TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.metabolicki poremecaji.ifs (1-30Hz).okretanje sa stakama u mestu.tvrd otok.hidro th. atrofije misica.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.tromboze.ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.faza formiran kalus.je faza konsolidacije.zapaljenski procesi.jacati antagoniste skracenih misica. Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija.sprovodjenje opste i posebne nege.a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.hidro th.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.losa imobilizacija.faza je faza organizacije hematoma 3.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma.DD. stvaranje fibroznog kalusa 4.osteosinteza -srafovi.pun oslonac nije dozvoljen. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.ES.IFS.dekubitus.embolije.UZ.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 . stvaranje fibroznog kalusa.losa repozicija.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.kontrakture.faza je faza potpune konsolidacije.tj.opste stanje organizma.rth -fth preko gipsa magnetom.urinarna infekcija.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.bolovi.vezbati ravnotezu na jednoj nozi.tj.faza formiran.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.stanje cirkulacije.vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija. Faze u stvaranju kalusa: 1.ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.uzrast.

lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom.Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.koji je dobro srastao u pogledu kalusa.atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.kompresija nerava.tj.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. srasli u nepovoljnom polozaju.rahitis.koja nastaje u fazi formiranja kalusa.Takodje se daje povisica.Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.To je kasna komplikacija preloma.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 .kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo.

uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).dozirane staticke kontrakcije.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.a smanjena O2.ocuvanja seme hoda.frakture.stalan.rasterecenja.napeta.Kl. mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije.krio th.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci.kozi. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap.Povecana je koncentracija CO2.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena.hiperhidroza. trauma (opekotine.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.luksacije.hipersenzibilitet -koza je edematozna.sem na kostima gde se javlja tzv.hiperhidroza.difuzan.tj.magnet. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge. th:-medikamentozna th-sedativi.sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak.edem) Stadijumi bolesti: 1.vitamini -kth-blage.To je vazomotorni poremecaj.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom.postreumatski edem.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima.usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima.DD.potkoleni aparat.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa.pojacano znojenje.misicima.EF -rth-okupaciona 8 . Bolest protice u 3 faze.karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik. Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T.crvenkasto-lividna.tj.povecanja povrsine oslonca. Kontraindikacija je trakcija.misicima i kostanom tkivu. Javlja se kao:-komplikacija svih preloma. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi.

a javlja se okostavanje.rth.DD.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica.nego znak oporavka -slab senzibilitet.a u 3.slika:-na saci se javlja bol.kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.povremeno nosenje sina -fth-hidro th. fazi.stadijum atrofije-atrofija.UZ.suva.degeneracija. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n.usled poremecaja cirkulacije.bleda.medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene. th:-ACTH.Proces se moze zaustaviti u 1.bledilo.dekalcifikacija kostiju.Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo.magnet -rth 3.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava.parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji.aktivni pokret do granice bola. 2.masaza.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin.tj.hidro th.Saka poprima izgled kandze. fazi ne moze jer je ireverzibilan.jer je reverzibilan.kontraktura. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature.Njcesce nastaje u predelu dijafize. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva. Kl.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture. kandzasta saka.IR.ES-sp oblik.ulnaris.slika:-misic otekne -povisenje T. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo.hladna. Kl.invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.koja nastaje kao posledica kontrakture.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze.Dolazi do povrede intime krvnih sudova.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.tzv.kth.prsti su flektirani -gubitak pulsa a.stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje. osifikacija misica.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake).glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura. i 2.nastaje edem.posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 .Stvara se hematom u traumatizovanom misicu.n.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze.

a kosti postaju krte i lako lomljive.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin.pred ovih nastaju i riblji.slika:-bol u kostima.pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.UV.vazodilatatori.korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a.tj.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.bikonkavni) Kl.vitaminomD.Mg.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje.novokain -kth-istezanje fleksora. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.EF.usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase.IR.tj.forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.a manje Ca i Mg) -genetika.alkohol.jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi. osiromasenje kostiju.brachialis u prvih 6-8h (hitno).jacanje trbusne muskulature.antibiotici -ishrana bogata Ca.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.Predstavlja smanjenu mineralizaciju.pacijent se smanjuje. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet.jacanje ekstenzora.

. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova.slici na: 1.Koriguju se aktivnim zatezanjem misica.dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu..Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba).hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.genu varum.M. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu.kompenzatorne.kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga.Prisutan je poremecaj statike. 2. Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati.funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova.recurvatum.LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova.valgum.DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA.Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid.KIFOZA. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl.U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova.podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena..parcijalne.a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu. -neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 ...pes ekvinovarus.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori.Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori.Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta.bez strukturalnih promena.

-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji.sa boka.sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke.propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.dvostruke-duple. Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca.

zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta.iradijacione.inflamatorne. Funkcionalni status i kl.myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa.skeletne displazije. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne.kongenitalne.tumori.Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.kongenitalna-prisutna na rodjenju).Scheuermannova bolest.postoperativne.metabolicne.traumatske.slika: -glava povijena napred.tj.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova. Pacijent stoji.Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku. abdukcija. Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama.Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.kolagensk e bolesti.Do 50st skolioza je korektibilna.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa.neuromuskularne.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme.Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.

potreban je visok naslon.slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m.donjim ekstremitetima.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava..iliopsoas.da pravilno drzi telo.slabost trbusne muskulature.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.strukturalna -kongenitalna. Podela:-funkcionalna.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu.iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka.gojaznost. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).-ramena uska.korzeti.urodjeno iscasenje kuka.istezanje ledjne muskulature.jacanje trbusne muskulature. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.pectoralisa.pectoralis.da sedi na tvrdoj podlozi.staticki poremecaji u predelu karlice.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3.sa konveksitetom put napred.a u lumbalnom 45cm..stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 .preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.pacijent treba da lezi u proniranom polozaju.plivanje uz nadzor.m. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.stecena Uzrok:rahitis.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m.korektivne vezbe.tj.

jacanje grudne muskulature.koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika.intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca.a ekspirijum je forsiran.izostaje uobicajeni reljef muskulature.riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi).Ova deca su uska.Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.meri se anteroposteriorni dijametar.tanka.Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice.UV. Uzrok:rahitis. Th:-fth-IR.Problem je vise estetske prirode.a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma).UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa.Grudna kost je udubljena. Uzrok:rahitis.losa ishrana Th:-fth-UV.Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.Grudna kost je ispupcena.DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi).a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu). Th:-fth-IR.a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize. PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece).jer je otezano disanje.udubljene ili susterske grudi).Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca. 15 .Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog.fiksirano je gornje-kostalno.

Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.qps-a.Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.tensor fascia latae i vastus lateralis.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.a stopalo je u varus polozaju.rahitis.Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm.n.trauma.Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.ishiadicus.jacanje muskulature unutrasnje strane.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 .periferne lezije n.lordoza.paraliza misica.kod gojaznih osoba Kl.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.a izduzeni m. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.femoris.traume.sartorius.preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu.semitendinosus.istezanje mekih struktura sa spoljne strane. Kontraindikacija:turski sed.Postoji slabost m. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).

Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.povrede.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis.stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.lezije PMN-a.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.jer tako stvaraju nadrazaj.slabost misicno-ligamentarnog aparata. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.-jacanje m.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 .Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.tj.Lecenje je operativno (artrodeza). prsta ili stavljanja aparata za korekciju.kada dete prohoda i postane stabilno.zapaljenje. i 2. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji).Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.Kod dece.Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.Dete ne treba pozurivati da prohoda.Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.

-adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus.bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.tromost Dg.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 .tj. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.Cesce oboljevaju muska deca.dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.Postoji nedostatak senzibiliteta.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). -equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.Ahilova tetiva koja je jako skracena.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule. M.Tetive imaju abnormalne insercije (npr. Kl.tibialis posterior (plantarna fleksija.gips prvo peta.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.Os naviculare se rotira. meseca.unutrasnjom ivicom.Calcaneus je visoko postavljen. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.supinacija) je skracen.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala.addukcija.peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.ojacaju izduzeni misici. Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.Talus je oboren na dole.pa prsti-preko gipsa ide vata.slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.pa varus.Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.Cesto je obostran.zatim equinus i na kraju excavatus. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.pa palac. Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.odnos 2:1.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana).

tibialis anterior. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st.manjak plodove vode.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 .-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita.ne sme u turski sed.hod tek posle 60 dana.Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).Suprotnim pokretom.Ulozak se stavlja na petu. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele.spava na ledjima. Uzrok:-nasledni faktor.Nastaje zbog displazije. abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum.Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura. -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka.hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra.Javlja se skracenje m.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.tj.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture.a ne prstima.bele rase -karlicni porodjaj. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja.tj.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma.Ako je bilo luxacija.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”.cesce se javlja kod Slovena.a ne na stomaku. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde.mala karlica.Dete gazi petom.

artroza.facijalisa.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu.a ostecen dole.dete se nosi tako da je zdrav misic gore. Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma.a bocne fleksije na zdravu stranu.a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu.sternocl.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid.sternocl.procesusa spinosusa.jacanje oslabljenih.a istezanje skracenih misica. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes. 20 .jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave.uz fiksaciju ramena.hidro th. Funkcionalni status i kl.slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu.plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura.plexusa brachialisa.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki.Beba ne sme da place.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji.uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija).operacije) -kth:termo th.potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane. Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n.

dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji.kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza.virusna oboljenja. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. sekundarni deficit:-urinarne infekcije. 2.upotreba lekova.Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku.nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.equinovarus.napred se stave vrecice sa peskom.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis.Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa.nema prolapsa medularnih elemenata.hod u dubku.Nema neuroloskih promena (poremecaja).hod u razboju sa aparatima.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. Kl.Kod hidrocefalusa terapeut 21 .nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.Uzrok:-zracenje u trudnoci.a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice.Deca se krecu kolicima. godine (kad treba da prohodaju).Hod moze biti:paretican i ataksican.Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.slika:1.

Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno.nasledni faktori.uremija.tj.tonus je povisen po tipu spasticnosti.sifilis majke) -dijabetes.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.govor. Tim:pedijatar.vaspitac.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja.roditelji.hipertonus.razne infekcije (meningitis.intoksikacija. Kontraindikacija:-bazen.nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).Pojavljuju se navoljni.Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.percepcoja.kl.manjak posturalnih refleksa.To nije samo gubitak.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.mentalni poremecaji (pad IQ.teturav hod.ft.fizijatar. piramidnog puta.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta.poremecaji cirkulacije.slikom i ovde je potreban timski rad.spori.pojacani refleksi i patoloski refleksi.hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije. Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n.zracenje.treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).a zatim se naglo snizava).edem. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid.Ostecen je balans.skleroticne promene i nekrozu.crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.tj.poremecaj senzibiliteta.neekonomicni.Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje. atetozni).medicinska sestra. Fth:termo th (parafin).encefalitis) -traume mozga.koordinacija.ES Kth ista kao kod paraplegije.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.urolog.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.mentalna funkcija.najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike.nesvrsishodni.a 22 . Rth:-ortotska pomagala.koji je obicno na pocetku pokreta jaci.pamcenja.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.bakterijske infekcije.krvarenje. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja.rt.sluh.javlja se ataksija.

Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa.jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.polomljene nego zive.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju.ritam.sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije.tj.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max.Grupe dece formiraju se po uzrastu.ritmicka intonacija.rame). u CNS-u.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.ostre.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.kukovi. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.prostorija.Igracke ne smeju biti sitne.grupa od 10-20 dece.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti.reciprocitet.Postoje znaci opste infekcije: 23 .preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava. Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik.vitamini.Potrebna su 4 faktora:konduktor.sprovode se takmicenja. Kroz kth i rth max.Veliki uticaj ima igra.jarkih boja i prilagodjene uzrastu. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje.tj.gube se tokom noci.Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.zbog cega se i zove plasticka hipertonija.Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea).a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa.

tzv.ptoza) -orofariengealna distrofija.KTD.povecanje snage.flakcidna (mlitava) paraliza.pozicioniranje.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.okularna misicna distrofija (strabizam.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl.Majka prenosi.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija.jer je disanje otezano. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.a zdravlje ugrozeno.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.belancevine.scapulae alatae.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.kada se mogu javiti kontrakture.misicne 24 .Bolest pocinje obicno do 4-te godine.javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.glavobolja.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni.kortizon. slika:-simetricna misicna atrofija.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin.hipo ili arefleksija.hidro th -rth-okupaciona.metabolicke promene.fascikulacije.ES.borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.intersticijalni i fascijalni misici.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.facies miotonika.bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe.-povisena T.pseudohipertrofija. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).hiperhidroza.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada.atrofija. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.Oporavak traje jos najmanje godinu dana.Salkova i Sejbinova vakcina.EF i vitamin B.mlitava paraliza.javljaju se postepeno i asimetricno.pasivne vezbe -fth-ES. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.patkast hod.povracanje.osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G.hipotonija. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.EF.a ne oboljeva.Vukicev.okupaciona -fth-UV.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.IR.skolovanje i profesija.rigidan vrat.naglasena lumbalna lordoza.osin struk.

elektro th. i spoljna rotacija -koleno:flex. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add.pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.kostane deformacije.Primarne promene su na misicima i nervima.a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add. ext.mogu da nedostaju cele misicme grupe.kapsuli interni.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica.mozdanom stablu.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. flex. -slab kvalitet materije.neoplazme. unutr. zapaljenski procesi. rotacija -lakat:-flex.koja dugo traje-imobilizacija (gips. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori.degenerativne promene. palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom.gde je rastavljen u snopice. sa ulnarnom devijacijom.aparati) -termo th.ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. ext. Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.javlja se hipotrofija ili 25 . -infektivni faktor (herpes simpleks)..embolija.udlage.Polazi od piramidalnih celija. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.zahvata proksimalne delove ekstremiteta.hemoragija.Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.tromboza. -anoksija.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).Paraliza brzo nastupa. -podlakat:pronacija -saka:volarna flex.kontrakture.. Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida).prednji deo ponsa i produzene mozdine.zahvata sva 4 ekstremiteta.koja polaze iz celija senzomotorne kore.a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma. -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.add.hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. -virus varicele (toksicni faktor).

Postoje tri oblika:1.pamcenje).kontrakture. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.a na DE na ekstenzorima.tj. “fenomen peroreza”.spasticna parapareza DE.Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca.gutanje.infarkt mozga (tromboza.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi.emotivni i psihicki poremecaji.tj.govora (afazija) -poremecaj gutanja.nema patoloskih refleksa.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.Piramidnog je porekla.tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije. 26 .Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.postoji nesklad u pogledu pacijenta.atrofija misica.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor.suprotnu od ostecenja hemisfere. Kl.vida (hemianopsija). mogucnosti restauracije postojecih funkcija.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti.Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita.atrofija GE 2.misljenje.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.odsustvo refleksa.embolija) -trauma. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine. Kl.zvakanje.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji.intelektualni poremecaji (paznja.anestezija. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je.a pada samo u izuzetnim prilikama.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.disanje 3.a bol se javlja na palpaciju.obicno se ljulja.ne moze da uradi dorzifleksiju stopala.a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN. slika:-ostecenje CMN i PMN.intrakranijalna hemoragija.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize. Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga.-klasicni.Zavrsava se letalno.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan.a u stojecem stavu stoji na petama.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.

plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.pokretljivost i pomagala.akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.socijalni status. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.procena hoda.sluha.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.podize se do 90st fleksijom.addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.procena vida.plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.spoljna rotacija nadkolenice.spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).anamneza (licna i porodicna).rolovanim jastucima.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.fleksija kolena.duboke patike. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.obim i duzina ekstremiteta.-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule.Na taj nacin promene.unutrasnja rotacija nadlakta.udlage.addukcija.to cini terapeut.Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.izvrsiti korekciju.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.kontraindikacije.trenutno stanje pacijenta.trakama.fleksija.pol.ektenzija i pronacija podlakta.pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju.godina rodjenja.Ako pacijent lezi na zdravoj strani.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.ekstenzija kolena.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).elevacija ramena.fleksija i supinacija podlakta.tutor longete sa krilcima).Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.udlagama. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .DE flektirani.depresija.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.obim pokreta. Faze hemiplegije:1.Dg.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje.

stojeci.tehnike:Bobat.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga.Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.pa sedeci polozaj.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. -3.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.Npr.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.Koristi se oscilatorni sto. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju.tzv.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.jer aktivnost pacijenta povecava spazam.uvezbavanje hoda.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.dok je postepeno ekstendira.od prostog ka slozenom.Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice. -2.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.ekstenzija i supinacija podlakta.Noge su prethodno spustene niz rub stola.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.Kabat.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 .sedeci sa spustenim nogama. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.palac na ruci.dorzalna fleksija sake.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci.jastuci.Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe.Signe-Brunnstrom.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.sedecem i stojecem polozaju.faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.Ruke su pored tela.kao i ocuvanje seme pokreta.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.hod sa pomagalima.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.ali nikako preko zdrave.flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira.Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. pasivno rolanje.Postepena vertikalizacija-polusedeci. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.a njihov hod moze da postane gotovo normalan.

Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. opustena ruka). U snu tremora nema ili se smanjuje. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.a nesto manje u nucleusu caudatusu.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.cak i da trci ako 29 .retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.ostaju sekvele.Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.Zahvata ekstremitete. Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje.glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.stanja kv sistema.trovanja manganom i CO.pomocu peskira.postoji anteropulzija.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.tj.saka se otvara).ruke su uz telo lako flektirane u laktu.glava DA i NE.tumori.pa prstom druge ruke).Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. Kl.traume.stopalo se vuce po podu.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.100% oporavak nije moguc.Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza.kasnije i glavu.ali prilikom primicanja kasike do usta.encefalitis.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku. Prognoza zavisi od:zivotnog doba. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.trajanja i dubine kome.

govor.kontrolise polozaj glave u prostoru. -hidro th uz nadzor.masaza -rth. SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.skandirajuci.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.isto tako seda i ustaje sa stolice.polozaj tela u odnosu na G.polozaj tela u odnosu na DE.gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost.govor je nazalan.a kod dece i do L3.pisanje.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.monoton.zvakanje.8-1cm.je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).usporen.muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia).oblacenje.bol.vezbe disanja. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.Ima 31 par spinalnih zivaca.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe. debelog creva -seksualni poremecaj 30 .T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.polozaj glave u odnosu na telo.tj.Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.

Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj. F.S.pol.faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med.oduzet m.sportske aktivnosti 31 .a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija.povecanje snage pareticnih misica.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.hod sa podkolenim aparatom.pojava patoloskih refleksa.Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).nema fascikulacija.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.voditi racuna da ne dodje do opekotina.zanimanje.faza mobilizacije:faza kolica.faza stajanja i hoda.oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.pelvicni pojas i hod sa aparatima. Prva pomoc je transport do prve zdr.faze:nega disajnih puteva.pelvicni pojas i hod sa aparatima.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.hod sa stakama nije moguc.da li je samostalan.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th.ETH.aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.Faza spasticne paraplegije.hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.oduzeti podizaci stopala. Rhb 2.hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.hipotonijom.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.fazu.kontraindikacije..bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija.a u 2.Pristup je individualan.Rhb pocinje od momenta povredjivanja. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica..godiste.:-ime i prezime.faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.vezbe balansa.vezbe iskoraka.EDR je negativna.nema atrofije.2. Rhb 1.pojacani refleksi.Karakterise se mlitavom paralizom.materijalni status.faza imobilizacije.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina. 2.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju. Rhb:1. spinalis.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.a rad timski. Kl.povreda.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.latisimus.

degenerativne promene.ishemije.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).nema Valerove degeneracije. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.stim sto je kl.intoksikacija.Postoji totalna motorna i 32 .Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.percepcije.spasticna DE i misica trupa.jer dolazi do regeneracije. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.infekcije.kongenitalne anomalije.dok je vezivni ocuvan.biceps ocuvan. -hidro th (duseci oko vrata.a tek onda termoalgezijski.ocuvani rotatori.neoplazme.retko spasticna paraliza GE.koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1).Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija)... TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Th:-je kao i kod paraplegije.saobracajne nesrece.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon.koje nastaje kao posledica traume. Uzrok:skokovi u plitku vodu.Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta.Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon.QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.slika komplikovanija.delimicno latisimus i pectoralis. Uzrok ostecenja:trauma.Ne radi se operacija.Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.ADZ (pisanje.To je mlitava.nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).kao i misica trupa. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.

zapaljenje. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n.senzitivna oduzetost.12 torakalnih. 2.a nastaje povredom korenova C8 i Th1.8 i Th1). -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.brahijalni.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem. Pleksusi (cervikalni. Uzroci ostecenja:trauma.palac je u abdukciji i repoziciji.otoci.ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.5 sakralnih i 1 kokcisni.fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .a podlakat u ekstenziji i pronaciji. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.Ruka visi pored tela.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.cutaneus brachii medialis -n. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.cutaneus antebrachii medialis -n.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.parafin.axillaris -n. Periferni nervi postaju iz plexusa.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. i 2.kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija.Nema regeneracije.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.koje sadrze senzitivna i motorna vlakna.DD.a iz distalnog gliom.musculocutaneus -n.mijelinskog i vezivnog omotaca.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.Potpuni oporavak je nemoguc.a od njih zavrsni nervi.radialis Prednje grane 1.Misici sake su ocuvani. 3.kongenitalne anomalije (vratno rebro). Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n.unutrasnjoj rotaciji.Ruka nemocno visi pored tela.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.5 lumbalnih.nadlaktica je u addukciji.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n. Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th.aneurizma.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.ulnaris.Ima ih 31 par:8 cervikalnih.7.6.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.tumori. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.

intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.zatim probija m.obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m. Ostecenje m.brachialis.luksacija ramenog zgloba.Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).biceps brachii i m.koja inervise m. prstiju.Inervise m.prelomi humerusa.supinacija i fleksija nadlakta.m.digiti quinti.ext.klinicki i neuroloski pregled. nadlakta.triceps brachii.coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m.funkcionalna.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice.coracobrachialis.edukacija majke.RADIALIS (C6. 34 . Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta.carpi radialis longus et brevis.m.teres minor i jednu senzitivnu n.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.Otezani su pokreti ext.. Th:-parafin -galvanska struja.m.MUSCULOCUTANEUS (C5.kasnije finije radnje.ext.hidro th -kth-pokret. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.m.citostatici.m.indicis. N.i senzitivnu n.Nemoguca je abd.C6) u pocetku lezi spolja od n.axilarisa).Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.triceps brachii vrlo brzo atrofira.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta.m.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.M.podlakta i sake.ED.ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.axilarisa.ortoze) Dg-anamneza.vrata radiusa.Polazi iz pazusne jame.vezbati manuelni hvat.volarna fleksija sake.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.teres minor i m.flex.m. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina.supinator.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta.ext.m.brachioradialis.vaskularna oboljenja. N.7.m.8 I Th1) krece od donje ivice m.ext.dorzalne fleksije sake i ext.ADZ -rth-igrackama kroz igru.-hidro th.Javlja se atrofija deltoideusa.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.brachialisa. i supinacije podlakta.psiho th.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa.biceps brachii i m.hirurska th.pollicis longus et brevis.brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.radna th (okupaciona i funkcionalna.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.AXILARIS (C5.palac u addukciji Uzrok:trauma.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).DD.Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.Fleksija je moguca akcijom m.Ima dve zavrsne grane:motornu.m.ext.EMG. i horizontalna abd.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva.digitorum communis.Otezani su pokreti fleksije podlakta. N.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.ext.Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st).carpi ulnaris.Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.ispad senzibiliteta u tom podrucju .ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.Saka ima izgled “visece sake”.

2. i 4.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.N.silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana..ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta..upotreba forcepsa u toku porodjaja . Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.2.m.Hvat je otezan.m.on stoji u ravni dlana.pectineus.opozicija i flexia palca.luksacije.repozicija luxacije coxe congenite.tendosynovitis. Th:-kth-obim pokreta.palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).flexor digitorum profundus 3.frakture.m.Th1) nastaje kod donje ivice m.4) nastaje od tri zadnje grane drugog.kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane.opponens digiti quinti.razvija se “majmunska saka”.opstrukcija a. i 3.a ekstenzija 2.traume.abductor pollicis brevis.FEMORALIS (L2.m.razderotine.lezije karlice.volarna flexia sake.G..Prolazi iza preponske veze.Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.posto palac ide u abdukciju.m.opponens pollicis i mm.m. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva. 1.m.vitam B -fth-hidro th. lumbalnog nerva.uzimanje citostatika.Pri pokusaju da se formira pesnica. Inervise:m..otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu.Nemoguca je opozicija palca...adductor pollicis.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. clanka i opozicija malog prsta. 35 . i mm.m. Uzroci:lezija plexusa brachialisa. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).palac u abdukciji. Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.sartorius i m.prelazi preko lakatnog pregiba.flex.flexor digiti quinti. Inervise:m.snaga misica.a fleksija 2.3.m.manuelna masaza.lumbricales 3.m.Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.Atrofija interosealnih misica i hipotenara.m. N. et 2.a kaziprst u hiperekstenziju.volarne strane 1. pronator quadratus.iliopsoas.. clanka. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.m.lumbricales 1.2.3.flexor carpi ulnaris.edem ligamenata.femoralis.medianusa u kanalu rucja.flexor pollicis longus. Lecenje je hirursko.Motorno inervise m.m.m.flexor digitorum profundus (radialni deo).u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.abductor digiti quinti.Njima je pridodata nishodna grana 12. N. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine.pronator teres.ULNARIS (C8.flexor pollicis brevis (deo)..flexor digitorum superficialis. i 4. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani. Uzrok je:tumor.. Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta.m.pectoralis minor-a. i 3.ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1.3.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.qps.m. torakalnog i ushodna grana 4. prsta..7.interossei.spusta se medijalnom stranom ruke.zatim fleksija 1. i 3.flexor pollicis brevis (povrsna grana).krio th (za cirkulaciju).flexsor carpi radialis.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.MEDIANUS (C6.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena. prsta.

Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.tibialis-om.sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).m. N.prelomi karlice.a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n.tibialis.plantaris lateralis. 36 .a po izlasku iz kanala daje dve grane:r. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac.m.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.3.gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge.adduktor brevis.Otezan je hod po neravnom terenu.pectineus.hod uz stepenice.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.m.ISHIADICUS (L4.m.OBTURATORIUS (L2.TIBIALIS (L4.motorni i senzitivni problem.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice.psoas major-a.obturatorius externus.extensor halucis longus.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.peroneus.a ne preko pete.extensor digitorum longus et brevis.gracilis.5 i S1.ishiadicus-a.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).Izlazi kod unutrasnje ivice m.Otezani su pokreti:fleksije.2.m.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija.S1.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.abdukciju i pronaciju stopala.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.luxacio coxe congenita.ishiadicus-a sa n. N.5.stap -fth-ES.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.Nemoguca je fleksija kolena.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.adduktor brevis.m. i S1.peroneus communis i n.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge.PERONEUS COMMUNIS (L4.5.gips.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).posterior koja ozivcava m.fraktura.ustajanje sa stolice.nestrucno davanje injekcije.Nemoguc je hod na petama. Uzrok povrede:diskus hernija.peroneus longus et brevis.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog.peroneus tertius.tibialis anterior.Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus). N.Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.3) N.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a).plantaris medialis i n.m. Uzrok povrede:direktna trauma..2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.S1.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m.2.obturatorius externus.m.m.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. -PLEXUS SACRALIS (L4.anterior koja ozivcava m.longus et magnus. Inervise:m.3) kao i n.i ispred kolena.adduktor magnus i zglob kuka.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n.adduktor longus. Inervise:m.5.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.

Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.hladnoca.ES.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.flexor hallucis longus et brevis.koji sadrzi motorna.usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.upale.pneumonija.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji.mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.Refleksi slabe i gase se.javljaju se troficke promene.m.odrzanje snage i elasticnosti misica.FACIALIS (Belova paraliza) je 7.Inervise:m.hrana upada izmedju vilice i obraza.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th.tibialis posterior.Hod na prstima nije moguc.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje.oko nevoljno suzi -epifera.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 .rubeola.oko je nize otvoreno. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.parestezija.izrazava emocije.lumbricales et interossei.dijabetes.vidi se beonjaca).kortikosteroidi.zbrisana je nazo-labijalna brazda. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene.infekcija srednjeg uha. Uzrok:prelom kosti.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.pronizon) -kth-pred ogledalom. Funkcionalna procena:anamneza. kranijalni zivac. na korenu.a zatim i raspada.sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.m.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska).ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”.foto th (IR).procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede.popliteus.plantaris i mm.oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje.promaja.tumori. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju.promene radnog mesta ako je neophodno.alkohol.borba protiv kontraktura.male boginje. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.tj.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B..usne povucene ka zdravoj strani.trnjenja. Uzroci:-endogeni-avitaminoza.m. -u miru:izbrisane su bore na celu.EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske.m.mravinjanja. N.ugao usana spusten.govori.tj..parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.flexor digitorum longus et brevis.m.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.

ES -kth-korektivni polozaj.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.Radi se funkcionalna procena i th. Indikacija:mirovanje.DD.respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta).Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). Rhb 2.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.prsti polusavijeni.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.obazrive pasivne vezbe.Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.povecanje snage misica i obima pokreta.EF.kranijalni nervi (najcesce n.fleksija kolena 20 -30st. 1.facialis).zatim vezbe disanja i cirkulacije. Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th.brzine i izdrzljivosti.DE:blaga fleksija kuka.te je neophodna traheotomija.. Rhb 3.hidro th.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk.rad na povecanju obima pokreta. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja.pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.a u tezim slucajevima i degeneracija aksona.dok je secanje na starije dogadjaje 38 .To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa.pozicioniranje u postelji na svaka 2h.pasivne vezbe.Mogu biti zahvaceni sfinkteri.vezbe snage.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka.jer je zivot u opasnosti.postepena vertikalizacija. 3. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.elevacija.vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala. Kontraindikacija:zamor.osteceni.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.polozaj na ledjima.frotir izmedju palca i dlana.slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli. Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.slabost lumbrikalnih misica.aktivne vezbe.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.pozicioniranje.psiho th Rhb 1.koriscenje pomagala. 2.faze-definitivna faza:koordinacija.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st.faze-stadijum oporavka:vezbe disanja.javljaju se i paralize respiratornih misica.

Postoje planirane i neplanirane .prvo sa otvorenim.To je bolest nepoznate etiologije.aparat za stabilizaciju hoda.EF.multipla.vec predvece kada je pacijent odmoran.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka. Rhb:-medikamentozna (pronizon.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova. degeneraciji mijelina.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima.bolesnik preterano podize noge.parapareze ili monopareze.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).kolica. Kl. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN.fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada.slabost u vidu hemipareze. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.stake.ACTH.Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav.smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. Kontraindikacije:zamor.Radi se o demijelinizaciji.tronozac.toplota.cetvoronozac.slikom autoimunoloskog encefalitisa.tj.benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet.psiho i muzicka th.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.slikom. 39 .Misljenje je ocuvano.Zahvata i ushodne i nishodne puteve.ocuvano.niti kad je toplo. Javlja se u tri oblika: 1. sa razmaknutim nogama.a kad ih spusta udara jace o tlo.peronealni podizac -ADZ.prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.a najvise je pogodjena koordinacija.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl.stres.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.infekcija.na sirokoj osnovi.Zarista su mala.ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.Javlja se fenomen carape i rukavice.

Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.psiho th.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.Bandaza se radi elasticnim zavojem.Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.trupa i obe noge. Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.cikatriks) -dezmogene (fascije.npr.malignim oboljenjem.urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE.posusivanje i inspekcija.neophodno je ciscenje lezista.po zarastanju oziljak treba biti slobodan.nacinom aplikacije i delovanjem.fokomelija).stabilizacija patrljka.Pritisak na distalnom delu je veci.traume.edukacija o protezama.preprekama.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom.dekubitus. Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza.redukcija edema.opekotine.uzrokovane traumom. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.degenerativne promene) -inaktivitet.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.vezbati hod po strmoj ravni.opstu kondiciju.fth-hidro (cim zaraste rana).misica druge noge i GE.nega patrljka.toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).hematom.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.bandaza (konusni oblik).kongenitalne (amelija.uzimanje mera za protezu.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .zapocinje se cirkulatorno.i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti.masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija. Higijena proteze:dfc sredstvo. Higijena carape:mlaka voda.delovati na psihu.lezista proteze se menjaju.abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.kongenitalne anomalije.ne cedi se i ne susi na suncu.Birger.infekcije.Mogu biti:kao posledica M.koordinacija.obuka hodu sa stakama. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.kth.dijabetes melitus.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje.vaskularnim oboljenjima. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.sapun.aponeuroze.stepenicama. Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.podizanje kondicije.vezbe disanja.nauciti ga kako se koristi.ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).

periferne interfalangealne.Otok je vretenast.kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.tj.ZAPALJENSKI:-R.malaksalost.teske infektivne bolesti.METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 .nema crvenila.fibroze i ankiloze.trauma. rot. REUMATIZAM 1.Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje.povisena T. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. Deformiteti sake:1. -M.preko koturace.BEHTEREV 2.A. R.klimakterijum.netipicnim znacima:umor.Kasnije se javlja bol.psihicko uzbudjenje.korektivni polozaj.ruka terapeuta.pri cemu je zvakanje otezano.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.delovanje tezine susednih.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj.elasticne naprave (Glisonova omca).ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota. Bolest pocinje postepeno. dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni).A.devijacije.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima.prvo pri pokretu ili pritisku.gubitak sna.fizicko opterecenje. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G.porodjaj.a zatim:subluksacije.a kasnije spontano u miru. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.bol ne na pritisak i spontano.gubitak mase.pojacano znojenje. proksimalnih segmenata.nepoznate je etiologije.tj.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.

a hiperekstenzija i IF 6.subkutani cvorici.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija.EF (KJ).lakat:flex.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce.DD.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete.fleksija distalnih 2.atrofija noktiju.lakat u laganoj fleksiji.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5.soli zlata.kontr.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima.”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex.laser..fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline.rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji).a koza sake je naborana u vidu rukavice.IFS. Deformiteti prstiju:1.dok su distalni u flex.valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija.”rupica za dugme”-flex.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu.burze (burzitis. 2. kontraktura 3. IF zglobovi u normalnom polozaju. i MKP.salicilati.mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju.Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju.Berkova cista).kao transpozicija i plastika tetiva 42 .Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.”90:90”-na palcu:flex.hidro th.misice koji atrofiraju.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. rhb u 2.zbog kontrakture. Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi.kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji.ovojnica.:rame:add.”cekicasti prsti”-prox.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze).vaskulitis. od 90st.ovojnice (oksidativni tendovaginitis).Funkcija sake je izgubljena.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF.prsti u fleksiji od 15st. u prox.”fokino peraje”-flex.koleno u ekstenziji.rame u laganoj abdukciji. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol.ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin.hidro th. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive. 3. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th. Rucni zglob:volarna fleksija.tetiva.Longete se nocu ne skidaju. sa ulnarnom devijacijom 4.ES.UZ (male doze zbog osteoporoze).

pokretljivost grudnog kosa. Kl.gubitak apetita i gubitak mase. inspirijumu i max.nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.-kth-nosenje korektivnih udlaga.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova.ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava.Pacijenti sve manje setaju.cervikalna lordoza naglasena.odmah ispod C7.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.umor.promaja.nose se izmedju vezbi.Normalno je od 5-7cm.obim pokreta zgloba kuka i ramena.kukovi i kolena u semifleksiji.a kasnije prisutni su i danju i nocu. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”.Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.Meri-Strumpl)..struktura kicmenog stuba.BEHTEREV:vitalni kapacitet.Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.S.ramena isturena napred i dole. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja. fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.Ogranicena je sagitalna pokretljivost.U pocetku bol se javlja ujutro.tj.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 . -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni. M.grudi uvucene.slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost.ali samo do kolena. ekspirijumu (u visini mamila.kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje).Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota.a zatim se siri ascedentnim putem (M.progresivno oboljenje evolutivnog toka.kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira). ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1.a vezbe se rade svaka 3h.torakalna kifoza naglasena..To je hronicno.Uzrok je nepoznat.ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca.stomak isturen.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima.lumbalna lordoza zbrisana. F.

bez jastuka.kongenitalne anomalije.tako da ona luci tecnost u zglob.odrzati kostalno disanje. -cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.ocuvati pokretljivost kicme.dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza.Ukoliko se javi upalni proces.spreciti kontrakture i ankiloze. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.pokreti su ograniceni i bolni.koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.fth-hidro th.5 Ri=1. Rhb:1.on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu.kada hoda glava je prava.UZ.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu.ES.resice joj postaju debele i nezgrapne.stomak uvucen 2.npr.I zglobna casica se donekle menja.spreciti kontrakture.promena radnog mesta.5 Ui=6.a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske).Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). If zglobovima Sausardov cvoric.ali nema ankiloze.atrofije i kontrakture misica.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.koja gubi svoju glatkocu.a zglobni prostor se suzava.ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 .Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba).i 10 cm iznad toga-Ii=4.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.ramena zabacena nazad.tj. -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.Ova faza je prolazna.rth-okupaciona. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.pa funkcionalna.buja kostano tkivo. Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih.atrofije misica.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece.kukova i ramena.kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.opterecenja zgloba.tako da nema opasnosti od ankiloze.ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.grudi isturene.a na prox.obuka torakalnom disanju 4.koja postepeno propada i degenerativno se menja.da bi se istegao m.monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma. na saci se javljaju cvorici.Na kostima se takodje javljaju promene.DD 3.To je faza “dekompenzacije artroze”.smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.poremecaja statike i dinamike.

a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.-hipotrofjia. Kl. Uzrok:prekomerna telesna tezina.Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 .IR. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola. Uzrok:prekomerna telesna tezina.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.a koleno trpi.ukocenost.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma.misica.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna.a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.jer hrskavica nije vaskularizovana.Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.krepitacije.-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.pomagala-stap.aktivne vezbe. Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju. COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu).zovu se spondiloze.slika:bol. DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.hipotrofija .sepa.gena valga i vara.povecan obim preko kolena..To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.bolna osetljivost.startni bol. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.pojava burze.Bekerova cista.fleksiona i adduktorna kontraktura.fleksiona kontraktura.kongenitalne anomalije.UZ.cime se uklanja spazam i smanjuje bol).hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).traume (lux.zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. Rhb:-fth-termo th (KTD.adduktorna i spolj. F.stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.fraktura male sanata).UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.krepitacije.a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.elektro th. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj.EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.bol.Ako je skracenje malo ide povisica. F.najpre samo pri duzem stajanju i hodu.fleksiona kontraktura.S.hipertrofija.S.povecan obim preko kolena. Kod coxartroze kuk boluje.slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.parafin). Kl.ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.parafin.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen.elektro th (DD.Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru.

sakralizacija. LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.Na torakalnom se javlja redje.kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.jer je manje pokretan. Javlja se u obliku:-1.inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala.da li se javlja prvi put ili ne.ginekoloski problemi).akutne lumbalgije-lumbago 2.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme.sta ga povecava.degenerativne promene kicme (diskus hernija..lumbalne vertebrogene insuficijencije.nejednaka duzina DE.spondiloza).tibialis-S1) i na petama (n.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).da li je lokalizovan ili se siri.jer 5-ti nije srastao.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan. Uzroci:trauma.a sta smanjuje.gde i kada. Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu.pojava skolioza. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.poremecaj statike-deformiteti DE.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n. Rhb:-fth-termo th.kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n..menstruacija.ogranicena pokretljivost.rigiditet. na cervikalnom i lumbalnom delu.L5 srasta sa S1 Kl.peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.slika:-bol (pitati pacijenta kako boli.hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.pojacan tonus PVM.lumbalizacija).trudnoca.peroneus) 46 . Kl.Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece.prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih.da li mokri-poremecaj sfinktera.zapaljenje nerava.oboljenje bubrega.bol. Dg.tj. -ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3.

IFS.svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa). C5-bol u vratu.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna.Posle trakcije pacijent se odmara.ramenu.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.Paziti na telesnu tezinu. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.degenerativne promene kicme (spondilitis. Kl.qps.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela .hidro th. -kth-staticke vezbe (m.EF. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola.neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.nagli.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.da se ne nosi teret.da sve radi u bloku kicmenog stuba.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija. 47 .-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n.prednjoj strani ruke C6-bol u vratu.pacijent u toalet ide sa stakama.EMP.DD. Kontraindikacija:brzi.tvrda.povecana je pokretljivost. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno.slika:-bol u vratnom delu.Wiliamsov polozaj. Uzrok (etiologija)-trauma.spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu.ramenu.jer meka postelja namece fleksiju kuka.da ne sedi mnogo.unutrasnjoj strani lopatice.ADZ.ramenu.dugi prinudni polozaj.vazodilatatori. CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.zapaljenske promene.Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.diskus hernija).noge su savijene u kukovima i kolenima. Kontraindikacija:brzi.Pokreti moraju biti lagani.a ne kolicima.ramenu.ali se stavlja jastuk ispod stomaka.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke.Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th.To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.a ispod njih ide jastuk.duz pete i spoljne strane stopala.nagli.tj.rotirani pokreti.) -rth-okupaciona. polozaj koji je najmanje bolan.hidrati.Polozaj moze biti na ledjima.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost.vertebralis ili vratnog simpatikusa.angina pektoris.a.postoji spazam PVM.unutrasnjoj strani lopatice.Polozaj moze biti i potrbuske.Treba izbegavati sedenje u fotelji.spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu.

laterofleksije i rotacije glave i vrata).infekcija.-parcijalna 2.tumori).kontraktura.retrofleksije.Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.luxacio coxe congenita.Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.obuka pozicije glave i ADZ. Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.omota se zavojem.gonartroza.od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata.a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme. Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta.da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.ali zato ove proteze duze traju.-bezcemnetna -totalna -cementna. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze.Tvrd kartonsloj vate.hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).ogranicenim pokretima glave.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme. Podela:1.podlakat.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.brza vertikalizacija. -fth-elektro th.toplota (jer pojacava nadrazaj).spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana.UZ -termo th. Kontraindikacija:brzi.fractura coli femoris.brzi oporavak pacijenta. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova). -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame.GA. Rth-okupaciona.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .oslobadjanje od duge imobilizacije.gubitak funkcije (coxartroza.nagli.nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .rotacioni pokreti cervikalne kicme.Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi.da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.

noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu. Od fth-termo th. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.-blaga fleksija.subscapularis-a i teres minor-.posao kojim se bavi.gluteus -Od 2. Najcesce zahvata:-tetivu m.elektro th. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova.jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta.kada je nemoguca abd.fleksija i ekstenzija u kolenu. VESTACKA PATELA klizi gore-dole.tetiva duge glave bicepsa.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.nikako levo-desno.na 60st se ukljesti.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.qps i m.M.hod u razboju i hod sa stakama -4.izotonicne vezbe stopala.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.Tako nastaju fine naprsline tetive.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu.Krevet treba da je visok.sedenje na niskim stolicama.a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.unutrasnja rotacija. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE.Bolest nije tesko prepoznati.nedelja-ulazak u bazen.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame.jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.-7.Tetiva m.naglo prenosenje tezine na tu nogu.tvrd.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.supraspinatus-a.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8..hobi. -1.subakromijalna burza 3.tj.cucanj. nadlakta. 1.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. 2.pri spavanju jastuk izmedju nogu.hodanje uzbrdo i uz stepenice.nagli pokreti karlice.Periartritis je lezija.okretanje. ostecenje periartikularnih struktura.dana.Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna.doci ce do delimicne.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.infraspinatus-a. pad na opruzenu ruku.abd. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.retko zahvat oda ramena odjednom.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.a na 120st se ukljucuje preskok.uslove zivota.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa. 1.pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.nedelje-pokusati bez staka.ali vece rupture tetive m.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.tj.supraspinatusa.tj.koju cine fascije m. 49 .neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije..deltoideus brzo atrofira.sedenje na prekrstenim nogama.postepeno opterecenje kuka.supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. preko srednje linije..ali najcesce u podrucju ramena.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.dan-sedenje na ivici kreveta.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.Svi pokreti ramena provociraju bol.pre i posle nema bola.a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.-14.add.Kontraindikacije:fleksija preko 90st.

medikamentozna th-infiltracija kortizona.DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.Kapsula srasta sa drugim strukturama.privremena imobilizacija.Tendinitis.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.pasivni pokret-do bola. ENTEZOPATIJE upala enteza.krio th.UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.IFS.a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture. BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.jer to povecava bol). Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera.aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.stisak sake je bitno oslabljen. hvatista za kost.IFS 50 . Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain).rot. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.UZ.tj. Th:-mirovanje.To je vanzglobni reumatizam.atrofija i ogranicena pokretljivost. Th:-fth-UZ.pri palpaciji protiv otpora. Cesce je lateralno.Olaksava pokretljivost tetiva i misica.DD.mehanicki faktori Th:-mirovanje.opterecenje.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.infiltracija kortizona -fth-krio th.preopterecenje misica.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.pa je rame blokirano u abdukciji. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.antireumatici -fth-krio th.Tendinitis m.ahilova tetiva Uzrok:trauma.kovaca) Kl.Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije.Javlja se bol i otok dela tetive.Tetive taru deo burze.ruku drzi u addukciji.spolj.Postoji pozitivni (+) bolni luk.a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.IR.KTD.UZ.vozaca.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.

tj.Najcesce se javlja kod starih ljudi.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice.neuro-vegetativni poremecaj. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke.misic je krut. Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda.Lig.infekcijama.Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.venske i limfne).Kontraindikovana je primena toplote i hidro th. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno.starijih.poremecajem metabolizma.degenerativnim procesima.UZ.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.higijensko dijetetski rezim.Pokreti su ograniceni zbog bola.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu.masaza. Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota. zena.dobra odeca.Lokalizuju se na usnoj skoljci.Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom. METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima.koje snizavaju lumen obolele arterije.fenomen “madraca”.U misicima se javljaju mialgije.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti.tj.vratu.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu.Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M.sauna.Dolazi do atrofije tenara.a kasnije i vece smetnje. Th:lekovita infiltracija anesteticima.nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo.a tonus je povisen. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci. 51 .nema objektivizacije subjektivnih tegoba.UZ.javlja senervoza.To je upalni proces prouzrokovan virusima. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.sagorevanje masti je smanjeno. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.Rth.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita. CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.stvara se edem.Kod mladih ova bolest predstavlja problem.Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica. bolne tacke.Javlja se hormonska disfunkcija.L delu.medikamentozna th. Srece se kod gojaznih.bol i smanjenje funkcija.hidro th. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju.vec hipertrofija tkiva.obuca.Rejno 3.ledjima.tj.Obicno zahvata dominantnu ruku.

VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.U ovim situacijama moze doci do infarkta.Od lekova daju se vazodilatatori.kod zena u 3.sed sa prekrstenim nogama.Daju se vazodilatatori. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).stajanje.masnoca.bledilo koze.sjajna.Birger (pusacka noga) je progresivno.povecan venski pritisak. -M. deceniji.EF.KTD.Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja.nekretanje. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE. VENSKI SISTEM: 52 .genetska bolest venskih sudova.Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju.a pokreti ograniceni.alkohol.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela. -M.gojaznost.a ekstremitet je topao.a onda dolazi do stabilizacije.gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji.suva. i 4.cirkulacija u venama je usporena.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona.Prsti su hladni.Lokalizuje se najcesce na DE.Najcesce se javlja na prstima ruku.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda.lastis dokolenica.pusenje.porodicna predispozicija. Uzrok:-dugo sedenje.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna.srasla sa podlogom.Pocinje rano.Neophodno je odvikavati se od pusenja.Dozvoljen je dozirani napor.tanka.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.znojenje dlanova i sl.Najpre je funkcionalne prirode.Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti.javljaju se jaki bolovi umiru.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena).DD.nedovoljno kretanje.U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica.a kasnije i kada su izlozeni toploti. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode. Kontraindikacija:toplota. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica.Hod je otezan.Stetni faktori su holesterol.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).Krv kao da protice kroz staklene cevcice.sto iziskuje amputaciju.Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.glatka.Vremenom dolazi do nekroze jagodica.u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.vitam B i antikoagulansni lekovi.smanjena aktivnost.javlja se otok.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.To stanje traje oko 10min.Na hladnoci ruke pobele.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.

tj.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min. i hod je otezan.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti.Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu. LIMFNI SISTEM (limfo-edem. RESPIRATORNI SISTEM 1.nego da se organizuje.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak.posebno ujutro “na puna usta”. Th:-relaksacija.spavati sa eleviranim nogama. Tromb se javlja zbog spore cirkulacije. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija.povisen TA.vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba.bol.zatim otok.To je cesto i hronicno oboljenje. Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema. 5.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav. 3.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje.akutnog i hronicnog toka. Potrebna je promena radnog mesta. to bi bio ulaz za infekciju.inhalacija.Inspirijum je kratak.pa donji segment. Kl.slika:visoka T.EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova. Th:-mirovanje.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja.Vrsi se drenaza-prvo gornji.medikamentozna th (antikoagulansi).Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve.-godine starosti.a sama pojava je ireverzibilna.Napad moze da traje nekoliko dana.jer moze doci do infekcije.tesko disanje.Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu. 2.automatizacija iskasljavanja.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva.da bi se olaksalo disanje.pol.klinicki pregledi.vitalni kapacitet. 4.S. heparin. Uzrok:obstrukcija.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje). Kontraindikacija:termo th. CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje).elevacija.drenaza. razlicito dugo.druga oboljenja.Ekspirijum je otezan.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju.ne smeju da nose visoke potpetice.ucenje adekvatnog tipa disanja.kasalj.uslovi stanovanja.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje.ako radno mesto zahteva stajanje.Postoji faza egzacerbacije i faza remisije.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje.a onda se javlja status askaticus.PNEUMONIJA je zapaljenje pluca.kasalj.Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove).inflamaciju i hipersekreciju.tj.Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda.pectus carinatus.FLEBITIS.Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja. F.iskasljavanje.Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae.ekpektoracija.tj.

trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2. 3.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema.Daje se nitroglicerin ispod jezika.udubljene. Dg. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast.levkast.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj.suncanje. Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th.cijanoza.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5.polozajna drenaza.provetrena prostorija.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen.Kod manjih javlja se oziljak.slika:nocno znojenje.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.snaga trbusne muskulature 6.neaktivnost.scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m.duz ruke.da lezi i miruje.prisutan je strah od smrti.hladan znoj.TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu.pozicioniranje.xifoideusa -nivo ispod rebara.alkohol.LAB.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva.voditi racuna o psihickom statusu.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest.analiza statusa.pad pritiska.opsta malaksalost.a kod vecih ruptura ili smrt.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.hirurska. Rhb:-covek je celina.stres. Th:-aerosol th. Th:-konzervativna.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th. 6.S.kako se prenosi..kruskast.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc.:klinicka slika.higijensko-dijetetski rezim. Kl.sputum Kl.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija.otvoriti prozore.pusenje.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba.Faktori rizika su:povecana telesna tezina. F.bol u zeludcu.ledjima. 4.glave. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka.opsta kondicija.tahikardija.krvav ispljuvak.vilice.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica.slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti.asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi.zabranjeni su bilo 54 .ne dolazi krv.relaksacija -kth-disajne vezbe.

faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica.a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog.Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.socijalni status.) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.ogranicena fleksija sake i prstiju.psiholog i socijalni radnik.Puls i pritisak se stalno mere.5cm od rucnog zgloba.medicinska sestra.da li je to prvi ili reinfarkt.pacijent ide kuci i na posao.fizijatar.aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa.kolena.. Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje.bez posete. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu.nedelja:-vezbe opste kondicije.S.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.potreban je mir.laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2. DODATAK: 1.faza:-napusta postelju.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena.-pol.Plan i program individualani. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.:blagovremeno i tacno postavljena.radni i fizioterapeut.u kojoj je fazi infarkt.kakvi razgovori sa pacijentom.sake.nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo.eventualno da hoda 2. F.Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura).tisina. Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2.faza:-1.ako je tezi infarkt.pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije).kukovi) -3.nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi. 1. Dg.Praktikovati umerenu aktivnost i hod. 3.prelom nadlakta: 55 .vise hoda.extensor pollicis longus-a.. -zapoceti sto pre.preostale funkcionalne sposobnosti.Nastaje pri padu na ispruzenu ruku.godine starosti.

-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1. DE: 1.prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6. 3.poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata).prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5.prelom metatarzalnih kostiju.pravilna ishrana 2. 2.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4.prevencija dekubitusa:-promena polozaja.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4.sto pre vertikalizacija 5.prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4.drenazni polozaj 3.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.higijena pacijenta i postelje.prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja.atrofija misica:-pokret i ES 56 .

osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin.slobodni ekstremitet donji.podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake.Obe stake i privlacenje tela.Imamo dve tacke oslonca.trotaktni:-obe stake. 3.desno stopalo. 4.Uvek imamo 3 tacke oslonca.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma.Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme. PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 .a drugi ne moze. INVALIDNOST (in-validus.decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2.Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela. Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu. 3.jaci ekstremitet.levo stopalo. Rhb sprovodi tim strucnjaka.tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina.privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka.a nastaje kao posledica prethodne bolesti.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod).dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo.leva staka i desno stopalo. OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje.leva staka.leva staka.kao i problem interpersonalnih odnosa.Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa.7. 2.traume ili kongenitalne anomalije.Potrebna je veca ravnoteza.tj. celina.a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka. 5. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1. REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje. Invalidnost je narusavanje integriteta.usled cega dolazi do smanjene sposobnosti.

FTH. 58 .Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva.-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti. rada. -profesionalna rhb je zavrsna faza rhb.Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja.sport.tj.a kroz razlicite medicinske postupke (KTH. PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema.a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja.ortopedska i proteticka pomagala). CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija. -socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema.hirurska intervencija.