TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

stvaranje fibroznog kalusa. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.hidro th.losa imobilizacija.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta.DD.ES.faza je faza organizacije hematoma 3.stanje cirkulacije.UZ. Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija.vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.metabolicki poremecaji.osteosinteza -srafovi.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.vezbati ravnotezu na jednoj nozi.okretanje sa stakama u mestu.sprovodjenje opste i posebne nege.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.pun oslonac nije dozvoljen.embolije. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).rth -fth preko gipsa magnetom.IFS.ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.kontrakture.opste stanje organizma.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.hidro th.urinarna infekcija. Faze u stvaranju kalusa: 1.bolovi.faza formiran kalus.uzrast.zapaljenski procesi.dekubitus.jacati antagoniste skracenih misica.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 . atrofije misica.a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.tvrd otok. Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.faza je faza potpune konsolidacije.tj.ifs (1-30Hz). Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma.tj. stvaranje fibroznog kalusa 4.losa repozicija.faza formiran.tromboze.je faza konsolidacije.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.

Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm. Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.koja nastaje u fazi formiranja kalusa.trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 .kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo.To je kasna komplikacija preloma. srasli u nepovoljnom polozaju.ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.kompresija nerava.a na mestu manjeg pritiska rastu brze.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih.tj.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.Takodje se daje povisica.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.koji je dobro srastao u pogledu kalusa.rahitis.Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.

a smanjena O2. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge. Bolest protice u 3 faze.sem na kostima gde se javlja tzv.pojacano znojenje.napeta.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T.vitamini -kth-blage.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa.kozi.tj. trauma (opekotine.hiperhidroza. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap.dozirane staticke kontrakcije.hiperhidroza.DD.crvenkasto-lividna.krio th.EF -rth-okupaciona 8 .edem) Stadijumi bolesti: 1.hipersenzibilitet -koza je edematozna.frakture.postreumatski edem.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci. Javlja se kao:-komplikacija svih preloma.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola. Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.potkoleni aparat.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena. Kontraindikacija je trakcija.povecanja povrsine oslonca.usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima.misicima. th:-medikamentozna th-sedativi.ocuvanja seme hoda.Povecana je koncentracija CO2.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu.To je vazomotorni poremecaj.tj. mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije.stalan.magnet.rasterecenja.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik.misicima i kostanom tkivu.Kl.uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi.luksacije.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom.difuzan.

magnet -rth 3.slika:-na saci se javlja bol.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura.UZ.posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 .parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji.Saka poprima izgled kandze.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.usled poremecaja cirkulacije.glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.Stvara se hematom u traumatizovanom misicu.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica.invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene.DD.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin.jer je reverzibilan.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze.masaza.povremeno nosenje sina -fth-hidro th. Kl. Kl. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava. fazi ne moze jer je ireverzibilan.nego znak oporavka -slab senzibilitet.rth.ulnaris.koja nastaje kao posledica kontrakture. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature.hladna.Proces se moze zaustaviti u 1.Njcesce nastaje u predelu dijafize.suva.kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.bleda.kth. 2.dekalcifikacija kostiju.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo.bledilo.prsti su flektirani -gubitak pulsa a.nastaje edem.n.slika:-misic otekne -povisenje T. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze. osifikacija misica.tj.aktivni pokret do granice bola.Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo.a javlja se okostavanje.a u 3.tzv.IR.degeneracija.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture.stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje.hidro th.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake).ES-sp oblik.stadijum atrofije-atrofija. fazi. kandzasta saka. th:-ACTH.Dolazi do povrede intime krvnih sudova. i 2.kontraktura. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n.

jacanje ekstenzora.vitaminomD. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase.bikonkavni) Kl.a kosti postaju krte i lako lomljive.UV.antibiotici -ishrana bogata Ca.alkohol.Predstavlja smanjenu mineralizaciju.pacijent se smanjuje.tj.slika:-bol u kostima.pred ovih nastaju i riblji.a manje Ca i Mg) -genetika.novokain -kth-istezanje fleksora.tj. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.jacanje trbusne muskulature.duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.IR.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje.korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a.usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.brachialis u prvih 6-8h (hitno).forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici. osiromasenje kostiju.vazodilatatori. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet.EF.Mg.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin.

Prisutan je poremecaj statike.a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta.Koriguju se aktivnim zatezanjem misica.valgum. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu.strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova.Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta..Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba).M.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl.genu varum. -neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 .U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova.hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga.Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori.. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).KIFOZA..recurvatum..podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi..bez strukturalnih promena.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu.LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova. 2. Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati.dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu.kompenzatorne.DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA.slici na: 1.pes ekvinovarus.parcijalne.funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova.Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid.

-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji.sa boka.propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke. Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca.sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .dvostruke-duple.

iradijacione.myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna. Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa.inflamatorne.postoperativne.Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova.slika: -glava povijena napred. Funkcionalni status i kl.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.neuromuskularne.Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana.zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena.kolagensk e bolesti.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.kongenitalna-prisutna na rodjenju).Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.traumatske.Scheuermannova bolest.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .tj.kongenitalne.Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.tumori. Pacijent stoji.metabolicne.zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne.Do 50st skolioza je korektibilna.skeletne displazije.Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija.Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme. abdukcija.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa.

pectoralisa.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).sa konveksitetom put napred.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm. Podela:-funkcionalna.preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu.potreban je visok naslon.strukturalna -kongenitalna.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m.iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka.da sedi na tvrdoj podlozi.slabost trbusne muskulature.staticki poremecaji u predelu karlice.korektivne vezbe. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.stecena Uzrok:rahitis.radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3.pacijent treba da lezi u proniranom polozaju.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava.plivanje uz nadzor.slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m.stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 ..jacanje trbusne muskulature.tj.gojaznost.korzeti.pectoralis.da pravilno drzi telo.-ramena uska.donjim ekstremitetima.m..istezanje ledjne muskulature.iliopsoas.a u lumbalnom 45cm.urodjeno iscasenje kuka. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.

fiksirano je gornje-kostalno.izostaje uobicajeni reljef muskulature.jer je otezano disanje. Uzrok:rahitis. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.meri se anteroposteriorni dijametar.udubljene ili susterske grudi).Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.jacanje grudne muskulature.Ova deca su uska.Grudna kost je ispupcena.riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi). Th:-fth-IR.UV.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca. PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece). 15 .Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice.koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma). Uzrok:rahitis.Problem je vise estetske prirode. Th:-fth-IR.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika.a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi).Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni.tanka.losa ishrana Th:-fth-UV.Grudna kost je udubljena.Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog.a ekspirijum je forsiran.Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem.UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa.intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca.a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).

qps-a.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost.kod gojaznih osoba Kl.traume.Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm.paraliza misica. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 . GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).a stopalo je u varus polozaju.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.lordoza. Kontraindikacija:turski sed.trauma.femoris.Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.tensor fascia latae i vastus lateralis.jacanje muskulature unutrasnje strane.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.rahitis.preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.Postoji slabost m.Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.sartorius. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.ishiadicus.n.a izduzeni m.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.semitendinosus. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.periferne lezije n.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.istezanje mekih struktura sa spoljne strane.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.

Lecenje je operativno (artrodeza).qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.slabost misicno-ligamentarnog aparata.lezije PMN-a.povrede. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji).tj.Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 . Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. i 2.Kod dece.zapaljenje.stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.jer tako stvaraju nadrazaj.Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.kada dete prohoda i postane stabilno.stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.-jacanje m. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.Dete ne treba pozurivati da prohoda.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis.

meseca.zatim equinus i na kraju excavatus.Cesto je obostran. -adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala.Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.Calcaneus je visoko postavljen.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana). Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.pa prsti-preko gipsa ide vata.tibialis posterior (plantarna fleksija.pa varus.Tetive imaju abnormalne insercije (npr.odnos 2:1.Postoji nedostatak senzibiliteta. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.tromost Dg.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 .dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3. -equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.supinacija) je skracen.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. Kl.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.ojacaju izduzeni misici.Cesce oboljevaju muska deca. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. M. Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.pa palac.unutrasnjom ivicom.Talus je oboren na dole.bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.Ahilova tetiva koja je jako skracena.tj.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus.Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.Os naviculare se rotira. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.addukcija.gips prvo peta. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala.

hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita.ne sme u turski sed.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora. Uzrok:-nasledni faktor.Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st.Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura.spava na ledjima.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 . abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona.Dete gazi petom.a ne prstima.bele rase -karlicni porodjaj.manjak plodove vode.Suprotnim pokretom.mala karlica.Nastaje zbog displazije.Javlja se skracenje m.Ulozak se stavlja na petu.cesce se javlja kod Slovena.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.tj.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra.-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.a ne na stomaku.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice. -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka.tj. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo.hod tek posle 60 dana.tibialis anterior. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.Ako je bilo luxacija. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde.

dete se nosi tako da je zdrav misic gore.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki.a bocne fleksije na zdravu stranu.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes.fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu.artroza.potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6.a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.uz fiksaciju ramena.uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.a ostecen dole.hidro th. Funkcionalni status i kl.operacije) -kth:termo th.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji.Beba ne sme da place.slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu. Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m.plexusa brachialisa.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu.jacanje oslabljenih.lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave.a istezanje skracenih misica.procesusa spinosusa. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid. Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n.sternocl.facijalisa.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu.sternocl. 20 .asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija).plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m.

Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja. Kl.Kod hidrocefalusa terapeut 21 .nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku.Uzrok:-zracenje u trudnoci.Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis. sekundarni deficit:-urinarne infekcije. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. 2. godine (kad treba da prohodaju).Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu. Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).Deca se krecu kolicima.upotreba lekova.dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji.Hod moze biti:paretican i ataksican.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice.nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.nema prolapsa medularnih elemenata.hod u razboju sa aparatima.napred se stave vrecice sa peskom.hod u dubku.virusna oboljenja.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.slika:1. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture.Nema neuroloskih promena (poremecaja).equinovarus.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija.kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza.a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.

poremecaji cirkulacije. Kontraindikacija:-bazen.a 22 .poremecaj senzibiliteta. Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno.koordinacija.roditelji.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.tj.pamcenja. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola.javlja se ataksija. Tim:pedijatar. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja.percepcoja.encefalitis) -traume mozga.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.rt.manjak posturalnih refleksa.crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.slikom i ovde je potreban timski rad.hipertonus.uremija.ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.mentalna funkcija.medicinska sestra.krvarenje.fizijatar.Ostecen je balans.urolog.To nije samo gubitak.vaspitac. piramidnog puta.treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.sluh.tonus je povisen po tipu spasticnosti.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.tj.najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja.tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.bakterijske infekcije. atetozni).skleroticne promene i nekrozu.koji je obicno na pocetku pokreta jaci.spori.sifilis majke) -dijabetes.Pojavljuju se navoljni.govor.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.nasledni faktori. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.mentalni poremecaji (pad IQ.pojacani refleksi i patoloski refleksi.ft.razne infekcije (meningitis.teturav hod.zracenje.ES Kth ista kao kod paraplegije.kl.a zatim se naglo snizava).edem.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.intoksikacija. Rth:-ortotska pomagala.neekonomicni. Fth:termo th (parafin).Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.nesvrsishodni.

rame).Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea).reciprocitet.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica.prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.gube se tokom noci. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti. Kroz kth i rth max.polomljene nego zive.tj.Veliki uticaj ima igra.Grupe dece formiraju se po uzrastu. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje. Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi.Postoje znaci opste infekcije: 23 .ritam.prostorija.Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.zbog cega se i zove plasticka hipertonija.kukovi. u CNS-u.Igracke ne smeju biti sitne. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.grupa od 10-20 dece. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.jarkih boja i prilagodjene uzrastu.a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.ostre. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th.sprovode se takmicenja.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije.tj. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik.Potrebna su 4 faktora:konduktor.sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava.vitamini.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.ritmicka intonacija.

borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.belancevine.povecanje snage.facies miotonika.Oporavak traje jos najmanje godinu dana.tzv.hipo ili arefleksija.pseudohipertrofija.osin struk.okupaciona -fth-UV.osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.hipotonija.patkast hod.ES. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.Majka prenosi. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada.Salkova i Sejbinova vakcina.Bolest pocinje obicno do 4-te godine.ptoza) -orofariengealna distrofija.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.a zdravlje ugrozeno.EF i vitamin B.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.intersticijalni i fascijalni misici.pozicioniranje.kortizon.atrofija.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke.javljaju se postepeno i asimetricno.Vukicev.okularna misicna distrofija (strabizam.povracanje.pasivne vezbe -fth-ES.hidro th -rth-okupaciona.-povisena T.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.flakcidna (mlitava) paraliza.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe.naglasena lumbalna lordoza.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.EF.metabolicke promene. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.KTD.jer je disanje otezano. slika:-simetricna misicna atrofija.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl.scapulae alatae.rigidan vrat.IR.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin.mlitava paraliza. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.skolovanje i profesija.kada se mogu javiti kontrakture.a ne oboljeva.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).fascikulacije.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.hiperhidroza.misicne 24 .glavobolja.

nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.koja dugo traje-imobilizacija (gips. i spoljna rotacija -koleno:flex.embolija.mogu da nedostaju cele misicme grupe. Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add.Primarne promene su na misicima i nervima.kapsuli interni. -virus varicele (toksicni faktor).Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.udlage.koja polaze iz celija senzomotorne kore.zahvata proksimalne delove ekstremiteta.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. ext. flex.hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.. -slab kvalitet materije.zahvata sva 4 ekstremiteta. sa ulnarnom devijacijom. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.Paraliza brzo nastupa.mozdanom stablu..aparati) -termo th. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori. zapaljenski procesi.Polazi od piramidalnih celija.equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.elektro th. ext.a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).add.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim. -podlakat:pronacija -saka:volarna flex.kostane deformacije. palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom.hemoragija.javlja se hipotrofija ili 25 . rotacija -lakat:-flex.a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne. -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda.kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma.tromboza. -infektivni faktor (herpes simpleks).neoplazme. Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida).gde je rastavljen u snopice.degenerativne promene.prednji deo ponsa i produzene mozdine. -anoksija.kontrakture.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. unutr.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.

kontrakture.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je.intelektualni poremecaji (paznja.a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji. slika:-ostecenje CMN i PMN.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan. “fenomen peroreza”.emotivni i psihicki poremecaji.postoji nesklad u pogledu pacijenta.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.misljenje.Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca.tj. mogucnosti restauracije postojecih funkcija.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.infarkt mozga (tromboza.a na DE na ekstenzorima. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.ne moze da uradi dorzifleksiju stopala. AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. Postoje tri oblika:1.embolija) -trauma.zvakanje.atrofija misica.pamcenje).obicno se ljulja.tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine.nema patoloskih refleksa.Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti. 26 .vida (hemianopsija).Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.suprotnu od ostecenja hemisfere.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi.spasticna parapareza DE. Kl.Zavrsava se letalno.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.odsustvo refleksa. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.anestezija.a pada samo u izuzetnim prilikama.tj.govora (afazija) -poremecaj gutanja. Kl.gutanje.a u stojecem stavu stoji na petama.-klasicni.a bol se javlja na palpaciju. Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita.Piramidnog je porekla.atrofija GE 2.intrakranijalna hemoragija.disanje 3.

DE flektirani.trenutno stanje pacijenta.anamneza (licna i porodicna).procena hoda.sluha.elevacija ramena.depresija.-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .spoljna rotacija nadkolenice.ektenzija i pronacija podlakta.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.godina rodjenja.Na taj nacin promene.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.fleksija i supinacija podlakta.akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.duboke patike.addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.obim i duzina ekstremiteta.addukcija.pol.obim pokreta.to cini terapeut.pokretljivost i pomagala.Dg.plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).ekstenzija kolena.udlagama.Ako pacijent lezi na zdravoj strani.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.socijalni status.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.izvrsiti korekciju.pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju.procena vida.Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.udlage.podize se do 90st fleksijom.plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.tutor longete sa krilcima).spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).fleksija kolena.unutrasnja rotacija nadlakta.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.trakama. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime. Faze hemiplegije:1.fleksija.rolovanim jastucima.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.kontraindikacije.

pa sedeci polozaj.tehnike:Bobat.sedecem i stojecem polozaju. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 .Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju.sedeci sa spustenim nogama. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji. -2. -3.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.od prostog ka slozenom.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.jastuci.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.tzv.ali nikako preko zdrave.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.palac na ruci.Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe.dok je postepeno ekstendira.Koristi se oscilatorni sto.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.dorzalna fleksija sake. pasivno rolanje.Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.uvezbavanje hoda.stojeci. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret.ekstenzija i supinacija podlakta.Noge su prethodno spustene niz rub stola.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.hod sa pomagalima.kao i ocuvanje seme pokreta.Npr.Signe-Brunnstrom.Ruke su pored tela. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad.jer aktivnost pacijenta povecava spazam.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena.a njihov hod moze da postane gotovo normalan.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala.Postepena vertikalizacija-polusedeci.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.Kabat.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima.

ostaju sekvele. Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. opustena ruka).postoji anteropulzija.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.trovanja manganom i CO.Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.Zahvata ekstremitete. Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje.stopalo se vuce po podu. Kl.narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.tumori.traume.stanja kv sistema.trajanja i dubine kome.glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci.cak i da trci ako 29 .a nesto manje u nucleusu caudatusu.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.ruke su uz telo lako flektirane u laktu.Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.encefalitis. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti.kasnije i glavu.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.glava DA i NE.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza.tj. Prognoza zavisi od:zivotnog doba.saka se otvara).ali prilikom primicanja kasike do usta.retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.pomocu peskira. U snu tremora nema ili se smanjuje.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.pa prstom druge ruke).100% oporavak nije moguc.Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta.

akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia).vezbe disanja.polozaj tela u odnosu na DE.gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje. debelog creva -seksualni poremecaj 30 .je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.8-1cm.masaza -rth.zvakanje. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.monoton. SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.kontrolise polozaj glave u prostoru.tj.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.bol. -hidro th uz nadzor.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima.polozaj tela u odnosu na G. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.pisanje.koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.a kod dece i do L3.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE.skandirajuci.isto tako seda i ustaje sa stolice.usporen.govor je nazalan.polozaj glave u odnosu na telo.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.Ima 31 par spinalnih zivaca.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.govor.oblacenje.Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).

a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med.materijalni status.ETH.2.EDR je negativna.godiste.faze:nega disajnih puteva.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina. spinalis.vezbe iskoraka.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.povreda.aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije.S.hipotonijom.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.hod sa podkolenim aparatom.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th.vezbe balansa.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.povecanje snage pareticnih misica.faza imobilizacije.zanimanje. Prva pomoc je transport do prve zdr..oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.oduzet m.:-ime i prezime.voditi racuna da ne dodje do opekotina.kontraindikacije.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.pol.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. Rhb 2.Karakterise se mlitavom paralizom.faza stajanja i hoda.pelvicni pojas i hod sa aparatima.faza mobilizacije:faza kolica.pelvicni pojas i hod sa aparatima.Faza spasticne paraplegije. Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.a u 2.da li je samostalan.Rhb pocinje od momenta povredjivanja.a rad timski. F.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.pojacani refleksi.hod sa stakama nije moguc.oduzeti podizaci stopala..fazu.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). 2.Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.pojava patoloskih refleksa.Pristup je individualan.nema atrofije.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.sportske aktivnosti 31 .faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka. Rhb 1. Rhb:1.latisimus.oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija. Kl.nema fascikulacija. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.

Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA.kao i misica trupa.kongenitalne anomalije.ocuvani rotatori.infekcije. Uzrok ostecenja:trauma.biceps ocuvan.spasticna DE i misica trupa. Uzrok:skokovi u plitku vodu.ishemije.Postoji totalna motorna i 32 .Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.nema Valerove degeneracije.Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon..stim sto je kl.delimicno latisimus i pectoralis.dok je vezivni ocuvan.ADZ (pisanje. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.To je mlitava. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).saobracajne nesrece.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7. Th:-je kao i kod paraplegije.degenerativne promene.slika komplikovanija.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci. Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).koje nastaje kao posledica traume.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta. -hidro th (duseci oko vrata.intoksikacija.neoplazme.a tek onda termoalgezijski.Ne radi se operacija.jer dolazi do regeneracije. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.retko spasticna paraliza GE.duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima..percepcije.koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1).Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon.QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.

Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .cutaneus brachii medialis -n.kongenitalne anomalije (vratno rebro). 2.Nema regeneracije.a podlakat u ekstenziji i pronaciji.radialis Prednje grane 1. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.unutrasnjoj rotaciji.a iz distalnog gliom.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija.koje sadrze senzitivna i motorna vlakna.Ruka visi pored tela.Ima ih 31 par:8 cervikalnih.aneurizma.palac je u abdukciji i repoziciji.Potpuni oporavak je nemoguc.8 i Th1).axillaris -n.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.a od njih zavrsni nervi.a nastaje povredom korenova C8 i Th1.6. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5. Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.ulnaris.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n.senzitivna oduzetost. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.cutaneus antebrachii medialis -n.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.5 lumbalnih.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa.otoci. i 2.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.mijelinskog i vezivnog omotaca.zapaljenje.12 torakalnih.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.brahijalni. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n.parafin. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.7.nadlaktica je u addukciji. Pleksusi (cervikalni.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane. 3. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.tumori.Misici sake su ocuvani.musculocutaneus -n.DD.Ruka nemocno visi pored tela.5 sakralnih i 1 kokcisni. Uzroci ostecenja:trauma. Periferni nervi postaju iz plexusa.

Polazi iz pazusne jame.m. prstiju.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.ext.Inervise m. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina.Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.Ima dve zavrsne grane:motornu.volarna fleksija sake.EMG.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n.MUSCULOCUTANEUS (C5.C6) u pocetku lezi spolja od n.supinator.m.i senzitivnu n.m.Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran.supinacija i fleksija nadlakta.teres minor i jednu senzitivnu n.Fleksija je moguca akcijom m.carpi ulnaris. N.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).brachialis.biceps brachii i m.psiho th.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta.coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.ortoze) Dg-anamneza.vrata radiusa.hirurska th.brachioradialis.-hidro th.digiti quinti. Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj.Otezani su pokreti fleksije podlakta.m.podlakta i sake.radna th (okupaciona i funkcionalna.klinicki i neuroloski pregled.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.zatim probija m.Javlja se atrofija deltoideusa.brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.AXILARIS (C5.DD.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.ext.citostatici.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st).m.ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice. Th:-parafin -galvanska struja.ispad senzibiliteta u tom podrucju .prelomi humerusa.brachialisa.vaskularna oboljenja.indicis.ext.edukacija majke.ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.carpi radialis longus et brevis.Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.ED.ext.flex.hidro th -kth-pokret.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta. nadlakta.palac u addukciji Uzrok:trauma.m.digitorum communis.8 I Th1) krece od donje ivice m.axilarisa).biceps brachii i m.M.7.m. Ostecenje m..triceps brachii vrlo brzo atrofira.obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m.Nemoguca je abd.Saka ima izgled “visece sake”.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju. i supinacije podlakta.m.ADZ -rth-igrackama kroz igru.ext.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta.funkcionalna.Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta. N.ext.RADIALIS (C6. i horizontalna abd.coracobrachialis.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.vezbati manuelni hvat.pollicis longus et brevis.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta.m.dorzalne fleksije sake i ext.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva.Otezani su pokreti ext.axilarisa. N. 34 .triceps brachii.teres minor i m.luksacija ramenog zgloba.koja inervise m.kasnije finije radnje.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa.m.

Uzroci:lezija plexusa brachialisa.flexor pollicis longus.Vrlo brzo se javlja atrofija tenara..lezije karlice. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.razvija se “majmunska saka”.. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani.m.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.flex.4) nastaje od tri zadnje grane drugog.Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.adductor pollicis.vitam B -fth-hidro th.flexor pollicis brevis (povrsna grana)..a fleksija 2.posto palac ide u abdukciju.spusta se medijalnom stranom ruke. prsta.palac u abdukciji.palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).flexor digitorum profundus 3.m..Hvat je otezan.a kaziprst u hiperekstenziju.lumbricales 1.m. Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta.Th1) nastaje kod donje ivice m.frakture.Motorno inervise m. clanka i opozicija malog prsta. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.flexor carpi ulnaris.G..tendosynovitis.m.Nemoguca je opozicija palca. N.zatim fleksija 1.interossei.MEDIANUS (C6.silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.upotreba forcepsa u toku porodjaja .ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.opstrukcija a.m. Inervise:m.volarna flexia sake.m.prelazi preko lakatnog pregiba.2. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena.Pri pokusaju da se formira pesnica.sartorius i m.3.abductor digiti quinti. Inervise:m.repozicija luxacije coxe congenite.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.abductor pollicis brevis.m. i mm. i 3..traume..opponens pollicis i mm.femoralis.opponens digiti quinti.a ekstenzija 2.2.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane..edem ligamenata.on stoji u ravni dlana. et 2.m.m.razderotine..snaga misica.krio th (za cirkulaciju).m.lumbricales 3. Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.m.pectineus. 35 .pronator teres.flexor digitorum profundus (radialni deo).Prolazi iza preponske veze. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine. torakalnog i ushodna grana 4. pronator quadratus. i 4. i 4.flexor digiti quinti. Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. lumbalnog nerva.flexsor carpi radialis.ULNARIS (C8.m. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).opozicija i flexia palca.N. 1.7.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala.ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1. i 3. N.flexor pollicis brevis (deo).medianusa u kanalu rucja.flexor digitorum superficialis.Atrofija interosealnih misica i hipotenara.3. Lecenje je hirursko. i 3.2.m.FEMORALIS (L2.manuelna masaza.luksacije.pectoralis minor-a.m.u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.m..kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a. prsta.otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu.m. Uzrok je:tumor.3.Njima je pridodata nishodna grana 12.qps. Th:-kth-obim pokreta.uzimanje citostatika.iliopsoas. clanka.volarne strane 1.

a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.m.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).ishiadicus-a. N. N.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog.OBTURATORIUS (L2.PERONEUS COMMUNIS (L4.peroneus.ishiadicus-a sa n.motorni i senzitivni problem. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.m.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m. Uzrok povrede:diskus hernija. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac.fraktura.peroneus communis i n.m.nestrucno davanje injekcije.tibialis.m..addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice.a ne preko pete.Izlazi kod unutrasnje ivice m.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.3.Nemoguc je hod na petama.gracilis.lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).psoas major-a.tibialis-om.obturatorius externus.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.S1.prelomi karlice.2.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.hod uz stepenice.i ispred kolena.3) N.adduktor magnus i zglob kuka.obturatorius externus.m.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).ustajanje sa stolice.TIBIALIS (L4.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. 36 .adduktor brevis.longus et magnus.extensor digitorum longus et brevis.m.luxacio coxe congenita.abdukciju i pronaciju stopala.5.tibialis anterior.5.m.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.plantaris lateralis.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.gips.m.pectineus. i S1.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.peroneus longus et brevis.anterior koja ozivcava m.5 i S1.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a). N.a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n.a po izlasku iz kanala daje dve grane:r.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n.plantaris medialis i n.Otezani su pokreti:fleksije.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.peroneus tertius.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala. -PLEXUS SACRALIS (L4.2.Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.stap -fth-ES.Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).3) kao i n.m.5.gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge. Uzrok povrede:direktna trauma. Inervise:m.Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.ISHIADICUS (L4.S1.posterior koja ozivcava m.adduktor longus. Inervise:m.Otezan je hod po neravnom terenu.adduktor brevis.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.extensor halucis longus.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge.Nemoguca je fleksija kolena.sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).

hrana upada izmedju vilice i obraza.rubeola.FACIALIS (Belova paraliza) je 7.mravinjanja.male boginje.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji.ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”.m.govori.ugao usana spusten.oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis). ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska). na korenu.zbrisana je nazo-labijalna brazda.Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.m.promaja.koji sadrzi motorna. Uzrok:prelom kosti. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip. -u miru:izbrisane su bore na celu.Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.javljaju se troficke promene.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.upale.lumbricales et interossei. N.tumori.kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje.ES.a zatim i raspada.Refleksi slabe i gase se..EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske.sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.odrzanje snage i elasticnosti misica.flexor digitorum longus et brevis.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).Hod na prstima nije moguc.usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti. kranijalni zivac.dijabetes.m.pneumonija.flexor hallucis longus et brevis.hladnoca.vidi se beonjaca). Uzroci:-endogeni-avitaminoza..Inervise:m. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju.Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.pronizon) -kth-pred ogledalom.oko nevoljno suzi -epifera.alkohol.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.foto th (IR).plantaris i mm.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th.izrazava emocije.usne povucene ka zdravoj strani.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).m.infekcija srednjeg uha. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene.popliteus.m.tibialis posterior.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 .oko je nize otvoreno.kortikosteroidi.procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede.parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.parestezija.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje.trnjenja. Funkcionalna procena:anamneza.borba protiv kontraktura.promene radnog mesta ako je neophodno.tj.tj.

prsti polusavijeni.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele.respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).vezbe snage.dok je secanje na starije dogadjaje 38 .pozicioniranje.postepena vertikalizacija.pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.rad na povecanju obima pokreta.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene. 2.saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka.hidro th.faze-stadijum oporavka:vezbe disanja.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa.te je neophodna traheotomija. Rhb 2. 3.zatim vezbe disanja i cirkulacije.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.facialis).pozicioniranje u postelji na svaka 2h.koriscenje pomagala.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.povecanje snage misica i obima pokreta.Radi se funkcionalna procena i th.slabost lumbrikalnih misica. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja.osteceni.Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).DE:blaga fleksija kuka. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.psiho th Rhb 1.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. 1.slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta.ES -kth-korektivni polozaj. Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th. Rhb 3.polozaj na ledjima. Indikacija:mirovanje.. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.javljaju se i paralize respiratornih misica.jer je zivot u opasnosti.brzine i izdrzljivosti.Mogu biti zahvaceni sfinkteri.To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.elevacija.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk. Kontraindikacija:zamor.Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.EF.DD.aktivne vezbe.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.fleksija kolena 20 -30st.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta). Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.kranijalni nervi (najcesce n.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.obazrive pasivne vezbe.vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala.pasivne vezbe.faze-definitivna faza:koordinacija.a u tezim slucajevima i degeneracija aksona.frotir izmedju palca i dlana.

bolesnik preterano podize noge.tronozac. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.slikom.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav. Kl.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.EF.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl.prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.prvo sa otvorenim.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).peronealni podizac -ADZ.Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.psiho i muzicka th. degeneraciji mijelina.Postoje planirane i neplanirane .Zahvata i ushodne i nishodne puteve.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.Zarista su mala.interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.niti kad je toplo.multipla.toplota.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima.slabost u vidu hemipareze.parapareze ili monopareze.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl.a najvise je pogodjena koordinacija.stake.smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.Javlja se fenomen carape i rukavice. 39 .Radi se o demijelinizaciji. Rhb:-medikamentozna (pronizon.vec predvece kada je pacijent odmoran.To je bolest nepoznate etiologije.fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. sa razmaknutim nogama.stres.a kad ih spusta udara jace o tlo. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet.ACTH.ocuvano.tj.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3. Javlja se u tri oblika: 1. Kontraindikacije:zamor.slikom autoimunoloskog encefalitisa.Misljenje je ocuvano.infekcija.na sirokoj osnovi.cetvoronozac. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.aparat za stabilizaciju hoda.kolica.

stepenicama.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).trupa i obe noge.Pritisak na distalnom delu je veci.i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti.uzrokovane traumom.traume.opekotine.kth.podizanje kondicije.fokomelija). Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.Mogu biti:kao posledica M.obuka hodu sa stakama.hematom.misica druge noge i GE.npr. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje. Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.posusivanje i inspekcija.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.psiho th.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.delovati na psihu.urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom.infekcije.dijabetes melitus.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).Bandaza se radi elasticnim zavojem. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE.ne cedi se i ne susi na suncu.kongenitalne (amelija. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.redukcija edema.vezbati hod po strmoj ravni.opstu kondiciju.koordinacija.abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.fth-hidro (cim zaraste rana).dekubitus.preprekama. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.lezista proteze se menjaju.nauciti ga kako se koristi.uzimanje mera za protezu.sapun.vezbe disanja.masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.zapocinje se cirkulatorno.Birger.kongenitalne anomalije.malignim oboljenjem.prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.vaskularnim oboljenjima.edukacija o protezama.cikatriks) -dezmogene (fascije.stabilizacija patrljka. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom.degenerativne promene) -inaktivitet.nacinom aplikacije i delovanjem. Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .aponeuroze.neophodno je ciscenje lezista.po zarastanju oziljak treba biti slobodan. Higijena carape:mlaka voda. Higijena proteze:dfc sredstvo.bandaza (konusni oblik).nega patrljka.

periferne interfalangealne. Deformiteti sake:1.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota.ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno. REUMATIZAM 1.fizicko opterecenje.delovanje tezine susednih.gubitak sna.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.fibroze i ankiloze.nepoznate je etiologije.Otok je vretenast.ruka terapeuta.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob.A.preko koturace.elasticne naprave (Glisonova omca).teske infektivne bolesti.gubitak mase.A.tj.devijacije.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 .trauma.malaksalost.a zatim:subluksacije. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule.porodjaj.) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G. -M. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost. dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni).pojacano znojenje.kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.netipicnim znacima:umor. Bolest pocinje postepeno.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne.bol ne na pritisak i spontano.korektivni polozaj.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.tj.prvo pri pokretu ili pritisku.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.psihicko uzbudjenje. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.BEHTEREV 2. rot. proksimalnih segmenata. R.Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje.nema crvenila.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob.povisena T.Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima.ZAPALJENSKI:-R.klimakterijum.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano.pri cemu je zvakanje otezano.METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija.a kasnije spontano u miru.Kasnije se javlja bol.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.

subkutani cvorici.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji).DD. Deformiteti prstiju:1.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. kontraktura 3.”rupica za dugme”-flex.fleksija distalnih 2.ovojnice (oksidativni tendovaginitis).ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin.hidro th.koleno u ekstenziji..prsti u fleksiji od 15st.soli zlata. IF zglobovi u normalnom polozaju.:rame:add. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol.a hiperekstenzija i IF 6.Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.zbog kontrakture. i MKP. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza.UZ (male doze zbog osteoporoze). 2.misice koji atrofiraju.a koza sake je naborana u vidu rukavice.rame u laganoj abdukciji.Berkova cista). 3.laser.kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete.”90:90”-na palcu:flex. od 90st.Funkcija sake je izgubljena. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive.EF (KJ).valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5.dok su distalni u flex.ovojnica.IFS.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija.Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce.kontr.mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju.lakat:flex.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce.atrofija noktiju.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze).Longete se nocu ne skidaju.”fokino peraje”-flex.vaskulitis. u prox.tetiva.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF.rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st. Rucni zglob:volarna fleksija.kao transpozicija i plastika tetiva 42 .burze (burzitis. Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi.hidro th.”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex.”cekicasti prsti”-prox.ES. sa ulnarnom devijacijom 4.lakat u laganoj fleksiji.salicilati.fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu. rhb u 2.

Meri-Strumpl).umor. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).cervikalna lordoza naglasena. fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max. inspirijumu i max.tj.pokretljivost grudnog kosa. Kl.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni.S.a zatim se siri ascedentnim putem (M.obim pokreta zgloba kuka i ramena.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima..To je hronicno.BEHTEREV:vitalni kapacitet.Ogranicena je sagitalna pokretljivost.Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota. M. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja. ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1.ramena isturena napred i dole. F.kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).-kth-nosenje korektivnih udlaga.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.Pacijenti sve manje setaju.Normalno je od 5-7cm.struktura kicmenog stuba.kukovi i kolena u semifleksiji.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max.slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost.progresivno oboljenje evolutivnog toka.nose se izmedju vezbi.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.stomak isturen.ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca.a vezbe se rade svaka 3h.ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava. ekspirijumu (u visini mamila.odmah ispod C7.Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.U pocetku bol se javlja ujutro.nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta.torakalna kifoza naglasena..lumbalna lordoza zbrisana.a kasnije prisutni su i danju i nocu.kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje).gubitak apetita i gubitak mase.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 .promaja.Uzrok je nepoznat. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti.grudi uvucene.ali samo do kolena.Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.

ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.atrofije i kontrakture misica.5 Ri=1.ES.tj.Zglobne povrsine postaju grube i hrapave.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 .UZ.resice joj postaju debele i nezgrapne. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske). Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.I zglobna casica se donekle menja.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.da bi se istegao m.Ova faza je prolazna.ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.atrofije misica.poremecaja statike i dinamike.stomak uvucen 2.odrzati kostalno disanje. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece.koja gubi svoju glatkocu.spreciti kontrakture.spreciti kontrakture i ankiloze.rth-okupaciona.monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.DD 3.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu.5 Ui=6.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.kukova i ramena. Rhb:1.koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.a zglobni prostor se suzava.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.obuka torakalnom disanju 4. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu.npr.traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba).kongenitalne anomalije. na saci se javljaju cvorici.ocuvati pokretljivost kicme.buja kostano tkivo.promena radnog mesta. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.a na prox.kada hoda glava je prava.ali nema ankiloze.To je faza “dekompenzacije artroze”.tako da nema opasnosti od ankiloze. -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.pa funkcionalna.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.Na kostima se takodje javljaju promene.fth-hidro th.on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu.ramena zabacena nazad.bez jastuka.i 10 cm iznad toga-Ii=4.a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije.tako da ona luci tecnost u zglob. -cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi). Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih. If zglobovima Sausardov cvoric.Ukoliko se javi upalni proces.pokreti su ograniceni i bolni.smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol.koja postepeno propada i degenerativno se menja.opterecenja zgloba.kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.grudi isturene.

kongenitalne anomalije.fleksiona kontraktura.elektro th.povecan obim preko kolena.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). Kl. Uzrok:prekomerna telesna tezina.a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).povecan obim preko kolena.S. Uzrok:prekomerna telesna tezina.-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.a koleno trpi.sepa.ukocenost. Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.UZ.parafin.slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.elektro th (DD.fleksiona kontraktura.krepitacije.-hipotrofjia.stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.pomagala-stap.To je artroza lokalizovana na zglobu kuka. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma..S. F.IR.misica.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna.jer hrskavica nije vaskularizovana. COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem. GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje.pojava burze.traume (lux.poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. Rhb:-fth-termo th (KTD.najpre samo pri duzem stajanju i hodu.Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 .cime se uklanja spazam i smanjuje bol). Kl.Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru.bolna osetljivost.hipertrofija.startni bol.adduktorna i spolj. F.fraktura male sanata).parafin).EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.Bekerova cista.UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).bol. DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.zovu se spondiloze.rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.gena valga i vara.krepitacije.Ako je skracenje malo ide povisica. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.hipotrofija .fleksiona i adduktorna kontraktura.aktivne vezbe.Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.slika:bol. Kod coxartroze kuk boluje.a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen.

da li mokri-poremecaj sfinktera..Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.poremecaj statike-deformiteti DE.degenerativne promene kicme (diskus hernija.pojacan tonus PVM. -ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n.pojava skolioza.peroneus) 46 .kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.ginekoloski problemi).a sta smanjuje.menstruacija.spondiloza).da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih. Dg.. LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.lumbalne vertebrogene insuficijencije.jer je manje pokretan.bol.slika:-bol (pitati pacijenta kako boli.ogranicena pokretljivost.gde i kada.Na torakalnom se javlja redje.sta ga povecava.kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice. Kl.lumbalizacija). Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu.tj.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.sakralizacija.da li je lokalizovan ili se siri.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.akutne lumbalgije-lumbago 2.istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.nejednaka duzina DE.hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n. na cervikalnom i lumbalnom delu.rigiditet.pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme.oboljenje bubrega.peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije.trudnoca. Rhb:-fth-termo th.L5 srasta sa S1 Kl.tibialis-S1) i na petama (n.zapaljenje nerava.jer 5-ti nije srastao. Javlja se u obliku:-1. Uzroci:trauma.da li se javlja prvi put ili ne.

unutrasnjoj strani lopatice.unutrasnjoj strani lopatice.EMP.neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji. Kontraindikacija:brzi. Kontraindikacija:brzi.degenerativne promene kicme (spondilitis.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser.Polozaj moze biti i potrbuske.hidro th.a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost.povecana je pokretljivost.) -rth-okupaciona.Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.noge su savijene u kukovima i kolenima.rotirani pokreti.da se ne nosi teret.tvrda.ramenu.slika:-bol u vratnom delu.Posle trakcije pacijent se odmara.DD.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.tj.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice.pacijent u toalet ide sa stakama.ramenu.Paziti na telesnu tezinu.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).Wiliamsov polozaj.a.ramenu.zapaljenske promene.a ne kolicima. polozaj koji je najmanje bolan.To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.prednjoj strani ruke C6-bol u vratu. -kth-staticke vezbe (m.spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu. Kl. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa).da ne sedi mnogo. Uzrok (etiologija)-trauma.-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.Pokreti moraju biti lagani.nagli.Polozaj moze biti na ledjima.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.postoji spazam PVM.ADZ.vazodilatatori.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.jer meka postelja namece fleksiju kuka.da sve radi u bloku kicmenog stuba.vertebralis ili vratnog simpatikusa.dugi prinudni polozaj.ramenu. C5-bol u vratu.angina pektoris.diskus hernija).ali se stavlja jastuk ispod stomaka.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba.IFS.spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. 47 .qps.svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela .duz pete i spoljne strane stopala.a ispod njih ide jastuk.hidrati.Treba izbegavati sedenje u fotelji.Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th.EF. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.nagli.

hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol.rotacioni pokreti cervikalne kicme.Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.ogranicenim pokretima glave.brza vertikalizacija.omota se zavojem. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova).nagli.gubitak funkcije (coxartroza.fractura coli femoris.kontraktura.ali zato ove proteze duze traju.spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana.a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme.Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).GA. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze.brzi oporavak pacijenta.Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.podlakat. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.infekcija.UZ -termo th. -fth-elektro th.da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi. Podela:1.nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake. Kontraindikacija:brzi.gonartroza.oslobadjanje od duge imobilizacije.tumori). -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.toplota (jer pojacava nadrazaj). Rth-okupaciona. Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.-parcijalna 2.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete.laterofleksije i rotacije glave i vrata).-bezcemnetna -totalna -cementna.luxacio coxe congenita.od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata.Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.Tvrd kartonsloj vate.obuka pozicije glave i ADZ. Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.retrofleksije.

kada je nemoguca abd.tj.Svi pokreti ramena provociraju bol. preko srednje linije.pri spavanju jastuk izmedju nogu. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE.deltoideus brzo atrofira.tj.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.naglo prenosenje tezine na tu nogu. 2.jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta.hod u razboju i hod sa stakama -4.unutrasnja rotacija.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.-blaga fleksija.-14.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.subscapularis-a i teres minor-.pre i posle nema bola.izotonicne vezbe stopala.sedenje na prekrstenim nogama. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.hobi.uslove zivota. Vrlo je vazno edukovati pacijenta. Najcesce zahvata:-tetivu m.cucanj.-7.neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije.Periartritis je lezija.sedenje na niskim stolicama.nikako levo-desno.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m.Krevet treba da je visok.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.add..doci ce do delimicne.Tako nastaju fine naprsline tetive.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame.Bolest nije tesko prepoznati.dan-sedenje na ivici kreveta. nadlakta.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.supraspinatusa. 1.a na 120st se ukljucuje preskok.a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.koju cine fascije m.fleksija i ekstenzija u kolenu.na 60st se ukljesti. VESTACKA PATELA klizi gore-dole.subakromijalna burza 3.tetiva duge glave bicepsa..a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.tvrd.supraspinatus-a..jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.abd.okretanje.retko zahvat oda ramena odjednom.nedelje-pokusati bez staka.infraspinatus-a.Tetiva m.ali najcesce u podrucju ramena.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.tj. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu. 1.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu. ostecenje periartikularnih struktura.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna.dana.Kontraindikacije:fleksija preko 90st. Od fth-termo th.qps i m.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.postepeno opterecenje kuka. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova. 49 .pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. pad na opruzenu ruku.hodanje uzbrdo i uz stepenice. -1.ali vece rupture tetive m.nagli pokreti karlice.posao kojim se bavi.gluteus -Od 2.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.nedelja-ulazak u bazen.M. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd.elektro th.

UZ.spolj.Olaksava pokretljivost tetiva i misica.Tetive taru deo burze.UZ. ENTEZOPATIJE upala enteza. BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji. hvatista za kost.Tendinitis.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).KTD. Cesce je lateralno.IR. Th:-fth-UZ.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.IFS 50 .rot.krio th.aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije.pri palpaciji protiv otpora.vozaca.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.opterecenje.Postoji pozitivni (+) bolni luk.a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.privremena imobilizacija.preopterecenje misica.pasivni pokret-do bola.To je vanzglobni reumatizam.Javlja se bol i otok dela tetive.a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.mehanicki faktori Th:-mirovanje.tj.Kapsula srasta sa drugim strukturama.infiltracija kortizona -fth-krio th.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.ruku drzi u addukciji. Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera.medikamentozna th-infiltracija kortizona.stisak sake je bitno oslabljen.UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.IFS. Th:-mirovanje. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.ahilova tetiva Uzrok:trauma.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage.Tendinitis m.pa je rame blokirano u abdukciji.DD.a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.jer to povecava bol).kovaca) Kl.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain).Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.antireumatici -fth-krio th.atrofija i ogranicena pokretljivost.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.

degenerativnim procesima.nema objektivizacije subjektivnih tegoba.koje snizavaju lumen obolele arterije.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M.Pokreti su ograniceni zbog bola.tj.UZ.U misicima se javljaju mialgije.dobra odeca. Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda.tj.a kasnije i vece smetnje.Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2. CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita.neuro-vegetativni poremecaj.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. zena. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke.L delu.nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. 51 . METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima.misic je krut.tj.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.a tonus je povisen.stvara se edem.infekcijama.sauna.Lig.Obicno zahvata dominantnu ruku. Srece se kod gojaznih.Najcesce se javlja kod starih ljudi.bol i smanjenje funkcija.javlja senervoza.Dolazi do atrofije tenara.hidro th.obuca.medikamentozna th.Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske. Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota.poremecajem metabolizma.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.Rejno 3.Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.sagorevanje masti je smanjeno.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice.Rth.Lokalizuju se na usnoj skoljci. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno.masaza.ledjima.starijih.fenomen “madraca”. Th:lekovita infiltracija anesteticima.Kontraindikovana je primena toplote i hidro th.To je upalni proces prouzrokovan virusima. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.UZ.Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica.vratu.vec hipertrofija tkiva. bolne tacke.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu.Javlja se hormonska disfunkcija.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti.venske i limfne).Kod mladih ova bolest predstavlja problem.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.higijensko dijetetski rezim.

U ovim situacijama moze doci do infarkta.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.Najcesce se javlja na prstima ruku.Lokalizuje se najcesce na DE.sjajna.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.Hod je otezan.a onda dolazi do stabilizacije.Neophodno je odvikavati se od pusenja. VENSKI SISTEM: 52 .Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti. VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu.genetska bolest venskih sudova.javlja se otok.sed sa prekrstenim nogama.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica.Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).lastis dokolenica.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna.alkohol. Kontraindikacija:toplota.nekretanje.cirkulacija u venama je usporena.a pokreti ograniceni.Vremenom dolazi do nekroze jagodica.sto iziskuje amputaciju.smanjena aktivnost.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela.stajanje.Krv kao da protice kroz staklene cevcice.srasla sa podlogom.kod zena u 3.Od lekova daju se vazodilatatori.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena).Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona.Birger (pusacka noga) je progresivno.Stetni faktori su holesterol.masnoca.vitam B i antikoagulansni lekovi.pusenje. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE. -M. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA.a kasnije i kada su izlozeni toploti.EF.tanka.porodicna predispozicija.nedovoljno kretanje.gojaznost.znojenje dlanova i sl.Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.povecan venski pritisak.bledilo koze.javljaju se jaki bolovi umiru.Najpre je funkcionalne prirode.Daju se vazodilatatori. deceniji.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji.DD. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.a ekstremitet je topao.gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba. -M.Prsti su hladni.Pocinje rano.Dozvoljen je dozirani napor. i 4.Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica.suva.glatka.To stanje traje oko 10min. Uzrok:-dugo sedenje.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.Na hladnoci ruke pobele.KTD.

Inspirijum je kratak.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju. i hod je otezan.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje.uslovi stanovanja.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova.S.da bi se olaksalo disanje.Napad moze da traje nekoliko dana. razlicito dugo. Kontraindikacija:termo th.Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta.zatim otok.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.bol.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti. 3. 4. 5.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba.FLEBITIS.ne smeju da nose visoke potpetice.jer moze doci do infekcije.pa donji segment. Th:-mirovanje.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu. Tromb se javlja zbog spore cirkulacije.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija.kasalj. CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje). Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema.a sama pojava je ireverzibilna.pol.Vrsi se drenaza-prvo gornji.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje.drenaza.-godine starosti.Ekspirijum je otezan.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva.povisen TA.tj.spavati sa eleviranim nogama.vitalni kapacitet. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu.vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene. to bi bio ulaz za infekciju. Potrebna je promena radnog mesta.a onda se javlja status askaticus.posebno ujutro “na puna usta”.elevacija.Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae.ako radno mesto zahteva stajanje. RESPIRATORNI SISTEM 1. 2.medikamentozna th (antikoagulansi).PNEUMONIJA je zapaljenje pluca.tj. heparin.akutnog i hronicnog toka.Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema.Postoji faza egzacerbacije i faza remisije. F.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak. Th:-relaksacija.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje).Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve. Kl.klinicki pregledi.pectus carinatus. LIMFNI SISTEM (limfo-edem.inhalacija.To je cesto i hronicno oboljenje.ekpektoracija.inflamaciju i hipersekreciju.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje.druga oboljenja.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja.nego da se organizuje.iskasljavanje.kasalj.slika:visoka T.Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene.tesko disanje.tj.automatizacija iskasljavanja.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min. Uzrok:obstrukcija.ucenje adekvatnog tipa disanja.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove).Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada.Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda.Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije.

TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu.higijensko-dijetetski rezim. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica.neaktivnost.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba.alkohol.stres. 3.sputum Kl.trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2.levkast.asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi.:klinicka slika.LAB.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma.ledjima..slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti.zabranjeni su bilo 54 . Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th.prisutan je strah od smrti.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5.Daje se nitroglicerin ispod jezika.scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.udubljene. Kl.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest.cijanoza.pozicioniranje. Rhb:-covek je celina.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen.suncanje.duz ruke.snaga trbusne muskulature 6.hladan znoj.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva. 4.provetrena prostorija.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija. Th:-aerosol th.polozajna drenaza. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema.relaksacija -kth-disajne vezbe. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka.vilice.tahikardija.ne dolazi krv. 6. F.da lezi i miruje.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc.a kod vecih ruptura ili smrt.pad pritiska. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1.otvoriti prozore.krvav ispljuvak.kako se prenosi.pusenje.opsta malaksalost.xifoideusa -nivo ispod rebara.glave.Faktori rizika su:povecana telesna tezina.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th. Dg.S.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.opsta kondicija. Th:-konzervativna.kruskast.slika:nocno znojenje.hirurska.Kod manjih javlja se oziljak.analiza statusa.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa.bol u zeludcu.voditi racuna o psihickom statusu.

psiholog i socijalni radnik.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena. 3. Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M.fizijatar..faza:-1. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu. 1. Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.extensor pollicis longus-a.tisina.S.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.-pol.a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog. Dg.nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo.laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2.Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.nedelja:-vezbe opste kondicije. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.:blagovremeno i tacno postavljena.nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije).godine starosti.da li je to prvi ili reinfarkt.Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura).kolena.pacijent ide kuci i na posao.prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2.kukovi) -3.socijalni status.eventualno da hoda 2.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica.5cm od rucnog zgloba. DODATAK: 1.Puls i pritisak se stalno mere.faza:-napusta postelju.Nastaje pri padu na ispruzenu ruku.Praktikovati umerenu aktivnost i hod.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa..ogranicena fleksija sake i prstiju.medicinska sestra.sake.u kojoj je fazi infarkt.) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.ako je tezi infarkt.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje.aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.kakvi razgovori sa pacijentom. F.Plan i program individualani.bez posete.prelom nadlakta: 55 .radni i fizioterapeut. -zapoceti sto pre.pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.potreban je mir.preostale funkcionalne sposobnosti.faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.vise hoda.

pravilna ishrana 2.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4.prevencija dekubitusa:-promena polozaja.prelom metatarzalnih kostiju.atrofija misica:-pokret i ES 56 . 2.prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja.higijena pacijenta i postelje.drenazni polozaj 3. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1.poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata).prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4. DE: 1.prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno.-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3. 3.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4.sto pre vertikalizacija 5.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6.

Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost. REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa.Imamo dve tacke oslonca.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu. PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 .usled cega dolazi do smanjene sposobnosti.leva staka i desno stopalo.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod).a nastaje kao posledica prethodne bolesti.Potrebna je veca ravnoteza.podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake.jaci ekstremitet.decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2.leva staka. 2. 3.osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1. Invalidnost je narusavanje integriteta. Rhb sprovodi tim strucnjaka.Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake.Obe stake i privlacenje tela.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma.desno stopalo.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin. Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu.levo stopalo.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa.traume ili kongenitalne anomalije. 4. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina.Uvek imamo 3 tacke oslonca.Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje.tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge.leva staka.dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo.slobodni ekstremitet donji. INVALIDNOST (in-validus.7.privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka. OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje.trotaktni:-obe stake. 3.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1.kao i problem interpersonalnih odnosa.tj. celina. 5.a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka.a drugi ne moze.

-socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema.tj.hirurska intervencija. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema.ortopedska i proteticka pomagala). PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb.a kroz razlicite medicinske postupke (KTH.FTH. CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija. -profesionalna rhb je zavrsna faza rhb.Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva.a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja.Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja. 58 .-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti. rada.sport.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful