P. 1
3. Medicinska rehabilitacija

3. Medicinska rehabilitacija

|Views: 8,320|Likes:

More info:

Published by: Алексић Александар on Apr 29, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2015

pdf

text

original

TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.tj. Faze u stvaranju kalusa: 1.hidro th.hidro th.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta.vezbati ravnotezu na jednoj nozi.ifs (1-30Hz). Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija.tvrd otok.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 .urinarna infekcija.pun oslonac nije dozvoljen.faza formiran kalus.tromboze. stvaranje fibroznog kalusa.osteosinteza -srafovi.DD.faza formiran.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.zapaljenski procesi. atrofije misica.UZ.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.faza je faza organizacije hematoma 3. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.je faza konsolidacije. Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma.okretanje sa stakama u mestu.jacati antagoniste skracenih misica.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.IFS.rth -fth preko gipsa magnetom.bolovi.U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.dekubitus. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci). Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.embolije.a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.tj.kontrakture.stanje cirkulacije.metabolicki poremecaji. stvaranje fibroznog kalusa 4.uzrast.ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.ES.sprovodjenje opste i posebne nege.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.losa repozicija.losa imobilizacija.faza je faza potpune konsolidacije.opste stanje organizma.

atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih.tj.Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 .ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara.kompresija nerava.kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih. srasli u nepovoljnom polozaju.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.a na mestu manjeg pritiska rastu brze. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.Takodje se daje povisica. Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.koja nastaje u fazi formiranja kalusa.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom.To je kasna komplikacija preloma.rahitis. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.koji je dobro srastao u pogledu kalusa.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma.

To je vazomotorni poremecaj.sem na kostima gde se javlja tzv.a smanjena O2.Povecana je koncentracija CO2.potkoleni aparat.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik.rasterecenja.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci.crvenkasto-lividna.stalan.postreumatski edem.magnet.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.napeta.hiperhidroza. Bolest protice u 3 faze.tj.luksacije.Kl.pojacano znojenje.tj.misicima i kostanom tkivu.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.edem) Stadijumi bolesti: 1.karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja. Kontraindikacija je trakcija.hipersenzibilitet -koza je edematozna.vitamini -kth-blage.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa. th:-medikamentozna th-sedativi. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge.EF -rth-okupaciona 8 . mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije.dozirane staticke kontrakcije.misicima.sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena.ocuvanja seme hoda.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola.frakture.uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi. Javlja se kao:-komplikacija svih preloma.krio th.kozi. trauma (opekotine.povecanja povrsine oslonca.hiperhidroza.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu.difuzan.DD. Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom.

kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.tj.ES-sp oblik.ulnaris.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture.parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji.dekalcifikacija kostiju.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature.degeneracija.glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.UZ. th:-ACTH. Kl.slika:-na saci se javlja bol.koja nastaje kao posledica kontrakture.kth.nastaje edem.slika:-misic otekne -povisenje T.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica.rth. fazi.prsti su flektirani -gubitak pulsa a.bledilo.povremeno nosenje sina -fth-hidro th.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja. fazi ne moze jer je ireverzibilan.suva.Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo.n. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva.kontraktura.medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene.stadijum atrofije-atrofija.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin.Stvara se hematom u traumatizovanom misicu.jer je reverzibilan.hladna.DD.hidro th.usled poremecaja cirkulacije.bleda.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 .aktivni pokret do granice bola.a u 3.Proces se moze zaustaviti u 1.stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje.Saka poprima izgled kandze.a javlja se okostavanje. Kl.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake). i 2. 2.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura.magnet -rth 3.Dolazi do povrede intime krvnih sudova.nego znak oporavka -slab senzibilitet.masaza.Njcesce nastaje u predelu dijafize.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n. osifikacija misica. kandzasta saka.tzv.invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.IR.

tj.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.antibiotici -ishrana bogata Ca.korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a.alkohol.Predstavlja smanjenu mineralizaciju.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase.duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.a manje Ca i Mg) -genetika.EF.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin.vazodilatatori.forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .IR.pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.a kosti postaju krte i lako lomljive.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici.vitaminomD.novokain -kth-istezanje fleksora.UV. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet.Mg.pacijent se smanjuje.pred ovih nastaju i riblji. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata. osiromasenje kostiju.jacanje ekstenzora.bikonkavni) Kl.jacanje trbusne muskulature.brachialis u prvih 6-8h (hitno).tj.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.slika:-bol u kostima.

pes ekvinovarus.recurvatum. -neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 .U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu.Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba).funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova.parcijalne.Prisutan je poremecaj statike.DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA.. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid.. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena.bez strukturalnih promena.a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta.dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu.valgum.kompenzatorne. 2.podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi..Koriguju se aktivnim zatezanjem misica. Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati..Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta..LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova.M.kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga.hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl.KIFOZA.Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori.slici na: 1. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori.genu varum.

sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke.dvostruke-duple.sa boka.propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji.visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca. Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.

Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku.postoperativne. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana.traumatske.kongenitalna-prisutna na rodjenju).Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.kongenitalne. Pacijent stoji. abdukcija.kolagensk e bolesti.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu. Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama.neuromuskularne.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa. Funkcionalni status i kl.zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena.metabolicne.Scheuermannova bolest.Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova.tj.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme.slika: -glava povijena napred.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.skeletne displazije.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija.Do 50st skolioza je korektibilna. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne.iradijacione.Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.inflamatorne.zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta.tumori.

pacijent treba da lezi u proniranom polozaju. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).potreban je visok naslon.urodjeno iscasenje kuka.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu..-ramena uska.stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 .staticki poremecaji u predelu karlice..korektivne vezbe.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.plivanje uz nadzor.strukturalna -kongenitalna.slabost trbusne muskulature.tj.iliopsoas.pectoralisa.pectoralis. Podela:-funkcionalna.istezanje ledjne muskulature.donjim ekstremitetima.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava.radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.korzeti.sa konveksitetom put napred.preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka.stecena Uzrok:rahitis.slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm.da sedi na tvrdoj podlozi. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m.a u lumbalnom 45cm. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.jacanje trbusne muskulature.gojaznost.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3.m.da pravilno drzi telo.

Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni.a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize.Grudna kost je ispupcena.Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.izostaje uobicajeni reljef muskulature. PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece).Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem.meri se anteroposteriorni dijametar.losa ishrana Th:-fth-UV.koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.a ekspirijum je forsiran.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje. Uzrok:rahitis.fiksirano je gornje-kostalno.Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma).udubljene ili susterske grudi).tanka.a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu). Th:-fth-IR.Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa.DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi).Grudna kost je udubljena.jer je otezano disanje.Ova deca su uska.Problem je vise estetske prirode.intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca. 15 .Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika.jacanje grudne muskulature.riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi).UV. Uzrok:rahitis.Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice. Th:-fth-IR.

periferne lezije n.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.tensor fascia latae i vastus lateralis.traume.qps-a.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.jacanje muskulature unutrasnje strane.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.lordoza.n.Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.ishiadicus. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.Postoji slabost m.trauma.kod gojaznih osoba Kl. Kontraindikacija:turski sed.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.rahitis.a izduzeni m.Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.semitendinosus.istezanje mekih struktura sa spoljne strane.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu.paraliza misica.a stopalo je u varus polozaju.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.femoris. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 .sartorius.

zapaljenje.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu.povrede.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.lezije PMN-a. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.kada dete prohoda i postane stabilno.Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi.Kod dece.stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.tj.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.Dete ne treba pozurivati da prohoda.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 . Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.slabost misicno-ligamentarnog aparata. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.-jacanje m.Lecenje je operativno (artrodeza). kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis. prsta ili stavljanja aparata za korekciju. i 2. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.jer tako stvaraju nadrazaj.

-dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. meseca.addukcija.peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana).pa varus. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.Os naviculare se rotira.Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture.pa prsti-preko gipsa ide vata.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.Tetive imaju abnormalne insercije (npr. Kl. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.zatim equinus i na kraju excavatus.Calcaneus je visoko postavljen.gips prvo peta.pa palac.Cesto je obostran.unutrasnjom ivicom.tromost Dg.Talus je oboren na dole.Cesce oboljevaju muska deca.ojacaju izduzeni misici.supinacija) je skracen. M.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 .tibialis posterior (plantarna fleksija.tj.Ahilova tetiva koja je jako skracena.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. -adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala. Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.odnos 2:1. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.Postoji nedostatak senzibiliteta. -equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus.

Suprotnim pokretom.bele rase -karlicni porodjaj.Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge). -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.tj.a ne na stomaku.mala karlica. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 . Uzrok:-nasledni faktor.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo.tj.tibialis anterior.Dete gazi petom.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice.Ulozak se stavlja na petu.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra.Ako je bilo luxacija.ne sme u turski sed.Nastaje zbog displazije.Javlja se skracenje m. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja.a ne prstima. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele.hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala.Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala.manjak plodove vode.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma.Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura. abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum.hod tek posle 60 dana.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st.cesce se javlja kod Slovena.spava na ledjima. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde.

uz fiksaciju ramena.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.a istezanje skracenih misica.potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6. Funkcionalni status i kl.facijalisa. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes.a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.procesusa spinosusa.operacije) -kth:termo th.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova.plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura.jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave.dete se nosi tako da je zdrav misic gore.jacanje oslabljenih.asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija). Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma.a ostecen dole. Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m. 20 .fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu.sternocl. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu.lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane.a bocne fleksije na zdravu stranu.plexusa brachialisa.uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji.sternocl.hidro th.artroza.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu.Beba ne sme da place. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n.

luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku.equinovarus.a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice.nema prolapsa medularnih elemenata.a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.Deca se krecu kolicima.Uzrok:-zracenje u trudnoci. sekundarni deficit:-urinarne infekcije.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture.virusna oboljenja.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza.Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita.napred se stave vrecice sa peskom.Kod hidrocefalusa terapeut 21 .nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.slika:1. 2. a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala.Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja.hod u razboju sa aparatima.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija.Hod moze biti:paretican i ataksican.Nema neuroloskih promena (poremecaja).socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa.nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis. godine (kad treba da prohodaju). Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).hod u dubku.upotreba lekova. Kl.dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji.

Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.zracenje.poremecaj senzibiliteta.hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).javlja se ataksija.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.manjak posturalnih refleksa.rt.fizijatar.ft.pojacani refleksi i patoloski refleksi.To nije samo gubitak. Kontraindikacija:-bazen.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.koji je obicno na pocetku pokreta jaci.poremecaji cirkulacije.nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.a 22 . DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja.ES Kth ista kao kod paraplegije.tj.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).kl.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.Ostecen je balans.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija.tj. piramidnog puta.percepcoja.edem. Rth:-ortotska pomagala.neekonomicni. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid.a zatim se naglo snizava).skleroticne promene i nekrozu.crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.encefalitis) -traume mozga.teturav hod.medicinska sestra.uremija.tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.krvarenje.slikom i ovde je potreban timski rad.bakterijske infekcije.mentalni poremecaji (pad IQ.roditelji.sifilis majke) -dijabetes. Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n.tonus je povisen po tipu spasticnosti.govor.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.intoksikacija.nasledni faktori.sluh.razne infekcije (meningitis.vaspitac.koordinacija. Fth:termo th (parafin).Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola.Pojavljuju se navoljni.mentalna funkcija.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.spori.pamcenja.hipertonus.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. atetozni). Tim:pedijatar.nesvrsishodni.urolog.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta.

Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.jarkih boja i prilagodjene uzrastu.vitamini.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.reciprocitet.zbog cega se i zove plasticka hipertonija. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.Grupe dece formiraju se po uzrastu.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.sprovode se takmicenja. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.prostorija.Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea).sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.gube se tokom noci.grupa od 10-20 dece.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju. Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi. u CNS-u. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije.preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th.jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje.tj. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija.tj.ritam.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica.Postoje znaci opste infekcije: 23 .prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.ritmicka intonacija.ostre.kukovi.Veliki uticaj ima igra. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max.polomljene nego zive.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.Potrebna su 4 faktora:konduktor. Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).Igracke ne smeju biti sitne.rame). Kroz kth i rth max.

kada se mogu javiti kontrakture.patkast hod.pseudohipertrofija.hipotonija.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.pasivne vezbe -fth-ES.Majka prenosi.scapulae alatae.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.belancevine.flakcidna (mlitava) paraliza.ES. slika:-simetricna misicna atrofija. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.Salkova i Sejbinova vakcina.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke.glavobolja.hipo ili arefleksija.borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin.okupaciona -fth-UV.rigidan vrat.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.mlitava paraliza. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.facies miotonika.jer je disanje otezano.a ne oboljeva.a zdravlje ugrozeno.okularna misicna distrofija (strabizam.-povisena T.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe.naglasena lumbalna lordoza.hiperhidroza.skolovanje i profesija.ptoza) -orofariengealna distrofija. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.tzv.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija.povracanje. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.misicne 24 .osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G.kortizon.pozicioniranje.atrofija. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.KTD.povecanje snage.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.osin struk.Oporavak traje jos najmanje godinu dana.Vukicev.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.EF i vitamin B.metabolicke promene.hidro th -rth-okupaciona.EF.fascikulacije.javljaju se postepeno i asimetricno.Bolest pocinje obicno do 4-te godine.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni.intersticijalni i fascijalni misici.IR.

ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.kostane deformacije.Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.aparati) -termo th. -slab kvalitet materije. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.prednji deo ponsa i produzene mozdine.kontrakture.equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add.zahvata proksimalne delove ekstremiteta.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.elektro th.Polazi od piramidalnih celija..pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom. Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija. -virus varicele (toksicni faktor). Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida). -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda.udlage.mozdanom stablu.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica.kapsuli interni. -infektivni faktor (herpes simpleks). flex.zahvata sva 4 ekstremiteta.koja dugo traje-imobilizacija (gips. zapaljenski procesi..a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.degenerativne promene.kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma.javlja se hipotrofija ili 25 . unutr. ext.tromboza.neoplazme.a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.Paraliza brzo nastupa. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add.add.Primarne promene su na misicima i nervima. rotacija -lakat:-flex. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim.gde je rastavljen u snopice. -anoksija.embolija.koja polaze iz celija senzomotorne kore.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). -podlakat:pronacija -saka:volarna flex. sa ulnarnom devijacijom.Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine.mogu da nedostaju cele misicme grupe. ext. i spoljna rotacija -koleno:flex.hemoragija.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.

a na DE na ekstenzorima.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.pamcenje).tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.govora (afazija) -poremecaj gutanja.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela.vida (hemianopsija).tj. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.intrakranijalna hemoragija.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita.disanje 3.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca.emotivni i psihicki poremecaji.embolija) -trauma.gutanje.ne moze da uradi dorzifleksiju stopala.kontrakture.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja. Kl.a pada samo u izuzetnim prilikama.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor.misljenje.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji.-klasicni.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.obicno se ljulja.Piramidnog je porekla.a bol se javlja na palpaciju. Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga.atrofija misica.zvakanje. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan.odsustvo refleksa.atrofija GE 2.tj.spasticna parapareza DE. “fenomen peroreza”. AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN.Zavrsava se letalno. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa. Kl.a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv.intelektualni poremecaji (paznja. mogucnosti restauracije postojecih funkcija.infarkt mozga (tromboza.anestezija.a u stojecem stavu stoji na petama.postoji nesklad u pogledu pacijenta.Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.suprotnu od ostecenja hemisfere. 26 .nema patoloskih refleksa.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti. Postoje tri oblika:1. slika:-ostecenje CMN i PMN.

obim i duzina ekstremiteta.sluha.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.fleksija kolena.fleksija i supinacija podlakta.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.socijalni status.pokretljivost i pomagala.spoljna rotacija nadkolenice.rolovanim jastucima.DE flektirani.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.depresija.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.pol.unutrasnja rotacija nadlakta.plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.Dg.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.trakama. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.duboke patike.spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).udlagama.fleksija.ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime.tutor longete sa krilcima).Na taj nacin promene.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje.anamneza (licna i porodicna). VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.izvrsiti korekciju.Ako pacijent lezi na zdravoj strani.kontraindikacije. Faze hemiplegije:1.addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule.to cini terapeut.obim pokreta. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.ekstenzija kolena. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .udlage.trenutno stanje pacijenta.elevacija ramena.godina rodjenja.addukcija. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.podize se do 90st fleksijom.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.procena vida.procena hoda.plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj.ektenzija i pronacija podlakta.

a njihov hod moze da postane gotovo normalan.faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.palac na ruci.Npr.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima.kao i ocuvanje seme pokreta.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji.Signe-Brunnstrom. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju.stojeci.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.tehnike:Bobat.sedeci sa spustenim nogama.pa sedeci polozaj.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 .dok je postepeno ekstendira.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma. pasivno rolanje.Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe.Koristi se oscilatorni sto.sedecem i stojecem polozaju.uvezbavanje hoda.hod sa pomagalima.jer aktivnost pacijenta povecava spazam.Ruke su pored tela. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.Postepena vertikalizacija-polusedeci.tzv.Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu. -3.dorzalna fleksija sake.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala.flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.jastuci.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga.Noge su prethodno spustene niz rub stola. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.Kabat.ekstenzija i supinacija podlakta.od prostog ka slozenom.Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.ali nikako preko zdrave. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu. -2.

Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.pomocu peskira.100% oporavak nije moguc. Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti.tj.Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. Kl.ali prilikom primicanja kasike do usta.postoji anteropulzija. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.tumori.glava DA i NE.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.ostaju sekvele.stopalo se vuce po podu.narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.encefalitis.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo.Zahvata ekstremitete.kasnije i glavu. opustena ruka). PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.trovanja manganom i CO. U snu tremora nema ili se smanjuje.glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci. Prognoza zavisi od:zivotnog doba.Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.trajanja i dubine kome.a nesto manje u nucleusu caudatusu.stanja kv sistema.cak i da trci ako 29 .saka se otvara).Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.traume. Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza.pa prstom druge ruke).ruke su uz telo lako flektirane u laktu.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.

je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.usporen.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.zvakanje.muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost.pisanje.akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.isto tako seda i ustaje sa stolice.tj. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1. -hidro th uz nadzor.polozaj tela u odnosu na G.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima.oblacenje.govor je nazalan.kontrolise polozaj glave u prostoru.a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.a kod dece i do L3.vezbe disanja.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe.govor. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.polozaj tela u odnosu na DE.Ima 31 par spinalnih zivaca.bol.polozaj glave u odnosu na telo.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE.8-1cm.T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.masaza -rth.skandirajuci. debelog creva -seksualni poremecaj 30 .Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.monoton.

oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije..pojacani refleksi.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.Faza spasticne paraplegije.:-ime i prezime.povreda.materijalni status.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4). 2.hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.godiste.Karakterise se mlitavom paralizom.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.a rad timski. spinalis.zanimanje.vezbe iskoraka.Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka. Prva pomoc je transport do prve zdr.a u 2.fazu.nema atrofije.faza mobilizacije:faza kolica.faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.kontraindikacije.faza imobilizacije.da li je samostalan.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th.2.ETH.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka. Kl.hipotonijom.hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.pol.voditi racuna da ne dodje do opekotina.vezbe balansa.nema fascikulacija.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.hod sa stakama nije moguc.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.hod sa podkolenim aparatom. F.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.oduzet m.faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med. Rhb 1.a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija.sportske aktivnosti 31 .oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.faza stajanja i hoda. Rhb:1.EDR je negativna..povecanje snage pareticnih misica. Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.pelvicni pojas i hod sa aparatima.Rhb pocinje od momenta povredjivanja.bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi. Rhb 2.pojava patoloskih refleksa.oduzeti podizaci stopala.Pristup je individualan.pelvicni pojas i hod sa aparatima.S.latisimus.faze:nega disajnih puteva.

phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.nema Valerove degeneracije. Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n.dok je vezivni ocuvan.retko spasticna paraliza GE.a tek onda termoalgezijski.delimicno latisimus i pectoralis. Th:-je kao i kod paraplegije.stim sto je kl.Postoji totalna motorna i 32 .intoksikacija.Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.spasticna DE i misica trupa.percepcije.biceps ocuvan.saobracajne nesrece.slika komplikovanija. -hidro th (duseci oko vrata.Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon.Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).kongenitalne anomalije.Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta..Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.ishemije. Uzrok:skokovi u plitku vodu.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija.Ne radi se operacija.duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).neoplazme.jer dolazi do regeneracije.koje nastaje kao posledica traume.degenerativne promene.koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1).ADZ (pisanje.nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).infekcije.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA..ocuvani rotatori. Uzrok ostecenja:trauma.kao i misica trupa.To je mlitava.

ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.mijelinskog i vezivnog omotaca. Uzroci ostecenja:trauma.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.cutaneus antebrachii medialis -n.DD.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa.tumori.12 torakalnih. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.Ruka nemocno visi pored tela.kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.nadlaktica je u addukciji.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.a od njih zavrsni nervi.5 lumbalnih.musculocutaneus -n.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .6.kongenitalne anomalije (vratno rebro).7.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.a iz distalnog gliom. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.8 i Th1).palac je u abdukciji i repoziciji.cutaneus brachii medialis -n.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.Ima ih 31 par:8 cervikalnih.senzitivna oduzetost. Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.a podlakat u ekstenziji i pronaciji. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n.axillaris -n. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine. 2. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n.radialis Prednje grane 1. 3.parafin. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova. Periferni nervi postaju iz plexusa.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.zapaljenje. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.5 sakralnih i 1 kokcisni.unutrasnjoj rotaciji.ulnaris.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji.otoci. i 2.Nema regeneracije.Misici sake su ocuvani.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa. Pleksusi (cervikalni. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.aneurizma.a nastaje povredom korenova C8 i Th1.koje sadrze senzitivna i motorna vlakna.brahijalni.Ruka visi pored tela.Potpuni oporavak je nemoguc.

7.Nemoguca je abd.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.hirurska th.pollicis longus et brevis.citostatici. N.koja inervise m. prstiju.ext.8 I Th1) krece od donje ivice m.ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.MUSCULOCUTANEUS (C5.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.m.EMG.Otezani su pokreti ext. Th:-parafin -galvanska struja.teres minor i m.ext.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice.Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.m.m.prelomi humerusa.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica. i supinacije podlakta.triceps brachii vrlo brzo atrofira.kasnije finije radnje.Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.m.psiho th.ext. Ostecenje m.-hidro th.luksacija ramenog zgloba.M.m.m. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.axilarisa.DD..edukacija majke.ext.radna th (okupaciona i funkcionalna.ispad senzibiliteta u tom podrucju .obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st).coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m.brachialis.brachioradialis.Javlja se atrofija deltoideusa.i senzitivnu n.volarna fleksija sake.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.biceps brachii i m.palac u addukciji Uzrok:trauma.Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.Polazi iz pazusne jame.vrata radiusa.Otezani su pokreti fleksije podlakta.indicis. 34 .triceps brachii.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.m.vezbati manuelni hvat.brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.ED.Saka ima izgled “visece sake”.flex.carpi radialis longus et brevis.Inervise m.digitorum communis.C6) u pocetku lezi spolja od n.supinacija i fleksija nadlakta.RADIALIS (C6.hidro th -kth-pokret.Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).dorzalne fleksije sake i ext.supinator.teres minor i jednu senzitivnu n.axilarisa).Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran.m. nadlakta.podlakta i sake.ADZ -rth-igrackama kroz igru.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).carpi ulnaris. N.Fleksija je moguca akcijom m.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta. N.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n.funkcionalna.biceps brachii i m.digiti quinti.coracobrachialis. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina. Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj. i horizontalna abd.intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi.vaskularna oboljenja.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa.Ima dve zavrsne grane:motornu.m.AXILARIS (C5.ortoze) Dg-anamneza.klinicki i neuroloski pregled.ext.ext.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva.m.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta.zatim probija m.brachialisa.

3.prelazi preko lakatnog pregiba..palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).opstrukcija a.. Uzrok je:tumor.ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.flexor pollicis longus.pronator teres.uzimanje citostatika.m.m.2. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). pronator quadratus.ULNARIS (C8. Lecenje je hirursko.u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora. Inervise:m.pectoralis minor-a.. clanka.m.flexor pollicis brevis (povrsna grana).Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.G.flexsor carpi radialis.m.flexor pollicis brevis (deo)..Motorno inervise m.posto palac ide u abdukciju. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.upotreba forcepsa u toku porodjaja . et 2.sartorius i m. i 3. i mm.Pri pokusaju da se formira pesnica.flex. N.manuelna masaza.razvija se “majmunska saka”.FEMORALIS (L2.medianusa u kanalu rucja.7..adductor pollicis..abductor digiti quinti. lumbalnog nerva.krio th (za cirkulaciju).flexor digitorum superficialis.Hvat je otezan.flexor digitorum profundus (radialni deo). Inervise:m.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena.Th1) nastaje kod donje ivice m. i 4.tendosynovitis.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.Vrlo brzo se javlja atrofija tenara. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine.Nemoguca je opozicija palca.N.pectineus.lumbricales 3. prsta.lezije karlice.spusta se medijalnom stranom ruke. torakalnog i ushodna grana 4.m.otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.volarna flexia sake.m.Atrofija interosealnih misica i hipotenara. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani.razderotine.zatim fleksija 1.4) nastaje od tri zadnje grane drugog. prsta.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a.a kaziprst u hiperekstenziju.luksacije.Prolazi iza preponske veze.2.palac u abdukciji.m. 1. Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.vitam B -fth-hidro th.qps.opozicija i flexia palca. clanka i opozicija malog prsta.m.m.Njima je pridodata nishodna grana 12.edem ligamenata.3.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.2.traume.on stoji u ravni dlana..kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane. i 3.MEDIANUS (C6.repozicija luxacije coxe congenite.volarne strane 1.a fleksija 2.m.ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1. i 3.iliopsoas. i 4.opponens pollicis i mm.m.3.femoralis. Uzroci:lezija plexusa brachialisa.abductor pollicis brevis.snaga misica. Th:-kth-obim pokreta.m.opponens digiti quinti.m.a ekstenzija 2. 35 . Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.m..interossei.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.lumbricales 1.flexor digitorum profundus 3.silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.flexor digiti quinti.m.flexor carpi ulnaris. N. Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala.m..frakture..

sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).a po izlasku iz kanala daje dve grane:r.S1.Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.adduktor longus. N.OBTURATORIUS (L2. N.lezanje na boku (kod kahekticnih osoba). N.addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice.m.extensor digitorum longus et brevis.Otezani su pokreti:fleksije.Nemoguca je fleksija kolena.a ne preko pete.abdukciju i pronaciju stopala.adduktor magnus i zglob kuka. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge.i ispred kolena.psoas major-a. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n.m.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).plantaris medialis i n.posterior koja ozivcava m.anterior koja ozivcava m.obturatorius externus..ishiadicus-a sa n.nestrucno davanje injekcije.Izlazi kod unutrasnje ivice m.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija.ustajanje sa stolice. Uzrok povrede:diskus hernija.5 i S1.prelomi karlice.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a).tibialis anterior.pectineus.luxacio coxe congenita.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.m.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.3) kao i n.m.5.adduktor brevis.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.TIBIALIS (L4.Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme. -PLEXUS SACRALIS (L4.a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.Otezan je hod po neravnom terenu.tibialis-om.ishiadicus-a.5.stap -fth-ES.gracilis. i S1.gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge.peroneus.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu. Uzrok povrede:direktna trauma.5.3) N.Nemoguc je hod na petama.S1.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).motorni i senzitivni problem. Inervise:m.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.adduktor brevis.peroneus communis i n.2.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).longus et magnus.plantaris lateralis. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.gips. Inervise:m.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.m. 36 .3.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.tibialis.obturatorius externus.fraktura.m.ISHIADICUS (L4.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m.m.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.PERONEUS COMMUNIS (L4.peroneus longus et brevis.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.2.peroneus tertius.extensor halucis longus.m.hod uz stepenice.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog.m.

na korenu. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. N.parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.a zatim i raspada.parestezija.trnjenja. kranijalni zivac.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).Refleksi slabe i gase se.koji sadrzi motorna.promene radnog mesta ako je neophodno.flexor hallucis longus et brevis.flexor digitorum longus et brevis.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji.FACIALIS (Belova paraliza) je 7..rubeola.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 . Uzroci:-endogeni-avitaminoza.usne povucene ka zdravoj strani.Inervise:m.pronizon) -kth-pred ogledalom.popliteus.ES. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene.mravinjanja. Funkcionalna procena:anamneza.Hod na prstima nije moguc.alkohol.male boginje.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).javljaju se troficke promene.ugao usana spusten. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.govori.Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.promaja.m.mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”.EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske.usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B.upale.dijabetes.odrzanje snage i elasticnosti misica.hladnoca.kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje..kortikosteroidi.borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska).zbrisana je nazo-labijalna brazda.Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).pneumonija.infekcija srednjeg uha.tj.m.tj.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th.m.plantaris i mm.foto th (IR).hrana upada izmedju vilice i obraza.borba protiv kontraktura.tumori. -u miru:izbrisane su bore na celu. Uzrok:prelom kosti.m.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.vidi se beonjaca).oko je nize otvoreno.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.lumbricales et interossei.procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede.tibialis posterior.oko nevoljno suzi -epifera.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje.m.izrazava emocije.Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.

Mogu biti zahvaceni sfinkteri.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.polozaj na ledjima. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st.DD.slabost lumbrikalnih misica.fleksija kolena 20 -30st. Rhb 3.obazrive pasivne vezbe.pasivne vezbe.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura. 3.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. 2.slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.elevacija.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.aktivne vezbe.pozicioniranje. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja.pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.faze-definitivna faza:koordinacija.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.Radi se funkcionalna procena i th.koriscenje pomagala..Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.pozicioniranje u postelji na svaka 2h.psiho th Rhb 1.EF.saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. 1. Rhb 2.hidro th.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele.jer je zivot u opasnosti.To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.vezbe snage.brzine i izdrzljivosti.rad na povecanju obima pokreta.respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).osteceni. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.postepena vertikalizacija. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.javljaju se i paralize respiratornih misica.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji. Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.ES -kth-korektivni polozaj.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta).vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala. Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th.Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).frotir izmedju palca i dlana.Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa.prsti polusavijeni.te je neophodna traheotomija.povecanje snage misica i obima pokreta.kranijalni nervi (najcesce n.faze-stadijum oporavka:vezbe disanja.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.DE:blaga fleksija kuka.a u tezim slucajevima i degeneracija aksona. Indikacija:mirovanje.Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.zatim vezbe disanja i cirkulacije.facialis). Kontraindikacija:zamor.dok je secanje na starije dogadjaje 38 .

Radi se o demijelinizaciji.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl. Kontraindikacije:zamor.niti kad je toplo.psiho i muzicka th.a najvise je pogodjena koordinacija.kolica.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.To je bolest nepoznate etiologije.benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.parapareze ili monopareze.multipla.tj.Zahvata i ushodne i nishodne puteve.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. Kl.ACTH.slikom.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.ocuvano.cetvoronozac.toplota. 39 .stres.stake. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. degeneraciji mijelina. Javlja se u tri oblika: 1.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.bolesnik preterano podize noge.EF.Zarista su mala.tronozac.aparat za stabilizaciju hoda.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.a kad ih spusta udara jace o tlo.fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada.prvo sa otvorenim.Postoje planirane i neplanirane .smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2.slikom autoimunoloskog encefalitisa.Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.infekcija.Misljenje je ocuvano. Rhb:-medikamentozna (pronizon.vec predvece kada je pacijent odmoran.na sirokoj osnovi.Javlja se fenomen carape i rukavice.slabost u vidu hemipareze.euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova.interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.peronealni podizac -ADZ. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap. sa razmaknutim nogama.

vezbe disanja. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona. Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.Birger.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom.stepenicama. Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza.posusivanje i inspekcija.vaskularnim oboljenjima.po zarastanju oziljak treba biti slobodan.npr.nauciti ga kako se koristi.podizanje kondicije.aponeuroze.nega patrljka.obuka hodu sa stakama.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.stabilizacija patrljka. Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.Pritisak na distalnom delu je veci.neophodno je ciscenje lezista.malignim oboljenjem.degenerativne promene) -inaktivitet.vezbati hod po strmoj ravni.Mogu biti:kao posledica M.infekcije.redukcija edema.dijabetes melitus.koordinacija.Bandaza se radi elasticnim zavojem.ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).hematom. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE.misica druge noge i GE.cikatriks) -dezmogene (fascije.nacinom aplikacije i delovanjem.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.edukacija o protezama. Higijena proteze:dfc sredstvo.bandaza (konusni oblik).opstu kondiciju. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka. Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom.kongenitalne (amelija.kongenitalne anomalije. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba. Higijena carape:mlaka voda.opekotine.preprekama.fth-hidro (cim zaraste rana).abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.kth.prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.delovati na psihu.lezista proteze se menjaju.i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.trupa i obe noge.uzrokovane traumom.traume.masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.zapocinje se cirkulatorno. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.fokomelija).uzimanje mera za protezu.dekubitus.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.sapun.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje.psiho th.ne cedi se i ne susi na suncu.toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).

klimakterijum. rot.fibroze i ankiloze.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj.pri cemu je zvakanje otezano.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.tj.tj. dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni).pojacano znojenje.bol ne na pritisak i spontano.Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje.nema crvenila.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.a zatim:subluksacije.devijacije.ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno.gubitak sna.ZAPALJENSKI:-R. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne.preko koturace.Otok je vretenast.prvo pri pokretu ili pritisku.delovanje tezine susednih.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 . Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule.A.teske infektivne bolesti.trauma. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.fizicko opterecenje. Bolest pocinje postepeno.BEHTEREV 2. -M.Kasnije se javlja bol.netipicnim znacima:umor.periferne interfalangealne.elasticne naprave (Glisonova omca).A. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.ruka terapeuta.gubitak mase.korektivni polozaj.psihicko uzbudjenje.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano.nepoznate je etiologije.kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.a kasnije spontano u miru.povisena T.METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija. Deformiteti sake:1. proksimalnih segmenata.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob.) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G. REUMATIZAM 1.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob. R.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota.Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima.porodjaj.malaksalost.

Funkcija sake je izgubljena.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5.Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju.misice koji atrofiraju.IFS.kontr. 2.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu.rame u laganoj abdukciji.lakat:flex.salicilati.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete.burze (burzitis. od 90st.fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline. Deformiteti prstiju:1.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th.ovojnice (oksidativni tendovaginitis).mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive. sa ulnarnom devijacijom 4.DD.hidro th.soli zlata. 3. Rucni zglob:volarna fleksija.”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex.kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji.ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin.koleno u ekstenziji.Berkova cista).tetiva.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce. rhb u 2.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze).UZ (male doze zbog osteoporoze).kao transpozicija i plastika tetiva 42 .Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.ovojnica.”fokino peraje”-flex.a hiperekstenzija i IF 6.:rame:add.”rupica za dugme”-flex.a koza sake je naborana u vidu rukavice. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. i MKP.valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija.prsti u fleksiji od 15st.Longete se nocu ne skidaju.lakat u laganoj fleksiji.laser. u prox.subkutani cvorici.”90:90”-na palcu:flex.zbog kontrakture.vaskulitis. IF zglobovi u normalnom polozaju.hidro th.EF (KJ).atrofija noktiju.ES.dok su distalni u flex.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji). Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol..”cekicasti prsti”-prox.rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st.fleksija distalnih 2. kontraktura 3.

fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max.Normalno je od 5-7cm.a kasnije prisutni su i danju i nocu.a vezbe se rade svaka 3h.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova. M.U pocetku bol se javlja ujutro. Kl.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.kukovi i kolena u semifleksiji.obim pokreta zgloba kuka i ramena.-kth-nosenje korektivnih udlaga.stomak isturen.ramena isturena napred i dole. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.umor.grudi uvucene. inspirijumu i max.torakalna kifoza naglasena.struktura kicmenog stuba.ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava..gubitak apetita i gubitak mase. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta. F. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.To je hronicno.Meri-Strumpl).ali samo do kolena.slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.tj.promaja.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”. ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima.Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.lumbalna lordoza zbrisana. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti.a zatim se siri ascedentnim putem (M.Ogranicena je sagitalna pokretljivost.pokretljivost grudnog kosa. ekspirijumu (u visini mamila.Pacijenti sve manje setaju.kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).Uzrok je nepoznat.kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje).progresivno oboljenje evolutivnog toka.sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 .odmah ispod C7.nose se izmedju vezbi.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max.cervikalna lordoza naglasena.S..ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca.BEHTEREV:vitalni kapacitet. -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max.

pokreti su ograniceni i bolni.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece.poremecaja statike i dinamike.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 .kongenitalne anomalije.traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba).smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol.ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.obuka torakalnom disanju 4.dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza.koja postepeno propada i degenerativno se menja.resice joj postaju debele i nezgrapne.DD 3. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.i 10 cm iznad toga-Ii=4. -cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.grudi isturene.a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije. Rhb:1.koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.tako da nema opasnosti od ankiloze.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.ocuvati pokretljivost kicme.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.5 Ri=1.fth-hidro th.opterecenja zgloba.Zglobne povrsine postaju grube i hrapave. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.stomak uvucen 2.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.spreciti kontrakture.Ukoliko se javi upalni proces.tako da ona luci tecnost u zglob.koja gubi svoju glatkocu.kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.atrofije i kontrakture misica.tj.kada hoda glava je prava. Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.pa funkcionalna.a zglobni prostor se suzava.ES.atrofije misica.Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi).npr.bez jastuka.kukova i ramena.5 Ui=6. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.ali nema ankiloze.Ova faza je prolazna.Na kostima se takodje javljaju promene.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.buja kostano tkivo.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4). -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske).I zglobna casica se donekle menja.ramena zabacena nazad.spreciti kontrakture i ankiloze.da bi se istegao m. U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu.To je faza “dekompenzacije artroze”.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.rth-okupaciona. If zglobovima Sausardov cvoric.monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.UZ. na saci se javljaju cvorici.a na prox.odrzati kostalno disanje.promena radnog mesta.

ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.elektro th (DD.poremecaj statickog i dinamickog opterecenja. COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.-hipotrofjia.krepitacije. Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu).najpre samo pri duzem stajanju i hodu.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen. Kod coxartroze kuk boluje.jer hrskavica nije vaskularizovana. Uzrok:prekomerna telesna tezina.a koleno trpi.povecan obim preko kolena.rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture.UZ.-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.elektro th.aktivne vezbe.traume (lux.sepa.UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).startni bol. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj.slika:bol.zovu se spondiloze.S.Ako je skracenje malo ide povisica.fleksiona kontraktura.EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.bolna osetljivost.fleksiona kontraktura.a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.Bekerova cista.parafin). Rhb:-fth-termo th (KTD. GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. F.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.parafin. Kl.cime se uklanja spazam i smanjuje bol).zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje.krepitacije. Uzrok:prekomerna telesna tezina.a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.bol.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.S.fraktura male sanata).Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 . To je progresivna bolest gde nema izlecenja.To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.gena valga i vara.hipotrofija .. Kl. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola.ukocenost.hipertrofija.fleksiona i adduktorna kontraktura.IR.pojava burze.adduktorna i spolj.povecan obim preko kolena.kongenitalne anomalije.pomagala-stap.slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.misica. F.hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna.

gde i kada. Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. Dg. Kl.kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.peroneus) 46 .zapaljenje nerava.lumbalizacija). Uzroci:trauma.bol.pojacan tonus PVM.pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan. -ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n.da li se javlja prvi put ili ne. LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.rigiditet. Javlja se u obliku:-1.istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala. Rhb:-fth-termo th. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.a sta smanjuje.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).jer 5-ti nije srastao. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme.jer je manje pokretan.ogranicena pokretljivost.Na torakalnom se javlja redje.tj.da li je lokalizovan ili se siri.da li mokri-poremecaj sfinktera.hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.slika:-bol (pitati pacijenta kako boli. na cervikalnom i lumbalnom delu.kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.L5 srasta sa S1 Kl.oboljenje bubrega.trudnoca.sta ga povecava.lumbalne vertebrogene insuficijencije.pojava skolioza..Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece.nejednaka duzina DE.tibialis-S1) i na petama (n.prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.sakralizacija.ginekoloski problemi).poremecaj statike-deformiteti DE.degenerativne promene kicme (diskus hernija.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.menstruacija..odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.spondiloza).peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije.akutne lumbalgije-lumbago 2.

zapaljenske promene. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola.unutrasnjoj strani lopatice.diskus hernija).spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu.Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th.duz pete i spoljne strane stopala.Paziti na telesnu tezinu.EMP.pacijent u toalet ide sa stakama. -kth-staticke vezbe (m.Polozaj moze biti i potrbuske.ali se stavlja jastuk ispod stomaka.Posle trakcije pacijent se odmara.postoji spazam PVM.povecana je pokretljivost. Kontraindikacija:brzi.To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.nagli.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa).neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature. Uzrok (etiologija)-trauma.noge su savijene u kukovima i kolenima.-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n.EF.Polozaj moze biti na ledjima.rotirani pokreti.a ispod njih ide jastuk.hidrati.Treba izbegavati sedenje u fotelji.IFS.ramenu. 47 . Kontraindikacija:brzi.prednjoj strani ruke C6-bol u vratu.ramenu. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.slika:-bol u vratnom delu.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser.vazodilatatori.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice.dugi prinudni polozaj. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna.vertebralis ili vratnog simpatikusa.spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu.a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost.da sve radi u bloku kicmenog stuba.Pokreti moraju biti lagani.hidro th.da ne sedi mnogo.a ne kolicima.tj.DD. C5-bol u vratu.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.jer meka postelja namece fleksiju kuka.) -rth-okupaciona. Kl.nagli. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno.qps. CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. polozaj koji je najmanje bolan.a.unutrasnjoj strani lopatice.ramenu.tvrda.da se ne nosi teret.Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.angina pektoris.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela .Wiliamsov polozaj.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).ADZ.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.degenerativne promene kicme (spondilitis.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.ramenu.

hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.gonartroza.tumori).Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi.omota se zavojem.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.laterofleksije i rotacije glave i vrata).oslobadjanje od duge imobilizacije.toplota (jer pojacava nadrazaj). -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.retrofleksije.Tvrd kartonsloj vate.kontraktura.brza vertikalizacija.-parcijalna 2.infekcija.obuka pozicije glave i ADZ.fractura coli femoris.GA.Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju. -fth-elektro th.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme.od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.ali zato ove proteze duze traju.spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana.UZ -termo th.brzi oporavak pacijenta. Podela:1.Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame.nagli.rotacioni pokreti cervikalne kicme.ogranicenim pokretima glave.nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .podlakat. Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze.luxacio coxe congenita.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme.-bezcemnetna -totalna -cementna. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova).gubitak funkcije (coxartroza.da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni. Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta. Rth-okupaciona. Kontraindikacija:brzi. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.

mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.infraspinatus-a.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.na 60st se ukljesti.tj. pad na opruzenu ruku.jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. VESTACKA PATELA klizi gore-dole. 1. preko srednje linije.subscapularis-a i teres minor-.a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.hod u razboju i hod sa stakama -4.abd.Tetiva m.Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova.supraspinatus-a.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.nedelja-ulazak u bazen.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.-blaga fleksija.supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.nikako levo-desno.sedenje na prekrstenim nogama. nadlakta.dana..kada je nemoguca abd.retko zahvat oda ramena odjednom.okretanje.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.. 1.dan-sedenje na ivici kreveta.Bolest nije tesko prepoznati.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.ali najcesce u podrucju ramena.supraspinatusa.jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.a na 120st se ukljucuje preskok.gluteus -Od 2.subakromijalna burza 3.ali vece rupture tetive m.hobi. -1.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.fleksija i ekstenzija u kolenu.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame.koju cine fascije m. 49 . Najcesce zahvata:-tetivu m. 2. ostecenje periartikularnih struktura.izotonicne vezbe stopala.M.tetiva duge glave bicepsa.deltoideus brzo atrofira.-14.posao kojim se bavi.Svi pokreti ramena provociraju bol.hodanje uzbrdo i uz stepenice.naglo prenosenje tezine na tu nogu.add..-7.noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna.Tako nastaju fine naprsline tetive.qps i m.uslove zivota. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.cucanj. Od fth-termo th.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.tj.a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.nedelje-pokusati bez staka.neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.tvrd. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd.doci ce do delimicne. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu.Kontraindikacije:fleksija preko 90st.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.pre i posle nema bola.pri spavanju jastuk izmedju nogu.sedenje na niskim stolicama.tj.postepeno opterecenje kuka.unutrasnja rotacija.nagli pokreti karlice.Periartritis je lezija.Krevet treba da je visok.pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.elektro th.

KTD.ahilova tetiva Uzrok:trauma.rot.ruku drzi u addukciji.kovaca) Kl.stisak sake je bitno oslabljen.medikamentozna th-infiltracija kortizona.Postoji pozitivni (+) bolni luk. Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera.UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.UZ.a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.UZ.aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.DD.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se.spolj. Th:-mirovanje.mehanicki faktori Th:-mirovanje.preopterecenje misica. BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th.infiltracija kortizona -fth-krio th.tj.Kapsula srasta sa drugim strukturama.pasivni pokret-do bola.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain).IFS 50 . Th:-fth-UZ. hvatista za kost.pri palpaciji protiv otpora.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.krio th.Tetive taru deo burze.antireumatici -fth-krio th.IFS.Tendinitis.atrofija i ogranicena pokretljivost.slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.pa je rame blokirano u abdukciji. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.jer to povecava bol).privremena imobilizacija. ENTEZOPATIJE upala enteza.To je vanzglobni reumatizam.Olaksava pokretljivost tetiva i misica.opterecenje.Javlja se bol i otok dela tetive.IR.vozaca.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene.Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.Tendinitis m. Cesce je lateralno.

CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.Rth. METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima.UZ.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu.sauna.vratu.ledjima.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M.javlja senervoza.degenerativnim procesima.masaza.vec hipertrofija tkiva. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno.Dolazi do atrofije tenara.tj. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.a kasnije i vece smetnje. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke.Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.Lokalizuju se na usnoj skoljci. zena.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom. Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda.Rejno 3.infekcijama.nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo.tj.koje snizavaju lumen obolele arterije.Kod mladih ova bolest predstavlja problem.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima.a tonus je povisen.venske i limfne).Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice.tj. Th:lekovita infiltracija anesteticima.misic je krut.bol i smanjenje funkcija.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA.poremecajem metabolizma.stvara se edem. 51 .Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti.obuca.neuro-vegetativni poremecaj.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu. bolne tacke.sagorevanje masti je smanjeno. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M.starijih.Obicno zahvata dominantnu ruku.Najcesce se javlja kod starih ljudi. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci. Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota.medikamentozna th.To je upalni proces prouzrokovan virusima. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF.Lig.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.U misicima se javljaju mialgije.Kontraindikovana je primena toplote i hidro th.fenomen “madraca”.UZ.higijensko dijetetski rezim.L delu.nema objektivizacije subjektivnih tegoba.Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.hidro th.dobra odeca.Pokreti su ograniceni zbog bola. Srece se kod gojaznih.Javlja se hormonska disfunkcija.

cirkulacija u venama je usporena.alkohol.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica. i 4. VENSKI SISTEM: 52 .u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci.bledilo koze.Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju.znojenje dlanova i sl. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).a onda dolazi do stabilizacije. -M.a pokreti ograniceni.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.Birger (pusacka noga) je progresivno.glatka.sto iziskuje amputaciju.sed sa prekrstenim nogama.suva.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.Pocinje rano.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda.Najpre je funkcionalne prirode.srasla sa podlogom.EF. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.stajanje.smanjena aktivnost.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona.To stanje traje oko 10min. deceniji.a ekstremitet je topao.masnoca.Najcesce se javlja na prstima ruku.javlja se otok. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE.nekretanje.Na hladnoci ruke pobele. -M.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela.U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica.pusenje.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje.porodicna predispozicija. Kontraindikacija:toplota.gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba.Lokalizuje se najcesce na DE.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji.Daju se vazodilatatori.povecan venski pritisak.Od lekova daju se vazodilatatori.Krv kao da protice kroz staklene cevcice.lastis dokolenica.Stetni faktori su holesterol.Prsti su hladni.nedovoljno kretanje.U ovim situacijama moze doci do infarkta.KTD.Dozvoljen je dozirani napor.Hod je otezan.gojaznost. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.vitam B i antikoagulansni lekovi. VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu.sjajna.javljaju se jaki bolovi umiru.a kasnije i kada su izlozeni toploti.tanka.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena).Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna. Uzrok:-dugo sedenje.kod zena u 3.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.DD.Neophodno je odvikavati se od pusenja.genetska bolest venskih sudova.Vremenom dolazi do nekroze jagodica.Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.

iskasljavanje.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.vitalni kapacitet.elevacija.da bi se olaksalo disanje.pol.Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda.Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve. RESPIRATORNI SISTEM 1.medikamentozna th (antikoagulansi).pectus carinatus.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu.nego da se organizuje.EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova.PNEUMONIJA je zapaljenje pluca.inhalacija.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja. 2. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija.Ekspirijum je otezan. CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje).kasalj.zatim otok.FLEBITIS.a sama pojava je ireverzibilna.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu. razlicito dugo.ekpektoracija. Tromb se javlja zbog spore cirkulacije.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav.jer moze doci do infekcije.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje).Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta.spavati sa eleviranim nogama.tj. Uzrok:obstrukcija.Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije. Th:-mirovanje.automatizacija iskasljavanja.tj.povisen TA.inflamaciju i hipersekreciju.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva.slika:visoka T. Th:-relaksacija. Kl.posebno ujutro “na puna usta”. i hod je otezan.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje.kasalj.Napad moze da traje nekoliko dana.pa donji segment. Potrebna je promena radnog mesta.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .Vrsi se drenaza-prvo gornji.drenaza.S. F.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje.-godine starosti.Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada.ako radno mesto zahteva stajanje.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje.vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene. to bi bio ulaz za infekciju. heparin.uslovi stanovanja.Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema.druga oboljenja.tj.a onda se javlja status askaticus.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti.tesko disanje.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak. 5.akutnog i hronicnog toka.ucenje adekvatnog tipa disanja. Kontraindikacija:termo th.To je cesto i hronicno oboljenje.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove). 4.Postoji faza egzacerbacije i faza remisije. 3.Inspirijum je kratak.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja. LIMFNI SISTEM (limfo-edem.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija.Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene. Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema.klinicki pregledi.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.ne smeju da nose visoke potpetice.Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae.bol.

voditi racuna o psihickom statusu.da lezi i miruje.trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2.:klinicka slika.hirurska.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma.glave.prisutan je strah od smrti.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.vilice.Daje se nitroglicerin ispod jezika. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema. F.krvav ispljuvak.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija.LAB.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba.relaksacija -kth-disajne vezbe.scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m.pusenje.ne dolazi krv.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva. 3.neaktivnost.xifoideusa -nivo ispod rebara. 6. Dg.ledjima.hladan znoj. 4.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa. Th:-aerosol th.provetrena prostorija.zabranjeni su bilo 54 .udubljene. Rhb:-covek je celina.analiza statusa.kako se prenosi. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka.snaga trbusne muskulature 6.Kod manjih javlja se oziljak.otvoriti prozore.sputum Kl.asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1.stres.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest.TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.suncanje.levkast.kruskast.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5.tahikardija.pad pritiska.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast.opsta kondicija.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica.a kod vecih ruptura ili smrt.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj.slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti.pozicioniranje.S. Kl.alkohol.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen.higijensko-dijetetski rezim.opsta malaksalost.polozajna drenaza. Th:-konzervativna.cijanoza.bol u zeludcu..duz ruke. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci.Faktori rizika su:povecana telesna tezina.slika:nocno znojenje.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc. Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th.

nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo. Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.:blagovremeno i tacno postavljena.aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.potreban je mir.Praktikovati umerenu aktivnost i hod.Plan i program individualani.) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.radni i fizioterapeut.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa.Puls i pritisak se stalno mere.faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.tisina.prelom nadlakta: 55 .u kojoj je fazi infarkt.faza:-1. DODATAK: 1.pacijent ide kuci i na posao.preostale funkcionalne sposobnosti.kukovi) -3. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu.medicinska sestra. F.5cm od rucnog zgloba. 3.nedelja:-vezbe opste kondicije.nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi.psiholog i socijalni radnik.S. Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M.kakvi razgovori sa pacijentom.prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.-pol. -zapoceti sto pre.fizijatar..laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2.extensor pollicis longus-a.eventualno da hoda 2.Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.. 1.ogranicena fleksija sake i prstiju.godine starosti. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.bez posete.ako je tezi infarkt.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena.sake.da li je to prvi ili reinfarkt.Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura).pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.vise hoda.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije).faza:-napusta postelju.a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog.socijalni status.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje. Dg.kolena.Nastaje pri padu na ispruzenu ruku.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica.

pravilna ishrana 2.prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno. DE: 1. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1.prevencija dekubitusa:-promena polozaja.sto pre vertikalizacija 5. 2.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6.prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja.prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4.prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4.-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3.prelom metatarzalnih kostiju.prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5.drenazni polozaj 3.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4.poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata).higijena pacijenta i postelje.atrofija misica:-pokret i ES 56 . 3.

3.tj.trotaktni:-obe stake.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1.levo stopalo. OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje.usled cega dolazi do smanjene sposobnosti. 4.Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje.Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost.leva staka.Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela.jaci ekstremitet. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina.Potrebna je veca ravnoteza.privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka.Obe stake i privlacenje tela.a nastaje kao posledica prethodne bolesti.7.traume ili kongenitalne anomalije. Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu.dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo. celina.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme. REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka. INVALIDNOST (in-validus. Rhb sprovodi tim strucnjaka.slobodni ekstremitet donji.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma. Invalidnost je narusavanje integriteta.leva staka i desno stopalo.a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem. 5.Imamo dve tacke oslonca.a drugi ne moze.osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1.desno stopalo.kao i problem interpersonalnih odnosa. 3.leva staka.tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge.Uvek imamo 3 tacke oslonca.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa. PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 .podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod).decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2. 2.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake.

hirurska intervencija.Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema.ortopedska i proteticka pomagala).a kroz razlicite medicinske postupke (KTH. -profesionalna rhb je zavrsna faza rhb. -socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema. PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb.sport.tj. CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija.FTH.Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja. rada.a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja.-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti. 58 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->