TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

kontrakture.kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.tj. Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 .opste stanje organizma.faza formiran kalus.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3. Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija. stvaranje fibroznog kalusa 4.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. atrofije misica. Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.IFS. Faze u stvaranju kalusa: 1.faza formiran.tromboze.vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.UZ.stanje cirkulacije.ifs (1-30Hz).hidro th.okretanje sa stakama u mestu.uzrast. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).DD.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.vezbati ravnotezu na jednoj nozi.embolije.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.zapaljenski procesi.losa imobilizacija.U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.bolovi.ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.hidro th.faza je faza organizacije hematoma 3.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.dekubitus.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.urinarna infekcija.jacati antagoniste skracenih misica.losa repozicija.ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.tj.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.metabolicki poremecaji.tvrd otok.sprovodjenje opste i posebne nege.osteosinteza -srafovi.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.ES.rth -fth preko gipsa magnetom. stvaranje fibroznog kalusa.je faza konsolidacije.faza je faza potpune konsolidacije.pun oslonac nije dozvoljen.

Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.To je kasna komplikacija preloma.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih.koji je dobro srastao u pogledu kalusa.Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc.kompresija nerava.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih.lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo.Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom.ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.Takodje se daje povisica.a na mestu manjeg pritiska rastu brze.rahitis. Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 .tj. srasli u nepovoljnom polozaju.koja nastaje u fazi formiranja kalusa. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.

EF -rth-okupaciona 8 . mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije.povecanja povrsine oslonca.sem na kostima gde se javlja tzv.sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak.Kl.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci.krio th.usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima.crvenkasto-lividna.To je vazomotorni poremecaj. Javlja se kao:-komplikacija svih preloma. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge.frakture.misicima i kostanom tkivu.potkoleni aparat. Kontraindikacija je trakcija.difuzan.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.vitamini -kth-blage.luksacije.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom. Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.Povecana je koncentracija CO2.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.misicima.dozirane staticke kontrakcije. Bolest protice u 3 faze.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu.edem) Stadijumi bolesti: 1.ocuvanja seme hoda.rasterecenja.DD.tj.magnet. th:-medikamentozna th-sedativi. trauma (opekotine.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi.tj.kozi.hiperhidroza.napeta.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola.postreumatski edem.a smanjena O2.stalan. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap.pojacano znojenje.hipersenzibilitet -koza je edematozna.uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja.hiperhidroza.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T.

nastaje edem.ulnaris.hladna.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze.DD.glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava.magnet -rth 3.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura.prsti su flektirani -gubitak pulsa a.medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene.usled poremecaja cirkulacije.n.a javlja se okostavanje. fazi.Proces se moze zaustaviti u 1. osifikacija misica. 2. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret.masaza.bleda.koja nastaje kao posledica kontrakture.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva. i 2.suva.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture.povremeno nosenje sina -fth-hidro th.Njcesce nastaje u predelu dijafize. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n. Kl. th:-ACTH. Kl.degeneracija.a u 3.posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 . kandzasta saka.jer je reverzibilan.stadijum atrofije-atrofija.bledilo.slika:-misic otekne -povisenje T.slika:-na saci se javlja bol. fazi ne moze jer je ireverzibilan.Stvara se hematom u traumatizovanom misicu.ES-sp oblik.nego znak oporavka -slab senzibilitet. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature.kontraktura.Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo.kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.rth.kth.Dolazi do povrede intime krvnih sudova.tzv.hidro th.dekalcifikacija kostiju.invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji.UZ.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin.tj.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake).stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje.Saka poprima izgled kandze.aktivni pokret do granice bola.IR.

jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici.IR.a kosti postaju krte i lako lomljive.duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.brachialis u prvih 6-8h (hitno).tj.jacanje trbusne muskulature.pred ovih nastaju i riblji.pacijent se smanjuje.novokain -kth-istezanje fleksora. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.vazodilatatori.vitaminomD. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase.forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje. osiromasenje kostiju.antibiotici -ishrana bogata Ca.slika:-bol u kostima.usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.bikonkavni) Kl. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin.EF.jacanje ekstenzora.a manje Ca i Mg) -genetika.Predstavlja smanjenu mineralizaciju.tj.UV.alkohol.Mg.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.

Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati.recurvatum. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu..Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid..Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori. -neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 .KIFOZA. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori.kompenzatorne.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu.parcijalne.. 2.kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga.pes ekvinovarus.. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).genu varum.Koriguju se aktivnim zatezanjem misica.slici na: 1.Prisutan je poremecaj statike.Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba).strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena.podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi.Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta.a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta.DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA.dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu..LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova.valgum.M.bez strukturalnih promena.hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova.funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova.

visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca.propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke. Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji.sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .dvostruke-duple.sa boka.propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.

Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .tumori.Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova.zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.traumatske.zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta.Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.metabolicne. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne.postoperativne.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija.inflamatorne.kongenitalne.neuromuskularne.Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.kolagensk e bolesti.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme.skeletne displazije.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.iradijacione.Scheuermannova bolest.Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.Do 50st skolioza je korektibilna.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana.Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku. Pacijent stoji.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa. abdukcija.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa. Funkcionalni status i kl.slika: -glava povijena napred.tj.kongenitalna-prisutna na rodjenju).

slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m.gojaznost.iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka..potreban je visok naslon.-ramena uska.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava.pacijent treba da lezi u proniranom polozaju.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).strukturalna -kongenitalna.korzeti..stecena Uzrok:rahitis.iliopsoas.stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 .donjim ekstremitetima.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm.staticki poremecaji u predelu karlice.preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.korektivne vezbe.da pravilno drzi telo.urodjeno iscasenje kuka. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.tj.slabost trbusne muskulature.pectoralis.sa konveksitetom put napred.a u lumbalnom 45cm.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.plivanje uz nadzor.radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.jacanje trbusne muskulature.istezanje ledjne muskulature. Podela:-funkcionalna.m. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.pectoralisa.da sedi na tvrdoj podlozi.

a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).meri se anteroposteriorni dijametar. Th:-fth-IR.jacanje grudne muskulature.Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni.DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi). PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece).a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma).intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca. Uzrok:rahitis.fiksirano je gornje-kostalno. Uzrok:rahitis.Grudna kost je ispupcena.UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice.koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne. 15 .riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi).Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.izostaje uobicajeni reljef muskulature.tanka.Ova deca su uska.Grudna kost je udubljena.UV.Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.jer je otezano disanje.Problem je vise estetske prirode.Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.losa ishrana Th:-fth-UV. Th:-fth-IR.Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika.a ekspirijum je forsiran.Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.udubljene ili susterske grudi).Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog.

Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.trauma. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.ishiadicus.traume.Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. Kontraindikacija:turski sed.istezanje mekih struktura sa spoljne strane.qps-a.sartorius.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.semitendinosus. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 .DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost.a izduzeni m.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.tensor fascia latae i vastus lateralis.n.preopterecenje usled dugog stajanja i hoda. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.femoris.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.paraliza misica.a stopalo je u varus polozaju.lordoza.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.rahitis.Postoji slabost m.Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.jacanje muskulature unutrasnje strane. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.kod gojaznih osoba Kl.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.periferne lezije n.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.

Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. i 2.zapaljenje.Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji).povrede.stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.-jacanje m.lezije PMN-a.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 .slabost misicno-ligamentarnog aparata.Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.Lecenje je operativno (artrodeza).Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.tj.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi.Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.Kod dece.stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.jer tako stvaraju nadrazaj.kada dete prohoda i postane stabilno.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.Dete ne treba pozurivati da prohoda. prsta ili stavljanja aparata za korekciju.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.

slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.pa varus.Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.supinacija) je skracen.zatim equinus i na kraju excavatus.Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.tibialis posterior (plantarna fleksija.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. -equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.pa prsti-preko gipsa ide vata.addukcija. -adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala.odnos 2:1.ojacaju izduzeni misici.Os naviculare se rotira.Calcaneus je visoko postavljen. Kl.Cesce oboljevaju muska deca.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.pa palac. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.Talus je oboren na dole.tj.Cesto je obostran. meseca.Ahilova tetiva koja je jako skracena.Postoji nedostatak senzibiliteta. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. M.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.unutrasnjom ivicom.Tetive imaju abnormalne insercije (npr.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 .peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.tromost Dg.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.gips prvo peta.bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.

Ako je bilo luxacija. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele.Suprotnim pokretom.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture.Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece.Ulozak se stavlja na petu.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura.a ne na stomaku.tibialis anterior. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.bele rase -karlicni porodjaj.-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala.manjak plodove vode. Uzrok:-nasledni faktor.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde.mala karlica.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 .hod tek posle 60 dana.tj.cesce se javlja kod Slovena.Javlja se skracenje m. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra.tj.Nastaje zbog displazije. -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma.ne sme u turski sed.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st.Dete gazi petom.hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala.a ne prstima.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.spava na ledjima.

jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji.sternocl. Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma.slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu.asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija). 20 .potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6.a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane.uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura.uz fiksaciju ramena.Beba ne sme da place.dete se nosi tako da je zdrav misic gore.procesusa spinosusa.jacanje oslabljenih. Funkcionalni status i kl. Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m.artroza.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki.hidro th.facijalisa.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid.a bocne fleksije na zdravu stranu.plexusa brachialisa. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes.a ostecen dole. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.a istezanje skracenih misica.operacije) -kth:termo th.sternocl.fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.

Hod moze biti:paretican i ataksican.nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.hod u dubku.kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza.nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.upotreba lekova. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja.virusna oboljenja.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala.a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice.Kod hidrocefalusa terapeut 21 . Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.equinovarus.napred se stave vrecice sa peskom. Kl.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita.Uzrok:-zracenje u trudnoci.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. godine (kad treba da prohodaju).slika:1.Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.Deca se krecu kolicima.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa. 2.Nema neuroloskih promena (poremecaja).Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis. sekundarni deficit:-urinarne infekcije.hod u razboju sa aparatima.a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.nema prolapsa medularnih elemenata.dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji.

vaspitac.neekonomicni.mentalna funkcija.nesvrsishodni.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno.skleroticne promene i nekrozu.teturav hod.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.pojacani refleksi i patoloski refleksi.koji je obicno na pocetku pokreta jaci.crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.sluh. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola.a zatim se naglo snizava).hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.tj.slikom i ovde je potreban timski rad.Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen. Kontraindikacija:-bazen.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja. Tim:pedijatar.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta.Ostecen je balans. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja.fizijatar.pamcenja.intoksikacija.poremecaj senzibiliteta.tj.medicinska sestra.encefalitis) -traume mozga.a 22 .javlja se ataksija.Pojavljuju se navoljni.mentalni poremecaji (pad IQ.tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.roditelji.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija.razne infekcije (meningitis.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.ft.nasledni faktori.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).krvarenje.rt.bakterijske infekcije.kl.urolog.ES Kth ista kao kod paraplegije.hipertonus.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.spori.uremija.poremecaji cirkulacije.manjak posturalnih refleksa.govor. Fth:termo th (parafin).koordinacija.To nije samo gubitak. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid. piramidnog puta.tonus je povisen po tipu spasticnosti.najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike.percepcoja.Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje. Rth:-ortotska pomagala.sifilis majke) -dijabetes.edem.treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).zracenje. atetozni). Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n.

Igracke ne smeju biti sitne. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje.grupa od 10-20 dece.jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.Postoje znaci opste infekcije: 23 . obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a.Veliki uticaj ima igra. Kroz kth i rth max.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.reciprocitet.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max.zbog cega se i zove plasticka hipertonija. u CNS-u. Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi.prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije.sprovode se takmicenja. Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).ostre.a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.vitamini.jarkih boja i prilagodjene uzrastu.Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea).polomljene nego zive.tj. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija.ritmicka intonacija.tj.ritam. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju.Potrebna su 4 faktora:konduktor.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.kukovi.prostorija.gube se tokom noci.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.Grupe dece formiraju se po uzrastu. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa.rame).preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th.

misicne 24 .bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.belancevine.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni.javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.povecanje snage.Salkova i Sejbinova vakcina.fascikulacije.ptoza) -orofariengealna distrofija.KTD.Majka prenosi.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija.mlitava paraliza.tzv.jer je disanje otezano.osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).pseudohipertrofija.ES.IR.Oporavak traje jos najmanje godinu dana.rigidan vrat.hipo ili arefleksija. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.glavobolja.javljaju se postepeno i asimetricno.osin struk.okularna misicna distrofija (strabizam.EF i vitamin B.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe.Bolest pocinje obicno do 4-te godine.kada se mogu javiti kontrakture.scapulae alatae.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada.patkast hod. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.Vukicev.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. slika:-simetricna misicna atrofija.-povisena T.skolovanje i profesija.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.a ne oboljeva.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.kortizon.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin.metabolicke promene.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture.okupaciona -fth-UV.pozicioniranje.naglasena lumbalna lordoza.facies miotonika.hiperhidroza.hipotonija. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.intersticijalni i fascijalni misici. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.a zdravlje ugrozeno. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.atrofija.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke.hidro th -rth-okupaciona.povracanje.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.EF.flakcidna (mlitava) paraliza.pasivne vezbe -fth-ES.

kapsuli interni. i spoljna rotacija -koleno:flex.neoplazme.gde je rastavljen u snopice.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. sa ulnarnom devijacijom..Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. rotacija -lakat:-flex.tromboza.kontrakture.a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima. -infektivni faktor (herpes simpleks).prednji deo ponsa i produzene mozdine. -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda.javlja se hipotrofija ili 25 . -anoksija.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.mogu da nedostaju cele misicme grupe. Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida). ext. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add.kostane deformacije.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.embolija.degenerativne promene.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. ext..Paraliza brzo nastupa.Polazi od piramidalnih celija.udlage.add.elektro th.koja dugo traje-imobilizacija (gips. -slab kvalitet materije. -podlakat:pronacija -saka:volarna flex.aparati) -termo th. palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. unutr.Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.zahvata proksimalne delove ekstremiteta. Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija.hemoragija.Primarne promene su na misicima i nervima.koja polaze iz celija senzomotorne kore. -virus varicele (toksicni faktor).kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma.equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. flex. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.zahvata sva 4 ekstremiteta.mozdanom stablu. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori. zapaljenski procesi.

a u stojecem stavu stoji na petama.anestezija. 26 .tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.misljenje.a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv.nema patoloskih refleksa.atrofija GE 2.intrakranijalna hemoragija. Kl.disanje 3. Postoje tri oblika:1.atrofija misica.ne moze da uradi dorzifleksiju stopala.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi.a bol se javlja na palpaciju. Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine. Kl.tj.infarkt mozga (tromboza.gutanje.Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca. “fenomen peroreza”.postoji nesklad u pogledu pacijenta.a na DE na ekstenzorima. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.odsustvo refleksa.Piramidnog je porekla. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.tj.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.intelektualni poremecaji (paznja.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji.suprotnu od ostecenja hemisfere.Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.govora (afazija) -poremecaj gutanja.zvakanje. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela.-klasicni.Zavrsava se letalno. slika:-ostecenje CMN i PMN.vida (hemianopsija). AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti.a pada samo u izuzetnim prilikama.embolija) -trauma.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan. mogucnosti restauracije postojecih funkcija.emotivni i psihicki poremecaji.kontrakture.obicno se ljulja.Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.spasticna parapareza DE.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.pamcenje).

procena vida.socijalni status.obim pokreta.spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).fleksija kolena.unutrasnja rotacija nadlakta.Na taj nacin promene.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.ekstenzija kolena.plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.addukcija.fleksija i supinacija podlakta.pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.izvrsiti korekciju.pol.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.spoljna rotacija nadkolenice.-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule.obim i duzina ekstremiteta.trenutno stanje pacijenta.podize se do 90st fleksijom.addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.elevacija ramena.DE flektirani.Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.ektenzija i pronacija podlakta.rolovanim jastucima.Ako pacijent lezi na zdravoj strani.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.tutor longete sa krilcima).udlage.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .pokretljivost i pomagala.Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.to cini terapeut.Dg.duboke patike. Faze hemiplegije:1.procena hoda. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.kontraindikacije.sluha.godina rodjenja.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.depresija.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.fleksija.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.anamneza (licna i porodicna).akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj.plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.trakama.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).udlagama. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.

pasivno rolanje. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 .Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe.pa sedeci polozaj.kao i ocuvanje seme pokreta.sedecem i stojecem polozaju. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret.sedeci sa spustenim nogama.Koristi se oscilatorni sto.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju.hod sa pomagalima.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu.Ruke su pored tela.uvezbavanje hoda.Postepena vertikalizacija-polusedeci.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.a njihov hod moze da postane gotovo normalan.Npr. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.jastuci.dorzalna fleksija sake.dok je postepeno ekstendira.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad.flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.ali nikako preko zdrave. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.tehnike:Bobat.jer aktivnost pacijenta povecava spazam.Signe-Brunnstrom.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.ekstenzija i supinacija podlakta.tzv.stojeci.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena.od prostog ka slozenom. -3.Noge su prethodno spustene niz rub stola.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma. -2.Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga.Kabat.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci.faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.palac na ruci.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala.Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.

tumori. Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. opustena ruka). PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo.kasnije i glavu.narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza.encefalitis.Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.ruke su uz telo lako flektirane u laktu.pa prstom druge ruke).glava DA i NE.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci.trovanja manganom i CO.stanja kv sistema.ali prilikom primicanja kasike do usta.100% oporavak nije moguc.Zahvata ekstremitete.Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.cak i da trci ako 29 . Kl.tj.Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.postoji anteropulzija. Prognoza zavisi od:zivotnog doba.ostaju sekvele.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.stopalo se vuce po podu. Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta.traume. U snu tremora nema ili se smanjuje.saka se otvara). patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.trajanja i dubine kome.a nesto manje u nucleusu caudatusu.pomocu peskira.

gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost. -hidro th uz nadzor.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.Ima 31 par spinalnih zivaca.je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.a kod dece i do L3.pisanje.akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES.zvakanje.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.usporen. SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela). Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.isto tako seda i ustaje sa stolice.monoton.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.kontrolise polozaj glave u prostoru.koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.vezbe disanja.govor je nazalan.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia).govor.muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe.masaza -rth.8-1cm.oblacenje.T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.tj.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje.polozaj tela u odnosu na G.Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.polozaj glave u odnosu na telo. debelog creva -seksualni poremecaj 30 .polozaj tela u odnosu na DE.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima.bol.skandirajuci.

nema atrofije.faza mobilizacije:faza kolica..Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije.materijalni status.kontraindikacije.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th.povreda.pojava patoloskih refleksa.2. 2.pelvicni pojas i hod sa aparatima. Kl.hod sa stakama nije moguc.faze:nega disajnih puteva.a rad timski.Pristup je individualan.fazu.:-ime i prezime.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.sportske aktivnosti 31 .latisimus. Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.pelvicni pojas i hod sa aparatima.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.godiste.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).faza imobilizacije. Prva pomoc je transport do prve zdr.vezbe balansa.nema fascikulacija.S.EDR je negativna. spinalis.faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.voditi racuna da ne dodje do opekotina.hipotonijom.pol.oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.Rhb pocinje od momenta povredjivanja.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.ETH.pojacani refleksi.Faza spasticne paraplegije.Karakterise se mlitavom paralizom.vezbe iskoraka.faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura. Rhb 2.faza stajanja i hoda.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.da li je samostalan.a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija. F..oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija.oduzet m.hod sa podkolenim aparatom. Rhb:1.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.zanimanje. Rhb 1.hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.povecanje snage pareticnih misica.oduzeti podizaci stopala.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.a u 2.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.

Uzrok ostecenja:trauma..nema Valerove degeneracije. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena. -hidro th (duseci oko vrata.retko spasticna paraliza GE.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).kongenitalne anomalije.QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n. Th:-je kao i kod paraplegije.ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci..duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.degenerativne promene.koje nastaje kao posledica traume.nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).delimicno latisimus i pectoralis. Uzrok:skokovi u plitku vodu.spasticna DE i misica trupa.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.jer dolazi do regeneracije.biceps ocuvan.percepcije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.ishemije.koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1).Postoji totalna motorna i 32 .slika komplikovanija.neoplazme.a tek onda termoalgezijski.stim sto je kl.intoksikacija.Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon.Ne radi se operacija.infekcije.To je mlitava.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon.saobracajne nesrece.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA.Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta.ADZ (pisanje.kao i misica trupa.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.dok je vezivni ocuvan. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.ocuvani rotatori.

koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. i 2.8 i Th1).aneurizma.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.zapaljenje. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th.ulnaris.musculocutaneus -n. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.5 sakralnih i 1 kokcisni.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n.DD.a od njih zavrsni nervi.palac je u abdukciji i repoziciji.Ruka nemocno visi pored tela. 3.mijelinskog i vezivnog omotaca.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.radialis Prednje grane 1.tumori.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija.axillaris -n.parafin.Ima ih 31 par:8 cervikalnih.cutaneus brachii medialis -n. Uzroci ostecenja:trauma. Pleksusi (cervikalni.ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .a iz distalnog gliom.Nema regeneracije.nadlaktica je u addukciji. Periferni nervi postaju iz plexusa.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.cutaneus antebrachii medialis -n.Potpuni oporavak je nemoguc. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.otoci.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.Misici sake su ocuvani.brahijalni.senzitivna oduzetost.7.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.5 lumbalnih.a nastaje povredom korenova C8 i Th1. 2. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.kongenitalne anomalije (vratno rebro).12 torakalnih. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.Ruka visi pored tela.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.unutrasnjoj rotaciji.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji.6.a podlakat u ekstenziji i pronaciji.kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.

brachialis.RADIALIS (C6.teres minor i jednu senzitivnu n.Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).biceps brachii i m.supinacija i fleksija nadlakta.Otezani su pokreti ext.vrata radiusa.supinator.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice.palac u addukciji Uzrok:trauma. prstiju.triceps brachii vrlo brzo atrofira.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n.volarna fleksija sake. i horizontalna abd.ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.klinicki i neuroloski pregled.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.m.edukacija majke.carpi radialis longus et brevis.hirurska th. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st).brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.Inervise m.luksacija ramenog zgloba.vaskularna oboljenja.m.DD.ADZ -rth-igrackama kroz igru.MUSCULOCUTANEUS (C5. Ostecenje m.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.EMG.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta.AXILARIS (C5.ext.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva.triceps brachii.M.obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m.digiti quinti.Otezani su pokreti fleksije podlakta.ext.ext.psiho th.brachioradialis.prelomi humerusa. 34 .podlakta i sake.i senzitivnu n.m.brachialisa.dorzalne fleksije sake i ext. N.Saka ima izgled “visece sake”.biceps brachii i m.kasnije finije radnje.m.Nemoguca je abd.m.ortoze) Dg-anamneza.Fleksija je moguca akcijom m.ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa.hidro th -kth-pokret.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta.pollicis longus et brevis.m.8 I Th1) krece od donje ivice m.7.radna th (okupaciona i funkcionalna. i supinacije podlakta.axilarisa).Polazi iz pazusne jame.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.funkcionalna.carpi ulnaris.m.koja inervise m.Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.teres minor i m.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.zatim probija m.Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran.m.citostatici.ext.m.indicis.digitorum communis.C6) u pocetku lezi spolja od n.m.Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.coracobrachialis.Javlja se atrofija deltoideusa.axilarisa.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta.flex.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. nadlakta.intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.Ima dve zavrsne grane:motornu. N.ext.-hidro th.vezbati manuelni hvat. N. Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m.ED.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran). Th:-parafin -galvanska struja.ext.. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina.ispad senzibiliteta u tom podrucju .

clanka.flexor digitorum superficialis.opponens pollicis i mm..flexor pollicis longus. Th:-kth-obim pokreta.vitam B -fth-hidro th. et 2. Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta.kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine. i 3.4) nastaje od tri zadnje grane drugog.palac u abdukciji.ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1.lezije karlice. prsta.traume.Pri pokusaju da se formira pesnica. lumbalnog nerva.7.otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.sartorius i m.Hvat je otezan.m.spusta se medijalnom stranom ruke.pectineus.volarne strane 1. i 3.repozicija luxacije coxe congenite.iliopsoas.opstrukcija a.krio th (za cirkulaciju)..pectoralis minor-a.edem ligamenata.m. i 4.3.2. i mm. i 4.m. N. N.manuelna masaza..femoralis.razderotine.luksacije.Nemoguca je opozicija palca. Inervise:m. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).uzimanje citostatika.qps.lumbricales 1.2.FEMORALIS (L2.G.a ekstenzija 2.palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).m.upotreba forcepsa u toku porodjaja .Njima je pridodata nishodna grana 12.flexor pollicis brevis (povrsna grana).Atrofija interosealnih misica i hipotenara..flexor digitorum profundus 3.frakture.pronator teres.flexor carpi ulnaris. Inervise:m.ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. 35 .ULNARIS (C8.m.adductor pollicis.lumbricales 3.zatim fleksija 1. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani.u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.on stoji u ravni dlana. Uzrok je:tumor.m..m.m. Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.3.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake. torakalnog i ushodna grana 4. Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. clanka i opozicija malog prsta. Uzroci:lezija plexusa brachialisa.a kaziprst u hiperekstenziju..razvija se “majmunska saka”.. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.posto palac ide u abdukciju. 1.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena.snaga misica.interossei.m.opponens digiti quinti. pronator quadratus.Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.m.prelazi preko lakatnog pregiba.m.Th1) nastaje kod donje ivice m.flexsor carpi radialis.a fleksija 2..flexor digitorum profundus (radialni deo). i 3.flexor pollicis brevis (deo).MEDIANUS (C6.3..m..Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.flexor digiti quinti. prsta. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.N.medianusa u kanalu rucja.silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.Prolazi iza preponske veze. Lecenje je hirursko.m.abductor digiti quinti.m.abductor pollicis brevis.m.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.tendosynovitis.flex.m.opozicija i flexia palca.volarna flexia sake.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.Motorno inervise m.2.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a.

addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice. Uzrok povrede:direktna trauma.tibialis anterior.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n.psoas major-a.plantaris medialis i n.PERONEUS COMMUNIS (L4.luxacio coxe congenita.extensor digitorum longus et brevis.adduktor magnus i zglob kuka.motorni i senzitivni problem. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac.3) kao i n.obturatorius externus.TIBIALIS (L4.adduktor longus.a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.5. Uzrok povrede:diskus hernija.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).m.adduktor brevis.peroneus communis i n.prelomi karlice.extensor halucis longus.m.peroneus.i ispred kolena.3.Nemoguc je hod na petama.peroneus longus et brevis. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.ishiadicus-a.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n. Inervise:m.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.Otezani su pokreti:fleksije.5.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a).gracilis.m.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.a ne preko pete.obturatorius externus. Inervise:m..fraktura.gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge.ISHIADICUS (L4.stap -fth-ES.pectineus.m.2. -PLEXUS SACRALIS (L4.m.m.abdukciju i pronaciju stopala. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog. i S1.tibialis-om.Izlazi kod unutrasnje ivice m.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge.Nemoguca je fleksija kolena. N. N.S1.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.OBTURATORIUS (L2.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m.lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).tibialis.a po izlasku iz kanala daje dve grane:r.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.ishiadicus-a sa n.anterior koja ozivcava m.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.hod uz stepenice.gips.2.S1.Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.ustajanje sa stolice.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. 36 .Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).adduktor brevis.posterior koja ozivcava m.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan. N.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.m.m.Otezan je hod po neravnom terenu.nestrucno davanje injekcije.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).peroneus tertius.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.longus et magnus.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.5 i S1.m.5.3) N.plantaris lateralis.

infekcija srednjeg uha.dijabetes.lumbricales et interossei.rubeola.kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje.Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.tumori.Inervise:m.trnjenja.borba protiv kontraktura.Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.upale.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B.ES. -u miru:izbrisane su bore na celu.flexor hallucis longus et brevis.parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa..parestezija.promaja.a zatim i raspada.oko nevoljno suzi -epifera.zbrisana je nazo-labijalna brazda. N.popliteus.hrana upada izmedju vilice i obraza.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.pronizon) -kth-pred ogledalom.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).tj.javljaju se troficke promene.alkohol.Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.m.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise. Uzroci:-endogeni-avitaminoza.male boginje.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).oko je nize otvoreno.koji sadrzi motorna.ugao usana spusten.hladnoca.usne povucene ka zdravoj strani.pneumonija.flexor digitorum longus et brevis. Funkcionalna procena:anamneza.m.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 .promene radnog mesta ako je neophodno.usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.tibialis posterior.ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”.izrazava emocije.m.EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske.mravinjanja.odrzanje snage i elasticnosti misica.Hod na prstima nije moguc.procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede. Uzrok:prelom kosti.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.tj.m.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).vidi se beonjaca). ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.m. na korenu. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. kranijalni zivac.mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska).foto th (IR).FACIALIS (Belova paraliza) je 7.kortikosteroidi.plantaris i mm.Refleksi slabe i gase se..govori.oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).

DE:blaga fleksija kuka. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.brzine i izdrzljivosti.te je neophodna traheotomija. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola. Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st..obazrive pasivne vezbe.To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.fleksija kolena 20 -30st.ES -kth-korektivni polozaj.DD.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).slabost lumbrikalnih misica.postepena vertikalizacija. 1.koriscenje pomagala. Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.hidro th.elevacija. Indikacija:mirovanje. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja.psiho th Rhb 1.kranijalni nervi (najcesce n. Rhb 3.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.frotir izmedju palca i dlana.vezbe snage.vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala.pasivne vezbe.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.facialis).a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.zatim vezbe disanja i cirkulacije.dok je secanje na starije dogadjaje 38 .jer je zivot u opasnosti.Radi se funkcionalna procena i th.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.polozaj na ledjima.aktivne vezbe.osteceni.povecanje snage misica i obima pokreta.Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka.pozicioniranje.faze-stadijum oporavka:vezbe disanja.Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk.javljaju se i paralize respiratornih misica.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima. Rhb 2.pozicioniranje u postelji na svaka 2h.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.faze-definitivna faza:koordinacija.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta).prsti polusavijeni.Mogu biti zahvaceni sfinkteri. Kontraindikacija:zamor.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. 2.rad na povecanju obima pokreta. 3.EF.

euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova.cetvoronozac.psiho i muzicka th.na sirokoj osnovi.bolesnik preterano podize noge.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.niti kad je toplo.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.prvo sa otvorenim. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN.Misljenje je ocuvano.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. Rhb:-medikamentozna (pronizon.ACTH. Javlja se u tri oblika: 1.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.Radi se o demijelinizaciji.a najvise je pogodjena koordinacija.toplota.Zarista su mala.aparat za stabilizaciju hoda.vec predvece kada je pacijent odmoran.stres.smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. 39 . sa razmaknutim nogama.To je bolest nepoznate etiologije.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl.Postoje planirane i neplanirane .multipla.tronozac.a kad ih spusta udara jace o tlo.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl.Zahvata i ushodne i nishodne puteve.ocuvano. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet.tj.kolica.parapareze ili monopareze.peronealni podizac -ADZ.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.slikom.fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.slikom autoimunoloskog encefalitisa.EF.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. Kl.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap.benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.stake. degeneraciji mijelina. Kontraindikacije:zamor.Javlja se fenomen carape i rukavice.prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.slabost u vidu hemipareze.Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.infekcija.

toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).ne cedi se i ne susi na suncu.hematom.fth-hidro (cim zaraste rana). Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.misica druge noge i GE.psiho th.aponeuroze.trupa i obe noge.fokomelija).uzimanje mera za protezu.ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.Pritisak na distalnom delu je veci.kongenitalne anomalije.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom.Bandaza se radi elasticnim zavojem.Mogu biti:kao posledica M.sapun. Higijena proteze:dfc sredstvo.kongenitalne (amelija.nauciti ga kako se koristi.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje.preprekama.dekubitus.podizanje kondicije. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti. Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza.traume.redukcija edema.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.degenerativne promene) -inaktivitet. Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.opstu kondiciju.vezbe disanja.zapocinje se cirkulatorno.posusivanje i inspekcija.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom.koordinacija.prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.vaskularnim oboljenjima. Higijena carape:mlaka voda. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.cikatriks) -dezmogene (fascije.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.Birger.nega patrljka.nacinom aplikacije i delovanjem.vezbati hod po strmoj ravni.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.opekotine. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.infekcije.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.po zarastanju oziljak treba biti slobodan.lezista proteze se menjaju.npr.neophodno je ciscenje lezista. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE.masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.stepenicama.abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.kth.delovati na psihu.dijabetes melitus.malignim oboljenjem.stabilizacija patrljka.edukacija o protezama. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.obuka hodu sa stakama.bandaza (konusni oblik). Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.uzrokovane traumom.

fizicko opterecenje.malaksalost. Bolest pocinje postepeno.korektivni polozaj.trauma.delovanje tezine susednih. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj.elasticne naprave (Glisonova omca).Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje. R.A.pojacano znojenje.tj.A.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba.teske infektivne bolesti.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.gubitak mase.preko koturace.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano.BEHTEREV 2.) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G.psihicko uzbudjenje.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.klimakterijum.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.Kasnije se javlja bol.porodjaj. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob.gubitak sna.devijacije.ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno.Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima.tj.kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija.pri cemu je zvakanje otezano.bol ne na pritisak i spontano. -M.nema crvenila.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob. Deformiteti sake:1. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 .a kasnije spontano u miru.a zatim:subluksacije.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.povisena T.periferne interfalangealne.fibroze i ankiloze. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.Otok je vretenast.nepoznate je etiologije. dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni). zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne. REUMATIZAM 1.ruka terapeuta.ZAPALJENSKI:-R.prvo pri pokretu ili pritisku. rot. proksimalnih segmenata.netipicnim znacima:umor.

Rucni zglob:volarna fleksija. rhb u 2.kontr. sa ulnarnom devijacijom 4.rame u laganoj abdukciji.:rame:add.lakat u laganoj fleksiji.IFS..kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu.Berkova cista).ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin.Longete se nocu ne skidaju.”90:90”-na palcu:flex.ovojnica.fleksija distalnih 2. Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol.hidro th.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5.a hiperekstenzija i IF 6. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza. IF zglobovi u normalnom polozaju.ES.DD.lakat:flex. 2.fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline.EF (KJ).dok su distalni u flex.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th. 3.atrofija noktiju.soli zlata.laser.Funkcija sake je izgubljena.hidro th.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji).burze (burzitis.valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze).misice koji atrofiraju.”cekicasti prsti”-prox.koleno u ekstenziji.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce. i MKP.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima.zbog kontrakture.subkutani cvorici. Deformiteti prstiju:1.vaskulitis. od 90st.salicilati.ovojnice (oksidativni tendovaginitis).Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju.rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st.UZ (male doze zbog osteoporoze).prsti u fleksiji od 15st. kontraktura 3. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive.”fokino peraje”-flex.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF. u prox.a koza sake je naborana u vidu rukavice.tetiva.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete.”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex.”rupica za dugme”-flex.kao transpozicija i plastika tetiva 42 .mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce.Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.

kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje).a kasnije prisutni su i danju i nocu..cervikalna lordoza naglasena.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota.Uzrok je nepoznat.Meri-Strumpl).nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.To je hronicno.pokretljivost grudnog kosa..ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava.lumbalna lordoza zbrisana.Ogranicena je sagitalna pokretljivost. Kl.ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca.a vezbe se rade svaka 3h.nose se izmedju vezbi. -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max.U pocetku bol se javlja ujutro.S.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova. ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1.a zatim se siri ascedentnim putem (M.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max.struktura kicmenog stuba.promaja.BEHTEREV:vitalni kapacitet.-kth-nosenje korektivnih udlaga.ali samo do kolena.Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.odmah ispod C7.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.umor.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 .torakalna kifoza naglasena.kukovi i kolena u semifleksiji. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost.Normalno je od 5-7cm. ekspirijumu (u visini mamila.gubitak apetita i gubitak mase. inspirijumu i max.Pacijenti sve manje setaju.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.grudi uvucene.stomak isturen.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. F.tj. M. fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max.Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.obim pokreta zgloba kuka i ramena.ramena isturena napred i dole.sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima.progresivno oboljenje evolutivnog toka.

pokreti su ograniceni i bolni.atrofije i kontrakture misica. -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.spreciti kontrakture i ankiloze.tj.opterecenja zgloba.spreciti kontrakture.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.kukova i ramena.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.i 10 cm iznad toga-Ii=4.UZ.DD 3.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol.Na kostima se takodje javljaju promene.resice joj postaju debele i nezgrapne.5 Ui=6.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).promena radnog mesta.koja gubi svoju glatkocu.atrofije misica.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.To je faza “dekompenzacije artroze”. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.grudi isturene.kada hoda glava je prava.koja postepeno propada i degenerativno se menja.npr.Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). na saci se javljaju cvorici.ramena zabacena nazad.ocuvati pokretljivost kicme.dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza.a na prox.tako da nema opasnosti od ankiloze.I zglobna casica se donekle menja.poremecaja statike i dinamike.Ova faza je prolazna.bez jastuka. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske).monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.ali nema ankiloze.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.obuka torakalnom disanju 4.fth-hidro th.a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije.ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.5 Ri=1.ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.Zglobne povrsine postaju grube i hrapave.a zglobni prostor se suzava.ES.tako da ona luci tecnost u zglob.traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba).rth-okupaciona. -cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.buja kostano tkivo.on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu.stomak uvucen 2.da bi se istegao m.Ukoliko se javi upalni proces. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.pa funkcionalna.kongenitalne anomalije.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 . If zglobovima Sausardov cvoric.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu.kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta. Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih.odrzati kostalno disanje. Rhb:1.

stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.a koleno trpi.ukocenost.UZ. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje. Kod coxartroze kuk boluje.bol.kongenitalne anomalije.pomagala-stap.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma.IR.-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). Kl.parafin). GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).najpre samo pri duzem stajanju i hodu.rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.S.krepitacije.povecan obim preko kolena. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola.adduktorna i spolj.gena valga i vara. COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.krepitacije. F. Uzrok:prekomerna telesna tezina.aktivne vezbe.-hipotrofjia.bolna osetljivost.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.parafin.povecan obim preko kolena. Kl.traume (lux.pojava burze.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen.slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.Ako je skracenje malo ide povisica.a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.zovu se spondiloze.sepa.misica.ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.S.startni bol.Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 . Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju.jer hrskavica nije vaskularizovana. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj. Rhb:-fth-termo th (KTD.Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.hipotrofija .Bekerova cista..hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci). Uzrok:prekomerna telesna tezina.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.fleksiona kontraktura.fraktura male sanata).hipertrofija.a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.elektro th.cime se uklanja spazam i smanjuje bol).elektro th (DD. DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.fleksiona i adduktorna kontraktura.fleksiona kontraktura.slika:bol.poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna. F.

LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme. Javlja se u obliku:-1.nejednaka duzina DE. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.a sta smanjuje.poremecaj statike-deformiteti DE.da li se javlja prvi put ili ne.da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. Kl.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme.sakralizacija. -ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n.kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.gde i kada.rigiditet.lumbalne vertebrogene insuficijencije.pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.oboljenje bubrega.pojava skolioza.bol. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.degenerativne promene kicme (diskus hernija.peroneus) 46 . Dg.zapaljenje nerava..hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.tj.peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.L5 srasta sa S1 Kl. Rhb:-fth-termo th.da li mokri-poremecaj sfinktera.da li je lokalizovan ili se siri.Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece.jer 5-ti nije srastao. Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu.trudnoca.jer je manje pokretan.Na torakalnom se javlja redje.pojacan tonus PVM.lumbalizacija)..odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.sta ga povecava. Uzroci:trauma.inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.ginekoloski problemi).menstruacija.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.akutne lumbalgije-lumbago 2.tibialis-S1) i na petama (n.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n.spondiloza).prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3. na cervikalnom i lumbalnom delu.ogranicena pokretljivost.slika:-bol (pitati pacijenta kako boli.

diskus hernija).povecana je pokretljivost. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna.qps.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.da sve radi u bloku kicmenog stuba.tj. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno.nagli.To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.unutrasnjoj strani lopatice.a ispod njih ide jastuk.angina pektoris.a.vazodilatatori.ramenu.postoji spazam PVM.-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n.neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.Paziti na telesnu tezinu.ramenu.ramenu. Kontraindikacija:brzi. Kontraindikacija:brzi.ramenu.IFS.) -rth-okupaciona.duz pete i spoljne strane stopala.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. Kl.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela . C5-bol u vratu.Polozaj moze biti i potrbuske.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.rotirani pokreti.prednjoj strani ruke C6-bol u vratu. -kth-staticke vezbe (m.EMP. polozaj koji je najmanje bolan.Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th.degenerativne promene kicme (spondilitis.zapaljenske promene.pacijent u toalet ide sa stakama.jer meka postelja namece fleksiju kuka.Polozaj moze biti na ledjima.Posle trakcije pacijent se odmara.Pokreti moraju biti lagani. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.slika:-bol u vratnom delu.vertebralis ili vratnog simpatikusa.tvrda.Treba izbegavati sedenje u fotelji. CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. 47 .Wiliamsov polozaj.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa).unutrasnjoj strani lopatice. Uzrok (etiologija)-trauma.Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu.nagli.spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu.ADZ.da ne sedi mnogo.DD.noge su savijene u kukovima i kolenima.da se ne nosi teret.a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).ali se stavlja jastuk ispod stomaka. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.dugi prinudni polozaj.EF.svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature.hidro th.hidrati.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser.a ne kolicima.

Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .brzi oporavak pacijenta.infekcija.-bezcemnetna -totalna -cementna.od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata.ali zato ove proteze duze traju.omota se zavojem.luxacio coxe congenita.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu. Podela:1.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana.hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.-parcijalna 2. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova).Tvrd kartonsloj vate.okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi.gubitak funkcije (coxartroza.kontraktura.Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme.fractura coli femoris. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol.obuka pozicije glave i ADZ. -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova. Rth-okupaciona.UZ -termo th.podlakat.jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete. Kontraindikacija:brzi.rotacioni pokreti cervikalne kicme.oslobadjanje od duge imobilizacije.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme.ogranicenim pokretima glave. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze. -fth-elektro th.GA.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.gonartroza. Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.nagli.retrofleksije.tumori).laterofleksije i rotacije glave i vrata).brza vertikalizacija.toplota (jer pojacava nadrazaj).Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.

sedenje na prekrstenim nogama.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. 2.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m.tj.-14. Od fth-termo th.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.pri spavanju jastuk izmedju nogu.add.jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.supraspinatusa.-7.unutrasnja rotacija.Krevet treba da je visok.posao kojim se bavi.ali najcesce u podrucju ramena..a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.Kontraindikacije:fleksija preko 90st. VESTACKA PATELA klizi gore-dole. 1.tj.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.naglo prenosenje tezine na tu nogu.Bolest nije tesko prepoznati.tj.Svi pokreti ramena provociraju bol.gluteus -Od 2.Tako nastaju fine naprsline tetive.deltoideus brzo atrofira. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.postepeno opterecenje kuka. pad na opruzenu ruku.ali vece rupture tetive m.supraspinatus-a.dan-sedenje na ivici kreveta.retko zahvat oda ramena odjednom.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije. -1.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd.kada je nemoguca abd.tetiva duge glave bicepsa.jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna. 49 .infraspinatus-a.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.subakromijalna burza 3.subscapularis-a i teres minor-. preko srednje linije.qps i m.tvrd. 1.. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE.Periartritis je lezija.noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu.nedelje-pokusati bez staka. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu.hobi.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.izotonicne vezbe stopala.abd.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.nikako levo-desno.sedenje na niskim stolicama.hod u razboju i hod sa stakama -4.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.doci ce do delimicne.nedelja-ulazak u bazen.pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.okretanje.hodanje uzbrdo i uz stepenice. Najcesce zahvata:-tetivu m.fleksija i ekstenzija u kolenu.M.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame. ostecenje periartikularnih struktura.nagli pokreti karlice.cucanj.-blaga fleksija.uslove zivota. nadlakta.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.Tetiva m.a na 120st se ukljucuje preskok.dana..na 60st se ukljesti.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.pre i posle nema bola.koju cine fascije m.elektro th.

IFS.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora). Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m. Th:-mirovanje.Tendinitis m.pasivni pokret-do bola.Postoji pozitivni (+) bolni luk.preopterecenje misica.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.UZ.slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.pa je rame blokirano u abdukciji.DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.UZ.infiltracija kortizona -fth-krio th.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera.jer to povecava bol).kovaca) Kl.KTD.tj.aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.IFS 50 . BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji. ENTEZOPATIJE upala enteza.IR.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.Tetive taru deo burze. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.Kapsula srasta sa drugim strukturama.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain).UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.mehanicki faktori Th:-mirovanje.ahilova tetiva Uzrok:trauma.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.antireumatici -fth-krio th.a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage.medikamentozna th-infiltracija kortizona.To je vanzglobni reumatizam.spolj.Javlja se bol i otok dela tetive.rot.opterecenje.Olaksava pokretljivost tetiva i misica.stisak sake je bitno oslabljen. Th:-fth-UZ.DD.vozaca. Cesce je lateralno.privremena imobilizacija. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th.a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.Tendinitis.ruku drzi u addukciji.pri palpaciji protiv otpora. hvatista za kost.Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.atrofija i ogranicena pokretljivost.a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.krio th.

Javlja se hormonska disfunkcija.Pokreti su ograniceni zbog bola.L delu.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti.fenomen “madraca”. METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu. CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo.degenerativnim procesima. zena.masaza.UZ.infekcijama.vratu.koje snizavaju lumen obolele arterije.venske i limfne). sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju.a tonus je povisen.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita.a kasnije i vece smetnje.obuca.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima.vec hipertrofija tkiva.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.Najcesce se javlja kod starih ljudi.Rth.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M.misic je krut.Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2.tj. Th:lekovita infiltracija anesteticima.hidro th.Kontraindikovana je primena toplote i hidro th. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci.dobra odeca.U misicima se javljaju mialgije.tj.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke.Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.sagorevanje masti je smanjeno.Dolazi do atrofije tenara. Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA.UZ.To je upalni proces prouzrokovan virusima.poremecajem metabolizma.Kod mladih ova bolest predstavlja problem.bol i smanjenje funkcija.nema objektivizacije subjektivnih tegoba.tj.Rejno 3.stvara se edem. 51 .Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica.higijensko dijetetski rezim.Obicno zahvata dominantnu ruku.sauna. bolne tacke.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.ledjima.starijih.Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.Lokalizuju se na usnoj skoljci. Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno. Srece se kod gojaznih.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.javlja senervoza. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF.Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.Lig.medikamentozna th.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu.neuro-vegetativni poremecaj.

Lokalizuje se najcesce na DE. VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu.Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja.Birger (pusacka noga) je progresivno.znojenje dlanova i sl.U ovim situacijama moze doci do infarkta.gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba.Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju.a ekstremitet je topao.Vremenom dolazi do nekroze jagodica.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.bledilo koze.glatka.sjajna.sed sa prekrstenim nogama.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena).cirkulacija u venama je usporena.Daju se vazodilatatori.srasla sa podlogom.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.nekretanje.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji.To stanje traje oko 10min.Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.Na hladnoci ruke pobele.a pokreti ograniceni.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).Pocinje rano. Kontraindikacija:toplota.porodicna predispozicija.javlja se otok.Stetni faktori su holesterol.DD.alkohol. -M.Krv kao da protice kroz staklene cevcice.EF. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.genetska bolest venskih sudova.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.Dozvoljen je dozirani napor.a kasnije i kada su izlozeni toploti.Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).suva.gojaznost. Uzrok:-dugo sedenje. VENSKI SISTEM: 52 .a onda dolazi do stabilizacije.Hod je otezan.sto iziskuje amputaciju.vitam B i antikoagulansni lekovi.povecan venski pritisak.Najcesce se javlja na prstima ruku.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela.lastis dokolenica.kod zena u 3.u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna.nedovoljno kretanje. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje.smanjena aktivnost.javljaju se jaki bolovi umiru. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode.Prsti su hladni.tanka.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona.masnoca. deceniji.Neophodno je odvikavati se od pusenja.U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.Najpre je funkcionalne prirode.stajanje.Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti. i 4.pusenje.Od lekova daju se vazodilatatori.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda.KTD. -M.

Kontraindikacija:termo th. to bi bio ulaz za infekciju.inhalacija. heparin. 2.klinicki pregledi.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu.pol.drenaza.Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene.iskasljavanje.To je cesto i hronicno oboljenje.Inspirijum je kratak. CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje).a sama pojava je ireverzibilna. RESPIRATORNI SISTEM 1.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba.vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene.Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae. LIMFNI SISTEM (limfo-edem.pectus carinatus.inflamaciju i hipersekreciju.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav.jer moze doci do infekcije.EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova.elevacija.zatim otok.slika:visoka T.ne smeju da nose visoke potpetice. Uzrok:obstrukcija.akutnog i hronicnog toka. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.uslovi stanovanja.pa donji segment.Vrsi se drenaza-prvo gornji.bol.druga oboljenja.tj. razlicito dugo.ekpektoracija. 4.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje.kasalj.Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta. i hod je otezan. F.tj.Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje.da bi se olaksalo disanje.-godine starosti.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva. Kl.automatizacija iskasljavanja.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje. Th:-relaksacija.Postoji faza egzacerbacije i faza remisije. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu.tesko disanje. Tromb se javlja zbog spore cirkulacije.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove).Napad moze da traje nekoliko dana.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min. Potrebna je promena radnog mesta.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje).S.medikamentozna th (antikoagulansi).Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada.FLEBITIS.tj.kasalj. 3.Ekspirijum je otezan. Th:-mirovanje.Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak.vitalni kapacitet.a onda se javlja status askaticus.nego da se organizuje. 5.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja.ako radno mesto zahteva stajanje.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju.PNEUMONIJA je zapaljenje pluca.Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda.povisen TA.spavati sa eleviranim nogama.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti.ucenje adekvatnog tipa disanja. Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema.posebno ujutro “na puna usta”.

suncanje.stres.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.alkohol.otvoriti prozore.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest.udubljene.higijensko-dijetetski rezim.Daje se nitroglicerin ispod jezika.kako se prenosi.xifoideusa -nivo ispod rebara.asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi.pozicioniranje.analiza statusa.scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba. Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th.LAB.S.bol u zeludcu. 4.ne dolazi krv.hladan znoj. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci.Kod manjih javlja se oziljak.TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu.slika:nocno znojenje.a kod vecih ruptura ili smrt.kruskast. Rhb:-covek je celina.tahikardija.krvav ispljuvak.hirurska. F.. Th:-konzervativna. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1.sputum Kl.opsta malaksalost.provetrena prostorija.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5.polozajna drenaza.snaga trbusne muskulature 6.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th.cijanoza.voditi racuna o psihickom statusu. Kl.ledjima.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast.pad pritiska.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.levkast.vilice. 3.prisutan je strah od smrti. Dg. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma.glave. 6.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija.opsta kondicija.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc.neaktivnost.da lezi i miruje.Faktori rizika su:povecana telesna tezina.duz ruke.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa.slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema.relaksacija -kth-disajne vezbe.pusenje.:klinicka slika.trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica.zabranjeni su bilo 54 . Th:-aerosol th.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva.

fizijatar.:blagovremeno i tacno postavljena.5cm od rucnog zgloba.Praktikovati umerenu aktivnost i hod.bez posete.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje.faza:-1.kukovi) -3.u kojoj je fazi infarkt.da li je to prvi ili reinfarkt. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu.potreban je mir.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa.radni i fizioterapeut.vise hoda. -zapoceti sto pre.pacijent ide kuci i na posao.nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi.nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo.Plan i program individualani.Nastaje pri padu na ispruzenu ruku.ogranicena fleksija sake i prstiju.laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2.socijalni status.a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog. 3. F.godine starosti. 1.sake.Puls i pritisak se stalno mere.. DODATAK: 1.medicinska sestra.psiholog i socijalni radnik.extensor pollicis longus-a.pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.eventualno da hoda 2.preostale funkcionalne sposobnosti.-pol.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.ako je tezi infarkt.kolena.) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.. Dg.Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura). Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.kakvi razgovori sa pacijentom.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena. Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M.prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2.faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.faza:-napusta postelju.S.nedelja:-vezbe opste kondicije.prelom nadlakta: 55 .aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije).tisina. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.

prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4.sto pre vertikalizacija 5. 3.drenazni polozaj 3.pravilna ishrana 2.prelom metatarzalnih kostiju.prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5.prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.prevencija dekubitusa:-promena polozaja.-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3. DE: 1.prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4.higijena pacijenta i postelje.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6.poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata). 2. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1.prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.atrofija misica:-pokret i ES 56 .

osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake.leva staka.Imamo dve tacke oslonca. Rhb sprovodi tim strucnjaka. 2.Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje. 3. Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme. 5.jaci ekstremitet.Obe stake i privlacenje tela.7.Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela.podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake.slobodni ekstremitet donji.decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2. REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje.tj. Invalidnost je narusavanje integriteta.leva staka i desno stopalo.usled cega dolazi do smanjene sposobnosti.Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina. OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa.kao i problem interpersonalnih odnosa.privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka.Potrebna je veca ravnoteza. celina. 3.traume ili kongenitalne anomalije.a drugi ne moze.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod). PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 .tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu.a nastaje kao posledica prethodne bolesti.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma.dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo. INVALIDNOST (in-validus. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka.Uvek imamo 3 tacke oslonca.leva staka.trotaktni:-obe stake. 4.levo stopalo. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1.a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem.desno stopalo.

-socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema.Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja.Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva. 58 .a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja.a kroz razlicite medicinske postupke (KTH. rada. -profesionalna rhb je zavrsna faza rhb.FTH. PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb.sport. CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija.hirurska intervencija. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema.ortopedska i proteticka pomagala).tj.-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful