O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na široko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom: Tri đevojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći: Prele su prelje s večera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama. I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

koje. uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere. Branje lekovitog bilja je. takođe. Strašivo je i tebe đevojko Doćiće ti iz gore Radojko. govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore đevojko. koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad. predstavlja čuvanje stoke. I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički. a lečenje njime je predstavljalo magijski čin. Ivane. ali su u njoj učestvovale i žene. predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su. obavljali muškarci. Ovo veoma staro zanimanje. ako pratimo kalendarski ciklus. jutarnji posao. što pesma. ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost. na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci. Smilje bere. zapravo. u stihovima: "Oj. kao i večito čovekovo druženje sa prirodom. inače. što se. boljeti me neće. boljeće te glava. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene. Ko je. Zato u pesmi.Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda. Ne zavijaj rose u otkose. a ja plastim seno. na poseban način kazuje stihovima: Ovčar tera jelene Preko gore zelene. Da napojim sve redom bećare." — "Rosno cveće. pa pesma. pre svega. Rosna trava. Radojko. Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji. kazuje: Mile kosi. tj jest smenjivanje godišnjih doba. devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka. odražavajući to. što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke. slobodu. smilju progovara. prethodi zemljoradnji. Strašivo je od gore ovcama. to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju). Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice. Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće. već da bi i čobanica mogla stradati od . Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme. a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene." Sledeći posao. simbolizuje kretanje. ne kosi livade.

Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno. zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. Čudno drvo javorovo. Pa je. K'o djevojke kako žetvu žanju. u predstavama ljudi. koji je takođe postao tema narodne pesme. svejedno žena ili muškarac? Ili je. Ciklus — životni krug semena završava se žetvom. koji devojci. i ovcama i njemu. devojački. U njima se peva i o vili i devojci. Ost'n mu je struk bosiljak. o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji. javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena. ne samo u bisernom zrnu iz pesme. ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. koje se takmiče u žetvi. poprimilo smisao tog univerzalnog semena. Dva jelena. Za njim. kad se polaže u zemlju. smatrano je nekada svetim činom. vezu momci neženjeni. Žegle su mu stratorove. Privoji mu sitna mreža. Proces oranja. simbolika — umiranja. dva sokola. pa devojka između vilinog . da li se. pošto se bogovima ne može obraćati neposredno. sadržana je višeznačna. I dalje. Seme mu je sitan biser. Da gledamo bega Jovan-bega. ovaj glas predstavlja momka. inače. Ima li što ljepše pogledati. ipak. to upozorenje. gleda devojke kako žanju: Mobu gleda sa istoka Sunce. To je javni. Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj. u alegorijskoj slici. kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao. ostaje. kad iz nje izniče. sa divljenjem. pak. uopšte radi o stradanju. isto tako čobana. koji se još uvek lomi i dvoumi. umesto direktno. ili je. Volovi mu dva jelena. i rađanja. Danice. možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima. draga seko moja. pak. Jer. koje je tipično muški posao. koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo". Možda. samo božanski orač može imati opremu iz pesme. u kojem učestvuju svi. u svakom semenu. A upravo je žito. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje. Ralnik mu je sivi golub. predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova. kolektivni čin. a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada.nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava. Ralo mu je čudno drvo. U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo: Orač ore ravno polje. ili je reč o nečemu drugom. I oranje. Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću. protivrečna. koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako. barem.

Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi. u okviru kalendara. žetveno blagostanje i omogućuju. osim toga. reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja. a djevojka veze. A vila zaliva. To su. nazdravljajući: Kona koni navijala. velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove. . umilostiviti demone. Čuturicu donijela: "Zdrava budi. ona devojci pomažu da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima. Orla pobratima. Ciklus pesama uz rad. uživati u plodovima sopstvenog rada. završava se jesenjim poslovima. Ah na moju zlu sreću Ja se najmi' da orem. znači. uostalom. bira ljubav: Žetvu žela vila i djevojka — Vila žanje. ili. U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa. Or'o vodu vuče. da mu budem ljuba Znači. I vratilu okretanje. važnu ulogu imaju natprirodna bića. kao i u ostalim opisanim poslovima. Vilu posestrimu. U posleničkim pesmama. kono moja! Sretno naše navijanje. i ljudi i božanstva. sejanje bisera. po verovanju onih koji su ove pesme pevali.natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi. koje začudo obavlja devojka. bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka. Posla mene moj popa. Govorila zagorka djevojci: "Hoćeš da ti hitrac trave dadem. i u žetvi učestvuju. Neg' mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom. jednostavno. Više žanje zagorkinja vila. A i u ovim poslovima. žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. prema njima. Više žanje neg' djevojka veze: Ostadoše snoplja nevezana. Božanstva. radovi u vezi sa grožđem i vinom. Posao je.

one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima. Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. starosti se nadam. Palice mi listale. Ali. iako je u njima svaka radost iščezla. težak i nasilnički. naravno. One. razgovora i dogovora. te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. opor. U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka. Pa. nazire dirljiva veza sa prirodom. u osnovi. u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje čuvam. od kojih su mnogi danas već zaboravljeni. Jovana se bojim Vezak vezem. nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen. Za razliku od pesama uz rad. ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki. Sitna kiša udari. kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt. govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. za koje se kaže da prate sam taj proces. Pesme. znači. i slično. mada. ove pesme o radu govore drugačije. upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici. Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja. na primer. dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju. iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika. Pesma. još uvek se. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova.Posla mene da orem. uslovljenu ne samo prirodom posla. U bojtara. nemoj na bojtara. A jarmovi cvetali. već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive. sestricu udajem. međutim. pušćaj nadničare. makar u nekima. Čedo zibam. jer ćemo te tući! . Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka. Pušćaj kući. rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate. I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo'. baš kao i teret na nadničarskim plećima: Oj išpane. Ja započe' orati. kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje: Kišo padaj.

05.. Priredila dr Zoja Karanović [postavljeno 05..2010] .Ali samo na trenutak. i on iščezao kao eho. da bi. zatim.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful