P. 1
Uloga menadžera u poslovnom sistemu

Uloga menadžera u poslovnom sistemu

|Views: 61|Likes:
Published by Šarović Slaviša
Uloga menadžera u poslovnom sistemu
Uloga menadžera u poslovnom sistemu

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Šarović Slaviša on Apr 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/19/2013

pdf

text

original

MENADŽMENT -seminarski radTema: Uloga menadžera u poslovnom sistemu

Seminarski rad

Menadžment

Sadržaj
1. Uvod........................................................................................str. 3 2. Nivoi menadžmenta.......................................................................4 2.1. Nivoi menadžera............................................................................5 2.2. Uloge menadžera...........................................................................6 2.3. Veštine menadžera.........................................................................8 2.4. Efikasnost menadžera....................................................................9 2.5. Tipovi i stilovi menadžera.............................................................9 3. Zaključak.......................................................................................1 0 4. 1 Litertura.........................................................................................1

2

Seminarski rad

Menadžment

1.

Uvod

Još od davnina ljudi su počeli da se organizuju u grupe,radi ostvarivanja ciljeva,koje pojedinačno ne bi mogli da ostvare.Kako je društvo počelo da se oslanja sve više na grupne poduhvate i kako su se organizovane grupe povećavale,zadatak menadžera je bio sve važniji,tako da je danas menadžment jedna od najvažnijih ljudskih aktivnosti.Treba istaći 5 funkcija menadžera:planiranje,organizovanje,odabiranje kadrova, rukovodjenje i kontrola. Menadžment se može primeniti na svaki oblik organizacije.Primenjuju ih menadžeri na svim organizacionim nivoima.Cilj svih menadžera je stvaranje profita,a menadžerstvo se tiče produktivnosti,efikasnosti i efektivnosti. Efikasnost menadžerstva je oblast za koju su u svijom firmama nadležni:predsednik korporacije, upravnik bolnice, direktor vladnih institucija, organizacija, poglavar crkve, kapiten jednog tima i dekan univerziteta.Ta nadležnost,koja je vezana takodje i za šefove,administratore i supervizore,značajna je za različite nivoe organizacije i različite tipove preduzeća. Svi menadžeri obavljaju menadžerske funkcije.Ipak međusobno se razlikuju po vremenu koje provedu u obavljanju tih funkcija.Tako na primer,vrhunski menadžeri provode više vremena u oblasti planiranja,rukovođenja i organizovanja. Šefovi neprivrednih organizacija imaju običaj da kažu, da je zadatak poslovnih medadžera relativno lak i da se svodi na stvaranje profita.Ali profit je zapravo samo jedan od pokazatelja prodaje,odnosno,onoga što preostane kada se oduzmu troškovi.Zaista,u svim vrstama organizacija,bez obzira da li su one privredne ili neprivredne,logičan cilj svih menadžera treba da bude profit.Menadžer mora da da stvori uslove u kojima će zaposleni moći da ostvaruju grupne ciljeve i to sa najmanjim utroškom vremena,novca i materijala.U neprivrednim sektorima,kao i u nekim sektorima koji ulaze u sastav privrednih preduzeća,na primerračunovodstvo,gde zaposleni nisu odgovorni za ostvarivanje profita,menadžeri takodje imaju zadatak da obave posao uz minimum troškova. Postavlja se pitanje da li je menadžment nauka ili umetnost. Menadžerstvo, kao i svi drugi poslovi, kao komponovanje muzike, inženjerstvo, računovodstvo, čak i sport jeste umetnost. To treba umeti. To je rad u uslovima realne situacije. Ipak, da bi menadžeri mogli da obavljaju
3

Seminarski rad

Menadžment

svoj posao što kvalitetnije moraju da se koriste organizovanim znanjima o menadžmentu.

2.

NIVOI MENADŽMENTA

Menadžment definišemo kao proces kreiranja održavanja uslova u kojima pojedinci radeći u grupama efikasno postižu odabrane ciljeve. Proces menadžmenta je vrlo kompleksan i u njemu se međusobno prepliću brojni činioci.Svi ti činioci moraju biti usklađeni međusobno kako bi sistem menadžmenta funkcionisao kao celina.Osnovni elementi ovog procesa su: ideje, stvari ili sredstva, ljudi i njhove potrebe.u tom kontekstu neophodno je sagledati osnovna tri nivoa menadžmenta. Polazeći od ideja ,njihovom razradom i analizom, dolazimo do plana, na osnovu koga se predviđa dalji tok aktivnosti i utvrđuje poslovna politika, program, ciljevi, razvija poslovna strategija (Strateški menadžment). Drugi činilac predstavlja stvari sredstva. Pristupa se organizaciji onoga što je planirano. To podrazumeva uspostavljanje organizacionih struktura, oblika i odnosa. (Korporativni menadžment). Trći činilac čine ljudi u organizaciji. Aktivnosti menadžera u ovoj oblasti usmerene su u tri pravca.Prvi pravac se odnosi na uzbor stručnih i odgovornih saradnika i njihovo usmeravanje, obuku i raspoređivanje.Drugi pravac se odnosi na preduzimanje aktivnosti u domenu utvrđenih zadataka, odnosno sprovođenju svega što je planirano i organizovano.To su: donošenje odluka, delegiranje poslova, koordinacija.Treći pravac odnosi se na kontrolu, ocenu rezultata rada, sistem nagrađivanja.(Operativni menadžment) Menadžera možemo identifikovati kao osobu u organizaciji koja je odgovorana za delovanje jednog ili više podređenih saradnika.Od svih menadžera, bez obzira na zvanje i mesto u hijerarhijskoj lestvici, zahteva se poznavanje organizacionog ponašanja u cilju uspešnog delovanja.To uključuje početno razumevanje organizovanja menadžerskog posla i osnovne izazove koji iz toga proizilaze. Menadžer je znači odgovoran za rad koji je većim delom ostvario neko drugi. Posao menadžera jeste da osigura izvršenje obaveze radne jedinice, kvalitete i kvantitet prizvodnog posla i održavanje kvaliteta ljudskih resursa.Ovo poslednje usredsređuje menadžeru pažnju na pojedinačno poslovno zadovoljenje, ukuljučenost u posao, prednost i dosledno radno delovanje zaposlenih.Mogli bismo reći da menadžeri ne
4

Seminarski rad

Menadžment

upotrebljavaju direktno u poslu ''ruke ili misli'' u oblasti proizvodnje, roba ili usluga.Oni ništa ne proizvode osim menadžmenta.Uvažavajući ovu činjenicu, menadžment možemo da definišemo i kao proces održavanja, razvoja i korišćenja različitih važnih resursa u ostvarivanju ciljeva organizacije. Pet ključnih koncepata koji opredeljuju posao menadžera su: • Zadaci i usluge koje menadžeri izvršavaju su različitit od onihn koje obavljaju drugi u organizaciji • U brizi za svoj posao, menadžeri obavljaju pet jedinstvenih funkcija: Planiranje, organizovanje, kadrovi, rukovođenje i kontrola. • Menadžeri imaju tri glavne uloge u organizaciji (međuljudske, informacione, uloge u odlučivanju) treba i da ispune tri bazične veštine (konceptualne, međuljudske, tehničke). • Efikasnost menadžera se prosuđuje na osnovu rezultata koje oni ostvare za organizaciju upotrebljavajući pogodnosti resursa. • Efikasni mendžeri su u mogućnosti da naprave razlike između situacija i da primene metode koje odgovaraju dominantnim faktorima određene situacije. U ovih pet ključnih koncepata tzv. model ''7C '' za menadžera predstavlja ono što je sveto pismo u hrišćanskoj veronauci.Ovaj model predstavlja glavni ključ uspeha upotrebe menadžerskih sposobnosti i ispunjenje osnovnih funkcija u menadžmentu.Dobro poznavanje i koordinacija elemenata ovog modela predstavlja osnovni zakon u menadžmentu:
1.STRATEGIJA 2.STRUKTURA 3.SISTEM 4.STRUČNI KADAR 5.SPOSOBNOSTI 6.STIL 7.SUBORDINATIVNI CILJEVI
Podrazumeva plan akcija jedne organizacije Način na koji je organizovana organizacija,centralizovana ili decentralizovana Posmatra se kao upravljačko sredstvo menadžera u postizanju ciljeva (način kretanja informacija) Izbor,raspoređivanje,trening Veštine primenjene u upravljanju Model ponašanja menadžera i pretpostavljenih u timu (izgrađen sistem vrednosti,autoritet) Ciljevi kojima teži organizacija

Nivoi menadžera

5

Seminarski rad

Menadžment

Menadžeri imaju mnogobrojne titule.Ove titule mogu biti različite,zavisno od pojedinačne pozicije menadžera na orgnizacionoj hijerarhijskoj lestvici.Menadžeri na vrhu hijerarhijske lestvice se obično zovu ''izvršni ili top menadžeri''.Njihove titule uključuju predsednike,generalne menadžere i vice-predsednike. Menadžeri na dnu hijerarhijske lestvice se mogu opisati kao menadžeri prvog nivoa .Njihove titule obično uključuju ''supervizore'' – ''nadzornike''. Najveći broj menadžera čija se pozicija nalazi izmedju vrha i dna naziva se ''srednjim menadžerima''.Njihove titule su različite i obično su povezane sa funkcijama ili odeljenjima, recimo: ''menadžer računovodstva'' , ''menadžer proizvodnje'', ''direktor tehničke službe''... Činjenica je da supervizori izveštavaju i odgovaraju topmenadžerima i menadžerima srednjeg nivoa.Takodje, gornji nivoi menadžera upravljaju poslom i drugim menadžerima.Supervizori obično rukovode poslom u njihovom rangu i zaposlenima. ULOGE VEŠTINE FUNKCIJE
MEDJULJUDSKE ULOGE 1.Uloga glavnog vodje 2.Uloga lidera 3.Uloga kontakt-menadžera INFORMATIVNE ULOGE 4.Uloga informatora 5.Uloga transmitora 6.Uloga monitora ULOGE U PROCESU DONOŠENJA ODLUKA 7.Uloga upravljanja konfliktima 8.Uloga liciranja resursa 9.Uloga ugovaranja 1.TEHNIČKE 2.HUMANE 3.KONCEPTUALNE -sposobnost komuniciranja -sposobnost pravilnog raspolaganja informacijama -sposobnost rukovodjenja -sposobnost donošenja odluka -sposobnost rešavanja konflikta -preduzetništvo -sposobnost samoispitivanja 1.PLANIRANJE 2.ORGANIZOVANJE 3. SNABDEVANJE I LOCIRANJE RESURSA 4.RUKOVODJENJE 5.KONTROLA-NADZOR

Slika 2. Uloge,veština i funkcije menadžmenta

2.2.Uloge menadžera Uloge menadžera se mogu okarakterisati kao: medjuljudske,informacione i uloge u odlučivanju.U oblasti medjuljudskih uloga,menadžer predstavlja osobu koja reprezentuje organizaciju na formalnoj funkciji i u velikoj meri predstavlja vodju koji inspiriše druge:
1.ULOGA GLAVNOG VODJE

Uloga u oblasti reprezentovanja posla u celokupne organizacije Odnosi se na ulogu u procesima unutar organizacije ,a sastoji se u motivisanju7

6

Seminarski rad
2.ULOGA LIDERA 3.ULOGA KONTAKT -MENADŽERA

Menadžment
podređenih ,povezivanju potreba i ciljeva pojedinaca sa ciljevima organizacije Odnosi se na delovanje u okruženju,razvijanje i održavanje kontakta sa okruženjem.

U oblasti informativnih uloga menadžer je osoba koja je izvor važnih podataka i prenosilac informacija drugima:
1.Uloga »informatora« 2.Uloga »prenosica informacija« 3.Uloga »monitora« Odnosi se na ulogu u oblasti prikupljanja i obrade informacija Prenosi i dostavlja informacije članovima organizacije koje su neophodne u radu Emituje okruženju informacije o organizaciji i poslu

U oblasti uloga u odlučivanju menadžer je osoba koja rukovodi poslom, određuje šta treba raditi:
1.Uloga »lociranja resursa« 2.Uloga »upravljanja konfliktima« 3.Uloga »ugovaranja« Odnosi se na ulogu u iznalaženju adekvatnog rasporeda ljudskih i materijalnih resursa Odnosi se na ulogu u rešavanju konflikata koji mogu nastati u samoj organizaciji ili između organizacije i njenih delova i okruženja Menadžer predstavlja i zastupa organizaciju ili radnu jedinicu prilikom sklapanja ugovora

2.3.Veštine menadžera Menadžeri moraju da usvoje i razviju tri osnovne vrste veština.One se identifikuju kao: 1. konceptualne veštine 2. humane i međuljudske 3. tehničke 1. Konceptualne veštine su zasnovane na mogućnostima menadžerovog pamćenja informacija, identifikaciji problema, sposobnosti analize, interpretiranja idonošenja odluka. U napredovanju menadžera ove veštine su najvažnije. 2. Humane veštine podrazumevaju, pre svega, međuljudske odnose u organizaciji i zasnovane su na nekim psihološkim kategorijama (autoritet, entuzijazam).Važne su na svim nivoima menadžmenta i razlikuju se po svojoj prirodi i intenzitetu na različitim hijerarhijskim nivoima.

7

Seminarski rad

Menadžment

3. Tehničke veštine podrazumevaju korišćenje razliitih sposobnosti zasnovanih na određenim procesima i metodama.Sticanje ovih znanja i veština ostvaruje se doškolovavanjem. 2.4. Efikasnost menadžera Ako se pozovemo na definiciju menadžmenta koju smo dali u prethodnim razmatranjima jasno je da menadžeri pretvaraju »resurse« u »rezultate« ili input u autput.Ovaj proces se naziva procesom konverzije.Visine rezultata se porede sa resursima kojin su neophodni za njihovo stvaranje.Efikasnost menadžera može da se meri: 1) poređenjem izlaznih rezultata odeljenja 2) učešćem troškova odeljenja u ukupnim troškovima korporacije. Od menadžera se očekuje da rezultate smesti u četiri različite ali vrlo bliske i zavisne grupe. 1. Autput. Od menadžera odeljenja se očekuje da predstavi rad kao »dnevnu, nedeljnu, mesečnu ili godišnju proizvodnju«. Izlaz se može meriti jedinicama proizvoda ili učinjenih usluga,brojem porudžbina, klijenata ili telefonskih poziva. Specifični izlazni rezultati se mogu sagledati tek posle određenog vremena. 2. Kvalitet.To je niz standarda i izvršenja (proizvoda ili usluga) specifičnih za menadžment u odnosu na zahteve mušterija.Kvalitet je merili stvari kao što su broj proizvedenih defekata, žalbi mušterija... 3. Sadržaj troškova.Troškovi su merilo efikasnosti postizanja kvalitetnih rezultata.Može se očekivati da se izlazni i kvalitetni utvrđeno troškovnim budžetom koji se daje menadžeru. 4. Profitabilnost i produktivnost.Profitabilnost je razlika između:1.rezultata firme,kao merila njenog prihoda i 2.troškova svih resursa,kao merila njihovih troškova.U javnim i neprofitabilnim institucijama upotrebljava se slično merilo –produktivnost. Zbog specifičnih odnosa koji imaju rezultati i resursi u određivanju organizacionih efekata, menadžeri moraju pažljivo da balansiraju oba faktora.Osnovni zahtev je postizanje maksimalnih rezultata uz korišćenje maksimalnih resursa.Zapravo mnogi uspešni menadžeri ostvaruju »optimalne«, a ne maksimalne rezultate. Optimalni rezultati su najpovoljniji izlazi pod specifičnim ili ograničenim okolnostima. Efikasan menadžer svoju pažnju usmerava na resurse kao i na rezultate. Od mnogobrojnih metoda i tehnika menadžera ne može se izdvojiti samo jedna koja će rad učiniti dobrim u svakoj situaciji.Ako bi svaka teorija,
8

Seminarski rad

Menadžment

koncept ili tehnika bili univerzalni, ne bi bilo potrebe za menadžerima.Zato postoje razlike između različitih situacija koje menadžerski uspeh čine kritičnim.Te varijabile uključuju faktore kao što su stepen motivisanosti i sposobnosti učesnika, raspoloživost novcem i sredstvima, jasnost komunikacije i urgentnost situacije.Iskustvo ukazuje da je efikasnost koncepta ili tehnike zavisna od faktora koji dominiraju određenom situacijom.Ovo objašnjavaju dva termina: situacioni menadžment i »menadžment slučaja«. Na efikasnost celokupnog procesa proizvodnje u mnogome utiče na stil kojim menadžer vodi organizaciju. Tipovi i stilovi menadžera su:
1.«Diktator« 2.«Birokrata« 3.«Čovek iz viših slojeva« 4. «Izvršilac« »Autokratski stil« »Dobroćudni autokrata« »Konsultativni stil« »Demokratski stil«

Istorijski posmatrano,diktator je bio najčešći tip rukovodioca u oblasti finansijskih usluga(prvenstveno u bezbednosti i osiguranju,a manje u bankarstvu).Obtiroma da su mnogi menadžeri prodaje i regionalni menadžeri birani iz redova finansijskih firmi većina menadžera su diktatori.

9

Seminarski rad

Menadžment

3. ZAKLJUČAK
U dinamičnom poslovnom svetu bitan je svaki činilac koji pokreće mehanizam uspešnog rada organizacije, a uloga glavnog koordinatora prepuštena je menadžerima. Obavljajući zahtevan i stresan, ali i podjednako uzbudljiv posao, menadžer se suočava s brojnim izazovima i situacijama u kojima je pravovremena i prava odluka često presudna i za zaposlene i za firmu. Bilo da je reč o svakodnevnim, neretko rutinskim, zadacima ili o strateškim ciljevima organizacije, menadžer mora imati jasno definisanu viziju onoga što želi postići, kao i samopozdanje i poverenje u sebe i radnike kojima rukovodi. Uspešnost firme umnogome zavisi od vodjenja menadžment procesa koji uskladjuje sve aktivnosti u organizaciju u jednu kompaktnu efikasnu celinu. Glavni zadaci menadžera i jesu prožimanje menadžment procesa u sve poslovne
aktivnosti i samim tim oni preuzmaju glavnu odgovornost za njegovu uspešnost. Na samim menadžerima je da li i kako određene zadatke prepustiti zaposlenima, na koji način se meri i prati radni učinak, i kako osmisliti i primeniti metode za priznavanje i nagrađivanje postignutih rezultata, kako se izboriti s rokovima, budžetom, stresom, lošim međuljudskim odnosima i lenjim radnicima, kako pratiti i primenjivati nove trendove u oblasti menadžmenta. Sva ova pitanja menadžer mora imati odgovore koje će implementirati u toku poslovanja i uspešno rukovoditi poslovanjem poslovnog sistema.

4.

LITERATURA

10

Seminarski rad

Menadžment

1. 2.

Vuksan Bulat, Osnove menadžmenta, ICIM Kruševac, 2005. Internet

11

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->