O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na široko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom: Tri đevojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći: Prele su prelje s večera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama. I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

koje. Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće. Radojko. prethodi zemljoradnji. ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost. Rosna trava. zapravo. govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore đevojko. Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice. Ko je.Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda. a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene. na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci. Ne zavijaj rose u otkose. jutarnji posao. predstavlja čuvanje stoke. što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke. kazuje: Mile kosi. u stihovima: "Oj. Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji. koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad. Zato u pesmi. Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme. ali su u njoj učestvovale i žene. Ivane. Ovo veoma staro zanimanje. boljeti me neće. Branje lekovitog bilja je. slobodu. u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju). pre svega. kao i večito čovekovo druženje sa prirodom. I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički. Smilje bere. uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere. Strašivo je od gore ovcama. već da bi i čobanica mogla stradati od ." — "Rosno cveće. boljeće te glava. predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene. obavljali muškarci. devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka. inače. Da napojim sve redom bećare. ne kosi livade. što se. ako pratimo kalendarski ciklus. što pesma. pa pesma. takođe. to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. Strašivo je i tebe đevojko Doćiće ti iz gore Radojko. smilju progovara. a lečenje njime je predstavljalo magijski čin. tj jest smenjivanje godišnjih doba. simbolizuje kretanje." Sledeći posao. na poseban način kazuje stihovima: Ovčar tera jelene Preko gore zelene. a ja plastim seno. odražavajući to.

ne samo u bisernom zrnu iz pesme. kolektivni čin. ovaj glas predstavlja momka. koji devojci. protivrečna. isto tako čobana. I dalje. To je javni. draga seko moja. dva sokola. A upravo je žito. Možda. predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova. javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena. pošto se bogovima ne može obraćati neposredno. koji je takođe postao tema narodne pesme. Danice. kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao. inače. ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. Proces oranja. pak. pak. Žegle su mu stratorove. Dva jelena. i rađanja. Ralo mu je čudno drvo. Jer. ipak. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje. Pa je. o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji. poprimilo smisao tog univerzalnog semena. samo božanski orač može imati opremu iz pesme. vezu momci neženjeni. u alegorijskoj slici. umesto direktno. Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću. u predstavama ljudi. ili je reč o nečemu drugom. i ovcama i njemu. a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada. ili je. K'o djevojke kako žetvu žanju. kad iz nje izniče. smatrano je nekada svetim činom. možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima. koje je tipično muški posao. Ost'n mu je struk bosiljak. zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. svejedno žena ili muškarac? Ili je. koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako. koje se takmiče u žetvi. pa devojka između vilinog . da li se. koji se još uvek lomi i dvoumi. sadržana je višeznačna. Ciklus — životni krug semena završava se žetvom. uopšte radi o stradanju. Ralnik mu je sivi golub. simbolika — umiranja. Čudno drvo javorovo. Seme mu je sitan biser. U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo: Orač ore ravno polje. ostaje. to upozorenje. Za njim. Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj. u svakom semenu. Privoji mu sitna mreža.nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava. barem. gleda devojke kako žanju: Mobu gleda sa istoka Sunce. u kojem učestvuju svi. devojački. sa divljenjem. U njima se peva i o vili i devojci. Volovi mu dva jelena. koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo". Da gledamo bega Jovan-bega. Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno. kad se polaže u zemlju. I oranje. Ima li što ljepše pogledati.

osim toga. kao i u ostalim opisanim poslovima. Više žanje neg' djevojka veze: Ostadoše snoplja nevezana. uživati u plodovima sopstvenog rada. A vila zaliva. reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja. i u žetvi učestvuju. a djevojka veze. Orla pobratima. žetveno blagostanje i omogućuju. Neg' mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom. Posla mene moj popa. Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi. znači. koje začudo obavlja devojka. Božanstva. U posleničkim pesmama. po verovanju onih koji su ove pesme pevali. To su. sejanje bisera. i ljudi i božanstva. u okviru kalendara. ona devojci pomažu da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima. jednostavno. završava se jesenjim poslovima. U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa. Više žanje zagorkinja vila. Govorila zagorka djevojci: "Hoćeš da ti hitrac trave dadem. da mu budem ljuba Znači. nazdravljajući: Kona koni navijala. prema njima. kono moja! Sretno naše navijanje. umilostiviti demone. žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. Or'o vodu vuče. Posao je. . velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove. Ciklus pesama uz rad. Vilu posestrimu. bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka. radovi u vezi sa grožđem i vinom.natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi. A i u ovim poslovima. I vratilu okretanje. važnu ulogu imaju natprirodna bića. uostalom. Ah na moju zlu sreću Ja se najmi' da orem. Čuturicu donijela: "Zdrava budi. ili. bira ljubav: Žetvu žela vila i djevojka — Vila žanje.

pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika. već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive. dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju. Sitna kiša udari. nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen. kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt. i slično. na primer. sestricu udajem. jer ćemo te tući! . Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja. Za razliku od pesama uz rad. Jovana se bojim Vezak vezem.Posla mene da orem. upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici. One. opor. iako je u njima svaka radost iščezla. Pa. od kojih su mnogi danas već zaboravljeni. Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. Ali. nemoj na bojtara. posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate. ove pesme o radu govore drugačije. iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. u osnovi. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova. govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. Čedo zibam. naravno. još uvek se. Pesme. nazire dirljiva veza sa prirodom. mada. makar u nekima. težak i nasilnički. za koje se kaže da prate sam taj proces. ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki. Palice mi listale. Ja započe' orati. one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima. rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. A jarmovi cvetali. znači. Pesma. Pušćaj kući. pušćaj nadničare. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka. starosti se nadam. uslovljenu ne samo prirodom posla. I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo'. razgovora i dogovora. te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. U bojtara. U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka. baš kao i teret na nadničarskim plećima: Oj išpane. u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje čuvam. međutim. kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje: Kišo padaj.

zatim..05..Ali samo na trenutak.2010] . da bi. Priredila dr Zoja Karanović [postavljeno 05. i on iščezao kao eho.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful