O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na široko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom: Tri đevojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći: Prele su prelje s večera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama. I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda." — "Rosno cveće. I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički. govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore đevojko. što se. prethodi zemljoradnji. odražavajući to. Da napojim sve redom bećare. koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad. ako pratimo kalendarski ciklus." Sledeći posao. boljeće te glava. to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. Zato u pesmi. Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće. devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka. Ovo veoma staro zanimanje. tj jest smenjivanje godišnjih doba. obavljali muškarci. što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke. na poseban način kazuje stihovima: Ovčar tera jelene Preko gore zelene. pa pesma. kazuje: Mile kosi. na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci. Ivane. takođe. Ko je. u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju). simbolizuje kretanje. Branje lekovitog bilja je. što pesma. zapravo. predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su. pre svega. ne kosi livade. Ne zavijaj rose u otkose. ali su u njoj učestvovale i žene. a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene. Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji. Strašivo je i tebe đevojko Doćiće ti iz gore Radojko. slobodu. koje. Radojko. Smilje bere. jutarnji posao. Strašivo je od gore ovcama. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene. predstavlja čuvanje stoke. Rosna trava. kao i večito čovekovo druženje sa prirodom. a ja plastim seno. boljeti me neće. uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere. a lečenje njime je predstavljalo magijski čin. Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme. Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice. inače. ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost. smilju progovara. u stihovima: "Oj. već da bi i čobanica mogla stradati od .

U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo: Orač ore ravno polje. to upozorenje. i ovcama i njemu. umesto direktno. koji se još uvek lomi i dvoumi. a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada. pošto se bogovima ne može obraćati neposredno. gleda devojke kako žanju: Mobu gleda sa istoka Sunce. pak. Ost'n mu je struk bosiljak. Za njim. o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji. To je javni. ostaje. Proces oranja. u svakom semenu. isto tako čobana. u predstavama ljudi. zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. devojački. Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno. javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena. Ima li što ljepše pogledati. koje je tipično muški posao. ipak. ili je reč o nečemu drugom. Čudno drvo javorovo. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje. ovaj glas predstavlja momka. ne samo u bisernom zrnu iz pesme. koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako. Pa je. Privoji mu sitna mreža. I oranje. Ciklus — životni krug semena završava se žetvom. kad iz nje izniče. Danice. Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj. poprimilo smisao tog univerzalnog semena. Ralnik mu je sivi golub. koji je takođe postao tema narodne pesme. Volovi mu dva jelena. vezu momci neženjeni. kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao. sadržana je višeznačna. draga seko moja. koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo". A upravo je žito. svejedno žena ili muškarac? Ili je. i rađanja. predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova. u alegorijskoj slici. ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. uopšte radi o stradanju. Ralo mu je čudno drvo. kad se polaže u zemlju. ili je. Možda. koje se takmiče u žetvi. možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima. da li se. Da gledamo bega Jovan-bega. Jer. U njima se peva i o vili i devojci. Žegle su mu stratorove. smatrano je nekada svetim činom. samo božanski orač može imati opremu iz pesme. inače. Seme mu je sitan biser. I dalje. Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću. simbolika — umiranja. kolektivni čin. pa devojka između vilinog . dva sokola. u kojem učestvuju svi. Dva jelena. K'o djevojke kako žetvu žanju. protivrečna.nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava. barem. pak. koji devojci. sa divljenjem.

po verovanju onih koji su ove pesme pevali. bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka. završava se jesenjim poslovima. reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja. I vratilu okretanje. sejanje bisera. Više žanje zagorkinja vila. bira ljubav: Žetvu žela vila i djevojka — Vila žanje. Božanstva. važnu ulogu imaju natprirodna bića. Orla pobratima. To su.natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi. Više žanje neg' djevojka veze: Ostadoše snoplja nevezana. koje začudo obavlja devojka. U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa. . Ah na moju zlu sreću Ja se najmi' da orem. nazdravljajući: Kona koni navijala. umilostiviti demone. Vilu posestrimu. i ljudi i božanstva. kono moja! Sretno naše navijanje. A vila zaliva. a djevojka veze. i u žetvi učestvuju. uživati u plodovima sopstvenog rada. ona devojci pomažu da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima. prema njima. Posla mene moj popa. znači. žetveno blagostanje i omogućuju. A i u ovim poslovima. da mu budem ljuba Znači. Ciklus pesama uz rad. velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove. Govorila zagorka djevojci: "Hoćeš da ti hitrac trave dadem. Or'o vodu vuče. u okviru kalendara. Neg' mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom. jednostavno. uostalom. Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi. Čuturicu donijela: "Zdrava budi. Posao je. radovi u vezi sa grožđem i vinom. kao i u ostalim opisanim poslovima. U posleničkim pesmama. ili. žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. osim toga.

u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje čuvam. pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika. opor. baš kao i teret na nadničarskim plećima: Oj išpane. I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo'. sestricu udajem. razgovora i dogovora. U bojtara. od kojih su mnogi danas već zaboravljeni. posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate. Čedo zibam. u osnovi. iako je u njima svaka radost iščezla. kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje: Kišo padaj. znači.Posla mene da orem. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka. Pa. Sitna kiša udari. ove pesme o radu govore drugačije. starosti se nadam. Jovana se bojim Vezak vezem. za koje se kaže da prate sam taj proces. još uvek se. A jarmovi cvetali. pušćaj nadničare. Za razliku od pesama uz rad. nemoj na bojtara. Pesma. Pušćaj kući. iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen. upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici. Ja započe' orati. Pesme. dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju. uslovljenu ne samo prirodom posla. U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka. ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki. te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. težak i nasilnički. jer ćemo te tući! . rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. Ali. kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova. one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima. mada. Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja. na primer. One. Palice mi listale. nazire dirljiva veza sa prirodom. makar u nekima. međutim. i slično. već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive. naravno.

05. da bi. zatim... Priredila dr Zoja Karanović [postavljeno 05.Ali samo na trenutak.2010] . i on iščezao kao eho.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful