P. 1
O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

|Views: 72|Likes:
Published by Ravijojla Kraljevic
Narodne lirske pesme
Narodne lirske pesme

More info:

Published by: Ravijojla Kraljevic on Apr 23, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/10/2013

pdf

text

original

O POSLENIČKIM NARODNIM LIRSKIM PESMAMA

Kao i ostale vrste narodne poezije, i posleničke pesme (pesme o radu i uz rad) morale su nastati veoma davno. U nauci se pretpostavlja da su, svojim ritmom,pratile ritam rada — da su iz njega i postale. Ali, ostaci takvih pesama kod nas se nisu sačuvali. Ono što je, čini se, od tih prastarih predstava ostalo, mogli bi biti poslovi koji se u njima opisuju i kojima se nekada, po svemu sudeći, pridavao božanski karakter. Predenje i tkanje (vez), kao prevashodno ženski poslovi u prošlosti su jednako predstavljali kućne veštine i stvaranje novih oblika, te stvaranje i rađanje uopšte, kao što su simbolizovali i proticanje vremena i samu sudbinu. Zato su ove radnje smatrane svetima. U pesmama je, međutim, malo od toga sačuvano. Po svojoj prirodi, predenje i tkanje su, pre svega, bili poslovi samoće i izolacije, što se kazuje stihovima: Sjedi moma na visoko, Na visoko, na široko, Svilu prede, gajtan plete, S gajtanom se razgovara, pri čemu razgovor s gajtanom tu situaciju ilustruje, a kasnije su postali poslovi grupa žena, što se, takođe, kaže stihom: Tri đevojke, tri jagluka vezle Predenje i tkanje, osim toga, predstavljaju poslove noći: Prele su prelje s večera, Spram onog sjajnog mjeseca, pa se čini da bi ovde, u vezi sa simbolikom Meseca (Mesec se, prema starim verovanjima vezuje za žene) trebalo tražiti njihovu moguću vezu sa prastarim slojevima značenja. Naravno, ovi poslovi se obavljaju u zimu, pošto u letnjem periodu za njih nije bilo dovoljno vremena. Svakodnevni, a takođe prvenstveno ženski poslovi u tradicionalnom društvu bili su čišćenje kuće i odlazak na vodu, što su takođe omiljeni motivi posleničkih pesama. I jedna i druga radnja simbolišu očišćenje uopšte. U prošlosti je, na primer, čišćenje hramova smatrano svetim činom. A jutarnje čišćenje kuće predstavljalo je, osim toga, otklanjanje "prljavog" — ostataka noći u kojoj borave demoni — različite zle sile. Jutro je, znači, pravo vreme čišćenja, što potvrđuju i stihovi: Lepo ti je rano uraniti, Dvor pomesti, vode donijeti.

to jest trebalo je da pomogne ne samo svojim lekovitim sastojcima nego i delovanjem viših sila. ali su u njoj učestvovale i žene. jutarnji posao. Strašivo je od gore ovcama. boljeti me neće. Smilje bere. koji se opisuje u narodnim lirskim pesmama uz rad. već da bi i čobanica mogla stradati od . Branje lekovitog bilja je. obavljali muškarci. Rosna trava. takođe. ili barem tragovi verovanja u njihovu delotvornost. I ono je nekada bilo rezervisano isključivo za žene. ne kosi livade. prethodi zemljoradnji. Da napojim sve redom bećare. koje. Ivane. devojka sa njom i razgovara: Smilje bere Smiljana devojka. pa pesma. Radojko. Ko je. odražavajući to. na koga naivnu čobanicu upozorava samo naoko neutralni govoreći glas iz pesme? Ne samo da bi ovce mogli napasti vuci. I ovaj prolećno-letnji posao je u osnovi usamljenički. kazuje: Mile kosi. Sledeći posao o kojem pevaju narodne lirske pesme. a ja plastim seno. Ovo veoma staro zanimanje." — "Rosno cveće. zapravo. Zanimljivo je reći da su i u ovim pesmama sačuvani ostaci magijskih radnji. slobodu. boljeće te glava. simbolizuje kretanje. a nekada su ga obavljali podjednako i muškarci i žene. u stihovima: "Oj. što se. kao i večito čovekovo druženje sa prirodom. a lečenje njime je predstavljalo magijski čin. pre svega. inače. predstavlja čuvanje stoke. govori i o jednima i o drugima: Vrati ovce od gore đevojko. što pesma. Ne zavijaj rose u otkose. Njena moć da očisti i povrati snagu prikazana je indirektno u stihonima: Da zahvatim studene vodice. Strašivo je i tebe đevojko Doćiće ti iz gore Radojko. uspostavljajući odnos sa biljkom koju bere. ako pratimo kalendarski ciklus." Sledeći posao. u paralelizmu prikazanih radnji (upravo onako kako se one u životu odvijaju). što je izraženo u pomalo dvosmislenom dijalogu između momka i devojke. Godišnje doba koje je odgovaralo branju lekovitog bilja je proleće.Sveopšti simbol očišćenja i crpljenja nove snage jeste i voda. Zato u pesmi. predstavlja prolećno (letnje) košenje trave — radnja koju su. tj jest smenjivanje godišnjih doba. smilju progovara. na poseban način kazuje stihovima: Ovčar tera jelene Preko gore zelene.

I oranje. samo božanski orač može imati opremu iz pesme. Za njim. zbog svega ovoga možda žetvi u posleničkim narodnim pesmama posvećeno najviše prostora. devojački. simbolika — umiranja. koje neko ili nešto upozorava da je "strašivo". Pak doziva Danicu zvijezdu: "Oj. koji je takođe postao tema narodne pesme. I dalje. A upravo je žito. uopšte radi o stradanju. protivrečna. Pa je. javlja da će doći na već ugovoreni sastanak? To se do kraja ne zna i poetska zagonetka nije otkrivena. isto tako čobana. možda hajduka? I koga ovaj glas u pesmi predstavlja? Da li je to neko ko zna da u šumi borave vuci i hajduci — neko ko ima iskustva sa njima. inače. koje se takmiče u žetvi. to upozorenje. K'o djevojke kako žetvu žanju. Čudno drvo javorovo. Privoji mu sitna mreža. U tim pesmama kazuje se o Suncu koje. i rađanja. Seme mu je sitan biser. sadržana je višeznačna. kazujući samo o alatkama kojima on vrši svoj čudotvorni posao. vezu momci neženjeni. ovaj glas predstavlja momka. kad se polaže u zemlju. Ima li što ljepše pogledati. Ralnik mu je sivi golub. ostaje. kad iz nje izniče. u svakom semenu. Ciklus — životni krug semena završava se žetvom. Proces oranja. Ralo mu je čudno drvo. ili je. Volovi mu dva jelena. U njima se peva i o vili i devojci. u predstavama ljudi. Žegle su mu stratorove. umesto direktno. kolektivni čin. Da gledamo bega Jovan-bega. pak. draga seko moja. Jer. barem. Dva jelena. u alegorijskoj slici. gleda devojke kako žanju: Mobu gleda sa istoka Sunce. u kojem učestvuju svi. ostavljena mogućnost njene višeznačnosti. ipak. koje sadrži neki opšte važeći moralni stav? A ako je tako. pa devojka između vilinog . ne samo u bisernom zrnu iz pesme. To je javni. dva sokola. koje je tipično muški posao. da li se. ili je reč o nečemu drugom. a to je trenutak kad čovek ubira plodove svoga rada. predstavlja uvođenje u ciklus zemljoradničkih radova. Ost'n mu je struk bosiljak. Možda. pak. sa divljenjem. U pesmi je jasno sačuvano sećanje na njegovo božansko poreklo: Orač ore ravno polje. svejedno žena ili muškarac? Ili je. koji se još uvek lomi i dvoumi.nekog sličnog "gospodara" šumskih prostranstava. koji devojci. o nekoj devojačkoj slutnji dolaska nepoznatog i protivrečnim osećanjima koja taj dolazak prate? U tom slučaju glas bi bio unutarnji. poprimilo smisao tog univerzalnog semena. pošto se bogovima ne može obraćati neposredno. i ovcama i njemu. smatrano je nekada svetim činom. Danice. Neki zlokobni nagoveštaj usamljenom ljudskom biću. Pesnikilja možda zato o njemu i govori posredno.

kao i u ostalim opisanim poslovima. Ah na moju zlu sreću Ja se najmi' da orem.natprirodnog magijskog dara i momkove ljubavi. po verovanju onih koji su ove pesme pevali. Govorila zagorka djevojci: "Hoćeš da ti hitrac trave dadem. reflektuje se mnoštvo prastarih verovanja — one o radu pevaju kao o velikoj gozbi stvaranja. Orla pobratima. žetveno blagostanje i omogućuju. Više žanje neg' djevojka veze: Ostadoše snoplja nevezana. završava se jesenjim poslovima. Or'o vodu vuče. nazdravljajući: Kona koni navijala. To su. žetva srebrnim srpom ili magijski rast vinograda. Čuturicu donijela: "Zdrava budi. I vratilu okretanje. A i u ovim poslovima. radovi u vezi sa grožđem i vinom. osim toga. ili. . važnu ulogu imaju natprirodna bića. uživati u plodovima sopstvenog rada. sejanje bisera. Vilu posestrimu. da mu budem ljuba Znači. ona devojci pomažu da posadi vinograd: Devojka imala Orla pobratima. znači. Da ti budu pohitrije ruke?" Al' govori lijepa djevojka: "Hvala vilo na hitracu travi. U posleničkim pesmama. kono moja! Sretno naše navijanje. bilo da je u pitanju čudo košenja bosiljka. Ciklus pesama uz rad. i u žetvi učestvuju. umilostiviti demone. i ljudi i božanstva. bira ljubav: Žetvu žela vila i djevojka — Vila žanje. Posao je. koje začudo obavlja devojka. u okviru kalendara. prema njima. Božanstva. Više žanje zagorkinja vila. uostalom. Posla mene moj popa. jednostavno. velika svetkovina radosti i smeha — bilo da njome treba zadovoljiti bogove. U ovim pesmama čak je i odlazak u najam povod za smeh i radost: Ja se najmi' u popa. A vila zaliva. Neg' mi podaj onakove trave Kojano će mene omiliti Mome dragom. a djevojka veze.

nakon kojeg je težak zadatak "sam od sebe" ispunjen. Jovana se bojim Vezak vezem. jer ćemo te tući! . razgovora i dogovora. one rečito odražavaju i socijalne odnose u okviru tih poslova — pre svega ilustruju podelu rada po polovima. posebno u arhaičnoj leksici (rečima čija se značenja danas više i ne pamte) vezanoj za vrste samih poslova i alate. rad je u posleničkim pesmama često samo dekor u kojem se odvijaju male ljubavne zgode — nadmetanje momka i devojke u poslu i mudrosti. Komični efekat izazvan je hiperbolom dužine spavanja.Posla mene da orem. govore o poslovima kojima je čovek nekada bio zaokupljen. mada. One. Za razliku od pesama uz rad. Palice mi listale. kabanica stara Ponegde se u ovim stihovima očituje i socijalni bunt. I ja lego' spavati Kad se od sna ja trgo'. Pesma. Pušćaj kući. već i prirodom društva u kojem pojedinci o kojima peva žive. U bojtara. upućuje i na položaj žene u patrijarhalnoj zajednici. iako je u njima svaka radost iščezla. ove pesme o radu govore drugačije. nemoj na bojtara. uslovljenu ne samo prirodom posla. makar u nekima. u osnovi. Ja započe' orati. još uvek se. sestricu udajem. u odgovoru Jovanove ljube slugama: Konje čuvam. ne treba isključiti ni čudo spavanja junaka iz bajki. Posao je scena na kojoj dolazi do ljubavnih sastanaka. pušćaj nadničare. međutim. Sitna kiša udari. Postoji i poseban krug posleničkih pesama koje se obično nazivaju pesmama o radu. Pored toga što kazuju o božanskoj prirodi tih poslova. te predstavljaju socijalnu kritiku takvog rada i odnosa. od kojih su mnogi danas već zaboravljeni. kao u primeru jednog distiha u kojem siromah očekuje njeno saučestvovanje: Kišo padaj. naravno. U posleničkim pesmama se čuvaju i tragovi nekih oblika ekonomije seoskog čoveka. težak i nasilnički. Pesme. Pa. pevaju o najamnom radu i siromaštvu radnika. A jarmovi cvetali. Čedo zibam. znači. iskazuju se radosti ili ljubavni jadi i sl. baš kao i teret na nadničarskim plećima: Oj išpane. Ali. starosti se nadam. opor. dovoljne da palice olistaju i da jarmovi procvetaju. za koje se kaže da prate sam taj proces. na primer. i slično. nazire dirljiva veza sa prirodom.

Ali samo na trenutak..05. zatim. Priredila dr Zoja Karanović [postavljeno 05. da bi. i on iščezao kao eho.2010] ..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->