P. 1
Voda, Zagadjivanje, Kvalitet i Kontrola

Voda, Zagadjivanje, Kvalitet i Kontrola

|Views: 182|Likes:
Published by v_nikolic86

More info:

Published by: v_nikolic86 on May 05, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/14/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta Ekologija VODA,ZAGAĐIVANJE VODE,KVALITET I KONTROLA VODE

Student IAS TI Biljana Vučković Br. indeksa: 29/2010

Čačak, 2010.

SADRŽAJ
Uvod..……………………………………………………………………..............................3 Fizičke i hemiske osobine vode……….........................................................................3 Značaj vode…..............................................................................................................3 Značaj vode za biljke....................................................................................................3 Značaj vode za životinje......................................... ......................................................3 Značaj vode za ljude....................................................................................................3 Raspoložive količine vode…………..............................................................................4 Potrošnja vode....................................... ......................................................................5 Način zagaĎenja vode………. ……………………........................................................6 Otpadne vode…...........................................................................................................7 Vrste i karakteristike otpadnih voda..............................................................................7 ZagaĎivači vode……....................................................................................................9 Zaštita vode…............................................................................................................11 Kvalitet i kontrola kvaliteta vode……........…………………….…………………………11 Izbor postupaka za analizu vode……….…………………………………………………11 Pojam vrste i klasifikacija zagaĎujućih supstanca………………………………………12 Klasifikacija voda……………………………………………………………………………13 Principi prerade vode………………………………………………..……………………..14 Tehnološki postupci,linije ,sistemi za preradu vode ………….……………………..14 Tehnološke linije za pripremu vode za piće……………………………………………...15 Neorganske materije u vodi za piće……………………………………………………...15 Supstance u vodi koji mogu izazvati primedbe potrošača…………………...………..17 Neorganski parametri kvaliteta vode za piće…………………..………………………..18 Аluminijum…………………………………………………………...….…………………..18 Arsen………………………………………………………………….……………………..18 Bor…………………………………………………….……………………………………..18 Cink………………………………………………….……………………………………….19 Hrom…………………………………………………………………….…………………...19 Kadmijum…………………………………………………...………….……………………19 Kobalt……………………………………………………..…………….……………………20 Mangan……………………………………………………...………….…………………...20 Natrijum...…………………………………………………...……………………………….20 Nikl…..……………………………………………………………………………………….20 Olovo……………………………………………………….………………………………..20 Uzorkovanje vode za piće…………………………………..……………………………..21 Metode analize neorganskih parametara kvaliteta……… ..…………………………….21 Zaključak…………………………………………………………………………………….23 Literatura…………………………………………………………….………………………24

2

3 . za sav živi svet. a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Voda je prvobitna okolina u kojoj je život nastao. FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE VODE Čista voda je tečnost bez mirisa i ukusa. pošto organizam izgubi 10-20% od celokupnog volumena svoje tečnosti. U vodenoj sredini rastvorena su mnoga korisna jedinjenja. Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora. U organizmu odraslog muškarca sadržaj vode je 60±15% a kod žena 55±15%. te biljka lako apsorpcijom dolazi do njih. Voda je prozračna i anomalno malo rasejava vidljivu svetlost. predmet rada I sredstvo za rad. veoma je veliki I mnogobrojan počev od toga da je voda uslov za život pa do mnogih drugih funkcija. sredina za mnoge žive organizme. koji se u suštini sastoji iz tri procesa: Voda ima veliki značaj za život životinja. život se održava nekoliko nedelja. Isparavanjem vode dolazi i do hlaĎenja biljke. Zavisno od klimatskih uslova potrošnja vode za održavanje života kreće se od 3 – 12 l/dan. Obično je bezbojna ako se gleda u malom obimu ili sloju. Voda može da se nalazi u sva tri stanja: čvrstom (led). tečnom i gasovitom (vodena para). Najvažnije od svega je da je uslov za život. Promet vode u biljci naziva se još i vodni režim biljke. a posebno za one životinje čija je ona životna okolina. Ova osobina vode je značajna za odvijanje fizičkih i bi ohemijskih procesa. jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljišta.U debljem sloju je obojena u modre nijanse. Neunošenje vode dovodi mnogo brže do smrti nego neunošenje hrane. odnosno ćelija kao osnovnih jedinica žive materije. uprkos gubitku celokupnog masnog tkiva i oko 50% tkivnih proteina. tako i funkcije svih tkiva. ZNAČAJ VODE Vodene biljke se najlakše snabdevaju vodom. danas je već kritična situacija u vezi sa rezervama čiste vode I to kako stajaćih I tekućih tako I podzemnih koje se koriste kao voda za piće. mesto rekreacije.UVOD Značaj vode za ljude. izvor hrane I neophodnih minerala. izvor energetskih resursa. što znači da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka i života čoveka na Zemlji. Prema tome voda je: osnov života. naročito iz ultraljubičaste i infracrvene oblasti spektra. biljke na kopnu često ne mogu lako doći do vode. U slučaju neunošenja hrane. neophodna namirnica za čoveka. za ekosistem. pa je razumljivo što postoji ta uzajamna veza. U slučaju neunošenja vode dolazi do smrti već posle nekoliko dana. za planetu kao celinu. što je važan preduslov opstanka biljke u tropskoj klimi. Voda je daleko najbogatija komponenta svih živih organizama i ima fundamentalan značaj u održavanju kako strukture. MeĎutim. dok je za vodene biljke njihova životna okolina.

4 milijarde km 3 . Ukupna količina slatkih voda iznosi 37575*103 km3 odnosno oko 2.03% vlaga u tlu. Prvu vodovodnu mrežu je napravio kralj Solomon u Jerusalimu 1000 pre nove ere.3% jezera. 97.05% močv are. III za ispiranje kanalizacije. Posebno je interesantno to što su Rimljani odvajali vodu u tri klase:    I klasa je bila za piće. ponovo vraća na Zemlju (kiša.5%. Kruženje vode u prirodi se ostvaruje putem hidrološkog ciklusa. tla i vegetacije vrši se pod uticajem sunčeve energije i vetra. Bez čiste i zdrave vode nema života. Kad presuše izvori pitke vode. prirodne vegetacije i od blizine vodenih površina i vodenih tokova. te 0. Intezitet padavina iznad pojedinih područja kopna je različit i zavisi od geografske širine. 0.01% reke i 0.5% vode u morima i okeanima je slana voda i ona se može koristiti samo u odreĎene. Iako vode na zemlji ima veoma mnogo. a manje se vraća u vidu padavina dok je iznad kopna obrnuto. Oko tri četvrtine površine na zemlji prekriveno je vodom i procenjuje se oko 1. Stari Rimlj ani su prvi usavršili prave vodovodne mreže sa olovnim cevima. okeana i kopna. Isparavanja vode sa vodenih površina.ba) Najstariji poznati bunari za dobijanje pitke vode potiču još iz vremena 4000 godina pre nove ere (Sumeri u Mesopotamiji). Sa mora i kopna više ispari vode. II za kupališta. ukupna količina padavina je jednaka količini isparene vode. ipak sva voda nije upotrebljiva za ljudske potrebe. ograničene svrhe. Isparena voda odlazi u atmosferu formirajući oblake. distribucija padavina i isparenja nije jednaka iznad mora. Sl. 0. Voda je najrasprostranjenije jedinjenje u prirodi. a podeljena je sa 69. iz kojih se u vidu padavina. MeĎutim. čovek tek tada shvati njen značaj. sneg ili led zavisno od temperaturnih i drugih uslova u atmosferi).ekologija. 30% na podzemnu vodu.RASPOLOŢIVA KOLIČINA VODE Voda je životna sredina u kojoj je nastao život. Zahvaljujući fizičkim osobinama vode i delovanju sunčeve energije male količine slatkih voda na Zemljinoj kori su obnovljive. 4 .6% na lednike i glečere.1Kruţenje vode u prirodi (izvor:www. Globalno promatrano.

u nekim zemljama u razvoju. potroši 10 l vode na dan. Oslo 593).5 milijardi ljudi u sv etu će osećati nestašicu vode. 5 . velikih gradova i sve većeg zagaĎivanja. Jedno prosečno evropsko domaćinstvo potroši oko 180 l/s/d. Prema prognozama do 2025.ba) Posebno je zabrinjavajuća okolnost što je evidentan trend smanjivanja raspoloživih zaliha vode po stanovniku na svim kontinentima. pati od bolesti koje su posledica upotrebe nedovoljno čiste vode za piće (od tih bolesti dnevno umire 30 000 ljudi). Moskva 600. Najviše otpada na poljoprivredu oko 69%. pa i kod nas i danas je naglašen. jedna osoba. posebno površinskih voda. klimatskih promena. gde je industrija veoma razvijena i po naseljima.ekologija.ekologija. godine najmanje 3. u proseku. Poznato je da je za život i privreĎivanje čoveka u naseljenim mestima danas potrebno 200-500 l/stanovniku/dan pitke vode. U nekim razvijenim zemljama.2 Potrošnja vode(Izvor:www.ba) POTROŠNJA VODE Trend porasta potreba za vodom u svetu. U posednjih 100 godina potrošnja se povećala osam puta. Čiste vode je sv e manje i ona je sve skuplja. zatim industriju 21% i domaćinstva 10%. nego je posedica porasta broja stanovnika. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) oko 400 miliona ljudi u zemljama u razvoju. potrošnja vode prelazi preko 500 l/s/d (Birmingen 655. Ovakav trend nije posledica smanjenja količine vodnih resursa jer je ona konstantna.Tabela 1. Sl. Vodni bilans kontinenata(Izvor:www. S druge strane.

jezera ili mora. metalne i metalopreraĎivačke. havarija prilikom transprtovanja štetnih I opasnih materija. nuklaerne elektrane. prerada uglja. deponije komunalnog smeća. hidroenergetski objekti IV. problem vode postaje sve veći i opšti meĎunarodni. Podzemne vode su izvorišta koja se nalaze ispod površine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padavinama i površinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve. grada I kao takve dospevaju na zemlju. jezera. što spada u veštacko zagadjivanje. mora. a naročito nafte I njenih derivata . toplane.Sl. proizvodnja deterdženta III. Iako voda prekriva ¾ zemljine povrsine. snega. okeani.3 Potrošnja vode po osobi u litrima (Izvor:www. prerada nafte. Njih je lako uočiti i evidentirati . lokacije za eksplataciju šljunka I peska. bazne i preradjivačke. potoci. a) Koncentrisani zagadjivači vode su obično razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja.industrijski objekti: hemijske.deponije – smetlišta b) u rasute izvore zagaĎivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi I azotna Ďubriva). transport I transportna sredstva. za preradu ruda.ekologija.urbana naselja II. tekstilne industrije. 6 .energetski objekti: termoelektrane. bare. prehrambene industrije. Površinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda. Veštačke zagaĎivače možemo podeliti u dve osnovne grupe: a) koncentrisane zagadjivače (izvori zagaĎenja) b) rasute izvore zagadjivanja.Najčešće su to: I. To je voda prirodnim putem stvarana i odrzavana. proizvodnje graĎevinskg materijala. Najveću ulogu u zagaĎivanju vode ima čovek sa svojim aktivnostima. Atmosferske vode su u obliku padavina : rose.ba) NAČIN ZAGAĐIVANJA VODE Prema poreklu vode mogu da se podele na : -površinske -podzemne -atmosferske Površinske vode su reke.poljoprivredni objekti za tov stoke V. Ona su obično locirana na obalama reka. Ove su vode prorodno čiste i koriste se kao voda za pice. deponije industrijskog otpada. celuloze i papira.

javnih. kada se upuštaju direktno u recipijent ili atmosfersku kanalizaciju. Kod tekstilne. ureĎaja i dr. kada je za industrijske otpadne vode. pranja posuĎa i rublja. kako bi se one neutralisale i bile pogodne za dalje prečišćavanje. održavanja lične higijene i sl. zagaĎenja su pretežno organskog porekla. koje se dele na niz podtipova u zavisnosti od tehnologije proizvodnje. razni otrovi. sa asfaltnih površina naftne produkte (15 -25 mg/l). Atmosferske otpadne vode Ove vode se formiraju kao površinski oticaj od padavina i otopljenog snega sa urbanog područja. Po svom kvalitetu su najčistije. pre mešanja. od broja i intenziteta motornog saobraćaja. Industrijske otpadne vode Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje. prehrambene. U ove vode se ubrajaju i otpadne vode od pranja uličnih površina. atmosferske otpadne vode su slične sanitarnim. Slično je i sa domaćim životinjama koje se uzgajaju na farmama i drugim pojedinačnim mestima. industrijskih i drugih objekata gde žive i rade ljudi. MeĎutim. Po ukupnoj bakteriološkoj zagaĎenosti. cijanidi. od načina održavanja javne higijene. Količina sanitarnih otpadnih voda zavisi od specifične potrošnje vode. potrebno uraditi predtretman. praksa je da se ove vode ne prečišćavaju. Količina i kvalitet otpadnih voda industrije zavisni su od tehnološkog procesa proizvodnje i menjaju se tokom dana. Nažalost. mogu da poremete biološko prečišćavanje na postrojenjima. jer se smatraju uslovno čistim. kao i prilikom pranja aparata. Ove vode mogu biti i uslovno čiste. otežano korišćenje vode i sl. kad razblaže sanitarne vode. U ove vode ubrajamo i otpadne vode od čišćenja prostorija. koji u fiziološkom procesu produkuju zagaĎenja u tečnom i čvrstom obliku. kao npr. atmosferske vode sa industrijskih površina nose značajne količine bakra. meĎutim. u većim količinama. spremanja hrane. zagaĎenja atmosfere.OTPADNE VODE VRSTE I KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA Otpadne vode po svom poreklu delimo u četiri kategorije:     sanitarne (fekalne) industrijske atmosferske infiltracione Sanitarne (fekalne) otpadne vode Fekalne otpadne vode nastaju na sanitarnim čvorovima stambenih. što je manje izraženo kod sanitarnih voda. Kod zajedničkog prečišćavanja sanitarnih i industrijskih voda postiže se mešavina koja se dobro biološki prečišćava. industrije papira i sl.). što izuzetno ugrožava sanitarni režim recipijenta (nastaje trovanje riba. teški metali. olova i arsena. Infiltracione vode Infiltracione vode su podzemne vode koje dotiču u kanalizacionu mrežu preko cevnih spojeva. što ponekad nije tako. vrste površinske obrade terena i saobraćajnih površina. drenažnih sistema i sl. pa je jednaka ili manja od nje cca 10%. Kod hemijske i metalopreraĎivačke industrije preovladavaju zagaĎenja mineralnog porekla. 7 . kožarske. ukoliko nisu prisutne toksične materije. od klimatskih uslova i sl. Danas postoji veliki broj po karakteru različitih industrijskih otpadnih voda.Količina i kvalitet ovih voda zavisi od intenziteta i učestalosti padavina. trotoara i dr.

bakterijskih i parazitskih bolesti. U digestivnom traktu čoveka živi 97. sa ulje. naftu. balega slame i dr. nitrate. Sintetičke površinske aktivne materije su postojane u vodi i njihova razgradnja može da potraje i do nekoliko meseci. životinjama mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu bakteriološku zagaĎenost vode.Komunalne otpadne vode Urbana naselja zagaĎuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke. detardženti. U njima se nalaze: azot fosfatne kiseline i kalijum što dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3. zagaĎenja mogu da potiču i od podzemnih voda ukoliko su one zagaĎene. održavanje i dezinfekciju. U kanalizacionim otpadnm vodama mogu se naći razne organske tečnosti. jezera. Najznačajnije i najčesce otpadne vode su sledeće: prehrambeno preraĎivacke industrije.Otpadne vode mlekara sadrže deo mleka. ulja.Iz industrije za proizvodnju detardženata u vodu dospevaju supstance koje su površinski aktivne pa menjaju površinski napon vode. Atmosferske otpadne vode putem padavina. U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih nekoliko vrsta: -organske materije koje se brzo razgraĎuju u vodi 8 . reke. mlekara. hemijske industrije. One najčešće sadrže: sulfate.Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute zagaĎujuće materije i odnose ih u mora. tekstilni graĎevinskog materijala izlivaju svje otpadne vode posle tehnološke upotrebe. a preko njih i podzemnih. Komunalne otpadne vode sadrže organske materije u koje spadaju: fiziološke izlučevine ljudi i ostatci hrane.. Kad se naĎu u vodi oni ometaju razmenu kiseonika izmeĎu vazduha i vode. Sa promenom površinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena kiseonika sa vazduhom i dalje. Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu naći i sredstva za pranje. soli polimerizovane fosfatne kiseline. Otpadne vode od ljudi. Ovo su obično sulfati različitih organskih jedinjenja. hloride. Najveći broj klica se izlučuju preko ljudskih fekalija. čekinja. One doprinose velikom zagaĎenju potrošnjom kiseonika. a u spoljnoj sredini je obrnuto. zbog smanjenja količine kiseonika u vodi dolazi do izumiranja živog sveta u njoj što opet podstiče anaerobn proces. Industrijske otpadne vode kao koncentrisani zagaĎivači zagaĎuju vode dvema vrstama zagaĎujucih materija: a)organskim b)hemijskim a)Najveći zagaĎivači organskim materijma pored domaćinsta su prehrambena industrija: mesne preraĎevine. klanica. supstiucioni derivati. razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih jedinjenja. tekstilne industrije. Sapuni i detardženti su površinski aktivna jedinjenja koja menjaju površinski napon vode i koncentrišu se na površinu vode. za preradu ruda. zatim ogranskim ostatcima od voća . kapljice masnih rastvora. zatim nerastvorene proteine. Otpadne vode klanica sadrže uglavnom organske materije podložne raspadanju. a uz to ima i neorganskih materija koje potiču od sredstva sa pranje. od umivanja. MeĎutim mnogo je gora siituacija kada oštećena kanalizacija zagaĎujuje podzemne vode koje se koriste za piće. celuloze i papira. Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve veći problem jer su veliki zagaĎivači površinskih voda. šećere. ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje industrijske i zanatske organizacije svoje otpadne vode priključuju na kanalizaciju naselja. Njihov sastav i toksičnost zavise od vrsta industrije.5% E coli humanog porekla i 25% nehumanog. energetskiih i termoenergetskkiih objekata. Osim otpadnih voda iz domaćinstva u kanalizaciji se mogu naći mnogi drugi zagaĎujući elementi i jedinjenja koja potiču od raznih radionica. Osim otpadnih voda koje kanalizacionim sistemom dospevaju u reke. kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadrže veliki broj klica. To su masti. a najznačajniji su polifosfati. metalurški. što dovodi do hidričnih epidemija . zanatskih radnji i industrija.. Organska jedinjenja kao zagaĎivači vode mogu različito da deluju na kvalitet vode u zavisnosti od njihove razgradnje. voće i povrće. stvaranju gljivica. kišnce i otopljenog snega sa sobom nose razna zagaĎenja . prerade šećerne repe. krvi. granula skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska. prehrambeni.Kako ove vode potiču od izlučevina. celuloze papira i sl. metalopreraĎivačke industrije. MeĎu njima se nalaze i one crevnih. povrća. zaraznih virusnih. raznih detardženata i čvrstih komada različitog sastava. Ove vode su često agresivne sa velikim brojem otrovnih materija. fenoli ili slično. Industrijske otpadne vode Industrijski objekti kao što su: hemijsko-bazni. jezera ili mora. soli. Otpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadrže ostatke od procesa pranja maceriranim sadržajem pulpe. delovi kože.

oktobra pogodila Mađarsku. mineralne kiselinei alkalije. Tog dana provalio se rezervoar u drugoj po veličini fabrici za proizvodnju aluminijuma u Mađarskoj.. Drugu grupu zagaĎujućih materija pretstavljaju hemijske supstance koje su specifične za jednu vrstu fabrike. Najveći zagaĎivači neorganskim materijama su fabrike kiiselina. pa su zbog toga tipične . javljaju se u većini fabrika.bilans su ekološke katastrofe koja je 4.-organske materije koje ne podlezu razgradnji -organske materije čija se razgradnja odvija sporo -organske materije čije je dejstvo toksično Materije koje se razgraĎuju u vodi utiču na potrošnju kiseonika u vodi. zatim radioaktivni elementi u slučaju većih havarija nuklearnih elektrana. to su radioaktivne padavine nakon nuklearnih proba. 22. b)Najveći zagaĎivači hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija. kod grada Ajk a. radioaktivni otpaci iz instituta gde se koriste izotopi i dr. | 10:20 | Izvor: Beta | Foto: Beta BUDIMPEŠTA Devetoro mrtvih. ali isto tako radioaktivna i termalna zagaĎenja. Fizički zagaĎivači To su suspendov ane materije. mulj. Sve veću opasnost iz ove grupe zagaĎivača čine radioaktivna jedinjenja koj a kontaminiraju vodene resurse na širem prostoru. ZAGAĐIVAČI U VODI U otpadnoj vodi susrećemo:    Fizičke zagaĎivače. one se talože i stvaraju anaerobne uslove. U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se naĎu organske I neorganske zagaĎujuće materije. toalet papir). razni otpaci(hrana. Pre svega.Takve su npr. potpuno uništeni ekosistemi nekoliko vodotokova. U vode preko ovih objekata dospevaju toksični i agresivni elektroliti. 160 kilometara jugozapadno od mađarske prestonice Budimpešte. odnosno stalne. Hemijske zagaĎivače Biološke zagaĎivače Otpadna voda je odreĎena svojim fizičkim. 9 . odeća. Polutanti koje možemo naći u otpadnoj vodi mogu se klasificirati u tri grupe: fizičke. Ovi zagaĎivači deluju na promenu pH vrednosti u vodama. vanredno stanje do kraja godine u tri mađarske županije . pesak. hemijskim i biološkim sastavom. Primer zagaĎivanja vode:Teške posledice ekološke katastrofe u MaĎarskoj. Od toksičnih materija najčešće se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u industriskoj preradi. hemijske i biološke. to su npr. Najveće štete rekama nanose pogoni: -hemmijske industrije sa oko 20% ukupne količine otpadnih voda -crna metalurgija 25% -celuloze i papira 14% -prehrambene industrije14% -obojeni metali 8% Otpadne vode hemijske industrije mogu se podelit na : -tipične -specifične ZagaĎujuće materije u vodi kao i u vazduhu.. kao što su cijanidi hromiti i joni teških metala. kontaminirano 40 kvadratnih kilom etara zemljišta. mogu da budu one koje se najčešće javljaju. oktobar 2010. kiseline. oko 150 povređenih.

fenoli i pesticidi. a sadrži teške otrovne metale. i preko reke Rabe. može doći do zagaĎenja podzemne vode. vlasti nisu uspele da spasu ni okolnu vegetaciju. ove materije su otporne na uobičajene biološke metode obrade otpadnih voda. biološka razgradnja ovih materija dovodi do gubitka kiseonika i razvoja septičkih uslova. kao i na život u vodotoku. Hemijski zagaĎivači   biorazgradljive organske materije. razlilo na 40 kvadratnih kilometara površine i ušlo u potočić Tornu.Izlivanje crvenog mulja Iz rezervoara se izlilo oko 700. izazivači zaraznih bolesti. do eutrofikacije. gde je poplavljeno 230 kuća i 19 ulica. otopljene neorganske materije. a to su uglavnom površinski aktivne materije (detardženti). Pomrla je sva riba u tim vodotokovima. virusi. vode i gasa. uglavnom ih čine proteini. (kalcijum. teški metali. MeĎu ovima posebno su opasni po čov eka infekcioni mikroorganizmi. ugljovodonici i masti. dospelo u Dunav. fekalije. odnosno. odreĎeni teški metali mogu imati negativan uticaj na biološki proces prečišćavanja. Najveći deo grada ostao je bez struje. visok 3. ugrozivši tako direktno još sedam gradova nizvodno od mesta katastrofe. prvo je udario na obližnje mestašce Kolontar koje je skoro potpuno uništio. zbog njihovih toksičnih osobina. koji je nusproizvod pri pravljenju aluminijuma. 10 . ugljenik i fosfor) koji su bitni za rast mikroorganizama i njihovim ispuštanjem u vodenu sredinu može doći do razvoja nepoželjnog vodenog sveta. koje je nosilo sa sobom automobile i rušilo mostove. Ako se ispuštaju neprečišćene u okolinu. Poplavni talas. alge.6 metara. rezistentne organske materije. a zatim se sručio na grad Devečer. U međuvremenu se crveno blato.    Biološki zagaĎivači To su bakterije. a njihovim ispuštanjem u većim količinama na zemljište. a kako je naveo šef mađarske regionalne službe za borbu protiv katastrofa Tibor Dobson. nutrijenti (azot. rečicu Marcal. Ceo ekosistem reke Marcal i potočića Torna uništen je zbog zagađenja. natrijum i sulfati) dospevaju preko upotrebe vode i treba da se odstrane da bi se voda ponovo koristila. lignini i drugi zarazni organizmi.000 kubnih metara alkalnog crvenog mulja.

ZAŠTITA VODE Svaki pojedinac može dati doprinos u zaštiti voda ako samo malo promijeni svoje ustaljene navike:            Racionalno koristiti vodu Sprečiti nastajanje velikih količina otpadnih voda na samom izvoru Koristiti biorazgradive deterdžente jer na taj način pomažemo biološku razgradnju Koristiti omekšivač vode umesto omekšivača za rublje. razumljivo je da se zahtevi za količinu pojedinih supstanci. koji biva potpuno definisan tek kada je. nakon pažljivog proučavanja raspoloživih analitičkih postupaka i metoda. Da bi se rezultati odreĎivanja kvaliteta različitih voda mogli meĎusobom porediti. Tako se.. koja pokriva dosta širok opseg koncentracija. odnosno maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) supstanci razlikuju u zavisnosti od namene vode. jer trebamo imati na umu da će to završiti ili u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda ili u vodotoku (što je kod nas češći slučaj) Koristiti prirodna Ďubriva ujesto veštačkih Ne odlagati otpad u blizini izvorišta pitke vode i vodotoka Ne seći šume u blizini izvorišta Kontrolisati eroziju tla na vlastitom imanju sadnjom biljnog pokrivača i stabilizacijom područja sklonog erozijama Ne odlagati staro motorno ulje u blizini vodnih resursa (jedan litar ulja zagadi preko milion litara vode) Pažljivo odlagati baterije. jonskom izmenom ili ekstrakcijom omogućava primenu mnogih postupaka i kada je koncentracija u vodi manja od granice odreĎivanja. Obim ispitivanja vode zavisi od prirode vode i svrhe za koju je namenjena. Danas se ppm uglavnom ne koristi. da bi rezultati odreĎivanja bili stvarni pokazatelji kvaliteta date vode. poznata i buduća namena te vode. mogućnost koncentrisanja isparavanjem. Kada se radi o vodi za piće. pored spoznavanja primesa. naročito 3 otpadnih voda. Za zagaĎene vode koje sadrže otpadne organske supstance koje troše kiseonik. površinske i prečišćene) i zagaĎene vode najčešće ne postoji razlika. Suvi ostatak se odreĎuje kod svih voda. Sastav prirodnih i otpadnih voda se najčešće izražava u mg/dm3. za odreĎivanje mnogih metala. koristi atomska apsorpciona spektrofotometrija. čuvanja i pripreme uzorka za analizu. jer meka voda smanjuje potrošnju deterdženta i štiti mašinu. Radi uštede vremena i sredstava. jer je merilo količine rastvorenih supstanci u vodi. a nastale otpadne vode su prihvatljivije za vodotoke. jedna 3 kadmijska baterija može zagaditi od 3000-15 000 m vode a samo jedna merkurijeva baterija 3 može zagaditi do 30000 m vode KVALITET I KONTROLA KVALITETA VODE Kvalitet vode je relativan pojam. standardne metode analize voda. na primer. navodnjavanje zemljišta. uvedene su tzv. od posebnog značaja je odreĎivanje biohemijske i hemijske potrošnje kiseonika. IZBOR POSTUPAKA ZA ANALIZU VODE IzmeĎu postupaka koji se primenjuju za analizu pojedinih sastojaka nezagaĎene (podzemne. znatno razlikuje od 1000 mg/dm . kvalitet vode se može definisati kao podobnost vode za odreĎenu upotrebu: snabdevanje ljudi ili životinja. a za otpadne vode iz tekstilne industrije i perionica važno je odrediti sadržili deterdžente. pregledom vode iz novih zahvata i pregledom na osnovu higijensko-epidemioloških 11 . Imajući ovo u vidu. snabdevanje industrije. higijenska ispravnost se utvrĎuje: osnovnim i periodičnim pregledom. TakoĎe. od izuzetnog značaja je i postupak uzimanja. Kod industrijskih otpadnih voda odreĎuju se pre svega oni parametri. što se nekada poistovećivalo 6 sa ppm (što predstavlja lg u 10 g). koji su karakteristični za datu industriju. Nemaju svi sastojci vode isti značaj za ispitivanje voda. jedna cinkovana baterija može zagaditi od 5-30 m3 vode. Koji pokazatelji kvaliteta će biti odreĎivani zavisi pre svega od buduće namene vode. jer se gustina mnogih. Prema tome. MeĎutim. Voditi računa o tome šta bacamo u kanalizaciju. kod svakodnevnih analiza ispitivanja treba ograničiti na sastojke koji utiču na odreĎenu namenu vode. odnosno sastojci. održavanje zdravog akvatičnog života. rekreaciju i drugo.

koje su u vodi prisutne u obliku molekula ili jona. odnosno podložne su taloženju (sedimentaciji). imajući u vidu da su ovi pregledi najčešći. POJAM. koloidno dispergovanom ili rastvorenom obliku. a najmanje analiza je uključeno u osnovne preglede. odnosno dolazi u dodir sa njom.neorganske zagaĎujuće supstance sa specifičnim otrovnim (toksičnim) dejstvima. u šta spadaju suspenzije. otpadnih gasova ili čvrstih otpadaka industrijske proizvodnje. organskog ili neorganskog porekla. . koji ne sadrže toksične supstance. obrazuju u vodi nestabilne sisteme. . ZagaĎujuće supstance u vodi se mogu podeliti na osnovu različitih parametara: veličine čestica. što je razumljivo.VRSTE I KLASIFIKACIJA ZAGAĐUJUĆIH SUPSTANCI Voda predstavlja smešu hemijski čiste vode i niza primesa. . iz svakog izvorišta. Na osnovu prirode. . u koje spadaju 12 . ove zagaĎujuće supstance dovode do promene fizičko-hemijskih svojstava vode i trovanja vodenih organizama. a u nekim slučajevima nastaju i otrovni gasovi: sumporvodonik. virusi. najbrojniji predstavnici ove grupe zagaĎujućih supstanci su otpadni materijali prehrambene industrije. U objektima za snabdevanje vodom obrazovno-vaspitnih organizacija vrše se u toku školske godine četiri osnovna pregleda vode za piće. polutanti se mogu podeliti na: . a broj tačaka se odreĎuje zavisno od broja sta-novnika. ove primese. koji obuhvataju različite radioaktivne izotope. . Pregled vode iz arteških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće. dospevši u prirodne vode. . Na osnovu veličine čestica. polutanti se mogu podeliti na: . ZagaĎujuće supstance u vodi remete njen prirodni sastav. emulzije i mikroorganizmi. osobine ili integritet. Higijenska ispravnost vode iz vodovoda za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće i iz sopstvenih objekata organizacija koje proizvode ili preraĎuju namirnice na industrijski način utvrĎuje se sistematskim vršenjem osnovnih i periodičnih pregleda sirove vode u jednakim razmacima u toku meseca. odnosno godine. prema broju stanovnika koji se snabdevaju iz svakog takvog objekta i prema vrsti objekta. vrši se godišnje.biološke. visokomolekularna jedinjenja.neorganske zagaĎujuće supstance bez specifičnog otrovnog (toksičnog) dejstva. koji obuhvataju različite patogene mikroorganizme i .hemijske. iz vodovodne mreže. koji obuhvataju hemijske supstance koje se nalaze u vo-di. Izvori zagaĎujućih supstanci u vodi su praktično sve aktivnosti čoveka u kojima on koristi vodu. uticaja na živi svet. u nerastvorljivom. Za vreme raspusta pregled se vrši na 15 dana pre početka nastave. Potencijalno najveću opasnost predstavljaju različite hemijske supstance koje dospevaju u vodu kao posledica primene „prljavih" industrijskih procesa. Najdetaljnije se analizira voda iz novih zahvata. prirode zagaĎujućih supstanci.organske zagaĎujuće supstance bez specifičnog otrovnog (toksičnog) dejstva.radioaktivne. 2. ali negativno utiču na vode. jer se tokom razgradnje ovih supstanci troši rastvoreni kiseonik.organske zagaĎujuće supstance sa specifičnim otrovnim (toksičnim) dejstvima. odnosno mogućnost direktnog korišćenja date vode za odreĎenu namenu. ZagaĎujuće supstance se mogu podeliti i na osnovu dejstva na reke i druge vode: . u ovu grupu spadaju uglavnom suspendovane mineralne supstance. male bakterije i drugo. u šta spadaju sve zagaĎujuće supstance. iz otpadnih voda. Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci vode se uzimaju: 1.indikacija da je došlo ili da može doći do zagaĎenja vode. sa izuzetkom mikroorganizama.rastvorene. tj. i ona obuhvata odreĎivanje preko 50 pokazatelja kvaliteta. uticaja na zdravlje ljudi i dr. Kada koncentracije prisutnih primesa dostignu vrednosti koje su neprihvatljive s obzirom na predviĎenu namenu date vode.nerastvorljive. čija priroda i koncentracije odreĎuju kvalitet vode. U objektima za rekreativnu nastavu.koloidno dispergovane. ukoliko ne postoje vodovodni sistemi. odmor dece i omladine i u omladinskim naseljima vrše se četiri osnovna i dva periodična pregleda za vreme korišćenja objekata. u šta spadaju čestice gline. 3. one postaju zagaĎujuće supstance (polutanti). iz rezervoara vode za piće. amonijak i metan.

rekreaciju graĎana.Milorad Jovičić.1-38. dipl. koja obuhvata vode koje se uz normalne postupke obrade (koagulacija. Prema nameni i stepenu čistoće. teratogene i mutagene. kancerogene.vode koje se mogu koristiti za navodnjavanje. .005 10 2000 84.357.5 10. polihlorovani bifenili. koja obuhvata vode koje se mogu iskorišćavati ili upotrebljavati za sportove na vodi. a posle uobičajenih metoda obrade i u industriji.) Parametri Max.podklasa IIb.5 50-75 115-125 7 0. .Coli (MPN u 1000 ml) Σqi x wi = WQI 18 15 12 9 8 8 7 5 6 12 100 90-105 2 0. U zavisnosti od efektra na zdravlje ljudi.uspostavljanja ciljeva kvaliteta za svaki region ili deo rečnog sliva posebno. Da bi se takve vode mogle koristiti za piće.5 10. .8- 30-50 125-130 20 0.stanje van klase.kontrole uspešnosti svih preduzetih mera zaštite koje imaju za cilj sprečavanje pogoršanja stanja i postepeno poboljšanje i obnove svih površinskih vodotoka. vode se razvrstavaju u četiri klase: I klasa .DrNebojša Veljković.01 100 200000 37. osim u prehrambenoj industriji. Analiza kvaliteta vode metodom Water Quality Index (WQI) (Izvor: STANJE ZAGAĐENOSTI VODA SRBIJE. ..8-8.3 61. potrebna je intenzivna fizička i hemijska obrada sa produženom dezinfekcijom (koagulacija. dezinfekcija) mogu koristiti za piće i u prehrambenoj industriji. dipl. dezinfekcija) mogu upotrebljavati za snabdevanje naselja vodom za piće i u prehrambenoj industriji.2 13 . nafta i naftni derivati.usklaĎivanja i uporedivosti ocene stepena antropogenih zagaĎujućih uticaja na ekološku funkciju vode.1 6.0 0. za gajenje drugih vrsta riba (ciprinidae).5 6-9 15.1 6. graĎ.4 75-90 105-115 4 0.976.0 0. filtracija. zagaĎujuće supstance se mogu podeliti na: otrovne (toksične). filtracija. graĎ. za sportove na vodi. van graničnih tokova i tokova presečenih granicom Republike Srbije dele se na podklase i to: . za gajenje manje plemenitih vrsta riba i za pojenje stoke.4 77. inž.vode koje se mogu upotrebljavati za pojedine namene samo posle odgovarajuće obrade. flokulacija. ili koje se uz uobičajene metode obrade (koagulacija. KLASIFIKACIJA VODA Klasifikacija i kategorizacija vodotka vrši se radi: .5 6-9 15.vode koje se mogu upotrebljavati u prirodnom stanju za kupanje. filtracija. III klasa . pes-ticidi i dr. adsorpcija na aktivnom uglju i dezinfekcija ozonom ili hlorom). TABELA 3.podklasa IIa.odreĎivanja pogodnosti kvaliteta voda vodotoka za postojeću i planiranu upotrebu. IV klasa .za gajenje plemenitih vrsta riba {salmonidae).vode koje se u prirodnom stanju. Vode klase II.vrednost MDK MDK MDK MDK (jedinica mere) I klasa II klasa III klasa IV klasa Zasićenost kiseonikom ( %) BPK5 (mg/l) Amonijum (mg/l) pH vrednost Ukupni azot (mg/l) Ortofosfati (mg/l) Suspendovne materije(mg/l) Temperatura ( oC) Elektroprovodljivost (μS/cm) E. VK stanje . II klasa .01 80 200000 48.raznovrsne organske supstance: fenoli. Uredbom o klasifikaciji voda. uz eventualnu dezinfekciju mogu upotrebljavati za piće i u prehrambenoj industriji.01 30 100000 71.0 0. inž.8-8.0 0.3-85. a površinske vode .

razlaganje zagaĎujućih supstanci hemijskom oksidacijom ili redukcijom i biološka razgradnja. ili ometaju tehnološki proces dobijanja kvalitetnog pro-izvoda kada je u pitanju voda koja se koristi u industriji. a da se pri tome ne menja njihov hemijski sastav. pojedine hemijske tehnologije postavljaju i dodatne zahteve u pogledu kvaliteta vode. Na osnovu tih podataka se vrši izbor procesa i operacija pomoću kojih se iz vode mogu ukloniti nepoželjni sastojci. Liniju prerade čine pojedinačni ili više meĎusobno povezanih procesa i operacija pomoću kojih se iz vode mogu ukloniti prisutne nepoželjne supstance koje imaju slične hemijske ili fizičkohemijske osobine. ako se odreĎeni pogon snabdeva vodom iz javne (gradske) vodovodne mreže. Znatno je složenija situacija kada se industrijski objekti snabdevaju vodom iz vlastitog izvorišta. preliminarna linija prerade. npr. odnosno celovito prečišćavanje vode do željenog stepena. kao što su energana. Takva izvorišta su bunari (površinski ili arteški) ili površinske vode (reke. primarna linija prerade. pa se moraju podvrgavati manje ili više složenim postupcima prerade. Operacije . filtracija i gravitaciono taloženje. Radi uspešnog funkcionisanja.PRINCIPI PRERADE VODE Voda iz prirodnih izvorišta svojim kvalitetom retko ispunjava zahteve primene. Procesi . Svaka linija obrade u okviru sistema za obradu vode služi za uklanjanje zagaĎenja slične prirode. jezera ili vodoakumulacije). 14 .njima se prisutne zagaĎujuće supstance uklanjaju iz vode i pri tome se menja njihov hemijski sastav. a često ni oblik. linija za uklanjanje organskih biorazgradivih ili bionerazgradivih supstanci itd. MeĎutim. Jedna ili više osnovnih linija obrade.njima se prisutne zagaĎujuće supstance uklanjaju iz vode. Vrste postupaka koji će se koristiti zavise od kvaliteta vode na izvorištu i zahteva-nog kvaliteta pripremljene vode. Vode iz ovih izvorišta retko ispunjavaju zahteve industrije. sa manjim izuzecima.. u sistem za preradu vode je ukomponovano u postrojenje sa nizom pomoćnih objekata. kanali. S obzirom na zakonske propise o zaštiti životne sredine. Još je složeniji problem kad su u pitanju otpadne vode industrijskih pogona. Za to se koriste postupci i ureĎaji za uklanjanje nepoželjnih komponenti (zagaĎujućih supstanci) koje mogu štetno delovati na ljudsko zdravlje kada je u pitanju voda za piće. Načelno. na primer. linija za uklanjanje neorganskih supstanci. to su: proceĎivanje. otpadne vode se pre ispuštanja u prijemnike moraju prečistiti do odreĎenog stepena. To zanači da. 3. 2.LINIJE I SISTEMI ZA PRERADU VODE Projektovanje tehnološkog postupka prerade vode počinje utvrĎivanjem razlike izmeĎu hemijskog sastava vode koja se obraĎuje (voda iz izvorišta ili otpadna voda) i kvaliteta vode koji zahteva njena primena ili ispuštanje u prirodne prijemnike. linija za uklanjanje nerastvornih taložnih supstanci. čine sistem za obradu (preradu) vode. ispunjava zahteve većine prehrambenih tehnologija. voda iz vodovodne mreže koja ima kvalitet vode za piće. Razlikuju se četiri linije prerade vode: 1. upravna zgrada itd. Posebni zahtevi se postvljaju za kvalitet vode koja se koristi u energetskim postrojenjima (parni kotlovi) i ureĎajima za prenos toplote (zagrevanje i hlaĎenje). takvu vodu nije potrebno dodatno obraĎivati. sekundarna linija prerade i 4. pomoću kojih se ostvaruje krajnji cilj obrade. TEHNOLOŠKI POSTUPCI. To se odnosi i na supstance koje zagaĎuju životnu sredinu kada su u pitanju otpadne vode. pa se u takvom slučaju i voda iz vodovodne mreže mora dodatno preraĎivati. kao. jer sadrži štetne i nepoželjne supstance pa se mora podvrgavati postupcima prečišćavanja. to su različiti hemijski i biološki procesi. magacini roba. tercijarna linija prerade.

II 3 Koagulacija. taloženjem i filtracijom i dezinfekciju. linije za uklanjanje suspendovanog i koloidno dispergovanog materjala. glasnik RS 40/2003) i Pravlnik SFRJ koji važi u Federaciji Bosne i Hercegovine (Sl. jer pored linije za uklanjanje grubog materijala (sita i rešetke). koje se mogu ukloniti filtracijom.2 može se videti da je najjednostavnija prerada vode I klase (neke bunarske vode i prirodni izvori). list SFRJ33/87 i 13/61). peščana filtracija Primenjuje se ako voda sadrži suspendovane ikolo.TEHNOLOŠKE LINIJE ZA PRERADU VODE ZA PIĆE Za preradu vode do kvaliteta vode za piće koriste se različiti postupci. jer je potrebna samo dezinfekcija vode. Postrojenje za preradu vode II klase. I 2 Filtracija i dezinfekcija Primenjuje se kod voda koje sadrže samo suspendovane supstance u koncentraciji do 10 mg/dm3. II klase (površinske vode reka. 6 Rešetke i sita.Tehnološke linije obrade vode pojedinih klasa(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode) Klasa vode Postupci Primena tehnoloških linija I 1 Dezinfekcija Primenjuje se kod voda koje ispunjavaju uslove standarda kvaliteta vode zapiće (kod pojedinih bunara i izvora). . uklanjanja prisutnih organskih supstanci(huminske i fulvo oksidacija. adsorpcija i kiseline). sadrže i liniju za uklanjanje rastvorenih organskih i neorganskih supstanci. pored koagulacija. sadrži dodatne procese i operacije. Smernicama SZO i jugoslovenskom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. Od neorganskih materija potrebno je apostrofirati elemente i jedinjenja za koje je utvrĎeno u proteklom periodu da imaju značajniji uticaj na 15 . flokulacijom. jezera i vodoakumulacija) sadrže liniju za uklanjanje koloidno dispergovanih supstanci koagulacijom. Procesi i operacije razvrstani su po redosledu prerade u tehnolo-ške linije prerade vode (tabela 4). Republike Srpske (Sl. koagulacija. III IV Postrojenja za preradu vode III i IV klase su znatno složenija. prethodnih linija. Republike Hrvatske (N. planktone itd. TABELA 4. peščana filtracija i dezinf. .arsen. radi Adsorpcija. 4 Koagulacija. Koristi se kod prerade površinskih voda koje pored suspendovanih i koloidno rastvorenih supstanci sadrže i biološko zagaćenje (alge. Primenjuje se kod površinskih voda. vesnik RM 54/2004). a u tabeli 2 su prikazane maksimalno dopuštene koncentracije neorganskih materija u vodi za piće u Pravlnicima nekih zemalja u okruženju Republike Makedonije (Sl. zavisno od stepena zagaćenosti i vrste zagaćenja. filtracija i dezinfekcija Primenjuje se ako voda sadrži veću količinu suspendovanih i koloidno dispergovanih supstanci.taloženje. dezinfekcija amonijum jon). 5 Rešetke i sita. Novine RH 182/2004)./ist SRI 42/98).).oksidacija. . i neorganskih supstanci(gvožćemangan.Postrojenja za preradu vode.Iz podataka u tabeli 6. taloženje. Većina Pravilnika koji su novijeg datuma su prihvatila u potpunosti podatke iz Direktive Evropske Unije o vodi za piće i/ili preporuke Smemica SZO. taloženje.idno 3 i dezinfekcija dispergovane supstance u količini do40 mg/dm . Postrojenje za preradu vode I klase. NEORGANSKE MATERIJE U VODI ZA PIĆE U tabeli 5 su prikazane maksimalno dopuštene koncentracija neorganskih materija u vodi za piće u Direktivi EU o vodi za piće (98/83/EC).filtracija. kada prerada. Vrsta i broj linija prerade zavisi od kvaliteta (klase) sirove vode.

često je bolje sprovesti popravljanje stanja kvaliteta vode u izvorištu.5 (P) 50 250 3 (Sl. U situacijama gde kratkoročno izlaganje ne predstavlja opasnost po zdravlje.4' 70 200 (P) 20 50" 3" 0 2(P)''" 10 10 ] 5 (P). Smernice SZO u sledećim slučajevima: amonijaka.3 50 3 1. koji su novijeg datuma.42/98. a Pravilnik SRJ (abecedom). ukupni Hloridi Kadmijum Kalcijum Kalijum Magnezijum Mangan Molibden Natrijum Nikl Nitrati Nitriti Olovo Selen Uran Ziva mere mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l (98/83/EC) 0. Analiza Pravilnika bivših republika SFRJ. Izlaganje visokim koncentracijama fluorida. Ostale hemijske materije koje se prirodno pojavljuju. arsen. može dovesti do zatamnjenja zuba.44/99)) Supstanca Jedinica Direktive EU Smernice Pravilnik SRJ Amonijak Antimon Arsen Bakar Barijum Bor Cijanidi Cink Fluoridi Hrom. Tabela 5.v 1 Pimedbe u Direktivama EU su navedene arapskim ciframa. mogu proizvesti brigu po zdravlje. Nitrati se mogu povećati prevelikom primenom Ďubriva.Poređenje vrednosti maksimalno dopuštenih koncentracija neorganskih materija u vodi za piće u Direktivi EU. uključujući uran i selen.zdravlje.listSRJ. a to su: antimon. pri tom vodeći računa da kod onih parametara koji nemaju bitan uticaj na zdravlje da se prihvate liberalnije norme kako bi jeftinije i jednostavnije tehnologije mogle da obezbede traženi i potrebni kvalitet vode za piće.5 5 10 21 11 50 1. posebno kod hrane za decu.la 3 10 2 0. TakoĎe arsen se može prirodno pojaviti i dovesti do značajnog rizika od raka.7 0.list 42/98) 0.5 50 250 5 SZO 1. UporeĎivanjem prikazanih vrednosti za pojedine parametre utvrĎeno je da je Pravilnik SRJ strožiji u odnosu na Direktive EU. ukazuje da su u većini slučajeva prihvaćene norme Direktive EU o vodi za piće. U odnosu na Direktive EU Pravilnik je strožiju u slučaju bora i kadmijuma.5 20 10(P) 21 0.05 200 20 502 0.5(P. Smernicama SZO i Pravilniku SRJ(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode(Sl.03b 10 10 1 0. nego instalisati skupa postrojenja za uklanjanje hemijskih komponenti. Vrednosti ovih parametara trebalo bi kritički razmotriti i usvojiti one vrednosti koje obezbeĎuju bolji kvalitet vode za piće. kao i azotne materije (nitrati i nitriti).7 0. br. a u nekim slučajevima do fluoroze.05b 70 150 20 50 0. hlorida i nitrita. ili otpadnom vodom ili drugim organskim otpadom koji dospeva u površinsku ili 16 . ako su prisutni u većoj količini. olovo.-V 70 3 IV 1. kadmijum i živa.52 10 10 1 u 0. u Smemicama SZO slovom (P) i rimskim ciframa.2 50 200 3 200 12 50 0. Najdoslednija transpozicija Direktive je uraĎena u Republici Hrvatskoj. Sve zemlje u okruženju kao i Republika Srbija su saglasno svojim potrebama definisale maksimalno dopuštene koncentracije za niz drugih parametara koji nisu definisani Direktivom EU. Prisustvo nitrata i nitrita u vodi se povezuje sa methemoglobinemijom.

njihove vrednosti. Posebno u oblastima sa agresivnim ili kiselim vodama. Rastvaranje olova teži da bude najveće u vodi sa niskim pH i malim alkalitetom. tendencija ka stvaranju kamenca). je održavanje pH u opsegu 8. već samo opisnu preporuku. ukus. Bakar se naširoko koristi u kućnim vodovodnim instalacijama. upotreba olovnih cevi može rezultirati povećanim količinama olova u pijaćoj vodi. Smernicama SZO i Pravilniku SRJ. načina pripreme i od toga da li dolazi do nekog hemijskog ili biološkog procesa u sistemu vodovoda.44/99)) Parametar/ Supstanca Vrednosti na kojima se javljaju primedbe potrošača Razlozi za Direktive EU Smernice Pravilnik SRJ (Sl. vesnik RM 57/2004). RM i RH navode vrednosti za boju i mutnoću. Koncentracija rastvorenog kiseonika u vodi zavisi od temperature vode. TakoĎe. jedino praktično rešenje moglo bi da bude mešanje voda. što izaziva negativne neurološke efekte. Smanjenje koncentracije kiseonika može takoĎe uticati i na povećanje koncentracije dvovalentnog gvožĎa u vodi. Smanjenje koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi može da dovede do mikrobiološke redukcije nitrata do nitrita i sulfata do sulfida što stvara probleme sa mirisom. Pravilniku SRJ (Sl. U Direktivama EU vrednosti glavnih parametara kojima se definišu organoleptičke karakteristike vode (boja.izgled X1 nenormalnih TCU platinske skale promena Miris i ukus Prihvatljiva i bez — Bez treba da bude nenormalnih prihvatljiv promena hp Mutnoća Prihvatljiva i bez 5 NTU 1 NTU' izgled nenormalnih promena 17 . a Smernice SZO ne navode vrednost temperature. da mora da postoji saglasnost izmeĎu kvaliteta vode i izbora materijala koji se koristi za njen transport. ali i korozivnost vode. U tabelama nisu prikazane neke vrednosti za neorganske materije koje mogu da izazovu primedbe potrošača.podzemnu vodu. Kada je u pitanju rastvoreni kiseonik nema preporučene koncentracije rastvorenog kiseonika koja bi se zasnivala na uticaju na zdravlje.0-8. miris. koncentraciju jona vodonika i oksidabilnost. list RS 40/2003). Poredenje vrednosti za fizičke. i uspešan postupak za privremenu kontrolu. br42/98. primedbe potrošača (98/83/EC) list 42/98) SZO X. ali nije navedena vrednost). U oblastima u kojima je koncentracija bora u vodi prirodno visoka. Smernicama SZO. a to se odnosi na sve ostale materijale koji se koriste u kućnim vodovodnim instalacijama. jer još uvek ne postoji potpuno razvijena tehnologija obrade. MeĎutim. X A Boja Prihvatljiva i bez 15 10 stepeni kobalt.(Izvor: Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode(Sl. do zamene olovnih cevi. njenog sastava. Pravilniku Republike Makedonije (Sl. Najbolja saglasnost sa Direktivama EU je postignuta u Pravilniku Republike Hrvatske. Direktive EU su u parametre kvaliteta vode uvrstile provodljivost. list SRJ 42/98). U tabelI 5 prikazani su parametari kvaliteta vode i supstanci u vodi koji mogu izazvati primedbe potrošača u Direktivama EU (98/83/EC). mutnoća) date su opisno. SUPSTANCE U VODI I PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PICE KOJI MOGU IZAZVATI PRIMEDBE POTROŠAČA Značajan aspekt kvaliteta vode predstavljaju supstance u vodi i parametri kvaliteta vode koji utiču na upotrebnu vrednost vode (organoleptičke karakteristike na prvom mestu. Jedna od mera za smanjenje koncentracije bora mogla bi da bude promena sastava deterdženata. list SFRJ 33/87 i 13/91). jasno je. Direktive EU ne definišu temperaturu. Maksimalno dopuštena koncentracija za bor može izazvati neke probleme sa tehničkog i ekonomskog aspekta.list SRJ. dok Smernice SZO i Pravilnici SRJ. radi preglednosti su date u prethodnim tabelama za neorganske materije ili kod sredstava za koagulaciju i flokulaciju. Republike Hrvatske (N Novine RH 182/2004) i Pravilniku bivše SFRJ (Sl. Tabela 5. RS. Smanjenje koncentracije arsena i antimona zahtevaće nove investicije za obradu vode u onim oblastima gde se oni javljaju.5. treba istaći. Republike Srpske (Sl. flzičko-hemijske i hemijske osobine vode zapiče koje mogu izazvati primedbe potrošača u Direktivama EU. Prikaz toksičnosti ovih elemenata je dat u posebnom poglavlju ove monografije. da zamena legura sa olovom legurama sa antimonom može u budućnosti biti značajan izvor antimona u vodi. dok ih u Smernicama SZO nema (sem pH.

1997). bubrezima.4 do 10. ili usled industrijske aktivnosti (industrijski otpad. i može imati koristan uticaj na kalcifikaciju kostiju i njihovo održavanje.05 250 Bez' m NEORGANSKI PARAMETRI KVALITETA VODE ZA PIĆE Aluminijum Smatra se da aluminijum nije toksičan. 2004). 0. pluća.15. Ciljni organi na kojima se prati izloženost ljudi arsenii su koža. koje koristi vodu za piće kontaminiranu arsenom. sapuna i deterdženata. u povišenim koncentracijama. Kod hroničnih pacijenata na dijalizi. dok se u poslednje vreme koristi za proizvodnju tranzistora i lasera. encefalopatski sindrom je takoĎe povezan sa aluminijumom kao etiološkim agensom. kao i u opsegu od 0.0 mg/1. Dugogodišnja izloženost boru. insekticida.01 mg/1 na bazi brige o zdravlju ljudi. Postoje mnogi regioni gde je arsen prisutan u izvorima pijaće vode. bornoj kiselini ili solima bora dovode do hroničnog trovanja koja se manifestuju gubitkom apetita.Koncentracija jona vodonika (pH) Oksidabilnost Provodljivost(uS/cm. godine (JVHO. Arsen u pijaćoj vodi ima značajan uticaj na zdravlje i prioritetan je za praćenje u izvorištima. posebno kalcijuma. keramike. Mora se uzeti u obzir da je ljudsko telo stalno izloženo aluminijumu zbog nalaženja ovog elementa u prirodi. a naročito u keratinskim tkivima. najčešće podzemne vode.8-8. kancerogeni i teratogeni uticaji su dale negativne rezultate. Bor Bor se uglavnom koristi u industriji stakala. SZO je privremenu preporučenu vrednost za arsen postavila 1993. Nakon resorpcije. slezini. korozija miris i ukus 250 bez nenormalnih promena 250 0. manifestuje se hiperpigmentacijom kože hiperkeratozom. Arsen Korišćen je u pirotehnici. Preporučeni unos bora još nije odreĎen. Postoje neki dokazi da unos bora kroz uobičajenu ishranu može da utiče na metabolizam i iskorišćenje drugih nutrijenata. Dokazana je otrovnost pri koncentraciji u vodi za piće od 0.5 - 6. polineuritisom ("arsenski polineuritis"). bešika i organi čula vida. Arsen je poznat po svojoj toksičnosti.5 do8J (mg KMn04//) do 1000 Temperatura izvorišta 50 k nizak pH: korozija visok pH: sapunast osećaj 5(mg 02/l) 2500 treba da bude prihvatljiva posredni efekti ukus. 0.25 mg/1 (De Žuane. Visoke koncentracije aluminijuma su naĎene u odreĎenim regionima mozga bolesnika koji su umrli od Alchajmerove bolesti. Hronično trovanje stanovništva. Arsen je nerastvoran u vodi. industriji stakla. Studije sprovedene ni vitro ili na životinjiama da bi se ispitali mutageni. 0. ali još nije potpuno jasan njegov metaholizam. Očekuje se veći sadržaj arsena u podzemnoj nego u površinskoj vodi usled prirodnih procesa (zbog prisustva arsena u geološkim materijalima). mučninom ili povraćanjem. dok se pokazao bezbednim u koncentracijama od 0. godine na praktičan kvantifikacioni limit od 0. Otrovan je za ljude u količini od 100mg i više (letalna doza je 130 mg). otrova i medicini. ipak. boja.na20 °C) Temperatura. arsen se deponuje u jetri. U 18 .10.15-0.5 i <9.21 mg/1. pesticidi i topioničke operacije^. Preporučena vrednost je odredena privremeno zbog naučne neizvesnosti o aktivnom riziku pri niskim koncentracijama (1-10 ug/1) i praktičnih teškoća u uklanjanju arsena iz pijaće vode. Akumulacija u organizmu treba da raste progresivno pri iiiskom nivou unosa. °C Rastvoreni kiseonik (% saturacije) Sulfati Vodoniksulfid Ukupni organski ugljenik (mg/1) –TOC >6.05. gemtalni organi. mogu dovesti do iritacije gastrointestinalnog trakta. Ista vrednost je zadržana u Smernicama iz 2004. ali nekoliko arsenita ie rastvorno. Velike oralne doze aluminijuma.

a vodom za piće. Ukupan hrom se definiše zbog teškoća pri analiziraniu samo Cr(VI). Kadmijum se primarno akumulira u bubrezima i ima dugo biološko vreme poluraspada od 10-35 godina (bubrežna disfunkcija. Cink je esencijalni element u tragovima. Šestovalentni hrom ima štetan uticaj na jetru. iako su nalažene i koncentracje preko 120 u. Dnevni unos ishranom preporučen od strane SZO je 4-10 mg/dan zavisno od godina. Prema preporuci EU i po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće granična vrednost za 19 . kao i iz nekih cevovoda.1 . SZO u meĎunarodnim standardima za pijaću vodu iz 1958. podnih prekrivača. U izvorišta vode može da dospe usled rudarenja.05 mg/1. SMCL od 5 mg/1. a nisu primećeni neželjeni efekti pri 0. a po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće iznosi 3mg/l. može da doprinese visokim koncentracijama i do 50 g/1. električne opreme i drugih proizvoda. za pripremu boja. USEPA nije identifikovala štetne efekte prouzrokovane cinkom i nije propisala ni primarne ni sekundarne standarde.većini zemalja se očekuje koncentracija bora u vodi za piće od 0. 2004). u legurama sa niklom.005 mg/1. godine USEPA je preporučila MCL od 5. lekova. S obzirom da cink pri niskom nivou (ispod 20 mg/j) nema štetnih psihoioških uticaja na ljude I naĎen ne samo u niskim koncentraciiama u vodi za piće. hipertenzija i anemija). a donosi 1991.Kadmijum se u organizam najviše unosi hranom. što je potvrdila 1991. ali ne i fatalan.Normalni dnevni unos kod ljudi je 10-15 mg/dan.0. koja se u organizam unose inhalacijom.0 mg/1. tekstila.. 1989.2 mg dnevno. (važiod 1992.g/1. Kadmijum Kod ljudi se javlja muka i povraćanje pri koncentraciji od 15 mg/1. Na osnovu istraživanja je evidentirano da su kadmijum i njegova jedinjenja. kozmetike. što doprinosi niskoj koncentraciji u prirodnim vodama. Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po našem Pravilmku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (SI. Hrom se uglavnom apsorbuje kroz gastrointestinalni trakt i u stanju je da proĎe i kroz ćelijsku membranu. Ukupna koncentracija hroma u pijaćoj vodi je obično manja od 2 ug/1.Privremena preporučena vrednost za ukupni hrom iznosi 0. Preporučena vrednost je snižena na 0. jer ga ima u zemljinoj kori 10-200 ppm. 42/98) granična vrednost za ukupan hrom je 50 ug/1. i pola. godine na bazi privremenog nedeljnog unosa. Pijaća voda sa preko 3 mg/1 cinka može biti neprihvatljiva za potrošače. kao korozioni inhibitor u tekstilnoj. U prvom izdanju Smernica za kvalitet vode za piće iz 1984. Prema preporuci EU granična vrednost za cink nije propisana. fotografskoj i industriji stakla. Količine cinka u površinskoj i podzemnoj vodi se kreću oko 0. nužno. Toksična doza za čoveka je 0. manganom i drugim metalima. Ista vrednost je zadržana u Smernicama iz 2004. Ista vrednost je zadržana u Smernicama iz 2004. a 1989. baterija.J. Hrom Hrom je široko rasprostranjen u kori.05 mg/1. godine (WHO.godine.005 mg/1. dok u vodi iz česme mogu biti znatno veće zbog rastvaranja cinka iz cevi. Hrom se prirodno nalazi u vodi za piće.. godine. sapuna. Koristi se za hromiranje. bubrege i respiratorne organe uz krvarenje. proizvoda od gume. Mala rastvorljivost u vodi karakteristična je za karbonate. predlaže i USEPA 1985. ali industrijsko zagaĎenje. 1980.5g kalijum-dihromata. godine (RMCL). zatim udahnutim vazduhom. u jegurama čelika. list SR. Vrednost od 0.0032 mg/1 1993. Veoma je otrovan. preporučena vrednost je 0. plastike. nisu sprovedena dodatna ispitivanja od strane zdravstvenih institucija . okside i sulfide.05 mg/1. dermatitis i rane kože pri hroničnoj i subhroničnoj izloženosti. (MCLG i MCL). bakrom. sugeriše da koncentracija cinka preko 15 mg/1 može značajno pokvariti pitkost vode.01-0. industrijskih pperacija i ocednih voda sa deponija. kancerogena. Konzumiranje vode za piće koja sadrži do 20 mg/1 cinka nije pokazalo štetne efekte Opor ukus se može pojaviti pri koncentraciiama višim od 20 . Kontaminacija pijaće vode može nastati zbog nečistoće pocinkovanih ili galvanizovanih cevi i limova. Cink Koristi se u galvanizaciji.30 mg/1. Trovalentni hrom je esencijalan pri unosu od 0. posebno iz oblasti sa rudnicima cinka.).3 mg/l.

Jedinjenja natrijuma se koriste u industriji papira. tekstila. Olovo je otrov koji se akumulira u skeletu. je 150 mg/1 (Sl. neurološke i efekte u ponašanju. IARC je zaključila da su inhalirana jedinienja nikla kancerogena za ljudeg(grupa 1).04 mg/1.. Nikal Nikal se veoma mnogo koristi za zaštitu metala od korozije. a po našem Pravilniku za pijaću vodu. Natrijum je prirodni sastojak sirove vode. kao i održavanju reproduktivnih funkcija organizma. respektivno. 42/98) granična vrednost za olovo je 10 µg/l. natrijum-tiosulfat i boraks (NaB4O7xl0H2O). uz srednju vrednost od 0. naoružanje. Ista granična vrednost je propisana našima Pravilnikom za pijaću vodu(Sl. za zaštitu od zračenja iz nuklearnih reaktora i rentgenske opreme. Natrijum Najvažnija jedinjenja su: kuhinjska so (NaCl). u industriji stakla i u bojama. kao što je tretman puteva solima zimi. jer je veoma otporan na oksidaciju. Olovo Olovo ima široku primenu: za baterije i olovne akumulatore. Po preporuci EU granična vrednost za mangan iznosi 50µg/l (Directive 98/83/EC). fetusi u materici i trudne žene. List SRJ 42/98). nije propisan maksimalni nivo zagaĎenja izuzev u Rusiji. izazivajući subencefalopatske. naftnoj. ali njegova koncentracija je povećana zbog industrijskog zagaĎenja. proizvodnju goriva (tetraetil. odnosno 3ug/l. List SRJ. Opasnost od trovanja olovom preko vode za piće postoji kod upotrehe novih olovnih vodovodnih cevi. soda (Na2C03). spiranje kišnicom i rastvori sapuna i deterdženata. Voda daje uglavnom mali doprinos ukupnom oralnom unosu. 20 . USEPA je odredila preporučeni nivo od 0.4-0.kadmijum je 5. Prema preporuci EU granična vrednost za natrijum je 200 mg/1 (Directive 98/83/EC). Mangan Mangan je esenciialni element za ljude i životinje i nalazi se prirodno u hrani.8 mg/l (uključujući planinski krečnjak i depozite galenita). Uzimajući u obzir unos nikla kroz hranu i vazduh. vodovodne cevi. SZO je procenila srednju dnevnu potrebu za normalne fiziološke funkcije od 3-5 mg. Nitrati i acetati su rastvorne soli. NaĎene koncentracije olova u prirodnim vodama se kreće u opsegu 0.i tetrametil-olovo se koriste kao antidetonatori i dodaci uljima za podmazivanje).150 mg/l. kao i u proizvodnji nerĎajućih čelika i legura. stakla. Olovo takoĎe učestvuje u metabolizmu kalcijuma i direktno utiče na metabolizam D-vitamina. omotače kablova. sapuna. dojenčad. Ipak nedostaju dokazi o kancerogenom riziku kod oralnog unosa. U površinskim i podzemnim vodama kreće se u opsegu od tragova do 0. Kobalt S obzirom da je koncentracija kobalta u vodi beznačajna u odnosu na moguću toksičnost. 42/98). Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. hemijskoj i metalnoj industriji. iz iste godine. Veoma osetljiva na izloženost olovu su deca. kaustična soda (NaOH). Olovo je toksično i za centralni i za periferni nervni sistem. koja je propisala 1 mg/1. soda-bikarbona (NaHC03). Izuzeci za kratkotrajno prekoračenje nisu predviĎeni. list SRJ. a metalni nikal je moguće kancerogen (grupa 2B). natrijum-fosfat.01 mg/1. Nikal je prisutan u mnogim namirnicama i takoĎe dospeva u hranu iz čelične procesne opreme. Ima važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora.

razlike izmeĎu pojedinih i stvarnih vrednosti mogu se statistički izračunati. uz najmanji trud. » e) Vrste uzoraka (trenutni ili kompozitni uzorci . b) Izvor uzoraka (voda iz izvorišta. j) Područje potrebne kontrole kvaliteta (QC). g) Metod sakupljanja uzoraka (ručno. pristupiti sakupljanju reprezentativnih uzoraka. pri čemu se veza izmeĎu koncentracije metala i izmerene apsorbancije postiže primenom Lamber-Beer-ovog zakona. uzorak se raspršuje u plamenu i atomizuje. pravilno uzimati i konzervisati uzorke. u laminarnom toku treba izazvati turbulenciju. U slučaju isključivo slučajnih varijacija. bez obzira na zadate ciljeve obuhvata: a) Identifikaciju mesta uzorkovanja uključujući i situacioni plan za identifikaciju lokacije na distribucionom sistemu. One opadaju kada broj uzoraka raste. d) Frekvenciju uzorkovanja (dnevno. Program uzimanja uzoraka i analiza može biti usmeren da se ustanovi redosled nivoa koncentracija ili vrednosti posebnih parametara na izabranim mestima (na primer koncentracija rezidualnog dezinfektanta u rezervoaru i na kraju ditribucionog sistema) ili da se dobije vizuelna ocena kvaliteta vode za piće u toku tretmana. dobijeni podaci se redovno proveravaju. kvartalno. k) Podatke o licu koje vrši uzorkovanje. h) Odabir parametra sa brojevima i referencama metoda. tako da se mogu obaviti potrebne izmene. f) Karakteristike toka vode. u opštem slučaju. U plamenoj atomskoj apsorpcionoj spektrometriji (eng. koncentracija jona se može odreĎivati korišćenjem jon selektivnih elektroda. METODE ANALIZE NEORGANSKIH PARAMETARA KVALITETA Za jonska jedinjenja. Lokacija mesta uzorkovanja na distribucioinom sistemu je presudna za dobijanje reprezentativnih uzoraka.UZORKOVANJE VODE ZA PIĆE Cilj uzorkovanja vode za piće je sakupljanje porcija uzoraka koje reprezentuju aktuelni sastav vode u toku proizvodnje i distribucije. samo su procenjene vrednosti stvarnih parametara i. voda iz rezervoara i voda iz distribucionog sistema). pri čemu je mereni potencijal jednak logaritmu koncentracije jona. Vremensko trajanje uzorkovanja.). a smanjuju se i smetnje koje mogu poticati od drugih elemenata.. dobro izmešane vode i kada god je to moguće. jer se tražena informacija dobija na efikasan i ekonomičan način. Vremena i učestalost uzimanja uzoraka u svakom programu mogu se pravilno odrediti tek posle detaljnog preliminarnog ispitivanja. vrednosti dobijene za statističke parametre. Često je porebno izraditi preliminarni program uzorkovanja i analiza pre nego što se može definisati konačni cilj rada. kao što su srednja vrednost. mesečno. razlikuju se od njih (Beličić i sarad. Kada je ustanovljena učestalost uzimanja uzoraka. c) Broj i matriks uzorka. Pored 21 . Veoma korisno može biti i prethodno lično iskustvo. pridržavati se adekvatnog redosleda u čuvanju i identifikaciji uzoraka. Prednost ovog metoda je što je mnogo osetljiviji u odnosu na druge metode. Stoga uzorke treba uzimati u vremenima koja.proporcionalan vremenu ili proporcionalan protoku). Ovo se ne primenjuje pri uzorkovanju za odreĎivanje rastvorenih gasova i isparljivih materija čija se koncentracija može promeniti izazivanjem turbulencije. osigurati kvalitet rada i njegovu kontrolu na terenu i pravilno analizirati uzorak.. voda iz procesa proizvodnje. standardna devijacija. Vreme i novac utrošeni za izradu odgovarajućeg programa uzorkovanja obično se isplati. Za detekciju metala se najčešće primenjuje atomska apsorpciona spektrometrija (AAS). Da bismo bili sigurni u kvalitet i pouzdanost rezultata. U idealnim uslovima uzorak treba uzimati iz turbulentne. adekvatno reprezentuju kvalitet vode za piće i njegove varijacije. i) Područje merenja. potrebno je: formulisati značajne ciljeve za program uzorkovanja. Ako dolazi do varijacije kvaliteta. automatski). Obično se zahtevaju podaci za period vremena u toku kojeg kvalitet vode za piće može varirati. Svaki program uzorkovanja.flame atomic absorbtion spectrometry FAAS). bilo slučajnih ili sistematskih. Pri odreĎivanju učestalosti uzorkovanja treba izbeći nepotrebno često uzimanje uzoraka (poskupljuje monitoring voda) ili uzimanje uzoraka nakon dugih vremenskih intervala (ovo dovodi do netačnosti informacije o kvalitetu vode za piće). najveća vrednost. 2000).

_C. Primenom EAAS postiže se veća selektivnost i osetljivost u odnosu na FAAS.2004).9 2. Za odreĎivanje mangana koristi se plamena AAS. Nedostatak ove metode je što je prisutan veći broj smetnji. Prednost ove metode se ogleda u tome što se variranjem parametara magneta i elektrostatičkog analizera. ICP. primena FAAS ne zahteva predtretman uzorka. plamenu AAS. Elektrotermalna atomska apsorpciona spektrometrija (EAAS) se zasniva na sličnim principima kao i FAAS. ili je on veoma jednostavan. ali se ovde kao atomizer koristi grafitna peć ili električni atomizer.2 Azbest transmisionom mikroskopijom Azbest transmisionom mikroskopijom Rev elektronskom Analytical Method for the Determination of Asbestos Fibers in Water (EPA/600/4-83-043) elektronskom Determination of Asbestos Structures Over 10 džt in Length in Drinking Water (EPA/600R94/134) Metali i elementi u tragovima ICP/Atomsko Methods for the Determination of Metals in emisionom spektrometrijom Environmental Samples Supplement 1 (EPA/600/R-94/111) Elementi u tragovima ICP/MS Methods for the Determination of Metals in Environmental Samples Supplement 1 (EPA/600/R-94/111) Analiza elemenata u tragovima pomoću Methods for the Determination of Metals in grafitne peći stabilisane temperature Environmental Samples Supplement 1 atomsko apsorpcionom spektrometrijom (EPA/600/R-94/111) Uputstvo za analizu žive tehnikom hladnih Methods for the Determination of Metals in para atomsko apsorpcionom Environmental Samples Supplement 1 spektrometrijom (EPA/600/R-94/111) 200._D). Tabela 6.html) koje pored metala i elemenata u tragovima obuhvataju i azot. induktivno spregnute plazme sa i bez masene detekcije (Rončević._C). 2004)._D)._D.1 3. gravimetriju i računski metod iz razlike tvrdoće i kalcijuma (3500-Mg_B. moguće je raditi simultanu ili sekvencijalnu analizu bez prethodnog tretmana. Ukoliko se vrši analiza vode koja nije jako zagaĎena. fosfor. 1995) za odreĎivanje kalcijuma predlažu plamenu AAS. Nedostatak FAAS je što nije pogodan za simultanu analizu većeg broja elemenata. Indukovano kuplovana plazma/atomska emisiona spektrometrija (ICP/AES) predstavlja metodu koja služi za analizu metala i zasniva se na merenju emisije. a za odreĎivanje stroncijuma predlažu.epa.epa. a zahteva i manju količinu uzorka. Metode izbora pri analizi neorganskih parametara kvaliteta obuhvataju uglavnom metode atomske psorpcione spektroskopije. ICP i titrimetriju sa EDTA (3500-Ca_B. Ova metoda služi za odreĎivanje metala. EBA metode za neorganske parametre kvaliteta vode za piće(Izvor: http://www._C. Za odredivanje gvožda metode izbora su plamena AAS.toga. a zatim uzorak prolazi kroz maseni detektor. sulfate. U tabeli 6 dat je popis EPA metoda za analizu neorganskih parametara kvaliteta vode za piće (http://www. Osetljivost ICP/AES je slična kao i u slučaju FAAS i EAAS (SZO. ICP i spektrofotometrija sa 1. azbest. pri čemu se postižu niske granice detekcije za mnoge elemente. takoĎe. j'onske hromatografije. 2004)._E). a za odreĎivanje magnezijuma plamenu AAS. pri čemu se postižu niske granice detekcije za mnoge elemente (SZO.0 Rev Rev Rev 22 .1 100. cijanide.2004).gov/safewater/methods/methods.2 245. može postići snimanje celog masenog opsega u veoma kratkom vremenu. zbog toga što je izvor zračenja različit za svaki element (SZO._C.4 200.8 5. Metoda je veoma pogodna jer se postiže značajno uklanjanje smetnji tokom analize.10-fenantrolinom (3500-Fe_B. moguće je raditi simultanu ili sekvencijalnu analizu bez prethodnog tretmana.html) Metod Fokus metode Naslov na engleskom 100. ICP i spektrofotometrija sa persulfatom (3500-Mn_B._D).gov/safewater/methods/methods. Kao i u slučaju ICP/AES ukoliko se vrši analiza vode koja nije jako zagaĎena._C.7 4.4 200._D). Standardne metode za ispitivanje vode i otpadne vode (APHA-AWWA-WPCF. Za odreĎivanje barijuma predlažu plamenu AAS i ICP (3500Ba_B. neorganske anjone. elektrotermalnu AAS. elektrotermalna AAS. Indukovano kuplovana plazma/masena spektrometrija (ICP/MS) predstavlja metod u kojem dolazi do atomiziranja elemenata i ekscitacije. ICP i plamenu emisionu fotometriju (3500-Sr_B ._C. u odnosu na plamen koji se koristi kod FAAS metode.

Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovoĎenjem zakona o zaštiti životne sredine. Sa zagaĎenošću zemljišta je takoĎe veoma teška situacija jer se sve više smanjuje obim poljoprivredno obradivog zemljišta na račun raznih infrastrukturnih projekata . a veliki udeo na smanjenje plodnog zemljišta kao što smo naveli imaju razni zagaĎivači. Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog čovečanstva.36% slatke vode. a od toga je pola zagĎeno.3 % slano.5 milijarda kubnih kilometara vode.4% a površinska 0. Tako za korišćenje ostaje samo1%. Podzemna voda predstavlja 22.ZAKLJUČAK Na celoj zemlji danas ima 1. Svakog dana u svetu umre oko 25 000 ljudi zbog nedostatka vode za piće ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagaĎene vode. meĎutim nije lako kontrolisari sve zagaĎivače pogotovo rasute (divlje deponije koje čov ek sam stvara svojim nemarom) pa tako se sve više mora raditi na edukaciji ljudi I podizanju svesti kod čoveka za očuvanje životne sredine. 23 . a od nje je 77% pod ledom na polovima I planinskim glečerima. Ostalo je sveža voda. Od toga je 97.

gov.rs 3.hidmet.ba 5. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode 24 . www. www.epa.gov.gov 4.rs 2.LITERATURA: 1.ekologija.sepa. www. www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->