O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na široko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom: Tri đevojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći: Prele su prelje s večera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama. I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme. Rosna trava. već da bi i čobanica mogla stradati od . pa pesma. što se. Ne zavijaj rose u otkose." — "Rosno cveće. pre svega. Da napojim sve redom bećare. jutarnji posao. koje. predstavlja čuvanje stoke. a ja plastim seno. uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere. kao i večito čovekovo druženje sa prirodom. simbolizuje kretanje. odražavajući to. I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički. u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju). boljeće te glava. ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost. a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene. takođe. obavljali muškarci. govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore đevojko. ako pratimo kalendarski ciklus.Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda. Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće. Ivane. Branje lekovitog bilja je. u stihovima: "Oj. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene. Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice. smilju progovara. Radojko. Strašivo je od gore ovcama. boljeti me neće." Sledeći posao. Strašivo je i tebe đevojko Doćiće ti iz gore Radojko. što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke. slobodu. Ko je. koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad. Ovo veoma staro zanimanje. zapravo. na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci. ali su u njoj učestvovale i žene. Zato u pesmi. na poseban način kazuje stihovima: Ovčar tera jelene Preko gore zelene. predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su. kazuje: Mile kosi. inače. Smilje bere. ne kosi livade. što pesma. to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. prethodi zemljoradnji. devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka. a lečenje njime je predstavljalo magijski čin. tj jest smenjivanje godišnjih doba. Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji.

Proces oranja. ostaje. Da gledamo bega Jovan-bega. u alegorijskoj slici. Ost'n mu je struk bosiljak. Ima li što ljepše pogledati. Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno. samo božanski orač može imati opremu iz pesme. umesto direktno. ili je reč o nečemu drugom. Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću. isto tako čobana. koji devojci. pak. K'o djevojke kako žetvu žanju. i ovcama i njemu. kad se polaže u zemlju. uopšte radi o stradanju. Dva jelena. sa divljenjem. u predstavama ljudi. To je javni. Danice. Čudno drvo javorovo. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje. ovaj glas predstavlja momka. protivrečna. pošto se bogovima ne može obraćati neposredno. da li se. Ralnik mu je sivi golub. i rađanja. kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao. koji se još uvek lomi i dvoumi. svejedno žena ili muškarac? Ili je. u kojem učestvuju svi. I dalje. ne samo u bisernom zrnu iz pesme. Za njim. I oranje. Žegle su mu stratorove. draga seko moja. smatrano je nekada svetim činom. A upravo je žito. koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako. Volovi mu dva jelena. Ciklus — životni krug semena završava se žetvom. to upozorenje. simbolika — umiranja. devojački. U njima se peva i o vili i devojci. Možda. inače. ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. koji je takođe postao tema narodne pesme. poprimilo smisao tog univerzalnog semena. predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova. pak. Ralo mu je čudno drvo. vezu momci neženjeni. sadržana je višeznačna. koje je tipično muški posao. ili je. Privoji mu sitna mreža. Pa je. Seme mu je sitan biser. pa devojka između vilinog . kad iz nje izniče. Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj.nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava. javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena. u svakom semenu. o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji. koje se takmiče u žetvi. Jer. barem. koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo". možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima. gleda devojke kako žanju: Mobu gleda sa istoka Sunce. ipak. a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada. zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. kolektivni čin. U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo: Orač ore ravno polje. dva sokola.

Više žanje neg' djevojka veze: Ostadoše snoplja nevezana. i ljudi i božanstva. Govorila zagorka djevojci: "Hoćeš da ti hitrac trave dadem. koje začudo obavlja devojka. Neg' mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom. ona devojci pomažu da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima. završava se jesenjim poslovima. uostalom. reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja. umilostiviti demone. prema njima. a djevojka veze. Više žanje zagorkinja vila. I vratilu okretanje. i u žetvi učestvuju. To su. Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi. nazdravljajući: Kona koni navijala. A i u ovim poslovima. A vila zaliva. Vilu posestrimu. znači. da mu budem ljuba Znači.natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi. kao i u ostalim opisanim poslovima. Posao je. uživati u plodovima sopstvenog rada. kono moja! Sretno naše navijanje. Orla pobratima. sejanje bisera. U posleničkim pesmama. po verovanju onih koji su ove pesme pevali. u okviru kalendara. U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa. Čuturicu donijela: "Zdrava budi. Or'o vodu vuče. velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove. Ciklus pesama uz rad. žetveno blagostanje i omogućuju. bira ljubav: Žetvu žela vila i djevojka — Vila žanje. jednostavno. osim toga. Posla mene moj popa. Ah na moju zlu sreću Ja se najmi' da orem. bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka. ili. žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. . važnu ulogu imaju natprirodna bića. radovi u vezi sa grožđem i vinom. Božanstva.

rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. Palice mi listale. Pa. one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima. pušćaj nadničare. za koje se kaže da prate sam taj proces. Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. Čedo zibam. U bojtara. opor. međutim. u osnovi. U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka. I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo'. naravno. Jovana se bojim Vezak vezem. Ali. Pesme. Pesma. od kojih su mnogi danas već zaboravljeni. Pušćaj kući. mada. razgovora i dogovora. Ja započe' orati. Za razliku od pesama uz rad. baš kao i teret na nadničarskim plećima: Oj išpane. Sitna kiša udari. znači. nemoj na bojtara. ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki.Posla mene da orem. uslovljenu ne samo prirodom posla. te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova. u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje čuvam. Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja. već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive. težak i nasilnički. makar u nekima. jer ćemo te tući! . upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici. posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate. sestricu udajem. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka. nazire dirljiva veza sa prirodom. govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. One. još uvek se. kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt. nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen. na primer. kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje: Kišo padaj. ove pesme o radu govore drugačije. dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju. iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. A jarmovi cvetali. i slično. pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika. iako je u njima svaka radost iščezla. starosti se nadam.

Priredila dr Zoja Karanović [postavljeno 05... da bi. i on iščezao kao eho.05. zatim.Ali samo na trenutak.2010] .