O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na široko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom: Tri đevojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći: Prele su prelje s večera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama. I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

zapravo. kazuje: Mile kosi. Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme. predstavlja čuvanje stoke. jutarnji posao. koje. slobodu. koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad. već da bi i čobanica mogla stradati od . što pesma. obavljali muškarci. ali su u njoj učestvovale i žene. a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene. što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke. ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost. boljeće te glava. tj jest smenjivanje godišnjih doba. Branje lekovitog bilja je. govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore đevojko." Sledeći posao. a lečenje njime je predstavljalo magijski čin. prethodi zemljoradnji. Ko je. Strašivo je od gore ovcama. smilju progovara. to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene. Ne zavijaj rose u otkose. Ovo veoma staro zanimanje. odražavajući to. Radojko. Strašivo je i tebe đevojko Doćiće ti iz gore Radojko. Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji. predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su.Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda. uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere. u stihovima: "Oj. u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju). I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički. Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće. na poseban način kazuje stihovima: Ovčar tera jelene Preko gore zelene. boljeti me neće. na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci. Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice. Da napojim sve redom bećare. devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka. što se. takođe. inače. pre svega. Zato u pesmi. pa pesma. Smilje bere. simbolizuje kretanje. ne kosi livade. kao i večito čovekovo druženje sa prirodom. a ja plastim seno. Ivane. Rosna trava. ako pratimo kalendarski ciklus." — "Rosno cveće.

Žegle su mu stratorove. Možda. I oranje. smatrano je nekada svetim činom. u svakom semenu. U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo: Orač ore ravno polje. u kojem učestvuju svi. pošto se bogovima ne može obraćati neposredno. javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena. Jer. a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada. kad iz nje izniče. isto tako čobana. umesto direktno. To je javni. vezu momci neženjeni. to upozorenje. Ima li što ljepše pogledati. možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima. kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao. Ciklus — životni krug semena završava se žetvom. A upravo je žito. koji je takođe postao tema narodne pesme. ili je. koje se takmiče u žetvi. Dva jelena. sadržana je višeznačna. Volovi mu dva jelena. i rađanja. gleda devojke kako žanju: Mobu gleda sa istoka Sunce. sa divljenjem. da li se. kad se polaže u zemlju. dva sokola. svejedno žena ili muškarac? Ili je. ipak. I dalje. i ovcama i njemu. Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj. Ralnik mu je sivi golub. pak. Čudno drvo javorovo. ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. ovaj glas predstavlja momka. koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako. ne samo u bisernom zrnu iz pesme. samo božanski orač može imati opremu iz pesme. kolektivni čin. Da gledamo bega Jovan-bega. o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji. simbolika — umiranja. Ralo mu je čudno drvo. Proces oranja. pa devojka između vilinog . Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno. poprimilo smisao tog univerzalnog semena. Ost'n mu je struk bosiljak. koji se još uvek lomi i dvoumi. K'o djevojke kako žetvu žanju. u predstavama ljudi. u alegorijskoj slici.nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava. devojački. inače. Danice. ostaje. predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova. Privoji mu sitna mreža. barem. koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo". koji devojci. U njima se peva i o vili i devojci. ili je reč o nečemu drugom. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje. pak. draga seko moja. koje je tipično muški posao. uopšte radi o stradanju. Pa je. Seme mu je sitan biser. Za njim. protivrečna. zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću.

uživati u plodovima sopstvenog rada. Božanstva. To su. A i u ovim poslovima. nazdravljajući: Kona koni navijala. U posleničkim pesmama. U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa. Više žanje neg' djevojka veze: Ostadoše snoplja nevezana. Neg' mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom. da mu budem ljuba Znači. osim toga. važnu ulogu imaju natprirodna bića. bira ljubav: Žetvu žela vila i djevojka — Vila žanje. znači. ona devojci pomažu da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima. Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi. umilostiviti demone. žetveno blagostanje i omogućuju. Više žanje zagorkinja vila. po verovanju onih koji su ove pesme pevali. a djevojka veze. Čuturicu donijela: "Zdrava budi. Vilu posestrimu. Or'o vodu vuče. . reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja. jednostavno. i ljudi i božanstva. Ciklus pesama uz rad. kono moja! Sretno naše navijanje. prema njima.natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi. kao i u ostalim opisanim poslovima. završava se jesenjim poslovima. koje začudo obavlja devojka. u okviru kalendara. Orla pobratima. Posao je. bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka. radovi u vezi sa grožđem i vinom. uostalom. I vratilu okretanje. Govorila zagorka djevojci: "Hoćeš da ti hitrac trave dadem. velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove. i u žetvi učestvuju. A vila zaliva. žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. sejanje bisera. Posla mene moj popa. ili. Ah na moju zlu sreću Ja se najmi' da orem.

Čedo zibam. kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt. nazire dirljiva veza sa prirodom. Ja započe' orati. makar u nekima. baš kao i teret na nadničarskim plećima: Oj išpane. U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka. Palice mi listale.Posla mene da orem. Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate. te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. Pušćaj kući. rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. Ali. od kojih su mnogi danas već zaboravljeni. već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka. Pesma. upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici. one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova. znači. opor. ove pesme o radu govore drugačije. međutim. U bojtara. na primer. jer ćemo te tući! . nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen. Jovana se bojim Vezak vezem. Za razliku od pesama uz rad. još uvek se. Pesme. razgovora i dogovora. pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika. mada. nemoj na bojtara. u osnovi. težak i nasilnički. sestricu udajem. Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja. naravno. i slično. dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju. za koje se kaže da prate sam taj proces. ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki. A jarmovi cvetali. pušćaj nadničare. One. uslovljenu ne samo prirodom posla. I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo'. govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. Pa. iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. iako je u njima svaka radost iščezla. Sitna kiša udari. starosti se nadam. u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje čuvam. kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje: Kišo padaj.

Priredila dr Zoja Karanović [postavljeno 05. zatim. da bi..2010] . i on iščezao kao eho..05.Ali samo na trenutak.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful