O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na široko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom: Tri đevojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći: Prele su prelje s večera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama. I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

što pesma. a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene. Rosna trava. Smilje bere. u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju). Strašivo je od gore ovcama. što se. boljeti me neće. Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji." — "Rosno cveće. koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene. Zato u pesmi. Branje lekovitog bilja je. to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka. na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci. pa pesma. ali su u njoj učestvovale i žene. kazuje: Mile kosi. Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće. smilju progovara. simbolizuje kretanje. Ko je. predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su. I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički. koje. Ovo veoma staro zanimanje. zapravo. već da bi i čobanica mogla stradati od . Radojko. što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke. Ne zavijaj rose u otkose. jutarnji posao. ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost. Da napojim sve redom bećare. govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore đevojko. Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice. na poseban način kazuje stihovima: Ovčar tera jelene Preko gore zelene. Strašivo je i tebe đevojko Doćiće ti iz gore Radojko. a ja plastim seno. ako pratimo kalendarski ciklus. a lečenje njime je predstavljalo magijski čin. boljeće te glava. predstavlja čuvanje stoke. takođe. u stihovima: "Oj.Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda. Ivane. prethodi zemljoradnji. tj jest smenjivanje godišnjih doba. obavljali muškarci. Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme. pre svega. uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere. kao i večito čovekovo druženje sa prirodom. odražavajući to. slobodu." Sledeći posao. inače. ne kosi livade.

umesto direktno. Seme mu je sitan biser. uopšte radi o stradanju. Možda. u alegorijskoj slici. Ost'n mu je struk bosiljak. koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo". koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako. U njima se peva i o vili i devojci. o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji. Za njim. Pa je. Privoji mu sitna mreža.nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava. smatrano je nekada svetim činom. vezu momci neženjeni. isto tako čobana. a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada. predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova. koji je takođe postao tema narodne pesme. da li se. Volovi mu dva jelena. Da gledamo bega Jovan-bega. simbolika — umiranja. pak. A upravo je žito. dva sokola. pa devojka između vilinog . Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću. sadržana je višeznačna. gleda devojke kako žanju: Mobu gleda sa istoka Sunce. to upozorenje. kad se polaže u zemlju. barem. Žegle su mu stratorove. draga seko moja. Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno. Proces oranja. pošto se bogovima ne može obraćati neposredno. javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena. ovaj glas predstavlja momka. kolektivni čin. samo božanski orač može imati opremu iz pesme. poprimilo smisao tog univerzalnog semena. Jer. zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. ne samo u bisernom zrnu iz pesme. u kojem učestvuju svi. Čudno drvo javorovo. ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima. ili je reč o nečemu drugom. u predstavama ljudi. inače. i rađanja. protivrečna. koji devojci. ipak. K'o djevojke kako žetvu žanju. I dalje. pak. i ovcama i njemu. kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao. devojački. u svakom semenu. koje je tipično muški posao. Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj. sa divljenjem. Ralo mu je čudno drvo. koji se još uvek lomi i dvoumi. Ima li što ljepše pogledati. svejedno žena ili muškarac? Ili je. To je javni. Ralnik mu je sivi golub. koje se takmiče u žetvi. I oranje. ili je. ostaje. U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo: Orač ore ravno polje. Dva jelena. Ciklus — životni krug semena završava se žetvom. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje. kad iz nje izniče. Danice.

Posao je. Ah na moju zlu sreću Ja se najmi' da orem. U posleničkim pesmama. ili. radovi u vezi sa grožđem i vinom. da mu budem ljuba Znači. sejanje bisera. A vila zaliva. po verovanju onih koji su ove pesme pevali. bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka. završava se jesenjim poslovima. A i u ovim poslovima. Ciklus pesama uz rad. Or'o vodu vuče. u okviru kalendara. Više žanje zagorkinja vila. nazdravljajući: Kona koni navijala. umilostiviti demone. To su. . velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove.natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi. Vilu posestrimu. i u žetvi učestvuju. bira ljubav: Žetvu žela vila i djevojka — Vila žanje. Orla pobratima. osim toga. ona devojci pomažu da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima. uostalom. Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi. uživati u plodovima sopstvenog rada. kono moja! Sretno naše navijanje. jednostavno. reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja. Božanstva. žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. a djevojka veze. koje začudo obavlja devojka. važnu ulogu imaju natprirodna bića. Više žanje neg' djevojka veze: Ostadoše snoplja nevezana. i ljudi i božanstva. U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa. Čuturicu donijela: "Zdrava budi. kao i u ostalim opisanim poslovima. Posla mene moj popa. znači. prema njima. Neg' mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom. I vratilu okretanje. žetveno blagostanje i omogućuju. Govorila zagorka djevojci: "Hoćeš da ti hitrac trave dadem.

Pa. rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje čuvam. Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. A jarmovi cvetali. Ali. već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive. pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika. dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju. Pesme. još uvek se. međutim. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka. za koje se kaže da prate sam taj proces. Pesma. posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate. Za razliku od pesama uz rad. mada. uslovljenu ne samo prirodom posla. kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje: Kišo padaj. ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki. ove pesme o radu govore drugačije. naravno. i slično. Palice mi listale. kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt. baš kao i teret na nadničarskim plećima: Oj išpane. u osnovi. sestricu udajem. pušćaj nadničare. te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo'. opor.Posla mene da orem. Sitna kiša udari. znači. razgovora i dogovora. Ja započe' orati. Jovana se bojim Vezak vezem. U bojtara. Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja. nazire dirljiva veza sa prirodom. govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. iako je u njima svaka radost iščezla. One. na primer. iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. Pušćaj kući. Čedo zibam. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova. starosti se nadam. U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka. od kojih su mnogi danas već zaboravljeni. težak i nasilnički. one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima. upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici. jer ćemo te tući! . nemoj na bojtara. makar u nekima. nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen.

2010] . zatim.. i on iščezao kao eho.Ali samo na trenutak. Priredila dr Zoja Karanović [postavljeno 05..05. da bi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful