloidno dispergovanog materjala, sadre i liniju za uklanjanje rastvorenih organskih i neorganskih supstanci.

NEORGANSKE MATERIJE U VODI ZA PIE U tabeli 5 su prikazane maksimalno doputene koncentracija neorganskih materija u vodi za pie u Direktivi EU o vodi za pie (98/83/EC), Smernicama SZO i jugoslovenskom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl./ist SRI 42/98), a u tabeli 2 su prikazane maksimalno doputene koncentracije neorganskih materija u vodi za pie u Pravlnicima nekih zemalja u okruenju Republike Makedonije (Sl. vesnik RM 54/2004), Republike Hrvatske (N. Novine RH 182/2004), Republike Srpske (Sl. glasnik RS 40/2003) i Pravlnik SFRJ koji vai u Federaciji Bosne i Hercegovine (Sl. list SFRJ33/87 i 13/61). Veina Pravilnika koji su novijeg datuma su prihvatila u potpunosti podatke iz Direktive Evropske Unije o vodi za pie i/ili preporuke Smemica SZO. Od neorganskih materija potrebno je apostrofirati elemente i jedinjenja za koje je utvreno u proteklom periodu da imaju znaajniji uticaj na

15

zdravlje, a to su: antimon, arsen, olovo, kadmijum i iva, kao i azotne materije (nitrati i nitriti). Uporeivanjem prikazanih vrednosti za pojedine parametre utvreno je da je Pravilnik SRJ stroiji u odnosu na Direktive EU, Smernice SZO u sledeim sluajevima: amonijaka, hlorida i nitrita. U odnosu na Direktive EU Pravilnik je stroiju u sluaju bora i kadmijuma. Vrednosti ovih parametara trebalo bi kritiki razmotriti i usvojiti one vrednosti koje obezbeuju bolji kvalitet vode za pie, pri tom vodei rauna da kod onih parametara koji nemaju bitan uticaj na zdravlje da se prihvate liberalnije norme kako bi jeftinije i jednostavnije tehnologije mogle da obezbede traeni i potrebni kvalitet vode za pie. Analiza Pravilnika bivih republika SFRJ, koji su novijeg datuma, ukazuje da su u veini sluajeva prihvaene norme Direktive EU o vodi za pie. Najdoslednija transpozicija Direktive je uraena u Republici Hrvatskoj. Sve zemlje u okruenju kao i Republika Srbija su saglasno svojim potrebama definisale maksimalno doputene koncentracije za niz drugih parametara koji nisu definisani Direktivom EU. Tabela 5.Poreenje vrednosti maksimalno doputenih koncentracija neorganskih materija u vodi za pie u Direktivi EU, Smernicama SZO i Pravilniku SRJ(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode(Sl.listSRJ, br.42/98,44/99)) Supstanca Jedinica Direktive EU Smernice Pravilnik SRJ Amonijak Antimon Arsen Bakar Barijum Bor Cijanidi Cink Fluoridi Hrom, ukupni Hloridi Kadmijum Kalcijum Kalijum Magnezijum Mangan Molibden Natrijum Nikl Nitrati Nitriti Olovo Selen Uran Ziva mere mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l (98/83/EC) 0,5 5 10 21 11 50 1,5 50 250 5 SZO 1,5 20 10(P) 21 0,7 0,5(P,-V 70 3 IV 1,5 (P) 50 250 3 (Sl.list 42/98) 0,la 3 10 2 0,7 0,3 50 3 1,2 50 200 3 200 12 50 0,05b 70 150 20 50 0,03b 10 10 1

0,05 200 20 502 0,52 10 10 1

u

0,4' 70 200 (P) 20 50" 3" 0 2(P)''" 10 10 ] 5 (P),v 1

Pimedbe u Direktivama EU su navedene arapskim ciframa, u Smemicama SZO slovom (P) i rimskim ciframa, a Pravilnik SRJ (abecedom). U situacijama gde kratkorono izlaganje ne predstavlja opasnost po zdravlje, esto je bolje sprovesti popravljanje stanja kvaliteta vode u izvoritu, nego instalisati skupa postrojenja za uklanjanje hemijskih komponenti. Izlaganje visokim koncentracijama fluorida, moe dovesti do zatamnjenja zuba, a u nekim sluajevima do fluoroze. Takoe arsen se moe prirodno pojaviti i dovesti do znaajnog rizika od raka. Ostale hemijske materije koje se prirodno pojavljuju, ukljuujui uran i selen, mogu proizvesti brigu po zdravlje, ako su prisutni u veoj koliini. Prisustvo nitrata i nitrita u vodi se povezuje sa methemoglobinemijom, posebno kod hrane za decu. Nitrati se mogu poveati prevelikom primenom ubriva, ili otpadnom vodom ili drugim organskim otpadom koji dospeva u povrinsku ili

16

podzemnu vodu. Posebno u oblastima sa agresivnim ili kiselim vodama, upotreba olovnih cevi moe rezultirati poveanim koliinama olova u pijaoj vodi, to izaziva negativne neuroloke efekte. Prikaz toksinosti ovih elemenata je dat u posebnom poglavlju ove monografije. Smanjenje koncentracije arsena i antimona zahtevae nove investicije za obradu vode u onim oblastima gde se oni javljaju. Takoe, treba istai, da zamena legura sa olovom legurama sa antimonom moe u budunosti biti znaajan izvor antimona u vodi. Rastvaranje olova tei da bude najvee u vodi sa niskim pH i malim alkalitetom, i uspean postupak za privremenu kontrolu, do zamene olovnih cevi, je odravanje pH u opsegu 8,0-8,5. Bakar se nairoko koristi u kunim vodovodnim instalacijama. Meutim, jasno je, a to se odnosi na sve ostale materijale koji se koriste u kunim vodovodnim instalacijama, da mora da postoji saglasnost izmeu kvaliteta vode i izbora materijala koji se koristi za njen transport. Maksimalno doputena koncentracija za bor moe izazvati neke probleme sa tehnikog i ekonomskog aspekta, jer jo uvek ne postoji potpuno razvijena tehnologija obrade. Jedna od mera za smanjenje koncentracije bora mogla bi da bude promena sastava deterdenata. U oblastima u kojima je koncentracija bora u vodi prirodno visoka, jedino praktino reenje moglo bi da bude meanje voda.

SUPSTANCE U VODI I PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PICE KOJI MOGU IZAZVATI PRIMEDBE POTROAA Znaajan aspekt kvaliteta vode predstavljaju supstance u vodi i parametri kvaliteta vode koji utiu na upotrebnu vrednost vode (organoleptike karakteristike na prvom mestu, ali i korozivnost vode, tendencija ka stvaranju kamenca). U tabelI 5 prikazani su parametari kvaliteta vode i supstanci u vodi koji mogu izazvati primedbe potroaa u Direktivama EU (98/83/EC), Smernicama SZO, Pravilniku SRJ (Sl. list SRJ 42/98), Pravilniku Republike Makedonije (Sl. vesnik RM 57/2004), Republike Srpske (Sl. list RS 40/2003), Republike Hrvatske (N Novine RH 182/2004) i Pravilniku bive SFRJ (Sl. list SFRJ 33/87 i 13/91). U tabelama nisu prikazane neke vrednosti za neorganske materije koje mogu da izazovu primedbe potroaa, njihove vrednosti, radi preglednosti su date u prethodnim tabelama za neorganske materije ili kod sredstava za koagulaciju i flokulaciju. U Direktivama EU vrednosti glavnih parametara kojima se definiu organoleptike karakteristike vode (boja, miris, ukus, mutnoa) date su opisno, dok Smernice SZO i Pravilnici SRJ, RS, RM i RH navode vrednosti za boju i mutnou. Direktive EU su u parametre kvaliteta vode uvrstile provodljivost, koncentraciju jona vodonika i oksidabilnost, dok ih u Smernicama SZO nema (sem pH, ali nije navedena vrednost). Direktive EU ne definiu temperaturu, a Smernice SZO ne navode vrednost temperature, ve samo opisnu preporuku. Najbolja saglasnost sa Direktivama EU je postignuta u Pravilniku Republike Hrvatske. Kada je u pitanju rastvoreni kiseonik nema preporuene koncentracije rastvorenog kiseonika koja bi se zasnivala na uticaju na zdravlje. Koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi zavisi od temperature vode, njenog sastava, naina pripreme i od toga da li dolazi do nekog hemijskog ili biolokog procesa u sistemu vodovoda. Smanjenje koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi moe da dovede do mikrobioloke redukcije nitrata do nitrita i sulfata do sulfida to stvara probleme sa mirisom. Smanjenje koncentracije kiseonika moe takoe uticati i na poveanje koncentracije dvovalentnog gvoa u vodi. Tabela 5. Poredenje vrednosti za fizike, flziko-hemijske i hemijske osobine vode zapie koje mogu izazvati primedbe potroaa u Direktivama EU, Smernicama SZO i Pravilniku SRJ.(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode(Sl.list SRJ, br42/98,44/99)) Parametar/ Supstanca Vrednosti na kojima se javljaju primedbe potroaa Razlozi za Direktive EU Smernice Pravilnik SRJ (Sl. primedbe potroaa (98/83/EC) list 42/98) SZO X, X A Boja Prihvatljiva i bez 15 10 stepeni kobalt- izgled X1 nenormalnih TCU platinske skale promena Miris i ukus Prihvatljiva i bez Bez treba da bude nenormalnih prihvatljiv promena hp Mutnoa Prihvatljiva i bez 5 NTU 1 NTU' izgled nenormalnih promena

17

Koncentracija jona vodonika (pH) Oksidabilnost Provodljivost(uS/cm,na20 C) Temperatura, C Rastvoreni kiseonik (% saturacije) Sulfati Vodoniksulfid Ukupni organski ugljenik (mg/1) TOC

>6,5 i <9,5

6,8-8,5 do8J (mg KMn04//) do 1000 Temperatura izvorita 50 k

nizak pH: korozija visok pH: sapunast oseaj

5(mg 02/l) 2500

treba da bude prihvatljiva posredni efekti ukus, korozija miris i ukus

250 bez nenormalnih promena

250 0,05

250 Bez' m

NEORGANSKI PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PIE Aluminijum Smatra se da aluminijum nije toksian, ali jo nije potpuno jasan njegov metaholizam. Mora se uzeti u obzir da je ljudsko telo stalno izloeno aluminijumu zbog nalaenja ovog elementa u prirodi. Velike oralne doze aluminijuma, ipak, mogu dovesti do iritacije gastrointestinalnog trakta. Visoke koncentracije aluminijuma su naene u odreenim regionima mozga bolesnika koji su umrli od Alchajmerove bolesti. Kod hroninih pacijenata na dijalizi, encefalopatski sindrom je takoe povezan sa aluminijumom kao etiolokim agensom. Studije sprovedene ni vitro ili na ivotinjiama da bi se ispitali mutageni, kancerogeni i teratogeni uticaji su dale negativne rezultate. Arsen Korien je u pirotehnici, industriji stakla, keramike, boja, insekticida, otrova i medicini, dok se u poslednje vreme koristi za proizvodnju tranzistora i lasera. Arsen je poznat po svojoj toksinosti. Otrovan je za ljude u koliini od 100mg i vie (letalna doza je 130 mg). Dokazana je otrovnost pri koncentraciji u vodi za pie od 0,21 mg/1, kao i u opsegu od 0,4 do 10,0 mg/1, dok se pokazao bezbednim u koncentracijama od 0.05, 0,10, 0.15, 0,15-0,25 mg/1 (De uane, 1997). Nakon resorpcije, arsen se deponuje u jetri, slezini, bubrezima. a naroito u keratinskim tkivima. Akumulacija u organizmu treba da raste progresivno pri iiiskom nivou unosa. Ciljni organi na kojima se prati izloenost ljudi arsenii su koa, plua, gemtalni organi, beika i organi ula vida. Hronino trovanje stanovnitva, koje koristi vodu za pie kontaminiranu arsenom, manifestuje se hiperpigmentacijom koe hiperkeratozom, polineuritisom ("arsenski polineuritis"). Arsen je nerastvoran u vodi, ali nekoliko arsenita ie rastvorno. Oekuje se vei sadraj arsena u podzemnoj nego u povrinskoj vodi usled prirodnih procesa (zbog prisustva arsena u geolokim materijalima). ili usled industrijske aktivnosti (industrijski otpad, pesticidi i topionike operacije^. Postoje mnogi regioni gde je arsen prisutan u izvorima pijae vode, najee podzemne vode, u povienim koncentracijama. Arsen u pijaoj vodi ima znaajan uticaj na zdravlje i prioritetan je za praenje u izvoritima. SZO je privremenu preporuenu vrednost za arsen postavila 1993. godine na praktian kvantifikacioni limit od 0,01 mg/1 na bazi brige o zdravlju ljudi. Preporuena vrednost je odredena privremeno zbog naune neizvesnosti o aktivnom riziku pri niskim koncentracijama (1-10 ug/1) i praktinih tekoa u uklanjanju arsena iz pijae vode. Ista vrednost je zadrana u Smernicama iz 2004. godine (JVHO. 2004). Bor Bor se uglavnom koristi u industriji stakala, sapuna i deterdenata. Postoje neki dokazi da unos bora kroz uobiajenu ishranu moe da utie na metabolizam i iskorienje drugih nutrijenata, posebno kalcijuma, i moe imati koristan uticaj na kalcifikaciju kostiju i njihovo odravanje. Preporueni unos bora jo nije odreen. Dugogodinja izloenost boru, bornoj kiselini ili solima bora dovode do hroninog trovanja koja se manifestuju gubitkom apetita, muninom ili povraanjem. U

18

veini zemalja se oekuje koncentracija bora u vodi za pie od 0,1 - 0,3 mg/l. Cink Koristi se u galvanizaciji, za pripremu boja, proizvoda od gume, kozmetike, lekova, podnih prekrivaa, plastike, sapuna, baterija, tekstila, elektrine opreme i drugih proizvoda. Mala rastvorljivost u vodi karakteristina je za karbonate, okside i sulfide, to doprinosi niskoj koncentraciji u prirodnim vodama, ali industrijsko zagaenje, posebno iz oblasti sa rudnicima cinka, moe da doprinese visokim koncentracijama i do 50 g/1. Cink je esencijalni element u tragovima. USEPA nije identifikovala tetne efekte prouzrokovane cinkom i nije propisala ni primarne ni sekundarne standarde. Konzumiranje vode za pie koja sadri do 20 mg/1 cinka nije pokazalo tetne efekte Opor ukus se moe pojaviti pri koncentraciiama viim od 20 - 30 mg/1. Dnevni unos ishranom preporuen od strane SZO je 4-10 mg/dan zavisno od godina, i pola. Koliine cinka u povrinskoj i podzemnoj vodi se kreu oko 0,01-0.05 mg/1, dok u vodi iz esme mogu biti znatno vee zbog rastvaranja cinka iz cevi. S obzirom da cink pri niskom nivou (ispod 20 mg/j) nema tetnih psihoiokih uticaja na ljude I naen ne samo u niskim koncentraciiama u vodi za pie, nisu sprovedena dodatna ispitivanja od strane zdravstvenih institucija .Normalni dnevni unos kod ljudi je 10-15 mg/dan. SZO u meunarodnim standardima za pijau vodu iz 1958. sugerie da koncentracija cinka preko 15 mg/1 moe znaajno pokvariti pitkost vode. nuno. Pijaa voda sa preko 3 mg/1 cinka moe biti neprihvatljiva za potroae. 1980. godine USEPA je preporuila MCL od 5.0 mg/1, a 1989. SMCL od 5 mg/1, to je potvrdila 1991. godine. Prema preporuci EU granina vrednost za cink nije propisana, a po naem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie iznosi 3mg/l.

Hrom Hrom je iroko rasprostranjen u kori. Koristi se za hromiranje, u jegurama elika, u legurama sa niklom, bakrom, manganom i drugim metalima, kao korozioni inhibitor u tekstilnoj, fotografskoj i industriji stakla. Trovalentni hrom je esencijalan pri unosu od 0.2 mg dnevno. estovalentni hrom ima tetan uticaj na jetru, bubrege i respiratorne organe uz krvarenje, dermatitis i rane koe pri hroninoj i subhroninoj izloenosti. Toksina doza za oveka je 0.5g kalijum-dihromata. Hrom se prirodno nalazi u vodi za pie, jer ga ima u zemljinoj kori 10-200 ppm. Ukupna koncentracija hroma u pijaoj vodi je obino manja od 2 ug/1, iako su nalaene i koncentracje preko 120 u.g/1. Hrom se uglavnom apsorbuje kroz gastrointestinalni trakt i u stanju je da proe i kroz elijsku membranu. Ukupan hrom se definie zbog tekoa pri analiziraniu samo Cr(VI).Privremena preporuena vrednost za ukupni hrom iznosi 0,05 mg/1. Ista vrednost je zadrana u Smernicama iz 2004. godine (WHO, 2004). Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po naem Pravilmku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (SI. list SR.J. 42/98) granina vrednost za ukupan hrom je 50 ug/1.

Kadmijum Kod ljudi se javlja muka i povraanje pri koncentraciji od 15 mg/1, a nisu primeeni neeljeni efekti pri 0,05 mg/1. Veoma je otrovan, ali ne i fatalan. Kadmijum se primarno akumulira u bubrezima i ima dugo bioloko vreme poluraspada od 10-35 godina (bubrena disfunkcija, hipertenzija i anemija). Na osnovu istraivanja je evidentirano da su kadmijum i njegova jedinjenja, koja se u organizam unose inhalacijom, kancerogena. U izvorita vode moe da dospe usled rudarenja, industrijskih pperacija i ocednih voda sa deponija. Kontaminacija pijae vode moe nastati zbog neistoe pocinkovanih ili galvanizovanih cevi i limova, kao i iz nekih cevovoda.Kadmijum se u organizam najvie unosi hranom. zatim udahnutim vazduhom, a vodom za pie. U prvom izdanju Smernica za kvalitet vode za pie iz 1984., preporuena vrednost je 0.005 mg/1. Vrednost od 0,005 mg/1, predlae i USEPA 1985. godine (RMCL), 1989. (MCLG i MCL), a donosi 1991. (vaiod 1992.)., Preporuena vrednost je sniena na 0,0032 mg/1 1993. godine na bazi privremenog nedeljnog unosa. Ista vrednost je zadrana u Smernicama iz 2004.godine. Prema preporuci EU i po naem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie granina vrednost za

19

kadmijum je 5, odnosno 3ug/l, respektivno.

Kobalt S obzirom da je koncentracija kobalta u vodi beznaajna u odnosu na moguu toksinost, nije propisan maksimalni nivo zagaenja izuzev u Rusiji, koja je propisala 1 mg/1.

Mangan Mangan je esenciialni element za ljude i ivotinje i nalazi se prirodno u hrani. Ima vanu ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora, kao i odravanju reproduktivnih funkcija organizma. SZO je procenila srednju dnevnu potrebu za normalne fizioloke funkcije od 3-5 mg. Po preporuci EU granina vrednost za mangan iznosi 50g/l (Directive 98/83/EC). Izuzeci za kratkotrajno prekoraenje nisu predvieni. Ista granina vrednost je propisana naima Pravilnikom za pijau vodu(Sl. List SRJ 42/98). Natrijum Najvanija jedinjenja su: kuhinjska so (NaCl), soda (Na2C03), soda-bikarbona (NaHC03), kaustina soda (NaOH), natrijum-fosfat, natrijum-tiosulfat i boraks (NaB4O7xl0H2O). Jedinjenja natrijuma se koriste u industriji papira, stakla, sapuna, tekstila, naftnoj, hemijskoj i metalnoj industriji. Natrijum je prirodni sastojak sirove vode, ali njegova koncentracija je poveana zbog industrijskog zagaenja, kao to je tretman puteva solima zimi, spiranje kinicom i rastvori sapuna i deterdenata. Prema preporuci EU granina vrednost za natrijum je 200 mg/1 (Directive 98/83/EC), a po naem Pravilniku za pijau vodu, iz iste godine, je 150 mg/1 (Sl. list SRJ, 42/98).

Nikal Nikal se veoma mnogo koristi za zatitu metala od korozije. jer je veoma otporan na oksidaciju, kao i u proizvodnji nerajuih elika i legura. IARC je zakljuila da su inhalirana jedinienja nikla kancerogena za ljudeg(grupa 1), a metalni nikal je mogue kancerogen (grupa 2B). Ipak nedostaju dokazi o kancerogenom riziku kod oralnog unosa. Voda daje uglavnom mali doprinos ukupnom oralnom unosu. Nikal je prisutan u mnogim namirnicama i takoe dospeva u hranu iz eline procesne opreme. Uzimajui u obzir unos nikla kroz hranu i vazduh, USEPA je odredila preporueni nivo od 0,150 mg/l.

Olovo Olovo ima iroku primenu: za baterije i olovne akumulatore, omotae kablova. vodovodne cevi. naoruanje, proizvodnju goriva (tetraetil- i tetrametil-olovo se koriste kao antidetonatori i dodaci uljima za podmazivanje), za zatitu od zraenja iz nuklearnih reaktora i rentgenske opreme, u industriji stakla i u bojama. Nitrati i acetati su rastvorne soli. Opasnost od trovanja olovom preko vode za pie postoji kod upotrehe novih olovnih vodovodnih cevi. Veoma osetljiva na izloenost olovu su deca, dojenad, fetusi u materici i trudne ene.. Olovo je otrov koji se akumulira u skeletu. Olovo takoe uestvuje u metabolizmu kalcijuma i direktno utie na metabolizam D-vitamina. Olovo je toksino i za centralni i za periferni nervni sistem, izazivajui subencefalopatske, neuroloke i efekte u ponaanju. Naene koncentracije olova u prirodnim vodama se kree u opsegu 0.4-0.8 mg/l (ukljuujui planinski krenjak i depozite galenita). U povrinskim i podzemnim vodama kree se u opsegu od tragova do 0,04 mg/1, uz srednju vrednost od 0,01 mg/1. Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po naem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. List SRJ, 42/98) granina vrednost za olovo je 10 g/l,

20

UZORKOVANJE VODE ZA PIE Cilj uzorkovanja vode za pie je sakupljanje porcija uzoraka koje reprezentuju aktuelni sastav vode u toku proizvodnje i distribucije. Da bismo bili sigurni u kvalitet i pouzdanost rezultata, potrebno je: formulisati znaajne ciljeve za program uzorkovanja, pristupiti sakupljanju reprezentativnih uzoraka, pravilno uzimati i konzervisati uzorke, pridravati se adekvatnog redosleda u uvanju i identifikaciji uzoraka, osigurati kvalitet rada i njegovu kontrolu na terenu i pravilno analizirati uzorak. esto je porebno izraditi preliminarni program uzorkovanja i analiza pre nego to se moe definisati konani cilj rada. Veoma korisno moe biti i prethodno lino iskustvo. Vreme i novac utroeni za izradu odgovarajueg programa uzorkovanja obino se isplati, jer se traena informacija dobija na efikasan i ekonomian nain. Svaki program uzorkovanja, bez obzira na zadate ciljeve obuhvata: a) Identifikaciju mesta uzorkovanja ukljuujui i situacioni plan za identifikaciju lokacije na distribucionom sistemu. Lokacija mesta uzorkovanja na distribucioinom sistemu je presudna za dobijanje reprezentativnih uzoraka. b) Izvor uzoraka (voda iz izvorita, voda iz procesa proizvodnje, voda iz rezervoara i voda iz distribucionog sistema). c) Broj i matriks uzorka. Vremensko trajanje uzorkovanja. d) Frekvenciju uzorkovanja (dnevno, meseno, kvartalno..). e) Vrste uzoraka (trenutni ili kompozitni uzorci - proporcionalan vremenu ili proporcionalan protoku). f) Karakteristike toka vode. U idealnim uslovima uzorak treba uzimati iz turbulentne, dobro izmeane vode i kada god je to mogue, u laminarnom toku treba izazvati turbulenciju. Ovo se ne primenjuje pri uzorkovanju za odreivanje rastvorenih gasova i isparljivih materija ija se koncentracija moe promeniti izazivanjem turbulencije. g) Metod sakupljanja uzoraka (runo, automatski). h) Odabir parametra sa brojevima i referencama metoda. i) Podruje merenja. j) Podruje potrebne kontrole kvaliteta (QC). k) Podatke o licu koje vri uzorkovanje. Program uzimanja uzoraka i analiza moe biti usmeren da se ustanovi redosled nivoa koncentracija ili vrednosti posebnih parametara na izabranim mestima (na primer koncentracija rezidualnog dezinfektanta u rezervoaru i na kraju ditribucionog sistema) ili da se dobije vizuelna ocena kvaliteta vode za pie u toku tretmana. Obino se zahtevaju podaci za period vremena u toku kojeg kvalitet vode za pie moe varirati. Stoga uzorke treba uzimati u vremenima koja, uz najmanji trud, adekvatno reprezentuju kvalitet vode za pie i njegove varijacije. Pri odreivanju uestalosti uzorkovanja treba izbei nepotrebno esto uzimanje uzoraka (poskupljuje monitoring voda) ili uzimanje uzoraka nakon dugih vremenskih intervala (ovo dovodi do netanosti informacije o kvalitetu vode za pie). Vremena i uestalost uzimanja uzoraka u svakom programu mogu se pravilno odrediti tek posle detaljnog preliminarnog ispitivanja. Ako dolazi do varijacije kvaliteta, bilo sluajnih ili sistematskih, vrednosti dobijene za statistike parametre, kao to su srednja vrednost, standardna devijacija, najvea vrednost, samo su procenjene vrednosti stvarnih parametara i, u optem sluaju, razlikuju se od njih (Belii i sarad., 2000), U sluaju iskljuivo sluajnih varijacija, razlike izmeu pojedinih i stvarnih vrednosti mogu se statistiki izraunati. One opadaju kada broj uzoraka raste. Kada je ustanovljena uestalost uzimanja uzoraka, dobijeni podaci se redovno proveravaju, tako da se mogu obaviti potrebne izmene. METODE ANALIZE NEORGANSKIH PARAMETARA KVALITETA Za jonska jedinjenja, koncentracija jona se moe odreivati korienjem jon selektivnih elektroda, pri emu je mereni potencijal jednak logaritmu koncentracije jona. Za detekciju metala se najee primenjuje atomska apsorpciona spektrometrija (AAS), pri emu se veza izmeu koncentracije metala i izmerene apsorbancije postie primenom Lamber-Beer-ovog zakona. U plamenoj atomskoj apsorpcionoj spektrometriji (eng.flame atomic absorbtion spectrometry FAAS), uzorak se raspruje u plamenu i atomizuje. Prednost ovog metoda je to je mnogo osetljiviji u odnosu na druge metode, a smanjuju se i smetnje koje mogu poticati od drugih elemenata. Pored

21

toga, primena FAAS ne zahteva predtretman uzorka, ili je on veoma jednostavan. Nedostatak FAAS je to nije pogodan za simultanu analizu veeg broja elemenata, zbog toga to je izvor zraenja razliit za svaki element (SZO, 2004). Elektrotermalna atomska apsorpciona spektrometrija (EAAS) se zasniva na slinim principima kao i FAAS, ali se ovde kao atomizer koristi grafitna pe ili elektrini atomizer, u odnosu na plamen koji se koristi kod FAAS metode. Ova metoda slui za odreivanje metala. Primenom EAAS postie se vea selektivnost i osetljivost u odnosu na FAAS, a zahteva i manju koliinu uzorka. Nedostatak ove metode je to je prisutan vei broj smetnji. Indukovano kuplovana plazma/atomska emisiona spektrometrija (ICP/AES) predstavlja metodu koja slui za analizu metala i zasniva se na merenju emisije. Metoda je veoma pogodna jer se postie znaajno uklanjanje smetnji tokom analize. Ukoliko se vri analiza vode koja nije jako zagaena, mogue je raditi simultanu ili sekvencijalnu analizu bez prethodnog tretmana, pri emu se postiu niske granice detekcije za mnoge elemente. Osetljivost ICP/AES je slina kao i u sluaju FAAS i EAAS (SZO,2004). Indukovano kuplovana plazma/masena spektrometrija (ICP/MS) predstavlja metod u kojem dolazi do atomiziranja elemenata i ekscitacije, a zatim uzorak prolazi kroz maseni detektor. Prednost ove metode se ogleda u tome to se variranjem parametara magneta i elektrostatikog analizera, moe postii snimanje celog masenog opsega u veoma kratkom vremenu. Kao i u sluaju ICP/AES ukoliko se vri analiza vode koja nije jako zagaena, mogue je raditi simultanu ili sekvencijalnu analizu bez prethodnog tretmana, pri emu se postiu niske granice detekcije za mnoge elemente (SZO,2004). Metode izbora pri analizi neorganskih parametara kvaliteta obuhvataju uglavnom metode atomske psorpcione spektroskopije, j'onske hromatografije, induktivno spregnute plazme sa i bez masene detekcije (Ronevi, 2004). Standardne metode za ispitivanje vode i otpadne vode (APHA-AWWA-WPCF, 1995) za odreivanje kalcijuma predlau plamenu AAS, ICP i titrimetriju sa EDTA (3500-Ca_B,_C,_D), a za odreivanje magnezijuma plamenu AAS, ICP, gravimetriju i raunski metod iz razlike tvrdoe i kalcijuma (3500-Mg_B,_C,_D,_E). Za odreivanje barijuma predlau plamenu AAS i ICP (3500Ba_B,_C), a za odreivanje stroncijuma predlau, takoe, plamenu AAS, ICP i plamenu emisionu fotometriju (3500-Sr_B ,_C,_D). Za odredivanje gvoda metode izbora su plamena AAS, elektrotermalnu AAS, ICP i spektrofotometrija sa 1,10-fenantrolinom (3500-Fe_B,_C,_D). Za odreivanje mangana koristi se plamena AAS, elektrotermalna AAS, ICP i spektrofotometrija sa persulfatom (3500-Mn_B,_C,_D). U tabeli 6 dat je popis EPA metoda za analizu neorganskih parametara kvaliteta vode za pie (http://www.epa.gov/safewater/methods/methods.html) koje pored metala i elemenata u tragovima obuhvataju i azot, fosfor, neorganske anjone, sulfate, cijanide, azbest. Tabela 6. EBA metode za neorganske parametre kvaliteta vode za pie(Izvor: http://www.epa.gov/safewater/methods/methods.html) Metod Fokus metode Naslov na engleskom 100.1 100.2 Azbest transmisionom mikroskopijom Azbest transmisionom mikroskopijom Rev elektronskom Analytical Method for the Determination of Asbestos Fibers in Water (EPA/600/4-83-043) elektronskom Determination of Asbestos Structures Over 10 dt in Length in Drinking Water (EPA/600R94/134) Metali i elementi u tragovima ICP/Atomsko Methods for the Determination of Metals in emisionom spektrometrijom Environmental Samples Supplement 1 (EPA/600/R-94/111) Elementi u tragovima ICP/MS Methods for the Determination of Metals in Environmental Samples Supplement 1 (EPA/600/R-94/111) Analiza elemenata u tragovima pomou Methods for the Determination of Metals in grafitne pei stabilisane temperature Environmental Samples Supplement 1 atomsko apsorpcionom spektrometrijom (EPA/600/R-94/111) Uputstvo za analizu ive tehnikom hladnih Methods for the Determination of Metals in para atomsko apsorpcionom Environmental Samples Supplement 1 spektrometrijom (EPA/600/R-94/111)

200.7 4.4 200.8 5.4 200.9 2.2 245.1 3.0

Rev

Rev

Rev

22

ZAKLJUAK Na celoj zemlji danas ima 1,5 milijarda kubnih kilometara vode. Od toga je 97,3 % slano. Ostalo je svea voda, a od nje je 77% pod ledom na polovima I planinskim gleerima. Podzemna voda predstavlja 22,4% a povrinska 0,36% slatke vode. Tako za korienje ostaje samo1%, a od toga je pola zageno. Svakog dana u svetu umre oko 25 000 ljudi zbog nedostatka vode za pie ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagaene vode. Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog oveanstva. Sa zagaenou zemljita je takoe veoma teka situacija jer se sve vie smanjuje obim poljoprivredno obradivog zemljita na raun raznih infrastrukturnih projekata , a veliki udeo na smanjenje plodnog zemljita kao to smo naveli imaju razni zagaivai. Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovoenjem zakona o zatiti ivotne sredine, meutim nije lako kontrolisari sve zagaivae pogotovo rasute (divlje deponije koje ov ek sam stvara svojim nemarom) pa tako se sve vie mora raditi na edukaciji ljudi I podizanju svesti kod oveka za ouvanje ivotne sredine.

23

LITERATURA: 1. www.sepa.gov.rs 2. www.hidmet.gov.rs 3. www.epa.gov 4. www.ekologija.ba 5. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode

24