TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

tj.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.tvrd otok.tj. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1. atrofije misica.hidro th.embolije.sprovodjenje opste i posebne nege.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.okretanje sa stakama u mestu.kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth. stvaranje fibroznog kalusa 4.IFS. Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.ifs (1-30Hz).vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.je faza konsolidacije.urinarna infekcija.osteosinteza -srafovi.faza je faza potpune konsolidacije.losa imobilizacija.U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.bolovi. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).vezbati ravnotezu na jednoj nozi.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T. stvaranje fibroznog kalusa.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma.losa repozicija.hidro th.tromboze. Faze u stvaranju kalusa: 1.rth -fth preko gipsa magnetom.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.metabolicki poremecaji.faza je faza organizacije hematoma 3. Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija.kontrakture.jacati antagoniste skracenih misica.ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.dekubitus.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.faza formiran.ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.UZ.stanje cirkulacije.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 .opste stanje organizma.ES.uzrast.faza formiran kalus.pun oslonac nije dozvoljen.a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.DD.zapaljenski procesi.

Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom. srasli u nepovoljnom polozaju.trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 . th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama.tj.a na mestu manjeg pritiska rastu brze.To je kasna komplikacija preloma.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih.lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.rahitis.atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih.ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara.kompresija nerava.Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.Takodje se daje povisica.koji je dobro srastao u pogledu kalusa.koja nastaje u fazi formiranja kalusa.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija. Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc.

trauma (opekotine.sem na kostima gde se javlja tzv.karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja. Bolest protice u 3 faze.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap. mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije.vitamini -kth-blage.edem) Stadijumi bolesti: 1. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi.potkoleni aparat.Povecana je koncentracija CO2.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.dozirane staticke kontrakcije.DD.povecanja povrsine oslonca.luksacije.frakture.tj.krio th.ocuvanja seme hoda.pojacano znojenje.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T.postreumatski edem.hiperhidroza.tj. th:-medikamentozna th-sedativi.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T.difuzan.hipersenzibilitet -koza je edematozna.magnet. Javlja se kao:-komplikacija svih preloma.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci.misicima.EF -rth-okupaciona 8 . Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.Kl.hiperhidroza.uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).a smanjena O2.misicima i kostanom tkivu.usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima.napeta.crvenkasto-lividna.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola.sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak.rasterecenja. Kontraindikacija je trakcija.stalan.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge.kozi.To je vazomotorni poremecaj.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik.

posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 .magnet -rth 3. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva.koja nastaje kao posledica kontrakture.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura. Kl. Kl.parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji.hladna.IR.ulnaris.Saka poprima izgled kandze.invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.rth.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava.hidro th.dekalcifikacija kostiju.slika:-misic otekne -povisenje T.suva.aktivni pokret do granice bola.usled poremecaja cirkulacije.tzv. kandzasta saka. fazi.Stvara se hematom u traumatizovanom misicu.masaza. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature. fazi ne moze jer je ireverzibilan.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture.bleda.bledilo. osifikacija misica.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake).medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene.slika:-na saci se javlja bol.kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.a u 3.a javlja se okostavanje. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n.Proces se moze zaustaviti u 1.kontraktura.Njcesce nastaje u predelu dijafize.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.nego znak oporavka -slab senzibilitet.nastaje edem.n.tj.ES-sp oblik.Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo.stadijum atrofije-atrofija.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin.Dolazi do povrede intime krvnih sudova.jer je reverzibilan.stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje. th:-ACTH. i 2.prsti su flektirani -gubitak pulsa a.DD.glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.povremeno nosenje sina -fth-hidro th.UZ.degeneracija.kth. 2.

vazodilatatori.jacanje trbusne muskulature.a manje Ca i Mg) -genetika.duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.UV. osiromasenje kostiju.IR.vitaminomD.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet.kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.pred ovih nastaju i riblji.alkohol.Mg.korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a.bikonkavni) Kl. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase.slika:-bol u kostima.jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici.novokain -kth-istezanje fleksora.brachialis u prvih 6-8h (hitno).Predstavlja smanjenu mineralizaciju. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.antibiotici -ishrana bogata Ca.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.pacijent se smanjuje.forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.tj.jacanje ekstenzora.tj.a kosti postaju krte i lako lomljive.EF.

dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu..Koriguju se aktivnim zatezanjem misica.M.Prisutan je poremecaj statike.hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova.Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid.Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba).Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta. 2.parcijalne.KIFOZA. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori.strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova.podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu.bez strukturalnih promena.a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta.slici na: 1.funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).... Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati.pes ekvinovarus.LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova.valgum.kompenzatorne. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu. -neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 .recurvatum.kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga.genu varum.Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori.DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA..

sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji. Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.sa boka.visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca.propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke.dvostruke-duple.

myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne.kolagensk e bolesti. Pacijent stoji.postoperativne.neuromuskularne.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.inflamatorne.zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme.Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova. Funkcionalni status i kl.Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.traumatske.tumori.Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.Scheuermannova bolest.iradijacione.kongenitalna-prisutna na rodjenju).zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena.skeletne displazije.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.Do 50st skolioza je korektibilna.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa.tj. Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama.Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija. abdukcija.metabolicne.kongenitalne.Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .slika: -glava povijena napred.

.pectoralisa.potreban je visok naslon.iliopsoas.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m..korektivne vezbe.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu.donjim ekstremitetima.gojaznost.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm.m.stecena Uzrok:rahitis.korzeti.iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka.da sedi na tvrdoj podlozi.urodjeno iscasenje kuka.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).sa konveksitetom put napred.preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.-ramena uska. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.da pravilno drzi telo.slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3.jacanje trbusne muskulature.plivanje uz nadzor.istezanje ledjne muskulature.a u lumbalnom 45cm.pectoralis. Podela:-funkcionalna.stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 .pacijent treba da lezi u proniranom polozaju.strukturalna -kongenitalna.slabost trbusne muskulature.radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija.staticki poremecaji u predelu karlice.tj.

a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize. Uzrok:rahitis.fiksirano je gornje-kostalno.losa ishrana Th:-fth-UV. Uzrok:rahitis.koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.Grudna kost je udubljena.UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa. PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece). Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca. Th:-fth-IR.Ova deca su uska.Problem je vise estetske prirode.jer je otezano disanje.Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.Grudna kost je ispupcena.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika.Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem.DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi).a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.tanka.Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca.meri se anteroposteriorni dijametar.izostaje uobicajeni reljef muskulature. 15 .UV.riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi).jacanje grudne muskulature.a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu).Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma).a ekspirijum je forsiran.Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni.Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice.Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog. Th:-fth-IR.udubljene ili susterske grudi).

kod gojaznih osoba Kl.a izduzeni m.rahitis.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.semitendinosus.sartorius.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm.trauma. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).tensor fascia latae i vastus lateralis.ishiadicus.lordoza.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.istezanje mekih struktura sa spoljne strane.traume. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.n.preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m.femoris. Kontraindikacija:turski sed.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 .qps-a.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.jacanje muskulature unutrasnje strane.periferne lezije n.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.paraliza misica.Postoji slabost m.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.a stopalo je u varus polozaju.

Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi. Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen.kada dete prohoda i postane stabilno.Dete ne treba pozurivati da prohoda.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.zapaljenje. i 2. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji). kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis.Lecenje je operativno (artrodeza).Zove se jos i “rasplinuto” stopalo.Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju.lezije PMN-a. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica.Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.jer tako stvaraju nadrazaj.-jacanje m.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda.stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice. prsta ili stavljanja aparata za korekciju.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 .Kod dece.stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.tj.Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.povrede.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu.slabost misicno-ligamentarnog aparata.

tj.addukcija.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.Cesce oboljevaju muska deca.odnos 2:1.dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima.Ahilova tetiva koja je jako skracena. -adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati. Kl.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 .pa varus.Cesto je obostran.Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. -equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu. M. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.Talus je oboren na dole.Calcaneus je visoko postavljen.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana).bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.zatim equinus i na kraju excavatus.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.gips prvo peta.tromost Dg.tibialis posterior (plantarna fleksija.Postoji nedostatak senzibiliteta.pa palac.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).Tetive imaju abnormalne insercije (npr.pa prsti-preko gipsa ide vata.ojacaju izduzeni misici.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus. Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten.supinacija) je skracen.peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.Os naviculare se rotira. meseca.unutrasnjom ivicom. Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.

mala karlica.a ne prstima.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde.tibialis anterior.bele rase -karlicni porodjaj.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma. Uzrok:-nasledni faktor.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura.manjak plodove vode.-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.spava na ledjima.Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala.cesce se javlja kod Slovena.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 . abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice.Suprotnim pokretom.ne sme u turski sed.hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala.Ulozak se stavlja na petu.a ne na stomaku.Nastaje zbog displazije.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”.tj.Javlja se skracenje m.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.tj. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita.Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).Dete gazi petom.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona.hod tek posle 60 dana. -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece.Ako je bilo luxacija. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st.

lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane.potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6.a istezanje skracenih misica.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova. Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes.Beba ne sme da place.asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija).a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala.procesusa spinosusa.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m.jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave.dete se nosi tako da je zdrav misic gore.sternocl.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu. Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu.jacanje oslabljenih.uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura.a bocne fleksije na zdravu stranu.a ostecen dole. Funkcionalni status i kl.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu.uz fiksaciju ramena.operacije) -kth:termo th.sternocl. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n.artroza.plexusa brachialisa.hidro th.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela.facijalisa.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji. 20 .slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu.

Hod moze biti:paretican i ataksican.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.slika:1.a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice.Kod hidrocefalusa terapeut 21 .upotreba lekova.Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza.a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.Uzrok:-zracenje u trudnoci.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija.equinovarus.Deca se krecu kolicima.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa.Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita. sekundarni deficit:-urinarne infekcije.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture. godine (kad treba da prohodaju).Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze. 2.hod u dubku.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku.hod u razboju sa aparatima.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave. Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).Nema neuroloskih promena (poremecaja). a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja. Kl.nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.nema prolapsa medularnih elemenata.dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji.Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis.napred se stave vrecice sa peskom.nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.virusna oboljenja.

kl.slikom i ovde je potreban timski rad.medicinska sestra. Fth:termo th (parafin).najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike.razne infekcije (meningitis.uremija.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.edem.krvarenje.mentalni poremecaji (pad IQ. Rth:-ortotska pomagala.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja.percepcoja.zracenje.spori.koordinacija.mentalna funkcija.urolog.rt.koji je obicno na pocetku pokreta jaci.treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).sluh.ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).javlja se ataksija.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno. atetozni).tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga.intoksikacija.manjak posturalnih refleksa.ft.tj.a 22 .pojacani refleksi i patoloski refleksi.hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija.nesvrsishodni. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.tj.bakterijske infekcije.tonus je povisen po tipu spasticnosti. piramidnog puta.neekonomicni.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid.Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.Ostecen je balans.Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.nasledni faktori.ES Kth ista kao kod paraplegije.teturav hod.Pojavljuju se navoljni. Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n.encefalitis) -traume mozga.a zatim se naglo snizava).nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.roditelji.hipertonus. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.poremecaj senzibiliteta.pamcenja.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.poremecaji cirkulacije.To nije samo gubitak.fizijatar.vaspitac.govor. Kontraindikacija:-bazen.skleroticne promene i nekrozu. Tim:pedijatar.sifilis majke) -dijabetes.

kukovi.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje.sprovode se takmicenja.Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava.Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea).Potrebna su 4 faktora:konduktor.prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije.sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th. Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa. u CNS-u.a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa. Kroz kth i rth max.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max.gube se tokom noci.zbog cega se i zove plasticka hipertonija.grupa od 10-20 dece.ritmicka intonacija. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica. Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju. Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi.jarkih boja i prilagodjene uzrastu. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija.Grupe dece formiraju se po uzrastu.rame).tj. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th.ostre.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).ritam.Postoje znaci opste infekcije: 23 .vitamini.Veliki uticaj ima igra.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu.prostorija.tj.polomljene nego zive.reciprocitet.Igracke ne smeju biti sitne.

javljaju se postepeno i asimetricno.javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.EF.kada se mogu javiti kontrakture.scapulae alatae.skolovanje i profesija.fascikulacije.osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G.Oporavak traje jos najmanje godinu dana.pasivne vezbe -fth-ES.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke.ptoza) -orofariengealna distrofija.jer je disanje otezano.hidro th -rth-okupaciona. slika:-simetricna misicna atrofija.povracanje. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.okularna misicna distrofija (strabizam.ES.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.Majka prenosi. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli.intersticijalni i fascijalni misici.osin struk.facies miotonika.naglasena lumbalna lordoza.rigidan vrat.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.okupaciona -fth-UV.misicne 24 .EF i vitamin B.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.pozicioniranje.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada.KTD.a zdravlje ugrozeno.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija.pseudohipertrofija. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.tzv.hipotonija.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.-povisena T.bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe.belancevine.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.Vukicev.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl.Bolest pocinje obicno do 4-te godine.flakcidna (mlitava) paraliza. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).patkast hod.kortizon.atrofija.povecanje snage.glavobolja.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni.IR.a ne oboljeva.metabolicke promene.hipo ili arefleksija.Salkova i Sejbinova vakcina.mlitava paraliza. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture.hiperhidroza.

pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine.koja polaze iz celija senzomotorne kore.add.equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add.degenerativne promene. -anoksija.kontrakture. rotacija -lakat:-flex.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida).Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine.aparati) -termo th. zapaljenski procesi.javlja se hipotrofija ili 25 .mogu da nedostaju cele misicme grupe.koja dugo traje-imobilizacija (gips. -slab kvalitet materije.nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana.prednji deo ponsa i produzene mozdine.zahvata sva 4 ekstremiteta. palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom.Primarne promene su na misicima i nervima.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule. -infektivni faktor (herpes simpleks).kapsuli interni. flex.hemoragija.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.kostane deformacije. -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. i spoljna rotacija -koleno:flex. ext.neoplazme. -virus varicele (toksicni faktor).embolija.mozdanom stablu.a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom). unutr.gde je rastavljen u snopice. Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija. sa ulnarnom devijacijom.Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. -podlakat:pronacija -saka:volarna flex.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.zahvata proksimalne delove ekstremiteta. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica..Paraliza brzo nastupa. ext.udlage.Polazi od piramidalnih celija.a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne.tromboza.elektro th.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim..

nema patoloskih refleksa.obicno se ljulja.infarkt mozga (tromboza.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.zvakanje.disanje 3.Piramidnog je porekla. mogucnosti restauracije postojecih funkcija.a na DE na ekstenzorima. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita. slika:-ostecenje CMN i PMN.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima.vida (hemianopsija).anestezija.emotivni i psihicki poremecaji. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.spasticna parapareza DE.gutanje.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi.tj.odsustvo refleksa.a bol se javlja na palpaciju.a u stojecem stavu stoji na petama.govora (afazija) -poremecaj gutanja. AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva. Postoje tri oblika:1.kontrakture.tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.misljenje.-klasicni.intelektualni poremecaji (paznja. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.suprotnu od ostecenja hemisfere.atrofija GE 2. 26 .ne moze da uradi dorzifleksiju stopala.a pada samo u izuzetnim prilikama.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan. Kl.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor. “fenomen peroreza”.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti.tj.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji.embolija) -trauma.pamcenje).a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv.Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.Zavrsava se letalno.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje.atrofija misica.intrakranijalna hemoragija. Kl.postoji nesklad u pogledu pacijenta.Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature. Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela.

plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.tutor longete sa krilcima). *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .socijalni status. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.procena vida.pokretljivost i pomagala.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule.spoljna rotacija nadkolenice.plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.DE flektirani.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.Ako pacijent lezi na zdravoj strani. Faze hemiplegije:1. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.ekstenzija kolena.godina rodjenja.fleksija i supinacija podlakta.depresija.anamneza (licna i porodicna).addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.obim i duzina ekstremiteta. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje.podize se do 90st fleksijom.fleksija kolena.elevacija ramena.udlagama.sluha.trakama.obim pokreta.fleksija.pol.duboke patike.ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju.addukcija.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.rolovanim jastucima.izvrsiti korekciju.Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.trenutno stanje pacijenta. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).unutrasnja rotacija nadlakta.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.Na taj nacin promene.to cini terapeut.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj.Dg.ektenzija i pronacija podlakta.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.udlage.procena hoda.kontraindikacije.

faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu.Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe.jastuci.sedecem i stojecem polozaju. *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji.od prostog ka slozenom.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.uvezbavanje hoda. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.hod sa pomagalima.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije.tzv.ekstenzija i supinacija podlakta.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira.palac na ruci.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.dok je postepeno ekstendira.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci.dorzalna fleksija sake. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu.jer aktivnost pacijenta povecava spazam.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.pa sedeci polozaj. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 .Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.Koristi se oscilatorni sto.ali nikako preko zdrave.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad.kao i ocuvanje seme pokreta.Kabat. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret.tehnike:Bobat. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.stojeci.Postepena vertikalizacija-polusedeci.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga. -2.Npr. -3.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.Ruke su pored tela.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala.Signe-Brunnstrom.Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.a njihov hod moze da postane gotovo normalan.sedeci sa spustenim nogama.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima. pasivno rolanje.Noge su prethodno spustene niz rub stola.

ruke su uz telo lako flektirane u laktu.tj.ostaju sekvele.kasnije i glavu.encefalitis.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.100% oporavak nije moguc.tumori. patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.trovanja manganom i CO.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.traume.trajanja i dubine kome. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”.Zahvata ekstremitete. PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.pa prstom druge ruke). Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti.glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci.narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.stanja kv sistema.postoji anteropulzija.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza. U snu tremora nema ili se smanjuje.saka se otvara).Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.pomocu peskira. Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. Prognoza zavisi od:zivotnog doba.a nesto manje u nucleusu caudatusu.cak i da trci ako 29 .stopalo se vuce po podu. opustena ruka).ali prilikom primicanja kasike do usta.glava DA i NE.retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo. Kl.

T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.skandirajuci.a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.usporen. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE.polozaj tela u odnosu na DE.kontrolise polozaj glave u prostoru.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.pisanje.isto tako seda i ustaje sa stolice.akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES.polozaj glave u odnosu na telo.bol.monoton.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje.tj. -hidro th uz nadzor.govor.koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor. Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.polozaj tela u odnosu na G.vezbe disanja.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).oblacenje.govor je nazalan.zvakanje.je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.masaza -rth.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta. SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.8-1cm.Ima 31 par spinalnih zivaca.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). debelog creva -seksualni poremecaj 30 .muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe.a kod dece i do L3.

pol.Rhb pocinje od momenta povredjivanja. Prva pomoc je transport do prve zdr.Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.povecanje snage pareticnih misica.ETH.a rad timski.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.2.a u 2.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th.fazu.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.. Rhb:1.nema fascikulacija. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.pelvicni pojas i hod sa aparatima.oduzet m.S.EDR je negativna.nema atrofije.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).godiste.sportske aktivnosti 31 .Karakterise se mlitavom paralizom.hod sa podkolenim aparatom.pelvicni pojas i hod sa aparatima.hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta. Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.da li je samostalan.faza stajanja i hoda.faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med.povreda. spinalis.:-ime i prezime.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije.voditi racuna da ne dodje do opekotina. Rhb 2.bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.Faza spasticne paraplegije..slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.vezbe iskoraka.pojacani refleksi.faze:nega disajnih puteva. Kl.faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.zanimanje.oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija.materijalni status.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.hipotonijom.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1. F.pojava patoloskih refleksa. 2.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja.Pristup je individualan.hod sa stakama nije moguc.vezbe balansa.kontraindikacije.faza mobilizacije:faza kolica.latisimus.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.oduzeti podizaci stopala. Rhb 1.faza imobilizacije.

koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1).nema Valerove degeneracije.intoksikacija.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek. Th:-je kao i kod paraplegije.koje nastaje kao posledica traume.slika komplikovanija.Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta.To je mlitava.saobracajne nesrece. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.a tek onda termoalgezijski. Uzrok ostecenja:trauma.Ne radi se operacija.degenerativne promene.kongenitalne anomalije.dok je vezivni ocuvan.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije.Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon.ADZ (pisanje.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7.delimicno latisimus i pectoralis.ishemije.retko spasticna paraliza GE.jer dolazi do regeneracije.Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon.kao i misica trupa.ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA..Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet.duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.stim sto je kl.ocuvani rotatori. -hidro th (duseci oko vrata.infekcije.neoplazme.biceps ocuvan.nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).Postoji totalna motorna i 32 .Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija). Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n.percepcije. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta. Uzrok:skokovi u plitku vodu.spasticna DE i misica trupa.

Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.Potpuni oporavak je nemoguc.senzitivna oduzetost.fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju.12 torakalnih.5 lumbalnih.Ruka visi pored tela.a od njih zavrsni nervi.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.Ima ih 31 par:8 cervikalnih.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.DD. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th.a podlakat u ekstenziji i pronaciji. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.musculocutaneus -n.ulnaris. 2.brahijalni. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.zapaljenje. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n.a nastaje povredom korenova C8 i Th1. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.a iz distalnog gliom.palac je u abdukciji i repoziciji.unutrasnjoj rotaciji.cutaneus antebrachii medialis -n. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu.aneurizma. i 2.otoci.radialis Prednje grane 1. 3. Uzroci ostecenja:trauma.5 sakralnih i 1 kokcisni.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.tumori.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija.Misici sake su ocuvani.parafin.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji.koje sadrze senzitivna i motorna vlakna.7. Periferni nervi postaju iz plexusa.axillaris -n. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.kongenitalne anomalije (vratno rebro).Nema regeneracije.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane.mijelinskog i vezivnog omotaca.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n.8 i Th1).cutaneus brachii medialis -n.6. Pleksusi (cervikalni.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.nadlaktica je u addukciji. primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n.Ruka nemocno visi pored tela.

prelomi humerusa.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta.luksacija ramenog zgloba.m.hirurska th.teres minor i m.Ima dve zavrsne grane:motornu.m. N.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa. Th:-parafin -galvanska struja.Javlja se atrofija deltoideusa.coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m.MUSCULOCUTANEUS (C5.teres minor i jednu senzitivnu n.kasnije finije radnje. i supinacije podlakta.ortoze) Dg-anamneza.digitorum communis.axilarisa).i senzitivnu n.ext. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.ext.digiti quinti.Saka ima izgled “visece sake”.hidro th -kth-pokret.brachioradialis. N.7.podlakta i sake.flex.m.carpi ulnaris.EMG.triceps brachii.koja inervise m.vezbati manuelni hvat.brachialis.biceps brachii i m.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice.supinacija i fleksija nadlakta.AXILARIS (C5.pollicis longus et brevis.C6) u pocetku lezi spolja od n..ispad senzibiliteta u tom podrucju .Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. 34 .m.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.funkcionalna.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).axilarisa.-hidro th.zatim probija m.volarna fleksija sake.m.m.vaskularna oboljenja.biceps brachii i m.psiho th. N.m.ext.klinicki i neuroloski pregled.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st).supinator.Otezani su pokreti ext.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.radna th (okupaciona i funkcionalna.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva.Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran.m.ED.coracobrachialis.brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.dorzalne fleksije sake i ext.8 I Th1) krece od donje ivice m.ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.indicis.vrata radiusa.triceps brachii vrlo brzo atrofira.Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. Ostecenje m.m.ext.Otezani su pokreti fleksije podlakta.palac u addukciji Uzrok:trauma. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina. Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.ext.Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).Inervise m.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta. prstiju.M.ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.DD. i horizontalna abd.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa.ext.ADZ -rth-igrackama kroz igru.carpi radialis longus et brevis.m.edukacija majke.Fleksija je moguca akcijom m.citostatici.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta.obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m. nadlakta.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.Nemoguca je abd.Polazi iz pazusne jame.brachialisa.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n.RADIALIS (C6.

silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana. Inervise:m.zatim fleksija 1.razvija se “majmunska saka”. Lecenje je hirursko.opponens digiti quinti.Hvat je otezan.m.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala.Njima je pridodata nishodna grana 12..flexor pollicis brevis (deo).ULNARIS (C8..MEDIANUS (C6.m.ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.Prolazi iza preponske veze.luksacije. 35 .ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani..2.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a.posto palac ide u abdukciju. i 4. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm). lumbalnog nerva.a ekstenzija 2.m.palac u abdukciji. Th:-kth-obim pokreta.m.kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane.flexsor carpi radialis.snaga misica.spusta se medijalnom stranom ruke. i 3.m.7. clanka i opozicija malog prsta.on stoji u ravni dlana.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.m.opponens pollicis i mm.sartorius i m.Vrlo brzo se javlja atrofija tenara.opstrukcija a.m.N.flexor digitorum profundus (radialni deo).lezije karlice. i 3.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane.3.u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.lumbricales 1.pronator teres. clanka..pectoralis minor-a.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.flexor pollicis brevis (povrsna grana)..flexor digiti quinti.tendosynovitis.adductor pollicis.femoralis.upotreba forcepsa u toku porodjaja .flexor digitorum superficialis.Motorno inervise m.3.m.a fleksija 2.medianusa u kanalu rucja. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana.m.G. Uzrok je:tumor. torakalnog i ushodna grana 4.3.iliopsoas.m.flex. Uzroci:lezija plexusa brachialisa..m. Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.flexor pollicis longus.m.uzimanje citostatika. pronator quadratus. N. prsta.Pri pokusaju da se formira pesnica.abductor digiti quinti.Th1) nastaje kod donje ivice m.otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu.repozicija luxacije coxe congenite.vitam B -fth-hidro th.Atrofija interosealnih misica i hipotenara.4) nastaje od tri zadnje grane drugog.m.m. i mm.interossei. i 4.m. i 3.volarne strane 1..frakture.volarna flexia sake. N. et 2.palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).prelazi preko lakatnog pregiba.2..lumbricales 3.pectineus.razderotine. Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.m..2.traume. prsta.qps. Inervise:m.Nemoguca je opozicija palca.FEMORALIS (L2.flexor digitorum profundus 3.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena.krio th (za cirkulaciju).edem ligamenata. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.a kaziprst u hiperekstenziju.manuelna masaza.flexor carpi ulnaris..abductor pollicis brevis. 1. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine.opozicija i flexia palca. Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta.

ishiadicus-a.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n.m.i ispred kolena.a ne preko pete.addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice.Nemoguc je hod na petama.m.adduktor longus.plantaris lateralis.luxacio coxe congenita.3) kao i n.3) N. N.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.PERONEUS COMMUNIS (L4.ustajanje sa stolice.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.anterior koja ozivcava m.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. -PLEXUS SACRALIS (L4.Izlazi kod unutrasnje ivice m.gips.prelomi karlice. Uzrok povrede:direktna trauma.TIBIALIS (L4. N.peroneus longus et brevis.5.obturatorius externus.m.S1. Inervise:m.2.Nemoguca je fleksija kolena. 36 .plantaris medialis i n.longus et magnus.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog.adduktor magnus i zglob kuka.m.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.2.3.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu.Otezan je hod po neravnom terenu.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a).gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac. N. i S1.gracilis. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.peroneus tertius.treceg i cetvrtog lumbalnog nerva..Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).m.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.obturatorius externus.stap -fth-ES.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).5. Uzrok povrede:diskus hernija.posterior koja ozivcava m.pectineus.OBTURATORIUS (L2.m.extensor digitorum longus et brevis.tibialis anterior.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.fraktura.Otezani su pokreti:fleksije.Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.m.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge.adduktor brevis.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m.nestrucno davanje injekcije.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.tibialis.adduktor brevis.a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.m.5 i S1.abdukciju i pronaciju stopala.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n.peroneus communis i n.hod uz stepenice. Inervise:m.ISHIADICUS (L4.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.peroneus.5.tibialis-om.motorni i senzitivni problem.extensor halucis longus.S1.m.a po izlasku iz kanala daje dve grane:r.ishiadicus-a sa n.psoas major-a.

promene radnog mesta ako je neophodno.foto th (IR).tibialis posterior.Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.m.male boginje.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).plantaris i mm. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju.alkohol.Refleksi slabe i gase se. Uzrok:prelom kosti.popliteus.a zatim i raspada. N.sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.borba protiv kontraktura.ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”.oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).ugao usana spusten.mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava. na korenu.usne povucene ka zdravoj strani.FACIALIS (Belova paraliza) je 7.trnjenja. -u miru:izbrisane su bore na celu. Uzroci:-endogeni-avitaminoza.upale.m.koji sadrzi motorna.parestezija.parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.rubeola.mravinjanja. kranijalni zivac.promaja.m.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.zbrisana je nazo-labijalna brazda.m.flexor digitorum longus et brevis.pneumonija.tj.izrazava emocije.lumbricales et interossei.javljaju se troficke promene.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje.kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.pronizon) -kth-pred ogledalom.borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska).vidi se beonjaca).m.ES.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.oko je nize otvoreno..infekcija srednjeg uha.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).Hod na prstima nije moguc.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.hrana upada izmedju vilice i obraza.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B.procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede.flexor hallucis longus et brevis.Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.govori. Funkcionalna procena:anamneza.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji..tj.tumori.hladnoca.kortikosteroidi.EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th.odrzanje snage i elasticnosti misica.dijabetes.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.oko nevoljno suzi -epifera. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene.Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.Inervise:m.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 .

a u tezim slucajevima i degeneracija aksona.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.postepena vertikalizacija. Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th.rad na povecanju obima pokreta.hidro th.zatim vezbe disanja i cirkulacije.slabost lumbrikalnih misica. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta.povecanje snage misica i obima pokreta.slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.obazrive pasivne vezbe.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.kranijalni nervi (najcesce n.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).pozicioniranje.saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka.frotir izmedju palca i dlana.prsti polusavijeni.dok je secanje na starije dogadjaje 38 .faze-stadijum oporavka:vezbe disanja. Rhb 3.psiho th Rhb 1.koriscenje pomagala. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca.DD. 3.Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika. 1.aktivne vezbe.ES -kth-korektivni polozaj.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.faze-definitivna faza:koordinacija.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.osteceni.elevacija. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.facialis).respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.pozicioniranje u postelji na svaka 2h. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.EF. Indikacija:mirovanje.te je neophodna traheotomija.polozaj na ledjima. Rhb 2.pasivne vezbe.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.DE:blaga fleksija kuka..To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B. 2.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta).Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. Kontraindikacija:zamor.Radi se funkcionalna procena i th. Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.Mogu biti zahvaceni sfinkteri.vezbe snage.javljaju se i paralize respiratornih misica.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala.fleksija kolena 20 -30st.jer je zivot u opasnosti.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama.brzine i izdrzljivosti.

fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada.smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2. Kl.toplota. 39 .EF.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.a kad ih spusta udara jace o tlo.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.a najvise je pogodjena koordinacija.stake.kolica.parapareze ili monopareze.psiho i muzicka th.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3.tronozac.na sirokoj osnovi.niti kad je toplo.Zarista su mala.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji.slikom autoimunoloskog encefalitisa.To je bolest nepoznate etiologije. Kontraindikacije:zamor.vec predvece kada je pacijent odmoran. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl.cetvoronozac.interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap.Javlja se fenomen carape i rukavice. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN.stres.Postoje planirane i neplanirane .euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav.aparat za stabilizaciju hoda.ocuvano.Zahvata i ushodne i nishodne puteve. sa razmaknutim nogama.Radi se o demijelinizaciji.slabost u vidu hemipareze.ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl. Javlja se u tri oblika: 1.peronealni podizac -ADZ.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th.prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.Misljenje je ocuvano.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.slikom.prvo sa otvorenim.Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru. Rhb:-medikamentozna (pronizon.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.tj. degeneraciji mijelina.bolesnik preterano podize noge.multipla.ACTH.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima.infekcija.

prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.vezbe disanja.cikatriks) -dezmogene (fascije.vezbati hod po strmoj ravni. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju.Bandaza se radi elasticnim zavojem.urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom. Higijena proteze:dfc sredstvo.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .posusivanje i inspekcija.masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom. Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.hematom.kth.koordinacija. Higijena carape:mlaka voda.zapocinje se cirkulatorno.fth-hidro (cim zaraste rana). Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.po zarastanju oziljak treba biti slobodan.Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.nega patrljka.kongenitalne anomalije.preprekama. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.ne cedi se i ne susi na suncu.prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.stabilizacija patrljka.trupa i obe noge. Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.aponeuroze. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.dekubitus.fokomelija). Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza.dijabetes melitus.infekcije.kongenitalne (amelija. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE.Mogu biti:kao posledica M.traume.nacinom aplikacije i delovanjem.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.lezista proteze se menjaju.npr.bandaza (konusni oblik).edukacija o protezama.opstu kondiciju.vaskularnim oboljenjima.sapun.redukcija edema.psiho th.podizanje kondicije.Pritisak na distalnom delu je veci.nauciti ga kako se koristi.delovati na psihu.abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.opekotine.obuka hodu sa stakama.toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti.misica druge noge i GE.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.uzrokovane traumom.Birger.stepenicama.uzimanje mera za protezu.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.malignim oboljenjem.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje.neophodno je ciscenje lezista.degenerativne promene) -inaktivitet.ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).

A.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.korektivni polozaj.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut.kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.porodjaj.trauma. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule. proksimalnih segmenata.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.teske infektivne bolesti.) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob.klimakterijum.periferne interfalangealne.nepoznate je etiologije.tj.gubitak mase.netipicnim znacima:umor.ruka terapeuta.bol ne na pritisak i spontano.tj.a zatim:subluksacije.povisena T.devijacije. REUMATIZAM 1.prvo pri pokretu ili pritisku.Kasnije se javlja bol. dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni).gubitak sna.pri cemu je zvakanje otezano.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 . R. -M.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.fizicko opterecenje. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.a kasnije spontano u miru.preko koturace. rot. Deformiteti sake:1.psihicko uzbudjenje.pojacano znojenje. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne.A.delovanje tezine susednih.fibroze i ankiloze.METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija.Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima.Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje.elasticne naprave (Glisonova omca).ZAPALJENSKI:-R.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano.nema crvenila. Bolest pocinje postepeno.BEHTEREV 2.Otok je vretenast.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob.ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba.malaksalost.

.ES.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija.fleksija distalnih 2.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji).prsti u fleksiji od 15st.kao transpozicija i plastika tetiva 42 .atrofija noktiju.kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji.rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st.EF (KJ). sa ulnarnom devijacijom 4.”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex. rhb u 2. i MKP.”fokino peraje”-flex.mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju.UZ (male doze zbog osteoporoze). 2.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF. 3.soli zlata. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive.fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline.koleno u ekstenziji.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol.rame u laganoj abdukciji.valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija. Deformiteti prstiju:1.lakat u laganoj fleksiji. kontraktura 3. od 90st.burze (burzitis.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze).lakat:flex.laser.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th. u prox.ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin.a koza sake je naborana u vidu rukavice.”cekicasti prsti”-prox.hidro th. IF zglobovi u normalnom polozaju. Rucni zglob:volarna fleksija.zbog kontrakture.”rupica za dugme”-flex.Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.subkutani cvorici.a hiperekstenzija i IF 6.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce.Longete se nocu ne skidaju.Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju.hidro th.vaskulitis.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu.Berkova cista).dok su distalni u flex.Funkcija sake je izgubljena.:rame:add.IFS. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza.misice koji atrofiraju. Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi.tetiva.”90:90”-na palcu:flex.ovojnica.kontr.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5.DD.ovojnice (oksidativni tendovaginitis).salicilati.

.S.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”.Meri-Strumpl).grudi uvucene.Normalno je od 5-7cm.sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova.ramena isturena napred i dole.Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.nose se izmedju vezbi.promaja. ekspirijumu (u visini mamila.To je hronicno.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni.ali samo do kolena.pokretljivost grudnog kosa.lumbalna lordoza zbrisana.progresivno oboljenje evolutivnog toka.Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.Behterev) ili mnogo redje descedentno (M..a vezbe se rade svaka 3h.Ogranicena je sagitalna pokretljivost.tj.kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).U pocetku bol se javlja ujutro.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 .cervikalna lordoza naglasena.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima.a kasnije prisutni su i danju i nocu.ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava. fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1. inspirijumu i max.struktura kicmenog stuba.BEHTEREV:vitalni kapacitet. -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max.ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca. F.gubitak apetita i gubitak mase.obim pokreta zgloba kuka i ramena.umor. Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).torakalna kifoza naglasena.Pacijenti sve manje setaju.slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost.nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta. M.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.stomak isturen. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.a zatim se siri ascedentnim putem (M.kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje). Kl.-kth-nosenje korektivnih udlaga.Uzrok je nepoznat.odmah ispod C7.kukovi i kolena u semifleksiji.

ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.stomak uvucen 2.da bi se istegao m.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.a na prox.ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.obuka torakalnom disanju 4.To je faza “dekompenzacije artroze”.koja gubi svoju glatkocu.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.Ukoliko se javi upalni proces.kukova i ramena.atrofije i kontrakture misica.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.I zglobna casica se donekle menja.Zglobne povrsine postaju grube i hrapave.ocuvati pokretljivost kicme. If zglobovima Sausardov cvoric.5 Ri=1.ali nema ankiloze.opterecenja zgloba. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske). -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.rth-okupaciona.traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu.buja kostano tkivo.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.i 10 cm iznad toga-Ii=4. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza.spreciti kontrakture. na saci se javljaju cvorici. Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih.bez jastuka.tj.Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi).a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije.pokreti su ograniceni i bolni.smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).ramena zabacena nazad.koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.DD 3.promena radnog mesta. Rhb:1.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu.a zglobni prostor se suzava. -cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.poremecaja statike i dinamike. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 .odrzati kostalno disanje.npr.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece.ES.tako da ona luci tecnost u zglob.atrofije misica.koja postepeno propada i degenerativno se menja.5 Ui=6.fth-hidro th.Na kostima se takodje javljaju promene.kada hoda glava je prava.UZ.pa funkcionalna.on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.tako da nema opasnosti od ankiloze.Ova faza je prolazna.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju.kongenitalne anomalije.grudi isturene.resice joj postaju debele i nezgrapne.spreciti kontrakture i ankiloze.

DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju..povecan obim preko kolena.EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.parafin).ukocenost.IR. F.misica. Uzrok:prekomerna telesna tezina.hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).sepa.adduktorna i spolj.hipertrofija.Ako je skracenje malo ide povisica.-hipotrofjia.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu). Uzrok:prekomerna telesna tezina.a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj.povecan obim preko kolena.cime se uklanja spazam i smanjuje bol).rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. To je progresivna bolest gde nema izlecenja. Rhb:-fth-termo th (KTD.S.zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje.startni bol.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu. Kl. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola.UZ.bolna osetljivost. Kod coxartroze kuk boluje.krepitacije.To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.Bekerova cista.Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 . GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.traume (lux.ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola.Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice.slika:bol.elektro th (DD.fleksiona i adduktorna kontraktura. COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.a koleno trpi.krepitacije.-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost. F. Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma.Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru.fraktura male sanata).fleksiona kontraktura.pomagala-stap.stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna.pojava burze.elektro th.UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).najpre samo pri duzem stajanju i hodu.slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.hipotrofija .S.kongenitalne anomalije.bol.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen.aktivne vezbe.gena valga i vara.poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.parafin.jer hrskavica nije vaskularizovana.fleksiona kontraktura. Kl.zovu se spondiloze.

pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.tj.pojacan tonus PVM.peroneus) 46 .kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3.trudnoca.lumbalizacija).ginekoloski problemi).da li je lokalizovan ili se siri.a sta smanjuje.Na torakalnom se javlja redje. -ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n.ogranicena pokretljivost.rigiditet.kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice.Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece.zapaljenje nerava.odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.slika:-bol (pitati pacijenta kako boli.pojava skolioza.poremecaj statike-deformiteti DE. Kl. na cervikalnom i lumbalnom delu.jer 5-ti nije srastao.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme. LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n. Dg.da li mokri-poremecaj sfinktera.menstruacija.istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala.hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.L5 srasta sa S1 Kl.da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih.lumbalne vertebrogene insuficijencije.degenerativne promene kicme (diskus hernija. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.sta ga povecava.gde i kada.spondiloza). Uzroci:trauma.peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije.bol.jer je manje pokretan.sakralizacija.prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena.nejednaka duzina DE. Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu..akutne lumbalgije-lumbago 2.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).oboljenje bubrega. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.da li se javlja prvi put ili ne.tibialis-S1) i na petama (n. Javlja se u obliku:-1. Rhb:-fth-termo th.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska..inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.

To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.nagli.EF.vertebralis ili vratnog simpatikusa.da sve radi u bloku kicmenog stuba.a ne kolicima.dugi prinudni polozaj.-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n.postoji spazam PVM.diskus hernija).spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu.neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.vazodilatatori.ramenu.prednjoj strani ruke C6-bol u vratu.duz pete i spoljne strane stopala. Kl.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela .povecana je pokretljivost.rotirani pokreti.ali se stavlja jastuk ispod stomaka.pacijent u toalet ide sa stakama. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.DD.tj.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser. Kontraindikacija:brzi.a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost. 47 .Polozaj moze biti i potrbuske.EMP.jer meka postelja namece fleksiju kuka. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.unutrasnjoj strani lopatice.da ne sedi mnogo.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).a ispod njih ide jastuk.ramenu.a.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice. -kth-staticke vezbe (m.nagli.da se ne nosi teret.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice.zapaljenske promene. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola.Posle trakcije pacijent se odmara.hidro th.Polozaj moze biti na ledjima.qps.ramenu. CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba.) -rth-okupaciona. polozaj koji je najmanje bolan.svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa).degenerativne promene kicme (spondilitis. C5-bol u vratu.Pokreti moraju biti lagani.unutrasnjoj strani lopatice.Paziti na telesnu tezinu.Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th.tvrda.noge su savijene u kukovima i kolenima.ADZ.angina pektoris.spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu. Uzrok (etiologija)-trauma.slika:-bol u vratnom delu.Wiliamsov polozaj. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno.IFS.Treba izbegavati sedenje u fotelji.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke. Kontraindikacija:brzi.hidrati.ramenu.

jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete. Rth-okupaciona.nagli. -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova.gonartroza.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme.tumori).Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.kontraktura. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova).okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi.da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.brza vertikalizacija.GA.-parcijalna 2.hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze.gubitak funkcije (coxartroza.UZ -termo th.rotacioni pokreti cervikalne kicme.brzi oporavak pacijenta.od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata. Podela:1.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.omota se zavojem.-bezcemnetna -totalna -cementna.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere.oslobadjanje od duge imobilizacije.Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame.obuka pozicije glave i ADZ.toplota (jer pojacava nadrazaj). Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.retrofleksije.a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme.Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.luxacio coxe congenita.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana. Kontraindikacija:brzi.Tvrd kartonsloj vate.Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme. Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta. -fth-elektro th.fractura coli femoris.hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika).ogranicenim pokretima glave.Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.laterofleksije i rotacije glave i vrata).nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .podlakat. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol.infekcija.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .ali zato ove proteze duze traju. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.

subscapularis-a i teres minor-. 1.doci ce do delimicne.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna.-7.Svi pokreti ramena provociraju bol.okretanje.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.tj.dan-sedenje na ivici kreveta.izotonicne vezbe stopala.supraspinatusa.unutrasnja rotacija..neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije.-blaga fleksija.postepeno opterecenje kuka.tetiva duge glave bicepsa.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.dana.pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol. pad na opruzenu ruku.koju cine fascije m. 2.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.fleksija i ekstenzija u kolenu. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova.hobi.a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.gluteus -Od 2.add.Kontraindikacije:fleksija preko 90st.-14.a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE.hod u razboju i hod sa stakama -4.abd.ali najcesce u podrucju ramena.a na 120st se ukljucuje preskok.kada je nemoguca abd. nadlakta.hodanje uzbrdo i uz stepenice. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.sedenje na niskim stolicama. Najcesce zahvata:-tetivu m.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.pri spavanju jastuk izmedju nogu. Vrlo je vazno edukovati pacijenta.ali vece rupture tetive m.M.supraspinatus-a.Krevet treba da je visok.infraspinatus-a.subakromijalna burza 3. Od fth-termo th..Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.nikako levo-desno.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.retko zahvat oda ramena odjednom. ostecenje periartikularnih struktura.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd.deltoideus brzo atrofira.elektro th. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike.tvrd.na 60st se ukljesti.Tetiva m.tj.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.nedelje-pokusati bez staka.noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu.qps i m.pre i posle nema bola.nagli pokreti karlice.Bolest nije tesko prepoznati. VESTACKA PATELA klizi gore-dole.cucanj.tj.uslove zivota.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku..jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10.jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta. 1.naglo prenosenje tezine na tu nogu.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr.nedelja-ulazak u bazen. 49 .Periartritis je lezija. preko srednje linije. -1. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.posao kojim se bavi.Tako nastaju fine naprsline tetive.sedenje na prekrstenim nogama.

UZ.tj.antireumatici -fth-krio th.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera.Tendinitis.UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.ahilova tetiva Uzrok:trauma.DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.Olaksava pokretljivost tetiva i misica. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.rot.mehanicki faktori Th:-mirovanje.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain).a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.Kapsula srasta sa drugim strukturama. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.To je vanzglobni reumatizam.opterecenje.IFS 50 .a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.IFS.pa je rame blokirano u abdukciji.Tetive taru deo burze.ruku drzi u addukciji.IR.krio th.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage.biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).medikamentozna th-infiltracija kortizona.infiltracija kortizona -fth-krio th. Th:-mirovanje.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th.kovaca) Kl.atrofija i ogranicena pokretljivost.Javlja se bol i otok dela tetive. hvatista za kost. Cesce je lateralno.Postoji pozitivni (+) bolni luk. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.UZ.DD.a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova. BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.vozaca.jer to povecava bol). Th:-fth-UZ. ENTEZOPATIJE upala enteza.pasivni pokret-do bola.pri palpaciji protiv otpora.Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.Tendinitis m.slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije.jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.stisak sake je bitno oslabljen.spolj.privremena imobilizacija.KTD.preopterecenje misica.

javlja senervoza.dobra odeca.a kasnije i vece smetnje.Rth.hidro th. Th:lekovita infiltracija anesteticima. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF.fenomen “madraca”.obuca.UZ.bol i smanjenje funkcija.Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2. CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.UZ.L delu.Obicno zahvata dominantnu ruku.masaza.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.neuro-vegetativni poremecaj.a tonus je povisen.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.tj. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.poremecajem metabolizma.Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.Pokreti su ograniceni zbog bola.Lokalizuju se na usnoj skoljci.stvara se edem.medikamentozna th.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima. Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda.ledjima.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M.misic je krut.infekcijama.degenerativnim procesima.tj.tj.starijih.sagorevanje masti je smanjeno. bolne tacke.vec hipertrofija tkiva.vratu. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno.sauna.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu.Javlja se hormonska disfunkcija.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.Kod mladih ova bolest predstavlja problem.U misicima se javljaju mialgije.venske i limfne).nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo.koje snizavaju lumen obolele arterije.Rejno 3.higijensko dijetetski rezim.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M. METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima. Srece se kod gojaznih. zena. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju. 51 . Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice.Najcesce se javlja kod starih ljudi.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA.nema objektivizacije subjektivnih tegoba.Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica.Dolazi do atrofije tenara.To je upalni proces prouzrokovan virusima.Lig.Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci.Kontraindikovana je primena toplote i hidro th. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke.

tanka.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica.Birger (pusacka noga) je progresivno.Neophodno je odvikavati se od pusenja.srasla sa podlogom.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna.gojaznost. i 4.Pocinje rano.Od lekova daju se vazodilatatori.vitam B i antikoagulansni lekovi.Najpre je funkcionalne prirode.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje. VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu. Uzrok:-dugo sedenje.Stetni faktori su holesterol. -M.stajanje.a ekstremitet je topao. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE.Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.U ovim situacijama moze doci do infarkta.glatka.javlja se otok.suva.Hod je otezan.DD.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.smanjena aktivnost.KTD.Lokalizuje se najcesce na DE.porodicna predispozicija.alkohol.Krv kao da protice kroz staklene cevcice. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA.Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica.sed sa prekrstenim nogama.pusenje.cirkulacija u venama je usporena. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.a onda dolazi do stabilizacije. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).masnoca.genetska bolest venskih sudova.kod zena u 3.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.nedovoljno kretanje.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona. deceniji.Prsti su hladni.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.sjajna.u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci. -M.gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba.Najcesce se javlja na prstima ruku.Vremenom dolazi do nekroze jagodica. Kontraindikacija:toplota.povecan venski pritisak.Na hladnoci ruke pobele.javljaju se jaki bolovi umiru.Dozvoljen je dozirani napor.nekretanje.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena).znojenje dlanova i sl.bledilo koze.Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju.lastis dokolenica. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode.a kasnije i kada su izlozeni toploti.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.To stanje traje oko 10min.sto iziskuje amputaciju.a pokreti ograniceni. VENSKI SISTEM: 52 .EF.Daju se vazodilatatori.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji.

CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje). Tromb se javlja zbog spore cirkulacije. to bi bio ulaz za infekciju. RESPIRATORNI SISTEM 1.Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae.automatizacija iskasljavanja.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje).Ekspirijum je otezan.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja.Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija. 2.Postoji faza egzacerbacije i faza remisije.zatim otok.Napad moze da traje nekoliko dana. 5.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja. heparin.pa donji segment.kasalj.Vrsi se drenaza-prvo gornji.jer moze doci do infekcije.ne smeju da nose visoke potpetice. Th:-relaksacija.inflamaciju i hipersekreciju.iskasljavanje.slika:visoka T.FLEBITIS.tj.vitalni kapacitet.tj.pol.nego da se organizuje.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje.vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti.elevacija.povisen TA.medikamentozna th (antikoagulansi).tesko disanje.Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada.EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova.drenaza. F. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu. 4.ucenje adekvatnog tipa disanja. Th:-mirovanje.druga oboljenja.a onda se javlja status askaticus.klinicki pregledi.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju.bol.S.posebno ujutro “na puna usta”.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav.tj.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje. Kontraindikacija:termo th. Uzrok:obstrukcija.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.To je cesto i hronicno oboljenje.kasalj.uslovi stanovanja.PNEUMONIJA je zapaljenje pluca.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min.pectus carinatus.da bi se olaksalo disanje.a sama pojava je ireverzibilna.spavati sa eleviranim nogama.akutnog i hronicnog toka.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove). i hod je otezan.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija.Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve. Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema. razlicito dugo.ekpektoracija.inhalacija.Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta. Kl.Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda. LIMFNI SISTEM (limfo-edem.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema.Inspirijum je kratak.-godine starosti.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu. 3.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .ako radno mesto zahteva stajanje.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak.Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene. Potrebna je promena radnog mesta.

asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi.pusenje. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma.prisutan je strah od smrti.provetrena prostorija.Faktori rizika su:povecana telesna tezina.slika:nocno znojenje.neaktivnost. Th:-konzervativna.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba.higijensko-dijetetski rezim.kruskast.opsta malaksalost.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen.:klinicka slika. Dg. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th.TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva.cijanoza. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema. F.hirurska.a kod vecih ruptura ili smrt.pad pritiska.krvav ispljuvak.kako se prenosi.analiza statusa.vilice.glave.da lezi i miruje.scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija.hladan znoj. Kl. Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th.slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti.xifoideusa -nivo ispod rebara. Rhb:-covek je celina.sputum Kl.voditi racuna o psihickom statusu.Kod manjih javlja se oziljak.levkast.relaksacija -kth-disajne vezbe.ledjima.ne dolazi krv.zabranjeni su bilo 54 .pozicioniranje.polozajna drenaza.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.LAB.snaga trbusne muskulature 6.alkohol.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica. 3. 6.otvoriti prozore.stres.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.udubljene. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci..bol u zeludcu.S.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5.duz ruke.opsta kondicija. Th:-aerosol th.suncanje.Daje se nitroglicerin ispod jezika. 4.tahikardija.trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2.

S.ogranicena fleksija sake i prstiju.prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2.fizijatar. 3. -zapoceti sto pre.a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog.psiholog i socijalni radnik.nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo.nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi.faza:-napusta postelju.radni i fizioterapeut.bez posete.eventualno da hoda 2.medicinska sestra.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena.prelom nadlakta: 55 ..nedelja:-vezbe opste kondicije.kolena.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije).kukovi) -3.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje.laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.Nastaje pri padu na ispruzenu ruku.potreban je mir.faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.preostale funkcionalne sposobnosti.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica.faza:-1.Praktikovati umerenu aktivnost i hod. 1.5cm od rucnog zgloba.vise hoda.u kojoj je fazi infarkt.da li je to prvi ili reinfarkt.:blagovremeno i tacno postavljena.tisina.Puls i pritisak se stalno mere.-pol.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa. F.sake. Dg. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu.) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.socijalni status..Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura). DODATAK: 1.Plan i program individualani. Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M. Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.kakvi razgovori sa pacijentom.ako je tezi infarkt.godine starosti.extensor pollicis longus-a. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.pacijent ide kuci i na posao.

prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4.prevencija dekubitusa:-promena polozaja.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4. DE: 1. 2.atrofija misica:-pokret i ES 56 .prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4.drenazni polozaj 3.poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata).prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja.-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1.higijena pacijenta i postelje.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.sto pre vertikalizacija 5.pravilna ishrana 2.prelom metatarzalnih kostiju.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6.prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5. 3.prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno.

Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod).privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka.traume ili kongenitalne anomalije.tj.Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost.Potrebna je veca ravnoteza. celina. 5. REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje.dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo.kao i problem interpersonalnih odnosa.a nastaje kao posledica prethodne bolesti.trotaktni:-obe stake.a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem. Rhb sprovodi tim strucnjaka.leva staka.tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge.leva staka.leva staka i desno stopalo. 2. INVALIDNOST (in-validus.desno stopalo.osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme. Invalidnost je narusavanje integriteta. PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 .Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina.7.levo stopalo.slobodni ekstremitet donji.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma. 4.jaci ekstremitet.usled cega dolazi do smanjene sposobnosti.podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1.a drugi ne moze.decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2.Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela.Imamo dve tacke oslonca. OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje. 3.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa. 3.Uvek imamo 3 tacke oslonca.Obe stake i privlacenje tela.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka.

-profesionalna rhb je zavrsna faza rhb. PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb. -socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema.ortopedska i proteticka pomagala).Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja. rada.sport.a kroz razlicite medicinske postupke (KTH.hirurska intervencija.tj.-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti. CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija. 58 .FTH.a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja.Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful