TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.tj.opste stanje organizma.DD.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta.metabolicki poremecaji.ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.UZ.osteosinteza -srafovi.U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th. stvaranje fibroznog kalusa.zapaljenski procesi. Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 .urinarna infekcija.rth -fth preko gipsa magnetom.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature. Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.kontrakture.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.losa imobilizacija.ifs (1-30Hz).a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.bolovi.faza formiran.faza formiran kalus.embolije.vezbati ravnotezu na jednoj nozi. Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija.ES.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.okretanje sa stakama u mestu.dekubitus.faza je faza organizacije hematoma 3.stanje cirkulacije. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.sprovodjenje opste i posebne nege.faza je faza potpune konsolidacije.tvrd otok. atrofije misica.uzrast.IFS.jacati antagoniste skracenih misica.tromboze.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a. stvaranje fibroznog kalusa 4.tj.hidro th.je faza konsolidacije.pun oslonac nije dozvoljen.kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.hidro th.losa repozicija. Faze u stvaranju kalusa: 1.

trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 .rahitis. srasli u nepovoljnom polozaju.Takodje se daje povisica.tj.To je kasna komplikacija preloma. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.koja nastaje u fazi formiranja kalusa.a na mestu manjeg pritiska rastu brze.lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.koji je dobro srastao u pogledu kalusa. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc.Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih.Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.kompresija nerava.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma. Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih.ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.

rasterecenja.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T. Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.potkoleni aparat.povecanja povrsine oslonca.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola.luksacije. Bolest protice u 3 faze.postreumatski edem.difuzan. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap.misicima.To je vazomotorni poremecaj.Kl.Povecana je koncentracija CO2.dozirane staticke kontrakcije.hipersenzibilitet -koza je edematozna.a smanjena O2.hiperhidroza. mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije.krio th.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T.frakture.EF -rth-okupaciona 8 . Javlja se kao:-komplikacija svih preloma. Kontraindikacija je trakcija.misicima i kostanom tkivu. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi.pojacano znojenje.hiperhidroza.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci.tj.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom.uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).tj.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.stalan.magnet. trauma (opekotine.napeta.DD.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik.sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak.kozi.crvenkasto-lividna.sem na kostima gde se javlja tzv.usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima. th:-medikamentozna th-sedativi.vitamini -kth-blage. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge.edem) Stadijumi bolesti: 1.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena.ocuvanja seme hoda.karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja.

posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 .invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.suva. fazi ne moze jer je ireverzibilan.Proces se moze zaustaviti u 1. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake). osifikacija misica.Stvara se hematom u traumatizovanom misicu. 2.Dolazi do povrede intime krvnih sudova.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava.a u 3.jer je reverzibilan.dekalcifikacija kostiju.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja.stadijum atrofije-atrofija. Kl.ulnaris. Kl.medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene.hladna.DD.IR.usled poremecaja cirkulacije.a javlja se okostavanje.ES-sp oblik.bledilo.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze.Saka poprima izgled kandze.n.glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.kontraktura.prsti su flektirani -gubitak pulsa a.Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo.masaza.tzv.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze.tj.kth.koja nastaje kao posledica kontrakture.rth.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura.UZ.Njcesce nastaje u predelu dijafize. th:-ACTH.kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva. fazi.nego znak oporavka -slab senzibilitet. kandzasta saka.degeneracija.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture.stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje.slika:-misic otekne -povisenje T.aktivni pokret do granice bola.magnet -rth 3. i 2. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n.nastaje edem.bleda.povremeno nosenje sina -fth-hidro th.slika:-na saci se javlja bol.hidro th.

UV.jacanje trbusne muskulature.a kosti postaju krte i lako lomljive.antibiotici -ishrana bogata Ca.pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.bikonkavni) Kl.brachialis u prvih 6-8h (hitno).duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a. osiromasenje kostiju.tj.pred ovih nastaju i riblji.vazodilatatori.jacanje ekstenzora.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje.vitaminomD.a manje Ca i Mg) -genetika.Mg. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.Predstavlja smanjenu mineralizaciju.forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .pacijent se smanjuje.IR.EF.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.novokain -kth-istezanje fleksora.usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.tj.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin.alkohol.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.slika:-bol u kostima.jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase.

-neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 .genu varum.recurvatum.Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta.parcijalne.slici na: 1.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu.valgum..Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba). 2.kompenzatorne.dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu..kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga.Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena..pes ekvinovarus.Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori.funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova.podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi.LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova.strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova.Prisutan je poremecaj statike..DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).bez strukturalnih promena.a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta. Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati.hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu.M.Koriguju se aktivnim zatezanjem misica.KIFOZA..

Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .dvostruke-duple.-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji.sa boka.visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca.propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke.

zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena.slika: -glava povijena napred.Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.skeletne displazije.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.iradijacione.Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.Do 50st skolioza je korektibilna.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.kongenitalna-prisutna na rodjenju). Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne.Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa.tumori.neuromuskularne. Pacijent stoji. Funkcionalni status i kl.myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija.kolagensk e bolesti. abdukcija. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.tj.postoperativne.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa.zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta.Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.inflamatorne.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.traumatske.kongenitalne.metabolicne. Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama.Scheuermannova bolest.

da pravilno drzi telo.sa konveksitetom put napred.urodjeno iscasenje kuka.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3.iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka.potreban je visok naslon.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m.-ramena uska.pacijent treba da lezi u proniranom polozaju.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.korzeti.staticki poremecaji u predelu karlice.gojaznost.slabost trbusne muskulature.da sedi na tvrdoj podlozi.pectoralisa.a u lumbalnom 45cm.donjim ekstremitetima.stecena Uzrok:rahitis.radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.korektivne vezbe.strukturalna -kongenitalna.slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm.plivanje uz nadzor.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).tj.istezanje ledjne muskulature.jacanje trbusne muskulature.preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima. Podela:-funkcionalna.iliopsoas.stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 .pectoralis..m.

15 .Grudna kost je udubljena. Th:-fth-IR.Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni.Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi).DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi).UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa.jer je otezano disanje.intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.Ova deca su uska.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika.a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne. Uzrok:rahitis.meri se anteroposteriorni dijametar.losa ishrana Th:-fth-UV.izostaje uobicajeni reljef muskulature. PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece).a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).Grudna kost je ispupcena.Problem je vise estetske prirode. Uzrok:rahitis.udubljene ili susterske grudi).a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma).Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice.Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog.a ekspirijum je forsiran.tanka.Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.jacanje grudne muskulature.UV.Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog. Th:-fth-IR.fiksirano je gornje-kostalno.

semitendinosus.a stopalo je u varus polozaju.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.ishiadicus.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.Postoji slabost m.paraliza misica. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).femoris.trauma.jacanje muskulature unutrasnje strane.lordoza.Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.istezanje mekih struktura sa spoljne strane.qps-a. Kontraindikacija:turski sed.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.rahitis.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.periferne lezije n.Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.traume.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.sartorius.a izduzeni m.n.tensor fascia latae i vastus lateralis.kod gojaznih osoba Kl. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 . Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.

stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.povrede.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 . kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.Dete ne treba pozurivati da prohoda.jer tako stvaraju nadrazaj.-jacanje m. i 2.slabost misicno-ligamentarnog aparata. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.lezije PMN-a.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.kada dete prohoda i postane stabilno.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.Lecenje je operativno (artrodeza). prsta ili stavljanja aparata za korekciju.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.zapaljenje.Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi.Kod dece.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji).tj.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.

-equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.Os naviculare se rotira.tromost Dg. -adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala.gips prvo peta.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.pa varus.Talus je oboren na dole. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. Kl. Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus.ojacaju izduzeni misici.Cesto je obostran.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana).Postoji nedostatak senzibiliteta.supinacija) je skracen.bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.tibialis posterior (plantarna fleksija.zatim equinus i na kraju excavatus.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.Tetive imaju abnormalne insercije (npr.unutrasnjom ivicom.tj. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.odnos 2:1.pa palac.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.Ahilova tetiva koja je jako skracena.dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. M.addukcija. meseca.slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 . Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.Cesce oboljevaju muska deca.Calcaneus je visoko postavljen.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala.pa prsti-preko gipsa ide vata.Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.

Ulozak se stavlja na petu.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 .Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura.bele rase -karlicni porodjaj.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st.tibialis anterior.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura.spava na ledjima. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja.a ne na stomaku.Suprotnim pokretom.ne sme u turski sed.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala.hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita.Javlja se skracenje m.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st.hod tek posle 60 dana. abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”. Uzrok:-nasledni faktor.Nastaje zbog displazije.Dete gazi petom.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.manjak plodove vode.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora.-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.a ne prstima. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka.Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba.mala karlica.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture.cesce se javlja kod Slovena.tj.tj.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece.Ako je bilo luxacija.

Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m.a istezanje skracenih misica. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes.Beba ne sme da place. Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu.slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu.a bocne fleksije na zdravu stranu.uz fiksaciju ramena.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji.a ostecen dole. 20 .uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.hidro th.facijalisa.plexusa brachialisa.potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6.lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane.operacije) -kth:termo th.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova.procesusa spinosusa.plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura.asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija).sternocl. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.jacanje oslabljenih.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n.artroza.fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m. Funkcionalni status i kl.a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.dete se nosi tako da je zdrav misic gore.sternocl.

a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja.Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis. sekundarni deficit:-urinarne infekcije.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice. 2.nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija.Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.Hod moze biti:paretican i ataksican.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa.Kod hidrocefalusa terapeut 21 .a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.hod u dubku.Nema neuroloskih promena (poremecaja).hod u razboju sa aparatima.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku.Deca se krecu kolicima.slika:1.Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala.Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture.upotreba lekova. godine (kad treba da prohodaju).virusna oboljenja.Uzrok:-zracenje u trudnoci. Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.nema prolapsa medularnih elemenata.napred se stave vrecice sa peskom. Kl.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.equinovarus.kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza.

krvarenje.javlja se ataksija. piramidnog puta.Ostecen je balans.uremija.skleroticne promene i nekrozu.mentalni poremecaji (pad IQ.bakterijske infekcije.tj. Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja.intoksikacija.koordinacija.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.manjak posturalnih refleksa.Pojavljuju se navoljni.nesvrsishodni.kl.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.spori.nasledni faktori. Rth:-ortotska pomagala.Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.pojacani refleksi i patoloski refleksi.fizijatar.encefalitis) -traume mozga.najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike.treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).a zatim se naglo snizava).pamcenja.percepcoja.razne infekcije (meningitis.urolog.zracenje.tj.govor.nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.neekonomicni.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola. Fth:termo th (parafin).crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.rt. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid.a 22 .ft. Tim:pedijatar.koji je obicno na pocetku pokreta jaci. atetozni).hipertonus.medicinska sestra.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta.To nije samo gubitak.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.sifilis majke) -dijabetes.ES Kth ista kao kod paraplegije.teturav hod.tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.vaspitac.poremecaji cirkulacije.tonus je povisen po tipu spasticnosti.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.poremecaj senzibiliteta.edem.slikom i ovde je potreban timski rad.Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.roditelji.sluh.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija.hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.mentalna funkcija.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. Kontraindikacija:-bazen.

Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.Igracke ne smeju biti sitne.prostorija.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju.Grupe dece formiraju se po uzrastu.Postoje znaci opste infekcije: 23 . kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje.tj.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti.rame).a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa. Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi.Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik.ritmicka intonacija. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th.tj. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.kukovi. Kroz kth i rth max.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).Veliki uticaj ima igra.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.ritam.prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija.reciprocitet. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije.Potrebna su 4 faktora:konduktor.polomljene nego zive.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava. u CNS-u.sprovode se takmicenja.grupa od 10-20 dece.sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.vitamini.zbog cega se i zove plasticka hipertonija.ostre.gube se tokom noci. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a.jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.jarkih boja i prilagodjene uzrastu.

hiperhidroza.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni.naglasena lumbalna lordoza.misicne 24 .javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.pozicioniranje.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.-povisena T.ptoza) -orofariengealna distrofija. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.a ne oboljeva.metabolicke promene.IR.Bolest pocinje obicno do 4-te godine.scapulae alatae.fascikulacije. slika:-simetricna misicna atrofija.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.ES.Majka prenosi.belancevine.facies miotonika.okularna misicna distrofija (strabizam.pseudohipertrofija.javljaju se postepeno i asimetricno.hipotonija.okupaciona -fth-UV.EF.kortizon.tzv.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe.povecanje snage.borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture.osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.intersticijalni i fascijalni misici.pasivne vezbe -fth-ES.skolovanje i profesija.atrofija. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.jer je disanje otezano.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.Vukicev.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin.patkast hod.osin struk.a zdravlje ugrozeno.mlitava paraliza.povracanje.kada se mogu javiti kontrakture.flakcidna (mlitava) paraliza.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija.glavobolja.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl.EF i vitamin B.rigidan vrat.hipo ili arefleksija.KTD. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).Oporavak traje jos najmanje godinu dana.Salkova i Sejbinova vakcina.hidro th -rth-okupaciona.

Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija. unutr.a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.udlage. -virus varicele (toksicni faktor).tromboza.mozdanom stablu.pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add.prednji deo ponsa i produzene mozdine.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. -podlakat:pronacija -saka:volarna flex.neoplazme.Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. -anoksija. i spoljna rotacija -koleno:flex. ext.elektro th.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.add. zapaljenski procesi. ext.hemoragija.hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.mogu da nedostaju cele misicme grupe.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.zahvata proksimalne delove ekstremiteta.Polazi od piramidalnih celija.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom.gde je rastavljen u snopice.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.zahvata sva 4 ekstremiteta. -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda..embolija.equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add.degenerativne promene.kapsuli interni.kontrakture.koja polaze iz celija senzomotorne kore.javlja se hipotrofija ili 25 .a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma. -slab kvalitet materije. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori.kostane deformacije. -infektivni faktor (herpes simpleks).nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije. rotacija -lakat:-flex.koja dugo traje-imobilizacija (gips. sa ulnarnom devijacijom.Primarne promene su na misicima i nervima. flex..Paraliza brzo nastupa.aparati) -termo th. Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida).

intelektualni poremecaji (paznja.a u stojecem stavu stoji na petama.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi.a bol se javlja na palpaciju. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.emotivni i psihicki poremecaji.tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.obicno se ljulja.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize.anestezija.a pada samo u izuzetnim prilikama.ne moze da uradi dorzifleksiju stopala.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita.nema patoloskih refleksa. slika:-ostecenje CMN i PMN.suprotnu od ostecenja hemisfere. Kl.a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.spasticna parapareza DE.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.-klasicni.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor.intrakranijalna hemoragija.Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca.odsustvo refleksa.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je.Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr. mogucnosti restauracije postojecih funkcija.Piramidnog je porekla.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija. Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga.infarkt mozga (tromboza.Zavrsava se letalno.misljenje.atrofija misica.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji.a na DE na ekstenzorima. Kl.tj.postoji nesklad u pogledu pacijenta.embolija) -trauma. AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN.vida (hemianopsija).disanje 3.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine.zvakanje. Postoje tri oblika:1. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan.govora (afazija) -poremecaj gutanja.atrofija GE 2.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.gutanje. 26 . “fenomen peroreza”.tj.kontrakture.pamcenje).

fleksija.socijalni status.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.trakama.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.fleksija i supinacija podlakta.podize se do 90st fleksijom.ektenzija i pronacija podlakta.kontraindikacije.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.spoljna rotacija nadkolenice.procena vida. Faze hemiplegije:1. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje.udlagama.elevacija ramena.procena hoda.duboke patike.Dg.obim i duzina ekstremiteta.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.izvrsiti korekciju.to cini terapeut.obim pokreta. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).udlage.depresija.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.godina rodjenja.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.addukcija.plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.unutrasnja rotacija nadlakta.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .Na taj nacin promene.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.pol.plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime.DE flektirani.fleksija kolena.Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.tutor longete sa krilcima).pokretljivost i pomagala.Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.Ako pacijent lezi na zdravoj strani.anamneza (licna i porodicna).sluha.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.ekstenzija kolena.trenutno stanje pacijenta.akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule.rolovanim jastucima.

Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu.ali nikako preko zdrave.a njihov hod moze da postane gotovo normalan. -2.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad. -3.palac na ruci.ekstenzija i supinacija podlakta.od prostog ka slozenom.dok je postepeno ekstendira.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena.uvezbavanje hoda.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.pa sedeci polozaj.stojeci.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.dorzalna fleksija sake.Noge su prethodno spustene niz rub stola.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti.Kabat.Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.Koristi se oscilatorni sto.kao i ocuvanje seme pokreta. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju.jastuci.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.jer aktivnost pacijenta povecava spazam. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 .flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. pasivno rolanje. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret.Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima.tzv.tehnike:Bobat.Npr.Signe-Brunnstrom. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji.Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.Postepena vertikalizacija-polusedeci. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.sedecem i stojecem polozaju.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala.sedeci sa spustenim nogama.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.hod sa pomagalima.Ruke su pored tela.

kasnije i glavu.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.saka se otvara).100% oporavak nije moguc.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.ostaju sekvele.stanja kv sistema.glava DA i NE. U snu tremora nema ili se smanjuje.pomocu peskira. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa. PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.a nesto manje u nucleusu caudatusu.pa prstom druge ruke).tj.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.traume.encefalitis.trajanja i dubine kome.retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza.Zahvata ekstremitete.Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.trovanja manganom i CO.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.postoji anteropulzija. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti.tumori.cak i da trci ako 29 . Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri. Prognoza zavisi od:zivotnog doba.ali prilikom primicanja kasike do usta.Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. Kl. opustena ruka).stopalo se vuce po podu.ruke su uz telo lako flektirane u laktu.Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.

vezbe disanja.Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje.govor.pisanje.govor je nazalan.8-1cm.tj.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.Ima 31 par spinalnih zivaca.koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1. debelog creva -seksualni poremecaj 30 .a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.kontrolise polozaj glave u prostoru.polozaj tela u odnosu na DE.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.usporen.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.zvakanje.monoton.masaza -rth. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.polozaj glave u odnosu na telo. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.skandirajuci.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.a kod dece i do L3.gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost.je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES. SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).isto tako seda i ustaje sa stolice.oblacenje.polozaj tela u odnosu na G.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia).bol.muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. -hidro th uz nadzor.

faze:nega disajnih puteva.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.povecanje snage pareticnih misica. Rhb 1.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.fazu.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.sportske aktivnosti 31 .vezbe balansa. Kl.da li je samostalan.pol.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1..hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.2.faza imobilizacije.Rhb pocinje od momenta povredjivanja.vezbe iskoraka.hod sa podkolenim aparatom. 2.Pristup je individualan..godiste.EDR je negativna.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.nema fascikulacija.ETH.nema atrofije.voditi racuna da ne dodje do opekotina. F.faza stajanja i hoda. Rhb:1.pelvicni pojas i hod sa aparatima. spinalis.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije.kontraindikacije.a u 2.a rad timski.:-ime i prezime.povreda.faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med.zanimanje.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.faza mobilizacije:faza kolica. Prva pomoc je transport do prve zdr. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. Rhb 2.Faza spasticne paraplegije.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.pelvicni pojas i hod sa aparatima.hipotonijom.faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija.Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija.latisimus.bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.materijalni status.oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.oduzet m.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th.pojacani refleksi. Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.Karakterise se mlitavom paralizom.oduzeti podizaci stopala.S.hod sa stakama nije moguc.pojava patoloskih refleksa.

-hidro th (duseci oko vrata.Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta.koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1). Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.ADZ (pisanje.percepcije.To je mlitava.delimicno latisimus i pectoralis.nema Valerove degeneracije.intoksikacija.Ne radi se operacija.Postoji totalna motorna i 32 .ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon.Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Th:-je kao i kod paraplegije.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).saobracajne nesrece.retko spasticna paraliza GE.duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.infekcije. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole..neoplazme.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).degenerativne promene.slika komplikovanija.. Uzrok ostecenja:trauma.Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.ocuvani rotatori.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7.biceps ocuvan.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Uzrok:skokovi u plitku vodu.QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.spasticna DE i misica trupa.a tek onda termoalgezijski.kao i misica trupa.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA.kongenitalne anomalije.jer dolazi do regeneracije.dok je vezivni ocuvan.stim sto je kl.ishemije.koje nastaje kao posledica traume.nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).

Periferni nervi postaju iz plexusa.otoci.brahijalni.Ruka nemocno visi pored tela.5 sakralnih i 1 kokcisni.8 i Th1).senzitivna oduzetost.kongenitalne anomalije (vratno rebro).a nastaje povredom korenova C8 i Th1. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th.axillaris -n.fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.tumori.cutaneus brachii medialis -n.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.radialis Prednje grane 1.cutaneus antebrachii medialis -n.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.koje sadrze senzitivna i motorna vlakna.zapaljenje.5 lumbalnih.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.a iz distalnog gliom. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. 2.Misici sake su ocuvani.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.palac je u abdukciji i repoziciji.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.musculocutaneus -n.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.Ima ih 31 par:8 cervikalnih. i 2.aneurizma. Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.7. 3. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.parafin.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.Nema regeneracije.a podlakat u ekstenziji i pronaciji. Pleksusi (cervikalni.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.DD.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.Potpuni oporavak je nemoguc.mijelinskog i vezivnog omotaca.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava. Uzroci ostecenja:trauma.12 torakalnih. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.unutrasnjoj rotaciji.a od njih zavrsni nervi.ulnaris.Ruka visi pored tela. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.6.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.nadlaktica je u addukciji.

koja inervise m.m.flex.obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.vezbati manuelni hvat.ext.ortoze) Dg-anamneza.vrata radiusa.-hidro th.m.Saka ima izgled “visece sake”.axilarisa.ext.Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.zatim probija m.intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.digiti quinti.m.hidro th -kth-pokret.funkcionalna.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. N.i senzitivnu n.hirurska th.carpi ulnaris.AXILARIS (C5.M.dorzalne fleksije sake i ext.m.volarna fleksija sake.m.ADZ -rth-igrackama kroz igru.m.ext.digitorum communis.ext.edukacija majke.m.coracobrachialis.ext. Ostecenje m.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.MUSCULOCUTANEUS (C5.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva. N.brachialis.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta..carpi radialis longus et brevis.Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran.ES -pasivni pokret i korektivni polozaj. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina.biceps brachii i m. nadlakta.m.Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.Javlja se atrofija deltoideusa.palac u addukciji Uzrok:trauma.supinacija i fleksija nadlakta.triceps brachii.brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m. Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj.Inervise m.Ima dve zavrsne grane:motornu.citostatici.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.supinator.Fleksija je moguca akcijom m.Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.teres minor i jednu senzitivnu n.axilarisa).ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije. N.EMG. i horizontalna abd.brachialisa.ED.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta.pollicis longus et brevis.m.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st).vaskularna oboljenja.luksacija ramenog zgloba.teres minor i m.biceps brachii i m.triceps brachii vrlo brzo atrofira.ext.Otezani su pokreti ext.8 I Th1) krece od donje ivice m.m.brachioradialis.psiho th.7.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n. i supinacije podlakta. 34 .prelomi humerusa.radna th (okupaciona i funkcionalna.klinicki i neuroloski pregled. prstiju.indicis.podlakta i sake.DD.ispad senzibiliteta u tom podrucju .Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).Nemoguca je abd. Th:-parafin -galvanska struja.Polazi iz pazusne jame.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).C6) u pocetku lezi spolja od n.Otezani su pokreti fleksije podlakta.kasnije finije radnje.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.RADIALIS (C6.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa.

i 4.adductor pollicis. Th:-kth-obim pokreta.vitam B -fth-hidro th.m.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena. Inervise:m.pectoralis minor-a.m. 35 .opozicija i flexia palca.2.luksacije.krio th (za cirkulaciju). Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta. i 3.Njima je pridodata nishodna grana 12.m. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine.FEMORALIS (L2.m. 1.pronator teres.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a.a kaziprst u hiperekstenziju.Th1) nastaje kod donje ivice m. torakalnog i ushodna grana 4.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.. Inervise:m.flexor digitorum profundus 3.edem ligamenata.Hvat je otezan.flexor pollicis longus..medianusa u kanalu rucja. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.femoralis. pronator quadratus.spusta se medijalnom stranom ruke.flexsor carpi radialis.a fleksija 2..flex.2. prsta.Motorno inervise m. i mm.zatim fleksija 1.opponens pollicis i mm.m.repozicija luxacije coxe congenite.m. N.4) nastaje od tri zadnje grane drugog.m.opstrukcija a..Atrofija interosealnih misica i hipotenara.G. clanka.on stoji u ravni dlana.silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.MEDIANUS (C6. prsta.posto palac ide u abdukciju.flexor digitorum profundus (radialni deo).traume.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.flexor carpi ulnaris.m. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.Prolazi iza preponske veze.kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane.ULNARIS (C8.Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.flexor pollicis brevis (povrsna grana). Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).m.m.u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.iliopsoas.razderotine.lumbricales 1.N.flexor pollicis brevis (deo).ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.m.m.tendosynovitis. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani.interossei.prelazi preko lakatnog pregiba.pectineus.opponens digiti quinti.volarne strane 1.qps.uzimanje citostatika.Nemoguca je opozicija palca... et 2. Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.abductor pollicis brevis..ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1.upotreba forcepsa u toku porodjaja .3.flexor digitorum superficialis.palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).manuelna masaza.3.. Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.2.abductor digiti quinti. N.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva. Uzroci:lezija plexusa brachialisa. clanka i opozicija malog prsta.volarna flexia sake.lumbricales 3.Pri pokusaju da se formira pesnica.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala. lumbalnog nerva. i 3.m.lezije karlice. Lecenje je hirursko.sartorius i m.frakture. i 3. i 4.razvija se “majmunska saka”.Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.m.snaga misica.7.. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.palac u abdukciji.3.m.flexor digiti quinti.m..a ekstenzija 2. Uzrok je:tumor.

Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.OBTURATORIUS (L2.tibialis-om.stap -fth-ES.peroneus communis i n.addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice.5 i S1.obturatorius externus. N.adduktor brevis. -PLEXUS SACRALIS (L4.m.ustajanje sa stolice.tibialis.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog.tibialis anterior.adduktor brevis. Uzrok povrede:direktna trauma. i S1.m.Nemoguc je hod na petama.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.2.PERONEUS COMMUNIS (L4.. 36 .sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).peroneus tertius.anterior koja ozivcava m.TIBIALIS (L4.2.a ne preko pete.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.nestrucno davanje injekcije.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m.psoas major-a.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a).gips.5.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).ISHIADICUS (L4.m.adduktor longus. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.extensor halucis longus.m.gracilis.m.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.a po izlasku iz kanala daje dve grane:r. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.plantaris medialis i n.m.motorni i senzitivni problem.Izlazi kod unutrasnje ivice m.prelomi karlice.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).ishiadicus-a sa n.gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge.longus et magnus.5.Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac.i ispred kolena.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge. Inervise:m.pectineus.Otezan je hod po neravnom terenu.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.5.fraktura.3.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.S1.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.m.Otezani su pokreti:fleksije. N.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.abdukciju i pronaciju stopala. Inervise:m. N. Uzrok povrede:diskus hernija.m.hod uz stepenice.luxacio coxe congenita.peroneus longus et brevis.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.adduktor magnus i zglob kuka.S1.a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n.plantaris lateralis.lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.3) kao i n.obturatorius externus.Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.extensor digitorum longus et brevis.m.posterior koja ozivcava m.Nemoguca je fleksija kolena.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n.ishiadicus-a.peroneus.3) N.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.

oko nevoljno suzi -epifera.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 .promaja.javljaju se troficke promene.EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.Hod na prstima nije moguc. na korenu.borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska).plantaris i mm.dijabetes. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene.ugao usana spusten.rubeola.flexor hallucis longus et brevis. -u miru:izbrisane su bore na celu.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th.procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede.pronizon) -kth-pred ogledalom.ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji.usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.usne povucene ka zdravoj strani.Refleksi slabe i gase se.parestezija.zbrisana je nazo-labijalna brazda.. kranijalni zivac.upale.foto th (IR).hladnoca.tibialis posterior.m.Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.male boginje. Funkcionalna procena:anamneza.sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).m.lumbricales et interossei.koji sadrzi motorna.hrana upada izmedju vilice i obraza.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B.. Uzrok:prelom kosti.oko je nize otvoreno.m.flexor digitorum longus et brevis.popliteus.kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.borba protiv kontraktura.infekcija srednjeg uha.vidi se beonjaca).triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).alkohol.parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.promene radnog mesta ako je neophodno.m.trnjenja.FACIALIS (Belova paraliza) je 7.pneumonija.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje.mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.ES.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.izrazava emocije.a zatim i raspada.odrzanje snage i elasticnosti misica. N.tj.Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.m.kortikosteroidi.govori.tumori.oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis). Uzroci:-endogeni-avitaminoza.Inervise:m. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju.mravinjanja.tj.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.

Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.Mogu biti zahvaceni sfinkteri.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.slabost lumbrikalnih misica.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).hidro th.koriscenje pomagala.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. Kontraindikacija:zamor.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka.EF.psiho th Rhb 1.a u tezim slucajevima i degeneracija aksona.facialis). Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.DD.aktivne vezbe.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st.dok je secanje na starije dogadjaje 38 .Radi se funkcionalna procena i th.ES -kth-korektivni polozaj.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.faze-stadijum oporavka:vezbe disanja.DE:blaga fleksija kuka.vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala.povecanje snage misica i obima pokreta.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele.polozaj na ledjima.postepena vertikalizacija. Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th.zatim vezbe disanja i cirkulacije.frotir izmedju palca i dlana. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja.Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.jer je zivot u opasnosti.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta.Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk.pozicioniranje. Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.te je neophodna traheotomija. 2.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.javljaju se i paralize respiratornih misica.obazrive pasivne vezbe. 1. Rhb 3.faze-definitivna faza:koordinacija. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.prsti polusavijeni. Rhb 2.vezbe snage.osteceni.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). Indikacija:mirovanje.rad na povecanju obima pokreta.kranijalni nervi (najcesce n. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.elevacija.slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.brzine i izdrzljivosti.pasivne vezbe..Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu). 3.fleksija kolena 20 -30st.pozicioniranje u postelji na svaka 2h.To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.

ACTH.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).Javlja se fenomen carape i rukavice.slikom.Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.parapareze ili monopareze.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.niti kad je toplo.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl.Postoje planirane i neplanirane .stake.cetvoronozac.tj.aparat za stabilizaciju hoda. Kontraindikacije:zamor.euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova.multipla. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit. Kl. Rhb:-medikamentozna (pronizon.Radi se o demijelinizaciji. degeneraciji mijelina.peronealni podizac -ADZ. Javlja se u tri oblika: 1.infekcija.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.kolica.slikom autoimunoloskog encefalitisa.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.a kad ih spusta udara jace o tlo.Zahvata i ushodne i nishodne puteve.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.psiho i muzicka th. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN.tronozac. 39 .ocuvano.smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2.interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.slabost u vidu hemipareze.ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl.To je bolest nepoznate etiologije.EF.fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada.stres.vec predvece kada je pacijent odmoran.benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.Misljenje je ocuvano. sa razmaknutim nogama.bolesnik preterano podize noge.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3.na sirokoj osnovi.Zarista su mala.prvo sa otvorenim.toplota.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav.prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.a najvise je pogodjena koordinacija.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet.

Birger. Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.nega patrljka.delovati na psihu.Bandaza se radi elasticnim zavojem.nauciti ga kako se koristi.opstu kondiciju.malignim oboljenjem.traume.npr.vezbati hod po strmoj ravni. Higijena proteze:dfc sredstvo.kongenitalne (amelija.neophodno je ciscenje lezista.vezbe disanja.toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.zapocinje se cirkulatorno.stepenicama.fokomelija).infekcije.i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti.psiho th.kongenitalne anomalije. Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza.po zarastanju oziljak treba biti slobodan.Mogu biti:kao posledica M.podizanje kondicije.kth.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.redukcija edema.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.edukacija o protezama.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.degenerativne promene) -inaktivitet.cikatriks) -dezmogene (fascije.prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.vaskularnim oboljenjima.ne cedi se i ne susi na suncu.nacinom aplikacije i delovanjem.misica druge noge i GE.stabilizacija patrljka.abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.sapun. Higijena carape:mlaka voda.hematom.obuka hodu sa stakama.uzrokovane traumom.aponeuroze.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.dekubitus. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.uzimanje mera za protezu.koordinacija. Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.trupa i obe noge.preprekama.posusivanje i inspekcija.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.fth-hidro (cim zaraste rana). NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje.Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.Pritisak na distalnom delu je veci.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom.dijabetes melitus. Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.opekotine.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .bandaza (konusni oblik).ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).lezista proteze se menjaju.

gubitak mase.A.fibroze i ankiloze.elasticne naprave (Glisonova omca).) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G.preko koturace.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob.fizicko opterecenje. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.tj.korektivni polozaj.gubitak sna. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.teske infektivne bolesti.pojacano znojenje.prvo pri pokretu ili pritisku.klimakterijum. proksimalnih segmenata.porodjaj. -M.Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima.devijacije. R.periferne interfalangealne. Deformiteti sake:1.ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno.A. dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni). REUMATIZAM 1.ZAPALJENSKI:-R. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne.Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje.povisena T.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota.Kasnije se javlja bol.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba.psihicko uzbudjenje.malaksalost.nepoznate je etiologije.METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 .kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.trauma.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.netipicnim znacima:umor.ruka terapeuta.BEHTEREV 2.a zatim:subluksacije. Bolest pocinje postepeno.a kasnije spontano u miru.pri cemu je zvakanje otezano. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj.bol ne na pritisak i spontano.delovanje tezine susednih.tj. rot.nema crvenila.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.Otok je vretenast.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob.

”90:90”-na palcu:flex. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza.prsti u fleksiji od 15st.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce.dok su distalni u flex.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze).UZ (male doze zbog osteoporoze). 3. i MKP.misice koji atrofiraju. sa ulnarnom devijacijom 4.fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline. IF zglobovi u normalnom polozaju.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5.soli zlata.ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin.vaskulitis.”cekicasti prsti”-prox.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce.”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji).”rupica za dugme”-flex. Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete.subkutani cvorici. rhb u 2.Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju. Deformiteti prstiju:1.EF (KJ).zbog kontrakture.a koza sake je naborana u vidu rukavice.atrofija noktiju.hidro th.ovojnice (oksidativni tendovaginitis).fleksija distalnih 2.Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.ES. od 90st. kontraktura 3. Rucni zglob:volarna fleksija.koleno u ekstenziji.DD.Berkova cista).Funkcija sake je izgubljena.a hiperekstenzija i IF 6.laser. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol.rame u laganoj abdukciji.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija.lakat u laganoj fleksiji.”fokino peraje”-flex.rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st.hidro th. u prox..mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju.tetiva.valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima.salicilati.ovojnica.lakat:flex. 2.IFS.:rame:add.kao transpozicija i plastika tetiva 42 .burze (burzitis.Longete se nocu ne skidaju.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive.kontr.kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji.

Ogranicena je sagitalna pokretljivost.pokretljivost grudnog kosa.kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje).cervikalna lordoza naglasena.ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca. fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 .sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava.Meri-Strumpl).a vezbe se rade svaka 3h.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max.slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost. ekspirijumu (u visini mamila. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.grudi uvucene.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova.torakalna kifoza naglasena. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).nose se izmedju vezbi.U pocetku bol se javlja ujutro.Normalno je od 5-7cm.a kasnije prisutni su i danju i nocu..ramena isturena napred i dole.lumbalna lordoza zbrisana. ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1. F.tj.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.progresivno oboljenje evolutivnog toka.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. Kl.Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.gubitak apetita i gubitak mase. inspirijumu i max.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni. M.nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta.. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.odmah ispod C7.struktura kicmenog stuba.Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.a zatim se siri ascedentnim putem (M.-kth-nosenje korektivnih udlaga.umor.Pacijenti sve manje setaju.ali samo do kolena. -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max.S.BEHTEREV:vitalni kapacitet.obim pokreta zgloba kuka i ramena.Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota.promaja.Uzrok je nepoznat.kukovi i kolena u semifleksiji.To je hronicno.stomak isturen.

UZ.rth-okupaciona. -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza.atrofije misica.koja gubi svoju glatkocu. Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih.spreciti kontrakture i ankiloze.a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije.smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol.i 10 cm iznad toga-Ii=4.monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.Na kostima se takodje javljaju promene. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu.a na prox.atrofije i kontrakture misica. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.fth-hidro th.kukova i ramena.ali nema ankiloze.stomak uvucen 2.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.grudi isturene.tako da ona luci tecnost u zglob.I zglobna casica se donekle menja.bez jastuka.da bi se istegao m.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.buja kostano tkivo.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 .ocuvati pokretljivost kicme.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu.promena radnog mesta.on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu.koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.poremecaja statike i dinamike.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.5 Ui=6. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.opterecenja zgloba.5 Ri=1.Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi).To je faza “dekompenzacije artroze”.kada hoda glava je prava.kongenitalne anomalije.Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. -cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske).pokreti su ograniceni i bolni.ES.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.odrzati kostalno disanje.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.Ova faza je prolazna.a zglobni prostor se suzava.spreciti kontrakture.npr.tj.ramena zabacena nazad.tako da nema opasnosti od ankiloze.Ukoliko se javi upalni proces.traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). na saci se javljaju cvorici.obuka torakalnom disanju 4.koja postepeno propada i degenerativno se menja.pa funkcionalna. Rhb:1. If zglobovima Sausardov cvoric.DD 3.resice joj postaju debele i nezgrapne.

Uzrok:prekomerna telesna tezina. Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju.fleksiona kontraktura.stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru. Rhb:-fth-termo th (KTD.krepitacije.a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze. Kod coxartroze kuk boluje.startni bol.povecan obim preko kolena.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.misica.bol.aktivne vezbe.gena valga i vara. Uzrok:prekomerna telesna tezina.fraktura male sanata).zovu se spondiloze.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna.parafin).Bekerova cista.UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva). F.pomagala-stap.ukocenost.traume (lux.fleksiona i adduktorna kontraktura. DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.najpre samo pri duzem stajanju i hodu.jer hrskavica nije vaskularizovana. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.pojava burze. Kl.fleksiona kontraktura. F.bolna osetljivost.adduktorna i spolj.Ako je skracenje malo ide povisica.S.zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.sepa.Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 .slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.kongenitalne anomalije.UZ.hipertrofija. Kl.hipotrofija .poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.krepitacije.-hipotrofjia.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen.IR.a koleno trpi.rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.parafin.S.elektro th. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola. COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.povecan obim preko kolena.To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu).-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.slika:bol..elektro th (DD.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj.cime se uklanja spazam i smanjuje bol).a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.

istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. Javlja se u obliku:-1.spondiloza).pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan. na cervikalnom i lumbalnom delu.Na torakalnom se javlja redje.hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.tibialis-S1) i na petama (n. Rhb:-fth-termo th.kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.trudnoca.zapaljenje nerava.prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.pojava skolioza. Uzroci:trauma. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice. Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti. -ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n.inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.sakralizacija.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme..da li mokri-poremecaj sfinktera.gde i kada.da li je lokalizovan ili se siri.slika:-bol (pitati pacijenta kako boli.peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije. LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.peroneus) 46 .sta ga povecava.tj.a sta smanjuje.degenerativne promene kicme (diskus hernija.ginekoloski problemi).L5 srasta sa S1 Kl.oboljenje bubrega.bol.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st). Dg.akutne lumbalgije-lumbago 2.rigiditet.nejednaka duzina DE.pojacan tonus PVM.jer je manje pokretan.poremecaj statike-deformiteti DE.Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece.odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.da li se javlja prvi put ili ne. Kl. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.menstruacija.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.ogranicena pokretljivost.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n.kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3.jer 5-ti nije srastao.da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih.kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.lumbalne vertebrogene insuficijencije.lumbalizacija)..

To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.) -rth-okupaciona.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta). C5-bol u vratu.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice.ramenu.da sve radi u bloku kicmenog stuba.ramenu.noge su savijene u kukovima i kolenima.ADZ.jer meka postelja namece fleksiju kuka.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela .neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.Posle trakcije pacijent se odmara.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.Wiliamsov polozaj. Kontraindikacija:brzi.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.Treba izbegavati sedenje u fotelji.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.hidro th.Polozaj moze biti na ledjima.da se ne nosi teret.nagli. 47 .rotirani pokreti.svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature.postoji spazam PVM.spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu.prednjoj strani ruke C6-bol u vratu.pacijent u toalet ide sa stakama.DD.EMP. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.diskus hernija). polozaj koji je najmanje bolan.duz pete i spoljne strane stopala.unutrasnjoj strani lopatice.vazodilatatori.vertebralis ili vratnog simpatikusa. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno.angina pektoris.povecana je pokretljivost.qps. -kth-staticke vezbe (m. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola.a.a ispod njih ide jastuk.ramenu.-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n.unutrasnjoj strani lopatice.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa).Polozaj moze biti i potrbuske.Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost.IFS.Paziti na telesnu tezinu.nagli.a ne kolicima.tvrda. CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba.EF.spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu.slika:-bol u vratnom delu.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.da ne sedi mnogo. Kl.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. Uzrok (etiologija)-trauma.ali se stavlja jastuk ispod stomaka.hidrati.tj.dugi prinudni polozaj.degenerativne promene kicme (spondilitis.Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th.ramenu. Kontraindikacija:brzi.zapaljenske promene.Pokreti moraju biti lagani.

Rth-okupaciona.Tvrd kartonsloj vate.jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete.obuka pozicije glave i ADZ.-parcijalna 2.Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.toplota (jer pojacava nadrazaj).ogranicenim pokretima glave.Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.GA. -fth-elektro th. Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije.laterofleksije i rotacije glave i vrata).od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata.ali zato ove proteze duze traju.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .oslobadjanje od duge imobilizacije.rotacioni pokreti cervikalne kicme.brza vertikalizacija.fractura coli femoris.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.brzi oporavak pacijenta. Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme.okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. Kontraindikacija:brzi.podlakat.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma. Podela:1.hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).UZ -termo th.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.infekcija.omota se zavojem.gubitak funkcije (coxartroza.spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana. -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.kontraktura.nagli.tumori). ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol.a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme.retrofleksije.Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.luxacio coxe congenita.da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova).-bezcemnetna -totalna -cementna.nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .gonartroza.da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze.Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.

-14.tj.pri spavanju jastuk izmedju nogu.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.elektro th.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.uslove zivota.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd..jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.okretanje.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.infraspinatus-a. 1.supraspinatus-a.Bolest nije tesko prepoznati.tj. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.Tetiva m.Tako nastaju fine naprsline tetive.a na 120st se ukljucuje preskok.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.abd.hodanje uzbrdo i uz stepenice. 2.hod u razboju i hod sa stakama -4.tetiva duge glave bicepsa.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.. nadlakta.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame.postepeno opterecenje kuka.-blaga fleksija.-7.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna.nedelje-pokusati bez staka. 1. Najcesce zahvata:-tetivu m.ali najcesce u podrucju ramena. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.gluteus -Od 2. preko srednje linije.Kontraindikacije:fleksija preko 90st.pre i posle nema bola.retko zahvat oda ramena odjednom.sedenje na niskim stolicama.noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu.tj.qps i m.neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije. 49 .Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m.fleksija i ekstenzija u kolenu. ostecenje periartikularnih struktura.. VESTACKA PATELA klizi gore-dole.dana.jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta.subscapularis-a i teres minor-.M.nedelja-ulazak u bazen.add.nagli pokreti karlice.a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.cucanj.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.ali vece rupture tetive m. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE. Od fth-termo th.koju cine fascije m.Svi pokreti ramena provociraju bol.supraspinatusa. pad na opruzenu ruku. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova.doci ce do delimicne.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.Periartritis je lezija.kada je nemoguca abd.deltoideus brzo atrofira.subakromijalna burza 3.sedenje na prekrstenim nogama.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.hobi.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.dan-sedenje na ivici kreveta.unutrasnja rotacija.nikako levo-desno.izotonicne vezbe stopala. -1. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu.na 60st se ukljesti.a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.Krevet treba da je visok.tvrd.naglo prenosenje tezine na tu nogu.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.posao kojim se bavi.

pri palpaciji protiv otpora.pa je rame blokirano u abdukciji.rot.IR. BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.Postoji pozitivni (+) bolni luk. Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera.Tetive taru deo burze.atrofija i ogranicena pokretljivost.a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.vozaca. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.KTD.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri. Cesce je lateralno.DD.jer to povecava bol).mehanicki faktori Th:-mirovanje.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.stisak sake je bitno oslabljen.Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.UZ.pasivni pokret-do bola.opterecenje.UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.spolj.ahilova tetiva Uzrok:trauma. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.ruku drzi u addukciji.medikamentozna th-infiltracija kortizona.privremena imobilizacija.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Th:-mirovanje.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain).slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije.a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.Olaksava pokretljivost tetiva i misica.aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.antireumatici -fth-krio th.Kapsula srasta sa drugim strukturama.krio th.kovaca) Kl. Th:-fth-UZ.IFS 50 .jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage.DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.Tendinitis m. ENTEZOPATIJE upala enteza.UZ. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th. hvatista za kost.infiltracija kortizona -fth-krio th.Javlja se bol i otok dela tetive.Tendinitis.IFS.tj.preopterecenje misica.To je vanzglobni reumatizam.

degenerativnim procesima.misic je krut.ledjima.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu. METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima.Dolazi do atrofije tenara. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno.bol i smanjenje funkcija. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju.koje snizavaju lumen obolele arterije.Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. zena.UZ.vec hipertrofija tkiva. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.Rejno 3.starijih. Srece se kod gojaznih.fenomen “madraca”.Najcesce se javlja kod starih ljudi.venske i limfne).Javlja se hormonska disfunkcija.vratu.Pokreti su ograniceni zbog bola.To je upalni proces prouzrokovan virusima.UZ.hidro th.Kontraindikovana je primena toplote i hidro th.Rth.obuca.sauna.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.higijensko dijetetski rezim. Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice.Kod mladih ova bolest predstavlja problem.L delu.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti. Th:lekovita infiltracija anesteticima.dobra odeca.poremecajem metabolizma.Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima.sagorevanje masti je smanjeno.nema objektivizacije subjektivnih tegoba. 51 .Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.medikamentozna th.masaza.javlja senervoza.infekcijama.neuro-vegetativni poremecaj. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.tj. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci.U misicima se javljaju mialgije.tj.stvara se edem.Lokalizuju se na usnoj skoljci.Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.tj.Obicno zahvata dominantnu ruku. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF.Lig.a tonus je povisen.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M. Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota. CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu. bolne tacke.Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2.a kasnije i vece smetnje.

vitam B i antikoagulansni lekovi.U ovim situacijama moze doci do infarkta.a kasnije i kada su izlozeni toploti.a pokreti ograniceni.cirkulacija u venama je usporena.Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja.Dozvoljen je dozirani napor.bledilo koze.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.Pocinje rano.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.Najpre je funkcionalne prirode.U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica.gojaznost.sed sa prekrstenim nogama.a ekstremitet je topao. i 4.Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.Birger (pusacka noga) je progresivno.povecan venski pritisak.Na hladnoci ruke pobele.Neophodno je odvikavati se od pusenja.pusenje.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji. VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu.Vremenom dolazi do nekroze jagodica.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda.Krv kao da protice kroz staklene cevcice.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).To stanje traje oko 10min. -M.sto iziskuje amputaciju. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE. Uzrok:-dugo sedenje.a onda dolazi do stabilizacije.kod zena u 3.suva.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna.glatka.nekretanje.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena).gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba.genetska bolest venskih sudova.javlja se otok.Najcesce se javlja na prstima ruku.srasla sa podlogom.javljaju se jaki bolovi umiru.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.Stetni faktori su holesterol.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.stajanje.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica.Lokalizuje se najcesce na DE.sjajna.alkohol. VENSKI SISTEM: 52 .Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.KTD.Prsti su hladni. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA.znojenje dlanova i sl.smanjena aktivnost.Hod je otezan.Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti.tanka.lastis dokolenica.EF. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju.porodicna predispozicija.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje. -M.DD.nedovoljno kretanje. deceniji.Od lekova daju se vazodilatatori. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode.u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci. Kontraindikacija:toplota.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela.masnoca.Daju se vazodilatatori.

Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje.Vrsi se drenaza-prvo gornji. to bi bio ulaz za infekciju.a sama pojava je ireverzibilna.Ekspirijum je otezan.PNEUMONIJA je zapaljenje pluca. 5.akutnog i hronicnog toka.automatizacija iskasljavanja.pol.kasalj.tesko disanje. Potrebna je promena radnog mesta.drenaza.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.ucenje adekvatnog tipa disanja.To je cesto i hronicno oboljenje.vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene.nego da se organizuje.slika:visoka T. razlicito dugo.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove).ekpektoracija.medikamentozna th (antikoagulansi).elevacija.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje. 4.zatim otok.Inspirijum je kratak.inhalacija.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje.kasalj.iskasljavanje.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje).pectus carinatus.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu. Uzrok:obstrukcija.EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju. CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje).spavati sa eleviranim nogama.Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda.Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene.da bi se olaksalo disanje.ne smeju da nose visoke potpetice.S.Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija.klinicki pregledi. Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema. 3.povisen TA.FLEBITIS.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.ako radno mesto zahteva stajanje.-godine starosti. Kontraindikacija:termo th.vitalni kapacitet. Th:-mirovanje.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti. LIMFNI SISTEM (limfo-edem.uslovi stanovanja. Tromb se javlja zbog spore cirkulacije. F.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak.tj. i hod je otezan.druga oboljenja.inflamaciju i hipersekreciju.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min.Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja. Kl. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja.Napad moze da traje nekoliko dana. heparin.Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta. 2.pa donji segment.a onda se javlja status askaticus.posebno ujutro “na puna usta”.Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve. RESPIRATORNI SISTEM 1. Th:-relaksacija.bol.jer moze doci do infekcije.tj.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .tj.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba.Postoji faza egzacerbacije i faza remisije.Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada.

trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2.Kod manjih javlja se oziljak.snaga trbusne muskulature 6.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija.Daje se nitroglicerin ispod jezika.zabranjeni su bilo 54 .xifoideusa -nivo ispod rebara.provetrena prostorija.kako se prenosi.pozicioniranje.kruskast.duz ruke. Th:-aerosol th.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th. 6. F.levkast.a kod vecih ruptura ili smrt.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa.opsta kondicija.TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu. 4. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci.:klinicka slika.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj..da lezi i miruje.alkohol.glave. Dg.udubljene.otvoriti prozore.analiza statusa. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma.polozajna drenaza.stres.hladan znoj.ledjima.pusenje.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica.sputum Kl.slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5.cijanoza.pad pritiska.krvav ispljuvak.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen.hirurska.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast.S.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1.LAB.neaktivnost. Kl. 3.higijensko-dijetetski rezim.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.prisutan je strah od smrti.ne dolazi krv.bol u zeludcu.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest.relaksacija -kth-disajne vezbe. Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th.voditi racuna o psihickom statusu. Th:-konzervativna.scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m.Faktori rizika su:povecana telesna tezina.vilice.slika:nocno znojenje.suncanje. Rhb:-covek je celina.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.tahikardija.opsta malaksalost. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema.asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi.

Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura).Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica.nedelja:-vezbe opste kondicije.Praktikovati umerenu aktivnost i hod.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.faza:-napusta postelju.radni i fizioterapeut.sake.extensor pollicis longus-a.potreban je mir.kakvi razgovori sa pacijentom. Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M.eventualno da hoda 2. F.godine starosti. 3.faza:-1.S. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu.preostale funkcionalne sposobnosti.Plan i program individualani. -zapoceti sto pre.Puls i pritisak se stalno mere.pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.da li je to prvi ili reinfarkt.kolena. 1.laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2..prelom nadlakta: 55 .faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.Nastaje pri padu na ispruzenu ruku..nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi.5cm od rucnog zgloba.aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo.-pol.prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2.u kojoj je fazi infarkt.socijalni status.) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.kukovi) -3.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije). DODATAK: 1. Dg.psiholog i socijalni radnik.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje.ogranicena fleksija sake i prstiju.tisina.fizijatar.pacijent ide kuci i na posao.bez posete.vise hoda.ako je tezi infarkt. Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.medicinska sestra.:blagovremeno i tacno postavljena.

poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata).atrofija misica:-pokret i ES 56 .prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.prevencija dekubitusa:-promena polozaja.prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5.prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4.higijena pacijenta i postelje.prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno. 2.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4.prelom metatarzalnih kostiju. DE: 1.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6.sto pre vertikalizacija 5.pravilna ishrana 2.drenazni polozaj 3.prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja.-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3. 3. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1.

leva staka.a nastaje kao posledica prethodne bolesti. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina.Potrebna je veca ravnoteza.dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo.Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost.leva staka. celina.a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem. INVALIDNOST (in-validus.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme.kao i problem interpersonalnih odnosa. PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 .jaci ekstremitet.leva staka i desno stopalo.traume ili kongenitalne anomalije.usled cega dolazi do smanjene sposobnosti. Rhb sprovodi tim strucnjaka.Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje.7.slobodni ekstremitet donji.Uvek imamo 3 tacke oslonca.Imamo dve tacke oslonca. 3. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1.osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1.Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela.levo stopalo.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu.decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2. 2.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa.trotaktni:-obe stake.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod).Obe stake i privlacenje tela. 4. Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu.desno stopalo.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma.privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka. Invalidnost je narusavanje integriteta.podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin.tj. REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje. 5. OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje.a drugi ne moze.tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge. 3.

58 .hirurska intervencija. PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb.Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja.FTH. -socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema.tj. CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija.sport. -profesionalna rhb je zavrsna faza rhb.a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja.-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti.Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva.a kroz razlicite medicinske postupke (KTH. rada. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema.ortopedska i proteticka pomagala).