TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

tj. atrofije misica.tj.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.urinarna infekcija.okretanje sa stakama u mestu.ES.uzrast.losa repozicija. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.osteosinteza -srafovi. Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.faza je faza organizacije hematoma 3. Faze u stvaranju kalusa: 1.vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.IFS.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.dekubitus.UZ.sprovodjenje opste i posebne nege.embolije.opste stanje organizma.bolovi.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 .kontrakture.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta.tromboze.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.vezbati ravnotezu na jednoj nozi.kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth. Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma.metabolicki poremecaji.faza formiran kalus.je faza konsolidacije.pun oslonac nije dozvoljen.DD.faza formiran.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata. stvaranje fibroznog kalusa.losa imobilizacija.tvrd otok.faza je faza potpune konsolidacije.hidro th.zapaljenski procesi.stanje cirkulacije.ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.hidro th.rth -fth preko gipsa magnetom.jacati antagoniste skracenih misica.ifs (1-30Hz). Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija. stvaranje fibroznog kalusa 4.U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.

kompresija nerava.Takodje se daje povisica.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma.ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo.a na mestu manjeg pritiska rastu brze.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih.Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.koja nastaje u fazi formiranja kalusa. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.tj. srasli u nepovoljnom polozaju.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.koji je dobro srastao u pogledu kalusa.Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom.Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.rahitis.trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 . th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara.To je kasna komplikacija preloma.atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih. Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.

rasterecenja.krio th.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola.luksacije. trauma (opekotine.edem) Stadijumi bolesti: 1.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa.napeta.povecanja povrsine oslonca.potkoleni aparat.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima.dozirane staticke kontrakcije.kozi.sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja.frakture.magnet.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.tj.ocuvanja seme hoda.postreumatski edem.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena.DD.crvenkasto-lividna.hiperhidroza. Bolest protice u 3 faze.difuzan.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci.hipersenzibilitet -koza je edematozna.tj. Kontraindikacija je trakcija. Javlja se kao:-komplikacija svih preloma. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap.EF -rth-okupaciona 8 .misicima.vitamini -kth-blage.misicima i kostanom tkivu.To je vazomotorni poremecaj.Kl.Povecana je koncentracija CO2.sem na kostima gde se javlja tzv.usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom.uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).hiperhidroza.stalan.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik. mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije. th:-medikamentozna th-sedativi.a smanjena O2.pojacano znojenje.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu. Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge.

nego znak oporavka -slab senzibilitet.hidro th.koja nastaje kao posledica kontrakture. i 2.stadijum atrofije-atrofija. Kl.rth.Stvara se hematom u traumatizovanom misicu.a u 3.hladna.invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.slika:-misic otekne -povisenje T.kth.kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin. osifikacija misica. Kl. 2.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret.usled poremecaja cirkulacije.magnet -rth 3.medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene.dekalcifikacija kostiju.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura.a javlja se okostavanje.DD.jer je reverzibilan.glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.tzv.Njcesce nastaje u predelu dijafize.ulnaris. th:-ACTH.parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji.masaza.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n.IR.n.Saka poprima izgled kandze.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake).Proces se moze zaustaviti u 1. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva.tj.bleda.aktivni pokret do granice bola.UZ.prsti su flektirani -gubitak pulsa a. fazi.Dolazi do povrede intime krvnih sudova. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature.stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture.slika:-na saci se javlja bol.bledilo.suva.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava.povremeno nosenje sina -fth-hidro th.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica.nastaje edem.ES-sp oblik. kandzasta saka.degeneracija. fazi ne moze jer je ireverzibilan.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze.kontraktura.posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 .Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo.

pacijent se smanjuje.a kosti postaju krte i lako lomljive.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet.pred ovih nastaju i riblji.Mg.vitaminomD.a manje Ca i Mg) -genetika.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje.brachialis u prvih 6-8h (hitno).duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.antibiotici -ishrana bogata Ca.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .novokain -kth-istezanje fleksora.Predstavlja smanjenu mineralizaciju.UV.tj.jacanje trbusne muskulature.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.tj.vazodilatatori.bikonkavni) Kl.IR.jacanje ekstenzora.slika:-bol u kostima.EF.alkohol. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin.korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a.jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata. osiromasenje kostiju.

pes ekvinovarus.dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova. -neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 ..kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga.bez strukturalnih promena. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena.Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid.. Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu.DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA.kompenzatorne.Koriguju se aktivnim zatezanjem misica.strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova.Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba).hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.recurvatum. 2.KIFOZA.slici na: 1.Prisutan je poremecaj statike.Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta.valgum.Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori.funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova.M...genu varum. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl.podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi.parcijalne. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu.a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta..LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova.

dvostruke-duple. Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji.visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca.propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke.sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.sa boka.

Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu. Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama.tj.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa.neuromuskularne.myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.kolagensk e bolesti.zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta.kongenitalne. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa. Funkcionalni status i kl.metabolicne.Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne. abdukcija.Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.Scheuermannova bolest.Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.traumatske.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .Do 50st skolioza je korektibilna.skeletne displazije.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme.slika: -glava povijena napred.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana.postoperativne.kongenitalna-prisutna na rodjenju).Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.iradijacione.inflamatorne.tumori. Pacijent stoji.

iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka.strukturalna -kongenitalna.radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.plivanje uz nadzor.sa konveksitetom put napred.jacanje trbusne muskulature.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m.pectoralis.iliopsoas.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm.potreban je visok naslon.korektivne vezbe.preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3.-ramena uska.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava..da pravilno drzi telo.slabost trbusne muskulature.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.urodjeno iscasenje kuka.istezanje ledjne muskulature.a u lumbalnom 45cm. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.staticki poremecaji u predelu karlice.pacijent treba da lezi u proniranom polozaju.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu..pectoralisa.tj.da sedi na tvrdoj podlozi. Podela:-funkcionalna.m. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).korzeti.stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 .donjim ekstremitetima.stecena Uzrok:rahitis.gojaznost.

a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.Problem je vise estetske prirode.koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika.meri se anteroposteriorni dijametar.jer je otezano disanje. 15 .DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi).intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca.UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa. Uzrok:rahitis.udubljene ili susterske grudi).Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.UV.a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma).a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog. Uzrok:rahitis.jacanje grudne muskulature.a ekspirijum je forsiran.Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem. Th:-fth-IR.Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni.Ova deca su uska.fiksirano je gornje-kostalno.Grudna kost je udubljena.izostaje uobicajeni reljef muskulature.tanka. PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece).Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi).Grudna kost je ispupcena.Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog.losa ishrana Th:-fth-UV. Th:-fth-IR. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice.

GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).traume.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.femoris.qps-a.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.semitendinosus.kod gojaznih osoba Kl.Postoji slabost m.Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.n.a stopalo je u varus polozaju.lordoza.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.ishiadicus.trauma.istezanje mekih struktura sa spoljne strane.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.periferne lezije n. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 .Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm. Kontraindikacija:turski sed.a izduzeni m. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.tensor fascia latae i vastus lateralis.Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.sartorius.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.jacanje muskulature unutrasnje strane.paraliza misica.rahitis.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.

kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.jer tako stvaraju nadrazaj.Lecenje je operativno (artrodeza).Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi.slabost misicno-ligamentarnog aparata. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. i 2.stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.tj.Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.povrede.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.-jacanje m.kada dete prohoda i postane stabilno.zapaljenje.Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.Kod dece.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 .varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.lezije PMN-a. prsta ili stavljanja aparata za korekciju.Dete ne treba pozurivati da prohoda.

Cesto je obostran.pa prsti-preko gipsa ide vata. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.tj.Os naviculare se rotira.Postoji nedostatak senzibiliteta.unutrasnjom ivicom.Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane. Kl.odnos 2:1.gips prvo peta.ojacaju izduzeni misici.Cesce oboljevaju muska deca. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.tibialis posterior (plantarna fleksija.tromost Dg.slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala). se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. -equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor. M.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus. meseca.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana).Calcaneus je visoko postavljen.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala.Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. -adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala.Tetive imaju abnormalne insercije (npr.supinacija) je skracen.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 . Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.addukcija.Ahilova tetiva koja je jako skracena. Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.Talus je oboren na dole.pa palac. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.zatim equinus i na kraju excavatus.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus.pa varus.

Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).bele rase -karlicni porodjaj.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra.tibialis anterior. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 . Uzrok:-nasledni faktor. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja.Dete gazi petom. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba.hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona.Suprotnim pokretom. -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka.Javlja se skracenje m.tj.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st.spava na ledjima.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura.mala karlica. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele.a ne na stomaku.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.Ako je bilo luxacija.Nastaje zbog displazije. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st.-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo.Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala.manjak plodove vode. abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum.tj.cesce se javlja kod Slovena.Ulozak se stavlja na petu.ne sme u turski sed.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece.Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita.a ne prstima.hod tek posle 60 dana.

operacije) -kth:termo th.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki.plexusa brachialisa.a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala. Funkcionalni status i kl.dete se nosi tako da je zdrav misic gore. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid. Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m.plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura. 20 .a bocne fleksije na zdravu stranu.a ostecen dole.fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu.procesusa spinosusa.jacanje oslabljenih. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m.Beba ne sme da place.slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu. Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu.sternocl.uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.uz fiksaciju ramena.jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova.asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija).lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6.artroza.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji.hidro th. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu.a istezanje skracenih misica.facijalisa.sternocl.

Hod moze biti:paretican i ataksican.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.slika:1. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. Kl.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.Kod hidrocefalusa terapeut 21 .Uzrok:-zracenje u trudnoci.Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku. 2. sekundarni deficit:-urinarne infekcije.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa.Deca se krecu kolicima.nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.Nema neuroloskih promena (poremecaja).spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija.Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita.upotreba lekova.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.virusna oboljenja.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji.napred se stave vrecice sa peskom. godine (kad treba da prohodaju). Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala.equinovarus.a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.hod u razboju sa aparatima.a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice.nema prolapsa medularnih elemenata.hod u dubku.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.

javlja se ataksija.uremija.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.manjak posturalnih refleksa.koji je obicno na pocetku pokreta jaci. Fth:termo th (parafin).a 22 .nesvrsishodni.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.rt.slikom i ovde je potreban timski rad.spori.intoksikacija.vaspitac.mentalni poremecaji (pad IQ.pamcenja.roditelji.tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.teturav hod.kl.sifilis majke) -dijabetes.najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).encefalitis) -traume mozga.Ostecen je balans. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja.hipertonus.a zatim se naglo snizava).poremecaj senzibiliteta.mentalna funkcija.zracenje.urolog.ft.nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.bakterijske infekcije.ES Kth ista kao kod paraplegije.tonus je povisen po tipu spasticnosti.pojacani refleksi i patoloski refleksi.govor. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid.To nije samo gubitak.sluh.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova. piramidnog puta. Rth:-ortotska pomagala.fizijatar. Kontraindikacija:-bazen.ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.neekonomicni.poremecaji cirkulacije.percepcoja.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).skleroticne promene i nekrozu.hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.tj.razne infekcije (meningitis.koordinacija.edem.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija. Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. atetozni). Tim:pedijatar.tj.medicinska sestra.Pojavljuju se navoljni.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno.Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.nasledni faktori.Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.krvarenje.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta.

Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi.Grupe dece formiraju se po uzrastu. Kroz kth i rth max.sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.ostre.prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa.preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava.ritam.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije. u CNS-u.grupa od 10-20 dece. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th.tj.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.polomljene nego zive.gube se tokom noci.vitamini.zbog cega se i zove plasticka hipertonija. Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik.Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.rame).kukovi.tj. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno). Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa.jarkih boja i prilagodjene uzrastu.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica.ritmicka intonacija.Potrebna su 4 faktora:konduktor.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.Veliki uticaj ima igra.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.Igracke ne smeju biti sitne.reciprocitet.sprovode se takmicenja. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a.jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.prostorija. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija.Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea).Postoje znaci opste infekcije: 23 .

misicne 24 .flakcidna (mlitava) paraliza.Vukicev.IR.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin.glavobolja.bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.tzv.hipotonija.pseudohipertrofija.ES.naglasena lumbalna lordoza.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.Majka prenosi. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.Salkova i Sejbinova vakcina.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.facies miotonika.skolovanje i profesija.povecanje snage.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada.-povisena T.okupaciona -fth-UV. slika:-simetricna misicna atrofija.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.pozicioniranje.ptoza) -orofariengealna distrofija.javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.Bolest pocinje obicno do 4-te godine.hipo ili arefleksija. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.scapulae alatae.KTD. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.povracanje.hidro th -rth-okupaciona.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.javljaju se postepeno i asimetricno.hiperhidroza.a ne oboljeva.kada se mogu javiti kontrakture.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.metabolicke promene.intersticijalni i fascijalni misici.patkast hod.rigidan vrat.okularna misicna distrofija (strabizam.EF.fascikulacije.belancevine.EF i vitamin B.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.kortizon.Oporavak traje jos najmanje godinu dana.osin struk.pasivne vezbe -fth-ES.osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).jer je disanje otezano.atrofija.a zdravlje ugrozeno.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.mlitava paraliza.

javlja se hipotrofija ili 25 . sa ulnarnom devijacijom. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori. -slab kvalitet materije.gde je rastavljen u snopice.Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. -virus varicele (toksicni faktor). -podlakat:pronacija -saka:volarna flex. rotacija -lakat:-flex.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.. Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija..degenerativne promene. -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida).kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. flex.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).udlage.Primarne promene su na misicima i nervima.kostane deformacije. ext.pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.hemoragija. i spoljna rotacija -koleno:flex. ext.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.prednji deo ponsa i produzene mozdine.tromboza.kapsuli interni.Paraliza brzo nastupa. zapaljenski procesi. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.mogu da nedostaju cele misicme grupe. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add.hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add.a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.neoplazme.a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.kontrakture.mozdanom stablu.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona. -anoksija.koja dugo traje-imobilizacija (gips.elektro th.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. -infektivni faktor (herpes simpleks).koja polaze iz celija senzomotorne kore.Polazi od piramidalnih celija. palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom.embolija.ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne.zahvata sva 4 ekstremiteta.Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.zahvata proksimalne delove ekstremiteta.add.aparati) -termo th. unutr.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica.

Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.Piramidnog je porekla.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.kontrakture.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan.disanje 3.tj.nema patoloskih refleksa.postoji nesklad u pogledu pacijenta. mogucnosti restauracije postojecih funkcija. Kl.embolija) -trauma.a pada samo u izuzetnim prilikama. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita.pamcenje).a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv. AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela.a u stojecem stavu stoji na petama. Postoje tri oblika:1.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine.govora (afazija) -poremecaj gutanja.zvakanje.-klasicni.odsustvo refleksa.infarkt mozga (tromboza. 26 .Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.a na DE na ekstenzorima. slika:-ostecenje CMN i PMN.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi.ne moze da uradi dorzifleksiju stopala.spasticna parapareza DE.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize.Zavrsava se letalno.vida (hemianopsija). Kl. “fenomen peroreza”. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.tj.Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.gutanje.anestezija.atrofija misica.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.suprotnu od ostecenja hemisfere.intelektualni poremecaji (paznja.intrakranijalna hemoragija.tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.misljenje. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.obicno se ljulja.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.a bol se javlja na palpaciju.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti.Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca.emotivni i psihicki poremecaji.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.atrofija GE 2.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.

obim i duzina ekstremiteta.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.ekstenzija kolena. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.tutor longete sa krilcima).ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.procena hoda.trakama.unutrasnja rotacija nadlakta.udlagama.fleksija i supinacija podlakta.addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.udlage.depresija.spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).elevacija ramena.podize se do 90st fleksijom.kontraindikacije.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule.izvrsiti korekciju.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. Faze hemiplegije:1.pokretljivost i pomagala.socijalni status.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.trenutno stanje pacijenta.rolovanim jastucima.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.obim pokreta.addukcija.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.spoljna rotacija nadkolenice.pol.to cini terapeut.Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.fleksija kolena.anamneza (licna i porodicna).Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.duboke patike.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).Dg.Na taj nacin promene.DE flektirani.godina rodjenja. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.Ako pacijent lezi na zdravoj strani.pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .sluha.akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj.ektenzija i pronacija podlakta.procena vida. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.fleksija.

sedecem i stojecem polozaju.tehnike:Bobat.Npr.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.Signe-Brunnstrom. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.Kabat.a njihov hod moze da postane gotovo normalan.od prostog ka slozenom.jastuci.hod sa pomagalima.Postepena vertikalizacija-polusedeci.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.dorzalna fleksija sake.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.Ruke su pored tela.Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 .pa sedeci polozaj. pasivno rolanje.Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga.tzv.sedeci sa spustenim nogama.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.Koristi se oscilatorni sto. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala.kao i ocuvanje seme pokreta.flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta. -3.Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.uvezbavanje hoda.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.palac na ruci. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima.ekstenzija i supinacija podlakta.faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.ali nikako preko zdrave.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci.dok je postepeno ekstendira.jer aktivnost pacijenta povecava spazam.Noge su prethodno spustene niz rub stola.stojeci. -2.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.

glava DA i NE.trovanja manganom i CO. opustena ruka).stopalo se vuce po podu.Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo.ruke su uz telo lako flektirane u laktu.narocito kada se ekstremitet priblizava cilju. Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. Prognoza zavisi od:zivotnog doba.saka se otvara). Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje.ostaju sekvele. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza.tumori.encefalitis. Kl. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.a nesto manje u nucleusu caudatusu.traume.pomocu peskira. PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci.ali prilikom primicanja kasike do usta.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.Zahvata ekstremitete. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti. U snu tremora nema ili se smanjuje.stanja kv sistema.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.pa prstom druge ruke).Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.100% oporavak nije moguc.trajanja i dubine kome.kasnije i glavu.cak i da trci ako 29 .tj.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.postoji anteropulzija.

SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost.kontrolise polozaj glave u prostoru. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.polozaj glave u odnosu na telo.akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES.T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.govor je nazalan. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.isto tako seda i ustaje sa stolice.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima.Ima 31 par spinalnih zivaca.muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.pisanje.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. debelog creva -seksualni poremecaj 30 .polozaj tela u odnosu na G.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.monoton.Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje.govor.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.skandirajuci.a kod dece i do L3.bol.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). -hidro th uz nadzor.oblacenje.zvakanje. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE.vezbe disanja.8-1cm.tj.usporen.masaza -rth.polozaj tela u odnosu na DE.

faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med.2.pojava patoloskih refleksa.povreda.faze:nega disajnih puteva.Karakterise se mlitavom paralizom.ETH..vezbe iskoraka.Faza spasticne paraplegije.S.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.zanimanje.hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija.hod sa podkolenim aparatom.Pristup je individualan. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.voditi racuna da ne dodje do opekotina.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.materijalni status.aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije..faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. spinalis.nema atrofije.hipotonijom.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th. Rhb:1.Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.pol.sportske aktivnosti 31 . Prva pomoc je transport do prve zdr. Kl.pelvicni pojas i hod sa aparatima.pelvicni pojas i hod sa aparatima.hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.da li je samostalan.oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.:-ime i prezime.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).hod sa stakama nije moguc.a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija.Rhb pocinje od momenta povredjivanja.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.faza mobilizacije:faza kolica.pojacani refleksi.fazu. F. Rhb 1.a rad timski.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.faza stajanja i hoda.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.a u 2.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. 2.vezbe balansa. Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.nema fascikulacija. Rhb 2.EDR je negativna.faza imobilizacije.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.kontraindikacije.godiste.oduzet m.povecanje snage pareticnih misica.latisimus.oduzeti podizaci stopala.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.

-axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.To je mlitava. Uzrok:skokovi u plitku vodu.koje nastaje kao posledica traume.QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon..koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1). Th:-je kao i kod paraplegije.Ne radi se operacija. Uzrok ostecenja:trauma.Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.stim sto je kl.percepcije.Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.spasticna DE i misica trupa.dok je vezivni ocuvan.Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).jer dolazi do regeneracije.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.delimicno latisimus i pectoralis.Postoji totalna motorna i 32 .Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta.intoksikacija.ishemije.nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).kao i misica trupa.kongenitalne anomalije.biceps ocuvan.ocuvani rotatori.infekcije.ADZ (pisanje.a tek onda termoalgezijski.degenerativne promene. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.nema Valerove degeneracije. Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n.slika komplikovanija.Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon.ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.retko spasticna paraliza GE.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA. -hidro th (duseci oko vrata.saobracajne nesrece.neoplazme. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.

3. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.a iz distalnog gliom.7.Ima ih 31 par:8 cervikalnih.DD.a nastaje povredom korenova C8 i Th1. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.musculocutaneus -n.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. i 2.5 lumbalnih.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.mijelinskog i vezivnog omotaca.kongenitalne anomalije (vratno rebro).12 torakalnih.a od njih zavrsni nervi.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.axillaris -n.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.cutaneus brachii medialis -n.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.cutaneus antebrachii medialis -n.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.palac je u abdukciji i repoziciji.aneurizma.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije. Pleksusi (cervikalni.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.parafin.Potpuni oporavak je nemoguc.otoci.5 sakralnih i 1 kokcisni.ulnaris.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.koje sadrze senzitivna i motorna vlakna. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.Nema regeneracije.8 i Th1).fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n.nadlaktica je u addukciji. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n.unutrasnjoj rotaciji.zapaljenje.brahijalni.a podlakat u ekstenziji i pronaciji. 2.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji.Ruka nemocno visi pored tela.senzitivna oduzetost. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.tumori.kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. Uzroci ostecenja:trauma. Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.Misici sake su ocuvani.radialis Prednje grane 1.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. Periferni nervi postaju iz plexusa.Ruka visi pored tela.6.

brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.supinator.obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva.Fleksija je moguca akcijom m..m.triceps brachii.triceps brachii vrlo brzo atrofira.ispad senzibiliteta u tom podrucju .AXILARIS (C5.M.ext.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st).Polazi iz pazusne jame.Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.Inervise m.m.Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.EMG.dorzalne fleksije sake i ext.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.biceps brachii i m.flex.ADZ -rth-igrackama kroz igru.m.m.m.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).m.Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).Nemoguca je abd. i horizontalna abd. Th:-parafin -galvanska struja. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.vaskularna oboljenja. nadlakta.hirurska th.carpi radialis longus et brevis.carpi ulnaris.axilarisa.7. N.biceps brachii i m.teres minor i jednu senzitivnu n.DD.brachialisa.brachialis.m.m.coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m.hidro th -kth-pokret.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta. Ostecenje m.coracobrachialis.digitorum communis.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa.kasnije finije radnje.Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. prstiju.ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.C6) u pocetku lezi spolja od n.Saka ima izgled “visece sake”.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n.supinacija i fleksija nadlakta.ext.m.prelomi humerusa.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta. Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj.-hidro th.digiti quinti.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.i senzitivnu n.ext.8 I Th1) krece od donje ivice m.Ima dve zavrsne grane:motornu. 34 .ext.funkcionalna.psiho th.koja inervise m.klinicki i neuroloski pregled.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta. N.Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.ortoze) Dg-anamneza.Javlja se atrofija deltoideusa.pollicis longus et brevis.Otezani su pokreti ext.MUSCULOCUTANEUS (C5.ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.axilarisa).zatim probija m.radna th (okupaciona i funkcionalna.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.m.volarna fleksija sake.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice.Otezani su pokreti fleksije podlakta. N.RADIALIS (C6.vrata radiusa.vezbati manuelni hvat.intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.palac u addukciji Uzrok:trauma.teres minor i m.ext.indicis.podlakta i sake. i supinacije podlakta.ED.citostatici.edukacija majke.ext.luksacija ramenog zgloba.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.brachioradialis.

Th:-kth-obim pokreta.manuelna masaza.m.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a..palac u abdukciji. N.qps.pectoralis minor-a.m.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.. Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.flexor carpi ulnaris.N.m.repozicija luxacije coxe congenite.interossei. Inervise:m. 35 . 1.3.razderotine. N. Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta. i 3.MEDIANUS (C6.flexor digiti quinti.flexor digitorum profundus 3.abductor pollicis brevis.edem ligamenata.spusta se medijalnom stranom ruke. pronator quadratus.tendosynovitis.razvija se “majmunska saka”. clanka i opozicija malog prsta.flex. i 4.luksacije.opozicija i flexia palca.Atrofija interosealnih misica i hipotenara.opponens digiti quinti.silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.3.on stoji u ravni dlana..sartorius i m.abductor digiti quinti. et 2. Inervise:m. prsta.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena.flexor pollicis brevis (povrsna grana).8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.2.m.2.m.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.zatim fleksija 1.m.flexor digitorum superficialis..flexor pollicis brevis (deo).m.kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane.u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.krio th (za cirkulaciju).lumbricales 3. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine.volarna flexia sake.frakture.Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.m.flexor pollicis longus.snaga misica.opstrukcija a. i mm. torakalnog i ushodna grana 4.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala.G.prelazi preko lakatnog pregiba. Lecenje je hirursko.volarne strane 1.upotreba forcepsa u toku porodjaja .Prolazi iza preponske veze. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).a fleksija 2.Th1) nastaje kod donje ivice m...flexor digitorum profundus (radialni deo).Njima je pridodata nishodna grana 12.m. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.m.Nemoguca je opozicija palca.vitam B -fth-hidro th.uzimanje citostatika.m.Hvat je otezan.medianusa u kanalu rucja..Motorno inervise m. prsta.Pri pokusaju da se formira pesnica. lumbalnog nerva.adductor pollicis.a kaziprst u hiperekstenziju.FEMORALIS (L2.7.m. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.flexsor carpi radialis.lumbricales 1.iliopsoas.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake..3.m.lezije karlice.m.pronator teres.otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu.ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1.m.ULNARIS (C8. Uzroci:lezija plexusa brachialisa.femoralis..4) nastaje od tri zadnje grane drugog. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani. Uzrok je:tumor. i 4.m. i 3.pectineus.opponens pollicis i mm.. i 3. clanka.a ekstenzija 2.palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.traume.posto palac ide u abdukciju. Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.2.

Izlazi kod unutrasnje ivice m.OBTURATORIUS (L2.3.adduktor longus.tibialis-om.obturatorius externus.sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).abdukciju i pronaciju stopala. N.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.motorni i senzitivni problem.extensor halucis longus.a po izlasku iz kanala daje dve grane:r.plantaris medialis i n.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a).m.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.Nemoguca je fleksija kolena.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.extensor digitorum longus et brevis.adduktor magnus i zglob kuka.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija.Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).5 i S1.Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.3) kao i n.S1. i S1.m. -PLEXUS SACRALIS (L4.anterior koja ozivcava m.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.tibialis anterior.PERONEUS COMMUNIS (L4.psoas major-a. Inervise:m.adduktor brevis.m.ishiadicus-a sa n.2.peroneus tertius..a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n. N.peroneus longus et brevis.stap -fth-ES.ISHIADICUS (L4.3) N. Uzrok povrede:direktna trauma.pectineus. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).Otezan je hod po neravnom terenu. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.m.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.5.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac.m.fraktura.posterior koja ozivcava m.i ispred kolena.adduktor brevis. Uzrok povrede:diskus hernija.plantaris lateralis.Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.gips.5.m. 36 .luxacio coxe congenita.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog.obturatorius externus.ishiadicus-a.longus et magnus.TIBIALIS (L4.S1.addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice. N.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.5. Inervise:m.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).prelomi karlice.ustajanje sa stolice.lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m.m.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.m.peroneus communis i n.nestrucno davanje injekcije.tibialis.a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.m.a ne preko pete.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.gracilis.Otezani su pokreti:fleksije.2.peroneus.Nemoguc je hod na petama.hod uz stepenice.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.

sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).Hod na prstima nije moguc.oko nevoljno suzi -epifera.Refleksi slabe i gase se.hrana upada izmedju vilice i obraza. Funkcionalna procena:anamneza.dijabetes.borba protiv kontraktura. Uzrok:prelom kosti. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu..oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).tj. -u miru:izbrisane su bore na celu. Uzroci:-endogeni-avitaminoza.tibialis posterior.odrzanje snage i elasticnosti misica.rubeola.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje.popliteus..ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”. kranijalni zivac.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.promaja.usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.vidi se beonjaca).Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.pronizon) -kth-pred ogledalom.m.kortikosteroidi.flexor digitorum longus et brevis.javljaju se troficke promene.izrazava emocije.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 .FACIALIS (Belova paraliza) je 7.govori.a zatim i raspada.kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje.pneumonija.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).flexor hallucis longus et brevis.parestezija.male boginje.ugao usana spusten.mravinjanja.zbrisana je nazo-labijalna brazda. na korenu.mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.infekcija srednjeg uha.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.m.m.tj.parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.promene radnog mesta ako je neophodno.m.plantaris i mm.tumori.procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede.Inervise:m. N.ES. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene.upale.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).oko je nize otvoreno. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th.m.foto th (IR).alkohol.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.trnjenja.hladnoca.borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska).koji sadrzi motorna.Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B.lumbricales et interossei.usne povucene ka zdravoj strani.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju.EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske.

osteceni.postepena vertikalizacija.psiho th Rhb 1.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).kranijalni nervi (najcesce n.Mogu biti zahvaceni sfinkteri.povecanje snage misica i obima pokreta. Kontraindikacija:zamor.koriscenje pomagala.fleksija kolena 20 -30st.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta).faze-definitivna faza:koordinacija.DE:blaga fleksija kuka.pozicioniranje.DD.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.Radi se funkcionalna procena i th.Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta.hidro th.frotir izmedju palca i dlana. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.. Indikacija:mirovanje.pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala.faze-stadijum oporavka:vezbe disanja.To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.dok je secanje na starije dogadjaje 38 . Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th.Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa.ES -kth-korektivni polozaj.elevacija.prsti polusavijeni. Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st.a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.vezbe snage.brzine i izdrzljivosti.pasivne vezbe.rad na povecanju obima pokreta.EF.pozicioniranje u postelji na svaka 2h.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.slabost lumbrikalnih misica.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. Rhb 3.zatim vezbe disanja i cirkulacije.obazrive pasivne vezbe.saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka.te je neophodna traheotomija. 2.javljaju se i paralize respiratornih misica. 3. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.jer je zivot u opasnosti.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele. 1.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.stadijum paralize traje dve do tri nedelje. Rhb 2.polozaj na ledjima.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.aktivne vezbe.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.facialis).

prvo sa otvorenim.a kad ih spusta udara jace o tlo.slikom autoimunoloskog encefalitisa.a najvise je pogodjena koordinacija.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav.euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova.To je bolest nepoznate etiologije.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.EF.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.infekcija.tronozac. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN. Kontraindikacije:zamor.prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).Misljenje je ocuvano.smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.tj.na sirokoj osnovi.niti kad je toplo.toplota.Javlja se fenomen carape i rukavice.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama. Javlja se u tri oblika: 1.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3.benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet.vec predvece kada je pacijent odmoran.peronealni podizac -ADZ.slikom.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima.aparat za stabilizaciju hoda.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap.kolica.fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. Rhb:-medikamentozna (pronizon.slabost u vidu hemipareze. degeneraciji mijelina.bolesnik preterano podize noge. sa razmaknutim nogama.ACTH.multipla. Kl. 39 .ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl.Zahvata i ushodne i nishodne puteve.Postoje planirane i neplanirane .ocuvano.stres.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl.psiho i muzicka th.stake.parapareze ili monopareze.Zarista su mala.Radi se o demijelinizaciji.cetvoronozac.

hematom.infekcije.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.malignim oboljenjem.cikatriks) -dezmogene (fascije.dijabetes melitus.opekotine.zapocinje se cirkulatorno.urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom. Higijena proteze:dfc sredstvo.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.koordinacija.Birger. Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.vezbe disanja.ne cedi se i ne susi na suncu.degenerativne promene) -inaktivitet.neophodno je ciscenje lezista.edukacija o protezama.po zarastanju oziljak treba biti slobodan.nacinom aplikacije i delovanjem.dekubitus.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.fokomelija).stepenicama. Higijena carape:mlaka voda.redukcija edema.posusivanje i inspekcija.misica druge noge i GE.sapun.i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti. Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).bandaza (konusni oblik).traume. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.uzrokovane traumom.obuka hodu sa stakama.prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.podizanje kondicije.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.aponeuroze.preprekama.psiho th. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.stabilizacija patrljka.Pritisak na distalnom delu je veci.Mogu biti:kao posledica M.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE.vezbati hod po strmoj ravni.fth-hidro (cim zaraste rana).vaskularnim oboljenjima. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.opstu kondiciju.kongenitalne (amelija.delovati na psihu.nauciti ga kako se koristi. Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike. Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.nega patrljka.Bandaza se radi elasticnim zavojem.npr.kongenitalne anomalije.kth.abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.trupa i obe noge.uzimanje mera za protezu.toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).lezista proteze se menjaju.

gubitak sna.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob.Otok je vretenast. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.devijacije.nepoznate je etiologije.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.a kasnije spontano u miru.ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno.pojacano znojenje.korektivni polozaj.porodjaj.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.pri cemu je zvakanje otezano.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule.psihicko uzbudjenje.BEHTEREV 2.ZAPALJENSKI:-R.trauma. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. -M. rot.klimakterijum.povisena T.tj.a zatim:subluksacije. Deformiteti sake:1.fizicko opterecenje.) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G.teske infektivne bolesti.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne.tj.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.netipicnim znacima:umor.kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.nema crvenila.Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima.preko koturace.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.A.gubitak mase. REUMATIZAM 1. proksimalnih segmenata.Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje.bol ne na pritisak i spontano.delovanje tezine susednih. R.ruka terapeuta.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 .elasticne naprave (Glisonova omca). dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni).METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija.periferne interfalangealne.malaksalost.Kasnije se javlja bol.A.prvo pri pokretu ili pritisku. Bolest pocinje postepeno.fibroze i ankiloze.

ES.koleno u ekstenziji.kontr.kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji.zbog kontrakture.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu.hidro th.prsti u fleksiji od 15st.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce.”fokino peraje”-flex.Funkcija sake je izgubljena.mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju.Longete se nocu ne skidaju.. Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi.tetiva. i MKP.salicilati.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza.valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija.ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin. rhb u 2.misice koji atrofiraju.laser.Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju.ovojnica.EF (KJ).IFS.dok su distalni u flex.rame u laganoj abdukciji.a hiperekstenzija i IF 6.fleksija distalnih 2.Berkova cista). Rucni zglob:volarna fleksija.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji).subkutani cvorici.:rame:add. od 90st.Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.atrofija noktiju.kao transpozicija i plastika tetiva 42 .DD. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive. 3.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze). Deformiteti prstiju:1.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce.lakat u laganoj fleksiji.hidro th.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. sa ulnarnom devijacijom 4. kontraktura 3.UZ (male doze zbog osteoporoze).”cekicasti prsti”-prox.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima.ovojnice (oksidativni tendovaginitis).rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th. 2.soli zlata.a koza sake je naborana u vidu rukavice.”90:90”-na palcu:flex.vaskulitis.burze (burzitis.lakat:flex.”rupica za dugme”-flex.”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex.fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF. u prox. IF zglobovi u normalnom polozaju. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol.

Uzrok je nepoznat. M.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima.-kth-nosenje korektivnih udlaga.cervikalna lordoza naglasena.ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca.Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota.obim pokreta zgloba kuka i ramena.Normalno je od 5-7cm. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).struktura kicmenog stuba.grudi uvucene.Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max..Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.Pacijenti sve manje setaju.U pocetku bol se javlja ujutro.sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost.ali samo do kolena. -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max.To je hronicno.pokretljivost grudnog kosa.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).S.kukovi i kolena u semifleksiji.gubitak apetita i gubitak mase.a kasnije prisutni su i danju i nocu. ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1.nose se izmedju vezbi.ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike. ekspirijumu (u visini mamila.BEHTEREV:vitalni kapacitet.nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 . inspirijumu i max.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”.Ogranicena je sagitalna pokretljivost.promaja.odmah ispod C7.a vezbe se rade svaka 3h.kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje).ramena isturena napred i dole. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja. Kl.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni..progresivno oboljenje evolutivnog toka.stomak isturen. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.umor.Meri-Strumpl).lumbalna lordoza zbrisana.a zatim se siri ascedentnim putem (M. F.torakalna kifoza naglasena.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.tj.

kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.5 Ri=1.tako da nema opasnosti od ankiloze.To je faza “dekompenzacije artroze”.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.promena radnog mesta.Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi).ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.buja kostano tkivo. -cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih.rth-okupaciona.koja postepeno propada i degenerativno se menja.I zglobna casica se donekle menja.resice joj postaju debele i nezgrapne.tako da ona luci tecnost u zglob.ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.ocuvati pokretljivost kicme.koja gubi svoju glatkocu.DD 3.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske).Ova faza je prolazna.a zglobni prostor se suzava.obuka torakalnom disanju 4. na saci se javljaju cvorici.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece.bez jastuka.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 .atrofije i kontrakture misica.kada hoda glava je prava.opterecenja zgloba.a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije.Ukoliko se javi upalni proces.ramena zabacena nazad.atrofije misica.da bi se istegao m. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.spreciti kontrakture i ankiloze.i 10 cm iznad toga-Ii=4.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu.kukova i ramena.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.odrzati kostalno disanje.UZ.tj.a na prox.5 Ui=6.spreciti kontrakture.pa funkcionalna.grudi isturene. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu.ali nema ankiloze.fth-hidro th.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba. Rhb:1. If zglobovima Sausardov cvoric.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza. -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.kongenitalne anomalije.stomak uvucen 2.poremecaja statike i dinamike.traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.ES.npr.Zglobne povrsine postaju grube i hrapave.pokreti su ograniceni i bolni.monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.Na kostima se takodje javljaju promene.

IR.poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.S.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna.Ako je skracenje malo ide povisica.povecan obim preko kolena.EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.sepa.slika:bol.gena valga i vara. GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu).povecan obim preko kolena.bol.krepitacije. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.zovu se spondiloze.pojava burze.parafin).To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.bolna osetljivost. Uzrok:prekomerna telesna tezina.a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.startni bol.hipotrofija .UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.jer hrskavica nije vaskularizovana.pomagala-stap.najpre samo pri duzem stajanju i hodu. Kl.cime se uklanja spazam i smanjuje bol). F.hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).adduktorna i spolj.fleksiona kontraktura.S.elektro th (DD.fraktura male sanata). COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. Kl.traume (lux. Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju. Kod coxartroze kuk boluje.aktivne vezbe. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola.elektro th.rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.fleksiona i adduktorna kontraktura.a koleno trpi..a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.krepitacije. DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen.fleksiona kontraktura.kongenitalne anomalije. Rhb:-fth-termo th (KTD.misica.Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 .parafin.UZ.-hipotrofjia. Uzrok:prekomerna telesna tezina.ukocenost. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj.ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.hipertrofija.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma.stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.Bekerova cista.Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru. F.

.Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece.Na torakalnom se javlja redje. Rhb:-fth-termo th.inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.trudnoca.lumbalne vertebrogene insuficijencije. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.akutne lumbalgije-lumbago 2. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.oboljenje bubrega.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.L5 srasta sa S1 Kl. LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme. Javlja se u obliku:-1.da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih.kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3.poremecaj statike-deformiteti DE.pojava skolioza.odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.lumbalizacija).kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.sta ga povecava.zapaljenje nerava.ginekoloski problemi).prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.jer 5-ti nije srastao.nejednaka duzina DE.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).sakralizacija.da li se javlja prvi put ili ne.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n.da li je lokalizovan ili se siri.istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala.da li mokri-poremecaj sfinktera.pojacan tonus PVM. Uzroci:trauma.spondiloza).slika:-bol (pitati pacijenta kako boli. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice. Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu..menstruacija.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.gde i kada.ogranicena pokretljivost. Dg.kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije.tj.degenerativne promene kicme (diskus hernija. na cervikalnom i lumbalnom delu. Kl.a sta smanjuje.peroneus) 46 .jer je manje pokretan. -ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n.hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.bol.tibialis-S1) i na petama (n.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme.rigiditet.

EMP.slika:-bol u vratnom delu.ramenu.nagli.unutrasnjoj strani lopatice.jer meka postelja namece fleksiju kuka.Polozaj moze biti na ledjima.ramenu. Kontraindikacija:brzi.rotirani pokreti.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke.a ne kolicima. C5-bol u vratu.Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th. Uzrok (etiologija)-trauma.) -rth-okupaciona.povecana je pokretljivost. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola. -kth-staticke vezbe (m.Polozaj moze biti i potrbuske.Posle trakcije pacijent se odmara.noge su savijene u kukovima i kolenima.Paziti na telesnu tezinu.svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature.a ispod njih ide jastuk.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.hidrati. polozaj koji je najmanje bolan.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).unutrasnjoj strani lopatice.ADZ. Kl.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela .Treba izbegavati sedenje u fotelji. Kontraindikacija:brzi.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice.a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna.ramenu.prednjoj strani ruke C6-bol u vratu.tvrda.hidro th.angina pektoris.a. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.nagli.diskus hernija). CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba.da ne sedi mnogo. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno. 47 .vertebralis ili vratnog simpatikusa.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n.qps.EF.zapaljenske promene.degenerativne promene kicme (spondilitis.IFS.dugi prinudni polozaj.vazodilatatori.spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa).Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.da se ne nosi teret.tj.ali se stavlja jastuk ispod stomaka.To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.postoji spazam PVM. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.Wiliamsov polozaj.DD.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser.duz pete i spoljne strane stopala.da sve radi u bloku kicmenog stuba.pacijent u toalet ide sa stakama.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu.ramenu.Pokreti moraju biti lagani.

gubitak funkcije (coxartroza. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze. Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.ali zato ove proteze duze traju.spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme. Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .tumori).luxacio coxe congenita.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.infekcija.obuka pozicije glave i ADZ.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu. -fth-elektro th.omota se zavojem. Podela:1. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.-parcijalna 2.Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.UZ -termo th.nagli.Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame.brzi oporavak pacijenta.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete.toplota (jer pojacava nadrazaj).ogranicenim pokretima glave.gonartroza. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol.da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.kontraktura.da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.laterofleksije i rotacije glave i vrata).od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata.Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju. Rth-okupaciona.okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova). -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .GA.oslobadjanje od duge imobilizacije.hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije.Tvrd kartonsloj vate.podlakat.retrofleksije. Kontraindikacija:brzi.rotacioni pokreti cervikalne kicme.a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.brza vertikalizacija.fractura coli femoris.-bezcemnetna -totalna -cementna.

M.tj.ali najcesce u podrucju ramena.Tako nastaju fine naprsline tetive.tvrd.Kontraindikacije:fleksija preko 90st. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu.subscapularis-a i teres minor-.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.-blaga fleksija.-14.naglo prenosenje tezine na tu nogu.qps i m.fleksija i ekstenzija u kolenu.okretanje. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE.ali vece rupture tetive m.subakromijalna burza 3.supraspinatusa.hobi.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.nikako levo-desno.nedelja-ulazak u bazen. 2.add.cucanj. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.dana.nagli pokreti karlice. 49 . preko srednje linije.izotonicne vezbe stopala.Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m. Od fth-termo th.pri spavanju jastuk izmedju nogu.supraspinatus-a.retko zahvat oda ramena odjednom.dan-sedenje na ivici kreveta. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.uslove zivota. Najcesce zahvata:-tetivu m.neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.Tetiva m.deltoideus brzo atrofira..nedelje-pokusati bez staka.pre i posle nema bola.supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta. nadlakta.tj.doci ce do delimicne.elektro th..jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.koju cine fascije m.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame.gluteus -Od 2.a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.na 60st se ukljesti.sedenje na prekrstenim nogama.posao kojim se bavi.Krevet treba da je visok.kada je nemoguca abd.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd.tetiva duge glave bicepsa.Periartritis je lezija.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.unutrasnja rotacija.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. 1.tj.hod u razboju i hod sa stakama -4.sedenje na niskim stolicama.a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna.postepeno opterecenje kuka. pad na opruzenu ruku.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.infraspinatus-a.-7. ostecenje periartikularnih struktura.Bolest nije tesko prepoznati.abd. VESTACKA PATELA klizi gore-dole.hodanje uzbrdo i uz stepenice.Svi pokreti ramena provociraju bol. -1.a na 120st se ukljucuje preskok.. 1.

aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th.To je vanzglobni reumatizam.UZ.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.vozaca.UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.atrofija i ogranicena pokretljivost.pa je rame blokirano u abdukciji.kovaca) Kl.opterecenje.jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa. Th:-fth-UZ.DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.IR.rot.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri. Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera.jer to povecava bol).a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.IFS 50 .spolj. hvatista za kost.medikamentozna th-infiltracija kortizona.DD.antireumatici -fth-krio th.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain). BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.Javlja se bol i otok dela tetive.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. ENTEZOPATIJE upala enteza.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.privremena imobilizacija.IFS.pasivni pokret-do bola.Postoji pozitivni (+) bolni luk.Kapsula srasta sa drugim strukturama.Olaksava pokretljivost tetiva i misica.Tendinitis m.UZ.slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.preopterecenje misica.Tetive taru deo burze.ruku drzi u addukciji. Cesce je lateralno.a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.infiltracija kortizona -fth-krio th.ahilova tetiva Uzrok:trauma.mehanicki faktori Th:-mirovanje.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).krio th.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.Tendinitis.pri palpaciji protiv otpora.KTD.tj.stisak sake je bitno oslabljen. Th:-mirovanje.

Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.fenomen “madraca”.stvara se edem.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti.ledjima.Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2.poremecajem metabolizma.starijih. Th:lekovita infiltracija anesteticima.UZ.Najcesce se javlja kod starih ljudi. Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota.medikamentozna th.sauna.Obicno zahvata dominantnu ruku.nema objektivizacije subjektivnih tegoba. zena.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M.Rejno 3.higijensko dijetetski rezim.Pokreti su ograniceni zbog bola.U misicima se javljaju mialgije. Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda.misic je krut. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke. bolne tacke.nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo.L delu.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita.vratu.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M.Rth.sagorevanje masti je smanjeno.vec hipertrofija tkiva.tj. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno.degenerativnim procesima.venske i limfne).tj.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice. Srece se kod gojaznih.To je upalni proces prouzrokovan virusima.a kasnije i vece smetnje.UZ.neuro-vegetativni poremecaj.a tonus je povisen. CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.javlja senervoza.koje snizavaju lumen obolele arterije.hidro th.obuca.Kontraindikovana je primena toplote i hidro th.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.tj.Javlja se hormonska disfunkcija.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu.Lig.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva. 51 .Kod mladih ova bolest predstavlja problem.Lokalizuju se na usnoj skoljci. METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima.Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.bol i smanjenje funkcija.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima.dobra odeca.Dolazi do atrofije tenara.masaza. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF.infekcijama.Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.

javljaju se jaki bolovi umiru.Daju se vazodilatatori.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).U ovim situacijama moze doci do infarkta.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje.nekretanje.kod zena u 3. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji.stajanje.alkohol.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona.Dozvoljen je dozirani napor. Kontraindikacija:toplota.bledilo koze.Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja. -M. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode.suva.sed sa prekrstenim nogama. i 4.Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju.gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba.Neophodno je odvikavati se od pusenja.glatka. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).cirkulacija u venama je usporena. deceniji.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.Najcesce se javlja na prstima ruku.tanka.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna. Uzrok:-dugo sedenje.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.znojenje dlanova i sl.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela.Lokalizuje se najcesce na DE.a onda dolazi do stabilizacije.To stanje traje oko 10min.DD.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda.sto iziskuje amputaciju.Prsti su hladni.vitam B i antikoagulansni lekovi. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.nedovoljno kretanje.lastis dokolenica.smanjena aktivnost.srasla sa podlogom.U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica.sjajna.Stetni faktori su holesterol.Birger (pusacka noga) je progresivno.EF.a pokreti ograniceni.Pocinje rano.povecan venski pritisak. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE.Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci.Najpre je funkcionalne prirode.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.masnoca.Na hladnoci ruke pobele.a ekstremitet je topao. VENSKI SISTEM: 52 .javlja se otok.genetska bolest venskih sudova.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena).gojaznost. VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu.pusenje.Od lekova daju se vazodilatatori. -M.Vremenom dolazi do nekroze jagodica.KTD.a kasnije i kada su izlozeni toploti.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.Krv kao da protice kroz staklene cevcice.porodicna predispozicija.Hod je otezan.

jer moze doci do infekcije.Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve.pa donji segment.Postoji faza egzacerbacije i faza remisije.Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae.inflamaciju i hipersekreciju.akutnog i hronicnog toka. heparin. 2.medikamentozna th (antikoagulansi).da bi se olaksalo disanje. 3.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva.Vrsi se drenaza-prvo gornji.Napad moze da traje nekoliko dana.a onda se javlja status askaticus.kasalj.ucenje adekvatnog tipa disanja.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min.Inspirijum je kratak.a sama pojava je ireverzibilna.tj.automatizacija iskasljavanja.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.slika:visoka T. Potrebna je promena radnog mesta. i hod je otezan.EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova.vitalni kapacitet.PNEUMONIJA je zapaljenje pluca.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak.Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije.nego da se organizuje.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju.tj. CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje).Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu.Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada.bol.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja.-godine starosti.zatim otok.uslovi stanovanja.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje).FLEBITIS.vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene.ne smeju da nose visoke potpetice.Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema.Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta. Kl. 4. Tromb se javlja zbog spore cirkulacije.S.povisen TA. Th:-mirovanje. razlicito dugo.druga oboljenja. Kontraindikacija:termo th.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti.inhalacija.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav.To je cesto i hronicno oboljenje.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove).tj.elevacija. 5.drenaza.kasalj.pectus carinatus.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje.tesko disanje.klinicki pregledi.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje. to bi bio ulaz za infekciju.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija. Th:-relaksacija.ako radno mesto zahteva stajanje.posebno ujutro “na puna usta”. Uzrok:obstrukcija. F.ekpektoracija.Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija.pol. Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.spavati sa eleviranim nogama. LIMFNI SISTEM (limfo-edem. RESPIRATORNI SISTEM 1.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .iskasljavanje.Ekspirijum je otezan.

udubljene.suncanje. 6.glave.xifoideusa -nivo ispod rebara.relaksacija -kth-disajne vezbe. Th:-konzervativna.Faktori rizika su:povecana telesna tezina.hladan znoj.S.LAB.Daje se nitroglicerin ispod jezika.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th.:klinicka slika.pad pritiska.opsta malaksalost. Dg.levkast.otvoriti prozore.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest. Th:-aerosol th.kruskast.bol u zeludcu.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica.slika:nocno znojenje.ne dolazi krv.a kod vecih ruptura ili smrt.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba.trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka.kako se prenosi.voditi racuna o psihickom statusu.ledjima.neaktivnost.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5.slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti..pozicioniranje. 3.higijensko-dijetetski rezim.scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma. Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th. Rhb:-covek je celina.stres.polozajna drenaza.zabranjeni su bilo 54 .da lezi i miruje.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj.analiza statusa.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva.hirurska.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.sputum Kl.opsta kondicija.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.Kod manjih javlja se oziljak. F.prisutan je strah od smrti.alkohol. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen. Kl.krvav ispljuvak.asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast.pusenje. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1.vilice.cijanoza.duz ruke.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa.tahikardija. 4.TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu.snaga trbusne muskulature 6.provetrena prostorija.

Nastaje pri padu na ispruzenu ruku.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.faza:-1.radni i fizioterapeut.ogranicena fleksija sake i prstiju.psiholog i socijalni radnik. Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M.prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2. 1.nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo.-pol. F.potreban je mir. DODATAK: 1.aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije).) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa.pacijent ide kuci i na posao.godine starosti.bez posete.Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura).extensor pollicis longus-a.preostale funkcionalne sposobnosti.Praktikovati umerenu aktivnost i hod.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.kukovi) -3.nedelja:-vezbe opste kondicije.:blagovremeno i tacno postavljena.socijalni status.sake.prelom nadlakta: 55 .faza:-napusta postelju.vise hoda.S. 3.nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi.Plan i program individualani.5cm od rucnog zgloba.Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.da li je to prvi ili reinfarkt.ako je tezi infarkt.Puls i pritisak se stalno mere.a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog.kakvi razgovori sa pacijentom. Dg. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu.fizijatar..medicinska sestra.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje.tisina.. -zapoceti sto pre.u kojoj je fazi infarkt.laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2.kolena.eventualno da hoda 2. Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.

atrofija misica:-pokret i ES 56 .prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja.-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3. 2.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6.pravilna ishrana 2.prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4.prelom metatarzalnih kostiju.poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata).prevencija dekubitusa:-promena polozaja. DE: 1.sto pre vertikalizacija 5.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4. 3.prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5.higijena pacijenta i postelje.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno.drenazni polozaj 3.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1.

leva staka.desno stopalo. INVALIDNOST (in-validus.decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2. PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 . OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje. celina.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake.levo stopalo.Obe stake i privlacenje tela.privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka.kao i problem interpersonalnih odnosa. 5.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa.tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge.podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake. 3.Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin. Rhb sprovodi tim strucnjaka.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma.tj.osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1.a drugi ne moze. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka. Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1.trotaktni:-obe stake.a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem.Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje.a nastaje kao posledica prethodne bolesti.traume ili kongenitalne anomalije.usled cega dolazi do smanjene sposobnosti.Potrebna je veca ravnoteza.Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa.jaci ekstremitet. Invalidnost je narusavanje integriteta.leva staka. REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje. 4.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod). 3. 2.Imamo dve tacke oslonca.slobodni ekstremitet donji.dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo.Uvek imamo 3 tacke oslonca.leva staka i desno stopalo.7.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu.

ortopedska i proteticka pomagala).hirurska intervencija.a kroz razlicite medicinske postupke (KTH. rada. CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija.a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja. -socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema.Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja. -profesionalna rhb je zavrsna faza rhb.Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva.sport.-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema. 58 .FTH.tj. PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful